Bogdanović Bogdan Urbanističke mitologeme

8/12/2019 Bogdanovi Bogdan Urbanistike mitologeme

1/88

Dlblloteka Zodijak objavljuje deJa i izabrone tekstm'c bcz obzira na vreme njihovognastanka nko doprinose razvoju savremeneljudske misli Kao to ni sam o v e knijejednostran. tako sc ni Biblioteka ZodIjak neo g r a n i a v asumo nu jcdnu oblast aktivnostiljudskog duhu. vec prikuzujc ljudsku misaou svoj raznovrsnosti njenih i s t r a i v a k i hnaporu,. Kako ni jednu ljudska zujednicu nijevie b e s p o m o n ousarnljcna i izdvojena. kako sc na svim p o d r u j i m aljudske delatnosli ostvaruje jedinstvo suvremenog o v e a n -stva i svct sve vBc teii da postane nerazdVojna celina. tako sc i Blbl oteka Zodljnkobraca delima i autorimn svih vremena is\ 'ih naroda da bi pruila p,\Ooramu sveloskih ideja koje zaokupljaju savremcnog o -n. kn Biblioteka Zodijak ne prnvi razlikuiuneJu o p r e n i hshvatanja i u b e e n j apoduslovom da doprincse progresivnom raz\,ojn ljudske misli Ona ne daje prednostni jednom kulturnom krugU vec podrazu-me\'a da sc kulture m e u s o b n oproi.imajui da su one op:itc dobm i nt..'Otulli\'a ~ \ o j i n . 1svakoga o v e k a ,Biblioteka Zodijak objavlju-je drevn(' ~ r i S l 'kao i dela najpol.Dalijih sa\ 'remenih autora { bitnim problemima ljud.~ I , o g:'M.n;n1ja iz ubla lti filozofije, politikc,->(h.::ulogije. etike. psihologije, e ltelike. muzike knjievnosIi, i ~ t o r i j e .:lrhilekture. likovnih umetnosti. pozoriSla, filma i televizije.Bibllotc1m Zodijak prvi put objavljuje dosadlcprc\cucna dela s\'etskih autora kao i ori

gin:dna dela domadh autom pisanih isklju i v u l a Dlbliotelm Zadljal" Qila c takolIeuh.ia\"ljivati i1.abmne tekstove iz prirodnihtl:wka, koji na dostupan n a i nsaoptavajurewltalc la\Temenih istrazivanja DlbUoleknZodijak m' 'sli':e u s m j u seriju i ona delak Ij ; l su plud m a ~ ' , l ei n c o b i n o gduha ako-i\'ojim 1)(':I. 'sl:im, misaonim i bunto\'nim dei

~ I \ o mim:',Ju uticaja ili su s i m p l o m n l i n nza~ . l c d i n ui \T( lll{- l;ada su nastala. tI prvom1;f)lu od iiest knjiga BIblIotekn Zodijak objavila je i ; ~ b o rtekstova iz dela Knrla .Marksapod naslovom BiraJu"atija i javnost, fi]o1.Ofski sph; danskog mislioca Serena Kjerkegor . OS\'1 I na moje delo, AlItoblogr-.l.fijll ::ipnnskog slikam Sa vadom Dalija. izabrane ese-je f r a l l < : ; u ~ k o gdramskog pisca mmunskogporckh E ; I . ~ n nloneska pod naslm'om Pozorina islmstvo, studiju Nikole M i l o e v i aNegativan junak i i1.bor iz S\'etog pisma

zcn.."J.l

ljubav u Starom z.avetu.

BOGDAN B O G D N O V I

U R B A N I S T I K EMITOLOGEME


2/88

A on j gospodin koji p r i o Okeanuzalazi u m r n ocal stvo b jki ne dajem o g u n o s t id ga pobijamo J a b r nezn m ni za kakvu reku Okean; verujemd g je izmislio Homer l neki dIUgipesnik unc u pesmu .

HERO OT


3/88

I

Pl

GL V PRV

O V KGRADITELJ, i l i GDE JE JAJE

P red nama je knjiga lu isa Mamforda danas i t a -

nog i vrlo hvaljenog t e o r e t i a r agrada La cite lImvers l llisloire, 1961) Ako za trenutak upore-

dimo ono t nas interesuje sa onim to obuzima M a m ~fOlda, izgleda tada nekih s l i n o s t iu preokupacijamaima. I njega zanimaju sloeni skupovi pojava kojimagrad nastaje ivi, razvija se li ima i razlika, Evo kakobismo ih pokazali Zamislimo, na primer da neka seman i k amaina p r o i t asvih sedam stotina s e d a m d c ~set i sedam stranica njegove knjige, pa sabere r e ipa ih sloi, svrsta ih prema u e s t a n o s t iponavljanjaDobili bi se tada verovatno nizovi r e i kao to su o v e kratnik grad megalopolis. nekropolis selo, ena,prokr-eaci ja, m l a d u n eigra, sloboda psihoanaliza dezUlbanizacija. Ako se i mi jednog dana o d l u i m odanapiemo toliku knjigu kao to je ova Mamfordovatada bi verovatno i t a o c azasipale r e i kao - o v e kmagija k'rug, kvadrat,' simetrala osovina, meni brojmatematika geomantija kartografija tehnika nauka

i kosmos To bi, nadalje moglo da kae da je sa nekeire t a k egledanja Mamford u pravu. Ono to njegainteresuje svestranije je, sveobuhvatno je i ide se dokraja. - Mamford traga za sutinom i sudbinom g r a ~da Mi e m ose za sada ipak o g r a n i i t isamo na nekep o e t n evidove tih sloenih i nejasnih procesa koji sesabiraju spregu o v e k ~ g r a d .Zanima nas kako suljudi zamiljali svoje prve gradove, zatim kako su ihgradili, kako su se snalazili samim p o e c i m adananjecivilizacije. ta je to to je uboga pamet ovih naih

7


4/88

8

2 3

~ . .

4 5

predaka umela da smisli, i ta su i kako su njihovinespretni prsti smogli od ovih zamisli da pretvore unekakve mere dimenzije geometrijska n a e l a ,oblike.Da kaemo U k I : ~ ~ . ~ O ,interesuju nas pre svega dalekip o e c iurbanizma.;~ Valja nam, naravno, p o iod samih p o e t a k a .Odtajeta, ali evo odmah i pitanja: gde je jaje'?

Traganje za poreklom grada svodi se suvie e s t osamo na pretresanje materijalnih ostataka, upozorava

Mamford. Grad jc medutim nagovestio svoje sutinejo pre no to su sazidani zidovi koje danas pretraujemo. Koliba, rtvenik, p e i n a ,starije su pojave no

to je selo, a_ml1ogo_ pre toga postojao je nagon za~ _ ~ g : 4 r r j 9 I d r n i Y Q ~ Q r n z itaj nije samo o v e k o v aprivi-

-legija, Nomadizam sedenterizacija, dva osnovna oblikabivstvovanja naih dalekih predaka, n a i e se, barosnovnim tenjama, kod protozoa, koje su slobodne,k r e use, premetaju se, neka su vrsta nomada b i o ~lo kom svetu, Dok je koljka sedenterizQvana, u s t a ~ljena je, vezana za podlogu_ Oscilacije i z m e ul u t a l a -kog, a v a n t u I i s t i k o gelje za llstaljivanjem, za s i g u r ~D a u ,prate se ))ceiom duinom vitalnog Ianca kojimsmo okr uenL Reklo bi se da je o v e k usvojstvena ta \dvojna formula, bar u p o e t k u .Kao i s l i n eivotinjskegrupe, i on se povremeno udruuje da donese porodi da ga podigne_ Mesto gde se pojedine vrste okupljajuda bi se parile da bi se prehranile navode nas napomisao ) prvim zaselcirna primitivnog stanovnitva,


5/88

1

o

O P

8

9

funkcionisanje konice, termitnjaka mravinjaka pods e aMamforda na prve o v e k o v egradove Podcla r a ~da razdvajanje kasti ratni poduhvati domestikacijadrugih vrsta ustanovljenje ropstva praktikuju senarodu mrava milione godina pre no to su sazdaniprvi g r a o v i , ;

Mamford kae, istina da )direktne filijacije nisum o g u e , ta uostalom niko ko je zavrio osnovnukolu n e eposumnjati Ali r e e n oje ipak to je re e n o . o v e kje pre svega nagonski graditelj on sebi,kao '-druge neke vrste , nOSI ovu uspavanu vetim.i: onase Jednom trenutku Dudi, progovara iz njega, rs e o v e k - g r a d i t e l J .

---Aliilogi jeniSili1ove, ali su oduvek bile n e t a n oDa ne p r o t i v r e i m aMeterlenku, iz ljubavi prema pesniku. Ali Mamford nije pesnik, on je t e o r e t i a rgradn,a njegova odmeravanja su neka vrsta b i o l o g i s t i k e o p ~sesije, koja ga prati kroz celu ovu knjigu.

Ni opovrgavanja nisu n a r o i t omudra ali su barjednostavna. Covek se pojavio na zemlji dobrih pet,est, sedam stotina hiljada godina pre nas, a tragovinajstarijih poznatih nam naselja nisu stariji od desetakhiljada godina. ta je bilo u m e u v r e m e n uTo neznamo, ali znamo ta danas i n i na najblii r o a k ,antropoidni majmun On obitava na grani, nema g r a ~diteljskih elja, jo manje bi se moglo r e i da je neimar od nagona,G

Ponekad i ponegde, n a s l u t i ese da je stari p e i nski lovac kampovao van svojih p e i n a ,moda jona dvesta hiljada godina pre nas, ali ne znamo t a n i j ekako je izgledalo to kampovanje} Od srednjeg paleolitanadalje, sigurno je da o v e kne ivi samo p e i n a m a .Verovatno je da kopa rupe, doista gradi jazbine u lesu,

ublatu

ponavljaoblik p e i n e ,koja je

zanjega

slikaako ne i jedine, onda bar najbolje k u e .Ove rupe

1 11

12 13


6/88

nisu mnogo savrenije od l i s i j i hjama a lisica je d a ~leko manje sposoban graditelj no dabar, Predak, zatim prekriva svoje rupe koom kou pridrava m a m l l ~tovim zubima ili rogovima od jelena jer moda jonije oborio deblo a moda se rogovima kostima ispomae i iz nekih viih }spekulativnih


7/88

14

, ' /ivota i smrti. Obezglavi l i le, d o d emu nojevo Jaje'umesto glave; v r a amu p r i l i j ei o b l i j e l lGlavama sedivi, boji ih crvenom bojom, jer je to boja ivota, sklanja ih pod ognjite, i l i ih zakopava uz vatru, ne bi l i ihagre ao, zakopava ih pod prag p e i n ene bi li ga U ~vale, rastura ih po p e i n s k i modajama, ko zna _za t Q;Ima svakako ivotinja koje se m e u s o n oderu, naspredak to i n idostojanstveno, s v e a n osa r i tua lom)uz pobude da iz svega i z v u e neki, da ne kaerno/jt e h n i k irezultat.

U navalama svojih u d i zatim, on se, kao dete,poigrava k a m e n i i m ar e aih neno oko svojih rtava,igla se sa koljkicama, ljokicama, k o i c a m aslae ih

neke moda a k n a s l u e n egeometrijske formc,moda ih dovodi neke brojne odnose. : o su v e nagovetaji apstrakcije, Istina, k a z a enam Levi-Brilapstrakcije su to nieg reda, p r e l o g i k eali takve,one su prethodnice onih kojima se danas slue iMam-ford, i pisac ove knjiice, i mnogi drugi.

Najzad, o v e koko svojih ljubljenih lobanja p o i -nje da slae i neto sloenije oblike, rogove u p l i eIIkrug,l: pravi areole, iscr tava krugove, II krug slaeoblutke, pa a k o v e ekamenje, Prema svim mogu i m i v a e i mdefinicijama, to su v e arhitektonskelorme, ili bar protoarhitektonske, ove nisu nagovetene samo cIteom v e su dobile svoju fiziku, telesnosLH Reklo bi se, u to vreme, predak je jo presvega stanovnik p e i n ek u ujo nije uspeo da sagradi,

ili je svoje zaklone gladio takor a v o n e j a k o

da odnjih ;do' danas nita nije ostalo,(Krug) nadalje, ne naputa o v e k a - g r a d i t e l j aili

obratIlO: Krune grobnice, kruni ttimulusi. Dugauzbudljiva p r i ao r a a n j urasprostil 'anju tolo sa (thoIai), krunih htoniskih g r a e v i n a i j a svrha -nije :sa-svim jasna)ii Gradevine ukopane zemlju, ali kamenom p r e s v o e n eto trajno, paljivo, graditeljski korektno., Od D v o r e j aod Gavre, od Tel Halafa, tolosi e se rairiti na Mediteran, n a i e m oih na KipnIKritu, Sardiniji, Balearima, na Malti. Oni su g r a e v i n -

ski sve savreniji, forme se komplikuju, iscrtavaju:IC

kombinacijama ll1nogih krugova, pa se zatim, u intersekcijama, javljaju konhe, egzedre, - teko je n a i

20


8/88

22

23 24

prave, o d g o v a r a j u enazive, Istina, to je sve izvedenojo uvek bez poznavanja s t a t i k i hsvojstava kupole, alina n a i n ekoji su z a u u j u evetL Neki od ovih i da 4nas jo nazivanih divovskih grobova (tombe di giganti)s pravom stoje na registru vdo z n a a j n i ha r h i t e k t o n ~skih dela)1i

Teko .lc p r o n i il smisao talasu. O i g l e d n oda jeI I pitanju kultna g r a e v i n aili funerarna Ali ta p r e d ~staVlja, ta kazuje, kako nam prepI a v aideje i s h v a ~tanja graditelja'? Talasi na Kikladama, neki tolasi naSiciliji, izdubljeni su t l steni, to bi rnoglo da se shvatida je kruna forma tolosa krenula, istina, od nekenama danas nejasne tehnike odbrane, ali je s v o j i . l . t e l e ~snast potraila i I I imitacUl ~ o n a v l j a n j ~I ' Q e i n e . o - / , t ) fl e;vek je stotinama h - i l J a ~ d a - -godina tiveo I I p e i h i : - V i d e l ismo, ona je za n j ~ g ai u a i naselje, i nekropola, ModaJe -i016snastao iz neke naivne elje praistorijskog graditelja da sagradi v e t a k ep e i n ei u njih da smestinamnoeno o v e a n s t v oivo i mrtvo.

