Bolesti Nervnog Sistema Neurologija

Embed Size (px)

Text of Bolesti Nervnog Sistema Neurologija

Lendovisanjeivotne teme => Bolesti => Temu zapoeo: coka 24.05.2008. 15:37

Naslov: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 15:37 Afazija Uzrok nastanka Uzrok afazije je poznato ili nepoznato modano oteenje (oteenje koje je minorno, tj. molekularno ili neurobiohemijsko, pa je morfoloki nevidljivo, odnosno ne moe se dokazati dijagnostikim postupcima). Najei uzrok afazija je modani udar. Uzroci su obino vaskularne lezije, tumori, traume, degenerativne bolesti CNS-a. Moe nastupiti i povredom glave, udarcem ili infekcijom. Klinika slika Afazija je nesposobnost upotrebe jezika: kao takva, ona se manifestuje kroz sve jezike modalitete: pogaa sposobnost sluanja i govora, itanja i pisanja, a ne zavisi od sluha i vida. Broc-ova afazija (motorna) - Retko se javlja u istoj formi i tada je re o vrlo uskoj i preciznoj modanoj leziji. Broc-ovu afaziju karakteriu: redukcija govornog izraza, osoba razume govor, moe da ita u sebi ali ne moe da se izrazi govorom, govor je nefluentan i isprekidan, dizartrian, negramatiki organizovan i telegrafski. Poremeeni su: itanje na glas, pisanje, ponavljanje. Pacijent je svestan stanja i to mu smeta. Kod motorne afazije bolesnik razume sve to mu se govori ili ita. Razumevanje govora je sauvano, ali onemoguen je spontani govor tj. govorno oblikovanje misli. Tee oblike motorne afazije oznaava i nemogunost izvoenja svesnih, namernih pokreta govornim organima. Lake oblike motorne afazije obeleava oteana verbalizacija, usporeni govor (bradilalian), izraavanje vrlo kratkim reenicama (telegrafski stil). Rukopis mu je teak, esto puta i nespretan. Motornu afaziju dosta esto prate oduzetost desne strane tela, oduzetost artikulacijskih organa, to jo vie oteava sliku bolesti i usporava rehabilitaciju. Wernicke-ova afazija (senzorna) - takoe se retko javlja u istoj formi. Primarno je prisutan poremeaj razumevanja. Ovde treba napomenuti da se ne radi o smanjenju nivoa opte inteligencije. U ovom sluaju poremeaj razumevanja karakterie to da pacijent : ne razume govor, ima fluentan i dobro artikulisan govor, sintaksa je ouvana, ali je opti utisak da je govor isprazan, itanje na glas, ponavljanje i imenovanje takoe su oteani. Kod senzorne afazije bolesnik nema problema s govorom, ali nedostaje smisao govora pa ni sam bolesnik ne zna ta je zapravo rekao. Nerazumevanje govora, svoga i tueg, rezultuje upotrebom besmislenih rei (neologizmi) i njihovom pogrenom upotrebom tj. ispremetanjem slogova u reima (parafazija). Sam govor je mogu, ali takav bolesnik esto mnogo govori (esto kaemo da je logoroian), ali, naalost, bez smisla i nerazumljivim renikom. Tu se esto javlja i problem s itanjem. Pacijent nije svestan svog stanja. Konduktivna afazija - (tzv. senzo-motorina) nastaje kao posledica prekida anatomskih veza izmeu senzornih i motornih delova mozga. Karakteristike ove

