BOLONJSKI PROCES I VISOKO OBRAZOVANJE U · PDF fileispitna tehnika, HT- poluprovodnici, CT- Racunari, komunikacije . IX Skup TRENDOVI RAZVOJA: čBolonjski proces i tehnicki fakulteti–

IX Skup TRENDOVI RAZVOJA: čBolonjski proces i tehnicki fakulteti– Kopaonik, 03. � 06. 03. 2003. ___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

24

BOLONJSKI PROCES I VISOKO OBRAZOVANJE U NEMAC KOJ

Prof. dr Milosav Georgijevic Fakultet tehnic kih nauka, Novi Sad

1. UVOD

Pos to je nas visokos kolski sistem hibridni, mi moramo uzeti u obzir da osnova studiranja lici

na nemacke fakultete i da je tome dodana magistratura (kazu zbog tadas njeg usavrs avanja u Americi), kojom se formalno nas ih 7 godina studuja izjednacava sa anglosaksonskih 5 (do 6). Nemci kazu da je njihov (nemacki) Dipl.-Ing. ravan americkom magistru (na s ta im rezultati privrede daju pravo) i da potom imaju odmah doktorat (4 do 5 godina). U Evropi, nas im inzenjerima se najces ´ e indirektno (ili direktno) priznavao Dipl.Ing, cime se nas ih 5 godina studija izjednacavao sa nemackih 5 godina studija i eto ve´ zbrke koja traje godinama.

Koliko mladih studira u Nemackoj i s ta, daje slika 1. Mas instvo je sa tre´ eg mesta i preko

80 000 studenata u s kolskoj 1990, palo na 7. mesto u s kolskoj 2000, elektrotehnika sa 5. mesta na 9. mesto.

Slika 1. Najatraktivnije profesije za studiranje u Nemac koj (1990./91. i 2000./2001.)

U meŠ uvremenu do negde 1997. godine jos manji broj Nemaca studirao je tehniku, ali od tada belezi se porast. Ve´ e interesovanja za tehniku ili saznanje da se nemozemo sasvim odre´ i proizvodnje, uslovio je da se u s kolskoj 2001./2002. na mas instvo upisalo 7% vis e nego prethodne godine, a na elektroptehniku 4% vis e studenata (ukupno u 2001./2002. upisano 1 864 000 studenta).

Koliko stranaca studira na nemackim univerzitetima? 2001. godine bilo ih je oko 160 000, najvis e iz Evrope (oko 93 000), potom Azije (oko 33 000), Afrike (oko 14 500) itd. Ako se zna da je broj stranih studenata za ceo svet skoro dva miliona i da se do 2025. godine ocekuje


25

pove´ anje na oko sedam miliona i da godina studija kos ta oko 40 000 EUR, eto znaka za uzbunu i nuznosti reformi.

2. BACHELOR I MASTER PROTIV DIPL. ING. 19. juni 1999. godine deklaracija iz Bolonje sluzbeno pokre´ e proces reformi visokog

obrazovanja u EU, sa 2010. godinom kao ciljnom za ureŠ enje- harmonizaciju evropskog akademskog prostora (videti dodatak sa redosledom dogaŠ anja i ciljevima). Naravno da dobrovoljno odricanje svuda priznatog Dipl.Ing. ne ide lako! Mo´ ni VDI (Verein Deutscher Ingenieure) otvara rasprave, sa puno pro et contra. Nemci ne daju svog Dipl.Ing.-a, a prve programe studiranja sa bachelor i master upisuju prakticno samo stranci. Rezultati se vide kroz ve´ i broj stranih studenata (strani studenti imaju vis estruku dimenziju koje mi kao da nismo svesni), tako da ih je sada npr. na Univerzitetu Stutgart, oko 25% od ukupno upisanih (na TU Minhen preko 12%, a 1990. godine bilo 5%).

