BITUMENSKATRAKA

I

BITUMENSl(A

TRAT(A

ANTIKOROZIONA ZASTITA

HTDROIZOLACIJA U VISOKOJI NISKOJ GRADNJIGRADEVINSK| DETALJIATESTI O KVALITETU

GRfNECindustrila bitumenskih I slntetifklh proizvodaBEOGRAD

-

ZEMUN, AUTOPUT BR. 20Tel. centr. od 608-862 do 608-865

STRANA 5

STRANA 29STRANA 87STRANA 121

Zelja oveznan jrim agradnji i

lndustrije je da svoje potro5ade upozna sa novinn sa-kod nas iu svetu na izvodenju hidrolizaeije u visoko-antikorozionoj za5titi.

Pret,postavljamo da ce ovaj prirudn,ik doZiveti nekoliks izdanja,pa molimo cenjene kolege |z projektnih organizacija, specijali-zovanih preduzeca i gradevinske operative, da svoje primedbe ipredloge pribeleZe na ne5tam,panom delu stranice i dostave ovoiindustpili iad i uzimanja u obzir kod izdavanja novog dopunjenogprirudnika.U Evropi ovaj material je poznat pod raznim komercijalnim. nazi-vima (*ao 5to su na primer: mamut, nimotekt, kebu, viapol itd.),a kod nas se prodaje pod nazivom KONDOR.Smatracemo da smo uspeli sa ovim prvim izdanjem prirudnikaako uz va5u saradnju prikupimo vi5e ;podatakada kod drugog izdanla prirudnika b'ude joS korrisniji na5em stru6-nom kadru kod projektovanja i izvodenja"

HVALA GRMEE

ANTIKOROZ,I ONAZASTITA

I. DEO

Uslovi pod kojima egzistiraju stotine hiljada kilometara raznih podzemnih in-stalacija vi5e-sloZen je, s razloga Sto se ove instalacije nalaze u sredini (zem-lji5tu) sastavljenoj od dvrstih, tednih i gasovitih materija.Ove materije, zbog prisutnosti lutajucih struja, raznih mikroorganizma i pro-menljivih temperatura izazivaju koroziju. Korozijom metala nazivamo procesrazaranje metala usled hemijskog ili elektrohemijskog delovanja sredine kojaga okruZuje. Podzemna korozija je u osnovi elektrohemijska i osnov za ovupojavu je slede6i:

1. Dejstvo zemlji5ne vlage2. Dejstvo lutajucih stru ja

elektrolize

3. Dejstvo odredenih vrsta

na elektrolit koji okruZuje instalacije idovod'i do

mikroorganizma koji stvaraju sumporna jedinjenja

Osnovna karakteristika svih korozionih procesa je da podinje po povrSini me-tala, odakle se brZe ili sporije krece ka dubini zida cevi, pri demu dolazi dopr'omena njegovih mehanidkih osobina.U blizini jakih izvora istosmerne struje mole doci do korozije delidnih insta-lacija usled dejstva lutajucih struja. Ovi izvori mogu biti: elektr,ificirane 2eleznice,tramvajske pruge i usamljeni elektro prenosni uredaji za istosmernu struju.Rad i spredavanjqa korozionih procesa naudno je dokazano dejstvo korozije istvoreni su efikasni nadini ivrste antikorozionih materijala.Mi se ne Zelimo upu5tati u dalje rasprave o koroziji metala, jer je ovo poznatoimnogi instituti kao ipojedinci, bave se ovim problemom. einjenica je dakorozija metala postoji, da nanosi ogromne Stete a cilj na5 je da za5titimovec skupa uloZena sredstva u razne podzemne instalacije. Ovim Zelimo datipotstreka institucijama i pojedincima da se bave i dalje problemom korozijemetala, za dalji razvoj ove problematike, jer ukoliko vi5e podataka kao proiz-vodadi antikorozione za5tite dobijemo moci cemo utol,iko vi5e doprineti' spre-davanju iste.

ZASTITA FODZEMNIH INSTALACIJAlma vi5e nadina kako izvr5iti antikorozionu za5titu instalacija:1. Primena nerdajuceg delika i sl.2- Za5tita zaStitnim prevlakama3. Obrada korozione sredine nnaterijalom koji ce smanjiti agresivnost4, Odstranjivanje lutajucih struja, putem katodne za5titeSvaki od ovih nadina ima svoje dobre i loSe strane. Prema tome kod izboraovog ili onog nadina treba u svakom sludaju detaljno razmotriti sve uslove podkojima ce na5e instalac,ije Zivet:i ifunkcionisati.Od svih pobrojanih nadina za antikorozionu za5titu naj5iru primenu i do sadanajpoznatiju, a sa dosta uspeha imaju za5titne prevlake na bazi bitumena.U zavisnosti od materijala razlikujemo vi5e vrsta za5titnih prevlaka:1. Za5titne prevlake na bazi bitumena2. Gumene prevlake3. Cementne Prevlake4. Prevlake od silikatnog emajla5. Prevlake od Plastidnih masa6. Prevlake od boja ilakovaMnog e zemlje zbog specifidnosti posla izdale su propise o antikorozionoj za5titipodz-emnih instalacija (narodito cevovoda).Mi demo izneti zahteve DVGW-a(Oeutsche Verein GAS und Wasser) za specijalne bitumenske trake koji zahte-vaju sledeci kvalitet trake:

Podrudje vaZnostiA op5ti zahteviB mehan idki zahteviC elektri6ni zahteviD hem ijski zahteviOva tehnidka pravila vaZe za:

antikorozi,ona sredstva za za5titu protiv korozije na bitumenskoj osnovi, kojase nanose toPljenjemhladno plastidna antikoroziona sredstvaantikoroziona sredstva za za5titu protiv korozije, ili njihove kombinacije nabazi ve5tadkih materijala.

A. Op5ti zahtevPod op5tim zahtevima lrali se debljina bitumenske trake. Debljina trake trebada iznosi najmanje 4 mm. Ni na kom mestu ne sme biti debljina ispod 3,5 mm.Telina po m2 kod bitumenskih traka ne sme da odstupa vi5e od 10 % na doleod nominalne vrednosti koju daje proizvodad.Postojanost na hladnoci kod biturnenskih traka je, da ne sme da puca na-

50 C ni na jednom sastavu niti da pokazuje ma kakve naprsline.postojanost na toplotu mora da bude takva, da materijal sa traka ne sme ka-pati ria 850 C; ne sme se slivati i ne sme obrazovati nikakve mehurove. Osimtoga nakon hiadenja trake moraju biti bez pora. Metode za ispitivanje po ovimzahtevima posebno su formulisane.

Sad rZaj vode u trakama sme da iznosi najvi5e 1 o/o teZine trake. Traka smeprimiti vode najvi5e 0,5 0/o od svoje teZine.

B. Mehanidki zahtevMehanidki zahtev tretira pitanje dvrstoce na kidanje. evrstoca trake na kida-nje, odnosno njenih kombinacila, mora iznositi najmanje 2 Kp/sm. Sirine trake.Trake se nanose u toplom stanju i moraju pokazivati takvu dvrstocu da se pripostupku ugradivanja ili spitivanja ne kidaju. evrstoca prianjanja bitumen-skih traka iti njenih kombinacija tj. celokupne izolacije na delidnoj povr5ini,kao iako se postavlja na bojenoj povr5ini cevi, mora iznositi najmanje0,1 Kp/sm. Sirine trake.

C. Elektridni zahtevKod visokonaponskog ispitivanja ne sme se pojaviti probijanje, odnosno pred-vida se da svaki milimetar debljine trake treba da stvori otpor od 5 kV.Gotovi izolacioni deo mor,a biti bez pora. Kod napona od 5 kV po mm deb-ljine trake ne sme se pojaviti elektridni proboj. Omotadki otpor trake odnosnodelova kombinacija od istih koji sluZe iskljudivo kao za5tita protiv korozije,mora nakon 10 dana iznositi najmanje 107 Ohm X dm2'Ako je vrednost omo-iackog otpora posle 70 dana pala ispod 108 Ohm X dm2 u sledecih 30 danane sme opasti za vi5e od 200lo. Posle odmotavanja lraka, na cevi ne sm9!upostojati nikakva koroziona rnesta. Eventualno postavljene odvajadke folijetreba da se odstrane pri ovim ispitivanjima.

D. Hemijski zahtevTraka ne sme da prekoradi neutralizacioni broj 5 mgKOH/g gubitka u teZini.Kiselinski broj i saponifikacioni broj takode ne sme biti veci od 5 mgKOHiggubitka u teZini.

