B I Z N I S

2 Maj 2009.

I Z R E D A K C I J E

Maj 2009. 3

SADR@AJSrb info strana 4

Finansiranje stranaka i dalje tajna strana 5

Kad ~injenice govore, rezolucije }ute strana 6

Svinjska kriza strana 7

Kako je pohlepa izazvala svetsku ekonomsku krizu strana 8

Srpski bumerang strana 10

Lazovi} rakija najbolja strana 11

“Dragi{a Cvetkovi}-njim samim” strana 12

Batine u opisu radnog mesta strana 13

Iz knji`are Bubaramara strana 14

Humanost strana 15

\uli}i i uveoci ~ika Jove Zmaja strana 19

Pravoslavlje strana 20

Arilje strana 21

Dva Proti}a i dve Srbije strana 22

Zakon strana 23

Numerologija strana 24

Sportski doga|aji meseca aprila strana 25

Astrologija strana 26

^estitke strana 27

Porodica strana 29

Vedra strana 30

Iz na{e sredine strana 31

TIRA@: 20. 000

OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike

Re~ urednika

@elimo da vas obaves-

timo, da smo u cilju

na{eg opstanka, a nakon

punih sedam godina odl

u~ili da od maja meseca

na{ list Ogledalo ne delimo vi{e besplatno.

Ogledalo ne}e mo}i da se na|e u na{im crk-

vama, doktorskim ordinacijama i restorani-

ma... Nego samo u na{im prodavnicama gde

ga mo`ete kupiti po ceni od $1.50. Smatramo

da $1.50 samo jednom mese~no, nije mnogo

za opstanak jedinog lista, koji se na ovim

prostorima stvara za nas. Lista koji ima za

cilj da pove`e sunarodnike {irom Amerike i

da objektivno informi{e ~itaoce o doga|ajima

kako iz na{e zemlje tako i iz na{ih zajednica

u dijaspori.

Ogledalo }e i dalje nastojati da ostavlja

vredan pisani trag u o~uvanju srpskog jezika

i tradicije, promovisanju kulture, afirmisanju

na{ih poznatih li~nosti iz sveta nauke, umet-

nosti, biznisa i drugih va`nih oblasti korisnih

za na{u zajednicu i postojanje.

Ukoliko `elite da Ogledalo dobijate na

ku}nu adresu, godi{nja pretplata je $50.00.

Ogledalo preko na{eg websajta:

www.serbianmirror.com ~ita ceo svet.

PODR@ITE NAS! ZAR NISMO TO

ZASLU@ILI NAKON 7 GODINA!

OGLEDALO JE LIST KOJI

NAS POVEZUJE.

OGLEDALO JE LIST ZA NAS!

Po{tovani ~itaoci i

prijatelji lista Ogledala,

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Milka Figuri}-Kova~evi},

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,

Milutin [o{ki} (Beograd), Dragica ]iri} Spasojevi}, Ruzica Z. N.

Stojkovic, Aleksandra Mati} (Ni{), Boban Ili} (^ikago), Milan

Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

G O D I [ N J A P R E T P L A T A

NAME:

------------------------------------------------------------------------

ADDRESS:

--------------------------------------------------------------------

CITY:

---------------------------------

STATE:

-----------------------------

ZIP:

---------------------------

TEL:

----------------------------------------

NA OGLEDALO

12 meseci $50.00

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom

po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror -

PO BOX 13472

Chicago IL 60613

OVDE

JE

MOGLA

BITI

VA[A

R

E

K

L

A

M

A

VA@NO OBAVE[TENJE

Drage devojke, kandidatkinje izbora za Miss 2009.

@elimo da vas obavestimo da smo odlu~ili da odlo`imo ovogodi{nji izbor

“Najlep{e Srpkinje Amerike.”

Iz ekonomskih, finansijskih i nekih tehni~kih razloga odla`emo izbor

za Miss do idu}e godine.

Ovim putem se zahvaljujemo svim kandidatkinjama koje su se prijavile,

na njihovoj `elji i volji da budu deo izbora:

Najlep{e Srpkinje Amerike 2009.

Po{tovane devojke, va{e podatke i kontakte sa~uva}emo za idu}u godinu.

Srda~no

Direktor organizacije

Slavica Petrovi}

S R B I N F O

4 Maj 2009.

SVETI VASILIJE OSTRO[KI

St. Basil of Ostrog SOC cordially

Invites you to play

Tabel Tannis and raise funds for new

church roof!

Memorial Day

table Tenis turnament

Srpska pravoslavna crkva

Sveti Vasilije Ostro{ki

iz Lejk Foresta, poziva vas

U subotu 23. maja, 2009. u 3:00 popodne

Dovedite celu porodicu i u`ivajte u doma}im

specijalitetima sa ro{tilja.

Za više informacija obratite se na:

847.247.0077

ili stbasil_memberlist@lists.tds.net

Ve~e Zabavne Muzike

Sa Milo{em Djordjevi}em

MAY 9. 2009.

White Lounge7958 West

Belmont Ave

Chicago, IL 60634

Jos jedna u nizu `urki zabavne muzike.

Ovog puta Marina i Milo{ Djordjevi}

Hitovi doma}e zabavne muzike.

Besplatan ulaz do 22:30 nakon toga $10.

POZORI[TE TUTA

REPRIZA ‘UJKA VANJE’

ANTONA P. CEHOVA, U PREVODU YASEN

PEYANKOVA I PETER CHRISTENSENA.

OVA PREDSTAVA JE DO@IVELA VELIKI USPEH

KOD KRITI^ARA I IZABRANA JE ZA

NAJBOLJU POZORI[NU PRODUKCIJU U ^IKAGU

ZA 2008-GODINU “CIKAGO READER”

DATUMI: Od 23. maja do 28. juna, 2009

MEDIA/PRESS:subota, 23. i nedelja, 24. maj

Izabrana od strane TimeOut Chicago magazina kao jedna

od 5 vrhunskih produkcija 2008-e i kao Najbolja lokalna

produkcija u prosloj godini od strane Chicago Reader-a,

TUTA Pozoriste Cikago ponosito najavljuje reprizu

Ujka Vanje u izvodjenju originalne gluma~ke ekipe

i u re`iji umetni~kog direktora @eljka Djuki}a.

