o Bob

DVORAC VENOSTIPrevod: ivkovi Mirjana/Mirkovi Jovan

Shaw Bob PALACE OF ETERNITY (THE), 1969.

POLARIS1988.

Prvi deo: LJUDI

1.

Iako se Tavernor svesrdno upinjao, ipak mu nije polo za rukom da ostane u radionici kada jedolo vreme da se nebo zapali. Skoro itave veeri oseao je kako mu vlastita napetost grize stomak, a popravljanje brodsketurbine bivalo mu je sve tee i tee iako je znao da to, u stvari, njegova usredsreenost na posao svevie slabi. Najzad spusti pitolj za zavarivanje i ugasi svetla iznad radnog stola. U istom trenutku nastade uznemireno lepetanje meu kookrilcima zatvorenim u kavez u suprotnomuglu dugake prostorije. Ti tamni stvorovi, nalik na slepe mieve, mrzeli su svaku naglu promenusvetla. Tavernor prie kavezu i umiri ga, obuhvativi ga rukama, oseajui kako mu ice trepere podprstima poput struna na harfi. Priblii lice kavezu i progutavi hladni vazduh koji mu je mahanje krilauteralo u grlo, upravi svoje misli prema cvrkutavim srebrnookim sisarima. Smirite se, mali prijatelji. Sve je u redu. Sve je u redu... Komeanje u kavezu smesta prestade i kookrilci se vratie na svoje preage, a oice imzasvetlucae prema njemu, poput kapljica ive, pogledom koji im je, zapravo, najvie davaointeligentni izgled. "Sad je ve bolje", proaputa Tavernor, svestan da su ivotinjice svojim telepatskimsposobnostima uhvatile blaga strujanja njegove vlastite uznemirenosti. On zakljua vrata radionice za sobom, proe kroz dnevnu sobu i izie iz prizemne zgrade u topluoktobarsku no. Na Mnemozini godina je imala gotovo pet stotina dana, i godinjih doba tako reinije bilo; ali ovek je, krenuvi u svemir, poneo sa sobom i svoj kalendar. Tamo daleko, na Zemljinojsevernoj polulopti, drvee se upravo preobraavalo u bakar i zlato - dakle, bio je oktobar naMnemozini, kao i na stotinama drugih svetova koje su ljudi naselili. Tavernor proveri vreme na svom asovniku. Nije ostalo ni punih pet minuta. Izvadivi lulu iz depa, on je napuni vlanim trakama duvana i zapali. Vrhovi sjajnih, zapaljenihniti stadoe se uvijati navie i Tavernor ih pritisnu vrhom prsta, otvrdlim od rada, smirujui se i samkroz ove obrede strpljivosti. Naslonivi se leima na zid mrane kue, dok je dim polako nosioporuku smirenog razuma kroz noni vazduh, Tavernor pokua da predstavi sebi kako se taj miriszavlai u gnezda i jazbine okolne ume, i zapita se kako e ga protumaiti njihovi krzneni stanovnici.Imali su svega stotinak godina da se naviknu na prisustvo oveka, i - izuzev kookrilaca - ostali supovueni i na oprezu. Na dva minuta pre nultog asa Tavernor obrati panju na nono nebo. Svod iznad Mnemozine bioje drukiji nego nad ma kojom planetom koju je obiao. Pre mnogo geolokih razdoblja tu su kruiladva meseca, pribliavajui se sve vie i vie jedan drugom, sve dok se nisu sudarili. Tragovi ovogsvemirskog sudara mogli su se nai svuda unaokolo, pre svega po kraterima, ali najvie ih je bilo nanebu. itava tua meseevih komadia - od kojih su mnogi bili dovoljno veliki da bi se videli golimokom - neprestano se, lebdei, ocrtavala naspram manje sjajnih zvezda, stvarajui zastor koji seprotezao od jednog do drugog pola planete. Blistave are u kojima su se komeali nikad se nisuponavljale, a itav taj prizor bio je tim raskoniji to je zastor bio dovoljno gust tako da su se nanjemu stalno javljala pomraenja. Dok je senka Mnemozine prelazila preko neba, pojedine skupinetih malih meseca menjale su boju, od bele, pa kroz sve tonove spektra i nestajale u tami, ponovo sepojavljivale da bi opet, u suprotnom smeru, prole kroz ceo spektar pomraenja. Jaina svetlosti kojusu svi zajedno bacali odgovarala je otprilike svetlosti obinog meseca - osim to, poto je bilarasuta, dolazei sa svih delova nebeskog svoda istovremeno, nije bilo senki ve samo blago,

srebrnasto svetlo svuda unaokolo. Na takvom nebu bilo je teko uoiti ak i zvezdu prvog reda, ali Tavernor je tano znao gde trebada gleda. Pogled mu se zaustavi na jednoj jedinoj, treperavoj mrlji svetlosti. Nilsonovoj zvezdi. Bilaje udaljena gotovo sedam svetlosnih godina i potpuno neupadljiva na kaleidoskopskom nonom nebuMnemozine, ali ta neupadljivost je uskoro trebalo da pripadne prolosti. Dok su otkucavali poslednji sekundi napetost u Tavernorovoj utrobi se povea, sve dok je ne osetiu stomaku kao tvrdu kuglu strepnje. Zaista preterujem, ree on samom sebi. Na kraju krajeva - to seodigralo jo pre sedam godina. To je bio onaj trenutak kad je Zemljin zvezdani inenjerijski korpus(ogromna uobraenost ovog naziva uvek je iznova smetala Tavernoru, kad god bi ga uo) izabraoNilsonovu zvezdu, istiui sa zadovoljstvom da pripada ba onoj vrsti koja im je bila potrebna.Dvojna zvezda vrstog sastava, navodili su izvetaji za iroku publiku. Osnovna komponenta udinovskoj sekvenci Hercpung-Raselovog dijagrama; sekundarna komponenta: mala i vrsta;planeta: nema. Izgledi za modifikaciju: odlini. I tada su se ogromni, leptirasti brodovi Korpusa, sa svojim magnetskim krilima, sjatili okoosuenog dina, rijui mu po povrini aokom svojih lasera, ulivajui u njega energiju u frekvencijigama-zraka, sve dok taj priliv energije nije dostigao nepodnoljivu jainu, sve dok... Tavernor stee zubima kami svoje lule u trenutku kada se - iznenada, kao da je neko okrenuoprekida sobne lampe - kua, uma oko nje, udaljeni planinski venci, vasceli nebeski svod, oblieotrom, belom svetlou. Izvor mu je bila Nilsonova zvezda, koja se sad pretvorila u bleteu takuiji su otri zraci bili tako estoki da je morao brzo da skrene pogled sa nje. ak i na razdaljini odsedam svetlosnih godina ta prvobitna razjarenost nove mogla mu je oteti zenice. Oprosti nam,pomisli on, molim te, oprosti nam. uma je bila kao skamenjena u jednom trenutku nedoumice, kao da ju je nova tresnula nevidljivimekiem i omamila, a onda se sva odjedanput razgoropadi, negodujui protiv ovako vrhunskineprirodnog dogaaja. Milioni krila zalepetae kroz vazduh, poput neke bezobline eksplozije.Bujica svetlosti koja je kuljala sa preobraenog neba postade tamnija u trenutku kada se sve ono toje moglo da leti podie naglo u vazduh, polete ukrug i sunu nanie, u bezbednost. Ovako masovna inagla pobeda nad silom tee uini da Tavernor za tren oseti kao da i sam tone; a tada do njega doprezvuk. Krici, kretanje, zviduci, cvilenje, urlici, kokodakanje, itanje, zajedno sa lepetanjem krila,utanjem suvog lia, topotom nogu mimo njega... Mukla tiina. uma je motrila i ekala. Tavernor oseti kako je i sam okovan tom avetinjskom nepominou, sveden na jedno odMnemozinih umskih stvorenja, potpuno lienih razuma; pa ipak je u tom trenutku svim svojim biempostao svestan duboke veze izmeu ivota i prostorno-vremenskog kontinuuma, onako kako to ljudskobie nije bilo u stanju da spozna. Ogromni i providni initelji veite zagonetke kao da su defilovalina povrini jednog sveuobliavajueg duha iji je deo u svakom trenutku mogao da postane i on sam.ivot. Smrt. Venost. Boanstvo. Panspermija. Tavernor oseti strahoviti priliv uzbuenja.Panspermija - pojam sveprisutnosti ivota. Potvrda ovekovog verovanja da je svaki duh koji togasa postoji u vezi sa svakim drugim koji je ikada postojao? Ako je to tano onda su te nove isupernove veoma dobro razumeli svi oni drhtavi stanovnici jazbina i skrovitih gnezda oko njega.Koliko li je puta, i to samo u ovoj galaksiji, neka zvezda pomahnitala? Milion puta? A u venosti svihgalaksija? Koliko li je samo civilizacija, koliko nebrojenih milijardi ivota eksplodiralo u nita kadabi neka zvezda umrla? I da li je tada svako ivo bie, inteligentno ili ne, u tom poslednjem,munjevitom sekundu poslalo istu poruku u panspermijski sveduh, uinivi je tako dostupnom svakom

svesnom stvorenju koje e ikada postojati u mranoj beskonanosti kontinuuma? Upamti dobro, malibrate, bilo da hoda, puzi, pliva, rije pod zemljom ili leti - kada se nebo iznenada oblijesvetlou, spremi se za mir, spremi se za mir... Tavernor oseti kako uzbuenje u njemu raste - bio je na pragu da shvati neto veoma vano - itada, zato to je to oseanje bilo proizvod njegove vlastite jedinke, veza sa svemirom ieznu, i onenjivo, ali sve bre, stade da klizi ka normali. Za trenutak je bio razoaran, ali i to uskoro izblede uneto jo slabije od seanja. On ponovo zapali lulu i pokua da se privikne na promene u svojojokolini. Prema obavetenjima Biroa za ratne informacije, tokom sledee dve nedelje Nilsonovazvezda postae oko milion puta svetlija nego ranije, ali e, ipak, i dalje biti gotovo deset hiljada putatamnija od Mnemozininog vlastitog sunca. Tavernor shvati da e to otprilike liiti na svetlost punogMeseca posmatranog sa Zemlje. U stvari, ova svetlost bila je jeziva samo zato to je dola iznenada izato to je on znao kakve se ubilake namere valjaju iza nje. Zvuk vozila na vazdunom jastuku koje se pribliavalo iz pravca u kome se nalazio Centar prenuTavernora iz sanjarenja. Oslukujui zvuk motora on prepoznade glatko, luksuzno brujanje linih kolaLise Grenobl jo pre nego to je ugledao kako njeni farovi pruaju svoje topazne prste izmeudrvea. Srce poe da mu udara vrsto i ujednaeno. Ipak, on ostade nepomian sve dok vozilo takorei nije stiglo pred kuu, i tada postade svestan da se to trudi da prikae svoje osobine kojima seona najvie divila - vrstinu, samodovoljnost, staloenu fiziku snagu. Nema vee budale odsredovenog blesana, pomisli, ipak, u trenutku kada je odvajao ramena od zida. On prihvati kvaku na suvozaevin vratima i pridra mainu dok se polako sputala na tlo. Lisaizie s druge strane, blistavo se smeei. Kao i uvek pri pogledu na nju, utroba mu se pretvori uvulkan, koji je poinjao negde izmeu bedara. Na Lisinom licu, uokvirenom crnom kosom do ramena,isticala su se velika, izdana usta i ogromne sive oi. Nos joj je bio pomalo prast i pomalo preirokza klasinu lepotu. To lice je bilo gotovo karikatura tople enstvenosti i savreno se slagalo sa telomije su grudi i kukovi bili neto vei nego to je odgovaralo poslednjoj modi. "Motor jo dobro zvui", primeti on, ne nalazei nita bolje da kae. Lisa Genobl bila je ki Hauarda Grenobla, Upravitelja planete, ali se Tavernor upoznao s njomonako kako je obino upoznavao sav ostali svet na Mnemozini - pozvali su ga da popravi jednumainu. Na planeti praktino nisu postojale naslage ruda metala, a nijedan leptirasti svemirski brodnije mogao da se provue koz onaj karte meseevih komadia da bi doneo takav teret sa Zemlje iliiz nekog blieg fabrikog centra. Tako je ak i prva porodica na Mnemozini, koja je takoe bila inajbogatija, vie volela da plaa popravke starog vozila nego da se izloi ogromnim trokovimauvoza novog modela - pomou leptirastog broda, orbitalne stanice i raketnog broda koji bi ga sastanice preneo na planetu. "Naravno da dobro zvui", veselo odgovori Lisa. "Popravio si ga, zar ne, tako da je bolji negonov?" "itala si moje preporuke." I protiv svoje volje, Tavernor se oseti polaskanim. Lisa zaobie vozilo, uhvati ga za ruku i namerno se nasloni na njega. On je poljubi, napajajui senjenim neverovatnim prisustvom onako kao to oedneli ovek guta svoj prvi gutljaj vode. Jezik jojje bio vreo, vreliji nego to bi ljudski jezik trebalo da bude. "Hej!" On se odmae od nje. "Veeras si neto rano poela." "ta hoe da kae, Mak?" Lisa je prekrasno prela. "Iskrin. Pila si iskrin." "Ne budi lud. Zar miriem na iskrin?" Tavernor sumnjiavo omirisa vazduh, okrenuvi glavu u stranu dok je ona, alei se, pokuavala