11

Traka ne sme pod dejstvom kiselina, bazavidljive promene kao na primer: bilo kakavuzdizanje obloZne mase od nosece rnaterije.boje rastvora, je dozvoljena.

i rastvora soli 'pokazivati nikakveizvor na sastavnom delu trake iliLako obojenje, odnosno promena

PRIPREMA POVRSINE CEVI ZA ANTIKOROZIONU ZASTITU

Treba imati u vidu da od kvaliteta pripremljene povr5ine u mnogome zavisiikvalitet ditave antikorozione za5tite, a gde se cevovodi Stite pomocu za5titnihbitumenskih traka. Zbog toga, gde god je to moguce za5titne prevlake trebapostavljati na distu metalnu povr5,inu.Prema tome, moZemo reci da se priprema povr5ine sastoji u skidanju svihstarih premaza, svih masnoca bez obzira na njihovo poreklo, sve produktevec zapodetih korozionih procesa kao i svu kovarinu sa povr5ine cevi. U ciljuantikorozione za5tite za pripremu povr5ine postoje sledeci postupci:A mehanidkiB hemijskiC termidkD pomocu ultra zvukaA. Za mehan'idki nadin pripreme povr5ine koristi se vi5e postupaka i to: 6eki-6anje, rudno detkanje, detkanje pomocu ma5ina ili peskiranie pomocu peska ilipomocu delidne sadme.B. Hemijsko pripremanje povr5ine

-

deoksidacija, vr5i se u rastvorima jako in-hibiranifr mineralnih kiselina. lnhibirane mineralne kiseline u novije vreme ima-ju sve vecu primenu, jer omogucuju vodenje procesa deoksidacije bezikakvogo5tecenja povr5ine cevi. Skidanje rde ili kovarine sa povr5ine ie potpuno, bezprodirarija- rastvora u sve pore. Proces hemijske deoksidacije sastoji se usledecem:

1. Deoksidacija povr5ine potapanjem limova ili gotovih cevi u sarnom rastvoru2. lspiranje delidnih povr5ina od kiselih ostataka u tekudoj vodi3. Neutralizacija zaostalih kiselina i ostataka od kiselina kao i privremena za'

Stita odi5cenih povr5ina od rdanjaPrednost ovih postupaka u odnosu na testiranja su:

visok kvalitet pripremljenih povr5inavelika produktivnostmanja cena ko5tanjakao i moguca privremena za5tita

lz navedenih razloga veliki svetski proizvodadi Savnih cevi su usvojili ovajp roces.

13

C. Termidko di5cenje povr5ina izvodi se u acetilenskom plhmenu. Kval,itet povr-Si,ne je dobar ali je postupak dosta spor i skup.D. Pomodu ultra zvuka vrSi se u poslednje vreme priprema 6eli6nih cevi i su-dova za a,ntikorozionu za5titu, pri demu se metalni predmet postavi u pogodanorganski rastvarad. Medutim, do danas nije razraden sistem za 6i5cenje velikihkomada kao Sto su to sudovi i duZe cevi.

KOJI SU UZROCI BRZOG PROPADANJA ANTIKOROZIONE ZASTITE IHIDROIZOLACIJE

Kod fabridkog izvodenja antikorozione za5tite delidnih cevi, moZe se verovatida je antikoioziona za5tita dobro izvedena, jer veliki proizvodadi raspolaZumodernim uredajima za di5cenje cevi. Za\im, rad se obavlja u zatvorenim pro-storijama gde je odgovarajuca temperatura i relativna vlaga, a sve to garan-tuje dobru vezu bitumenskog nanosa i njenih uloZaka sa zidom cevi. Ovo semole utoliko pre prihvatiti kao tadno, jer je lako kontrolisati sve radne opera-cije, koje su koncentrisane na jednom mestu.Sasvim je druga situacija, kada se antikoroziona za5tita vr5i rudno na gradi-li$tu, putem namotavanja jute, platna, staklenog voala i tkanine sa premazi-vanjem vruceg bitumena detkom. Ovde se de5avaju gre5ke, koje kas,nije vodeka velikim neprijatnostima i Steti"Prvo, primena organskih materija (juta iplatno) kao ulo5ka, koji ie io5 ihigro-skopan, dovodi do toga da u momentu nanosa vrude bitumenske mase nemapune impregnacije. lz ovog razloga ostaju gnjezda krgz kqiu vlaga lako pro-lazi, uloZaklrune a na neza5ticenom mestu javlja se korozija.Drugo, u hladnim ivlaZnim danima, kada je spoljni vazduh zasi6en vlagoma t

Antikoroziona zaStita sa prevlakamaod bitumenskih traka tipa KONDORKvalitetna, racionalna iekonomski opravdana antikoroziona za5tita postavliaodredene uslove pred za5titni materijal a koji se sastoji u sledecem:

potpu na vodoneproPustlj ivostdobra athezij a za delidne povr5inepotpuna stabilnost pod uslovima agresivnog delovanja sredineodsustvo razme,k5avanja i tedenja, kao i krtost na datim ten'rperaturamavisoki dijelektrikumlaka i jednostavna primenasposobnost lakog prilogodavanja svojoj podlozipristupadna cenamasovna proizvodnja u industrijskim razmerama radi lak5e kontrole kva-liteta

Postoji vi5e vrsta materijala i viSe tipova izolacija na bazi bitumena koje sekoriste za antikorozionu za5titu cevi. Meduim, kako se potpuna izolacija nemoZe sprovesti industrijski kod proizvodada cevi, to ostaje sastavni deo ne'izolovan koji se ffto,l'? na terenu posle izvr5ene montaZe i ispitivanja cevi izo-lovati.

Dalje, industrijskri naneta 'izolaoija na cevi usled transporta se Steti kao i prili-kom montaZe. Za sve ove radove kao i izvodenje izolacija na podstanicamaraznih gasovoda i cevovoda gde se ugraduju posebni sudovi, ventili, ograncido potro5ada itd., treba vr5iti pomocu industrijski pripremljenih traka.Poznato je da je bitumen kao za5titni materijal bio u dosada5njoj dugoj upo-trebi podvrgavan naj5irim laboratorijskim, proizvodnim ieksploatacion,im ispi-tivanjima pod vrlo 'razliditim uslovima.

17

Na svim,ovim mestima i dugim vremenskim periodima pokazao se kao izvan-redan materijal, ali iporastom zahteva koji se javljaju ko9 novih procesa, atime dolazimb ido teZih uslova, bitumen se danas oplemenjuje raznim ve5ta6-kim smolama radi poboljSanja kvaliteta. Nije dovoljno da,nas..upotrebljavati bi-tumene visokooksidirane iprnjene inertnim miineratnim punilima, radi ispunjq:vanja zahteva da bi se dobio traZeni kvalitet. Ulo5ci organskog porekla koiisu ianije upotrebljavani zamenjeni su sa mineralnim (stakle.na vuna-voal, stak-lena tkanina, bazLltna tkanina i dr.) i dovelo je do toga da trZiste raspolaZesa daleko kvalitetnijim materijalom nego ranije.Zbog toga za antikorozionu zaStitu preporudujemo KONDOR bitumensketrake sa-specijalnim ulo5korn od staklene tkanine koja je proizvedena u skla-du sa najnovijim zahtevima DIN propisa 4a anlikorozionu za5titu delicnih ce-vovoda, detieriitr sudova idrugih instalacija. Kao nosad trake sluZi staklenatkanina koja je prethodno impr.gnisana, zatim uronjen? u specijalno priprem-fjJn, vrucu bitumensku masu. Ovaj postup?k garantuje_ puni presek traZenedebljine trake, kontinualan je i zalo' je kasnije onemogudeno primanje kapilar-ne vlage iz zemlje kao i provodenje lutajrglh_s_truja Pose.bno treba naglasitida uloZak od staklene tkanine ne trune. kOXDOR trake zbog svojih osobinaa to su:a) visoka tadka razmeksavanja po PKb) visoka tadka kapanja po UBBELOHDE-uc) visoka tadka loma Po FRASS-uposebno pode5ene za na5e uslove.

lsporuduju se u duZinama od 10 m a u Sirini od 10-100 sm' Debljina KONDORtraka raOi Se zavisno od zahteva narudioca od 2,3, 4 i 5 mm'KONDOR trake pogodne su za rad na terenu kod:

1. spajanja antikorozione za5tite na cevima koja nastaju kad se cevi u rov po-loZe i izvrsi ispitivanje sastava istih. Preklop mora biti najmanje 3-4 sm.