Da li II ovu familiju pribrojati i krune e t r u a n ~ske grobnice, sal dinijske nuragi, koji moda i nisuvie grobnice v e samo t v r a v ei kule.1 7 Moda bi seovoj familiji pribrojala i ona zagonetna grobnica namikenskom Akropolju, ona to p o d s e ana nae gumno.A moda i bogate, sloene, o i g l e d n ouveliko v e spe-

2 U r b a n i s t i k emitologeme 17


9/88

18

25

kulativne [orme megaiitskih krunih sklopova Sve suto nedollInice, pa ostavljamo boljim znalcima no tosmo, da se njin1a pozabave.

Od najstari j ih krunih arhitektonskih apstrakcija o v e k o v i hdo prvih tragova udruivanja prebivalitaprolo je daljih nekoliko desetina hiljada godina Umeduvremenu, o v e kje sasvim sigurno postao i gra-ditelj k u e .Videli smo, sve procene, sva generalisanjao m o u i moblicima stanovanja I I paleolitu nepouzdanasu, jer se raspolae retkin1 i e s t odisparatnim p o d a ~cima. Razvoj od zemunice do konstrukcija kod kojihn a s l u u j e m oi neke prve s t a t i k epojmove nije jed-nostavan, a etape su vdo sloene. Ali ono to r a z a z n a ~jemo, to je da o v e k ani onda kada je )civilni graditeljne naputa slika k n l g a , M o g u eje da su ovi njegovikrugovi proizali i iz osobina pramateri jala kojima ba -rata, a to su koa, zemlja, kamen. Arhitravni sklop nije

mu jo a s a n ~T tebala je malo due vremena pa da sep o z b ~ v lbalvanom kako t reba,ela dovede horizontaluIdv,:,rtlkalu do potpormka i arhitrava Bez ove s t a t i k el cJC g r e v m ene moraju a moda i ne mo b tdrugo do difor Z I gu l I. me.. em.Ja l kamen slau se u jajolikcoblIke,. sa - ; o s ~ ~ v a n : a~ ~ J esu neto kao elipsa ili kru .M e , ~ ~ t I , m ,cak l suzem Izbor reprodukcija II OVO; na;knjlzlcl dovoljan je d o b z da I I p t . lj - jr Od . l anJu nISu s u c a J n o ~s. L , ~ l l r n . u l u s a ,?d stambene p r o t o g r e v i n en d ~IJc, SUVISC Je precIznih, vrlo korektno iscrtanih kgova, Cak ako i ne idemo do Evberija d r u ~poodmaklonl megaHtskom vremenu Ilas'a' og ke sc, I Ionu 'j l . . . . l UO og-

I 111 (lmenZ1ja, Iscrtan na r'lsponll od l I d o

filWCP.A.OJ:; DFVC I J{AWNNEc H r i Dt Ml Ti t

2'

27

. I I Ja II stopa,

26


10/88

to z n a ida bi se u ovaj kruni crte I lOgla smestiOcela stara zgrada T e h n i k o gfakulteta u Beogradu zajedno sa novim parkinzima..l l

Uzgredno je pitanje na koji je n a i nkrug prak-t i n oiscrtavan na zemlji., Odgovor nije nezamisliv. tap kanap prve graditclj.ske sprave pre kanapa

aputa. Otuda nadalje nekoliko novih pojmova za o -

veka-graditelja. Nekoliko novih apstrakcija l l m i s t i n i h :ili korektnih svejedno, Centar kretanje u kJug, ogra i v a n j edelimitacija. To naravno nisu vie rajske igredablova i l i savijanje gnezda krug, v e je pitanjut e h n i k ipostupak i j i se smisao moe odgonetnuti samo ako ga ukrstima sa n a s l u e n i mverovanjima sa na-

28

l

29


11/88

22

i n o mna koji se o v e kpostavlja prema: spoljnjelllsvetu, sa ideologijama({ ovihstarih m a j s t o i : : a ~ "U- SVaMIcom s l u a j u ,od prvih krunih tUIDulusa rekli bisrnada je l ~ I " y gmisleni znak, to je mislena paradigma a -vekove arhitekture. '

Ustalilo sev e mi.ljenjeda naselje njiva idu zajedno Protozemljoradnja, zemljoradnja, aglomeracija,

to su pojave koje se prateo Istina, i z n e n a e n j asu uvekm o g u apa sc redosledi remete. N a r o i t ood kako se

arheolokim slojevima ispituje radioaktivni karbon,a pojave o kojima govorimo podleu v e ovim ispitivanjima.ln Zaokruiti sc ipak moe: negde oko est.sedanl hiljada godina pre nae ere, neka vrsta p r i l i n okoherentnog neolitskog o v e a n s t v azavladala je Evra-azijom od Irske do Kine. Maleneolitske naseobine sutl Evropi, Africi, na Pacifiicu,ima ih Americi, Neveliki zbrojevi porodica, ponekad osam, ponekad dvadeset, trideset skunatreno je i k r e v i n a m ai l i na i s h o d i ~tima reka. Izolovanegrupe, sabijene, s k u e n eu svojuverovanja, rituale, magijske postupke, ideologijeCajldova je I e , : ( }

I sada opet Mamford,.Preuzimamo iz njegove knjige poneki odsek o ovim prvim selima, Cinimoto i t aoca radi Distrakcija je u pitanju, ne informacija Uzto, nije druge, rnOIan10da preuzmemo i neto o'd nicgovog s o n o gi nepreciznog stila. B i e ,veli nam, da jneka V sta revolucije u odnosu polova prethodila procesima agrarne revolucije" P r e m o mujaka i nemilosrdnog lovca, jake miice hitIih, dugih nogu p o e l aje da se p o v l a ipred m o i mene" I zato, sveje uneolitskom selu o k r e n u t o ~dvojnom smislu prokreacije

, i odravanja poroda: ena. la doji, ta hrani, neguje,, nadgleda, podie, ta b d i ~ - o t i aje hraniteljka svojih p t i a ,ali malih zverova begunaca, z v e r i a - s i r o i a c2 1 Odosnovnih selskih o b i a j a kojima na razne n a i n eu e s t v u j esve vie sutastveni enski znak,pa nadalje,sve dobija enske oznake i privide,", Mukom oblikupaleolitskog oruja, krbavom, k i d a j u e ms r a u n a t o mda razdire ponire, p r i d r u i ese neno u g l a a n ealatke mekih linija i enske ep derme Ceo t e h n i k ikompleJcs neolita inspirisan je snagom ene, a p r o n a l a z a k adelatnost vrti se oko vlane praznine duplji, vezuje

se za predmete koji su tvoreni. i za neto VIse noto je samo musku arni udar. Predmeti su takvi da sesada prihvatnju, privijaju se })onakokao to se privija e d oi l i ljubavnik({ Tosu dodue g r n a r s k ei z r a e v i n c ,lonci testije, ali kruni silosi, sve do l)recipijenatav e i hoblika kao to su kanal selo( Koliba,z a t i e n ao k u n i c a ,soba, p e , tor, konica. grob - sve oblici i j i e ) ) s i m b o l i k ismisao p s i h o a n a l i t i a r ip r o t u m a i t itek mnogo docnije{(,: :: Familija ovih mekih krunihoblika p o d s e anas na llprve kalupe za 1ivenje,koji su,prema g r k o jmitologiji, skinuti sAfrodit ine dojke.'"

':Matrijarhalni obli


12/88

nice o pravom matrijarhatu, raslojene, e s t o d i s p a ~ratne, povezuju bilo kakvu velodostojnu celinu" P s i ~hoanalizirati okruglim: ovih prvih sklopova na n a i nna koji to i n i Mamford nije nita drugo do i s t a} J n a u n a (mitomanija,,25 Zar ovog pisca koji pie raz ll1ilja o gradu o njegovoj sudbini koji verovatnoiza sebe ima neku t e h n i k uformaciju nije zainteresovao opsesivni crte kruga, kao praksa, kao ner-azjanjen t e h n i k ipostupak? Zar ga, uostalom, kao m i ~sHoca i teoretu, nije zaintcresovao kao misleni zllak?

Vratimo sc jo jednom n a ~ _ I e v i - B r i l a .Oblik po::: sebi nema nikakvog smisla za p r c l o g i k o g o v e k a ,On

a k uopte i n postoji i s t aje s l u a j n o s t ,akO nemal unutranjih m o LDa bi oblik postojao, mora imati

neke e j s t v u j u esadrine. Od dva kruga jedan moebiti d e j s t v u j u i ,dalde pravi, neto to je tada mnogovie no samo crte kruga, drugi je bezvredan, flea--nostavno nije nita, pa a k ni crte kruga. Malo neob i n o ,ali t a n oizvedeno iz LeviBr ilovih izlaganja) GAko se jo prisetimo da l l p r e l o g i l d o v e kr e g i o n a l i ~zuje prosto ', nastanjuje ga vidljivim i nevidljivim, deliga na o b e z b e e n oneobezbedeno. tamo gde se srne

tamo kuda se ne zalazi, pribliavamo se, izgleda, o s ~novnom smislu krunog znaka.: 7

24

N e ebi zgorcg da prizovemo l1 p o m o Kon tnmLPo prirodi svoje struke, on operie fundamentalnim i njenicama, pa se njegov navod mora uzeti vrlo paljivo,Po njemu, a k ~ n ~docnije od vremena o kome g o ~

vorimd, magijski krllg je pojam tehnici magije u _Su-meru. Ovaj znak ima a k i svoje ime, GISH-HAR,na semitskom, docnije U D ~ S U R T Uod glagola l l e d s e r u ~ ,

f 'to z n a iokruiti, zatvoriti t l krug,: 8 llKrug koji iscrtavav r a u koji se zatvara, to je a r o b n afigura od n a j d a v n i ~jih davnina, Ali njen smisao nije jednostavan. kad v r a orujem ilf t a p i e maperta krug". , formule koje izgovara tog t renutka od kruga e n a i n i t ibedem o koji selome svi poduhvati zlih duhova. ali onako kao to krugo b e z b e u j eod spoljnih poduhvata, isto tako moe datiti od onoga to je oper tano, ova osobenost krugak o r i s t i ese uvek kada treba izolovati predmet zlih i n L ( 2 9

31

32

Fragment jedne s t Ide u Luvru pokazuje nam deoljudske figure na reljefu. Figura je u l i t u r g i n o n 1stavu,dri ruci tap i In-ug Da li je ta j krug neki prsten kojisimbolizuje postupak iscrtavanja kruga tapom, ili suu ruci tap ue, a ue je namerno i i s l u a j n osavijeno

krug, dakle, opet dve osnovne graditeljske sprave _to Kontno ostavlja otvorenim, ali sve dalje m o g u eh i ~poteze odbacuje"'"

25


13/88

33

34

3637

38

Krug oko lea, oko sretilita, magi jski je znak, kaotakav p r e n e ese, nije teko zamisliti, na )civiIne(c gra+ e v i n e ,Ali ovaj je krug t e h n i k asutina, onako kaoto je t e h n i k asutina zida da podeli spoljanje odunutranjeg, jaru od hladovine. To je deIimitacija, kao

svaka cir'uga, to se claJeJwg pretka t i e onoga to jeimao o b i a jda doslovno okruuj svoje ljubljene lobunje, on je o i g l e d n obio ambivalentan. Divio se i z u z e t ~nom, ali ga se prihojavao, A to se Konlnoa t i e onnam je lepo i jasno objasnio i to da je, t e h n i k igledano,krug pozitivna negativna delimitacija. Moe da braniod unutra na spolja, obratno, zavisi verovatno od f o r ~mula koje su izgovorene, od namene koja je krugu c l a ~ta, od dejstava koja su mu ulivena. Istina, objasnimol tako Icrugovc praistorijskog o v e k a ,l\azujemo tada daje p o e oda misli, nekako, nesavreno, jadno, ali nekakoipak Kazuje nam to, dalje, da je arhitektura o v e k o v akrenula iz glave. o v e kje graditelj od onog trenutka,kada je j J L g l i 1 i l i i l l j l \ . J l l i l - k ako p o c e t n ; k ibio,....ukr- toio

