Biomasa Kao Alternativno Gorivo

Biomasa kao alternativno gorivo

Biomasa predstavlja obnovljivi izvor energije koji se može koristiti kao zamena za fosilna goriva u proizvodnji toplotne i električne energije. Za razliku od fosilnih goriva, sagorevanjem biomase se ne povećava količina CO2 u atmosferi, te se samim tim ostvaruje pozitivan uticaj na životnu sredinu. Trenutno stanje sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji je veoma loše, iako Srbija ima dobre potencijale za razvoj na ovom polju.

Biomasa je u zavisnosti od izvora različito definisana, ali kao osnovna može da se navede direktiva EU i Veda Evrope: Biomasa je definisana kao biorazgradivi delovi proizvoda, otpada ili ostataka iz poljoprivrede, šumski otpad I otpad srodnih industrija kao i biorazgradivi delovi industrijskog i gradskog otpada.

Biomasa je obnovljiv izvor energije, a generalno se može podeliti u zavisnosti od agregatnog stanja na:

- Čvrsta (briketirana bimasa, peletirana biomasa)- Tečna (bioetanol, biometanol i biodizel)- Gasovita (bigas, deponijski otpad...)

Od svih navedenih oblika biomase, trenutno se u energetskom smislu najviše eksploatiše drvna biomasa. Takođe, vrlo važan izvor biomase u Srbiji (naročito u AP Vojvodini) predstavlja biljna biomasa u poljoprivredi. Kada se govori o biomasi u poljoprivredi, onda se, pre svega, misli na biljne ostatke iz biljne, voćarske i vinogradarske proizvodnje. Procenjeno je da se svake godine u Srbiji proizvede ukupna količina od 12,5 miliona tona biomase.

Prema podacima EIA (Energy Information Administration) u Sjedinjenim Američkim Državama u toku 2007. godine potrošnja energije dobijene iz biomase iznosila je 3,6 kvadratiliona Btu, što je iznosilo oko 3,6% ukupne energetske potrošnje u toj godini. Od ukupne energije dobijene iz biomase, na drvnu biomasu otpada oko 2,2 kvadriliona Btu, što ovaj vid obnovljive energije svrstava u red najznačajnijih izvora.

Glavna prednost u korišćenju biomase kao izvora energije su veliki potencijali, ne samo u tu svrhu zasađene biljne kulture već i otpadnom materijalu koji se javlja u poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji. Plinovi koji nastaju korištenjem biomase mogu se takođe iskoristiti u proizvodnji energije. Prednost biomase u odnosu na fosilna goriva je i neuporedivo manja emisija štetnih gasova. Računa se da je zagađenje atmosfere sa CO2 pri korišćenju biomase kao goriva zanemarivo, budući da je količina emitovanog CO2 prilikom sagorevnja je jednaka količini absogovanog CO2 tokom rasta biljke - ukoliko su seča i prirast drvne mase u održivom odnosu – 1 hektar šumskih površina godišnje absorguje jednaku količinu CO2 koja se oslobađa sagorevanjem 88 000 litara lož ulja ili 134 000 m3 gasa.

Biomasa kao alternativno gorivo Strana 1

Podela biomase

Potencijala biomase u Srbiji leži u poljoprivrednom ostatku i drvnoj biomasi. Pored ova dva izvora biomase od značajnijih izvora se može još izdvojiti ostatak stočarske proizvodnje. U drugu grupu izvora biomase spadaju zasadi energetskih biljaka ( npr. mishantus, brzorastuća topola i sl. ), te biljaka koje služe kao sirovina za biodizel, bioetanol ( uljana repica, suncokret, kukuruz i sl ). U tabeli koja sledi dat je pregled potencijala biomase iz poljoprivrede u Srbiji (Brkić M.i Janjić T. 1998.)