Definitivni progres ka reformama dala je Pisa studija (2001. godine), koja je nemacko obrazovanje ocenila kao ne bas uspes no u odnosu na druge zemlje, a narocito npr. Finsku, koja bi nam mogla biti po mnogo cemu i uzor! Pocele su analize i rangiranja unutar pokrajina, da bi se videlo na koga se moze ugledati.

Pisa studija dala je i brojeve upisanih na univerzitete i Fachhochschule (FH- strucne visoke s kole koje traju 8 semestara) po pokrajinama, s to je u korelaciji sa ops tom ocenom obrazovanja (ali sa suprotnim znakom). U 2000. godini procentualno od broja stanovnika u pokrajinama upisano je na studije omladine izmeŠ u 18 i 21 godinu starosti, prema slede´ em redosledu (prva cifra univerzitete, druga FH):

Meklenburg- Vorpr. 30.3% (26% +4%), Bayern 30.4% (20% + 10%), Sachsen 32.9% (29% + 4%) .... do Nordrhein- Westfalen 44.3% (29% + 15%) i Hamburg 48.6% ( 25% + 17%).

Juzne pokrajine su bile s krtije ili strozije kod upisa, pa su zato bolje pros le u Pisa studiji. Slede´ i Humboltov princip o jedinstvu istrazivanja i obrazovanja na univerzitetima, pocela je temeljana analiza stanja kompletnog obrazovnog sistema, gde je i univerzitet. Pored Bundesministerium fuer Bildung und Forschung (Savezno ministarstvo za obrazovanje i istrazivanje), tu su i Bundesministerium fuer Wirtschaft und Technologie (Savezno ministarstvo za privredu i tehnologiju), VDI, Stifterverband fuer die Deutsche Wissenschaft -SDW (Drus tvo za nemacku nauku), sva pokrajinska tela iz ovog domena, univerziteti itd.

Slika 2. Koliko zavrsi univerzitet od 100 upisanih (od toga 23% su devojke, a 26% su muski)

Analize ukazuju slabosti nemackih univerziteta. Na slici 2 dati su podaci o broju upisanih na univerzitete po strukama, a da ih nikada ne zavrs i (cifre se mogu citati i kao procenti).

Na FH prosecno 13% nikada ne zavrs i studije (skoro svaki cetvrti mus ki). Na slici 3 dat je pregled jedne alanize s ta studenti rade na predavanjima. Dakle 37.5% pis e

(beles ke), 18.2% aktivno ucestvuju, diskutuju, pitaju, 17% razgovara sa kolegama, 7.8% radi nes to s to nije vezano sa temom nastave, 6.6% ima neke druge aktivnosti itd.


26

Slika 3. S ta rade studenti na nastavi

Rezultat je da studije na univerzitetima traju 13.4 semestara prosecno, s to se delom opravdava samoizdrzavanjem studenata tokom studija. Na slici 4. dati su podaci o prosecnom broju semestara koliko treba do diplome za pojedine discipline na TU Minhen, odakle proizilazi da je za TUM prosek 11.7 semestara (s to je skoro i za mas instvo i elektrotehiku).

Privreda se pita da li ovakav univerzitet moze dati nedostaju´ ih npr. 50 000 inzenjera (do 2010. godine) koji ´ e usmeravati ka prodaji pameti sa motom da se Made in Germany, zameni sa Created in Germany. Konstatuje se da inzenjeri nemaju dovoljno ops teg obrazovanja, ministarka Edelgard Bulmhn se pita zas to inzenjeri ne bi ucili i filosofiju (!)

Jedno testiranje IW Keln (2002. godine) na uzorku 633 preduze´ a pokazuje stav da: potreba za reformama visokog obrazovanja imaju ocenu +68 (+100 je veoma potrebno, - 100 uops te nije potrebno), potrebe za vis e FH imaju ocenu +29, vis e bachelor i master programa dobilo je ocenu +24, uvoŠ enje pla´ anja studija (s kolarina) dobilo je ocenu -3, itd.