afazije su: govor je uglavnom fluentan, dolazi do poremeaja imenovanja, nemogunost ponavljanja rei, razumevanje delimino ouvano, itanje mogue u sebi, ali ne i na glas. Pacijent je obino svestan problema i pokuava se ispraviti . Globalna afazija - radi se o najeoj formi afazije. Uglavnom se javlja kao posledica infarkta mozga posle zaepljenja glavne grane arterije cerebri medije. Karakteristike su: pacijent ne govori, ne razume govor, ne ita, ne pie, ne ponavlja rei, ne imenuje vieni predmet. Leenje Neophodno je da se to pre trai pomo logopeda koji e nastaviti u bolnici ve zapoetu terapiju ili e je tek zapoeti. Bilo bi dobro poeti to ranije, jer ekanje negativno deluje na rezultat i trajanje terapije. Moe se rei da je rehabilitacija skoro nezamisliva bez saradnje porodice, koja mora biti stalna, uporna, bez prekida, to nije lako, jer rehabilitacija traje godinama. lanovi porodice sa bolesnikom moraju ponavljati ono to je radio kod logopeda i pomagati mu u savladavanju pismenih i usmenih zadataka. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 15:39 Agnozija Uzrok nastanka Agnozija nastaje kao posledica disfunkcije sekundarnih senzornih podruja u mozgu (okcipitalni i parijetalni reanj). Uzrok nastanka mogu biti razliita patoloka stanja koja dovode do oteenja mozga (insult, demencija, neuroloki poremeaji). Klinika slika Postoji nekoliko vrsta agnozija: Auditivne agnozije - nesposobnost prepoznavanja zvukova i/ili glasova. Agnozija zvukova (psihika gluvoa) Agnozija muzike (amuzija) Agnozija rei (gluvoa za rei): ne razume glasan govor, ne moe da ponovi rei, ne moe da pie po diktatu. Vizuelne agnozije nemogunost prepoznavanja predmeta i oblika na osnovu vidnih informacija. ne Simultanoagnozija-iako osoba moe dobro da vidi pojedine delove predmeta, moe ih strukturisati u jednu celinu. Agnozija predmeta Agnozija boja Agnozija lica (prosopagnosia) Agnozija grafikih simbola (alexia) Agnozija prostora (spacijalna agnozija)

Taktilne agnozije ili astereognozije nemogunost prepozavnavanja

predmeta ulom dodira Hemi-asomatognozija Anozognozija Autotopoagnozia Agnozija prstiju Agnozija ekstremiteta desno-levo Leenje Leenje je simptomatsko i suportivno. Cilj terapije je da se ukloni primarni poremeaj koji je uzrokovao agnoziju. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 15:41 Alchajmerova bolest Simptomi U tipinim sluajevima Alchajmerova bolest poinje sa smetnjama pamenja, tekoama nalaenja rei ili izmenama raspoloenja. Posle najmanje est meseci uoavaju se problemi za razliku od obine zaboravnosti koja se ne pogorava. Sa napredovanjem bolesti mogu da se razviju i drugi problemi: Stalno zaboravljanje skoranjih dogaaja, sastanaka, imena i lica kao i tekoe da razumeju ta je reeno. Postaju konfuzni u rukovanju sa novcem, vonji automobila ili upotrebi kunih aparata. Nastaju izmene linosti, prestaju da brinu za osobe iz neposredne okoline, postaju razdraljivi ili ravnoduni. Mogu da se jave promene raspoloenja sa plaljivou, postaju sumnjiavi, misle da ih neko potkrada ili eli da im naudi. U kasnijoj fazi bolesti mogu da postanu uznemireni, ustaju nou, spremaju se da idu negde, odlutaju I izgube se ili se stalno etaju u istom prostoru. Vremenom gube normalne inhibicije, skidaju se pred drugim ljudima, ponaaju se agresivno ili ispoljavaju druge promene ponaanja. U zavrnoj fazi demencije bolesnici su vezani za postelju, gubi se normalna komunikacija, ne kontroliu vie mokrenje i stolicu. Linost moe da se u toj meri promeni da bliske osobe imaju utisak kao da se radi o stranoj osobi. Uzroci Alchajmerove bolesti Tani uzroci Alchajmerove bolesti nisu poznati i verovatno da je veina sluajeva uslovljena sa vie udruenih inilaca. Pojave koje ine Alchajmerovu bolest verovatnijom nazivaju se faktori rizika. Starije ivotno doba je najvei faktor rizika, naroito posle 65 godina, kada je uestalost oko 5%, a posle 80 godina je preko 20%. Ipak, preko polovine osoba u svojim devedesetim godinama nisu dementne. Tee ili ponovljene povrede mozga mogu da dovedu do demencije. Nasledni faktor je dokazan za manji broj obolelih gde se demencija javlja porodino ukoliko lanovi porodice doive odgovarajui uzrast. Radi se o promenama (mutacijama) gena na hromozomima 23, 14 i 1 koje neizostavno dovode do bolesti. Ove osobe obino oboljevaju ranije, nekad ve u tridesetim godinama. Kod osoba u starijim godinama moe da se nasledi sklonost, ali je neophodno dejstvo spoljnih faktora da bi nastala demencija. Faktor rizika je apolipoprotein E4 koji poveava sklonost ka nastajanju demencije, ali je ne uzrokuje. Takoe su otkriveni i neki manje znaajni faktori. Demencije su neto ee kod manje obrazovanih ljudi, ali svako moe da razvije ovakav poremeaj.