^etvrtkom, petkom i subotom u 20:00 ~asova, (8:00pm)

nedeljom u 15:00 ~asova, (3:00pm),

od 23. maja do 28. juna, 2009 godine.

Chopin Theatre - Studio Theatre,

1543 W. Division Street.

Za redovne predstave cena ulaznica je $25 za odrasle

i $20 za studente i seniore

Specijalna predstava u dobrotvorne svrhe sa prijemom i

dru`enjem sa glumcima odr`ace se u subotu,

23. maja u 20:00 ~asova

(8:00pm) i ulaznice

za ovaj dogadjaj su $40.

Igraju: Andy Hager, Trey Maclin i Jacqueline Stone;

gostujuci umetnici Stacie Beth Green, Gary Houston,

Christina Irwin, Joan Merlo i Christopher Popio, u re`iji

@eljka Djuki}a.

Za dodatne informacije o

TUTA Pozori{tu

nazovite (773) 680-0826.

E-mail: jackie@tutato.com ili www.tutato.com

DO[LO JE VREME DA VRATITE

SVOJU IMOVINU ODUZETU

U HRVATSKOJ,

BOSNI I HERCEGOVINI I

NACIONALIZOVANU U SRBIJI

AMERI^KO - SRPSKA KOMPANIJA

ZA KONSULTACIJE

PREDSTAVLJANJE

I ZASTUPANJE

VIVA PRODUCT inc,

NEW YORK

tel-fax 212 426 1020

www.vivaproductinc.com

E-mail: VIVAint@aol.com

VIVA PRODUCT

Maj 2009. 5

A K T U E L N O

O

dgovor na pitanje koji

biznismeni finansiraju

stranke u Srbiji i dalje je

dobro ~uvana tajna. U

zvani~nim izve{tajima poli-

ti~kih stranaka o izvorima finansiranja

nikada nije bio nazna~en nijedan poznati,

bogati biznismen. Do sada je samo

Tomislav Nikoli} priznao da su od srpskih

tajkuna Miroslav Mi{kovi} i Milan Beko

nov~ano pomogli radikale. O tome ko su

finansijeri ostalih stranaka i dalje se samo

naga|a. Ivica Da~i} nije pominjao konkret-

na imena, niti je govorio o na~inu i o tome

ko finansira njegovu stranku, ali je rekao

da isti sponzori finansiraju gotovo sve par-

tije, jer kako ka`e, ne mogu da procene ko

}e sastaviti vladu. Od finansijera stranaka

jedino je svojevremeno progovorio

Bogoljub Kari}, koji je priznao da je novac

davao svim partijama koje su mu novac

tra`ile, dok i sam nije u{ao u politi~ke

vode.

Demokrate podse}aju da su oni

prvi predlo`ili promenu Zakona o finansir-

anju politi~kih stranaka i da su prvi objav-

ili podatke o svojim sponzorima. Dok se u

javnosti {pekuli{e o nekima zvu~nih imena

koji pla}aju doma}e stranke, na listi DS su

potpuno nepoznate firme, kao na primer

“Mia” iz Blaca, “Vera 20” iz Ra{ke i

“Baki” iz Bato~ine.

Doma}e nevladine organizacije

tra`e da politi~ari sa re~i pre|u na dela i

da novoformirana Agencija za borbu protiv

korupcije po~ne da radi sa su{tinski izmen-

jenim Zakonom o finansiranju politi~kih

stranaka.

“Agencija za borbu protiv korup-

cije }e morati da se uhvati u ko{tac sa pri-

menom Zakona o finansiranju politi~kih

stranaka, iako nisu izvr{ene su{tinske

promene tog zakona”, ka`e Nemanja

Nenadi} iz “Transparentnosti Srbija”. On je

naveo da bi tako izmenjeni zakon tako|e

morao da bude usvojen pre 1. januara idu}e

godine, kada }e stupiti na snagu Zakon o

Agenciji za borbu protiv korupcije.

Predsednik grupe zemalja za

borbu protiv korupcije u Savetu Evrope

Drago Kos ka`e da }e poverovati da je

politi~ka elita u Srbiji spremna da otkrije

strana~ke finansijere tek kada vidi

konkretne poteze.

Predstavnici stranaka sla`u se da

je Srbiji neophodan novi zakon o finansir-

anju stranaka, kojim bi bila spre~ena

korupcija na najvi{em dr`avnom nivou.

Jedan od elemenata borbe protiv korupcije,

koja je i programski cilj Vlade Srbije,

prema mi{ljenju stranaka, mora biti i

spre~avanje uticaja tajkuna, odnosno pred-

stavnika “krupnog kapitala” na politi~ke

aktere. Strana~ki lideri, me|utim, isti~u da

dosada{nju nedovoljnu javnost finansiranja

stranaka ne treba poistove}ivati sa korupci-

jom, jer finansijeri obi~no `ele anonimnost,

ne da bi prikrili uticaj na stranke, ve} da

bi se za{titili od eventualnog politi~kog

revan{izma.

Predsednik Socijalisti~ke partije

Srbije Ivica Da~i}, istakao je da me|u

antikorupcijskim zakonima koje je

neophodno usvojiti mora biti i novi zakon

o finansiranju stranaka. “ U Srbiji se mnogi

pla{e da budu legalni donatori ili sponzori

nekim stranakama, iako je to u svetu nor-

malno i uobi~ajeno, zato {to ih je strah

politi~kog revan{izma od drugih stranaka

ukoliko njihova partija, za koju navijaju, ne

do|e na vlast”, ocenio je Da~i}. Zato,

prema njegovim re~ima, trenutno postoji

“crno tr`i{te” u oblasti finansiranja strana-

ka, a mnogi biznismeni poma`u sve stranke

kako bi obezbedili izvesne privilegije bez

obzira na to ko }e pobediti na izborima.