$ ~ L P J , l . t a n j a m aj str Jmpu.ticama syoga m j l J e n : i a ~ A r h i -tektura tennita, p e l el pauka moe ponekad a k cbnas oduevi nekom u sebi zagonetno sadranom l e p o ~tom m a t e m a t i k i hoblika, ali ni tada n e e m ozaboravitida je krenula iz digestivnog aparata insekta,:Jt

Najzad, to se Mamforda t i e - prokleto ljudskoz l o p a m e n j e- teko je ne setiti se jedne davne Sar-

27


14/88

28

trove lZJ


15/88

30

~ J l bid., str. 14-" Ibid", str. 20~ 5 Neke od Mamfordovih evokacija zasluuju doista da

budu i doslovno navedene, kao na plimer ova; l)Seio, okrueno povrtnjacima, njivama, to je kolonija novog tipa,stalna druba dobrog suscdst\a o v e k aptica, e t v o r o n o -aca,. K u a tala, itnica, sve jc v 'sto vezano za tIc, zazemlju kojoj se iz genc 'acije u generaciju o v e kv r a aSvakodnevni ivot u eelosti je okrenut dvojno smislu biv-stvovanja i Pl uk cacijc, S i m b o l i n epledstave falusa i vulvcodigr avaju vanu ulogu u selskim o b i a j i m asve do u odmaklija vremena istorije. A 'hitektura grada inspide seovim o b i a j i m amaterijalizuje ih i stilizuje, pretvara uoblike, kao to su obelici, kule, stubovi, krivine kupola,ponekad cc i u preciznije figuracije kao i;to je ona, d i ~novska iz Delosa, i za koju nam Mamford doslovno kazuje ta predstavlja, a mi to ipak moramo da p r e s k o i m o(Mumford, op cit., str. 20-2 IIi: uU ovom selskom kontekstu stvari, mnogo jo pre no to se grad formira, odnosi dobrog susedstva dobijaju puni z n a a j .Sused je nadomaku glasa, spreman da pomogne u o d l u n i mtrenucima

egzistencije. Sa njim se oplakuje mrtvac, i l i se raduje prigodom v e n a n j aili r o e n j a c c(lbil ., str. 23) Istina, na kakve je sve svireposti spreman na daleki, uplaeni predale,moe se razabrati, a k ako i ne i t a m oFl'eizera, i l i LeviBrila. Dovoljno je malo prokonsultovati g r a f i k imaterijal,na primer crtee sa umskih stcna I I Dolini Kamonika,II Sevclnoj I tal i j i (Emmanuel Anati, La civilisation duVal CamolZica, 1960), Umesto harmonije o v e k- o v e kjo uvek, i u mnogo navrata, ritualno ubistvo i g l a d i j a t o r ~ski dvoboji. Umesto harmonije o v e k- ivotinja, netoto bi se s vrlo mnogo obzira moglo nazvati trenutnomi pogreno odabl anom harmoni jom i z m e u o v e k ai magarice Pa i takvi, nai preci i n enam se vie ljudi, a usvakom s l u a j uvie su svoji no to nam ih prikazujeuzvieni Mamfordov proliksus.

a Lucien LevyBruhl, Les tOllctioJls mentaies clans lesSUL idte. > i l 1 j r i c l I l ' c ' } ,1910, izd. 1951, str. 124 i dalje. LucienL 0 v y ~ B r t l h l ,La melltalite primitive, 1922, izd" 1960, naro i t o glava Les puissances mystiques et illvi.sibles, st '.47-93

~ 1 Lucicn Le\'y-Bruhl, Les fOllctions ... , s tL 130 i dalje.: S DI' G. Contenau, La magie ches les Auyriens et

les BabylO1ziells, 1947, str, 167," Ibid str. 167.

Ibid., str 169.:11 UpOl". Jean Feytaud, Lc peuple des tel 11Iites, 1949,

Marcel Sire, La vie sociale des allimaux, 1960,

GLAVA T R E ~ A

GRADITELJI GRADOVA i l i STVARANJE SVETA,UGLAVNOM PREMA CAJLDU

M agazin Planet({ neka izlazi u Parizu, i nelca ga i t ako h o e a mi e m o od ovog mesta nadalje,uglavnom p,estati da mislimo na krug" _Krug_je. . s a m o j O U S P Q ~ Oje a l o g i k a davnanja, zasi

g . . : I n o - i - p F e H F b a I l a - g L : 1 ~ h t e [ J s k atorma, ~ n a . l l o l a

zahoravljena slika )prvobitnogcc nase(Ja, a ta slika, sv 9ID.ena.....na v r e m e l p r i s e a n j uCOVe1covbmUOblra i1 1 L e v c J i l \ ~..J11itske mere Evu, istorija o v e l c a - g r a c J H e I J ato je sada pre svega istorija gradova koje gradi. Pi tanjeje kratko, i postavljamo ga:' kako se rada grad, kako

i p o i n j esvoj ivot? . ~

Ako se o d l u i m oda jo jednom zaVlnmo u pomenutu Mamfordovu knjigu, p o e t n istavovi su mu sve a n ointonirani. Pojava gradova u neo-paleolitskojsredini javlja se naporedo sa fenomenom e111ergelZcije,_u onom smislu I I kome ovu r e shvataju Lojd Morgani Vi1jem Morton UBer U toku samog tog fenomena iskrsava nov element, koji modifikuje kvalitet smee i osobine njenih osnovnih sastojaka. Ali samo ispitivanjeovog p o e t n o gstanja ne bi dozvolilo da se do krajaotkriju prevashodno novi virtl1aliteti, onako kao to se,na primer, novi virtualitet organskog ivota javlja i uprividno ustaljenini sredinama inertne materije Poduticajem novih faktora, sastojci postaju nestabilni, itendencije koje se prethodno nisu razaznavale polakose medusobno odreduju, a odreduju i dalji tok evolu

cije .... ,1 Zaklopimo odmah ovu knjigu, moglo bi namse desiti da nam se njen pisac predstavi i kao filozoL

53


16/88

58

Bolje je da se obratimo Gorelonu Cajldu, cenimo ga,

a sem toga cenimo vrednost osnovne faktografije.Hajde da se premerimo i n j e n i c a m a ,koliko da samine krenemo neko carstvo mate izmiljanja. Svedeno

, do najsvedenijeg, evo a j i d o v es h e r n e ' : ~P o e t n . f l , , _ J I l . t a ~ .l gija, legi anje bakra, Imlaja, antimona, i livenje

~ b r S ~ ~ ~ ~ ,9 je revohiCionarrifJren.utak:ti-istoriji ljudskihg naselja; to je, reklo bi se, prekretnica od sela lm gradu.'

B i e - ,-kae n j i d ;da su metaluI'zi, posle seoskog v r a a ,

54

pIvi specijalisti sveta. Dodue, t o p i o n i a rje netoboljoj situaciji od V l a aOn nije vezan za malu, zatvorenu, ) a u t a r h i o w {zajednicu, on je kosmopolit. Njegov

zanat se svuda trai, a pravila su manjevie opta, Magje majstor malih lokalnih prilika V e ususednomselu je bez znanja i umenja

Istina, doslovno nam se kae, onako kao celu po e t n utehniku o v e k o v u ,, r n e t a l u r ~ i j u ,ne bi _ rebaloodvajati od magije; ona ima 'svoje svoJstvene matriceI g r n a r i j as e - - p e euz formule uz v r a a n j e .Za metalurgiju, od koje odmah k r e ei ~ a l h e m i j a ,to vai jovie. F i z i k atransformacija m e t a l a ; ~ p f e l a ziz v r s t o gu t e n ostanje, transsupstancijacija, nije se mogla d r u k ~ i j e podvrgnuti t e h n i k i mpravilima do kroz magijskepostupke_ Asirski tekstovi jo u prvom milenijumu,dakle, u poodmaklOlTIv e vremenu, o d r e u j ut o p i o n i ~

a r s k erituale, koji trae i ljudski fetus, l d e v i a n s k ukrv, A kineska tehnika je jo ekskluzivnija_ Ne p o t e el metal na vreme, t o p i o n i a rbaca u p e svoju ~ e n u .Bila je to neka vrsta uasnog p o d v o e n j aene d e m o ~nima vatre. Istina, u v e i n is l u a j e v adovoljno je demone samo malo zagolicati, tu svrhu II vatru idu Cwnini o d s e e n inokti i kosa_ I takva kakva je, metalur-

gija, kao i svako kapitalno o t k r i e ,r a au krug i t a vniz daljih llwnalazaka, mela p o d r e e n ezanate i omog u u j edruge, nove nezavisne Proizvodni postupci susve sloeniji, pa je zato ba metalurgija o d l u u j u aetapa u podeli rada_ Ona razbija a u t a r h i n ui t e h n i k ipolivalentnu prvobitnu zajednicu. Podela rada ffi.je.Q


17/88

56

6

tala, belee se i najstariji tragovi ili bar najstariji jasninagovetaji grada Arheolozi, koji ove sheme uspostavljaju mogli su, ne jednom da se zadive p r a v i l n o uprocesa,_ Ide li se odozdo navie, slojevi sadre sve m ~nje primitivnog l o v a k o goruja i nezgrapnog t e a k o go r u a .Sve je manje alatki Za kopanje i oranje. sve

vie ubojitih noeva, kopalja m a e v a ~Sve su vitkiji ielegantniji. dakle efikasniji. Nestaje polako keramiker a e n ebez vitla, nailazi se na primerke paljivo ura- e n ei sve bolje p e e n e .Zatim predmeti l)nadgradnje(l,objekti kuIta i magije drangulije biuterije kozmet i k ei g r a k e .Standard se die. Elegancija pojedinihs t v a r i c asasvim jasno pokazuje da nije r e vie o izra e v i n a m amalih seoskih zanat1ija, amatera i svatarav e da su se nad njima lomili veti i dobro uvebaniprstL

to se arhitekture t i e ,isprva su na dnu tragovi

bednih ribarskih i zemljedelskih koliba .pleter i lepJ u r b a n i s t i k i h projekata, pa, prematome, ninae apstrakcije nisu njihove, n e m o g u eih jeprimeniti na postupke ovih starih graditelja. Radi bismo bili jednogdana da u j e m oi nekih drugih vestio ovome, ali zasada stvar stoje i izgledaju tako kaoto je r e e n o navedeno):

P o e t a kz a k l j u k aITIogao bi biti ovakav: u v a j m o

se dobIO togada p r o t o u r b a n i s t i k eideje starih graditelja t u m i m osvojim merama svojim pojmovima, Nae vreme je e g o c e n t r i n oneoprezno, zna se,N a i ese ne jedan sadanji teoreta grada i gradova,koji enam ledro i bez ustezanja govoriti o kompozicionimpostupcima, o estetskim valerima, o genijalnimdo-vijanjima, a k znanjima da se d o edo rezultata uovom redu napora. Kao da je Gudea arhitekta i t a odananje likovne kritike,pa iz njih povadio svetotreba da postane osrednji umetnik dvadesetog veka.

Stari graditelj je ipak imao svojih p r o t o u r b a n i s t i -kih l>kompozicionih postupaka, Uto ne sumnjamo.Dovoljnoje baciti ma i l e t i m i a n , a kni preterano stru a n pogled na planove i dispozicijeobjavljene u ovojknjiici, pa e m oodmah osetiti neke pravilnosti,nekan a e l a ,Ali ta n a e l an e e m otraiti u redu i neredudananjih f u n k c i o n a l i s t i k i h ,jo manje estetskih preokupacija, Ovan a e l a ,sasvim verovatno,nastaju, ad r u k i j ene moe ni biti, na nekoj skali miljenja kojanije naa,. Nijenimalo jednostavno pratiti nae prvegraditelje u njihQyim zamislima.Postupci su im mutni,teko ih i -"nabrajamo,v e i zato to je u vreme prvihgradova arhitektuni zanat zatvoren 'u e z o t e r i n apravila, h i j e r t i k ije"'zanat, prekrivena je u t a n j e mtajna u , Ali, ako i t a l a cbucle malo strpljiv, o b j a s n i emll se poneto i oel tih postupaka, bar onoliko kolikosmo n a s l u t i l i . L z a J u } , u , p a r a d i g m a t i k l larhitektonskuformu, za krug.p r o v u i e m ose kroz krte i n j e n i c e ,

sa poneldin z a k l j u k o mna kIaju, verujemo ba '"A sada, da bismo mogli nastavitidrugi deo p r i e

o prvim graditeljima gradova,valja se jo malo p o z a ~baviti okolnostima kojima gradovinastaju. Jo malonapora i strpljenja, pa

e m oih vratiti potpuno njihovpravi ambijent. Za to su nam potrebne jo i neke dalje

77


28/88

78

evokacije. U dve, u tri r e i ,ako je l t l e t ~ l ~ r g i j adoistabila sutastveni zanat gradova koji se r ~ a a j u ,i also suse sa njom uzdigla i ncka znanja, neke vetine, kojimasu se graditelji gradova ispo maga i - onda, da kaemo, v o d a je praambijent grada o Moda je to i n e o b i n oali grad i voda su k6relativni pojmovi, onako kao tosu to 1 njiva i prvobitno naselje Drama r a a n j agr a w

dova igra se po pravilu do pojasa u vodi.