BITUMENSKA ffi TFIA1G

Bitumenkit Zid cevi Fabricka izolacija

.i

IFabricka izolaciia Zid cevi

(slika 1.)

\\

19

2. krpljenje oStecenja antikorozione za5tite fabridki izvedena, koja su nastal'azbog transporta, razvladenja cevi po terenu i sl. Ojadanje postojece izola'cije koje usleduje zbog polaganja cevi kroz lelak teren (kamenit) slika 2.

Fabricka izolacija

BITUMENSKA ffi TRAKAbricka izolacija

Zid cevi

Bitumenska traKa

OSteceno mesto

Slika 2.

3. izvodenje antikorozione za5tite fazonskih delova (lukovi, radve, razni sudo-vi, ventili idr.), slika 3.

Z,d cevi Plamenik za

BITUMENSKA ffi TRAKASlika 3.

(NN

21

Radi stvarne potrebe bitumenskih KONDOR traka za antikorozionu-za$titu Oevisaznacemo preko sledeceg obrasca:

LLr n'DB-pGde nam ie:Lr

-

potrebna duZina trakeL = duZina cevi u sm.D _ spoljni prednik cevi u sm.B _ Sirina trake u sm.pf,E _ 3,14

Primer:L : 100m:10.000sm.D _ 50sm.B : 15sm.P : 3sm.

10 000. 3,14

15-3

ili 131 rol odX 50

-

1.308 m.

| -

10 m Sirine 15 sm.

23

U putstvo za ugraclivanieRanije smo govorili o neophodnoj potrebi distoce povr5ine koja se Zeli izolo-vati, jer od toga zavisi kvalitet antikorozione za5tite. Kao Sto je presudno kakoje odi5cena povr5ina koja se izoluje, istu vaZnost ima koliko je suva povr5ina

Slika 4

25

i pri kojoj se temperaturi (spoljna od + 15 do 250 C) vr5i antikoroziona' za-Stita. BaS zbog ovog momenta treba dati prednost svim izolacij?ma ili anti-korozionoj zaSiiti gOe je upotreba plamena, kojim se lako odstranjui_e vlagazagrevanj6m povrline.- Klasidnim izvodenjem. izolacija putem nano5enja vru-e"6 bitu*"nu, bilo prskanjem ili premazivanjem detkom, nemoguce je.-vlaguodstraniti i zbog ovog uuek se kvalitet dovodi u pitanje. Osu5ena i oci5cenapovr5ina cevi piemar"ule se rastvorenim bitumenom (bitulitom) u lakom ispar-iliuor rastva,raeu koji se su5i za 5-6 sati zavisno od temperature. Kada se6vaj osnovni sloj osuSi mogu se nanositi antik,orozione trake.prema una,pred utvrdenoj fotrebnoj duZini, traka se odsede. Radnici izmedukojih se nalazi cev koju'Zelimo izoiovati (slika 4) drZe tra.ku i zagrevaju istuffdr"nor ii-plamenika (butan, propan gas), gde se na dodirnoj strani bitu-menska masa otapa po celoj Siiini 'trake a'u dubin'i od 0,5 do 1 mm, tako dase moZe

=a---""u 2alepiti. Ovako zagrejanu traku priljubiti uz cev i pritiskati

dlanom. pri ruOu paziii da ne dode-do bora, a preklop ostaviti 3-4 sm. lvicepreklopa ponouo zagrejati i vru6om Spahlom dobro pritisnuti da se medu-sobno slePe zavare.Krpljenje o5tecene izolacije vr5i se. tako Sto se odsede parde trake Sire odoSie'eeriog mesta za a-5 3m. po obimu. Osnova izolacije se zagreie a istotako i sama zakrpa. Priljubljivanjem zakrpe na o5teieno mesto izolacije zalva-ra se prodor koji je nastupio, (slika 2).

27

HIDROIz.OLACIJAVISOKOJ I NISKOJ

GRADNJIll. DEo

29

NaS novi proizvod "Kond,or,. koji ima svoju primenu u antikorozionoj za5titi,

kako smo to napred izneli (u l. delu), joS vecu primenu ima u visokogradnji.lzvodenje hidroizolacija ravnih krovova iterasa, kao iizvodenje podzemnihhidroizolacija raznih objekata "Kondor.. materijalom, garantuje se visok kva-litet hidroizolacije.pojam hidroizolacije poznat je na5em gradevinskom strudnjaku a namena isteje jo5 jasnija. NaZalost, moramo konstatovati da por,d podesetogodi5njeg is-kustva sa ravnim krovovima, koliko se rade u na5oj zemlji, to iskustvo nije nazavidnoj visini i doZivljavamo razne neuspehe.Razloga za ovo ima viSe. Usavr5avanjem tehnologije, do5lo je do promenamaterijala. postigli smo kvalitet kod gradevinskih materijala u pogledu dvrs'to-ce na pritisak, savijanje i drugo, ali smo pre'nebegli druge elemente, kojistoje ka,o zahtev pri re5avanju objekta. lndustrija se trudi da trZistu obezbedidobre i kvalitetne materijale narodito razne hidroizolacione trake. Ona u tomeiuspeva, ali na strudnjaku koji ga primenjuje iugraduje je sada da oceni,kako ce taj materijal upotrebiti. lz ovog razloga,namera nam je, da vam svojaiskustva prenesemo. Radi pravilnog re5avanja konstrukcije ravnog krova, pro-jektanta, investitora iizvodada moraju pose,bno intresovati uslovi pod kojimace objekat biti u eksploataciji, a to su :

vlaga, hladnoca, toplota, fizidki ihemijski uslovi.Godinama su poznate funkcije ravnog dela krova i mogu se izraeunati , zailaje vaZno poznava'ti prirodne zakone koji su osnov za re5avanje ovog pro-blema. Bitno je ovo saznanje a druge postavke ako o,stvarujemo vode samogre5kama iSteti. NaSa iskustva objedi,njena sa dugogodi5njim iskustvima pro-jektanta, ugradivala i poznavaoca hidrorizolacije sigurno ce doprinesti je,dnompotpunijem re5enju i oceni. VaZno je znati kakav je reZim u prostoriji koja senalazi ispod hidroizolacije. Posmatrajuci postavke i saznanja iz inostranstva,vidimo da radi ekonomidnosti gradnje istvarno postojece razlike u tempe-raturi na raznim podrudjima na5e zemlje, potrebno je izvr5iti gradaciju us!ova.Shodno ovom predlaZemo da se i kod nas prihvati gradacija nile navedenihuslova:

31

1. Lak5i uslov

2, Normalan uslov

3. O5tar uslov

Pored vlage od atmosferalija koju prvenstveno krovni pokrivad prima iimazadalak da Sto brZe oslobodi objekat od iste, na njega deluje i vlaga kojudobijamo iz samog objekta. Nekoliko primera koje navodimo najbolje ilustrujuove dinjenice:U 1 m3 betona ostaje oko 100-150 litara vode (slobodne-nevezane) iako ka-Zemo da je beton suv. MoZemo dalje tvrditi da jedna detvorodlana porodicapreko dana tj. 24 dasa razvije 15-20 kg vodene pare. Posebno se moZe na-glasiti dobijanje vodene pare iz vazduha kroz odrZavanje prostorija, vlaga izodela itd.Navedene pare krecu na poznati nadrin odozdo na gore, tj. prema tavanici.Poznata je dinjenica da topao vazduh prima vi5e vodene pare od hladflog,a da je vlalan vazduh lak5i od suvog. Sada je jasno da se u najvi5im sloje-vima vazduha u na5oj prostoriji nalazi vlalan vazduh koji teZi da prodre krozna5u tavanicu, a time i kroz pokrivni sloj krova hidroizolaciju.LoSe zami$ljena i izvedena termidka izolacija dovodi do toga da je krov hla-dan. Yla|an vazduh koji je prodro kroz tavanicu sada se hladi i pretvara ukond enz, a ohladen i siroma5an vlagom vazduh (a time i teZi) ponovo padadole, gde se zagreva i tako dalje kruZi iznova tj. ciklus se obnavlja. Dospelepare ispod krovnog pokrivada u letnjem periodu kada sunce zagreva krovnipokrivad izazivaju plit

Dalje moZemo tvrditi da stalna vl aga u plafonskoj konstrukciji moZe da budevrlo opasna, a narodito u zimskom periodu kada dolazi do smrzavanja.Stalna vlaga ako se nalazi u termoizolacionom sloju definitivno uni5tava sveosobine toga materijala i moZe se termoizolacioni sloj smatrati izgubljenim.Da je velika veci'na gradevinskih materijala za gradnju objekta parozna doka-zuju nile navedeni podaci. Podaci nam kazuju koli'ko vodene pare prodeCifundira za 24 sata kroz povr5inu od 1m2 pri temperaturi od 250 C i zaside-nosti vazduha od 80 %.