da ga gricne za vrh nosa. Nije se mogla osetiti slaba aroma rascvetalih livada, miris iskrina, ali onipak nije bio sasvim zadovoljan. On sam nikada nije pio taj opojni napitak, vie je voleo viski - i toga jo jednom podseti da Lisa ima samo devetnaest godina, a da je on od nje tano trideset godinastariji. Na ljudima se vie nisu toliko mnogo primeivale godine kao nekada, tako da izmeu njih nijebilo fizikih prepreka; ali, svejedno, u mislima je ipak oseao da su prisutne. "Uimo", ree on, "da se sklonimo od ove jezive svetlosti." "Jezive? Meni ba izgleda romantina." Tavernor se namrti. Ovoga puta Lisa je ba preterala. "Romantina! Zna li ti ta ona uopteznai?" On baci pogled navie na bletavu taku, sada ve veoma upadljivu na nebu, koja je nekadabila Nilsonova zvezda. "Naravno da znam! Otvaraju ekspresnu trgovaku liniju do Mnemozine." "Nije tako." Trevernor oseti kako opet postaje napet. "Rat poinje da skree u ovom pravcu." "Sad pa ti preteruje." Lisa ga povue za ruku i oni uoe u kuu. Tavernor posegnu za prekidaem ali ona mu zaustaviruku, ponovo se priljubivi uz njega. On joj instinktivno odgovori, ali tada onaj deo njegovog mozgakoji je stalno bio na oprezu, proturi jednu malu, podsmeljivu opasku kroz svu onu buru oseanja.Ovo je, pomisli on, najnespretniji pokuaj zavoenja koji sam u ivotu video. Oseajui se pomalo kao prevarant, Tavernor pokua da odvoji misli od sadanjosti, tek koliko dau njima jo jednom proveri svoje odnose sa Melisom Grenobl - od kada su se ono sreli, pre trimeseca, pa do ovog trenutka. Iako su oboje i odmah osetili snanu uzajamnu privlanost, njihovodruenje bilo je ispunjeno prilinom nelagodnou, uglavnom zato to su se nalazili na razliitimpoloajima u strogoj drutvenoj hijerarhiji Mnemozine. Hauard Grenobl je moda zauzimao najmanjepolitian poloaj meu sebi ravnima u Federaciji - zahvaljujui mnogobrojnim izuzetnim osobinamasame planete - ali on je ipak imao rang Administratora, i nije bilo zgodno da se njegova ki mea sa... "Zamisli samo, Mak", aputala je Lisa. "itavih deset dana na junom primorju. Samo ti i ja." Tavernor pokua da se usredsredi na njene rei. "Tvoj tata e biti oduevljen." "Nee ni znati. U isto vreme se na jugu otvara jedna izloba slika i ja sam mu rekla da idem tamo.Kris elbi organizuje to putovanje, a ti zna da on ume da uti kao grob..." "Hoe da kae - nije ti teko da ga potkupi." "Kakve to veze ima s nama?" U Lisinom glasu jedva se oseala otrica nestrpljivosti. "Zato to radi?" Namerno se pravio tupav, da bi je razbesneo. "Zato ba sada?" Oklevala je za trenutak, a potom progovori tako mirno i trezveno da on postade udno uznemiren."elim te, Mak. elim te i postoji granica do koje mogu da ekam. Je li ba tako teko da se toshvati?" Stojei pored nje uukan u tamu, grudi uz grudi, bedro uz bedro, Tavernor oseti kakohladnokrvnost poinje da mu se osipa. "A zato da ne?" Kuckala ga je po glavi misao crvena, poputkrvi. A zato da ne? Osetivi da je poloio oruje, Lisa mu kradom obavi ruke oko vrata i zadovoljnouzdahnu dok se njegovo lice sputalo k njenom. On se za as ukoi u mestu, a onda je naglo odgurnu,ispunjen iznenadnim, slepim besom. U njenim otvorenim ustima, samo zahvaljujui potpunom mraku u sobi, ugledao je kako sekovitlaju zlataste iskrice. "Nije trebalo da me sprei da upalim svetlost", primeti Tavernor nekoliko trenutaka kasnije doksu se vozili ka Centru, drei se svetlucave niti umskog potoka. "Mak, pa hoe li mi napokon objasniti ta je posredi?" "Miris iskrina je lako ukloniti - ali ne i varnice."

"Ja..." "Zato tako, Lisa?" "Ve sam ti rekla." Glas joj je zvuao umorno. "Dabome, znam. Nai divni, prirodni odnosi. Ali si ipak najpre morala da potegne malo iskrina." "Uopte ne vidim da se neto izmenilo time to sam popila jedno pie." "Lisa", ree on nestrpljivo. "Ako ne moemo da budemo iskreni jedno s drugim, hajde da nerazgovaramo." uj ti samo mene, pomisli. Matori Tavernor. utali su dugo, i za to vreme on se usredsredio na to da zadri brzo vozilo iznad sredine vodenogtoka. Vrhovi kronji drvea na obali, sa obe strane, kupali su se u srebrnom prelivu sa Nilsonovezvezde, a pri dnu u pozlati od monih farova njihove maine, tako da su izgledali kao iz bajke.Nagizdano drvee koje oiviava vilinski drum. Tavernor gurnu ruicu za gas napred i paljivonatelovana maina odmah odgovori. Brzinom od blizu sto milja na as vozilo protutnja kroz poslednju i sve iru okuku reice i kaotane izlete na otvoreno more, odsecajui talasima kreste i pretvarajui ih u jedan jedini, valoviti mlazbele pene koji se gubio i stapao s morem daleko iza krme. Ogromni crni okean leao je pred njima iTavernor iznenada oseti elju da pobegne od rata, za koji je znao da predstoji, na taj nain to eruicu za gas pritisnuti do daske i nepomino drati volan u rukama, vozei pravo, urezujui svetluliniju u mrane vode, sve dok turbine ne unite same sebe, i njega, i ogromno skladite njegovihgrehova... "Zanimljivo", ree Lisa, glasom onoga ko vodi neobavezan laki razgovor, "lampica nabrzinometru je potpuno pocrvenela. Ja nikada nisam uspela da stignem dalje od narandastogsektora." "E, to", odvrati Tavernor, zahvalan to mu je pomogla da se pribere, "to ti se dogaalo pre negoto sam ti elije za energetski pogon popravio tako da su sad bolje nego nove. Sea se?" On usporivozilo na pristojniju brzinu i napravi iroki zaokret, i svetlosti Centra stadoe da klize prekovetrobrana. "Hvala ti, Lisa." "Na emu?" "Nita naroito. No svejedno, hvala ti. Kuda emo?" "Pa, ne znam." Lisa zastade, a Tavernor oseti kako ulji ui i zaudi se vlastitoj sumnjiavosti."Ah, znam. Ila bih u Damai. Pa, ne znam ba, mila." Tavernor se instinktivno usprotivi. "ini mi se da noas nisam ba mnogoraspoloen da se gledam u onim odvratnim, treperavim ogledalima." "Hajde, ne budi matori kea. Ja bih u Damai." Tavernor uhvati jedva primetan naglasak na rei 'matori' i smesta shvati da uestvuje unevidljivom dvoboju nevidljivim maevima. Lisa je pokuavala - na nain koji je oigledno smatralaveoma prepredenim - da ga na neto natera. Prvo je bio onaj amaterski pokuaj zavoenja, sada jepokuavala da ga navede da odu u jedan odreeni bar. "Pa, dobro - hajd'mo u Damai." Tavernor se pitao zato je tako lako popustio. Iz radoznalosti? Ili je pokuavao da okaje injenicuda je zaista trideset godina stariji od nje, da je suvie star i iskusan za njene pokuaje da manipulienjime i da ju je, prema tome, u izvesnom smislu obmanjivao, to ona nije mogla da shvati? Mrgodno je nastavio da uti sve dok vozilo nije skliznulo u jednu od prilaznih rampi Centra iugnezdilo se na parkingu, tik uz samu obalu. Lisa ga uze za ruku kada su izili, pokuavajui da se,pripijena uz njega, zakloni od stalnog vetra, sve dok ne izbie na jarko osvetljeni bulevar koji jeoiviavao zaliv. Izlozi velikih robnih kua izlivali su svoj sjaj u okean koji je liio na ivo bie,

pravei se da ne zna da je ovek na ovom svetu samo pridolica. Lisa je pri hodu eljno pokazivala prstom na komade odee i nakita koji su joj se dopadali,pravei se kao i obino da nije od onih koji mogu sebi da kupe sve to poele. Tavernor je, tako rei, nije ni sluao. Lisino udno ponaanje navelo ga je da se u potaji oseanelagodno, a to je, opet, uinilo da mu se izotri svest o onome to ga je trenutno okruivalo. Veerasje na ulicama bilo mnogo vie uniformi nego obino. Mnemozina je bila udaljena od fronta onolikokoliko je to najvie bilo mogue, a da se ipak ostane u okvirima Federacije, ali sukob sa Pitskanimaje besneo ve skoro pola veka i nije vie bilo planete bez vojnika. Negde su se samo odmarali ilioporavljali, negde su, pak, bili zaposleni u slubama ne-borakih grana armije, koje se onako obilatomnoe u tehnolokom ratu. Ipak, razmiljao je Tavernor, ne seam se da sam ranije viao tolikouniformi. Ima li to neke veze sa poveanjem Nilsonove zvezde? Tako brzo? Kad stigoe u Damai, Lisa ue prva. Tavernor ue za njom u dugaku, crveno osvetljenuprostoriju i baci pogled unaokolo, prikrivajui opreznost, dok se Lisa pozdravljala sa prijateljimaporeanim oko bara. Svetlucali su i treperili kao ive skulpture, odiui veselim samozadovoljstvomintelektualaca koji su 'izili' da se provedu u gradu. Svuda unaokolo ogledala su izranjala i tonula upod. "Draga moja! Kako mi je milo to te vidim!" Kris elbi razmota svoj visoki, savreni stas izabara, uzdiui se nekako talasavo, pokretima koji podsetie Tavernora na zmijasto uvijanje svilenogkonopca. "Zdravo, Kris." Lisa se nasmei i, ne isputajui Tavernorovu ruku, povede ga do mesta koje su zanjih ispraznili kod bara. "Zdravo, Mak." elbi se pravio kao da je tek sada ugledao Tavernora. On se nasmei stisnutihusana. "A kako je veeras moj veseli majstor?" "Ne znam - nikad me nisu mnogo zanimali tvoji momii." Tavernor je bezizrazno uzvraaopogled visokom oveku, oseajui zadovoljstvo to vidi kako osmeha nestaje. elbi je bio bogat,zaista nadaren za slikarstvo i glavna zvezda u umetnikim krugovima koji su obuhvatali prilinoveliki broj stalno naseljenog stanovnitva Mnemozine. Prema vlastitoj proceni, sve to mu je davaloprirodno pravo na Lisu i nije nikada uspeo potpuno da sakrije svoje nezadovoljstvo kada je ona uvelaTavernora u njihov krug. "Na ta to cilja, Mak?" elbi odjednom postade dostojanstven, istiui razliku u njihovomdrutvenom poloaju. "Ni na ta", ozbiljno odgovori Tavernor. "Pitao si me kako je tvoj veseli majstor, a ja samodgovorio da tog gospodine ne poznajem. Hteo sam da kaem da bi moda bolje bilo da ga samzapita. Moda, ako telefonira u svoj stan..." elbi zauze stav oveka koji se dosauje. "Ti ba ume da pretera." "Oprosti. Nisam mislio da u pogoditi u neku tvoju slabu taku", odvrati Tavernor tvrdoglavo, ajedna devojka u pozadini se zakikota, na ta joj elbi uputi ledeni pogled. "Ja bih neto da popijem", hitro se ubaci Lisa. "Dozvoli." elbi pozva barmena izvetaenim pokretom baroknog kavaljera. "ta bi htela, Lisa?" "Iskrin." "Neku posebnu vrstu?" "Ne - obini relaksar." "Ja u burbon", uskoi Tavernor, bez pitanja, svestan da je dozvolio da ga neprijateljstvo koje jeoseao prema Lisinim drugovima gurne tako daleko da namerno izigrava vrhunskog prostaka. Kadstie pie, on u jednom gutljaju proguta polovinu, stavi au na ank i nalakti se obema rukama levo i