Dopune objanjenja

1 Mumford, op, cit, str, 412 a j I d at ovoj glavi p r e p r i a v a m obez posebnog na

v o e n j aDrali smo se tri njegove knjige: The Pre1zistoryof European Society, u fr, prevodu S. M Guillemin, 1962,a n a r o i t oglave La revolution urbaine en Orient (str79-98) , a zatim MaH makes himself, pr. P. Ho Gonthier,1963, i najzad, What llappel1ed iH History. PL AMansa t ,1961.

l Marcel Granet, La civilisation cJzhwise, la vie pub-lique et la vie privec, 1929, izd. 19480 str. 226227. Interesantan je i ide sasvim u prilog Cajldovoj ideji o jedinstvu

__ _ ~ t u ; j k ei magije podatak uzet iz jedne druge Graneoveknjige. R e -KONG, i j i g r a f i k iznak reprodukujemo, o z ~n a a v aMAGIJU, TEHNIKU, u celini, ENSKE POSLOVE,MUZIKU. Od svih z n a e n j al)konga smisao ))muzikac(je najvaniji, jer sc t Kini muzika uzima kao osnovna,modeltehnika, Valja primetiti da je znak za maga, vra a e e ,izveden iz znaka konga


29/88

80

G t V CETVRTA

GRADOVI I VODE i l iU R B N I S T I K EMITOLOGEME

M a izgledalo i n e o b i n o ,vo elai grad su korelativni

pojmovi, onako kao to su korelativni pojmovinjiva i prvobitno naselje" Drama r a a n j agradova

ili igra stradanja i strasti, koja bi se nazvala R a a n j esveta, igra se po pravilu do pojasa u vodi, u najboljems l u a j u .

Jer velike i strane vode znalesu

i UInelesu

da se tedro prelivaju i preko glava naih praotaca ci-vilizatora,. Svi znamo p r i uo velikom biblijskom potopu. Kad je Noju bilo est stotina godina, te godine.drugoga mjeseca, sedamnaesti dan toga mjeseca razva*lie se svi izvori velikog bezdana i otvorie se ustavenebeske, i udari dad na zemlju e t r d e s e tdana i e t l *deset n o i )

Ser Leonard Vuli, i s t r a i v a Ura, kao to je pozna-to, pronaao je iznad prvobitnog Ura kompaktni slojaluvij alne gline j a i n edobrih osam stopa Cinjenica da

sloj gline pokazuje jasan prekid u razvitku dotadanjihkultura dokaz je da teorija o potopu nije bez osnova i t a v ajedna ( p o e t n a )civilizacija postojala je pre v o ~de, pa se zatim preko nje navukao sloj gline, bez ikakvihkulturnih nanosa, Uzme li se ovo u obzir, ne moe bitisumnje da je poplave doista bilo, i za sada je ovo i je-dini dokaz da potop iz sumerske istorije nije legenda,i da su, nadalje, od sumerskih p r i akrenule" i p r i eoNoju Potopa je bilo, ali to nije bila opta katakliz-ma, v e lokalna, ona se o g r a n i i l aipak na nie p r e d e ~le D v o r e j a ,na depresije oko Tigra i Eufrata, i mogla

je da zahvati nekih e t i r i

stotine, na stotinu milja, po-vrine. Ali u o i m astanovnika ove doline bio je to ceo

svet. Doista, morala su biti ogromna pustoenja vode,jer voda koja moe da nanese sloj gline od osam stopadovoljna je da zbrie sva sela s a i n j e n aod glinenih ko-liba i da ih doslovno r a s t o p U M a g u eje, ipak, da je ovapoplava potedela nekoliko gradova, onih to su se v e dovoljno digli iznad vode, izrasli, ustalili se na svojimntelovirna, Neke od njih zatitile su moda i jake, bitu A

Inenizirane fortifikacije. Nali su se u vodi kao suvibazeni, suva korita" Prema sumerskim analima, p r e i ~velo je nekoliko gladova vdiki potop, ali, Vulijev Ur,izgleda, nije bio tc s r e e , , :

Za stvar kojom se bavimo nije z n a a j n omeriti kojaje tradicija starija, sumerska ili jevrejska" To je v e iizmereno" Mesopotamski potop stariji je od biblijskog,ima neko prvenstvo nad njim. Ali evo nevolje, evo n l U ~ka Nije bilo samo jednog potopa, bilo ih je mnogo vi-e: Bile su to stalne drame prvih civilizacija, ta peri-o d i n atopljenja" Moda su se svi potopi saeli sliku

jednog i jedinog, univerzalnog, ili je neki bio izuzetnostraan, pa je n a d j a a oostale, Nije jasno, istina, ili nambar nije sasvim jasno, ta je to to je nae praoce vuklou ova blatita, n a v l a i l oih na strane i m o n ereke. Ali i n j e n i c esu tu: p o t ( ) p a j e ~bilo svuda gde su se i prvi

_gradovi s mukom gradilL Stratigrafija je nedvosrnisle M- - ~ i i a : : - - } ~ G l i n e n f a r a v i nisu n a v u e n isamo preko Ura" I

gradovi Ki Obeid, Uruk i drugi bivali su topljeni i povie puta, i reklo bi se, svaki od njih imao je i po nekisvoj sopstveni, n a j v e i , t r a g i n ipotop. I Persija je ima-la svoje potope, i dolina Inda, tamo gde se sakupljaju

velike i bujne pritoke ove reke, i prave plavita v e anoto bi bila p o d r u j a D v o r e ji Egipta, sabrana ujedno.A i tamo, skoro naporcdo sa onima t l Egiptu ili Dvo-r e j u ,kretale su prve civilizacije svetu, prvi gradovLfi

to se Egipta t i e ,potopi su tamo neto vie ods l u a j a ,10 je cela izvesnost ove ) ) k o s m i k e ( {leke, zakoju su neki Heleni, to se m u d l o Ud i e ,Herodotup r i a l ida izvire iz Okeana, a Okean t e eoko cele zem-lje, pa tako Nil, sledstveno, ponovo i uvire u Okean, tj

prastanje, ono iz e g aje i krenuo. Herodot je, d o d u ~e, po o b i a j u ,bio nepoverljiv )Gospodin koji p r i aoOkeanu zalazi u m l a n ocarstvo mate i ne daje m o g u ~nosti da ga pobijam. Ja bat ne znam ni za kakvu reku

6 U r b a n i s t i k emito\ogcme 81


30/88

82

Okean, i verujem da ga je izmislio Homer, i l i neki drugipesnik i

Ali odakle takva pravilnost u ritmu Nilovih poplava? ta je to to o d r e u j etrenutak kada Nil skida ka-

tance , kad n a i eiz p e i n a ,kad l n a i uzemljine vodc , godinje vade , nerne voele, kad se zemlja znoji?i Heliodor je mislio da Nil uopte ne nailazi, a akosmo se dobro razabrali, mislio je neto s l i n ojo mnogopre njega Aristotel, pre ovoga Platon, pre ovoga Tales.Bilo je dosta mudrih Helena koji su se bavili ovim pi-

81

6


31/88

84

82

tanjem. to II jednom v e dvilizQvanOnl, ustaljenom,s a i n j e n o mvremenu" Nainle, postojao je, moda, nekipodzemni Nil, postojao je neki })llcbeskiH, taj jetekao preko Egipta, negde gore. n c o d r e c n o 8Takoovo pitanje nije bitno, to, odakle dolazi Nil, nije bitnonaime za ono to izvodimo, poplave su ipak lli, kao n e ~umitna stvarnost, donose odnose, valjalo je prema njima nekako se postaviti. Prema jednoj od vaIijanata e g i ~palske kosrnogonije. prvobitni bogovi postavili su jajesveta na breuljak koji je izronio iz Nila,, Evo v e t lovoj p r i i c ividimo neku p r o t o u r b a n i s t i k umitologemLL

Jer, i prvi neolitski koloni u Delti imali su s l i a npostu-pak, bila im je to m a g i j s k o ~ t e h n i k amatrica Traili su

mesto gde krokodil ostavi jaje, jer, tako odabrano bud u eprebivalite nalazilo se iznad domaaja, ba ', uobiA a j e n i hvoda,

Izgleda kao da je to neko vreme i u Egiptu, i uSlImeru, dolini Inda, staroj Kini. neko vremekome se svet jo nije sasvim ustalio, jo se stvarao,))Prvi o v e kkoji je Egiptu vladao({. k a z a enam Hero

dot, )lbio je neki Min, Za vreme njegove vlade. osim TeAbe i njene okoline, ceo Egipat je bio jedna m o v a r aanie MerisAjezera. kopna nije ni bilo, Od mora, uz Nil,bilo je potrebno sedam dana vonje l a o mdo tog jeZCl'a,({10 Herodot, zabrinut .ie opet" )Zamislite kako bise proveli E g i p a n ikad bi se zemlja ispod Memfisa, jerje ba ta to se postepeno podizala, i u b u d u ei u tojmeri podizala uvis kao i u prolosti 11 Vode bi se, naime, ako smo razumeli Helodota, opet prelile prekoEgipta, i ovaj ponovo ne bl bio drugo do jedna velikam o v a r aDa je Nilu palo na pamet da promeni svoj

tok, da se s l u a j n oulivao Arabijski zaliv. ta bi gas p r e i l oda u tom s l u a j uzaspe ovaj zaliv za dvadesethiljada godina? Da. ja mislim da bi ga mogao zasuti zadeset hiljada godina. Zar tako velika vredna reka zasve vreme pre mene nije bila u stanju da svojim muljemzaspe jo i v e iz a l i v ? l ~Helodotove bojazni izgledalebi nam groteskno kad danas ne bismo znali ta je sveradila Plava reka Ll Kini, ba II vreme prvih protourbaAnih naselja Ona je d r a s t i n omenjala svoje tokove, -metala je kOl itO, birala mora II koja e da se II liva ,l'asipala se rukavce, u i t a v ereke, tri, sedam. udevet reka, ove su vodom muljem zasipale ogromnuDeltu, v e uno to je pola E v r o p e ~Prema starim p r i a ~ma, velike kineske reke nisu prvobitno umele da pron a usvoje puteve prema moru, a to uglavnom p o t v r ~ u j udanas i geomorfoloki tragovi. Valjalo je da se po e t n ijunaci kineske mitologije, heroji-civi1izatori, priAhvate prvog posla, pa .ic prva usluga koju su u n l o v e k ubila u tome to su n a u i l iove reke kuda e dateku. privaleli su ih. priveli su ih morima, :

Reke Tigar i Eufrat, kao to pokazuje i dokazujeKontno, imale Sll nekad svaka svoje u e bile su tamodve delte, da bi se zatim spoj ile u vo eltu d v o r e j apazatim se sastadoe u deltu z a j e d n i k ereke, Vidi se, tre-

85


32/88

86

, : ' . : -

: ~ :

,..,.,

83

ba dobro p o m u i t ir e ida bi se ponekad iskazale u d iovih starih reka. Kada sc Senaherid (VII v pre noveere) o d l u i oda kazni pribrene stanovnike Elama, u tovreme Tigar i Eufrat imali su jo svaki svojeu e .Caki pod Aleksandrom Makedonskim, onda kad je njegovadmiral Nearka dolazio ove kra,jeve, opet nekoganeto da kazni bila je ista situacija. To e nam potvrditi jo i Plinije Arijel Strabon." A to se dalekih suInerskih vremena t i e ,zemlja inearska{( izgledala jesasvim d r u k i j eno to je mi zamiljamo prema dananjim, u pustinji )osuenim nalazitimao Persijski zalivse u v l a i omnogo vie na sever, za oko dobrih sto ip e ~deset kilometara. Sumerski koloni gradili su svoje prveg r a d i ena lagunama, moda su se na lagunui sklanjali,

tamo su moda beali od lovacai nomada, pa ove n j i ~hove g r a d i evaljalo bi pre svega zamisliti kao neku prvobitnu Veneciju ili K j o u .Danas kad u pustinji gledamo })teiove, postamente, ostale iza ovihg r a d i atreba ih zarnisliti kao g r a d i e o s t r v aa dananju pustinjuna trenutak, u m a ~ itrebalo bi preliti plitkom, slanogorkom vodom lagune. Tako je izgledao prvobitni am'

-_bijent sumersldh gradova primorska barutina." ?Stari sumerskLrnitovi- kauda je p o e t k us ~ ev o . ~da sve j haos i mlllJCtavljamo se na kocku, moda

- ~ c e i i a sneko svrstati i m e uvulgarne materijaliste, aline u s k r a u j e r n asebi da se iskaemo dokr-aja Taj haos,taj mrak, te vode, to je pre svega pejzam o v a r eu koju stie praotac sa svojim primitivnim zemljedelskimalatkama, i svojim kamenim udicama, jo uvek, ruciBogovi, oni koji su se zatimo d l u i l ida se prihvate s t v a ~ranja sveta, stanuju n e o d r e e n onegde, ovom svetubez sveta, nisu jo na nebu, pre bi se rekloda su negdeII barutini, negde na domak prvih kolona,i pri ruciim, Tamo palacaju tihim p l a m i c i m akao barske vatre,i to mu d o ekao neki p o e t n iduh stvarL

