BIOTEHNOLOGIJA RAZMNOAVANJA

BIOTEHNOLOGIJA RAZMNOAVANJA

Visoka reproduktivna efikasnosti domaih ivotinja je jedan od osnovnih preduslova uspene animalne proizvodnje, kako u naturalnom, tako i u ekonomskom pogledu. Reproduktivna efikasnost se, u principu, meri brojem ivih, zdravih i genetski kvalitetnih potomaka po plotkinji godinje.Postizanje ovog cilja, uslovljeno je meusobnim delovanjem brojnih faktora, koji se mogu svrstati u dve osnovne grupe: 1. faktori koji definiu genetski potencijal pojedinih reproduktivnih osobina priplodnih grla i 2. faktori spoljanje sredine, koji omoguavaju maksimalno fenotipsko ispoljavanje reproduktivnih osobina, u proizvodnim uslovima. Interakcija ovih faktora utie na vrednosti parametrara reproduktivne performanse, kao to su: starost i telesna masa kod postizanja puberteta, sposobnost uspostavljanja redovnih estrusnih ciklusa i ovulacije, sposobnost produkcije kvalitetne sperme, sposobnost uspostavljanja i odravanja normalne gravidnosti, sposobnost normalnog poroaja i puerperiuma, sposobnost normalne laktacije, uspostavljanje postpartalnih. estrusnih ciklusa, ovulaciona vrednost, intrauterino preivljavanje, broj mladunaca u leglu i sposobnost njihovog preivljavanja, dugovenost reproduktivnog iskoritavanja, otpornost na razliite bolesti, posebno reproduktivnog sistema itd.

Sve navedene reproduktivne osobine su vrlo nisko nasledne, tj. imaju nizak koeficijent heritabiliteta. Koeficijent heritabiliteta, za veinu reproduktivnih osobina, iznosi izmeu 5 i 10% . Jedino ovulaciona vrednost (broj ovuliranih jajnih elija u jednom estrusu) ima znatno vei koeficijent heritabiliteta, koji se kree izmeu 30 i 42%Ove injenice pokazuju da na fenotipsku vrednost reproduktivnih parametara, vrlo snaan uticaj imaju paragenetski, tj. faktori spoljanje sredine. Znaajniji paragenetski faktori su: ishrana, nain smetaja, ambijentalni klimat -temperatura i fotoperiod, razni stresogeni, toksine i druge tetne materije, razna oboljenja i sl. Poznavanje fiziolokih mehanizama delovanja ovih faktora, kao i mogunost njihove kontrole i optimalizacije, omoguavaju postizanje maksimalne reproduktivne efikasnosti domaih ivotinja.To znai da se ljudski gen odgovoran za proizvodnju odreenog proteina u laboratoriji inkorporira u neki bakterijski organizam ili kulturu elija. Na taj nain ljudski gen postaje deo genetske strukture mikroorganizma koji zatim poinje da proizvodi eljeni protein. Tako nastao protein, posle sloenog procesa izolovanja i preiavanja predstavlja, u stvari, lek. Rastua potreba za proizvodima animalnog porekla (meso, mleko, jaja, vuna), zahtevaju sve veu intenzifikaciju animalne proizvodnje. To, sa jedne strane, zahteva poveanje produktivnosti po grlu, a sa druge strane, zahteva dranje velikog broja grla na malom prostoru, u neprirodnim i, esto, neadekvatnim zoohigijenskim uslovima. Oba ova zahteva imaju negativan uticaj na reproduktivnu efikasnost priplodnih grla. Drugim reima, u sadanjim uslovima intenzivne animalne proizvodnje, skoro da nije mogue ostvariti maksimalnu reproduktivnu efikasnost, primenom konvencionalnih metoda ishrane, dranja i eksploatacije ivotinja.Zbog toga se, poslednjih decenija, sve vie razvijaju razne moderne biotehnoloke metode, kojima se kontroliu i stimuliu pojedine reproduktivne funkcije, sa ciljem da se dobije to vei broj potomaka po plotkinji godinje, odnosno u toku ukupnog perioda njenog reproduktivnog iskoritavanja. Osim toga, razvijaju se i koriste metode manipulacije in vitro sa gametima i ranim embrionima, sa ciljem da se dobije to vei broj jedinki sa visokim genetskim potencijalom za poeljna produktivna i reproduktivna svojstva. U poslednje vreme se naroito razvijaju metode dugotrajnog uvanja gameta i embriona, sa ciljem da se formiraju tzv. banke genetskih resursa