Kod penastih, vlaknastih idrugih poroznih materijala ove vrednosti su dese-te rostru ke.

Pored navedenih podataka o vlazi, poznata je dinjenica da se temperaturnakolebanja u toku jedne godine kod nas krecu do 800 C. U toku dana, tj. za21 sata razl'ika se moZe pokazati i do 400 C. a kod naglih promena, znad,t, jo5u kracem vremenskom periodu razlika u temperaturi moZe da bude 25-300 C.

ZAVISNOST HIDROLIZACIJE OD USLOVA U OBJEKTU

U ovom poglavlju namera nam je da govorimo o savremenom izvodenju od-nosno savremenim postavkama hidroizolacije. Govoriti o hidroizolacijama ne-moguce je a da se ne osvrnemo na termoizolacioni sloj, obzirom na funkcijukoju ima. Mada, nismo neposredni proizvodadi term oizolacionih materijala mo-

Beton, zavisno od kolidine cementa i gustine

Bitumenski premazi

35

ramo konstatovati, da je termoizolacioni sloj koji se nalazi lspod hidroizola-cije neobidno va1an i da mora ispunjavati osnovne zadalke, a to su:1. Spredavanje gubitaka toplote iz unutra5njosti prostorije2, euvanje krovne konstrukcije kod temperaturnih promenaOvi zadalci mogu se ispuniti postavljanjem dobro proradunate i izvedene ter-moizolacije ako se ima u vidu sledece:1. Kod proraduna termoizolacije voditi raduna da tadka ro5enja iu najekstrem-

nijim sludajevima mora biti u termoizolacionom sloju, a nikako u nosedojkonstru kciji.

2. Ugradivati samo kvalitetne i suve materijale.3. euvati termoizolaciju od vodene pare koja prodire kroz plafonsku konstruk-

ciju, postavljanjem jedne briZljivo odredene iuradene parne za5tite.Da bi spredili prodiranje vodene pare u termoizolaci,oni sloj, valja neutralisatipritisak vodene pare. Ranije smo naveli, a iz prakse znamo da kroz gradevin-bt

U odredenim sludajevima gde je relativna vlaga u prostoniji preko 60 % slojza izjednadenje pritiska vodene pare, (TRABIS-B), n,ije dovoljan. Neophodno,ovaj sloj pojadati sa jednom trakom koja je otporna na probojnost pare, a tosu obidno metalne folije obostrano prevudene specijalnim pokrivnim masamai nose komercijalni naziv GRALBIT ll.Na ovako odredenu parnu za5titu postavlja se termoizolacioni sloj. Dimenzijatermoizolacionog sloja dobija se racunom iovome posvetiti veliku paZnju'Tvrdimo, da smb imali prilike u mnogim sludajevima da vidimo, da debljinatermoizolacionog sloja nije dobro odredena inema dovoljne dimenzije. Po-sebno tvrdimo, da se nije vodilo raduna o za5titi termoizolacionog sloja odvodene pare. l-ogidno je, cja je iz ovih razloga termoizolacioni sloj izgubiosvoju funkciju; tavanica bila izloZena smrzavanju u zimskom periodu, a vo-dene pare vr$ile pritisak na hidroizolaciju ito je glavni razloE propadanjah id roizolaciia.praksa je pokazala da na objektu Sirine do 20 metara (bez obzira na duZinu)nije potrebno postavljati nikakve pomocne nap rave za odvodenje prispelih pa-ra- kao Sto su respiratori (slika 6).

preporudujemo obavezno postavtjanje respiratora na objektima cija je Sirinapreko 20 metara, a koji mogu biti izradeni od metala (bakar, aluminijum) iliplastike.

. ,

irosao na izradi sloja za5tite od vodene pare mora se obavljati savesno istrudno od specijalizovanih pred uzeca. LoSe izvedena za5tita od vodene parene obezbeduje termoizolacioni sloj. Sem toga vaZno je napomenuti da porednajsavesnije izrade sloja za za6titu od vodene pare, ako se u toku postav-llahja termoizolacionog sloja ne vodi raduna o duvanju istog iovaj sloj se6Steti, opet cemo biti na podetnoj tadci.

39

ELEMENTI zA IzRADU TERMIEKoG PRORAEUNA, SA PODACIMA ODNOSAVODENE PARE U RAVNOM KROVU.Otpor prolaza toplote:

1d1. + -; (m'h oOiKcal)11 /"

gde je d * debljina homogenog materijala izralena u metrima.')_^ -

Radunska vrednost toploprovodljivosti materijala izralena uKcal/m h oC.

Dobijanje debljine termoizolacionog sloja2. d- 1-.7 u metrimaAObzirom da se tavanica sastoji iz vi5e slojeva raznog materijala, otpor prolazatoplote kroz tavanicu bice:

1 d' +9 +9 5 (m, h ociKcar)3' /-*r* : l" ' ),, ' i, )"nSab,iranjem vrednosti otpora toplote kroz tavanicu sa vrednostima prelaza top-lote (r"1 i az dobicemo obrazac ukupnog prolaza toplote:

11114.

K d'1 /lrrkoprro a2gde je a1

- prelaz toplote na unutarnjim stranama zatvorenih prostoriia, pri

normalnom kretanju vazduha ismeru kretanja toplote od dole na gore.Vrednost c\

- 7 Kcal/m2 h oC

a2 _ prelaz toplote na spoljnim stranama pri srednioj brzinivetra i iznosi 20 Kcal/m2 h oC.

Medutim kod krovnih konstrukcija, gde se krov sastoji od dve ravni zbogslabog kretanj a vazduh.a, na tavanu uveden je treci faktor

koef ic, ao -

10 Kcal/m2 h oC1

Kako nam je u obrascu 4. dlan u jednadini Z"o*", nepoznat zbog deb-ljine termoizolacionog sloja, to cemo u zagreianim i suvim prostorijama uku-pan otpor prolaza toplote doznati preko obrasca:

1 1 Itr-tz \ - ,,^^,'.\,.,^-r r^L5.K a4 \tdorrrotjeno I '

41

Ako se kondenz na tavanici mora sprediti u vlaZnim imokri''ll prostorijama,tada se obrazac 5 menja i glasi:

1 1 /tr-tz\6. K d4 \tr-tP/ \

pri demuradunska vrednost unutarnje temperature u 0Cradunska vrednost spoljne temperature u 0Ctadka re5enja unutar. vazduha u 0C prema tabeli br. 2.

Koeficijenat ,M* ima promenljivu vrednost od 1-1,5 zavisno od upotrebljenogmaterija!a, odnosno njegove moci zadrlavanja toplote prema nile navedenojtabe li.

izradunavanje koeficijenta,,M.. dobicemo preko obrasca:17' M : A'=

Koeficijent Z -

akumulacija toplote 6esto upotrebljenih mateniiala data je utabeli b r. 3

Primer:

je:+-r.l

+-L2

tp:

arm. bet. ploda b -

exp. plute b -

0.1414cmi ' -0,1 .14-1.40' 1.400

0.044cm -1,15. 1-1.150,035

M -

2,55

43

Opadanje temperature kroz presek krovne konstrukcije dobicemo obrascem:1

8. /8- L traztika u(oC)1

K1pri demu . pretstavlja vrednost svakog sloja u konstrukciii:'/71

-

pretStavlja ukupnu vrednost prol aza loploteKt -

razlika pretstavlja razliku s,poljne i unutarnje temperature.Pritisak pare obidno oznalavamo u Kp/m2 ili u Torr-u Sto odgovara:

1 mm Hg -

13,60 KPlm2iti

mm Hg -

Kp/m2 '0,0735

zalo je mm Hg'- KPfm2

-' 0,0735iti

Kplm'- mm Hg .13,60Za svaki homogeni sloj materijala, otpor prolaza vodene pare Kp doznajemopreko obrasca:

9. 1 -+ (m'hrorr/g)Kpd

pri demu jed

-

debljina materijala u metrimad

- paroprovodljivost materij ala glm h Torr

Otpor prolaza pare (parna brana) unutarnieg sloia mora biti uvek ve6a odotiora'spoljnjei sloid. S toga kod ravnih krovova ,,oi! se nalaze iznad vlaZnihi mokrih prostorija, otpor prolaza pare treba kontrolisati obrascem:

110' Kpr",rt";: 2'4 ' (P" - 9) 'xpri 6emu je

po: parcijalni pritisak unut, vazduha izraZen u Torrima (vidiobradu nsku tabelu)

x -

klimatski koeficijenat

45

Klimatski koeficijenatx

- 0.5 suva klima

x -

0.7 umerena klimax

- 0.9 vlalna klima

x -

1.0 mokra klima

Opadanje pritiska kroz presek krovne konstrukcije doznaiemo preko obrasca:1

11. /Pn: -.'