desno od nje. Buljio je u svoju sliku dok se ona razlivala i krivila u jednom od ogledala kojima suzidovi bili potpuno prekriveni. Ogledala su bila elastina i menjala su oblik onako kako su solenoidiiza njih vrili pritisak, nasumce, zavisno od toplotnih talasa koje su zraila sama tela posetilaca,cigarete, pie. Onih noi kada je pazar u Damaiju bio dobar zidovi bi se raspomamili, skupljajui sei irei poput pulsirajuih komora nekakvog dinovskog srca. Tavernor je iz dna due mrzeo to mesto. Naslonjen na bar, pitao se ta li to Lisa zamilja da imazajedniko sa elbijem i njegovim rojem kulturnih osica. Prema njima, rat jednostavno ne postoji,pomisli on - i zagolica ga nerazumnost ovakvog stava. On sam doao je na Mnemozinu da bizaboravio na rat i na sve zlo to mu je taj rat naneo, a ipak su ga ljutili oni kojima je polo za rukomda ostanu netaknuti dok su ogromni leptirasti brodovi Federacije jedrili po jonskim vetrovimasvemira... Bio je toliko utonuo u vlastite misli da je postao svestan svae tek kada je ona ve uzela maha. Rii din u uniformi od svetlosivih gajtana Meuzvezdane letee divizije mrko je pio pivo nadrugom kraju dugakog anka. Tavernor je uoio tog oveka jo kada je uao, ali mu je promakaodolazak drugog vojnika, koji je zauzeo mesto za ankom preko puta prvog, kraj samih vrata. Ovajpotonji bio je obuen u tamnosivu uniformu Taktike rezerve. Bio je isto toliko visok kako i onajprvi, ali mraviji, a lice mu je bilo belo i oajniko. "Posrani rezervisti", pijano je reao riokosi u trenutku kad je Tavernor poeo da oslukujesvau. "Ne rade nita, samo jedu, piju i jebu ene pravih vojnika." Rezervista podie pogled sa svoje ae. "Zar opet ti, Malane? Kako to da uvek naletim na tebe usvakom baru u koji uem?" Malan ponovi svoju primedbu, re po re. "Nikada mi ne bi palo na pamet da bi se neka ena mogla udati za tebe", jetko primeti rezervista. "... ta si rek'o?" Na Malanovu grlenu riku itava prostorija se naglo utia. Rezervista je oigledno jo posedovao neto malo duha. "Rekao sam da bi ona ena koja se uda zatebe mogla mirno da spava u eliji punoj siledija." "ta si to rek'o?" "Rek'o sam... Ma idi bestraga." Mravi ovek napravi prezriv pokret i vrati se svom piu. "Ponovi to." Rezervista samo zakoluta oima prema tavanici ali ne ree nita. Tavernor ugleda krajikom okakako beli barmenov aket nestaje u telefonskoj kabini na drugoj strani sobe. Riokosi ispusti jedannerazgovetni urlik besa i stade da raiava sebi put du bara. inio je to tako to bi jednomogromnom akom, obraslom riim maljama, zgrabio za prsa prvog oveka do sebe, snano gaodgurnuo unazad i epao sledeeg. Kada je odgurnuo sa svog puta etvoricu stalnih posetilacaDamaija, ostali shvatie ta se zbiva i tada nastade guranje da se odmaknu od anka. Nikome ni napamet ne pade da se pobuni. Skupina koja se okupila oko Lise i elbija smesta se odmakla sa linije fronta, leprajui oduzbuenja, uz veseli kikot blistavih, treperavih devojaka. Ne, ovo nije stvarnost, pomisli Tavernor,ovo je samo loe reiran film. On pokupi svoju au i upravo se spremao da se pridrui Lisi, kadauhvati pobedonosan pogled u elbijevim oima. "Ima pravo, Mak", umirujui je preo elbi. "Prei ovamo k nama. Tu e biti bezbedan." Posluno, opsovavi u sebi, Tavernor vrati au na ank. "Ne luduj, Mak". Lisin glas je bio sav napet od uzbuenja. "Ne vredi." "Tako je, Mak - ne vredi", podraavao ju je elbi. "Prestani", zamalo dreknu Lisa.

Tavernor im okrenu lea i nalakti se na bar, zurei u svoj viski, dok je ljutito u mislimaprebacivao samom sebi. Pa, dobro, ta mi fali? Zato ne mogu da dozvolim da me ljudi poputelbija... aka nalik na kran dizalice sklopi se na njegovom levom ramenu i odgurnu ga unazad. On nape svemiie, grevito se uhvativi za glatko drvo anka, i aka kliznu s njega. Riokosi ispusti groktaj, punneverice, i ponovo uhvati Tavernora za rame. Tokom prvog dodira Tavernor je osmotrio dina,ocenio da je uspean, iako ne naroito talentovan borac prsa u prsa; stoga, ve je odluio kako e seboriti s njim da bi ga onesposobio brzo, ali bez nekih trajnijih povreda. On pusti da ga ovaj odgurne ustranu, a onda njegova desna pesnica sunu navie u isprekidanom luku koji se zavrio tano naizboini ispod rebara njegovog protivnika. Riokosi je bio suvie velik i teak da bi ga tek takomogao odbaciti unazad. On utonu pravolinijski, kao da ga sputaju u podrum, a tada mu se iznenadaoi ponovo zasvetlee i on posegnu za Tavernorovim grlom. Tavernor se pognu ispod zamahnute pesnice, i upravo je prebacivao ravnoteu da zada jo jedanudarac kada se iza njega zau poznati, svaalaki pisak paralizatora. Imao je samo toliko vremena dashvati da je na njega pucao bledoliki rezervista. A onda sav Damai utonu u tamu. Po svim pravilima Tavernor bi trebalo da smesta izgubi svest - ali on je ve mnogo puta u svomivotu uspevao da zaustavi paralizator i njegov nervni sistem se gotovo privikao na to da ublaavabrutalni udar. Gotovo - ali ne sasvim. Ipak je proao kroz razdoblje bez svesti, kada svetlost nije bilaupravljena ni u jednom posebnom pravcu, ve se kovitlala iznad njega, poput zvuka; glasovi, svizvuci oko bara, iznenada se razdvojie, postadoe besmisleni, zrakasti tokovi treperenja. Tek posle vie dana dopree do njega odlomci svesti. Nalazio se napolju, na ulici, tamo gde jenoni povetarac bio zasien slanom vodom, a neije grube ruke smetale su ga u nekakvo vozilo.Unutranjost je mirisala onako kako je on dobro upamtio - praina, mainsko ulje, konoplja. Vojnovozilo? Na Mnemozini? "Je li sve u redu s njim?" Bio je to enski glas. "Sve je u redu. A sad, daj pare." "Evo. Jesi li siguran da mu nita ne fali?" "A-ha. Ali, nisam siguran za Malana. Nisi ni zucnula o tome da je ovaj dasa gladijator." "Ma, pusti Malana", ree ena. "Obojica ste dobro plaeni." Tavernor zajea. Prepoznao je Lisin glas - i ba zbog izdaje ostade uz njega dok je padao umrani, odzvanjajui bunar noi.

2.

elija je imala osam kvadratnih stopa, bila je bez prozora i tako neoekivano nova i ista da jeTavernoru ak polo za rukom da pronae male navojke svetlog, istog metala u uglu iza klozeta.Mirisali su na suvo groe i na plastiku i izgledalo je kao da ih niko nije koristio pre njega. Ovo poslednje ga je pomalo zbunilo - nije bilo naina da se sazna gde je to zatvoren. Ovo svakakonije bio blok elija u Policijskoj zgradi Centra, a ni u kompleksu Federacije, juno od grada.Tavernor je upoznao obe zgrade dok je radio po ugovoru o odravanju i seao se da su tamo elijebile vee, starije, i da su imale prozore. Sem toga, ni policajci, ni federalci ga ne bi ovoliko dugoostavili na miru. Sat je pokazivao da je prolo skoro pet asova otkako mu se povratila svest; leaoje potpuno obuen na obloj, mekoj, zelenoj plastici koja je predstavljala svojevrsnu postelju. On napokon ustade i utnu vrata. Neupadljivi beli metal upi u sebe udarac, uz zvuk koji jeukazivao na debljinu i vrstinu. Tavernor grubo opsova i ponovo se oprui po postelji, zurei u svetlupovrinu tavanice. Jeste, to je bio Lisin glas. Lisa je bila ta koja je platila rezervisti da izazove Tavernora na borbu ida ga potom onesvesti. itava ta melodramatina scena u Damaiju bila je nametena - ali zato?Zato bi Lisa pola po njega, poto je prethodno prikupila hrabrost ispivi aicu iskrina, pokualada ga zavede i, kad joj je to propalo, nagnala ga da ue u bar gde mu je ve bila postavila zamku? Prisvemu tome, da li je to bila samo ala? Znao je da je elbijeva druina umela i da pretera kad joj seinilo da je to 'ba dobra caka', ali Lisa nikako ne bi duvala u istu tikvu sa njima. Ili, moda bi?Tavernor iznenada shvati da ne zna, i to podosta toga, o Melisi Grenobl. A u ovom asu ne bi akmogao da kae ni da li je dan ili no... Bes ponovo stade da kljua u njemu. On skoi s postelje izalete se ka vratima, opazivi da se na njima otvorilo okance. Dva tvrda, siva oka buljila su u njegakroz otvor. "Otvaraj." Tavernor progovori otro da bi prikrio iznenaenje. "Pusti me napolje." Oi su ga trenutak netremice posmatrale, a potom se okance zalupi. Posle nekoliko trenutaka vratase naglo otvorie. U dovratku su stajala tri oveka u tamnozelenim peadijskim uniformama. Jedan odnjih bio je krupni narednik glatko izbrijane, a ipak crne vilice, niz koju se sputao oiljak od lasera,poput neobrisanih ostataka kae. Druga dvojica su mu liila na iskusne momke koji su nosili puketako nemarno da je svima bilo jasno ko su. Sva trojica delovala su neprijateljski i oito su bilispremni na bilo kakvu guvu koju bi Tavernor zapoeo. "Pa ta se to, kog avola, ovde dogaa?" dreknu Tavernor namerno upotrebivi argon koji jeizvebanom uhu trebalo smesta da otkrije da je i on nekada imao visoki in u vojsci. Sive narednikove oi smesta postadoe jo tvre. "Porunik Kle e te sada primiti. Krei." Tavernor se za trenutak kolebao da li da i dalje pravi probleme; no, bilo mu je jasno da neeostaviti eljeni utisak na narednika, a da e, u svakom sluaju, porunik Kle najverovatnije moi daga o svemu najbolje obavesti. Pravac kojim je trebalo da krene bio mu je pokazan samim tim to setri oveka poreae tako da su mu zatvorili prolaz u hodnik nalevo. On slegnu ramenima i krenu.Hodnik je vodio pedesetak koraka od vrata elije u kojoj je doao svesti. Na kraju se nalazio liftkojim je upravljao jedan do zuba naoruan peadinac. Nije bilo potrebno da mu narednik daje bilokakva uputstva; lift zazuja navie, i to veoma kratko, gotovo istog asa kada su se vrata zatvorila. Kada se lift zaustavio izioe u drugi hodnik, ali du njega su bile poreane kancelarije sastaklenim zidovima; nagnute prizme jutarnjeg sunca presecale su hodnik itavom duinom.Uniformisani inovnici kretali su se u svojim zastakljenim kockama, a stubii duvanskog dimaprelivali su se u vazduhu kao nestvarna stabla drvea. Obilje dnevne svetlosti izazva kod Tavernora

bolove u gornjem delu onih jabuica i on shvati da je jo slab i da se tetura. Trenutak potom,meutim, ue za narednikom u postor za prijem, gde se nalazio visoki sto okruen jo veim brojemuniformisanih ljudi. Sve je u toj zgradi izgledalo i mirisalo kao potpuno novo. Pogledavi kroz ulaznavrata on uhvati pastelne geometrijske oblike Centra kako skreu na jug, pratei liniju zaliva. Ali time to je uspeo da utvrdi gde se nalazi, Tavernorova zbunjenost nije se nimalo smanjila - bioje siguran da pre dva do tri dana na ovome mestu nije bilo nikakve velike zgrade. Meutim, znao jeda bi na svakoj planeti vojni graevinci bili u stanju da za nekoliko asova podignu poveu zgradu,ukoliko bi se za tim ukazala hitna potreba. Znao je, takoe, da bi im bila potrebna veoma glomaznaoprema, kao i da bi se ona mogla preneti na Mnemozinu iskljuivo staromodnim viestepenimreaktivnim teretnim brodovima ije je gorivo neko veoma tano opisao kao novac u tenom stanju.Tavernor je mogao sebi da predstavi bilo ta na Mnemozini to bi opravdalo ak i umereno troenjeod strane oruanih snaga Federacije. Pa ipak, seti se s nelagodnou, rasturili su Nilsonovu zvezdu... Porunik Kle izie iz jedne kancelarije iza velikog stola. To je bio mladi kotunjavih ramena, sacrnom, etkasto podianom kosom koja je od silnog pranja izgledala gusta i meka poput krzna. "Porunie", smesta zapoe Tavernor. "Nadam se da niste vi onaj ko treba da objasni sve ovo." Pravei se da nije uo pitanje, Kle baci pogled na ceduljicu. "Vi ste Mak H. Tavernor?" "Jesam, ali..." "Odluio sam da vas dalje pravno ne gonim. Moete ii." "Odluili ste - ta?" "Putam vas na slobodu, Tavernore. Ali imajte na umu da to inim samo zato to je vojna upravaproglaena neposredno pre nego to se va ispad dogodio, te da postoji verovatnoa da za toproglaenje niste znali." "Vojna uprava?" Tavernorov mozak kao da je sasvim obamro. "Tako sam rekao. Od sada pa nadalje zaobilazite uniforme. Izbegavajte kavgu." "Ko je traio kavgu?" Tavernor je bio alosno svestan da njegove rei zvue kao da je re onekom sitnom gangsteru koga su dovukli u policijsku stanicu. "Ja sam samo gledao svoja..." "Vojnik koji vas je onesposobio izjavio je da ste vi zadali jedini udarac. Ostali svedoci su topotvrdili." "To na njih i lii", promumla Tavernor nesuvislo. U glavi mu je bubnjalo, usta su mu bila suva ioseao je potrebu za jakom kafom, uz neto hrane. "Vojna uprava, rekoste? A zato to?" "Ne moemo vam rei." "Morate mi to nekako obrazloiti." Kleova usta se zlurado iskrivie. "Vodi se rat. Je li to dovoljno?" Jedan od momaka zakikota se sodobravanjem, ali ga narednik uutka pokretom ruke. Kle ponovo baci pogled na cedulju, potom zamiljeno podie oi ka Tavernorovom licu."Gospoica Grenobl e stii u deset nula nula da vas povede. To je za desetak minuta." "Nee me nai. Recite joj da..." "Da, ta?" Kleov glas je zvuao zainteresovano. "Nita." Tavernor izie dok mu je mozak kljuao od besa i neodgovorenih pitanja. Osetivi da uonom delu ulice koji je mogao da vidi kroz vrata ima neeg neobinog, on na to bolje obrati panju.Prolaznici su izgledali kao i obino, a saobraaj se kretao gore-dole kao i uvek; ali i taj mu se prizoruini udno nestvarnim. Moda je bilo neto neprimetno izmenjeno u kvalitetu svetlosti, kao da je savsvet osvetljen reflektorima koji ne uspevaju da ba sasvim doaraju sunev sjaj. On malo protreseglavom i gurnu vrata. "Hej, Tavernore." Kleov glas je zvuao nezainteresovano.