Dijagnoza Zaboravnost nije uvek znak bolesti i ako se tokom bar est meseci ne pogorava i ne dovodi do smetnji u profesiji i svakodnevnom radu najverovatnije nije re o poetnoj demenciji. Ukoliko se zaboravnost pogorava i dovodi do problema potrebno je medicinsko ispitivanje. Ispitivanje bolesnika sa demencijom se sastoji od neurolokog i psihijatrijskog pregleda, neuropsiholokih testova, odgovarajuih laboratorijskih analiza krvi, skenera mozga i drugih analiza prema potrebi i pretpostavljenoj vrsti demencije. Leenje Za sada nisu poznate mere koje bi sigurno titile od nastanka demencije, ali su u toku mnogobrojna istraivanja u ovom pravcu. Ne postoji ni jedan lek koji bi izleio demenciju. Postoje medikamenti koji mogu da poprave ponaanje ovih bolesnika, da uspore napredovanje bolesti i da donekle poboljaju intelektualno funkcionisanje. Osim toga, intenzivno se istrauju nove mogunosti leenja. Davanje inhibitora holinesteraze (Arisept, Ekselon i drugi) poveava nivo acetilholina u mozgu i deluje povoljno na pamenje i ponaanje. Vitamin E ili donepezil usporavaju donekle napredovanje bolesti. Neuroleptici nove generacije uspeno ublaavaju poremeaje ponaanja bez znaajnijih neeljenih dejstava. Osobe sa Alchajmerovom boleu treba da vode to normalniji ivot, u poetku samostalan, ali im je tokom bolesti potrebna sve vea pomo. Okolina bolesnika i svakodnevna rutina treba da ostanu po mogustvu isti jer je njihova sposobnost prilagoavanja smanjena. Potrebno je da se obavlja stalna umerena fizika aktivnost i hobiji to povoljno utie na ponaanje. Emocionalna podrka je takoe veoma vana i smanjuje strahove, depresivnost i oseaj naputenosti. Naslov: Odg: Bolesti nervnog sistema (Neurologija) Poruka od: coka 24.05.2008. 15:42 Aleksija Re aleksija nastala je od grkog prefiksa "a-" (bez, ne) i rei "lexis" (re). Aleksija je neuroloki poremeaj koji se karakterie nemogunou itanja ili razumevanja pisanih rei. Uzrok nastanka Za jezike funkcije mozga, dakle, i za itanje i pisanje, zaduena je leva modana polovina koja se jo naziva analitika. Kod aleksiara zbog kanjenja razvoja leve polovine jezike funkcije preuzima desna. Kako desna polovina primarno vri funkcije sinteze vizuelnog i auditivnog tipa, pojavljuju se tekoe pri analizi rei, a to objanjava zbog ega aleksiari misle na neverbalan ili vizuealan nain. Uzrok nastanka moe biti i oteenje vizuel