Portparol Demokratske stranke

(DS) Jelena Trivan izjavila je da nedo-

voljno regulisana oblast finansiranja poli-

ti~kih partija na prvom mestu ne odgovara

strankama, jer ni one u svojim redovima ne

`ele pojedince koji bi se bogatili na njihov

ra~un. Pre eventualnog smanjivanja iznosa

koje stranke dobijaju iz bud`eta moraju se

usvojiti jasna pravila finansiranja politi~kih

partija kako bi se spre~ilo da one zapadnu

u “sivu zonu” finansiranja i jo{ ve}u korup-

ciju.

Potpredsedsednik trenutno najja~e

opozicione partije, Srpske radikalne stranke,

Dragan Todorovi} saglasio se da je potreb-

no usvojiti nov zakon o finansiranju

politi~kih stranaka i informacije o donatori-

ma u~initi dostupnim ne samo javnosti nego

i nadle`nim dr`avnim organima. Todorovi}

je rekao da bi se tako spre~ila mogu}nost

da pojedinci, grupe i dr`ava neka`njeno

zloupotrebljavaju svoje mogu}nosti i finan-

siraju}i politi~ke stranke uti~u na dono{enje

odluka koje odgovaraju pojedincima ili tim

grupama. “Deo koji je vezan za donacije

mora da bude apsolutno ~ist, a dr`ava mora

da ima uvid u to na koji na~in su sredstva

pristigla pre svega u predizbornoj kampan-

ji. Tada se tro{e najve}a sredstva i nikada

do sada nismo imali nikakve mogu}nosti da

utvrdimo koliko je novca potro{eno i odak-

le je stigao”, rekao je Todorovi}.

Stranke na vlasti najgr~evitije

brane javne fondove, javne nabavke, javna

preduze}a i ne dozvoljavaju njihovu kon-

trolu upravo zato {to se iz njih finansiraju

politi~ke partije, upozorava Verica Bara},

predsednica Saveta za borbu protiv korup-

cije. Kao i drugi nezavisni eksperti koji se

bave uzrocima korupcije, ona smatra da je

neophodna promena Zakona o finansiranju

stranaka, ali nagla{ava da to nije dovoljno.

Neophodno je stvaranje jakih institucija

koje mogu da kontroli{u tokove javnog

novca. “Stalno se vrtimo u krug: prvo

naprave lo{ zakon, kao {to je Zakon o

finansiranju stranaka ili Zakon o agenciji za

borbu protiv korupcije, a zatim sve urade

da onemogu}e formiranje jake, nezavisne

institucije koja mo`e da ga sprovodi i da ih

kontroli{e. Sad ka`u da }e finansiranje

stranaka kontrolisati Agencija za borbu pro-

tiv korupcije, ali u samom zakonu sem for-

malne izjave da }e to raditi nisu ni

re~ju nazna~eni mehanizmi i

ovla{}enja na koji }e

Agencija raditi”, ka`e

Bara}. Njeno upo-

zorenje potvrdila je i

D e m o k r a t s k a

stranka, obja-

viv{i, dodu{e

j e d i n a ,

finansijski

izve{ta j

za pro{lu

godinu. Iz

o b j a v l j e n e

imovinske karte, poslovan-

ja i spiska pravnih lica koji su

finansijeri te partije ne vidi se ama ba{

nijedan od ve}ih biznismena ili neka od

ja~ih firmi koje posluju u Srbiji. Te{ko je

poverovati da DS nije dobila ni jedan jedi-

ni dinar od neke od ve}ih firmi ~iji su

direktori poznati ~lanovi te stranke ili se

izja{njavaju kao njeni simpatizeri.

Zanimljivo je da se Demokratskoj stranci u

izve{taju potkrala jedna gre{ka koja ukazu-

je na sistem kako stranka dobija donacije

od ljudi koje postavlja na rukovode}a

mesta u javna preduze}a. Od 44 pravna lica

koje je navela kao donatore, pominje se i

Direkcija za izgradnju grada Kikinda, {to je

naravno zakonom zabranjeno, jer javno

preduze}e ili institucija ne mogu biti finan-

sijeri stranke. U fusnoti je obja{njenje

gre{ke, pa se ka`e da nije Direkcija dona-

tor, ve} predsednik Upravnog odbora koji

je redovno od svoje plate odvajao pet odsto

za stranku.

Finansijski izve{taji stranaka apso-

lutno ni{ta ne zna~e jer oni u njima prikazu-

ju samo ono {to `ele i uklapaju se u

zakonske odredbe. Najve}i deo tih izve{taja

zauzimaju podaci o novcu dobijenom iz

bud`eta, na legalan na~in, jer to i nemaju

potrebe da kriju. Izve{taji su bezna~ajni bez

kontrole koju bi trebalo da obavi Dr`avna

revizorska institucija. U Sloveniji, na primer,

dr`avni revizor ima pravo uvida u bankovne

ra~une stranaka i ne gleda samo da li je

ne{to pla}eno sto dinara, ve} i da li je

opravdano da stranka kupi to {to je platila.

Zakon o finansiranju politi~kih

stranaka u Srbiji predvi|a da sve reg-

istrovane politi~ke stranke vode knjigovod-

stvo o svim prihodima i rashodima i da za

svaku poslovnu godinu dostave izve{taj o

imovini, prilozima koji prelaze 6.000

dinara, kao i izve{taj o zavr{nom ra~unu sa

sertifikatom ovla{}enog revizora. Stranke

}e od 1. oktobra ove godine finansijske

izve{taje za redovan rad dostavljati

Agenciji za borbu protiv korupcije. Broj

gradjana za registrovanje politi~kih partija

u Srbiji bi}e pove}an sa predlo`enih 5.000

na 10.000 ako se usvoji amandman DSS-a.

Tada bi sve postoje}e

stranke bile du`ne da se

preregistruju u roku od

{est meseci.

U registar je

t r e n u t n o

upisao ~ak

575 aktivnih

p o l i t i ~ k i h

organizacija,

a nakon

p r i m e n e

n o v i h

zakon-

skih propisa

predvi|a se postojanje

samo 10-15 organizacija.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

Ko ih finansira?