Tavernor stade."Da?" "Zamalo da zaboravim. Svratite do naeg oficira za obeteenja graana - druga vrata odavde, uistom bloku. Treba neto da vam isplati." "Recite mu da moe da se..." Tavernor napree mozak da izmisli neku novu kombinacijuprostakih rei, ali morade da se zadovolji samo gadljivim odmahivanjem ruke. Iziavi iz senke kojuje bacala nadstrenica nad ulaznim vratima, on pouri kroz ariju. Gledano ovako spolja, zgrada izkoje je upravo iziao neprijatno je odudarala izgledom neeg novog, kao da je dola pravo iz nekekutije. Ogromna staklasta kocka kao da je cela, odjednom, bila sputena na to mesto, mrvei podsobom sve to se tu moda ve nalazilo. Oko nje su se kretale grupice vojnih graevinaca, istei iureujui ivice iskopanih gomila zemlje, nabijajui sirovu glinu i pretvarajui je u nasipe oduglaanog mermera pomou maslinastozelenih maina. Ozonirani vazduh bio je ispunjen strahovitimvarninim pranjenjima energije i povremeno bi sve to nadjaalo jedno glasno puf, u trenutku kada bimolekularna struktura stene, stara milijardama godina, odbijala da se preda. Ljudi na trotoarima radoznalo su bacali poglede na ovo to se deavalo, ali niko nije zastao.Tavernor pokua da se seti ta se ranije nalazilo na ovom mestu, ali je imao samo neki nejasni utisakzbijenih kuica, koje su mogle biti i radnjice. Ve ranije je primetio da, bez obzira na to koliko mu jeneka ulica ili raskrsnica bila poznata, im bi ugledao kako se menja i dobija nove obrise, prvobitnaslika bi mu smesta iezla iz seanja. Toliko se niega nije seao, ree sam sebi - potpuno van svakelogike - da bi ovo moglo da bude i neko od njegovih omiljenih mesta pre nego to ga je vojskaupropastila. Negodovanje mu naraste preko svake mere. Stigavi do ugla, on skrenu ka okeanu i nastavi jo nekoliko minuta dok ne naie na automat sahranom. Upravo je pritiskao dugme za kafu, kada mu pogled pade na vlastito obraslo lice, odslikanona sjajnoj povrini maine kao u ogledalu. Opipavi bradu oseti da je znatno dua nego to jeoekivao i u njemu se javi jedna neprijatna sumnja. "Koji je danas dan", upita jednog postarijeg oveka koji je sedeo u najblioj kabini. "etvrtak." ovekove sede obrve zadrhtae i podigoe se od iznenaenja. "Hvala." Tavernor odnese svoju kafu do sledee prazne kabine i sede na klupu. Ono to jesumnjao bilo je tano. Bio je u nesvesti dva dana. Obini vojniki paralizator mogao se podesiti nablagi naboj koji e oveka onesposobiti na desetak minuta, ali njega je pogodio naboj pune jaine,koji je prouzrokovao tako velike sinaptike praznine da je nedostajalo samo nekoliko mikrona dotrajnog invaliditeta. Seti se lica rezerviste koji je pucao na njega i smesti ga na jedno specijalnomesto u svom pamenju. Bila to vojna uprava ili ne, rezervista mu je ostao duan. Poto mu je kafa zagrejala stomak, on odlui da odloi obed sve dok se ne vrati kui, uredi se ipobrine za kookrilce. Bie gladni i nervozni, jer ga nisu videli puna dva dana. Za trenutak jerazmiljao da li da telefonira po taksi, a onda zakljui da e za isto toliko vremena moi da zaustavi ineki na ulici. Iziavi iz kabine po prvi put otkako je bio puten na slobodu skrenu pogled u pravcuume. ume vie nije bilo. U izvesnom smislu, ok koji je u tom trenutku doiveo Tavernorov nervni sistem, bio je isto takoestok kao i ok od paralizatora. Stajao je kao ukopan, dok su ga prolaznici nestrpljivo mimoilazili,zurei netremice u neobino ogolelu liniju obzorja. Centar se protezao du obale zaliva u duini odosam milja, ali u proseku nije bio irok ni jednu punu milju, tako da se uma uvek mogla videti nakraju ulica koje su presecale grad s kraja na kraj. Bezbrojne nijanse zelenila i priguenog plavetnilapokrivale su ravnicu iroku pet milja, a potom se uzdizale navie u talasima rastinja koji su sepovlaili tek kad bi stigli do golih stena kontinentalne visoravni. Kad je bila vruina, umarci

irokolisnih gimnospermija zvanih tiethe isputali su stubove vodene pare visoko u nebo, a nou bicvetovi mesecokreta irili sladunjavi, opojni miris koji se kovitlao niz tihe ulice pod razbijenimMnemozininim mesecima kao pod baldahinom posutim draguljima. Ali, sada, izmeu zapadnih ivica grada i sivih bedema visoravni nije vie niega bilo.Zaboravivi na taksi Tavernor se uputi pravo prema nestaloj umi, dok se negodovanje koje je svevreme kljualo u njemu pretvori u ogromnu, bolnu prazninu. Znai, to je bio uzrok onom udnom kvalitetu dnevnog svetla koji je malopre opazio - zeleniodsjaj na koji se bio navikao vie nije postojao. Dok je polako naputao trgovaki i poslovni deoCentra i poeo da zalazi meu stambene etvrti, ugleda pred sobom jedan netaknuti park koji jedelovao umirujue obino. Vazduna vozila graana lebdela su kroz njega ili leala poput sjajnihlatica na travi, dok su porodice u blizini jele svoju izletniku uinu. Oseajui se kao da tumara ponekom snu, Tavernor nastavi da koraa i malo-pomalo stie do niskog nasipa sa koga je imao boljipogled na ravnicu. Dve ograde protezale su se du ravnice, poinjui sasvim blizu ispred njega. Ona blia bila jeveoma visoka i na vrhu se povijala prema spoljanoj strani, da bi se spreilo penjanje; na drugoj subili crveno-beli treperavi stubovi, to je znailo da je kroz nju sprovedena struja ili neto jo gore.Iza tih ograda - tamo gde bi trebalo da bude uma - nalazila se svetlucava ravnica, glatka kao staklo.Boje meda, proarana srebrnim i bledozelenim nitima, bila je pretvorena u zaleeno, zaarano more,u pod balske dvorane namenjene orgijama kraljeva iz bajki. Tavernora, koji je ovakav prizor i ranije viao, izdadoe kolena. "Zveri", promrmlja. "Prljave, zloinake ubice!"

3.

"Hajde, hajde - di' se", uzviknu prodavac sladoleda. Tu odmah u susedstvu, u jednom drugom svemiru, neka ena je panino jecala. Na nebu serascvetae pukotine i Mak pomisli na zvezdolike krhotine kako se stropotavaju na uredno odravanevrtove. "Presporo, presporo", ree prodavac sladoleda. On isprui ogromne ruke, traei pod sobom.Prsti su mu bili okamenjene ledene svee i one mu se zabie meu rebra, kroz pidamu. "Neu ledoliz", vrisnu Mak. "Predomislio sam se." "Oprosti, sine." Lice prodavca sladoleda stade da se razliva i iznenada se pretvori u Makovogoca. On podie Maka u vazduh i prebaci ga sebi preko ramena. Mak udari licem u neto tvrdo i odbola potpuno otvori oi. To je bila cev oeve lovake puke, koja mu je visila o ramenu. Mak nagloprestade da osea toplu sanjivost svoje postelje. Pod navalom uzbuenja oseti u sebi prvo komeanjestraha. "Spremna sam", ree njegova mati. Nosila je kunu haljinu kojom se na brzinu ogrnula. Crte licasu joj bile nekako poluizbrisane, istopljene od straha. Mak zaele da je zatiti, ali se razoarano setida je pokidao uzicu svog luka i pogubio najvei deo strela. "Pa, tri onda, zaboga." Otac slete niz stepenice u tri ogromna skoka. Iskusivi snagu odraslog,Mak se oseti sigurnim i ponosnim. Pitsikani e zaaliti to su ikad prili Masoniji. Otac je bioodlian borac, najbolji strelac u celom agprodu. Za tren oka vrata se otvorie i oni se naoenapolju, na sveem nonom vazduhu, trei ka krugu za parkiranje helikoptera. Zavijajue urlanjesirene - koga je u kui jedva i bio svestan - sada je Maku paralo ui. I druge porodice iz agprodatrale su ka svojim vozilima. Povremeni bleskovi i pucnjevi malokalibarskog oruja konanoprizvae svesti onaj deo Makovog mozga kojim je sluao povike, vrisku i jedan neobini, otri,cvilei zvuk koji kao da je dopirao iz umarka, severno od sela. "Dejv!" Bio je to majin glas, ali se jedva mogao prepoznati. "Eno ih tamo! Ve su stigli dohelikoptera!" Mak je vie osetio nego uo kako je otac tiho jeknuo. Oseti kako ga sputaju na tle, a potom kakoga vuku za sobom, bre nego to je mogao da tri. Otac slobodnom rukom otkai puku s ramena istade da puca u neto. Poznata, isprekidana grmljavina oruja umiri Maka - viao je kako probijarupe u elinoj ploi debeloj pola ina - ali njegov otac stade estoko da psuje izmeu dva pucnja.Ovoga puta, Mak se zaista prepade. Pred njim, blizu helikoptera, neki vretenasti oblici nezemaljske visine kretali su se u tami. Iznjihovih udova povremeno bi se video zelenkasti blesak, a tle se komealo i podrhtavalo. Nekozacvile, tik uz Maka. U uznemirenim, isprekidanim odblescima svetla on zaista ugleda Pitsikane ipokua da pokrije oi. Kao nekim udom, ogromni helikopter iskrsnu pred njim. On skoi da dohvatiruicu na vratima i zgrabi je, ali prsti mu se okliznue na oroenom metalu. Otac pristie za njim i sanekoliko snanih trzaja otvori vrata i ubaci Maka unutra. "Pokreni ga, sine - onako kako sam te uio." Oev glas bio je promukao. "Ume ti to." Mak se baci na komande, pipajui dlanom po prekidaima, i starter se upali, stade da okreeturbinu, oiveo je. Helikopter se zatrese, kao da je nestrpljiv. "Upadaj, tata!" Makov glasi zamre kad spazi da je otac sam. "Gde je mama? Gde je?" "Ostau uz nju - jedino jo tako mogu da joj pomognem. Ti bei odavde." Otac se naglo okrenu iuputi prema vretenastim oblijima, dok mu je pidama leprala od vetra iz rotora, a pukabeznadeno sevala u ruci. Mak se upola podie sa sedia, ali jedna izduena prilika pojavi se na

