BOLESTI OVISNOSTI U DJEČIJIM RADOVIMA

  • View
    70

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of BOLESTI OVISNOSTI U DJEČIJIM RADOVIMA

MILAN GUDELJ i DU[KO WLFL

BOLESTI OVISNOSTI U DJE^JIM RADOVIMA

Rijeka, svibanj 1996.

Dr. sc. Milan Gudelj, mr. sc. Du{ko Wlfl BOLESTI OVISNOSTI U DJE^JIM RADOVIMA Nakladnik Centar za suzbijanje i lije~enje bolesti ovisnosti, Rijeka Urednik izdanja mr. sc. Du{ko Wlfl Lektor prof. Andrija Vu~emil Tisak W Naklada 1000 primjeraka

ISBN 953-96843-0-7Katalogizacija u publikaciji - CIP Sveu~ili{na knjinica Rijeka UDK 613.81 GUDELJ, Milan Bolesti ovisnosti u dje~jim radovima / Milan Gudelj, Du{ko Wlfl. - Rijeka : Centar za suzbijanje i lije~enje ovisnosti Rijeka, 1996. - 80 str. ilustr. ; 21 cm Bibliografija: str. 78 ISBN 953-96843-0-7 1. Woelfl, Du{ko

KAZALONEKOLIKO POVIJESNIH NAPOMENA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Djelovanja komisije od 1971. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Te{ko}e u radu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 ISTRA@IVANJA O ZASTUPLJENOSTI UZIMANJA SREDSTAVA OVISNOSTI KOD MLADE@I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Alkohol: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Pu{enje: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Ostale droge: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Alkohol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Pu{enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Ostale droge: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Alkohol . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Pu{enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Ostale droge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 PRIJETI LI NAM EPIDEMIJA UZIMANJA ILEGALNIH DROGA? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 LITERARNI I LIKOVNI RADOVI U^ENIKA O BOLESTIMA OVISNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 ALKOHOLIZAM U KNJI@EVNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 POGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 [TO POKAZUJE ANALIZA PISMENIH SASTAVAKA?. . . . . . . . . . . . . 69 ZA[TO APSTINENCIJA? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 [TO GOVORI OP]A TEORIJA SUSTAVA? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 KORISTE LI ZABRANE? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 PRESUDNI TRE]I ELEMENT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 ZA[TO NAM JE TAKO? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 [TO SE RADI, A [TO BI TREBALO RADITI? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 ZA[TO SU REZULTATI SLABI? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Zaklju~ak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

6

NEKOLIKO POVIJESNIH NAPOMENAUvodU Rijeci djeluje ve} punih 25 godina Komisija za suzbijanje alkoholizma, pu{enja duhana i drugih ovisnosti Gradskog dru{tva Crvenog kri`a Rijeka.

Danas se s velikom sigurno{}u mo`e tvrditi da pijenje alkoholnih pi}a i njegova {tetnost prati ~ovjeka od njegovih prvih organiziranih oblika pona{anja (organizirani lov, radi obrane i sl.). Uzgoj vinove loze u na{im krajevima zapo~eo je 3 do 4 tisu}lje}a prije Krista. Prene{ena je iz Azije u Egipat, a kasnije u Gr~ku i Italiju. Rimljani su je ubrzo pro{irili na sva podru~ja koja su se nalazila pod njihovom vla{}u. Car Probo (276-282) je u Srijemu dao zasaditi vinograde, dok su oni na dalmatinskim otocima i u Hrvatskom primorju puno starijeg doba. Prema zapisima iz tog doba, uz umjerene potro{a~e alkoholnih pi}a izdvajaju se i alkoholi~ari, prema kojima se ve} od tada primjenjuje moralisti~ki stav (oni su gra|ani drugog reda, osu|uje ih se, odbacuje itd.). Iako su {tetnosti pijenja alkoholnih pi}a zapa`eni ve} u ranoj povijesti na{eg naroda, prili~no kasno se reagira na pojavu pote{ko}a vezanih uz pijenje istih. Premda su Kotorani ve}1346. godine ustanovili da imaju mnogo vinograda, te su pod prijetnjom kazne uni{tenjem svih sadnica branili sadnju novih, ta je akcija ostala bez pravog odjeka. Sli~ne rezultate posti`u i dobrovoljna trezvenja~ka dru{tva koja se u na{im krajevima osnivaju ve} krajem devetnaestog i po~etkom dvadesetog stolje}a. Izme|u dvaju svjetskih ratova, sli~no kao i u drugim zemljama Europe, alkoholi~ari se u krajnjim stadijima bolesti (alkoholno ludilo, demencija i sl.) i u na{im krajevima lije~e u du{evnim bolnicama.