Privredna kriza koja se ovih godina pojacava, podstice prozivanja univerziteta koliko svojom inovativnos ´ u doprinose konkurentnosti industrije na svetskom trzis tu. Da univerzitet moze da dozivi fijasko, dovoljno je jasan primer cuvene ETH (Eidgenoessische Technische Hochschuhle) Zirih. Slika 4. Duzina studija Na TU Minhen Slika 5 daje poreŠ enja koliko patentnih prijava stize sa univerziteta iz pojedinih oblasti i to preko npr. Bayern patentnog centra (a) od jula 2000. godine do maja 2001. godine, kao i poreŠ enje broja patentnih prijava po oblastima u Japanu, SAD i Nemackoj (b), za godinu 2000, gde se uocava znatno zaostajanje Nemacke u odnosu na konkurentne privrede, premda je broj patentnih prijava iz privrede npr. u mas inogradnji u Nemackoj vis e nego dva puta povoljniji u odnosu na Japan i SAD (prema podacima VDMA).


27

Slika 5. Broj patentnih prijava sa univerziteta po oblasima

Akcioni programi reformi univerziteta npr. prema teku´ em projektu navedenog SDW, treba da sadrzi:

OslobaŠ anje nepotrebnog i zastarelog u programima i postavljanje novih sadrzaja, narocito u formulisanju novih ciljeva bechelor studija u odnosu na stari Grungstudium (osnovni deo studija posle koga sledi tkzv. Vordiplom),

Bolje komponovanje nastavnih sadrzaja, Negovanje interdisciplinarnosti u nastavnim sadrzajima, tkzv. malih predmeta sa ostalim

disciplinama, Uvodjenje novih nastavnih formi (E- ucenje, prakticno orijentisanu nastavu, timski rad,

grupne projekte, itd), Modularizaciju nastave, Poboljs anje nastavnih sadrzaje u pravcu zahteva prakse, sa novim putevima koji

unapreŠ uju razvoj nauke i pospes uju istrazivacku praksu, Integraciju i posrednis tvo kljucnih kvalifikacija sa Curriculom, Nove forme ispitivanja studenata, narociti u prelazu sa bachelor na master nivoe, Nove metode kod izbora studenata i savetovanja - usmeravanja studenata, Poboljs anja u pra´ enju studenata tokom napredovanja u radu (mentori, tutori itd.), Osiguranje kvaliteta preko metoda evaluacija i akreditacija, Strukturiranje doktorskih studije sa dodiplomskimn studijima. Pos to samo oko 2% nemackih naucnika putuju u inostranstvo radi usavrs avanja ili

razmene, isticu se zahtevi da obavezno bude vis e gostuju´ ih profesora na univerzitetima, da se najmanje jedan semestar mora studirati u inostranstvu, s to pored struke ima i intelektualnu komunikaciju.

Pos to su strani studenti dobrodos li, to je razlog vis e za brze uvoŠ enje bachelor-master studija. Istarzivanja na oko 200 visokos kolskih institucija (u Nemackoj ima preko 130 univerziteta i vis e od toliko TH) o broju stranih studenata, data su na slici 6. Slika pokazuje da su 462 000 bili zainteresovani, 192 000 konkurisali, 115 000 imali prihvatljive prijave, 74 000 sa prihva´ enim prijavama i samo 43 000 upisanih. Dakle trzis ni principi su izuzetno prisutni u ovom domenu.

a) Oznake: CH- Hemija, LS- Life science, WE- Materijali, MT- Medicinska tehnika, IT- Inforamacione tehnologije, KT- Tehnike komunikacija, MA- Mas instvo, LE- Prehrambene tehnologije

b) Oznake: KT- Vozila, LR- Varduhoplovstvo i sateliti, LT- Laserske tehnologije, MT- Medicinska tehnika, AM- Farmacija, LS- Life Science, WA- Voda i pripadaju´ e tehnike, DT- S tamparska tehnika, MP- Merna i ispitna tehnika, HT- poluprovodnici, CT- Racunari, komunikacije