Berozijus p o u a v aovo: Bilo je nekad nekogv r e m e ~na bez vremena,n i e gnije bilo sasvim,i sve j v e biloodjednom Bezdani ispunjene vodama, a u vodi lebdesenke. Kao neka vrsta koloida, kojij promeao sve nep o s t o j e ei p o s t o j e estvari, ali za sada su jo n e m o ~g u e mstanju r o m i uuasne spodobe, ljudi su l l d o ~vini, sa po dve glave, sa krilimai sa papcima, i s t o ~vremeno su mujacii enke, jer se niko nije prihvatioda rastavi polove ovimb i i m a - n e b i i m aSuverenaovih u d o v i t abila je kraljica boginja Talada ( J : h a l a a s ~

~ ~ ~- More), pa e se njoj nasuprot staviti bCifBel.011j p o e oda razdvaja vode od blatai mraka. Iz jednogdela savladane Talade postade v r s t azemlja, od drugenebo. Voda se razdelila od kopna. Ali mitologerna jeo i g l e d n ovrlo stara, jer ne ume jo sasvim da podvlastivode. To je naravno, malo dui i neto tei posao. Kakovode savladati u p r i i ,kad jo uvek i uvelike tope i nose u stvarnosti? Istina, granicama svojihm o g u n o s t iBel e da olaka ivot kolonima p o t a m a n i esva ova u d o v i t ai tako o s l o b a a o v e k abar jednog od mnogihstrahova. '

87


33/88

88

Iako u interpretaciji jednog rimskog pisca, koji jev e bio dovoljno moderan da u ovoj sumerskoj p r i ividi alegoriju o prirodi, sutina je jasna. D o z v o l i e m osebi da je ponovimo: pred nama je ivopisni pejza nedirnutih krajeva. naseljen vidljivim i nevidljivim s i l a ~ma. Od ovakvih mitskih pejzaa p o i n j ei mitologiji iII stvarDosti borba za,.svet II k ~ m e . v i n 1 ~ , .Nadalie ~ I

neka za ovu blasfemIju oprosti MH'ca ElIJad - POC wjnje i istorijski o v e k .Jer, istoriju ne moramo da s h v a ~ 'tamo samo od prvih pisanih dokumenata. Izgleda, takvoje shvatanje zastareio, Nije neizbena ni kroz pisana do-,kumenta uvek da vidimo i jasnog istorijskog o v e k aCovekovo vreme samerijivo je i onda ako ga nesumnjivopratimo kroz kontinualni razvitak, kroz stor ju njegove tehnike,17

Ali Berozijusova p r i ase ovde ne zaustavlja. P o m e ~nuti v e bog Bel nastavio je svoju veliku spletku stvaranja, Odsekao je samorn sebi glavu, pa drugi bogovi,

uliv e

u ovu igru, porneae mu krv sa blatomi

odtoga n a i n i eljude. Siromah je bio o v e ki kako je s a ~mo siromaki sebe gradio Motku tl blato, pa skupljaj,sui se, peci se, kao cigla A boja krv, ta to se prosupod g r a e v i n usveta, i nije drugo do stari o b i a jnaeguzvienog zanata, To je tradicionalna rtva, ona koja temelje zaliva ljudskom ili ivotinjskom krvlju. e e m osuvie insistirati na m a g i j s k o - t e h n i k o mz n a a j uovematrice, ali ipak e m ose prisetiti da je jedna, relativno civilizovana, mala nacija, u jednom tako poodmak-lom vremenu kao to jc si"ednji vck, morala da uzida i

ivu rtvu u temcIje Skadra na Bojani Bog Bel jc, dodue, uzvieni i p a t e t i n igraditelj sveta. Sam sebe s t a v ~Ija tl temelje, Arhitekta sc sam rtvuje.

Pomenuti v e bog nastavio je, u drugim verzijama,svoju igru. S glavom, ili bez nje, odelio je mrak od svetlosti, a mnoge ivotinje ili u d o v i t akoja je v e jednom pobio, ovoga puta s r e n opocrkae, ,jer nisu p o d ~nosili svetlost. Bog graditelj naredio je da im se posekuglave. pa je od njihove krvi i od zemlje s a i n i o ,umesioje ljude jo jednom. Uostalom, i u drugim, blatnim,akva i k i mcivilizacijama. ljudi su se mesili kao e r p i

i l i cigla U Egiptu se Knum postarao da umesil jude, daih izvaja na g r n a r s k o mt o k u pa je zato i zaslueno

dobio naziv boga g r n a r a ,Ako h o e m oda istorijsko-- t e h n i l dsituiramo i ovu mitologemu, rekli bismo, i onaje v e iz protograditeljskih vremena, N a r o i t ozbog o.nog t o k akoji se javlja tek u docnijem neolitu, z n a iod prvih razvijenijih prvobitnih naselja, I n a e ,v r a t i ~mo li se u D v o r e j e ,tamo, tek kada Sll ovi najvanijiposlol'i obavljeni, oni to se t i uvode i blata, dolo je

na red stvaranje suncai

meseca,i

pet tadav e

poznatihplaneta 8 Zatim. boanstva koja su jo uvek u m o v a ~ri zaduuju se m e u s o b n okoje za sunce, koje za meseci za vodu i njena kretanja, koje. opet, za mesec i za leli-janje, i ovaj poslednji resor p r e u z e e v e jasno izdvojena i sasvim vidljiva, kao i kod svih zemljedelskih i ~vilizacija, velika Majka, boginja meseca, Bela boginja,uzviena dama Inana, ili Istar) '

Vavilonske poeme o stvaranju sveta nisu ba i s t o ~vetne sa Berozijusovom verzijom. ni sa drugim, sumerskim verzijama, mnogo e m unisu im ni s l i n e ,ali

ambijent iz koga se svet stvara ostaje nepromenjen. Up o e t k ubee Apsu, to z n a iambis pun slatkih voda,reklo bi se mukog su roda, i neko bezdno gorkih. Tijamat, reklo bi se, enskog r'oda, Meaju sc ova dva ambisa. mitska })geomorfologija s a u v a n aje u potpuno-sti, nepromenjena. Pa zatim. sve po redu. Odigravanjeprimool'dijalnog i n u , razdvajanje voda slatkih odslanih, pa tuta i trna novih bogova, Lnhmu i Lahamu, iovo dvoje donee na svet Amshara i Kishara, pa se opetovo dvoje spojie sa Anuom i Eoro, pa se, onda potomcijednih i drgih pobunie protiv svojih predaka. Najzad,

iz guve izlazi novo ime, Marduk, nova v e l i i n a ,ampionmesopotarnskog panteona, i njega, katkad ikadgde,predstavljaju bez nogu, ,ier nije niotkud doao, v e jeiZIonio iz vode. I Marduk, na svoj n a i n ,nastavlja g r a ~ e n j esveta, Tijamat, unitena, Kingu, p r e s e e nna d v o ~je, kao s a r d i n a ~ o

I od vavilonskih poema vie je verz.ija, i n k o h e r e n t ~ne su, meaju se, p r o t i v r e e ,ali sigurno je da. ukolikosu novije, utoliko su graditeljski ambicioznije Haldejska kosmogonija, kazuje da je na p o e t k ubilo more,pa iz ove vode nastade Vavilon, i hram Esagil, to ga

Marduk odmah sebi sazida, k u usvoju, k u uvrlo v i ~soke glave({, 'Razlozi sveta su, tako. e g o i s t i n i .boansko

89


34/88

90

ee e

,

T ~

8

s e b i n iSve se odigralo samo zato da se sazidaju Vavi,lan i Esagli, koliko da bi se Vavilonjani divili Mardukui udvarali mu se, A oni su to i i n i l i .A kako je Mardukstvarao Vavilon? Snopom trske samerio je vodu u nekoliko pravaca, U krst prav ugao nova je t e h n i k o -

-magijska matrica, videli smo o njoj graditelji prvobitnih naselja nisu mogli ni da sanjaju) - odmerio je to

r,

,

. ~

e; [ ~ ~

lTIU je \ aljalo, p o e oda kroji, da odvaja voelu od neba,da gradi Vavilon,: 1l

Ovde se, i n a es r e e m osa jednom od k l a s i n i hoso-bina ovih starih, u r b a n i s t i k i hmitologerna Prvi grado,vi nastali su onda kada je svet postao, bez njih, nijega bilo, misao je neporeciv. i slobodno recimo, istinitje. vet prvih civilizatora svet gradova identifikuje se,preklapa se, to je uglavnom ono to nam je i Cajldrekao, I Eridu je za sebe verovao da je prvi grad sveta,Verovali su to i Laga, i Uruk, i mnogi drugi gradovi.Vavilonska poema ide tako daleko u svom urbano,cen

,.

l

d j d lj j

. .


35/88

triZIDU, da stvaranje grada stavlja pre, stvar,:mja vegetacije. Tek kada je Vavilon sazidan Qzelene zemlja a

-- pojavIe se i zveri, i k u e i sela, i drugi gradovi, imeniwce Nipur sa hramom Ekuom Ereh sa hramom Eanomi drugi.: l najzad, jo jedna verzija, nazvana )aSllISkakosmogonija{(, ponavlja isti postupak, s tim, naravno,to je sada Asur prvi grad sveta. 22 B u d u ida se do da

nas nijes a u v a l a

ucelo nijedna varijanta,u p o r e i v a n j a

bi se mogla nastaviti do zamora" Deifrovanja se e s t oporazno razlikuju m usobom ponekad do pune iz-mene smisla pa su usaglaa vanja posao drugih ne nanaravno,

P . I

, .,

'o.

'0 l to .

86

87

. r a ~ i t e l j s k ii h i d r o t ~ h n i k izadaci bogova i junakane lsI?unJavaJu se d? kraja samim aktom stvaranja sVc*

_ ~ . ,Njegovo stvaranje m u n ose nastavlja. Jedan od dalJIh bogova, takozvani Ninurta, b i egraditelj nasipa, kanala, r a z d v a j a ei dalje slatke od {Tor-kih voda n a s t a v i eposao koji p r ~ \ : o ~ i t n ak o s m ~ g O n i j ;O i g l e d n o ,nije uspe-la da dokrajoI l pored najbolje volje Enki u sumersko-abdskoj mitologiji da bi postao gospodar zemljesagr-adIce, pre svega, k u uvoda


36/88

94

da je vode vratio u neka njihova prirodna leita. Zatim, ovaj bog, koji je uzgred, ustreba li mu, i bog-riba,poslaje n a e l n i kslatkih voda, vodi ih u boj protiv slanih, i naravno, p o b e u j eih. :l

Polubogovi, junaci, i prvobitni mitski kraljevi, e-fovi gladova-dravica, n a s t a v i eisti posao. Za Vavilon,Pentabiblu, surupak Larak, nabraja se ukupno deset

kraljeva za vremt:' l1ski period od e t i r i

stotine i tridesetdve hiljade godina. Onaj to je najmanje vladao, vladaoje osamnaest hiljada godina. Onaj to je preterao, icelih ezdeset i e t i r ih i l j a d e ~ ~ Jl o v i m ~ g r o m n i mrazInacima, svi nastavljaju d a ~ l a d enas:.ipc, da sue m o -ValC i da kanalima navode r e n e ,slatke vodc, ne bi lisa zenlije sprati zasoljene povrine, o m o g u i l izemljor a d n j u . G i l g a m . ~ je takode od njih. I on je heroj eivilizator, n umorni graditelj, nemilosrdan prema sebi iprema drugima. Mitski urbanista. Poema e nas pozvati da d o e m oi da vi([inlo zidove koje je sazidao oko

Uruka. i da vidimo Eanin hranl, Kae poema. do(1ite idivite se, a pre svega. veli, opipajte rukom v r s t i n uzidanja,: 5

ogovi i heroji civilizatori p o u a v a l isu ljude raznim korisnim vetinama. U granicama svojih m o g u n o -sti naravno, jer niko ih nije, na primer, mogao jop o u i t igeometriji kruga ili prave. Ali i bez ovih znanja,poslovi g r a e n j asveta krenuli su uglavnom m u n oalii dobro, Istina, da je bilo e m up o u a v a t inae praoce,bilo je, ali da ih je valjalo ba p o u i t ii koja im je rukaleva, a koja desna, ipak se ne bi reklo. To, dodue, kae

prorok Jona, A meni, da ne bude ao, Ninijeve velikoggrada u kom ima sto i dvadeset t i s u aljudi koji jo neznaju ta je desno, a ta lijevo, i mnogo stoke'?


37/88

9

88

vode ipak odnose ova sela, poari ih pretvmaju p e ~peo,. I o n a se ponovo diu nad plavinmna zgaritima"Platforme na kojima stoje polako rastu postepeno rastu ali rastu Palac po palac, prst po prst bei se iz-m i ese vodi. Kad kaemo rasle to treba shvatiti buk-valno, Petnaest dobrih metara izrastao je tel od prvih

slojeva, od onih koje su se ukopali najstariji koloniEl-Obeida, Ovih petnaest metara nanosa a moda i na-

sipa sadre sebi negde gl unicu praistorije istorijeI to, ovoga puta onom k l a s i n o msmislu r e LU g o r ~njim slojevima nalaze se v e pisana dokumenta. U oveslojeve u g l a e n oje okddve hilj8:_cld godina r-ada, muka - ~ ~ - /potopa ponovnog r a a n j a ; - n v c f t o gpovratka(, kao to

---'bi r e k ~ oM i r a,Elijad" Sabiraju se kulture t l arheolokom sU1islu r e i ,smenjuju se e t n i k egrupe smenjujuse ll10da rase, jezici zacelo, ali grad raste. S l i n ojesa )ltelom Uruka, koji se die iznad najstarijih slojevaprvobitnog Ereha za oko osan1naesl metara" Gore je v e z n a a j a ngrad verski centar samo jedan od hramovaUruka v e ije no celo prvobitno naselje ostrvce dole, Azigura Uruka, ona na vrhu nosi u sebi vie e r p i ab i ~turnena, naboja i cigle no nekoliko uzastopnih donjihs l o j e v a ~ 2 8

Ima sasvim jasnih znakova da ovo nagomilavanjeslojeva nije samo prirodni organski proces sukcesijenaselja. Reklo bi se, bivale su ove platforme sistemat-ski zasipane, Z n a ijo jedan od savremenih h i d r o t e h ~n i k i hpostupaka bio je primenjivan. Opet ret: ima Herodot a njemu verujemo pouzdan je svedok, uliva nammnogo poverenja moda najvie ba zato to nije hteoda poveruje u neku reku zvanu Okean.