Sednica Vlade Srbije

D R U [ T V O

6 Maj 2009.

O

d samoprogla{enja nezavisnosti

Kosova, regionalna RTV “Belle

Amie”, kao najstarija, ali prva,

prava regionalna televizija neprekidno je

prisutna na teritoriji ju`ne srpske pokrajine.

Posebno u tzv. enklavama ili savremenim

NATO – getoima, gde preostali srpski

`ivalj poku{ava da nadmudri “velike”

igra~e svetske politi~ke scene, uspavane u

defanzivi sopstvene dr`ve, ali i nemilosrdne

teroriste naroda koji sebe zovu narodom

pe}inskih orlova (Shqiptari).

@ive prkose}i stalnim pretnjama,

mlakoj, bolje re~eno nikakvoj brizi

me|unarodnih snaga koje su okupirale

Kosmet da bi “spre~ili humanitarnu katas-

trofu” koju oni svojim desetogodi{njim

prisustvom iz dana u dan blagosiljaju.

Posebno od samoprogla{enja nezavisnosti

17. februara, 2008. godine.

Kako novinar pi{e samo na

osnovu ~injenica, va{ dopisnik, prvi put sa

stidom to navodim, obreo se na Kosovu tek

20. februara te godine, u kojoj je svet stvo-

rio prvu NATO dr`avu, dr`avu kriminala,

trgovine ljudima i njihovim organima.

Dr`avu koja u 21. veku decu primorava da

`ive u `icama, izvan kojih im nije garanto-

vana sigurnost.

Takva je to “dr`ava”!

Pitanje ostaje od kakve su je

dr`ave oteli!

Vest je zakon, komentar je slobo-

dan, staro je i nepromenjeno pravilo u nov-

inarstvu. Tako je nastao “Dnevnik

kosovskih poseta” u kojem sam tabanala u

svojim udobnim, ali i vrlo “aromati~nim“

jeftinim kineskim cipelama. Meni su one

bile “neophodno oru`je” da stignem do

udaljenih enklava.

Susreti i prvi karavani humani-

tarne pomo}i krenuli su zahvaljuju}i

velikom odazivu gledalaca RTV “Belle

Amie” i emisije koju ure|uje i vodi va{

reporter. Nosilo se {ta se imalo i {ta je tre-

balo. Najvi{e su se odazivali penzioneri i

siroma{niji slojevi gra|ana. Tako je i danas.

Posle prvih poseta “sro|eni“ kao

da smo jedno (a nismo li?), dogovor o

poseti Ni{u za decu iz `icama opasanih

sela, koja su ro|ena u zlo vreme, pred

NATO agresiju i posle nje, bila je

najprirodnija ideja. Pokazala se i pravom

humanitarnom.

Prvi susret sa velikim gradom

uprili~en je ne slu~ajno, pro{le 2008. godine

na Veliki Petak. Pa, oni su sami na krstu

na{ih nemo}i raspeti, da bi za nas i na{e

grehe vaskrsavali i uprkos svemu i svima

ra|ali se, u~ili {kole, rasli.

Ove godine, zapamtili smo te{ku

zimu. Temperature su bile sibirske. Vesti iz

tih enklava bile su pora`avaju}e. Deset hil-

jada ljudi je u enklavama preko ~etrdeset

dana neprekidno bilo bez struje zbog

nepla}enih ra~una “njihovoj” elektrokorpo-

raciji. Neprekidno! Jer, oni su redovno u

sistemu isklju~enja. [est sati nema, jedan

sat ima struje i leti i zimi. Pa sad, {ta je

drugo preostalo. Udru`eni RTV “Belle

Amie”, Dom u~enika srenjih {kola

“Engleski dom”, sa svojim direktorom

Milivojem Miti}em i upravnicom

Mirijanom Ristanovi}, gradskim ve}nikom

Du{icom Davidovi} i Milicom \in|i},

vlasnicom mle~nog restorana “Tramvaj“,

pozvali su decu, njih sedamnaest iz naju-

gro`enijih enklava: [ilova, Kmetovaca,

Ropotova, Kosovske Kamenice, Tomanca,

Pan~ela, da pred Vaskrs, na Veliki ~etvrtak,

petak i Veliku subotu budu gosti slobode.

Zajedno sa svojim profesorima i

u~iteljima, Ivanom Petrovi}em i Goranom

Stamenkovi}em “dojezdili“ su u carski

grad, Ni{.

Mapa posete bila je “strogo”

utvr|ena:

PRVI DAN

Poseta kabinetu gradona~elnika

Milo{a Simonovi}a i gradske ve}nice

Du{ice Davidovi}, gde su za konferenci-

jskim stolom ozbiljni i pristali prijemu,

namah pitali: ”Koja se {kola zavr{ava da bi

neko bio gradona~elnik?“

Velika kompanija “Metro“ ih je

darivala poklonima i porukom da }e im

pru`iti sve {to mo`e, a {to je deci potreb-

no. Lepotica iz [ilova, trinaestogodi{nja

Zorana se zahvalila i lakonski kazala

“Sloboda!!“

PRVA POSETA LUTKARSKOM

POZORI[TU

Posle prijema u Gradskoj ku}i

deca iz enklava su posetila ni{ko lutkarsko

pozori{te i prvi put odgledali predstavu

“Princ @abac”, a onda se dru`ili sa glum-

cima i lutkama - marionetama.

“Kec iz rukava” bio je poziv da

glumci do|u u njihov ni{ki dom –

Engleski dom, da odgledaju predstavu

“Pinokio“, koju su oni sa glumcem

Sa{om Stojanovi}em spremali u vreme

naj`e{}ih restrikcija. To je i za nas bila

nepoznanica, kao i to da su u kombijima

kojima su prelazili tzv. “administrativne

prelaze“ poneli i svoje kostime. Re~eno

ura|eno!!!

Predstava i deca mogu odmah na

neki festival, bez ikakvog preterivanja.