28

Slika 6. Interes stranih studenata

Globalizacija, evropeizacija i reforme postavljaju pitanja o otvaranju nemackih univerziteta za svetsku konkurenciju, uz takoŠ e puno pro et contra. RWTH Ahen ima univerzitet na Tajlandu, TU Minhen u Singapuru, gde godina studija kos ta 15 000 do 25 000 EUR! No tamo je MTI (Massachusets University of Technology) i Univrzitet Eindhoven i imaju konkurenciju. Ovaj proces je vezan sa odnosima u svetskim ekonomskim asocijacijama G-8, GATS ( General Agreement on Trade in Services) i sl. Sastavni deo reformi je i inovativni pristup zivotu na univerzitetu i otvaranje tehnolos kih centara za mlade sa idejama. Na TU Minhen ovakav centar ima 5 000 m2 prostora, hale itd. No tu se svakako dobro moraju ne samo prouciti njihova iskustva, nego jos vis e sagledati nas e starno stanje i definisati koraci (algoritam) realizacije, jer na gres ke vis e nemamo pravo!

3. ZAKLJUC AK

Humboldtovski princip da na univerzitetu nema mesta za sneg od juc e, ve´ se mora predavati nauka up to date nije doveden u pitanje i pored relativne konfuzije oko poimanja reformi. Profesori se biraju po strogim kriterijima do nivo habilitacije, kojih imaju preko 2000 godis nje.

DogaŠ anja su uslovila da je stvorena ops ta klima da su reforme univerziteta neophodne. Jedan deo gde su svi saglasni treba da vodi ka stvarnim promenama u svakodnevnom radu na akademskim institucijama ka poboljs anju ucinka i kvaliteta.

Drugi deo je prihvatanje zahteva nove evropske porodice da se Dipl.Ing zameni sa bachelor i master zvanjima, s to ide teze, ali rok je 2010. godina.U s kolskoj 2002./2003. godini od 1 575 usmerenja na fakultetima u Nemackoj koji predviŠ aju bachelor-master studije (s to je oko 10 % od ukupne ponude), upisali su samo na 462. Sadas nje stanje je da npr. stranci upisuju bachelor- master studije, a Nemci Dipl.Ing. Dualizam ili paralelizam se za sada otklanja tako, s to je zahvaljuju´ i ranijem Grundstudium-u i Vordiplom nivou posle koga su se studenti delili na usmerenja, sada je ovaj nivo uz korekcije usaglas en sa bachelor, tako da se prakticno dva paralelna programa studiranja razlikuju za mozda samo par predmeta. Studenti se na startu moraju opredeliti za jednu formu studija (videti sliku 7).

Ops te viŠ enje lagano preovlaŠ uje da se ide ka novim formama studija, koje ´ e pospes iti nova dogaŠ anja, kao npr. zahtevi za studiranje bar jednog semestra u inostranstvu itd.

Naredni skup u okviru Bolonjskog procesa odrzava se 18. i 19. septembra 2003. u Berlinu, s to ´ e biti prilika za sopstvena preispitivanja i dalje usmeravanje aktivnosti u EU.

Poruka za nas je vis e nego jasna. Najmanje vidljiv, a najtezi deo posla je analiza i indentifikacija stvarnog stanja i sus tinske promene u prilazu studijima sa modernizacijom programa, koje ´ e neko hteti da prizna radi mogu´ nosti razmene studenata. Da to nije bezazleno, pokazuju podaci da je National Recognition Information Center (GB), objavio da ne priznaje zahtev jednog nemackog bachelor studenta za razmenu, jer je to Ordinery Bachelor Degree, a oni priznaju Honours Bachelor (VDI nachrichten 5, 2003).