otvorenim vratima, mauui i cokui. U priguenom svetlu od instrumenata Mak vide da jedelimino liila na golu kost, delimino na sluz, a delimino na prosuta creva koja su blistala kaoplaviasti saten. Kabina se istog asa ispuni njenim zaguljivim smradom. Mak vie nije vladao onim to se zatim dogodilo - instinkti i impulsi preuzee vlast nad njim.Divljaki otvorivi dovod goriva, on tre ruicu i helikopter uzlete ka nebu. Nezemaljski ratnikispade napolje i potonu. Za samo nekoliko sekundi osmogodinji Mak Tavernor ostavio je bitku - i svoje detinjstvo -daleko za sobom. Tano etrdeset godina kasnije Tavernor je ponovo posetio svoju rodnu planetu, Masoniju. Kao jedini preiveli posle mukog prepada Pitsikana na masonijski agprod br. 82 on je pao -iako je u to vreme bio jo mali da to shvati - kao poklon s neba Odeljenju za propagandu Ratnogbiroa. Retko se dogaalo da neko preivi napad, jer izgleda da je jedini cilj Pitsikana bio da ubijajuljudska bia. Nikada nisu ni pokuavali da neki materijal osvoje ili unite. Jo udnije je bilo to tose esto deavalo da brodovi Federacije u redovnom saobraaju dopadnu ruku Pitsikanima i da uvekbudu ostavljeni u istom stanju u kome su ih zatekli: netaknuti - to je iz perspektive Federacije bilojo vanije - bez ikakvih tragova pokuaja da se pronikne u tehnike tajne. Pitsikani, nazvani tako po planeti gde su prvi put bili pronaeni, imali su psihologiju u koju nikakonisu uspevali da proniknu zemaljski ksenolozi; ali moda najvea njihova tajna bila je upravo to tonisu nita pokuavali da saznaju o leptirastim brodovima. Poznavali su tehniku - granu fizike koja jebila kao slika u ogledalu Ajntajnove fizike i bavila se esticama koje nisu mogle da se kreu sporijeod svetlosti. Ovladali su ak i jo teim 'tahionskim kretanjem' - nainom stvaranja mikrokontinuumau kojima je svemirski brod od normalnog materijala mogao da stekne izvesne osobine tahiona i na tajnain da putuje brzinama daleko veim od svetlosne. Ali - a u poetku Federacija prosto nije moglada poveruje da ima toliku sreu - Pitsikani nikada nisu preduzimali sledei logiki korak umeuzvezdanim putovanjima. Taj korak je bio izgradnja leptirastog broda, poznatog na Zemlji kao Basardov meuzvezdanipotisni mlaznjak. Leptirasti brod je ponekad teio samo stotinak tona, a ime je dobio po ogromnimmagnetnim poljima kojima je prikupljao meuzvezdane jone da ih iskoristi kao reaktivnu masuprilikom letova dalekog dometa. Rairena do svog punog obima od nekoliko stotina milja, ovamagnetna krila omoguavala su lakom brodu da veoma efikasno postigne ubrzanje iznad BC, u komeje tahionsko kretanje postajalo izvodljivo. Leptirasti brod bio je brz, ekonomian za gradnju iupotrebu, i njime se veoma lako moglo manevrisati - pa ipak, Pitsikani su i dalje nastavljali dakoriste ogromne, glomazne letelice koje su nosile svoju vlastitu reaktivnu masu. ak i uz pomotahionske fizike i efikasnog pretvaranja mase u pogonsku energiju, pitsikanski brod je na poetku letateio preko milion tona. Teko i sporo se kreui kroz svemir, po kursu koji se praktino nije mogaomenjati, i samo zbog srene okolnosti da je raspolagao kinetikom energijom koja se mogla rasipati,takav brod bi polako jeo sam sebe, deo po deo, sve dok ne iscrpi svoju reaktivnu masu - a tada je vetrebalo da stigne u blizinu stovarita za gorivo, jer u protivnom bi se pretvarao u beskorisnu gromadu. Rat je ve zaao u drugu godinu, kada su Tavernorovi roditelji izginuli zajedno sa ostalimnaseljenicima Masonije. I tada je postalo jasno COMSAC-u, Glavnom operativnom tabu Federacije,da e, uprkos tome to su Pitsikani imali loije brodove, biti veoma dugotrajno i skupo osloboditi setih nezemljana. Veoma nepovoljna injenica bilo je to to su se planete koje su napadali Pitsikaninalazile na spoljnim granicama prostiranja Federacije, dok su novac i sredstva za voenje rata bilivezani za unutarnje sisteme. I tu se Tavernor - osmogodinji deak koji je video kako mu roditelje ubijaju Pitsikani - pojavio

na sceni. Njegovo lice i glas bili su prikazani na svakom tahionikom sredstvu masovnekomunikacije, u propagandnoj kompanji u kojoj je bio upotrebljen svaki i najmanji trik za koji sustrunjaci znali. Da bi se to bolje pothranila mata iroke publike, njegovo bekstvo helikopterombilo je predstavljeno kao njegov prvi let, iako mu je otac nekoliko puta pre toga bio dozvolio dapridri kontrolnu ruicu. Kasnije su ga vodili da i lino poseti svaki od domaih sistema. Pre negoto je napunio petnaest godina sve mogunosti da se Tavernor iskoristi u propagandne svrhe bile su upotpunosti iscrpljene, ali u tom trenutku to vie i nije imalo znaenja - Pitsikani su ve otpoeli danapadaju sve dublje i dublje u onom delu kosmosa koji je bio u vlasti Federacije. Tavernor je, tako rei automatski, postao vojnik. U godinama koje je proveo kao pitomac vojnekole i kao oficir nieg ranga elja da ubija Pitsikane - uz uroenu inteligenciju i izvesnu bespotednuefikasnost - potpuno je preovladala u njegovoj linosti i u svim njegovim slubenim karakteristikama.Sastavio je punih deset godina u takozvanim 'podrujima maksimalnih susreta s nezemljanima', idospeo do majorskog ina u podrujima gde je bilo potrebno imati instinktivnu genijalnost da biovek uopte uspeo da ostane iv. I tada se rodio MACRON. Taj novi elektronski mozak - veliine satelita - pa ipak toliko sloen koliko je to optoelektronikauopte bila u stanju da postigne - jedva da je nedelju dana koordinirao ratne operacije Federacije, aTavernor je ve bio prekomandovan na Zemlju. Saznao je da su njegove karakteristike i testovi, kojisu se godinama povlaili po nekim zabaenim kancelarijama barem desetak raznih svetova,prikupljeni, uporeeni jedni s drugim i procenjeni od strane MACRON-a. Pokazalo se da Tavernorima izuzetno visoke ocene u kategorijama kao to su sklonost ka tehnici, divergentnom planiranju(tehnike struke), konvergentnom planiranju (tehnike struke) i ka teoretskom oruarstvu. MACRONje, dakle, odluio da e on najbolje sluiti Federaciji u njenom odeljenju za projektovanje iisprobavanje oruja, uprkos tome to su podaci o njemu kao aktivnom borcu bili zadivljujui. Posle kratkog kursa prilagoavanja na Zemlji, prebaen je u Sekciju za laka oruja Odeljenja naMak Arturu. Za vreme tog kratkog putovanja Tavernor je, jo uvek zbunjen i nekako oseajui da mutu nije mesto, razmiljao ime bi on to mogao doprineti na specijalistikom polju. Idueg jutraprobudio se na svom drvenom leaju, istovremeno se znojei i drhtei od jeze. Jedna stara nonamora mu se vratila, jo jaa nego pre. Opet je bio dete, trao je kroz paklenu tminu, spotiui se iposrui dok ga je otac jednom rukom vukao za sobom. Visoki, vretenasti oblici kretali su se prednjima. Oeva puka je neprestano opaljivala, ali je stalno promaivala, promaivala. Spasi mamu,neujno je vritalo to dete - Tavernor - ne ekaj na mene. Ali otac je psovao alosno i gorko, a pucnjisu grmeli i dalje, glas jednog boga lienog mukosti, impotentnog, beskorisnog... Tavernor je dugo ostao leei pod aravima, oiju vrsto prikovanih za ukrtenu konstrukcijuleaja nad sobom, sav obuzet samo jednom milju, obamro od silnog uzbuenja koje prati svakonadahnue. Proveo je punu godinu dana pravei nacrte i vrei ispitivanja u laboratoriji pre nego to seusudio da obelodani tu svoju ideju. Gotovo da se iznenadio kada je uo da je povoljno primljena. Bioje nekako mrano ubeen, nakon to je utihnulo ono prvobitno oduevljenje, da je Sekcija suviezauzeta razmatranjem hiljada boljih i bolje prikazanih projekata nego to je bilo njegovo amaterskorazmiljanje. Ali ef sekcije je sasluao njegovo stidljivo izlaganje, odrani su zatim sastanci narazliitim nivoima, i pre nego to je uopte postao svestan ta se dogaa, Tavernor je bio unapreen uvou jedinice, i na raspolaganju je imao ne samo izvanredno opremljenu radionicu, ve i uslugegrupe specijalista koji su bili spremni da njegovu prvobitnu, nejasnu viziju pretvore u korisnumetalnu robu. Ta metalna roba bilo je zatupasto i neverovatno runo oruje koje je izgledalo kao proizvod

ukrtanja izmeu bacaa plamena i mitraljeza. Razlikovalo se od drugih puaka po tome to su samokundak, okida i debela obloga spolja bili u neposrednom dodiru sa korisnikom. Ostali delovi - cev,zatvara, magazin i nian - lebdeli su u vrsto nabijenom magnetnom polju koje je priguivalo svakuvibraciju. Ostali sastavni delovi kojih nije bilo kod obine puke bili su iro-stabilizaciona elija ianalogni raunar, koji je analizirao uestalost i jainu vibracija u sistemu i prema tome podeavaomagnetno polje. iro-stabilizacija se nije koristila neprestano, ve se ukljuivala pritiskom na dugmeu trenutku kad se odredi cilj. Kao posebni dodaci, u neke modele su se ugraivali jo i digitalniraunar i inerciona memorija da bi, ukoliko strelac pravi velike i nagle pokrete, podeavali tanostnianjenja. Iako se ovo usavravanje pokazalo korisnim, u vie prilika, ipak su ga u Odeljenjuprihvatili samo kao svojevrsno Tavernorovo preterivanje, jer niko nije ba sasvim mogao da shvatikoliko je vano proizvesti puku kojom bi ovek mogao da pogodi cilj jednom rukom, dok drugom,trei istovremeno, vue za sobom dete... Oruje je dobilo zvanian naziv Tavernorova kompenzatorna puka (TKP) - ba takav naziv kojije kod Tavernora izazivao izvesno cinino zadovoljstvo. Niko sem njega nije mogao da shvati ta tota puka kompenzira; pa ak ni on sam nije sasvim mogao da shvati kako su godine provedene u raduna njoj uspele da mu olakaju ono oseanje krivice kojim je bio opsednut, ubeenje da mu je majkapoginula zato to je otac mogao da spase samo jedno od njih troje. Znao je jedino da prvi put u ivotumoe da ivi, da razgovara i da se smeje kao sva druga ljudska bia. Opet je mogao da die i da munozdrve ne budu sve vreme ispunjenje smradom pitsikanskog ratnika. Poto je obezbedio proizvodnu fazu TKP modela Mk. 1, Tavernor se okrenuo drugim projektima,ali ona izumiteljska varnica kao da se utrnula i sada ga je taj rad zamarao i bio mu dosadan. Jo trigodine borio se sam sam sobom i tada poe da pie molbe da ga prebace u aktivnu borbenu slubu. Uto vreme, ak i pored toga to je stanje bilo ratno, on je mogao da se penzionie, ako bi hteo - nije seoskudevalo u ljudstvu - ali njemu je bilo teko da zamisli svoj ivot izvan vojske. I, konano, u starosnom dobu od etrdeset dve godine, pukovnik Mak H. Tavernor vraen je uaktivnu slubu - ali ne vie u 'podruja maksimalnih susreta' gde je svojevremeno izuio zanat. Otkrioje, i to na svoje iznenaenje, da se Federacija ne bori vie samo na jednom frontu, ve na vie mesta.Rat s Pitsikanima vukao se ve etiri decenije, dovoljno dugo da se pretvori u stalnu pozadinupolitikog ivota, i unutranji problemi Federacije ponovo su poeli da izbijaju na povrinu. Pojedinisistemi - naroito oni koji su bili daleko od ljudsko-pitsikanske granine linije - poeli su da se bunei da odbijaju plaanje rata koji je bio toliko daleko. Politika smanjenja poreza smesta je ispoljilasvoju vekovnu sposobnost da privue i podri politiare svih boja i nazora, i Federacija se nala usituaciji da mora spovesti itav niz skupih policijskih operacija. Tavernor je etiri godine izdrao da gleda kako se iz njegove TPK puca u ljude, ali prelomnitrenutak nastupio je na Masoniji, njegovom rodnom svetu. Granica se na tom sektoru jedno tri puta smukom i polako pomerala gore-dole. I svaki put planeta je bivala pogoena - ne ba preteranoozbiljno, jer u tom sluaju ne bi vie bilo koga da stvara politike probleme, ali dovoljno snano dastanovnitvo pone da stie uverenje da je bilo nerazumno dozvoliti da se njihov svet upotrebi kaopoligon za isprobavanje ratnog materijala. Jedan politiko-verski voa, po imenu ejmers, uspevaoje da se nametne svojom teorijom, koja je sama po sebi bila apsurdna, ali se zato oajnomstanovnitvu inila veoma privlanom - da su, naime, Pitsikani bi boji samo za grenike.Potkrepljivao je svoje parole o uzajamnom izmirenju dobro proraunatim izjavama da pravednici - uonom smislu kakav im je on pridavao - nee vie morati da plaaju ratne poreze. Pre nego to je Zemlja mogla da to na bilo koji nain sprei, ejmers je osvojio vlast i naredio dase sa Masonije ukloni sav ratni materijal. Tokom policijske akcije koja je zatim usledila,

stanovnitvo koje su povremeni napadi Pitsikana sasvim slomili, odbilo je da se povinuje zahtevimaCarice Zemlje. Tavernor, koji je u to vreme bio na drugoj strani, saznao je o dogaajima samo u najoptijimcrtama: da je Zemlja ponovo osvojila planetu, uz maksimalnu brzinu i minimalno prolivanje krvi.Nalazio se ba u tom sektoru kad se pojavila mogunost da dobije nedelju dana odsustva, i on odluida iskoristi priliku i da provede nekoliko dana na mestu gde je proveo svoje detinjstvo, u Agprodu82. ume su jo postojale - ali u potpuno drukijem obliku. One su bile dobar zaklon za masonijanskegerilce i zato se, konano, reuser morao okrenuti na njih. Tavernor je proveo ceo dan hodajuipreko zelenkasto-srebrnastog jezera celuloze, i tek je predvee uspeo da pronae jedno podruje nakome je mlaz ostao providan. Ispod ilibarske povrine, mrtvo ensko lice gledalo je u njega. Kleknuo je sa strahopotovanjem na staklastu povrinu i ostao tako, zurei nanie u bledi,potopljeni oval njenoga lica. Crne kovrde bile su joj zamrznute, sauvane, vene - kao i onooseanje krivice za koje je, pun samozavaravanja, poverovao da ga je bio nadjaao. Te noi, iskoristivi pravo koje mu je davao tridesetogodinji sta, on podnese ostavku u vojsci ikrenu da nae sebi neko mesto gde bi mogao da se sakrije.