DRUGI DAN

DECA SA KOSOVA NA ^EGRU

Kad neko dolazi sa zemlje gde je

Obili} zavet, velika je stvar pokazati im da

se zemlja branila uvek i svuda. Doma}in

kompleksa Selomir Sele Markovi}, do~ekao

ih je tradicionalno, hlebom i solju , uz ~as

istorije podno spomenika resavskom junaku

Vojvodi Sin|eliæu. Jasna Maksimovi},

~etrnaestogodi{nja u~enica iz Ropotova,

zapeva njihovu himnu “Sa Kosova....“

Plakali smo da ne vide. Da nas ne

postide! Ne vole kad pla~emo ka`u, jer oni

se malo boje i svako malo gledaju iza le|a,

ali ne pla~u, jer znaju da smo mi sa njima.

Jesmo li, stalno se pitam!

PRVI PUT U KAFI]U

VO]NE SALATE, ^UDO NEVI\ENO

U “TRAMVAJU” OSTVARENIH

@ELJA

Drugi dan boravka, popodne posle

ru~ka i odmora, mali{anima je Milica

\in|i}, vlasnica kafi}a “Tramvaj“ sa svo-

jom porodicom, pre svega }erkom Jelenom

Beljan, profesorom fizi~kog vaspitanja

priredila prijem u svom restoranu i ba{ti u

glavnoj pe{a~koj zoni Ni{a u

Obrenovi}evoj ulici.

Sve je bilo spremno, od frapea,

vo}nih salata, najukusnijih poslastica, do

kesa u kojima je porodica \in|i} spakovala

svoju humanost. Precizno odvajaju}i kese za

de~ake i devoj~ice. To je bilo fascinantno,

kako su oni {irom otvorenih o~iju gledali u

sve {to ih je sna{lo. Tiho, da ne poremete

“mir“ glavne ni{ke d`ade, zavirivali su u

svoje poklone, zagledavali u prolaznike koji

su se okupljali oko njih dive}i se njihovoj

lepoti, bistrini, skromnosti i pameti.

Ve~e se zavr{ilo `urkom u

“Engleskom domu” gde su im se pridru`ili

ni{ki doma}ini.

Rano subotnje jutro svanulo je pre-

rano. Sunce se spremalo da oli~i praznik nad

praznicima i na{e male heroje, namerno

ne}u re}i mu~enike. Oni ne pristaju na to.

Osim, kad smo se rastajali, kad su poleteli

u zagrljaj sa pozdravom, ~ekamo vas kod

nas na Vidovdanskim igrama, a mi govorili

smo u glas, eto nas slede}eg Vaskrsa!

HRISTOS VASKRESE, stigle su

prve popodnevne poruke kad su se vratili

svojim roditeljima, `icama i prkosu. Idemo

na Bdenije u Gra~anicu. Pomislih, ne mogu

nam oteti du{u, nema te sile niti rezoluci-

je. Znam to, jer to je ~injenica u koju se

na terenu uveravam. Tako je, otkad posto-

ji zemlja koju otimaju od Vidova dana do

danas.

Ru`ica Z.N. Stojkovi}

KAD ^INJENICE GOVORE,

REZOLUCIJE ]UTE

Deca iz enklava u poseti RTV “Belle Amie”

Na ^egaru

Boravak u kafi}u, prvi put u `ivotu

D A M I N G A M B I T

Maj 2009. 7

N

e mo`ete mi zameriti ako

po~nem re~enicom “Luda

su ovo vremena...“! Ako

smo se pre neku godinu, ta~nije

deceniju ~udili ~udom oko

Engleske i njenog “ludila“-kravl-

jeg, neku godinu kasnije kuburili

sa SARS-om, pa onda sa

ANTRAX-om koga smo mi ovde

uporno zvali od milja “Antrak“,

onda nas je jato iz Kine na~isto

u~udilo doletev{i sa sve svojim

pti~ijim gripom.

Ovu godinu ili prole}e

2009. godine, krizne, recesivne

po~injemo influencom da prostite,

zvanom Svinjski Grip, mesto nas-

tajanja ni manje ni vi{e Meksiko.

Ima ne{to u tome {to

svim tim belosvetskim bole{tina-

ma imena obi~no (sastavljena od

dva pojma) po~inju opisnim

pridevima, i zvu~e ludo i sumanu-

to za neverovati. Kultnu rubriku

“Verovali ili ne“ odavno smo

apsolvirali i na njoj odrastaju}i

mnogo {ta dobrog nau~ili. I eto

sada Svinjski Grip!

Bojim se da pored

Meksikanaca koji zajedno sa

Kinezima, dakako i balkanskom

gastronomskom mu}kalicom

ukusa i navika ovo ipak poga|a

upravo nas u Srbiji. U srce.

Pravo. Drito. U `eludac i opos-

nela nepca. Svinjski Grip me|

potomcima i priznatim “prvacima

istih u Europi“ {ta smo mi sa

svinjama uradili? Svinje prodavali

i kupovali izvojevanu i dobijenu

bitku za slobodu od nesvinjojed-

skog otomanskog zavojeva~a.

Europa i razvijeni onda{nji svet,

vazda gladni svinjarija kupovali

su najbolju svinjariju od majstora

za svinjarije.

[alu na stranu, ozbiljno

postavljaju}i stvari, bar blizu

mesta gde jesu, krizni {tabovi epi-

demiologa i njihovo neprekidno

de`uranje govori nam da ipak

moramo biti oprezni. Sve i da

smo priznati ili nepriznati majstori

za svinjarije. U trci sa vremenom,

nepoznatim virusom i ko zna

za{to nazvanim Svinjskim Gripom

za neverovati je da su od svih

zemalja u regionu u Srbiji

pravovremeno reagovali. Dok

pi{em kolumnu u Srbiji jo{ uvek

nema registrovanog svinjsko-

gripoznog nesre}nika. A Vaskrs je

pro{ao, {to zna~i da su jaganjci

utihnuli, a i prasad, {to mu do|e

mala svinja.