(Ponotarnia -

Pspolnja : vrednost u ToRR-ua

,arr_

pri 6emu je1

_ otpor Prol aza Pare za svaki slojkp\r 1-

KpP. u-Fs

-

razlika

Primer:Podaci tr _ 20o C

tz:-200Crel. vlag a 60 olorel. vlaga spolj.-

90 o/oklim. koef. :0,7

Prema obrascu 5

otpor prolaza pare za ceo Presekspoljnjeg i unutarnjeg Pritiska

SLUNJAK 3 mn]

llL\no\-

Presek krov, konstrukciiestamb. zgrada

h oO/Kcal

1-1.1^E\ .lr,r

K a, \ Ldozvoljeno ,/1

_

t .(ra_J-20)\..| _1.270m2

K7\4,5 IOtpor prolaza loplote daje gradj. konstrukcija

47

Prema obrascu 4.1

- (;.;) ;bi6e:

1

/okrrpro K1,27A

-

(0,1 4 + 0,05) : 'l ,080 m2h oClKcalKako gradj. konstrukcija preuzima otpor prolaza to,plote 0,2766 rn2h oO/Kcal.termo-sloj mora preuzeti razliku, pa ce biti:

1.080 -

0.2766 -

0.803 m2 h oO/KcalFotrebnu debljinu termo-sloja dobicemo prema obrascu 2.Za termo sloj usvajamo auto-expandiranu plutu koja ima koeficijenat termo-provodljivosti- kao i penaste sintetske materije od 0.04 Kcal/m h 0C

fl'.-' 1 .^A0,803 '0,04 : 0,03212 m : 3,5 cm.

premda smo napred radunskrim primerom pokazali da akumulativnost top-lote je zadovoljeha jednom bet. plodom od 14 cm i termo slojem od 3,5 cmplute, potrebno je sfirovesti kontrotu na5eg predloZenog preseka konstrukcije,radi provere koeficijenta ,,M.,Prema obrascu 7,

M- t '=I

Opadanje temperature kroz dati ,presek:Prema obrascu 8.

1

AA-A.ra -- T'LrazlikaiK

1A/r

.40 -1.270

Sa 31,19 treba pomnoZiti sve vrednostiu kolonu 4 obradunske tabele.

kolone 3. idobijene rezultate uneti+ 31 .4e

oc

49

C\I@ot

o,-qc\lro

oEo-IZl

51

o\O

f-\O

c)C\I

I

.

:.=oo-a

:oNCU

o\o

F-\O

C)c\l

I

f-q

oOtf,)od

'-\s

o\O

O)@ci

(Y)n6

I

(oc\l

OO\f,Oci

O(Y)qO

lccg

J:ta

O\C)

q

f-t--

I

CDo?c{

c)\f,o,qO

tr)qo

(s:=o$o

"NopE

of-o

o,q

c)oqro

(oOoo

C\Ia?

-tnl"q|

I

OC\IK'c!

OcDooc;

rocood

o@oEoF

O)\

.trq

+

C\Ioqo

(dc(dlr

-o(dc(drL

O)\

@e.i

Oqro

\rOoc;

F-oqO)

\f,q

+

c\tR

o(o-+oc;

O(oOci

o6j(gN

o(o+

qro

ooc;CY)

\+oocj

(o@d

N-qN

+

oAlot

oc)l-od

oc\I

o

(drOoaom

n!O

cf)ci

(oq

c\loci

oLOc.i

(o(o+

+

.f,oq()

(o(oNOo

c)c\loo

o=(s

AIU?o

Oc)c.j

c)rqLO

+

C)ro.t

cf)

Kod +200 C unutarnje temperature i 60 % relativne vlage postoji pritisak vo-dene pare:

Pu -

17,53 '0,60 :10.52Torra-Ova vrednost je uneta u kolonu 10.Kod

-2Oo G spoljne temperature i 90 % retativne vlage postoji pritisak vodenepare:Ps

-

A,77'0,90 : 0,70 Torra.Ova vrednost je uneta u kolonu 10. red 10.Razlika pritiska je:

1A,52 -

0,70 : 9,82 Torr

Prema obrascu 10. bi6e:za malter

Pp = ]9 .g,82: 0,31 Torr ,itd.' 52,49za svaki sloj konstrukcije.Obradunska tabela nam pokazuje kada uporedimo kolonu 6. i 10. na kome iemestu pritisak prekora6en i to nam pokazuie da tu treba postaviti parnu branu.Ujedno, ovo nam je dokaz, da parna brana nije neophodna gde je relativnavlaga do 60 %.Ostaje nam da ispitamo, da li je otpo r prolaza vodene pare u1t1tar1je. zoneveci od otpora prolaza vodene pare spoljne zone, odnosno hidroizolacije.lz kolone 8. vidi se:Unutarnji sloi

Spoljnl sloj

53

DOZVOLJENE UNUTARNJE TEMPERATURE NA POVRSINAMAZIDOVA I PODOVA (pnenna EICHLER-II),

Oznaka zgrade ,ili prostorije Spoljni zidovi Plafoni i .podoviTr-TzuoC Tr-TzuoCProstorije sa sanitarnim potrebama:stambene, bolnice, djedje jasle, sta-radki domovi i dr. 6,5 4,5

Normalno temperirane prostoriie:biroi, biosko,p'i, pozori5ta, Skole,prodavnice, klubske pros,torije, upravnezg rade i d r. 7 ,5 5,5lndustrijske prostorije suve (relativnavlaga ispod 50 %)" 10 Ilndustrijske prostorije normalno-vl aZne(relativna vlaga od 50-60 %). 6 7lnd ustrijske prostorije vlaZne (relativnavlaga od 61

-75 o/n)" Dozvoljena konden-zacija. 7 Tr-T ro5enjaNije dozvoljena kondenzaclia. Tr

- T ro5enja Tr

- T ro5enja

lnd ustrijske prostorije (relativna vlagapreko 75 0lol. Dozvoljena kondenzacija. 6,5 Tr

- T ro5enja

Nije dozvoljena kondenzacija. Tr -

T ro5enja Tr -

T ro5eniaProizvodne Brostorije sa suvim vazdu-hom (relativna vlaga ispod 50 % napr"kotlarn ice). 12-14 12Podovi iznad podruma 3Podovi u prostorijama koje se greju sapecima. 4Stepeni5te u stamben,im zgradama (ste-peniSni zid). 7

-

55

TEMPERA.TURA TATKE ROSHNJA FRI RELATIVNOJ VKAZI

(6=OJoE.o61-Co=cobHF

Ta6ka ro5enja Pri relativnoj

50% 550/o 60% 65% 700/ovlazi vazduha od

75 olo 80 % 8550 do 100 o/o

CIlo 90 o/o 95 olo 100 %

-10 -17,6 -16,6 -15,7 -14,7 -13,9 -13,2 -12,5 -11'8 -11,2 -11'2 -10-

5 -12,g-11,8-10,8- 9,9- 9,1 - 8,3- 7,6- 6,9- 6'2- 5,6- 5

-r0 -

8,1 -

6,6- 5,6 -

4,7- 3,8- 3,1 -

2,3- 1,6- 0,9- 0,3+0+2 6,5- 5,3-4,9-3,4-2,5 - 1,6- 0,8- 0,1 +0'6+1'3+2+4

-

4,8- g,7 -2,7 - 1,8- 0,9- 0,1 +0,8 + 1'6+2'4+3'2+4

+6 -

92- 2,1 -

1,0 -

0,1 -

0,9 + 0,9 +2,8 + 3,6 +4,4 +5,2 +6

+10 +0,1 + 1,4+2,6+9,7 + 4,8 +5,8 +6,7 +7,6+8'4 +9'2 +10

+14 + 3,8 + 5,1 + 6,4 + 7,5 + 8,6 + 9,6 +10,6 +11,5 +12,5 +13,2 +14+'t6+5,6+7,O+8,2+9,4+10,5+11,5+12,5+13,4+14,3+15,2+16+18+7,4+8,8+10,1+11,9+12,4+13,5+14,5+15,4+16,3+17,2+18+20+9,3+10,7+12,0+19,2+14,3+15,4+16,5+17,4+18'3+19'2+20+22 +11,1 +12,5 +13,9 +15,2 +16,9 +'17,4 +18,4 +19,4 +20,3 +21'2 +22+r5 +133 +15+30+18,5+19,9+21,2+22,8+24,2+25,3+26,4+27,5+28,5+29'2+30