4.

Tavernor je lagano koraao ka severu, sledei liniju ograde. Kad se spotakao o busenje trave, on zakloni rukom oi i pokua da se razabere, uprkos odsjaju sapovrine ravnice. Jaka svetlost samo mu jo vie pojaa glavobolju, no, i pored toga, uspeo je daotkrije znake aktivnosti. Daleko pred njim, na celuloznom jezeru, prelivale su se slike, poputfatamorgane. Iza i oko njih, upravo su se gradile velike zgrade. Radkopteri, ili, bolje rei, njihovioblici u vidu vilinog konjica - ogromni ak i na tom rastojanju - leteli su kroz vazduh, podiui itavezidove i smetajui ih na pravo mesto, a izduvni gasovi iz njihovih rotora slagali su se u slike,bacajui svetlost i boje na nebo. Orijentiui se prema veim zgradama u Centru, Tavernor je izraunao da se aktivnost uglavnomodvija na mestu na kojem je pre dva dana stajala njegova kua. Kasnije e ustanoviti da li je bilarazloena u nevezane polsharidne lance i slobodne pektine, zajedno sa svom ostalom umom. Ili je,moda, bila podignuta i preneta u bezbednu zonu. Sama kua ga nije interesovala - ali milioni malih,nemutih ivotinja mora da su pri tom izginuli. Misli mu se vratie ka eni koju je naao na Masoniji,onako kako ga je gledala iz svog ilibarskog zatvora. Na alost, rekli su oni, ali mi smoupozorili sveejmersove pripadnike gerile da iziu iz tog podruja. Posle desetak minuta Tavernor je pronaao veliki otvor u ogradi. Na njemu se ve nalazio savpomoni vojni arsenal pregrada, straarskih kuica za proveru namernika i naoruanih straara.Novonapravljeni put, koji je vodio od ravnice, prelazio je podruje parkova i gotovo neosetno sespajao sa jednom od glavnih linija koje su presecale Centar. Dvosmerni protok vozila na tokovima ivozila na vazdunom jastuku ve je zapoeo. Koliina opreme potpuno je obeznanila Tavernora -samo njeno prebacivanje sa translunarnih orbitalnih stanica, kroz zastor od meseevih krhotina, morada je stajalo milione. ta god da se dogaalo na Mnemozini, bilo je neto veliko. Neto to seplaniralo od ko zna kada. Moda je bio u pravu kad je nagaao da se rat iri u ovom pravcu. Rasprskavanje Nilsonovezvezde preplavilo je itavo ovo podruje svemira esticama pod nabojem, stvarajui tako odreeniprostor u kome su veliki brodovi mogli sada da postiu maksimalne brzine. Ta neverovatno skupaoperacija - razaranje zvezde - sprovedena je pre sedam godina, tako da su ovi dogaaji, iji je onsada bio svedok, u stvari samo ishod neega to je Operativni tab Federacije planirao i sprovodiove sedam godina. Ali zato bi tab bio zainteresovan za Mnemozinu? Zato bi armija zauzela nekiovakav mali svet, tri dana iza bestraga i dobrih tri stotine svetlosnih godina udaljen od najblie linijefronta? Tavernor izbi na put i priblii se ulazu. "Ej, ti tamo!" Mladi straar izie iz najblie straarske kuice. Smekao se uverljivo-pokroviteljski ispod ivice lema. "Treba li ti togod?" "Obavetenje", ree Tavernor. "ta se to, do avola, ovde dogaa?" Smeak na licu straara se izgubi. "Tornjaj se." "Znai, nema obavetenja?" "uo si me." "Onda u morati da uem - moja kua je tamo u onom pravcu." Tavernor pokaza prstom prekoravnice, krenuvi istovremeno napred. Pokretom ramena straar prebaci puku u ruku - ali, uinio jeto suvie sporo. Tavernor epa puku i uvrnu je, tako da se remen na kojem je visili obmota ovekuoko lanka na ruci. Straar pokua da zgrabi Tavernora drugom rukom, ali Tavernor povue cevpuke k sebi nanie, prebacivi teite na miicu.

"Polako", ree tiho. "Ili zaista eli da ti lakat pretvorim u univerzalni kuglini zglob?" Straarevo lice poblede. "Platie za ovo." "Ti ovo radi za platu?" Tavernor unese prizvuk uenja u svoje rei, ali iznenadna plimaodvratnosti prema samom sebi naraste u njemu poput gorine ui. Poeo je da uiva u tome daponiava ljude - a to je bila slaba nadoknada i time je tek jadno pokuavao da zameni klanjePitsikana. "Ja sam i sam vojnik, sa tridesetogodinjim staom. Specijalista za oruje. I etiri Elektrumzvezde." Straar nije odavao nikakav utisak da je ove rei shvatio kao oblik izvinjenja. "ta elite,gospodine?" Tavernor pusti puku iz ruke. "Hou da razgovaram sa onim ko komanduje ovde." "Tornjaj se", ree straar. On ponovo zavitla pukom, drei je za remen. Tavernor rukom odbiudarac, ali pri tom povredi levu uku. Desnim ramenom on se zari straaru pod miku, podigavi ga uvazduh kao perce i odbacivi ga tako da se ovaj prostre po praini. Straar se prevrnu na bok,usmerivi puanu cev u njegovom pravcu. Tavernor je bio u stanju da je nogom, kao od ale, izbijeoveku van domaaja, ali umesto da to uini ostao je savreno nepomian. Hajde, pucaj, pomisli on usebi. "ta se tu dogaa?" Narednik i jo dva oveka ispadoe iz straarske kuice na svetlost dana.Narednikov lem je stajao nakrivo; lepo se videlo da ga je upravo tog asa, na brzinu, stavio naglavu. Bio je malo prestareo za svoj in, stomai je ve poeo da mu se ocrtava, a crvenkaste maljekoje nije mogao dobro da obrije trale su mu iz rupice na bradi. "Ja sam vlasnik jedne parcele tamo iza ograde", ree brzo Tavernor. "I hou da mi se omoguipristup do nje." Narednik mu prie sasvim blizu. "Jesi li ti Tener?" "Tavernor." "Pa lepo, Tener. Imam novosti za tebe. Ti si bio vlasnik jedne parcele tamo iza ograde. Nju jerekvirirala 73-a Armija Federacije." "A moja kua? Jeste li je preselili?" "Nismo imali vremena. Momci su sve redukovali." Izgledalo je da se narednik zabavlja. Straariza njega ustade na noge, ali narednik mu mahnu rukom da se skloni. Ovo e biti primer za ugled kakotreba postupati sa civilima koji misle da su neko i neto. "Dobro, a ono to je bilo u kui?" "I to. Napravi spisak stvari i odnesi ga naem oficiru za obeteenje, dole u gradu. On e ti platitionoliko koliko su te trice vredele." Tavernor izabra mesto u koje e grunuti pesnicom. Brada sa rupicom ga je dovodila u iskuenje,ali je znao da e onaj deo oko etvrtog dugmeta na koulji - ono to je primalo na sebe najviepotisaka od stomaka iza sebe imati najvei uinak. "Jeste li i vi bili ovde, narednie? Kada su uli u kuu?" "A-ha. Motao sam se neto ovuda." "Znate li, da li se neko setio da pusti na slobodu moje kookrilce, pre nego to ste sveredukovali?" "Misli na one bezvezne zverice to lie na slepe mieve?" Ovo je narednika, izgleda, zaista zbunilo. "Ako su ti ba potrebne, moe da ih iskopa iz celulozekada vojska ode. Jo su tamo, na licu mesta." Drugi straari se iroko nasmeja. Tavernorovo srce stade snano da bije usled porasta adrenalina. Kookrilcima se - mislio je dokje oko njega stala da se uzdie crvena izmaglica - nikada nije dopadalo to to su zatvoreni - da buduzatvoreni u kavez. Tri, pa i etiri puta na dan morao je da doe i sedne kraj kaveza, aljui im

oseanja topline i bezbednosti, sve dok se nervozno lepetanje krila ne umiri. Kako je ovek mogao daobjasni tim budnim, srebrnastim oicama da su telepatske sposobnosti veoma retke i da se zatomoraju prouavati? A kako li su reagovali kada su vojnici doli u njihovu blizinu, gledajui ih saodvratnou, okrueni oreolom smrti? Kookrilci su sigurno osetili ta ih eka, a moda su bili ustanju da svoje saznanje prenesu na milione drugih, nemutih krznenih ivotinjica, koje su izginule uumi. Onaj jedan jedini udarac bio je samo izraz Tavernorovog bola - u tom trenutku on bi bio tresnuopesnicom i o kameni zid da se naao pred njim - ali narednik se prui kao mrtvac. Zau se pisakzvidaljke u blizini, i ostali straari se svi sjatie oko Tavernora: lica su im imala iznenaen, napetizraz; ali Tavernor je vodio samo ritualnu borbu. Prekoraivi oborenog oveka, oseti se poput kipaskamenjenih udova, izlivenim od gvoa, neosetljiv na udarce pesnicama, izmama ili kundacima.Gledao je i sluao kako na njegovo vlastito meso padaju udarci, no nije oseao nikakav bol. Oseaoje samo kako se obamrlost u njemu pojaava, kako se nekakva tama u njemu zgunjava, dok joj poivicama krue nekakva lica, kao dvodimenzionalne maske, neprijateljska ali beznaajna. "Mak?" Glas dopre do njega, kroz strujanje utog sunevog sjaja. Lisino uplaeno lice preklinjalo ga je dase odazove, protureno kroz otvorena vrata njenog purpurnog lebdeeg auta koji se iznenada tustvorio, ljuljukajui se i tonui blago tik uz njega; drumska krma je bacala unaokolo prainu i ljunakopisujui otri zaokret. Njene oi trgnue ga i dozvae opet neemu to se bar donekle pribliavalozdravom razumu. On utonu u tapacirano sedite, turbine zavritae i malo vozilo skakuui i u trzajima krenu prekoparka.

Stojei kraj prozora Tavernor je mogao da vidi preko zaliva i da posmatra kako predgorje zapredgorjem polako, talasajui se nestaje na dalekom jugu. Umirue sunce ublaivalo je strme prizorecrvenozlatnim sjajem koji ga podseti na bogate, stare, uljane slike. Meseeva praina, koja je poputoklopa od gaze obavijala planetu, bila je isuvie sitna i fina da bi se videla na dnevnoj svetlosti, alineki vei komadi ve su se mogli uoiti na sve dubljim i tamnijim plavim svodovima nonog neba.Tavernor, u odgovor na gotovo opipljivo gusti mir koji je vladao oko njega, napuni lulu i zapali je.Pomalo se mrtio na svaki pokret svojih izubijanih ruku, ali mirni trezveni miris duvana kao da mu jeblaio bolove i on je zadovoljno vukao dimove sve dok se vrata u mermernom zidu ogromne sobe neotvorie iza njegovih lea. Lisa i njen otac uoe u sobu. Hauard Grenobl je bio samo deset godina stariji od Tavernora aliizgleda da je pripadao onom svetu na kome hranljive injekcije ne ostavljaju mnogo toga. Kosa mu jebila proarana sedim nitima - veoma dekorativno - a koa na dugakom, otmenom licu bila mu jeduboko izborana. Mladost mu se jo jedino ogledala na usnama, koje su bile rumene, izraajne,gotovo kao u ene. Ovako suvonjav i bersprekorno odeven predstavljao je savrenu sliku dravnika ugodinama, i Tavernor se u jednom trenutku zapita da Grenobl moda namerno ne izbegava da koristihranljive injekcije. Obuena u plamenonarandastu haljinu Lisa je izgledala kao detence pored svog oca. Na licu jojse smesta ukaza zabrinutost to vidi Tavernora na nogama, umesto u postelji gde ga je bila ostavila. "Pa, uspeo sam da sredim stvari, mladiu." Grenoblove usne se za gtrenutak podsmeljivonapuie, ba kao Lisine. "No, ne bez tekoa, ao mi je to to moram rei." "Hvala vam, gospodine." Tavernor je zaista bio zahvalan pri pomisli da nee morati da se vrati ukliniki zatvor. "Zbog mene ste imali mnogo neprilika."