Ako nismo deo sveta,

su{tinski formalno i institucional-

no Darvinovski neupitno jesmo

karika u lancu ishrane. A u tom

lancu i sami znate, opstaju najja~i.

Najslabiji otpadaju! Dodu{e, to

isto va`i i za sve prisutnu

ekonomsku krizu, uz insistiranje i

va`nu ogradu da nisam upotrebila

epitet Svinjska. A mogla bi!

Samo znam da znate, da sve {to

mo`emo, ho}emo i na kraju

smemo, nu`no nije uvek i dobro

za nas. U datom slu~aju nije ni

lepo. Bar ne za onog koji vam se

obra}a i pi{e.

A mogao bi me man-

datar krize optu`iti i za govor

mr`nje! Jer eto neki, ba{tine

blagodeti krize. Te je otuda vole,

o njoj dumaju, brinu se za nju i

teto{e je. Mi pak, brinemo zbog

nje-krize.

Kako god, treba slediti

uputstva stru~njaka. Sve i da smo

daleko, a jesmo, od epicentra

influence. A po{teno govore}i, za

meso nemamo para, mnogi.

Posebno za “prase}inu“, kako bi

to rekao [oji}, tv junak jedne

gledane serije ovde u zavi~aju,

izgra|eni tipski heroj na na{im

nesavr{enostima i manama.

By the way, holesterol

}e sigurno opasti, jer }e nacija

morati da povede red o jedenju.

Prejedanju posebno!

O nasedanju!? [ta da

ka`em?

Onomad, pred kraj mese-

ca aprila, u vizitu nam je do{ao

prop{ni i “lipi“ poslednji premijer

“na{eg malog mista“ Ante

Markovi} i drito nam kaza u glavu

: “ Sve pada u vodu, tolku je Ante,

(to ne veliku mo`e i u ovu

baru{tinu i kal dodajem ja) ukoliko

nemamo pametne ljude i pametnu

Vladu. Pre svega Vladu.“ I tu se

lipi Ante ne zaustavi pa dodade da

je nemamo ni mi, ni oni.

Da pojednostavim, pa

pitam, kad smo bili MI (mislim

mi i oni i oni oni)? Davno pro{lo

vreme vratiti se ne}e. Ono {to

nam se vazda vra}a jesu aprilska

se}anja na genocid u Jasenovcu ili

srpskom Au{vicu kako ga zovu.

Eno i sad broje, pa jedni ka`u da

je tu sedamsto hiljada du{a pobi-

jeno, a ovi njini novi ka`u ima

osamdeset hiljada. Ma kako (a

uop{te nije tako) malo nije ni

ovako ni onako, i ne sme se zab-

oraviti jer se zaboravljeno ponavl-

ja, a ponovilo se i bojim se da

ho}e. Evo nije daleko ni 11. juli

(prvog maja su ina~e proslavljali

“Bljesak“) kada }e se ponovo

govoriti o genocidu u Srebrenici.

I opet igrati brojkama, a pre

svega Istinom.

U Ni{u se kao i u nekim

drugim gradovima spremaju SOS

Marketi! Samo jo{ da im je i

pasta (testo) ukusna pa da sve

glatko progutamo.

U Novom pazaru radnici

od {trajka gladju pre{li na se~enje

prstiju. Vodja {trajka Zoran

Bulatovi}, kao nekad srpske

majke sakate}i decu ne bi li ih

spasile od janji~ara, odseko sebi

mali prst na desnoj ruci. Nije

mogao da po{alje svojoj drugari-

ci sa posla, bez posle 100 dinara

da prehrani decu. Ne trebaju uvek

i nu`no okupatori da bi smo se

me|usobno unaka`avali misle}i

da se spa{avamo. Radnici prete

da }e svakog dana odsecati po

jedan prst! [ta }e biti onog

jedanaestog dana kad im ponestne

(ne daj Bo`e) prstiju? Em nema-

ju posao, em ostali bez ruku i

prstiju kojim su se kako, tako

prehranjivali. A to sve u susret 1.

maju.

Dodu{e u Srbiji radnika

vi{e nema, nestali su kao klasa,

kao dru{tvena kategorija, stanje

duha. A i prasetine, (o svinjama

ne govorim) verovatno biti ne}e.

[to zbog para, {to zbog

Gripa! A tek lude krave, sa

njima je sve i po~elo se}ate se

ako }emo pravo. Samo da i mi

ne poludimo. Nego, ko koga i

{ta ima pa na prvi proplanak, i

za 1. maj i uvek. Da se obrne

koja re~, promeni iskustvo, da se

omiri{e vazduh. A kakvi smo ni

prasetine ne}e oskudevati, jer

ako su svetske svinje kona~no

poludele, ove na{e podosta udal-

jene od sveta kao i mi jo{ uvek

se dr`e. Ne}e nas susti}i brzo ni

Kriza ni Grip. I eto neke vajde,

mo`da.

I kao {to rekoh, na pro-

planku, zombiji koji su nekad

bili radni~ka klasa da poka`u da

su tu, da ih ima, ma i bez koga

prsta. Samo da ne odseku sebi i

dostojanstvo. I da prekinu muk,

dugi muk koji vlada Srbijom od

svega {to nas je sna{lo, i da se

ne poklanjaju ko {to rade u

metanoji kad im se otvore vrata

SOS prodavnica. Jer odavno

smo mi u sosu! Umak nam je

izazvao samo goru{icu. A muk

uvek sluti na oluju, makar da

otera gripozne viruse. Sve i da

su, ili pre svega kad su svinje u

pitanju.

Pi{e: Ru`ica Z. N. Stojkovi}

S V I N J S K A K R I Z A

E K O N O M I J A

8 Maj 2009.

E K O N O M I J A

Maj 2009. 9

10 Maj 2009.

D A S E N E Z A M E R I M O

S

rpski romantizam je knji`evni

pokret prve polovine dvadese-

tog i kraja devetnaestog veka.