+40+27,6+2g,2+go,7+92,1+33,s+34,7+35,9+37,0+38,0+39,0+40

Tabela prema Eichler-u: praktidan priruinik za gradjevinarstvo. treie izdanje"

57

VREDNOSTTOPLOPROVODLJIVOST POJEDINIH MATERIJALA KOJI SU KOD NAS

NAJEESEC U UPOTREBI

PREGLEDTEMPERATURA ! RELATIVNE VLAGE U UNUTRASNJOSTI PROSTORIJA

KOD RAZNII.I OBJEKATA

61

TERMOTEHNIEKI PODACI RAZNIH fo'IATERTJALA(PREMA EICHtER'u)

Naziv materijalaZaprem" Toplo Specif. Akumul" Provodlj"teZina prgv. toplota toPlote PareyACZdfieglm3 Kcali V{cali Kcall g/mh

rnh oC kg oC mz 24h" Torr

zidZid od opeke u ProduZ" malteruZid od opeke u kred. malteruZid od Suplje opeke u kred" malteruZid od klinker opekeZid od lakog betona (zaParen)Zid od lakog betona (zaParen7id od lakog betona (zaparen)Zid od lakog betona (zaparen)Zad od lakog betona (zaparen)Zid od lakog betona (zaparen)Zid od lakog betona (zaParen)Zid od lakog betona prir. suSe,nZid od lakog betona pnir" su5enZid od lakog betona prir" su5enZid od prirod. kamena iste strukt"

teZine do 1.200 kg/m3teZine do 2.000 kg1m3teZine do 2.800 kg/m3

Zid od prirod. kamena nejed. strukt.teZine do 1.200 kg/m3teZine do 2.2A0 kg/m3teZine do 2.800 kglm3

BetoniArm. beton elementiArm. beton elementiLaki beton od SljakeLaki beton od Sljake

9,21 8,3 0,0tr 4a,zo 7,3 C,015a,zo 5,2 0,0300,22 9,8 0,0080,18 2,9 0,030,18 3,6 0,0250,18 4,3 0,0200,'18 s,tr 0,020o,20 6,2 0,0180,20 7 ,'l 0,0150,20 8,6 0,0140,18 9,7 0,0250,18 4,6 0,0200,18 5,7 C,0200,22 5,6 0,0"180,22 10,4 0,0080,22 20,6 0,0030,22 6,2 0,010,22 11,4 0,020,22 17,5 0,006

1.800 a,701.700 0,601.200 0,451.900 0,90600 0,30800 0,35

1.000 0,401.200 0,461"400 0,551.600 0,681.800 a,g:z800 0,38

1.000 0,481.200 0,601.260 0,451.960 1 ,002.680 2,75

1.380 0,51.900 1,22.42A 2,3

2.500 1,50 0,22 '14,7 0,0042.40A 1 ,40 0,22 "t4,0 0,004300 0,12 0,20 1,4 0,035400 0,15 0,20 1 ,7 0,032

63

Naziv materijalaZap'rem. Toplo Spec'if. Akumul" Provodlj"teZiina proy" toplota toplote pareyi,CZdkglm3 Kcall Kcall Kcal/ g/mh

mh oC kg oC mz 24h Torr

Estrih od gipsaEst rih od g ipsaEstrih od gipsaTeraco podElementi spravljeni od cementaElementi spravljeni od cementaElernenti spravljeni od cementaElementi spravljeni od cementaPluta parketDrvene tvrdo pres. plodeDrvene tvrdo pres. plodeDrvene tvrdo pres. plodeParket od tvr. drvetaFarket od mekog drvetaPod od damove daske

Pesak, Sljunak, glinaZemlja ispod zgrade 5 o/o vlagaFesak vlalan 5 olo vol. vlagaPesak vlaZan 5 o/o vol. vlagaS tj u n ak (kao pesa k)Pesak suvPesak (h id rof oban)Glina suvaGlina te5kaPliljevina rastresitaTermoizolacioni rnateriialGrad. filcBitum. filcTrska izmedu kartona

0,60 0,20 6,5 0,0200,80 0,20 8,5 0,0160,90 0,20 9,5 0,0141 ,00 0,20 10,00 0,010

0,50 4,5 0,0300,50 5,0 0,0300,50 5,3 0,0300,50 5,8 0,0300,60 1,9 0,0050,50 2,7 0,0200,50 3,9 0,0150,50 5,0 0,0140,60 4,9 0,0400,60 3,7 0,0400,60 3,10 0,010

1"4001.8002.0002.000

d rveta 700d rveta 800d rveta 1 .000d rveta 1 .200

0,230,250,270,30

400 0,06400 aJ4600 0,20800 0,25900 0,20600 0,15550 0,12

1 .8001 .6001.8001 .8001 .4001 .500

300-8001 .800-2.200

250

150200-300

200

1,5-2 0,200,7 0,201,00 0,200,6 0,200,6 0,200,4 0,20

0,13-0,25 0,300,8-1,2 0,200,08 0,60

0,05 0,450,06-0,07 0,35

0,05 0,35

11 ,57 ,5 0,0209,5 0,0207 ,4 0,0256,5 0,0205,5 0,0202-39 0,028

8,5-1 1 ,15 0,018-0,0101,7 0,040

0,9 0,0501-1 ,3 0,050

1 0,060

67

Naziv materijalaZaprem"

teZin a0

kg/m3

Toplo Specif. Akumul" Provodlj.prov. toplota toplote pare)'CZdKcal/ Kcall Kcal/ g/mh

mh oC kg oC m2 24h TorrGranule od plutePluta ekspandiranaM ineral. vunaRazne ve5t. smole penaste doStaklo penasto u plodamaStaklo penasto u plodamaStaklo penasto u plodamaG iselgu rGiselgurG iselgu rG iselg u r

Tanki slojevi, pokrivadiPokrivad od PVC-aSpahtel masa PVALinoleu mSirovi papirBitum. hartijaProzor stakloPo rcu IanAlu m in iju mGrad.6elikBakarl./ es in gVoda

100 0,04200 0,04200 0,05150 0,04150 0,04300 0,10500 0J4200 0,05400 0,09600 0,12800 0,16

1 .300 0,31.200 0,21 .200 0,19

4AA 0,101.000 0,202.500 0,72.300 0,72.700 1757.800 508.900 2308.000 1001 .000 0,50

0,45 4,7 0,0050,50 1 0,0060,18 0,7 0,0600,30 0,70,20 0,6 0,0050,20 1,2 0,0040,20 1,9 0,0030,2a 0,7 0,0300,20 1,3 0,0290,20 1,9 0,0250,20 2,5 Q,022

0,30 5,50,25 3,9 0,00020,45 4,9 0,00020,35 1 ,9 0,0i 00,35 4,20,20 9,40,20 9,00,11 1150,1 1 1040,10 2250,09 1341 11,5

fj9

SADRZAJ VOBE U VAZDUHU PRI HAZNIM TEMPERATURAMAZASICEN PRHMA: M0RIC-U

'9,8,7'6'5,4'3,2,10J\

+ 20 '17,53+ 19 16,48.l- 18 15,48+ 17 14,53+ 16 13,63+ 15 12,79+ 14 11,99+- 13 11 ,23+ 12 10,52+ 11 9,84+ 10 9,21+ 9 8,61"l B 8,04+ 7 7,51+ 6 7,01-r 5 6,54+ 4 6,10+ 3 5,68+ 2 5,29+ 1 4,93+ 0 4,58

0 4,581 4,222 3,88

'- 3 3,574 3,285 3,016 2,767 2,538 2,329 2,12

-

10 1,95

17 ,64 X7,751 6,58 16,6815,57 15,6714,62 14,7113,72 13,8112,87 12,9512,06 12,141 1 ,30 11 ,3810,59 10,669,91 9,989,27 9,338,67 8,738,10 8,157,56 7,627,06 7,116,59 6,636,14 6,195,72 5,765,33 5,374,96 5,004,61 4,654,54 4,504,18 4,153,85 3,813,54 3,513,25 3,222,98 2,9,62,74 2,712,51 2,4923A 2,282,11 2,091,93 1,91