Kad je Etiopljanin otiao iz Egipta, doao je p o n o ~vo na vlast slepi kralj iz m o v a r n i hpredela donjeg Egipta, gde je iveo pedeset godina na nekom ostrvu kojeje sam n a i n i onasipanjem pepela i zemlje" Kad su, n i-me, dolazili E g i p a n ikoji su morali k r i j u ise od Etiopljanina da mu donose hranu on ih je molio da mudonose i pepela na poklon T o ostrvo zove se Elbo, iobilu mu je u svemu bio deset stadija.: l

Dodue, Etiopljanin je radio isto to i isto vremeObjavio je da nijednog E g i p a n i n akoji bude greio n e eubiti nego e svakog izvesti pred sud i premav e l i i n ikrivice b i esvakom o d r e e n oda iskopa podigne nasip blizini grada iz koga je okrivljeni bio, Ina taj n a i nsu gradovi postali jo vii. Prvi put su, n a i ~me, bili izdignuti kopanjem kanala za vreme S e z o s t r a ~tisa, a drugi put za vreme ovog Etiopljanina pa su sejako uvis uzdigli. U Egiptu je, dodue bilo mnogo v i ~soko uzdignutih gradova, ali ni u jednom zemlja nijebila tako visoko uzdignuta kao u Bubastidi((,30 I n a e

7 r b a n i s t i k emitologemr: 9

r--- r r N it ' Uzdizanje postamenata naselja i gradova podizanje


38/88

98

r - - '=-- - .,r- ---- - - - - r - - - r --N- u iI " I t

,~ II

~ po IC:' l I

l

O ==.;:.I,I,III

r ~~ ~ ~ ~ J ~ r . i == ;;>e== ~ : C _ = =- - - - ~ l - = F ~ ~ ' ~~,1 \

,,: \ JI.. _ ... _ _ _ _ _ ......... _ _ _ _ _ _ J1 _ _ _ _ _ _

89

.

.L ______ ..J

u Bubastidi se nalazio i hram boginje Bubastije, i onoto irna Herodot da nam kae za ovaj hram, skoro jcnepobitan dokaz da je Bubastida v e t a k in a s i p a n ~ .I-Iram je bio skupoceno sazidan, pa k a l ~ ~se g r a ~uzeh:zao 0}\:010, nisu ga dirali v e su ga ostavIh II nekoj VI 7 Ikesona. Da se grad dizao samo na ostacima prethodmh,na plavitima i pepelitima zajedno sa i t a v i m~ r a d o m

podizao bi sC i hram Obnavljali bi ga, ?nako k ~ ol,svakudrugu gra(tcvinu, na utu i na ostacIma. e u t u ?t ~

nije bio. s l u a j .

Sada, kae Herodot, mozete prosetatloko hrama i gledati ga odozgo. .

Uzdizanje postamenata naselja i gradova, podizanjetelov3


39/88

1

9

Q lh6..it reG ~

,

cela egipatska morska obala. Uzdu se prua pravcuod juga prema severu a na najdubljem mestu dubinamu iznosi pedeset hvati. Odmah se vidi da je iskopano o v e j o mrukom. Otprilike sredini jezera nalaze sedve piramide i ove se diu iznad vode za pedeset hvatia isto toliko duboko g r e nje i onaj deo pod vodomi na abe se nalazi po jedan ogromni kameni kip koji

sedi na kamenoj stolici. Visina piramida iznosi daklesto hvati II sto hvati je isto to i jedan stadij od est

r p j j j jlja u tom predelu siromana vodom nego je dovedenaiz Nila kroz jedan kanal. Ona t e eest meseci jezeroa est meseci o t i enatrag l NiL Kada voda o t i e , r i b o ~lov daje kraljevskoj blagajni prihod od jednog talentasrebra dnevno a kada t e eII jezero itd.33

Naravno nisu to vie ni dabrovi ni njihove rajskeigre. Nisu to k ni primoorclijalni h i d r o t e h n i k ip o ~duhva ti bogova i polubogova Vode su savladane nadnjima raste svet uvelike v e ,sloen t e h n i k iI a z n o v r ~stan. Jezero Meris a o tome nam govore i razne istorijetehnike bilo je doista ve k i poduhvat grandiozanpravo malo interno v e t kmore Egipta i ovo je z ~m uostalog u mnogome menjala i klimu ove zemlje i n i l oje d r u k i j o mod dananjeJl1 k i onda kad nisuu pitanju samo mali g r a d i i ,v e i velike metropole vre

' . \ I

mena, one koje smo i pominjali, prvi postulat g r a e n j a Iz ova dva naporedna opisa neka z a k l j u u j eko ta


40/88

102

bio je savladati vode i obezbediti se od njih. To nijebilo ni prosto ni lako. Evo, stavljamo jedno pored dru-goga dva Herodotova opisa h i d r o t e h n i k i hradova, kojisu, o i g l e d n ou mnogome diktirali osnovne uslove gra- e n j aMemfisa i Vavilona. Prethodnica ubranizma, u ovom s l u a j u ,bila je hidrotehnika Eto te paralele:

VAVILON

Najpre je naterala (kra*ljica) Eufrat, koji je do-tle tekao kroz sredinu g r a ~da i bez krivudanja, daotada krivuda i to na tajn a i nto .iedala da se iskopaju kanali isprcd samoggrada. . Tako je, dakle,u i n i l a . podigla je s abcstrana nasipe o . Ali dalt kood Vavilona, dala je dase nedaleko od koritareke iskopa agramn:.l jamaza jezeru, i to duboka doive vode I da sc svudaoko jezera sazida obala" Ijedno f drugo i skretanjereke i iskopavanjt.' jezera,uradila je zato da rekasporije t e e ,i da se brodom na putu za Vavilonprvo mora provesti kroz

okuke i da bi se posle plovidbe daleko obilazilo okojezera Dok se jezeropunilo vodom. i kad sestaro korito reke osuilo,ne samo da je ozidala pe- e n i mopekama obale reke II gradu nego .ie."


41/88

kriveni premnogim pravilima e z o t e r i n i hznanja - urneli su katkad da Herodatu i uskrate traena objanjenja,jer su ga jednostavno smatrali nesposobnim da ih razume. Svetenici toga i tog hrama nisu mi o tome htelinita r e i- k a z a enam on ne jednom, sa neskrivenimo a j a n j e m .

Pa sad, sledstveno tome, i grandioznu tehniku kojuje HelOdot zadivljeno gledao u Mesopotarniji i Egiptu- a Grci, uzgred r e e n onikada nisu bili t e h n i k anacija- valja malo zamisliti i drugom nekom kontekstu m i ~ljenja, ne gledati je samo premerenu u stadij ima i pIetar'ima, Pred nama su nesumnjivi t e h n i k irezultati, alida li su nam sasvim jasni i putevi kojima se do r e z u l t a ~ta dolazilo? Ba onako kao to vidimo sumerske tablete, sa t a n im zbrojevima i razdeIima l a ai volova, aline vidimo i n a i n r a u n a n j a

Teko je zamisliti da ovako sjajni graditelji nisuimali svojih apstrakcija, svojih matrica, p o m o ukojihsu se t e h n i k iodrectivali, u i j i mSl okvirima i misliliAli bilo bi vdo opasno da njihove matrice poistovetimosa svojima, sa dananjima,. L e v i ~ B r i lje sjajno dokazaoda se i u okvhima p r e l o g i k o gmentaliteta postiu izvanredni k o n a n it e h n i k irezultati, dolazi se do realnihpronalazaka.: w Najzad, i magijski krug je, strogo uzevi,p r a k t i a nt e h n i k ioblik, Proizaao je iz osobina materijala, a sem toga, krug je crte koji sa minimumom o b i ~ma, dakle i utroenog materijala, obujmIjuje n a j v e um o g u upovrinu, Ali kuda bi nas odveloi u ,kalcve.-bL

smose

sve besmislic'e"upfeli rkact"b(takav.na savremeni

n a i nmiljenja primeniti na ove stare graditelje, e ijedna od s l e d e i hgraditeljskih epizoda, kojom e m osepozabaviti, a to je tajna zigHre tajna njene funkcije IIa r h a i k o mgradu, p o k a z a enam kako su, jo uvek, vrlonejasni, a k i nepronicljivi p o e t n istavovi starih graditelja

Dopune I objanjenja

t Prva knjiga Mojsijeva koja se zove PostaHje VII,I 12

2 Sir Leonard Woolley, op cit stL 23:I Ibid. str, 102.4 DL G _ Contenau, Le dellIge JabylOllieJl, 1952 str 1105 I b i d str, 114o Herodotova istorija II, 217 Danielle Bonneau, La Cflle du N il diviHitti egypti.

e1l1te il travers mille llfl.S d'lzistoit'e (332 av. 641 ap, reJ d'apd s les autetlrs JZrecs et latills, et des docllmel1ts

des epoques pto/e111aiqtte, /'Omaille et byz.alltille 1964 str,58-60,63,64.

, Ibid" str. 44n Ibid. str 12 310 Hel'odotOl'tl istorija II, 4" Ib id , 14" Ibid", 11: Granet, La civilisation ,slI"- B i dalje

Dr Contenau, Le DellIge s t r 116l,; Ibid" str. 48. Pored istorijskih potvrda Kontno iz-

lae i neke vanij e geomoI'fo oke hipoteze, Por eklo u e s -tanih potopa i u d l j i v i hpromena u tokovima velikih rekamoda valja potraiti u topIjenju leda, na izmaku srednjeg

Pleistocena, kad su i za Aziju i za Evropu "aiH sasvimd r u g a i j ihidrografski uslovi. No, ni ove pretpostavke negovore samo o jednom potopu, v e o u e s t a n i md i l l l i ~jalt/im ciklusima tl raznim delovima sveta, sa mnogimanalognim pojavama, Postoje i pretpostav](c o naglim po-dizanjima morske povrine, o poplavama koje su dolazilesa mora, bar u Mesopotamiji. No, reklo bi se, arheolokihpotvrda za ovo nema. M e u t i mm o g u ejc da su r e n epoplave bile p r a e n eu e s t a n i mzemljotresima, pa odatlei neki povremeni ali manic katastrofalni naleti morskevode (Glava: H-ypot/lcses de Jo de Morgall H Peake etE Le DaJlois, str. 120 i dalje),

" Ibid. str 31-34

\. P o z a b a v i e m ose teorijama M i r aElijada, v Sa,imanja, napomena 3105

16 James George Frazer, Les dieux du ciel 1927, fr.


42/88

prevod p Sayuna, prvog dela Frezerove knjige T ze Wor-ships of Nature. 1926. str,. 77 dalje.

ID Jean Przyluski, La grallde deesse, introduction al'etude comparative des religio11s, 1950, str. 79 dalje,

D Dt'. Contenau, Le deluge ' str. 34 dalje" Ibid. str 38

I b i d . stl.44.~ : Ib id str. 48." Ibid . str. 56.'" Ibid . st . 62." Klljiga proroka JOlle IV. 117 k Thomazi, Histoil'e de la peclze des ages de la

pierre iz HOS joar , 1947, stL 12 dalje,." V. Gordon Childe. What lzappelled . str. 129.~ n Herodotova istorija, II, 140" Ibid .. Il. 137." Ibi;r.; I l .BS.." Ibid . II. 97.

" Ibid . II. 149.31 Origbzes, ., stI'. 152~ , l Herodotova istorija, I, 185; II, 99~ L L v y - B r u h 1La m I l ta l i ld s t r 350-351, 517.

GLAVA PETA

SAZIDANE PLANINE lSEDAM VODICA OD NEBA DO ZEMLJE

Rekosmo. teko je zamisliti da onako sjajni graditelji kao to su bili graditelji najstarijih gradovanisu imali svojevrsnih. p o e t n i h .graditeljskih

apstrakcija. Morali su imati matrica koje su im pomagale da se sporazumevaju. i da se p o e t n oodrede. I prel o g i k i ,a zasigurno v e ) ) a r h a i k i mentalitet njihovvodio ih .ie vetim, u t a n a n i mreenjima, ali gde su putevi dok do njih stignu, kakva su im l sve dovijanja?Zali bismo besmislice ako bismo uporedivali svojerezane sa njihovim. Savremeni t e h n i k ijezik, pa a kako se h o ei neki na, dananji, u r b a n i s t i k i) ) n a i nmiljenju, to je })ezoterika svoj e vrste. Ni dananjigraditelj ne sporazumeva se lako sa svojim )profanim(s u g r a a n i m a .Zato, jo jednom, da odustanemo od bilokakvog sameravanja naih njihovih p o e t n i hgradogr-aeliteljskih pojmova, Evo. ba sada poglavlje koje nailazi p o k a z a enam do koje je mere katkad n e m o g u edirektno prodreli u njihove ideje. oneir\ihove, danastako ,narecene, )koncepcije(c R e je o zag?netki ko.ia se "zove Ziglll"C1 I odmah. jo jedno pitanje. Stavljamo gaonih l t a r a c aradi kojima zatvoreni jezik arhitekture.dananje kao ondanje, ne odzvanja suvie uhu. Staje to zigura?