7

Razmi{ljanja o potrebi lije~enja alkoholi~ara u ranijim fazama bolesti uvjetovala su otvaranje dispanzera u Zagrebu, uo~i drugog svjetskog rata. Po zavr{etku rata prestaje s radom ve}ina apstinentskih organizacija. Dominira vjerovanje, pod utjecajem sovjetske ideologije, da }e socijalizam automatski iskorijeniti alkoholizam, kao socijalizmu stran ostatak kapitalizma. Usprkos tome, bilo je pojedinaca koji nisu prihva}ali tu optimisti~ku dogmu (Hercog, Potr~), ukazuju}i da se problemi vezani uz pijenje alkoholnih pi}a pove}avaju i uzimaju zastra{uju}e razmjere, radi ~ega su humanisti Crvenog kri`a ve} 1954. godine preuzeli brigu o suzbijanju alkoholizma (Socijalisti~ki savez).

Borba protiv alkoholizma se iscrpljivala u zalaganju za umjereno pijenje, a ne apstinenciju (kao da netko pije previ{e!). Provodila se u lo{e pripremljenim kampanjskim akcijama, uglavnom u Mjesecu borbe protiv alkoholizma, {to nije moglo dati neke pozitivne rezultate.Velika je zasluga Crvenog kri`a u tom razdoblju, jer je prvi po~eo osnivati i voditi posebne dispanzere i savjetovali{ta za alkoholi~are, koji su ubrzo pre{li u brigu zdravstvene, a rje|e socijalne slu`be. Komisija Crvenog kri`a nastavlja svoje aktivnosti primarne prevencije kod mlade`i. Preventivne aktivnosti pro{iruje i na suzbijanje pu{enja duhana, a iza sedamdesetih godina suzbijanje i drugih sredstava ovisnosti.

Komisija Crvenog kri`a mijenja svoj naziv prilago|avaju}i ih sadr`ajima rada. Postaje komisija za suzbijanje alkoholizma, pu{enja duhana i drugih ovisnosti pri Crvenom kri`u u Rijeci od po~etka 1971. godine.

Djelovanja komisije od 1971. godinePromatrani period karakterizirao je potpuno novi pristup primarnoj prevenciji bolesti ovisnosti, temeljen na znanstvenim principima Instituta za prou~avanje alkoholizma i drugih ovisnosti Zagreb. U Komisiji su se okupljali stru~njaci svih profila koji su pro{li dodatnu edukaciju u spomenutom Institutu i prihvatili realizaciju dogovorenog programa preventivnog djelovanja na podru~ju tada{nje Op}ine Rijeka (dana{nji grad i okolica).Tada smo smatrali da je dovoljno svakog mladog {kolarca oboru`ati osnovnim stru~nim spoznajama o {tetnosti pijenja alkoholnih pi}a, pu{enja duhana i uzimanja drugih sredstava ovisnosti. Nastavnici, dugogodi{nji voditelji programa

8

Crvenog kri`a u {kolama dobili bi podatke o stru~njaku koji }e u odre|enoj {koli provoditi program, a svaki program rada Crvenog kri`a Rijeka namijenjen mladima sadr`avao je i odre|eni broj sati nastave iz podru~ja ovisnosti. Isto tako, stru~njaci Crvenog kri`a provodili su program prevencije posljedica pijenja alkoholnih pi}a u radnim organizacijama, Mjesnim zajednicama, te pomagali osnivanje Klubova lije~enih alkoholi~ara. Odr`an je veliki broj predavanja u {kolama, tribina u Mjesnim zajednicama, mnogobrojni seminari samoza{tite i uzajamne pomo}i od posljedica pijenja alkoholnih pi}a i pu{enja duhana u radnim organizacijama. Prednost smo dali osposobljavanju neposrednih rukovoditelja koji su time postali sposobni da mogu svjesno utjecati na radnike da prihvate rad bez {tetnog u~inka, do tada uobi~ajenog, alkkoholnog napitka. Paralelno s time, postali su osposobljeni za rano otkrivanje alkoholi~ara, nakon ~ega se mogao poduzeti postupak njegovog ranog lije~enja uz rad, uz adekvatan prihvat radne sredine u toku rehabilitacije.

Te{ko}e u raduNajve}u pote{ko}u je predstavljao mali broj osposobljenih stru~njaka iz podru~ja ovisnosti koji nisu stigli obuhvatiti golemi broj razrednih grupa za koje su bili zadu`eni. Nadalje, odre|eni broj voditelja Crvenog kri`a u {kolama iz razli~itih razloga nisu bili uporni u organiziranju i provo|enju dogovorenog programa. To nas je navelo da organiziramo osposobljavanje barem po dvoje nastavnika iz svake {kole koji bi, uz postoje}e stru~njake, lak{e proveli planirani program. Anga`irano je prvo ime svjetske alkohologije i drugih ovisnosti prof. dr.Vladimir Hudolin koji je u prolje}e 1974. godine odr`ao 25 satni seminar iz podru~ja bolesti ovisnosti. Dogovoren je jedinstveni program djelovanja za sve u~esnike.Te iste godine zapo~inje znanstveno - istra`iva~ki rad o zastupljenosti uzimanja sredstava ovisnosti, kao i stavova prema tim sredstvima kod u~enika, ~ime je dobiven uvid u zastupljenost uzimanja sredstava ovisnosti i rezultate poduzetih postupaka. Temeljno istra`ivanje provedeno 1974. godine dokazalo je beskorisnost pristupaka primarne prevencij