17,86 17,9716,79 16,8915,77 15,8714,81 14,9013,90 13,9913,04 13,1212,22 12,3011 ,45 11,5310,73 10,8010,04 10,1 19,39 9,468,79 8,848,21 8,277,67 7,727,16 7,216,68 6,736,23 6,275,81 5,855,41 5,455,03 5,074,68 4,714,47 4,434,11 4,083,78 3,753,4.7 3,453,19 3,172,93 2,912,69 2,672,47 2,452,26 2,242,07 2,05'l ,89 1,88

18,08 18,2017,00 17 ,1Q15,97 16,0715,00 15,0914,08 14,1713,20 13,2912,38 12,4611 ,60 11 ,6810,87 10,9410,18 10,249,52 9,588,90 8,968,32 8,387 ,77 7,837,16 7 ,316,77 6,9:26,32 6,365,89 5,935,49 5,525,11 5,144,75 4,784,4A 4364,04 4,013,72 3,693,42 3,393,14 3,112,88 2,862,64 2,622,42 2,442,22 2,202,03 2,02'1,86 1,84

18,31 18,42 18,5417,21 17 ,32 17,4316,17 16,27 16,3715,19 15,28 15,3814,26 14,35 14,4413,37 13,46 13,5512,54 12,62 12,7111 ,76 11 ,83 11 ,9111,01 11,08 11,1610,31 10,38 10,459,65 9,71 9,789,02 9,09 9,158,44 8,49 8,557,89 7,94 7,997,36 7 ,41 7,466,87 6,92 6,966,41 6,45 6,505,97 6,01 6,065,56 5,60 5,645,19 5,22 5,264,82 4,85 4,894,32 4,29 4,253,98 3,94 3,913,66 3,63 3,603,36 3,3' 3,303,09 3,06 3,032,83 2.,81 2,792,60 2,58 2,552,39 2,36 2,342,19 2,16 2,142,00 1,98 1,961,83 1 ,81 1,80

,g,8,7'6'5,4'3'2,1oc

-

11 1,78-

12 1,63-

13 1,49-14 1,36-

15 1,24-

16 1,13-17 1,03-

18 0,93.- 19 0,85-

20 a,77

1,76 1,751,61 1,601,47 1,461,34 1 ,331,23 1,221,12 1 ,1 11,02 1 ,010,93 0,920,84 0,830,76 0,76

1 ,73 1,721,58 1,571 ,45 1,431,32 1,311 ,20 1 ,191,10 "l ,091,00 0,990,91 0,900,83 0,820,75 0,7 4

1,7A 1 ,69 1,671 ,55 1,54 1,431,42 1,41 1 ,391,30 1,28 1,27"1,18 1,17 1 ,161 ,08 1,07 1 ,060,98 A,97 0,960,81 0,88 0,870,81 0,80 0,790,74 0,73 0,72

1 ,66 1 ,64"l ,51 "l ,50

1 ,38 1,371,26 ',1,251,15 1,141 ,05 1,040,95 0,940,87 0,860,79 0,780,71 0,71

SADRZAJ VODE PRI RAZNIM TEMP. I RELATIVNOJ VLAZI PRHMA EICI{LEft-URELATIVNA VLAGA VAZDUHA o/o

Temperatura vazduhatc 50 60 70 75 80 85 95 100

- 2A 0,39 0,46

- 15 A,62 0,74

- 10 0,98 '1,170 2,29 2,75

0,54 0,58 0,620,87 0,93 0,991,37 1 ,46 1,563,22 3,42 3,65

0,69 0,731 ,06 1,121,65 1,743,89 4,12

0,75 a,771 ,18 1 ,241 ,85 1 ,954,34 4,58

+ 10 4,6 5,52+ 15 6,4 7,65+ 20 8,77 10,52+ 25 11,88 14,26+ 30 15,91 190,9+ 35 21 ,09 25,31+ 40 27,66 33,19+ 50 46,26 55,51

6,44 6,90 7,368,44 9,6 10,22

12,27 13,14 14,0216,63 17 ,82 19,0122,27 23,87 25,4629,53 31 ,63 33,7438,72 40,49 44,2664,76 69,38 7 4,01

7,8 8,310,85 11 ,42"15,0 15,852A,2 21 ,3827,05 28,6435,85 38,0647,02 49,7978,63 83,26

9,73 9,2112,1 12,7916,65 17 ,5322,57 23,7630,23 31,824AJ7 42,1852,55 53,3287,88 92,51

'vaJO

Di men ztonisanje hidroi zolacijaKao isvaka materija, tako ibitumen injegove preradevine podloZne su oksi-daciji

- starenju. Ovaj proces je daleko sporiji kod bitumena nego kod drugih

materijala, pa se iz ovog razloga ovaj materijal vekovima zadrZao u gradevi-narstvu, a pogotovu na mestima koja su vezana sa vlagom ili vodom. U novijevreme izvr5ena su isp'|1|ysnja, kojom brzinom bitumen pobolj5an sa ve5tadkimsmolama oksidira stari. Tom prilikom utvrdeno je da jedna izolacija izlo1e-na atmosferalijama, Sto znadi bez ikakve za5tite oksidira posle 7 god,ina toliko,da samo jedna petina mi,limetra povr5inske biturmenske mase nije bila spo-sobna da se odupre agresiji vode, dok je ispod ovog sloja i dalje ostala pa-stozna masa, ne prlomenjene boje istrukture, koja je sposobna da se odupreagresiji vlage. Sa ovih gledi5ta kada govorimo o bitumenu injegovrim prerade-vinama po pitanju dimenzionisanja hidroizolacije, nema mesta strahovanju, danije nanet u dovoljnoj meri, vec bi istakli prvo njegove prednosti nad ostalimmaterijalima a to su:

postojanost u dodiru sa vodomvod o-n e p ropustlj ivostotpornost na dejstvo temperaturnih promena,i lako prilagodavanje svojojpod lozi

dobra lepljivostpopularan po ceni

-

jerrtirn

Sa izloZenih faktora koji utidu na hidroizolaciju, zalim zahleva o trajnostihidroizolacije do5lo se do izvesnih praktidnih zakljudaka. Ovi zakliudci su 'is-kustveni iodgovaraju na5im potrebama, Sto je u skladu isa tehnidkim pro-pisima koji su na snazi.Na ravnim krovovima manjeg nagiba od 0,5-2,5 o/o treba postavit,i hidroizola-ciju od detiri sloja impregnisanih traka obloZenih sa pokrivnim masama iod-govarajucim brojem vru6ih premaza. Na vi5enagnutim krovovima ciii je nagibod 2,5 o/o pa navi5e, treba postaviti hidroizolaciju od najmanje tri sloja im-

75

pregnisanih traka sa odgovarajucim premazima. Sloj ove 'izolacije ima debljinuod 10-15 mm.Obzirom na'poseban kvalitet

"KONDORA" kao isistem izvodenja hidro-izolacije sa ovim mater,ijalom, tvrdimo, da su dovoljno dve trake svaka debljineod 4 mm.Sasvim je druga situacija kada se hidroizolacija objekta vr5i putem traka odkartona

-(krovna hartija)- ili druge materije koja je organskog porekla. Zatimu uslovima gdje je uvek prisutna vlaga, a Sto se de5ava narocito u rano pro-lece ijesen.-pl'isutna vlaga u momentu dodira vruce bitumenske mase na vlaZ-nu poatogu koja ima za cilj da slep'i trake, obidno zbag prisutne vode, ne do-lazi do s[oja iu hidroizolacionom sloju ostaju takozvana gnjezda. Ukoliko sehidro izolac|ja radri neimpregnisanom jutom ili neimpregnisanim staklenim voa-lcm, onda 6u rnoguce io5 I desce gre5ke, jer pored vlage na podlozi, vlagasadrZana u sirovim trakama ne dozvoljava punu impregnaciju.KONDOR traka koja se preporuduje od ove lndustrije, kao za5titna traka uh,idroizolacionom sloju, spaja se sa svojom podlogom varenjem tj. prisustvomplamena. Ptamen dobijen iz plarnenika ima zadatak da otopi povr5inu KON-DOR trake i udini je lepljivom za svoju podlogu s jedne strane, dok s drugestrane prisutnu vlagu iz podloge elimini5e, dime je garantovan visok kvalitetsame hidrolizacije (slika 7).

Slika 7.