"I jesam." Grenoblove oi zasvetlucae. "Niste mi rekli da ste nekada bili aktivni pukovnik,mladiu." Tavernor baci pogled na Lisu. Oi su joj bile razrogaene. "Kad sam se penzionisao, penzionisaosam se istinski." "Znai, ono vae popravljanje motora je samo hobi." "Manje-vie. Volim da radim sa mainama." Tavernor mu naravno nije rekao da je svu svojupenziju pretvorio u gotovinu koju je spiskao za vreme dvogodinjih meuzvezdanih orgija, koje su sezavrile tek kada je uo prie o Mnemozini, pesnikoj planeti. Oseao se nekako nelagodno. Nekakonelagodno je oseao sebe u ulozi prosica koga ispituje budui tast. "Zanimljivo. Pretpostavljam da ete jednog dana proiriti posao i zaposliti nekoliko radnika." "Hou", ree posluno Tavernor. Grenobl klimnu. "Pa, sada vas moram napustiti. Pozvan sam na zvaninu veeru u kui Federacijesa novim glavnokomandujuim, generalom Martinezom. Apsolutno morate ostati kod nas dok nenaete novi smetaj - moj sekretar upravo organizuje pripremanje nove sobe za vas." Tavernor pokua da se usprotivi, ali Grenobl je ve iezao kroz vrata, digavi ruku u vazduh iokrenuvi je dlanom k njemu, da ga uutka. Iz tiine koja je potom usledila, Tavernor zakljui da jeipak trebalo da ostane na sofi. On odhrama preko sobe i lee, iznenada se setivi jedne stare lekcijekoju je esto ponavljao u prolosti - da je umornome odmor vaniji od hrane, pia, ljubavi ilislobode. Lisa sede pored njega i navue mu ebe do brade. Tavernor pogleda u prelepo lice punihusana, i sada mu vie nije izgledala kao devojica. "Oh, Mak", proapta ona. "Zamalo pa da ipak uspe." "Uspem, u emu?" "Da te ubiju - a ja sam se, sve vreme, toliko trudila da te sklonim." "Ti si unapred znala o vojnoj upravi i o svemu to se sprema?" Tavernor je poinjao da oseasanjivost. "Jesam. Tata mi je rekao." "Zato si me, dakle, pozvala da otputujemo na jug." "Da, ali sam pretpostavljala da e odjednom poeti da mi ita bukvice o moralu, i zato sammorala da udesim neto drugo." "Nije bilo ba neno, ta veli?" Lisine sive oi postadoe zabrinute. "Nisam znala ta da radim, Mak... ali, na kraju krajeva, ipaksi ostao iv. Da li bi ikada mirno i bez svae napustio svoju kuu kada bi ti inenjerci rekli da takouradi?" "Sumnjam." On oseti kako mu nova varnica gneva remeti pokuaj da utone u san. "Ali ne bi meubili." "To ti misli. Ubili su Jirija Vejvodu." "ta?" "Jiri je odbio da napusti svoj atelje - zna da je tu ve dve godine radio na velikoj zidnoj slici.Ne znam tano ta se dogodilo - ula sam da im je pretio nekakvim prepotopskim pitoljem - no, onje mrtav. Sve je to tako grozno." Suze joj navree na oi. Tavernor se podie na lakat. "Ali oni ne smeju to da ine! Vojska se ne sme tako ponaati meusvojima. Ii e na vojni sud." "Tata kae da nee. Ovaj projekat ima deset poena u hitnosti i vanosti." "Deset! To je..." "Znam - to je maksimum. " Lisa je pazila da ne pogrei dok je recitovala ono to je nauila. "Tata

kae da kada neki projekat ima deset poena u hitnosti i vanosti, svakoga ko makar i za minutzadrava njegovo sprovoenje imaju pravo da ubiju." Ona se sagnu i prisloni lice uz njegovo.Tavernor oseti pritisak njenih dojki na sebi, ali iznenada ga razbesne njena enska sposobnost daoplakuje nesreu, prosipa suze nad mrtvima, a istovremeno ne izgubi nimalo od svoje sigurnosti, odsvoje svemirske funkcije koja se sastojala u tome da nosi u sebi matericu. "Da li ti je otac kazao i kakav je to projekat?" Lisa zatrese glavom. "Predsednik jo nita nije poslao diplomatskom potom, a tata je bio tolikozauzet sreujui slubene poslove u novim uslovima da nije stigao da postavlja pitanja. Moda e mugeneral Martinez rei neto za veerom." Tavernor zajea i lee na lea. Slubeni poslovi. Veere. Lisa je nasledila od svog oca vie negosamo nekoliko izraza lica. Hauard Grenobl se igrao, nazivajui tahionski komunikator 'diplomatskompotom', oblaei se sveano, nosei sedu kosu i oslovljavajui Tavernora sa 'mladiu', iako supripadali istoj generaciji. Lisa je igrala sline igre. Mora da njenoj linosti neto nedostaje, ako nemoe da gospodari svojim bogatstvom drukije nego da se samo pravi siromanom, i ako ve nije ustanju da baci pogled preko mermernih zidova Upravnikove rezidencije i sagleda kako se blii krajsveta koji je poznavala. "Rat nailazi ovim putem, Lisa", ree on umorno. "Zar ni tebi ni tvome ocu nije palo na pamet da seraspitate - zbog ega? Da li e Mnemozina zavriti s treskom ili sa cviljenjem" "Pokuaj da zaspi", umirivala ga je Lisa. "Sav si napet, i to ni zbog ega." "Oh, Gospode", bespomono izgovori Tavernor dok se soba udaljavala, teko se njiui.

Uinilo mu se da nije prolo ni nekoliko minuta, a ve ga je probudilo neko udno oseanje ustopalima. Tavernor je, nakon to je otvorio oi, jo trenutak ostao da lei nepomino, pitajui se da li sanja.Bio je u postelji, imao na sebi tamnozelenu pidamu umesto svog aketa i pantalona natopljenihkrvlju. Onaj deo spavae sobe koji je ovako leei mogao da obuhvati pogledom bio je savpreplavljen jutarnjom svetlou boje limuna, a on se oseao odmornim i ispavanim. Ali u nogama je idalje imao ono udno oseanje, i bile su mu pritisnute neim toplim. On podie gornji deo tela i otkri da su mu miii, koji su prethodnog dana pulsirali od bola, sadaukrueni kao odrana koa osuena na suncu. Tavernor ponovo pade na lea, a onda jo jednompokua, opreznije ovog puta, i uspe da podigne glavu tako da mu oi dooe iznad nivoa grudnogkoa. "Zdravo", ree devojica. "Zdravo." Tavernor se polako vrati na jastuk. "Ti mora da si Betija." Lisa je retko spominjalaBetiju, ali on je znao da su one sestre od tetke, i da dete ivi sa Hauardom Grenoblom otkako su jojroditelji poginuli u jednoj nesrei. "Otkud zna?" Betija je bila razoarana. "Skini mi se s nogu i rei u ti. " On saeka dok se Betija ne otkotrlja u stranu, stoiki podnoseibolove u svojim nagnjeenim i izubijanim nogama. "Dakle?" "Lisa mi je rekla. Znam sve o tebi, Betija. Ti si Lisina sestra od tetke, ivi ovde i ima trigodine." "Tri i po", pobedonosno izjavi Betija. "Eto, vidi koliko zna." "Stvarno ima pune tri i po! Kako je samo Lisa mogla onako da pogrei?" "Lisa mnogo grei. Brinem se za nju."

Nain na koji je ovo izrekla, kao i same rei, zaprepastie Tavernora. ak je i boja glasa biladrukija od onoga to bi mogao da oekuje od jedne trogodinje devojice; razlika je bila neznatnaali nepogreivo prisutna, ba kao to odjeci u pozoritu, odzvanjaju drukije nego u katedrali. Onzakljui da treba malo bolje da pogleda tu Betiju i s mukom se podie u sedei poloaj, stenjui kadproradie jo neki miii. "Boli te." "Boli", sloi se Tavernor, radoznalo posmatrajui dete ispod oka. Bila je mrava, ali se dralapravo sa svom lakoom zdravog deteta i koa joj je bila mutnosjajna, poput bisera. Ogromne siveoi, nalik Lisinim, uzvraale su mu pogled sa okruglog lica na kome su se ve mogli uoiti tragoviuzbuujueg savrenstva koje e kasnije stei. Kosa joj je bila boje uglaane hrastovine, koja se jobolje isticala na jednostavnoj tunici, bledozelene boje. "Pusti da opipam taj bol." Betija skliznu sa ivice postelje, prie Tavernoru i stavi svoje siuneprstie na njegovu levu miicu. Oi joj se razrogaie i zaokruglie od zabrinutosti. "Bol se ne osea tako", nasmeja se Tavernor. "Ja mogu da ga osetim, ali ti ne moe." "To i Lisa kae - ali, nije u pravu. Boli te ovde, tu i ovde..." Betijini hitri prstii stadoe da sekreu niz njegov trup, pa ispod arava ka bolnim, nagnjeenim preponama. "Hej! On je uhvati za lanak na rukama. "Pristojne male devojice ne ponaaju se ovako sanepoznatim muarcima." Deliem mozga on zabelei da je, iako su mu modrice bile ispod pidame,svaki dodir njenog prstia pao ba na glavni centar bola. "Pa, dobro, sam ga onda iskljui." Betija se namrgodi na njega s detinjom estinom i skoi sakreveta. "Vrati se, Betija." Ona mu okrenu lice, ali ostade na drugoj strani sobe. Gledajui taj majuni traak ljudskosti - taj krhki no ipak neukrotivi brodi, i dalje se neuzbuujui usled bezmernosti vremensko-prostornog okeana preko koga je tek zapoeo svoj prelazak- on oseti neobinu udnju za svojim detetom. Sada je ve kasno, podseti se. Sada, kada je ve takooigledno da dolaze Pitsikani. Tavernor, pun nade, prikaza svoj najlepi osmeh. "Lisa mi nije kazala da se ti ovako lako darazljutiti." "Lisa sve ivo pogreno shvata." Betija mrknu onoliko glasno koliko je to bio u stanju njen nosi,ne vei od nosia na lutki. "ta misli, da li bi se njoj dopalo da te sad uje?" "Ne moe me uti." "Ono to ja hou da kaem to je da ti ne bi trebalo tako da govori." "ak i ako je istina?" "Ne sme tako da govori, jer to nije istina." On oseti kako se sam sve vie zaglibljuje. "Lisa jeena, a ti si jo dete." Betijina donja vilica se opusti, a oi joj se izbuljie pod navalom optube. "Ti", zaskia ona. "Tisi isti kao i oni." Ona izlete iz sobe, za trenutak je izgledalo da ima sto nogu, i ostavi Tavernora saporaznim oseanjem nemoi. E, ovo si zajebao, pomisli prostaki, izvlaei se iz kreveta. Istraujui sobu, otkri vlastitu odeugde visi u plakaru. Donji ve i odelo od izdrljivog permakorda bili su oieni i ispeglani. Drugavrata vodila su u prostrano tu- kupatilo. Tavernor ukljui toplu vodu, isproba je, izvue se izpidame i sa olakanjem stupi u kupku nainjenu od mlazia tople vode. Bio se ve sav nasapunjaokada primeti da ga leva ruka, koja je prethodnog dana pretrpela vie nego drugi delovi tela, vie ne

boli. Crne modrice su jo bile na svom mestu, ali bol je iezao, a isto se to dogodilo i na runom,tamnom otoku, tamo gde ga je kundak pogodio u levu stranu grudnog koa. Ali ostatak tela jo je bioprekriven bolnim mestima. "E proklet bio ako...", ree glasno. "Proklet i jesi", pobedonosno zacvrkuta Batijin glasi sa ulaznih vrata. Na okruglom licu blistaloje avolasto veselje kad je provirila u tu-kupatilo - majuno telo, spremno da smesta utekne. "Nemoj beati", ree Tavernor, vrsto reen da ovoga puta ne napravi pogrean korak. "Jesi li tiovo uradila?" On izie ispod tua, zadovoljno savijajui svoju levu ruku. "Pa, dabome." "Ali to je pravo udo. Betija, ti si vidarica." Ona je izgledala zadovoljno i prie mu malo blie."Kako to izvodi?" "Kako?" Betija je izgledala zbunjena. "Nema tu kako. Prosto uradi i gotovo. Ovako." Ona mu opet prie, sveanih oiju. Tavernor kleknu i pusti da mu njene ruice preu preko celog,oroenog tela, ne zbunivi se ak ni kad su prstii nalik na lutkine za trenutak uhvatili genitalije. Kadase uspravio, u njegovom telu vie nije bilo ni traga bola, a duh mu je bio oien drukije nego ikadaranije. Betija mu se nasmei, a on se, iznenada, gotovo uplai od nje. Obrisa se to je bre mogao,ue u spavau sobu i obue. Betija ga je pratila u stopu, paljivo ga posmatrajui. "Mak?" "Znai, zna kako se zovem?" "Dabome da znam. Jesi li ti vojnik?" "Nisam." "Ali, borio si se." "Ako nema nita protiv, Betija, ja bih radije razgovarao o neem drugom." "Nemam nita protiv. Mak?" "Da." On se usredsredi na etkanje kose. "Da li e Pitsikani ikada doi ovamo?" "Nikada." Barem, pomisli on, ne pre nego to ti sasvim ne odraste. "Sigurno?" "Betija - pa oni ni ne znaju gde se ovo mesto nalazi. Siguran sam." "Znai, to objanjava celu stvar." "Objanjava ta?" Tavernor spusti pogled na sjajne zelene oi i oseti nekakvu udnu stepnju, aliBetija zavrte glavom i odmae se od njega. Njene oi, blistave do pre jednog trenutka, sada sezamaglie i pretvorie u tamne olovne kruie. Ona se okrenu i izie iz sobe, polako, lebdei kaobeliasta ikova vunica u jutarnjem vazduhu. Tavernor je pozva, ali ona ga, izgleda, nije ula. On rei da se za vreme doruka raspita i saznato vie o detetu. Ali, obed tek to je zapoeo, kad mu Lisa saopti neverovatni razlog za hitnodoseljavanje vojske. Mnemozina - planeta pesnika - trebalo je da postane operativni i planski centaru ratu protiv Pitsikana.

