Blumova taksonomija kognitivnih područja u funkciji usvajanja

elementarnih matematičkih pojmova-prikaz naučnog istraživanja-

Autor rada:Nataša MilankovićOŠ“Dušan Jerković“ Prikaz rada: S. BudišinInđija

Taksonomija?

Izraz preuzet iz naučnih oblasti grčke reči taxis = red, poredak nomos = zakon Pojam TAKSONOMIJE u nastavi odnosi se na normativno

određivanje, odnosno klasifikovanje relevantnih vaspitno-obrazovnih pojedinosti

u pedagogiji-svaki put kada se oseti potreba da se normativno iskažu brojne pojave i procesi u nastavi: taksonomija nastavnih metoda, nastavnih principa, zadataka nastave, nastavnih sredstava (Pedagoška enciklopedija, 1989)

Ideje autora

Taksonomija vaspitno-obrazovnih ciljeva i zadataka u nastavi

Poenta određenja pojma je ukazivanje na:1. taksonomiju ciljeva i zadataka (ima višestruki uticaj na pedagošku praksu)2. model kojim je moguće unaprediti proces sticanja znanja u nastavi

IDEJA: ciljeve nastave neophodno je definisati, uz određeni poredak

B. S. BlumBenjamin Samuel Bloom

Najistaknutiji zastupnik ideje o neophodnosti definisanja ciljeva i zadataka

Definisati ciljeve, različite kategorije ponašanja koje očekujemo nakon realizacije nastave = neophodno definisati ciljeve i zadatke kako bi u skladu sa njima bile određenje ostale didaktičke komponente (nastavni programi, udžbenici, nastavna sredstva,…)

Tri domena: 1. kognitivni-učenje i usvajanje pojmova 2. afektivni-stavovi, vrednosti i interesovanja

3. psihomotorni-veštine

Znanje, razumevanje, primena, analiza, sinteza i evaluacija

Blumova istraživanja

izuzetan doprinos podizanju kvaliteta nastave kroz stvaranje alternativnih modela učenja za sve kategorije učenika

Nastavnik: - dobro poznaje svoj predmet,- dobro poznaje sposobnosti i osobine ličnosti učenika,- psihologiju razvoja sposobnosti učenja i kritičkog mišljenja

Istraživanje

Predmet istraživanja: eksperimentalna provera uticaja primene Blumove taksonomije ciljeva i zadataka kognitivnih područja na organizaciju procesa usvajanja osnovnih matematičkih pojmova u nastavi matematike prvog razreda

Značaj rada: u kakvoj je vezi postavljanje i odabir nastavnih radnji i metodičkih postupaka na osnovu definisanih ishoda i postignuća učenika u toku procesa preobražaja sadržaja početne nastave matematike, odnosno u toku usvajanja osnovnih matematičkih pojmova

Problem i cilj istraživanja

Da li primena Blumove taksonomije ciljeva i zadataka kognitivnog područja u nastavi utiče na proces formiranja osnovnih matematičkih pojmova u prvom razredu osnovne škole?

Cilj: Eksperimentalnim putem utvrditi i ispitati efekte primene Blumove taksonomije ciljeva i zadataka kognitivnog područja na proces formiranja osnovnih pojmova u nastavi matematike u prvom razredu

Istraživački zadaci-hipoteze-

1. utvrditi da li su učenici koji su obrađivali gradivo primenom Blumove taksonomije ciljeva i zadataka pri organizaciji početne nastave matematike, uspešniji u rešavanju zadataka koji spadaju i viši nivo znanja, nivo primene

2. utvrditi da li taksonomijsko određivanje ciljeva i zadataka u organizaciji početne nastave matematike doprinosi stvaranju problemskih situacija koje u većoj meri angažuju učenike u procesu rešavanja raznovrsnih problemskih zadataka

3. utvrditi da li primena taksonomijskog klasifikatora u operacionalizaciji ciljeva i zadataka nastave pruža više povratnih informacija o postignuću učenika u odnosu na klasičnu organizaciju nastave

Metode i tehnike

U skladu sa prirodom problema, ciljem, zadacima i postavljenim hipotezama istraživanja korišćene su:

EKSPERIMENTALNA METODA: za utvrđivanje uzročno-posledične povezanosti između navedenih varijabli

DESKRIPTIVNA METODA: za interpretaciju rezultata

TEHNIKE:- testiranje- sistematsko posmatranje: snimanje nastavnih časova putem protokola za praćenje i evaluaciju nastavnog časa