Potom sledi laks i deo i formalne promene sa uvoŠ enjem bachelor i master zvanja. Ovim ´ e se barem razres iti naopako postavljen sistem da se nas ih 7 godina studija izjednacava kao 5 godina anglosaksonskih studija.

Promovisati inovativnost kao moto ziovota i motor razvoja.


29

Slika 7. Minhenski model reformisanih studija

Ponovo (ili izpocetka) promovisati ucenje celog zivota ili prmanentno obrazovanje. Izvori podataka su publikacije: VDI nachrichten, DUZ (Unabhaengige Hochschuhlmagazin), DAAD Letter, Stftband fuer die Deutsche Wissenschaft, Bolonja dokumenti, Bundesministerium fuer Bildung und Forschung, Lehrberichte an Bayerische Univerzitaeten, Bayern Patent- Die Bayerische Hochschuhl-Patentinitiative, TUM publikacije itd.

4. DODATAK - Maja 1998. godine ministri Francuske, Italije, Britanije i Nemacke, potpisali su Sorbonsku deklaraciju, koja je fokusirana na: • Progresivnu konvergenciju ops tih okvira diploma i ciklusa u otvorenoj evropskoj regiji za visoko obrazovanje, • Zajednicki sistem diploma za prediplomski (bachelor) i diplomski (master i doktorski) nivo, • Pove´ anje i olaks avanje pokretljivosti studenata i profesora ( studenti treba da provedu najmanje

jedan semestar u inostranstvu); otklanjanje potes ko´ a za pokretljivost i unapredjenje priznanje diploma i akademskih kvalifikacija.

- Maja 1998. godine DAAD (Deutscher Akademischer Austauschdienst) i HRK (Hochschul Rektoren Konferenz) organizuju skup posve´ en uvoŠ enju bachelor i master u inzenjerske studije,

- 19. Juna 1999. godine 29 evropskih ministara vikokog obrazovanja potpisalo je Bolonjsku deklaraciju za uspostavljanje evropske regije za visoko obrazovanje do 2010 i promociju evropskog sistema visokog obrazovanja u svetu. Ministri su potvrdili u bolonjskoj deklaraciji njihove namere i:

• Prihvatanje sistema za lako citljive i uporedive diplome, • Prihvatanje sistema od dva osnovna ciklusa (prediplomski/diplomski), • Uspostavljanje sistema kredita (kao ECTS), • UnapreŠ enje pokretljivosti kao i prevazilazenje potes ko´ a (prepreka), • UnapreŠ enje evropske kooperacije za osiguranje kvaliteta, • UnapreŠ enje evorpske dimenzije u visokom obrazovanju

- Na Pras koj konferenciji 19. maja 2001. godine, 33 ministra rekla su: • Reafirmisati obavezivanje na ciljeve Bolonjske deklaracije, • Ceniti aktivno uces ´ e u Evropskoj unirerzitetskoj asocijaciji (EUA) i Studentskoj uniji u Evropi ( ESIB), • Napraviti dokument strucne pomo´ i evropske komisije, • Komentarisati dalje procese sa pogledom na drugacije ciljeve Bolonjske deklaracije, • Naglasiti bitne elemente u oblasti evropskog visokog obrazovanja:

o dozivotno ucenje, o uces ´ e studenata, o naglasiti atraktivnost i konkurentnost evropskog visokog obrazovanja u odnosu na druge

krajeve sveta (ukljucuju´ i i aspekt tradicionalnog obrazovanja)

Oznake: GOP- Osnovni i orijentacioni ispit, DVP- Prediploma ispit (Diplomvorpru fung, prediploma examination), DHP- Zavrs ni ispit (Diplomahauptpru fung, diploma examination), MP- Master zavrs ni ispit

Documents

BOLONJSKI PROCES I VISOKO OBRAZOVANJE U · PDF fileispitna tehnika, HT- poluprovodnici, CT- Racunari, komunikacije . IX Skup TRENDOVI RAZVOJA: čBolonjski proces i tehnicki fakulteti–