5.

Tanana slovca lebdela su u vazduhu, nekoliko stopa iznad poda. Prelivajui se kao rubin i topaz,ispisivala su jednostavnu poruku: Jiri Vejvoda nije mrtav. "Sada da ih malo poveamo." Jorg Bin, jedan od najboljih svetlosnih vajara u Centru, okrenudugmad na svom portabl projektoru. Materijalizovana slika iznenada se povea i uzdie jo vie,blistajui du tavanice, ispunjavajui dugaku i usku prostoriju Damaijevog bara dreeomsvetlou. Zidna ogledala umnoie sliku u svim pravcima, rasteui i uvijajui slova dok su skrivenisolenoidi izazivali ono proizvoljno treperenje. Soba se ispuni neobino jakim sjajem. "Kako vam se ini?" Bin zabrinuto baci pogled ka svojoj grupi. "Tano ono to smo hteli, i nita nam drugo i ne treba", odgovori Kris elbi. "To treba da budeporuka - ne umetniko delo." Govorio je sa uzdranom napetou, to iznenadi Tavernora koji je upravo uao u Damai.Tavernor se smesti na barsku stolicu i uze da posmatra grupu od dvadesetak umetnika. Izgledalo jekao da su se organizovali za neki protestni mar, i bili su obueni u radnika odela od permakorda.Panju mu privue komeanje u dnu sobe. Stari gazda Damai lino - ogroman, debeo, obilno seznojei u odelu od zlata - pojavio se glavom i bradom, to je bila velika retkost. "Svetlo", vrisnu on. "Iskljuite svetla!" Zatim se stuti niz ank, odgurnuvi u stranu barmena ubelom aketu koji mu se naao na putu. elbi se okrenu prema njemu. "U emu je problem, msje?" "Gospodine elbi", dahtao je Damai. "Vi ste nam stari i cenjeni prijatelj, ali moje muterije nevole da ih osvetljavaju reflektori dok piju... a ja ne elim nikakve proteste u svom baru." "Rasteruje muterije, msje?" "Na alost, gospodine elbi, mnogi od nas moraju da rade da bi zaradili za ivot." "Naravno. Oprostite - ovo nije vaa bitka." elbi uini jedan od onih svojih izvetaenih, baroknihpokreta rukom. Bin iskljui projektor. Zdepasta slova potamnee i vratie se u mainu, grei se iskupljajui i smanjujui kroz neke udne perspektive. Pri pomenu bitke Tavernor napravi jedangotovo nesvestan podsmeljivi groktaj, i time privue elbijevu panju. im se Damai, i daljegunajui, povue u svoje obitavalite iza ogledala, elbi se okrete ka Tavernoru. Dugo,aristrokratsko lice bilo mu je ovla zajapureno od uzbuenja. "Znai, vratio si se, Mak?" Tavernor klimnu, progutavi zajedljivu primedbu koja mu se spontano nametala. "uj, ao mi je to su se stvari onako okrenule one noi. Niko od nas nije uo da je objavljenavojna uprava, i nije nam bilo jasno da je onaj momak, u stvari, bio lud... Hou da kaem, svima namje ao to ti se ono dogodilo." "To je uglavnom bila moja greka." Tavernor je bio iznenaen to mu se elbi oigledno veomaiskreno izvinjava. "I mene su bacili na pod, zna." elbi dotae prstom modricu na svojoj donjoj vilici i bolno senasmei. "I tebe! Ne, to nisam znao." "Jeste. Pokuao sam da nateram onoga to si ga lupio da mi da svoje ime i broj. Nisam ni videokad me je tresnulo." Tavernor je buljio u elbija, gledajui ga u novoj svetlosti. "Da popijemo?" "Ja sam ve naruio. Tamo mi je pie. Da uzmemo jedan viski i za tebe?" "Mislim da u za promenu uzeti jedan iskrin." Vest o tome da se Glavni operativni tab seli na

Mnemozinu kao da je ukoila Tavernorovo varenje, i obrok koji je pojeo s Lisom stajao mu je kaokamen u stomaku. Mislio je da e iskrin, sa njegovim negativnim kalorinim vrednostima, bolje moida podnese nego alkohol. elbi dade znak barmenu, koji napuni vitku au bledozelenom tenou idodade jednu jedinu kap glukoze. Kad se ugljeni hidrati razlie po tenosti, zlataste varnice seuskovitlae u ai. Tavernor gucnu i oseti kako mu pie, hladno kao led, klizi u stomak. Taj napitaksnova uvek je u ustima ostavljao oseaj kao da je rashlaen. "arobno pie", primeti elbi. "Da njega nema, verovatno bih ve bio debeo kao svinja." "Ja vie volim da utroim svoj viak teine na rad." elbi podie ruku prekrivenu prstenjem. "Mora li ba uvek da bude tako pravoveran? Nadaosam se da bismo za izvesno vreme mogli da odloimo borbu klasa." "Oprosti." Tavernor uze jo jedan gutljaj. "U stvari, ja to samo luim iz sebe svoju staruodbojenost." "Zar to nije svojstveno svima nama? Ali, pitanje je sledee - ta e uiniti s ovim najnovijimotporom koji svi oseamo u sebi?" "Nita." "Nita! Zar nisi uo da Federacija ima u planu da glavni tab ratnih operacija preseli naMnemozinu?" "Za njih ovo nije Mnemozina. Armija upotrebljava zvanini kartografski naziv." "Bilo kako bilo, za nas je ona Majka svih Muza." "Za vas", naglasi Tavernor. "Ja nisam ni slikar ni pisac." "Ali, pridruie se, valjda, naim demostrancijama?" elbijeva ljubaznost kao da je poela da setanji. "Pobogu, ovee, pa oni su ti unitili kuu." "Ja sam ve sproveo svoje privatne demonstracije u vezi sa tim i pun sam voruga kojima todokazujem. Posluaj me, Kris - neka se tvoje protestno drutvance dri malo podalje od tog polja." "Nee to ba biti malo drutvance. Ovo to vidi je samo jedna grupa; ima ih mnogo vie." Tavernorovo strpljenje takoe poe da se tanji. "Kris! Prestani da se igra demokratije. Spusti seu stvarnost, u ovaj svet, gde se vodi rat. Glavni tab je odluio da se preseli ovamo - ne znam zato -ali ve su oduvali jednu celu zvezdu da bi to izveli. Zar misli da su izmenili itavo jedno paresvemira samo zato da bi se spakovali i pobegli im ti mahne na njih sa nekoliko zastavica?" elbi ga je sada prezrivo gledao. "Znai, ti namerava da ostane tako oboren, leei na leima?" "I ti e, prijatelju." Tavernor iskapi au i spusti je na sto. "U bolnici."

Tek poto je uzeo sobu u malom hotelu na junoj strani, Tavernor shvati da ima veoma malonovaca pri sebi. U stvari, sve to je imao, do poslednje pare, bilo je ugraeno u kuu i radionicu.Izvesno vreme se borio sa vlastitim ponosom, a zatim dozva taksi i odveze se do novog vojnog bloka.Radovi na ureivanju ivica i okoline zgrade bili su ve zavreni i iznad glavnog ulaza stajao jejednostavni natpis: SEDAMDESET TREA ARMIJA. On ue kroz vrata sa strane na kojima je pisalo: OFICIR ZA CIVILNA OBAVETENJA,predstavi se i posle desetak minuta se opet nae ulici, naoruan ekom za Prvu IntersistematskuBanku u Centru, koji je glasio na gotovo trideset hiljada stelara. Nije bilo nikakvog pogaanja, jerTavernor je unapred procenio da njegova imovina vredi dvadeset hiljada - a bio bi pristao i napetnaest. Divei se pri pomisli na ta je sve birokratija spremna kad se uri, on uze drugi taksi iodveze se do svoje banke, gde uloi ek i uze hiljadarku u gotovini. Sa novcem u zakopanom depuoseti kako ga obuzima detinjasto zadovoljstvo i shvati da je ona jedna aa iskrina poela da gahvata. Razmiljajui o svojim oseanjima, on zakljui da se osea ba kao i u svojim kadetskim

danima, kada se vraao u logor nakon nekog velikog krosa ispod plamenih kronji drvea - a ekalisu ga topli tu, veera i izlaz subotom i nedeljom. U svem tom ogromnom svemiru nita ga nije moglooneraspoloiti. On zakljui da mu se iskrin ipak dopada, ali onaj drugi Tavernor - onaj koji ga jeneprestano motrio sa jednog vieg nivoa svesti - hladno mu naredi da nikada vie ni ne lizne to piesnova. Setivi se da Lisa jo ne zna da se on sprema da se iseli iz njene kue, Tavernor zaustavi drugitaksi i naloi oferu da ga odveze u Upravnikovu rezidenciju. Motor zabruja u pravcu severa, naonom svom jedinom toku, ali posle dve raskrsnice morao je da saeka, jer se na treoj nagomilaosaobraaj i prolaznici ve poeli da se okupljali. Izvirujui pored vozaeve glave, Tavernor ugledakako se neka povorka polako kree preko raskrsnice ka zapadu, u pravcu novog vojnog poligona. Uvazduhu, iznad glava tih ljudi, poigravale su parole ispisane materijalizovanim projekcijama. Veinasvetlosnih vajara zadovoljila se obinim porukama, sa manje ili vie upeatljivim tekstom, ali jedanod njih napravio je veoma realistinu masku Jirija Vejvode, zajedno sa potoiem krvi koji je tekaoiz jednog ugla usta. Blistava glava, dvadesetak stopa u preniku i pomalo providna pod popodnevnimsuncem, njihala se pijano, u velikim zamasima, kao balon, pojaavana pokretima projektora u ruciumetnika. "Pogledajte", ree voza taksija sa odvratnou. "Zar ovi momci ne shvataju da na ulicama imaena koje su s decom izile u kupovinu? ta li e detetu pasti na pamet kada bude videlo netoovako?" "Pojma nemam." Tavernor je jo bio smiren. "Zar biste dozvolili da vaa deca gledaju tako neto?" "Mislim da ne bih." "Eto vidite - ali ovi momci i ne haju za to. Utrpavaju se i ispreuju na putu ratnih napora, a ondaponu da skie ako se neko od njih sluajno povredi. Posrani umetnici!" Naborani vozaev vrat stadese oblivati besnim crvenilom. "Nadam se da e im nai momci dobro potpraiti tur, tamo napoligonu." Nai momci, Tavernor to iznenada ponovi u sebi, a onda se seti kako je, istog tog dana, samoneto ranije, gazda Damai takoe veoma neuobiajeno estoko reagovao. Pade mu na pamet netoto je njegovom mozgu onako punom iskrina, izgledalo kao neobino otrouman zakljuak. "Kako je ilo na poslu poslednjih nekoliko dana?" upita on. "Dobro?" "Odlino. Ovi momci iz vojske se razbacuju novcem kao..." Voza se okrenu da pogleda Tavernora u lice i odjednom se sumnjiavo smrknu. "Na ta vi tociljate, gospodine?" "Ni na ta", pomirljivo odgovori Tavernor. "Ali zato me ne povezete dalje?" Iznenadilo ga je otkrie da je, iako je sebe smatrao 'praktinim' ovekom, koga ne interesujenijedna grana umetnosti, u svojoj svesti sagledavao Mnemozinu iskljuivo kao koloniju slikara,pisaca, pesnika, muziara i vajara. U legendama koje su se mogle uti na stotinama svetova, poduslovom da ovek slua na pravom mestu, zvali su je Planetom pesnika. Tako rei sluajno,Tavernoru se dogodilo da oslune na pravim mestima tokom svojih dvogodinjih pijanki iromFederacije. Prva uspomena na Mnemozinu u treznom stanju poticala je iz ravnog, crnog gradaParadora, u kome je prvi put isprobao ono to se zove gledanje u 'sliku' izazvanu stimulacijomkorteksa. Jastuk sa udubljenjima za glavu