Romantizam uglavnom roman-

ti~no `ubori kao potoci u brdi-

ma [umadije, u srcu brdovitog pa{njaka

na{e knji`evne samo}e i depresije, na{e

male oja|ene Srbije koja je iskrvarila vojn-

im balkanskim ranama pa do svog prvog

svetskog rata, gde kako ~uh pobedismo i

ponosno sahranismo tre}unu nacije. Sve

zdravo i mu{ko. Neko bi rekao da su to

samo, duboke crte lica osoljene Sparte i

zemlje Srbije. Romanti~no je slu{ati bajke

i legende uz prigu{enu svetlost petrolejske

lampe. Romanti~no je praviti senu na zidu

u polumraku. Romanti~na je igra senki koje

govore na kre~nom duvaru, senka zeca,

psa, a`daje ili pevca. Moj deda je za a`daju

imao poseban izraz, dok je govorio bajke

ispod lelujavog svetla sobe pune de~ijih

o~iju. Zvao je a`daju - Karakond`ula. Moj

pradeda se vratio i kao Solunac u selo izbi-

jenih zuba u rovovskom juri{u. Nije

do~ekao da mu izrastu novi, umro je pre

toga.

Beli ispucali zidovi preliveni

slojevima mle~nog belila i tek ponegde

trag vatre, preko slamarice i tugle i

pri~a o vampiru koji kao zubata ala

odvodi ljude iz sela, gore u {umu, u

te{ki mrak iz kog se niko nije vratio.

Dodu{e neki od seljana su bili mrtvi

pijani pa bi se ujutro probudili pored

vodenice. Znalo se da |avo vodi `rtve

ispod vodeni~nog `rvnja koji se okre}e. Jer

ala je `rtvama pevala pesmu: Ja sam car,

gospodar, `iv pe~en - ne dope~en, `iv sol-

jen - ne dosoljen, `iv jeden - ne dojeden.

A pucketanje vatre, pa i to je deo igre sa

karakond`ulom, koja sedi na krovu, lupka

na prozor i duboko di{e. ^uo se ispod jor-

gana nesigurni de~iji dah, slu{ali bi tako

vatru i ~ekali da a`daja poleti s }eremide,

mali kao bubice ~ekali bi da se tu ne{to

desi. ^ekamo. Svuda oko nas ti{ina i svet-

lost petrolejske lampe. Dud ispred ku}e se

ve} poodavno osu{io, nema modrih dudin-

jki na travi i vi{e ih niko ne otresa i ne

prime}uje to drvo. Dud odzvanja kao {kol-

sko zvono i gong romantizma lupka u pro-

zor kao da `eli da u|e i da otvori stranicu

knjige.

Ovaj pravac na{eg spisateljstva

odlikuju na{i romantici, koji su ustvari

pomalo dosadni pisci, ali hajde, neka su i

dosadni i nedore~eni, neka su blejali po

pa{njacima i dosa|ivali se pisanjem, {ta

god da su, na{i su. Kruni{u ih dve velike

pripovetke. Jedna se zove "Prva brazda ",

a druga "Sve }e to narod pozlatiti".

Sad, iskreno gledaju}i u ovu na{u

modernu Srbiju, pomalo mi i{}ezava dobra

nada o tome da negde postoji pozla}eno

srpsko seme. Pravda je negde zaka~ena na

alku i kuku i samo jo{ deda treba da uzme

crevo i potegne ono vino iz podrumskog

bureta pa da ga prirodnim padom nalije u

bokal na{e srpske pravde i po{tenja. Eto,

tu po~inje da te~e romantika i ova na{a

slatka pri~a postaje roman. Mo`da }e sve

to narod pozlatiti, a mo`da }e proraditi

kuke i motike po le|ima na{ih ekonomskih

savetnika, politi~ara i diplomatskih pred-

stavnika, na horizontu je buna zbog somu-

na. Nedavno je jedan {trajka~ u Srbiji

odsekao sebi prst i pojeo ga u znak protes-

ta. ^ekaju}i dobru majsku ki{u, Srbin ~eka

svog Godoa i svetog Iliju Gromovnika.

Srbin doma}in sedi ispod dudovine, pos-

matra oblake raspevanih evropskih gajeva,

[arenih egzoti~nih ptica,

zlatne strune,

zlatnog cvrku-

ta. Srbin

~eka is-

pod du-

da da se

integri{e u Evro-

pu i delje ~akijom

jedan komad drveta

koji se ra~va na dve

strane. Mo`da ispadne

frulica dvojnica, a mo`da

i bumerang koji se vra}a

ku}i. To jo{ ne znamo, ali

da}e bog pa }e se ne{to desi-

ti sa nama Srbima. Desi}e se,

ako ni{ta drugo, ono po starim

obi~ajima jedna fina krvava rev-

olucija, tek da se ne{to promuti,

pa prospe.

Mi Srbi se lako ne predaje-

mo. Veliki smo branitelji svoje

zemljice. Moj otac je na primer vodio

dugogodi{nji rat sa jednom krticom u

tunelu. Ta krtica se u narodu zove slepo

ku~e i nalik je na krticu. Stanimiru je taj

stvor do dana{njeg dana no}na mora iz

ba{te. To slepo ku~e bi pojelo krompire,

crni luk ili {argarepu. Stanomir je palio

krpe, sipao vodu u krti~ije gnezdo, u `aru

borbe je iskopao kanal dubine oko jednog

metra oko ba{te i avlije u nadi da }e

zaustaviti i spre~iti `ivotinjicu. Slepo

ku~e je uvek odnosilo pobedu iz sezone u

sezonu. ^itavo selo ^agrovac je posma-

tralo mog nakostre{enog i borbenog tatu.

Sve dok jednog prole}a nije do{ao na

genijalnu ideju da sprovede crevo sa izdu-

vnim gasovoma od `utog Varburga do

krti~ije rupe. Onda bih ja turirao ovo

rusko vozilo, a Stanimir bi gurao crevo u

rupu. Od ovog projekta bi se i mi sami

pogu{ili, a onda bih ~uo oca kako ka`e:

"^ekaj - }uti". Onda bi ~ekali slepo ku~e

na povr{ini i uvek sam se duboko pitao,

jesmo li mi Srbi mudar narod ili nam ta

ista mudrost nedostaje?