Instrumenti:Testovi znanja

Testovi znanja: inicijalni i finalni

- Inicijalni test: konstruisan u skladu sa definisanim ciljevima i zadacima (nastavna tema „Merenja i mere“); ispituje prva tri nivoa znanja učenika (prema Blumovoj taksonomiji ciljeva i zadataka)

- Finalni test: na osnovu uvida u program rada za datu nastavnu temu; ciljevi i zadaci u okviru programa; zadaci koji ispituju prva tri nivoa (znanje, shvatanje i primena)

Oba testa sadrže 11 zadataka - učenici su ih rešavali tako što su sami obeležavali, upisivali, crtali…

Instrumenti:Protokol

Protokol za praćenje i evaluaciju nastavnih časova-preuzet iz Zbirke instrumenata za rad školskog pedagoga, i prilagođen za potrebe istraživanja (Potkonjak, Trnavac, 1998)

Uzorak: nameran od 106 učenika prvog razreda osnovne škole „Dušan Jerković“ iz Inđije

Istraživanje je sprovedeno u junu mesecu školske 2004/2005.godine u saradnji sa učiteljima prvih razreda

Struktura ispitanika po odeljenjima

Analiza i interpretacija rezultata istraživanja

Uticaj Blumove taksonomije ciljeva i zadataka na uspešnost rešavanja zadataka „višeg nivoa“ znanja

Suština:- definisati cilj koji se treba dostići nastavnim procesom- faza kreiranja aktivnosti koje nas sigurno vide ka definisanim ciljevima tj nivoima znanja

Najviši nivo znanja-nivo primene/ Pregled postignuća:

Rezultat

Rezultat od 5,45

Razlika je statistički značajna

odnosno

Prihvaćena posebna hipoteza kojom se tvrdi da su učenici iz kontrolne grupe uspešniji u rešavanju zadataka „viših nivoa znanja“, odnosno nivo primene

Uticaj primene taksonomije ciljeva i zadataka na kreiranje problemskih zadataka u nastavi

Liste protokola praćena nastave:u 10 nastavnih časova

unutar E grupe učitelj stvara problemske situacije nakon čijih rešenja učenici dolaze do novih saznanja (71,43%)

Unutar K grupe (21,43%)

Rezultat

Značajnost razlike: izračunat t odnos za razliku navedenih procenata

ili

99 odsto sigurnosti potvrđena pretpostavka o doprinosu

Uticaj primene taksonomijskog klasifikatora na broj i vrstu povratnih informacija o postignuću učenika Ocenjivanje i vrednovanje (problem opisno ocenjivanje)

Kakav je kvalitet znanja učenika – da li je reč o zapamćivanju i reprodukovanju ili je reč o višim misaonim procesima (razumevanje, interpretacija, obrazlaganje, zaključivanje)?

1.prisustvo i osmišljavanje problemskih situacija na osnovu kojih možemo uočiti asortiman ponašanja učenika (nivo prethodnog znanja, greške, mogućnosti,…)

2.postojanje diferenciranih problemskih zadataka (individualno napredovanje)

3.vođenje nastavnog procesa sa pitanjima koja vode učenike ka višim misaonim procesima i nivoima znanja

4.postojanje završnog testa u svrhu provere znanja u okviru prva tri nivoa znanja koja su predviđena Programom rada (za temu „Merenje i mere“)

Rezultat

Uspeh na finalnom testu proističe iz prethodno definisanja svih aktivnosti, radnji, pitanja, a sve u svojstvu realizacije ishoda do kojih se došlo klasifikatorskom operacionalizacijom ciljeva i zadataka na nastavnu temu Merenja i mere

Zaključak

Nedostatak: o taksonomiji obrazovnih ciljeva – samo koliko je potrebno

U modelima eksperimentalnog programa data su određena rešenja koja su pratila Blumovu klasifikatorsku operacionalizaciju ciljeva i zadataka kognitivnog područja

Zahvaljujući ovakvom pristupu-bolji rezultati eksperimentalne grupe!

Taksonomija: pomogla u postavljanju i kreiranju nastavnih zadataka, ali i otvorila mogućnosti za oživljavanje i uređivanje ponuđenih nastavnih programa

Taksonomija = smislenost, doslednost, logičnost i hijerarhičnost

Efekat? Taksonomijska metoda?

HVALA NA

PAŽNJI!