R e e n ograditeljski. zigura je neka vrsta piramide.s a i n j e n eod elinovskih stepenica. i tih je stepenikabivalo tri, pet, sedam, katkad vie. Zigura je p i r a ~mida na spratove,(, svaki od ovih sloJeva mogao je dabude visok i po vie dcsetina metara. Ako su potrebnai dalja objanjenja. evo ih Piramida je pre svega geo-

107

ona iz Meidoum-a ll10da jo jedna iz Zauoet-elA il * Ali i k d l i l d


43/88

108

92

93

metr'ijski idealna forma, takve su v e i n o megipatskepiramide, Kvadrat osnove e t i r ilateralna trougla, tose s u e l j a v a j utl z a j e d n i k o mtemenu. Ali moe bitipiramida sklopljenih i od nekoliko z a s e e n i h ,zarubIjenih, manjih Sloene su tada jedna na drugu, na v e umanja na ovu jo manja Takva je i ona vrlo poznataZoserova l i Egiptu zatim bar prvobitnom stanju

Aryiln-a.* Ali ov egipatske piramide ostale su, izgleda,nedovrene. Sve, pa a k Zoserova. Znamo, naime, dasu piramide Egiptu. po pravilu, iznutra konstruisaneu velikim, spolja nevidljivim stepenicama. Da ne ulazimo t l konstruktivne detalje Gradovi D v o r e j am e u -tim, imaju svoj oblik stepenaste piramide, i sasvim jesigurno da nisu ostale nedovrene v e su, takve kakveSLI, namerno sazidane,.

I n a e to Sll ogr'Omne g r a e v i n epa danas jo izanjih ostaju divovske gomile uta, sasueno g les a i bitumena praine Nekada m o n ea sada vremenom razg r a e n e vetr-ovima razjedene, srasle su zigure sa pustinjskim terenima. Zadugo, putnici su ih posmatrali i u d i l isu im se. Izgledalo im je da su pred njima samoprirodna uzvienja, neke velike ali od prirode nastalehumke Jedno je sigurno: ovako divovske, u d e s n em o ~da u d o v i n eg r a e v i n enisu mogle biti bez vanogn a z n a e n

ja Najjednostavnijeto

moemo da pomislimo, to je da je svaka od njih krila u sebi neke posebnesvrhe, l je bar obeleava1a neko izuzetno mesto, markirala posebnu t a k ugradskog plana.

Ako bacimo pogled na desetak situacion i h planova,uzmimo da su to planovi :Urn, l ~ a g a a ,Eridua Dur urukina, Borsipe, najzad, da prekratimo uzmimo i samplan Velikog Vavilona'; moemo l tada da deifrujemoponeto sa ovih p l a n o v a ? ~Prvo, t o i g l e d n o ,zigura, tan e o b i n agradska telesina, vrlo je uvaeni gradski stanovnik Nalazi se o b i n onegde u s t . : e d i ~ t usrede gradske

teritorije ili je, u svakoms l u a j u ,

ria vrlo istaknutommestu Uz nju su mnoge terase, hramovi, i jo drugekonstrukcije za koje je ponekad teko da se kae sasvim sigurno kako su t a n oizgledale., U svakom slu a j u ,ziguIa je centralni motiv ovog, unutranjeg gradskog sklopa, n a j e e ,ona je i.Lcentralni _motiv _grada.Reklo bi se ponekad, grad joj je u celini p o d r e e n .Asasvim moemo biti sigurni, u pojedinim s l u a j e v i m ada je zjgura kao g r a e v i n aprogutala vie g r a e v i n s k emase no dobra polovina i t a v o ggrada.

Kako da krenemo odgonetanje? Najbolje je da

nabrojimo ta se ,sve og r a e v i n a m a

zigure mislilo, ka-~ Prema [rc tr:l.nskripciji

109

ziva lo, t u m a i l opletpostavljalo, Ako tako krenemo, naj d h Biblij Nj d


44/88

putu je, odmah, Biblija Njeno s v e d o a n s t v ose ne moez a o b i i .Dodue, Stari zavet nije pokazao ni mnogo r a ~zumevanja, a jo manje kakve milote, za ove d i v ~ g r a ~ e v i n e .Cuvena je biblijska p r i aiz XI glave Postanja

kojoj se, izgleda, govori ba o g r a e n j uzigure.:J Ili,neto manje n e o d r e e n or e jI.: o })Kuli Vavilonskoj.

Posle Potopa, kao to znamo, sinovi Nojevi~ r a i l i

sumesto gde e se zaustaviti, a II to vreme cela zemljaje imala jedan jezik i iste r e i Pronali su sinovi Nojevizgodnu ravn jcu u zemlji Sinear. Citljivo je da je p i ~tanju SumeL Nastanili su se, ali kako su ljudske u d ikatkad kao i Boije, neuhvatljive, to deca Iekoe m usobom: l>Hajde da plavima p l o e i da ih vatri p e e ~mo. bjehu im opeke mjes to kamena, i smola z e m l j a ~na mesto k r e a .Posle rekoe: Hajde da sazidamo gradi kulu, kojoj e vrh biti do neba, da s l e e m osebi ime,da se ne bismo rasijali po zemlji.. A Gospod s i eda vidi

gladi

kulu to zidahu sinovi o v e i j L r e e

Gospod:Gle, narod jedan i jedan jezik u svijeh, i to p o e eraditi i n e eim smetati nita da ne urade ono to sunaumili. Hajde da s i e m oi da im pometem jezike, dane razumeju jedan drugog to govori. Tako ih Gospodrasu odavde po svoj zemlji, te ne sazidae grada:1 D r u ~gim r e i m aiz nekih razloga, preko kojih Biblija, o i ~gledno, prelazi u t k eveliki Jehova nije bio zadovoljanonim to se dogadalo na gradilitu. Bio je moda a k

9

95

uznemiren U dve r e i od u d e s n ozamiljenog gradajo u d e s n i i emu kule, ne bi nita,

P r i ase -mnogo puta p r e p r i a v a l a .S a s l u a e m ojeod Abidena, i od Aleksandra Polihistora, a p r e p r i a enam je i Hipokril Aleksandrijski.. Ovaj poslednji oba-vetava nas da su neki dinovi nekada, isto tako, htelida sagrade u d e s n igr ad, i hteli su da se popnu na nebooI to je bila neka, o v e j aili bar ovozemaljska drskost.Pa, zbog bezumne im zamisli, neke od graditelja odjednom satarie munje, a preostali prestadoe da se p r e ~poznaju, ba kao i u biblijskoj p r i LU ovom s l u a j upaganski bogovi pokupie ih ovako kanjene, i ne znase zalo, prebacie ih na Kril. Izgleda da se ovde meaju jevrejska legenda i neke ranije g r k ekoje t a k o epoznaju s l i a n d o g a a j . .Moda su bili to oni dinovisa brda Pelion to su r e a l ik a m e n i n una k a m e n i n ujer su zac1eli da promae Olimp. Graditeljski gledano,ova mitolagerna, ovoj poslednjoj verziji, belei, J.cklobi se, uspomene na neki daleki, megalitski poduhvat.

B i ezatim jo i jevrejskih, i h r i a n s k i hverzijf,listog d o g a a j aVolter, na n a i nkoji IDU je sV9jstven,ismeva b,iblijsku p r i u . aon,l i mnoge dalje njene r lz'

111

rade, od kojih neke za Vavilosku kulu kazuju da je dostigla onako nedovIena i celih osamdeset hiljada stopa

da se i s p e ecigla da se pripI erni bitumen, a kako sukie i bUle bezmerno bile jake, naredio je mudro dalje


45/88

112

stigla, onako nedovIena, i celih osamdeset hiljada stopaAli kako se kod Vol ter a nikada ne vidi sasvim jasno koga ismeva i m use podsmeva, nije ba lako kazati dali mu je, ovom prilikom, smena sama biblijska p r i a ,ili su mu smeni, uopte, svi bezumni graditeljskLpoduhvati. Moda on a kdovodi sumnju i izvetaje deevidaea, koji su obilazili ruevine Vavilonske kule, u d i l iSll im se; a o lome su ostavljali i 'poneki zapis': n U p ~ I ( O sVolterovoj neverici, i biblijskom prokletstvu, o v a _ , ) ~ l l a J ? i l aje ipak s a g r a e n a ,i to d o k r a j e -na. Nije bila visoka osamdeset hiljada stopa, v e sedizala za oko sto m,etant iznad p , o e t n e,1 9te _ t e I ~ I l a ,nakvadratnoj osnovi od -de-vedeset sa devedesef-metaraAli to je grandiozna g r a e v i n ai pribliuje se n a j \ T c i megipatskim piramidama. Ove cifre danas znamo zahval j u j u inaporima da se slika i prilika Vavilonske kulerestituie. A ovi napori p o i n j ujo od Herodota, sve dosavremenih arheologa, do Andrea, do Parna, i drugihKao to se vidi, I a u n i c aje, k o n a n oi izvedena

P.isani podaci ogradenju mesopotamskih zigura dosta su J:etkL e t r d e s e ti dva s t o l e apre nas ef jednogmalog sumerskog g r a d i aa to je bio Laga, nabrajanam u nizu osvetanih g r a e v i n ai hlam E ~ P A to biotpIilikc trebalo da z n a iHr-am na sedam bojeva{(, iliu sedam redova, sedmoredi hram,i To je dcYaanas n a j ~starija poznata epigrafska potvrda da sh ZigUId postoja le ,da su g r a e n e ,i da im se pridavala vamost. Graditelj zigure hvasta se da je ovaj hram podigao premaelji gradskog boga Ningirsua, a zatim, kao to je bioo b i a j ,n a b r o j a enam sve t e k o e g r a e n j ai Tazna t e h ~n i k adomiljanja Posle njega, jo mnogi dI1.lgi vladariostavljali su s l i n ezapise. Ovi zapisi po pravilu su h v a ~lisavi, suvie r e iti, jer je, izgleda, graditi i sagraditiziguru bila ne samo a s t no i neka vrsta preporuke.Graditel se p r e p o r u u j esvome zatitniku, prema i j e mnalogu gradi, a pr-ed podanicima je vaan, veliki je, jerje posrednik izmedu neba i zemlje Ali, sem ovih h v a l i ~savosti, i sem dosta jasnih t e h n i k i hpodataka, ne vidise gotovo nita d r u g o ~

Noboplasar zapisuje otprilike s l e d e e .Marduk svevinji naredio mu je . itd., a on je pak dalje naredio

kie i bUle bezmerno bile jake, naredio je mudro daljejo mnogo tota, a to sve,.to je n a r e i v a ogovori opeto raznhn t e h n i k i mokolnostima, o t e k o a m akoje jesavladao. Valjalo je da ostane neka uspomena o samojv e l i i n ii o teini poduhvata. Posluao je, kae namdalje, dobre savete bogova amaa, Adaciata, Mardura,a ovi su n1U rekli da za sebe i sebi srcu zadri tajnusvih mera koje je u zidanju odredio_ SvojOIn rukom,i svojom trskom, on ih jc sam, l i n o ,na g r a e v i n isamedo. Pa dalje, evo ta p r i aovaj na clHd sabrat uzanatu. U temelje je postavio i zlata i srebra i dragog

. k a I 1 l ~ n j a . "Hteo je, izgleda, da se prikae valjanim ipriljenim pred Mardurom, ili Mardukom, koji su i sami neka vrsta mitskih arhitekata, u ovom s l u a j u .Padalje, Noboplasar je skromno skinuo kraljevski o g r t a ,onako kao to e to docnije raditi i krunisani graditeljiirednjovekovnih katedrala, zasukao je rukave, ukoliko

ih je imao, a na glavu je sebi natovario cigle i blato, anajstarijem i voljenom sinu Nabukodonosoru naredioje da i on smerno donosi malter. i prinosi rtve u vinui ulju. Vidi se, I'itual g r a e n j abio je s v e a n ,i na odgo. ~ a I a~ ~ _ ~ L J ~ . ~ n i . - - - - - - -. - . ~ -