S

rbi, na primer, nikada ne}e nau~iti da

bace bumerang. Bumerang je sasvim

~udnovato oru`je. Hiljadu puta sam

ga ispalio iz ruke i nikad mi se nije vratio.

Uvek je bumerang zavr{avao na gara`ama

ili u kom{ijinoj ba{ti izme|u trnovih ru`ica.

Jednog lepog letnjeg dana sam ve`baju}i

bacanje bumeranga pogodio Stojanov pro-

zor. Bumerang se nije vratio, ali mi ga je

zato vratio kom{ija Stojan li~no. Dobio sam

bumerange po obrazima od svojih roditelja

i tri dana ku}nog pritvora.

Ne pri~am ba{ o ovoj drvenoj

lete}oj napravi slu~ajno. Te{ko mi je da

da poverujem da `ivim u zemlji koja je

bankrotirala. U zemlji koja {tampa novac

u tri smene i zemlji kojoj se sme{i

isto~nja~ki `uti bumerang koji je ba~en sa

zapada i koji se vra}a ku}i ve}i nego {to

mo`e ljudsko oko da zabele`i. Ipak svi mi

Srbi i Amerikanci u isto vreme `ivimo na

tlu velike ~arolije i magije ove na{e

zapadne civilizacije. Ovde je ba~eno

seme, ovde je

napravljen prvi automobil,

ovde je poleteo prvi vazduhoplov, ovde je

izmi{ljen Internet. Ovi su ljudi prvi sleteli

na Mesec, odavde je prvi robot sleteo na

Veneru. Ovde je crnac postao predsednik

dr`ave. I {ta sad? @uti mravi odneso{e i

kukuruz, i rotkvice i sve krompire iz

ba{te. To je ne{to o ~emu treba razmisli-

ti. To nije lov na divlje svinje, niti je

ne{to trulo u dr`avi Danskoj. Istini za

volju, u Srbiji postoji jedan danski kral-

jevski voz. Taj voz operi{e od Kraljeva do

Po`ege i vozi danju. Ustvari taj voz se ne

zove voz, nego {inobus. Sada ve} vidim

da te moj ~itao~e pomalo maltretitam i da

postajem dosadan. Ali evo, ma ~itav bo`iji

dan mi se u glavi vrti jedna pesma koju

sam poslednji put ~uo pre skoro dvadeset

godina. Bra}a Vrane{evi}, a pesma

"Skakavac joj za{o u rukavac". U jednom

stihu pesma ka`e : "Devoj~ice mila, hajde

da od tebe pravim gajde!" E tu po~inje i

horsko pevanje i skakavac ska~e po

strunama i ~ujem gajde u pozadini i jasno

vidim buberang koji se vra}a u moje

de~ije ruke.

H

ajde sad da malo odahnemo na

kraju pri~e o razvratnom kapital-

izmu i srpskoj privatizaciji.

Negde ipak vlada mir i negde smo svi mi

jednaki. Svetska ekonomska kriza je ne{to

{to leti iznad na{ih glava kao i ona dvokra-

ka drvena naprava. Da li }e, ili da li ne}e

pogoditi Srbiju? Pa ne znam. Mislim dokle

god u na{oj mikro `itnici ra|a p{enica bjel-

ica, ne}e biti ni krize ni gladi. Ne}e grom

u koprive. Kako bilo da bilo, ja sutra putu-

jem za Beograd i za na{ Srbistan. Pa,

javi}u sa lica mesta gde je na{ srpski

bumerang. Mo`da je u koprivama, mo`da u

burjanu, a mo`da jo{ uvek le`i na

gara`ama i ~eka na mene da ga uzmem u

ruku.

SRPSKI BUMERANG

Pi{e: Boban Ili}

Komemoracija `rtvama zloglasnog

logora Jasenovac odr`ana je u Spomen

parku na holokaust u Bruklinu.

Njujor~ani, Srbi, Jevreji i Romi

odali su po~ast stradalima u

Jasenova~kom logoru, koji je bio jedan

od najve}ih strati{ta za vreme Drugog

svetskog rata. U Njujorku se nalazi jedi-

ni spomenik za 700 hiljada `rtava

usta{kog terora. Pomen se odr`ava

svake godine u Aprilu u vreme kada su

logora{i izvr{ili proboj. Njujor{ki insti-

tut za prou~avanje Jasenovca, koji vodi

profesor Barry Letuchy, sara|uje sa

muzejem u Jasenovcu i Staroj Gradi{ci i

trudi se da se istina o stradanju 700

000 Srba, Jevreja i Roma zna u

Njujorku.

Ove godine na komemoraciji su

govorili pre`iveli logora{i, George Bo`o

Radan, John Ranz i Dr. Petar Dra~a, koji je

kao dete bio zato~en u Jasenvcu i Novoj

Gradi{ci i spasao se samo ~udom.

Poznati istori~ar i profesor na univerzite-

tu Dr. Ian Hancock,

posebno je istakao da je

u Jsenovcu na stravi~an

na~in prikazan odnos

nacisti~ke Hrvatske

prema Srbima, Jevre-

jima i Romima, koje su

hteli da potpuno uni{te.

Konzul Srbije

Vladimir Pavlov istakao

je da se moramo se}ati

`rtava i zlo~ina, kako se

vi{e nikada ne bi

ponovili.

Pomen `rtvama

odali su rabin i otac

Vladislav iz crkve Sv.

Sava na Menhetnu.

Na dan `rtava Jasenovca, SRBA TV

iz Njujorka prikazala je dokumntarni film

o otkrivanju spomenika u Njujorku i radu

instituta za prou~avanje zlo~ina u

Jasenovcu preko mre`e TIME Warner na

Engleskom jeziku.

Milan Lucic

Od dopisnika iz Njujorka

KOMEMORACIJA @RTVAMA

JASENOVCA U NJUJORKU

Gradona~elnik Njujorka proglasio nedelju, 25. April, danom se}anja na `rtve

u zloglasnom logoru Jasenovac.