77

Zaftita h id roi zolaciieUvek valja imati na umu da hidroizolacija ukoliko se postavlja na prohodankrov bez zaSti,te, nije sposobna da primi mehanidke udare, abanja i drugestatidke terete. Zbog toga neprohodni krovovi nesmeju sluZiti za stalna pro-laZenja ljudi, skladi5tenja nekog materijala ili instalacija koje mogu da o5tetehidroizolaciju. U zimskom periodu kada se skida sneg sa krova, uvek ostavitisnega 8-10 cm na krovu. Radove izvoditi sa drvenim lopatama ili pogodnimdrugim alatom. Strogo se zabranjuje rad sa metalnim alatom, lupanje ledao5trim metalniim alatkama itd.postavljenu hidroizolaciju, i ako se nalazi na neprohodnom krovu valja iezaStiti joS iz dva razloga:

U na5im ustovima za vreme letnjeg perioda pozrdte su temperature vazduhaod 400 C u trajanju od 4-6 sati u toku dana. Crna boja koju ima bitumen injegove preradevine dobro upijaju svetlost. Zbog razliditih talasn'ih duZinasvelost prelazi iu toplo,tne talase-zradenje, gde na crnoj podlozi dostiZetemperaturu do 900 C. Ova zradenja temperature omek5avaju bitumenskepremaze koji mogu da )>cure( ako nisu dobro odabrdllii i izazivaiu ozbiljnekvarove na hidroizolaciji. Dakte, oksidacija bitumena se ubrzava dejstvomu ltravioletn ih zrakova.Da bi spredili ovo zra6enje kao i ub rzanu oksidaciju bitumena i njegovihpreradevina preporudujemo da se preko gotove hidroizolacije postave na5ezastitne trake KRABEROID AG ili AF koji imaju zadatak da odbiju toplotnetalase (reflektuju). Ovi naSi proizvodi su industrijski pripremljene trake sa na-nosom kamene sitneZi u raznim svetlim bojama utisnutim u b'itumensku po-krivnu masu, tako da nema osipanja, kao Sto je to sludai kada se na objektumanuelno

'izvodi ovaj posao.U praki se pokazala kao odlidna za5tita hidroizolaciji nanos distog belog Sljun-ka u sloju od 3-5 cm. Ova za5tita upotrebljava se i u sludaju ako je potrebnoda se poveca telina same hidroizolac,ije-

79

Najnoviia ispitivanja pokazuju kolika Xe apsorbeija toplote od sun6evih zrakakod pojedinih mraterijala (prema Beekett-Sieber I Cammerer]

[Vtatenl!ail[Bakar poliranPocinkovan limAl. folija sjajnaEmajlirani lim (beo)Si'rov'i aluminijumBakar-patiniranEmajliran lim zelenOlovo staroPocinkovan lim stariAsfalt stariAsfalt noviMalter i betonOpeka svetlaOpeka tamnaMermer beoKamen. plo6e-krednjak

Zradenje pojedinih telamerer)

Malter beoMalter ZutiMal'ter zelenMalter plavMalter cryenMalter crn

Premnaet

beoAl farbaZutanarandZastasvetlo crvenazatv,oreno crvenabraonsvetlo zelenatursko plavoazur plavotamno zelenotamno plavocrno

18%64 slo

34 alo

38-47 olo54-63 %

64 olo

76 olo

79 ola

92 alo

82-89 %91-93 %60-73 %

40 olo63%44 ols

33-50 %

18%20 olo

33%41 olo

44 olo

57 olo

79 alo

79 ola

84 ols88%88%91 %94 alo

pri toploti vazduha od 300 C (prema Schmidt-Cam-

32 olo

35%55%55%55%65%

Sto praktidno znaci da aluminijumski krov pokazuje 10-200 C niZu tempera-turu nego krov pokriven sa krovnim kartonom (hartijom)" Medutim, ako jealuminijumski krov prljav apsorbuje vi5e toplote i onda pokazuie za oko "100 Gvi5u temperaturu"

81

UPOTREBA KONDOR TRAKA KOD PODZEMNIH IZOLACIJA...F+R.-----r-

KONDOR trake su jako podesnenjerskih objekata: tuneli, mostovi,pod zemljom, u industriji itd.Problem hidroizolacija sveden ie naPitanje vlage kod kupatila, ve5eraja,bazena i dr. primenom KONDORA je

za izvodenje hidroizolacij,a kod svih inle-putevi, otvori za ventrilaciju, betonske plode

najmanju meru, a time i rizik ugradivada.terasa, vlaZnih,prostorija, podruma, raznihre5eno.

Betonska Ploca

Za5titni beton

Grubi beton

ZaStita

Betonska ploca

Opeka u cementnom malteru

Hidroizolacija (kondor -

4)

Hidroizolacija (dva sloja kondor -

4)

Beton

Hidroizolacija (dva sloja kondor -

3)ZaStita

..!sL9!VlreVvevJvvv':e v v v 9 v ev vv ve ! vL_t/_!_:l_

vJeVVVvvvVvvtlvw..ZaStita radne fuge

83

Hidroizolacija (kondor -

4)

Hidroizolacija (dva sloja kondor - 4)

85

GRADEVINSKIDETALJI

87

+NI

t!n!n!I

I

iI

h!Jt-tII

I

EE-+

(dr-)c) oO F E,8o'-n5 =

o(E 6= Ha-:< O. t-a(uoCGt:=CcarNC).F,+'v

* tr;'EEmtg; NNN

115

liia;

Fa

t.l'l"'lr.lnl;lot:

lrL

t;

(6lz@*-,

o'=L- o-(6o.

.o:EP 6

s oE'gc.=N-='F E E:$ ?)u,

= f- v L

a.x g "E N ?

H E'E 'E E'tz@@N@m

unilnuI

117

(U

(6a"(Uco

o

o'eo)c)ENa)o

_..-{

(tt=t() i+- (s'.E O rNnI-lbYo-co.)o tr v.! 'EcU'E-Ho,N ;a nti G:(Uiio:IJNOf

:(UoE'-(u.9orL

vo(L(d:=6(sc

rOU)go-

@

tto?S\la

-Ig-oitrg)(6c(6-o(Uc(6o-

(o:=O(go.NoEs)F

mI

.9-o(o

(ulzCN

'=

o-o

c))(J(d1)c).N(sN

tr@

o1)colc

::poc)-o6ld

::.9-o(d

o:=o6o.Nop(do6l-

CI

I

;I

.9-o(6

;I

.s ,l:ffrlapooaoo-oC(Ug-;

o\o "o -Jg)I cE

5.E

oo.

.6'3.uEi= rN9860..eAO,;'Eroq,6'3'$ q'F g h ro 5'o6 N o

E:(soE.E(6.9o(L

cclV

Vdtav

O--\A\JI )vVo

qllod'(r

$o

o^t 0aos(J Us

aca

oq

"cfiC

0oJ/],\]Cw

nCU-('l o'.1f\vV

Io

floob

gc

%bv

a

(s)C)so-(6acooc0

o(u

(6.x$Noa

(6JC.9..=

o-c.)'.o)(J(UcEa),s:.:mfl.e.--oo$0t-

(6(u--o *toE=(gdLde

(0:=o(so.N(sc.

-9-ao!bF.

(5

I

;I

.2-o(s

CI

I

;l

p.o

C)-o(6la

Eoaoc(uz

$$jr\\.

&=I

=-oG

(6c'):=v

o(dc6c]^(d.x.b9oEco(sFo-

l,'IEo66EO":F

.l ==;E

loELob.q-o '6E(6lzOLOo:lr .:lc-c=': c6,ACo- 'd'a,6ooo-,-

{ol )UVo-a j\ /6

oc

6'I

fi(6+,\/ad

Eoo

='-hE '3:9= cf ClCuJcdc)

f\J\.-E.6 .No+(g=L-N[-EB 'd6 tL a Qoo

o\aUv 9-vrl\J

o0b,!Go

or aC"(.)

\t\,I

I (u

ErO(srNc)

Ne*6

(urc)oo.(saCoc)m

occ))o(UNlCo

II

I

ll@:=.g--giEIo

=I

=I(Uo)(d(U-o(Uc(6

(U:=o(0o.NoEoh-

,oI

.g-o(u

GI(u0).ee.-

,a E 'E'e_9:

"gs! 'E FA {o 'o'H8 A EEgg a=

''crO

"lcc,g9gtt -- (llGl'-r.,(J GD^$[I *6-c =t)'-(U(6.- c'#Eo3 3:$tso5'dil,1 u)

oI

,Na

t;

c---.D\10bNilv'z\vg..o

"\o! f,n

ta

;KX-1V^.'.*Jrurf

o \/.o, v.

aaV

,U

6'.I

.9,-o(UL.

+tv

(6.Ytot! a*).i(6-E.q

(sr(Joo-(ul

(d,c,oo-(ul

EoAE

.tst.-aF-oo(gl