O i g l e d n oda je bilo neke strasti u g r a e n j uovihg r a e v i n anacl g r a e v i n a m a .Ali vrlo e s t o ,one su i r U ~ene onako isto kao to su i zidane, strasno i sa u b e e -njem. t injeno je to ponekad isto onako kao to se in a j l j u ineprijatelj g a apravo slce. Kad je Asurbanipal zauzeo Suzu, i on je ostavio jedan zapis, Poruio

je, veli, kulu u Suzi, sazidanu odg l e o s a n e

cigle (sledenabrajanja i t e h n i k epojedinosti, ne bi l i se videlo dakula u Suzi nije bila makar ta), unitio je, veli, s v e t i ~ile Elama, a boanstva je i razjurio na sve e t i r istrane

sveta. oAli, i obnavljane su zigure. To su i n i l oonako isto

smerno i strpljivo kao to se uspostavlja dostojanstvop o b e e n o g .G r a a n esu. :zidane, sitnu :meru po sitnumeru, palac po palac, paljivo, jer valjalo je, izgleda,s a u v a t iprvobitne tajanstvene mere. Ba one, koje jeNoboplasar sebi, onako pOIDno, zadrao u srcu kaon a j v e utajau)O

8 U r b a n i s t i k emiloiogemc 113

nih putopisaca iz ranijih vremena, koji su verovali dasu ove g r a e v i n eiako v e u ruevinama neka n o n a


46/88

114

96

Sve t l s\,cmu, mje teko z a k l j u i t ida se g r a e v i n eovih dimenzija, i l ona vremena, kao i danas;' ne ,gradebez neke velike potrebe, n i l i , ~ r ; , ~ b , ~ Z : J 1 9 J J J , b f : .takostrasnor u Cemu je ondamogla ,luiti zigura?' Herodot nijejasan. -vide o je,kae, hram boga Zevsa Baala, sa brall-zanim vratima, i taj se hram odrao sve do njegovogvremena. R e je, reklo bi se, opet o z;guri Velikog Vavilona. dalje: )U sredini ovog hranlu s a g a e n ajejaka kula, i j aje svaka strana iroka duga jedan s t a ~


47/88

p g p ,ruevina bile su minirane i d o k r a j e n e ) :Ali nikakvihrezultata. Nije se dolo ni do grobova, poto ih talnonije ni bilo, niti do kakvog blaga. Jedan na autor mislida su zigure neka vrsla unapred p r e d v i e n ezgode, nebi l se sa njih to bolje video grad. Bila je lo nekavrsta, prema njegovom ll1iljenju, kule razglednice, pase odande moglo uivati Ll beskrajnim lepotama, II )}Ulbanoj veleplastici, i jo k o j e e mdrugom. Ali, ako itaznamo, znamo to da sc zigura nalazi temcn05u, da jetemenos zabranjeni grad, da je sama zigura n a i z a g o ~netnija g r a e v i n at l njenlU, pa je verovatno g r a e v i n a , -tabu. Onaj koji bi se usudio da se na nju popne i o c l o z ~go da uiva II divotama grada, verovatno bi bio r a s t a v ~ljen od lude glave

Naravno. sve su ovo samo ljubiteljska n a g a a n j a .Sad prelazimo na miljenja onih pisaca koji o z i g u ~rama piu sa potrebnin1 poznavanjem i n j e n i c R P r o ~ i t a m ol paljivo dve Paroove knjigela, tada, iako nall1mnogo tota jo i dalje n e ebiti jasno, vidimo da seova g r a e v i n a ,na razne n a i n e ,uplitala u mitologijustarih stanovnika D v o r e j a .Paro je, pre svega, p r i k a ~zao i t vraspoloivi, epigrafski, piktografski i g l i p t i k imaterijal, sve to se odnosi, bilo u kon1 vidu, na problem zigure. To su prikazi zigure na stelamu, na kamen-stamenovima kucluru), na p e a t i m acilindri), ali

99 100101

obavetenja koja moemo da dobijemo od ovih crteai sa ovih reljefa u d n asu, a k paradoksalna. Negde

sko-astl'o okih teorija je na n e j a k i mnogama. Simboloke teorije zastupaju miljenje da je zigura t r o n - g r a ~


48/88

sa ovih reljefa su, paradoksalna. Negdezigura ima krila, negde sa njenog vrha raste preogromno drvo, dostie, reklo bi sc, el neba, dobija neke k o s m i k e razme rc. Negde je u temcljima ZigU1Cugravitana neka mitska ivotinja,. To bi mogla da budejo i tradicionalna graditeljska rtva. Ali evo, v e nas l e d e e mcrteu, neka druga ivotinja, na l e i m anosiplan zigure, t a li to treba da kae? Najzad, ako navrhu vrka stepenaste pir-amjde s v e a n osedi neki jarac,reklo bi se, i ako odozgo posmatra univerzum, tajna jepotpuna, a n e h o t i n ihumor ovih crtea ili ideogramajedino je to nam ostaje kao zadovoljstvo,

Ove dve pomenute knjige sabiraju uglavnom sveto se moe z a k l j u i t io dimenzijama, oblicimn, a k d o ~nelde i o tipovima do sada poznatih ili n a s l u e n i hzigura. Poto su u t v r e n ilokaliteti, i sve ostalo to sena osnovu iskopavanja i tradicije mOe jo znati omestima nekadanjih zigura, prelazi se na u t a n a n aivrlo visprena, detektivska traganja za merama i za proporcijama, Na kraju, kao to rekosmo, privedeni smonekolikim restitucijama, i neke od njih izgledaju isasvim ubedljivo, Ali, ta je zigura, to Paro bez svoje

- ----krivice, ne moe o d l u n oda kae. Sabira teorije, biblijwske, astronomsko-astroloke, s i m b o l o k o ~ m i t o l o k o - k o

, smoloke, ali pred silom i n j e n i c aone se uglavnonl

118

p o v l a e ,i 1 SaTI1eod sebeDa li je zigura kosmoloka graCievina(, koja sabira

znanja Mesopotamaca o svetu u kome ive'? Moda jcnjena podela na tri, pet, sedam spratova neki modelzamiljene k o s m i k eorganizacije'? Da li su sedam s p r a ~tova zigure p o s v e e n isvaki po jednoj planeti, r a u n a ~j u itu i sunce i mesec'? Istina, nisu sve zigure na sedamspratova, ima ih i na tri, e t i r ii na pet. Mnogi misleda su zigure bivale bojene s i m b o l i n i mbojama, i toba onim bojama koje u astroloko-alhemijskim sistemima Mesopotamaca o z n a a v a j upojedine planete i e l e ~mente. Ovo uverenje uvreeno je i kod nekih vrlo o z b i l j ~nih pisaca, ali izgleda vezuje se za nesigurne p o e t n e i n j e n i c e .Paro nam poteno kae da nema ba sasvimsigulne arheoloke potvrde jesu li doista ovi spratovibili bojeni ili nc. Prema tome, i i t a \ sistem astronom-

j p j j j je g e v i n a ,pa na ovaj t ron silazi boanstvo. Osnovna, id('ografska silueta z i g l i r c ~ d o i s t anas p o d s e ana velikestepenice qradski bog - bog vladalac, a u p o e t k u ,tISumelu, m o d a - - - - a l ci b o g ~ v l a s n i kgrada, priziva se nan e ~ in a i nda preko ovih ~ t e p e n i c as i eu donji hram, ,k?Jl je negde podno zigure, Poziv;i se-u-grad kao poslam k u s r e z ~I obratno, prvosvetenik se penje gore, d o ~stie, za tadanjeg o v e k a ,nedostine visine, tamo sedogovara sa boanstvom, ili kao to kau simboloketeorije, m i s t i n oukida nivoe, prelazi iz jedne sfelesveta u drugu sferu. Najzad, i Ona dama, smrtnica garc, koju je bog odabrao m e uenama u zemlji, deoje rituala i o i g l e d n okomplikuje sve ono to bi se oziguri moglo saeti. Jednom t godini, bog s a ena nju,U ~ opte slavlje i razdraganost, je r tada se slavi spajanJe neba i zemlje, obnavljanje ivota.

Ono to pisac na kraju z a k l j u u j e ,i to posle vrloopsenih i z v o e n j a ,koja ,se a k ni u glavnim crtamane mogu uvrstiti u ove redove, to je da z i g u r ~nije hram.v e ,reklo bi se, ple neki postament za hr am, Hram jebio moda kakva b e z n a a . t n azgradica gore, na vrhu,bila je moda to i drvena konstrukcija, pa od nje d a ~nas n i k a ~ c v o gtraga, Na alost, ovo to nam kae, nijemnogo VIe od onoga to nam je rekao Herodot. Zatim,ako ovako objasnimo stvar, otvaramo odmah i novopitanje: kakva li je to apsurdna graditeljska ideja, iodakle je, i kome li jc dolo l pamet cla se clevet desetina neke g r a e v i n epretvore u njen sopstveni pos tament

Drugi autoritet kad je zigura u pitanju, Kontno, izvodi tipologiju koja se uglavnom slae sa Par-oovomIstina, on e poteno ispraviti neku svoju raniju neopreznost, pa nanI kae da je sada, poto je doao donovih p o e t n i h i n j e n i c a ,dvojan, Nije sasvim siguranda li Zoserovu piramidu vremenski postaviti neto~ s p r e d~ a j ~ t a r i j i hpoznntih sumerskih zigura. Ovaj, naIzgled sitan detalj, otvorio bi jedno od mnogih daljihpitanja, Da li je na graditelje zigure mogla uticati slikajedne za njih ne tako daleke grac evine ususednomEgiptu, U n a e l u ,tako neto nije teko zamisliti.. Ali p a ~

119

postaju ono to su tek od imena nadaljec Samo tako,stvari sc uvode ivot, rac.1aju se i nadalje su l ealllo ono


49/88

12

1 2

ralele su, sam Kontno kae, sasvim sumnjive . Piramidaje pre svega grob, funerarna g r a e v i n a .Zigura, to z r ~ i t onije. A zatim, razlike su i morfo oke, i stilske, i i s t okonstruktivne.

I kod Kontnoa, i kod Parua, navedeni nazivi p o . i e d j ~nih zigura posebno su zanimljivi Za m I m i k imentalitet ovih starih graditelja sama r c o b i n ojc i prizivrealnog, Stvari se radnju, dobijaju svoje osobine, one

to im ime kazuje. Invokacija, to je evokacija),1 Zbogtoga ove nazive n m ouzeti olako. Moda bi s'e kroznjih moglo nazreti neko objanjenje. Zigura Larsi zovese E-DUR-AN,KI, to z n a i"Hram nebo i zemlju vezuj u k Ona u Balsipi E-DUR-lMlN-AN-Kl, t o / z n a iHram sa s e d a m - v 6 i c aod neba do zemlje, il UrukuE-Gl-PAR-VU, to bi moglo da z n a iHram na sedam--' a s t ipodeljen, u Asuru,E-NUR-SAG-GAL-KUR-RA, to- z n a iVeliki hram na-'planini celog sveta, u 'Nipuru.ukratko K u acele planine((, najzad, y ~ _ i 1 o n s k a - i i g u

. ta , E,TEMEN-AN-Kl, ili k u agde se ne ),, 'i zemlja, p _ ? d z i u j ~ _ ( ) ~ /

Treba l z a k l j u i t iiz ovih naziva da je zigura,gra e v i n akoja na neki n a i ngraditelje p o d s e a ~ ~

n inu? Je li to graditeljski korelat planine? Da li je toheka sazidana planina, tako visoka da joj se daje m o ~g u n o s t naivnim predstavama graditelja, nebo dadodirne, ili a ki da ga podupre? Nazivi su, reklo bi se,

tom pogledu p r i l i n ojasni. Svaki od njih se ili pozivana pojam planine, ili sadri neku nejasnu predstavuo dodirivanj ,l..Ql,mine i neba, neba i zemljec Rekli smo,vie- puta do sada, nije ba jednostavno uiveti se umatu ondanjih ljudi, a oni su je imali dovoljno, modai na pretek. Skloni su bili da u z n a a j n i mkolektivnimpredstavama p r o n a usvoje ideje, shvatanja, pobudecMnoge od ovih zigura, kod kojih se opsesivno pominje

1 3


50/88

122

104

broj sedam, i nisu na sedam spratova,. Ali invokacija jeto i evokacija, U mati, one su samo ono to im nazivkazuje, Pa prema tomc, isto tako. i ove predstave o d o ~dilhranju planine i neba mogle su. za stanovnike m e s o ~potamskih gradova, ela budu i suta i n j e n i n ostanje

Kontno nas, sve vie . pt ivodi u b e e n j uda je doistanekakva planina pitanjiJ.. sazidana, pretvorena graditeljskfSimbo . "Kapelana vrhu govori da je bilo nekog kulta. To je moda k l j u i za razumevanje glavne

, namenc-zigure. Ona predstavlja vrh planine, na kome,r-6cl- vajkadanjih vremena, prema verovanjima, obitava

u bogovi, negde gore i z m e uzemlje i neba . U MalojAzijI, kod Hitila, i j je poreklo kao isumersko, azijan i k o vrhovi brda su uvek i prebivalita bogova(c HIIli, dalje, ). n a i e sc ovde neka uspomena Sumeraca, a za njih, i na osnovu drugih indicija moe da severuje da su doli iz zemlje, ako ne i brdovite, ono bmbrcgovitc Narodi koji naseljavaju ovakve zemlje rado

105

postavljaju svoje bogove na visoke vrhove/ Zigura jebila nastm'ak t ~ ~ _ ~ p g _v e ~ o v a n i an a i nda se- ponovenekadanji kultni uslovi. Z a b e l e i e m opri tom da ovahipoteza ne p r o t i v r e ionoj drugoj, koja nam k

Documents

Bogdanović Bogdan Urbanističke mitologeme