Drugi veliki izvor biomase leži u drvnoj biomasi, koje u Srbiji ima u značajnoj količini. Tendencija u svim zemljama sa razvijenom drvnom industrijom je da se drvni otpadak u velikoj meri upotrebljava u energetske svrhe. Najčešće korišćeni načini upotrebe drvne biomase u energetici su u vidu peleta, briketa i drvnog čipsa. Proizvodnja drvnog peleta je u stalnom porastu i njegova cena na tržištu je sve viša. Razlog za ovakav trend leži u činjenici da prilikom prerade drveta ostaje velika količina energetski veoma vredne biomase. Pored ovoga , u poslednje vreme je razvijena tehnologija proizvodnje peleta koja obezbeđuje bolje sagorevanje u posebnim pećima i kotlovima koji su tako konstruisani da obezbeđuju u priličnoj meri automatizovan način loženja ( poput peći i kotlova na tečna goriva ili gas ). Sa druge strane, briketirana drvna biomasa se upotrebljava u većim industrijskim postrojenjima. Pod terminom


drvni otpadak podrazumeva se onaj deo drveta koji se ne može koristiti u daljoj preradi za iste svrhe. Međutim , drvo ima toliko različitih primena gde bi se ovaj ostatak mogao iskoristiti, što praktično znači da se termin otpadak može samo uslovno koristiti.

Ostatak stočarske proizvodnje predstavlja, takođe, potencijalno zanimljiv izvor obnovljive energije u Srbiji. U najvećoj meri ostatak stočarske proizvodnje otpada na životinjski izmet koji se može koristiti kao sirovina za proizvodnju biogasa.

Pored korišćenja ostataka poljoprivredne proizvodnje, drvnog otpatka i ostatka stočarske proizvodnje, biomasa se može dobiti i uzgojem energetskih biljaka (npr. mishantus, brzorastuća topola i sl.), te biljaka koje služe kao sirovina za biodizel, bioetanol i sl.

Ukupne obradive površine u Srbiji iznose 3.355.019 hektara. Na teritoriji AP Vojvodine se vrši intezivna ratarska proizvodnja sa dominantnom setvenom površinom pod kukuruzom (preko milion hektara), potom sledi pšenica sa oko 500.000 hektara. U Centralnoj Srbiji je takođe kukuruz najčešće zastupljena setvena jedinica, međutim, za razliku od teritorije AP Vojvodine, u Centralnoj Srbiji ima dosta površina koje su ostavljene u parlogu. Površine koje su u ovom trenutku ostavljene u parlogu predstavljaju potencijalno zanimljive površine za zasad energetskih biljaka. Primera radi, biljka mishantus ima potencijal da godišnje da prinos od preko 10 tona suve biomase po hektaru. Dobijena biomasa je vrlo kalorična, na nivou mrkog uglja.

PODELA BIOMASE

BIOGORIVO


Svetske naftne zalihe se neprekidno smanjuju, a relativna cena nafte raste, pa se prema nekim procenama, ova sirovina već sredinom 21. veka neće smatrati komercijalnim proizvodom. Izvori nafte se na svetskom niovu procenjuju na još 50 godina pa se stoga danas ozbiljno razmatra upotreba biomase, naročito u smislu dobijanja biogoriva. Sve veći broj zemalja u svetu postepeno povećava procenat biogoriva u smeši sa fosilnim gorivom i na taj način formira novu politiku snabdevanja.

U svetu je u fokusu razvoj novih procesa za proizvodnju biogoriva iz biomase. Plasiranje nusproizvoda proizvodnje biogoriva je takođe veoma značajno za krajnju ekonomičnost biogoriva. Na primer, glicerin koji nastaje tokom proizvodnje biodizela se može prečistiti do farmaceutskog kvaliteta, a nusproizvodi proizvodnje bioetanola se mogu koristiti kao stočna hrana obogaćena proteinima.

Biodizel je ekološki energent koji se dobija iz biljnog ulja, uz višestruke koristi i prednosti u odnosu na klasične vrste goriva. Njegovim korišćenjem smanjuje se emisija gasova i izbegava stvaranje efekta "staklene bašte". Sagorevanjem biodizela nastaje ugljen-dioksid koji je neutralan. Biodizel ne sadrži sadrži sumpor, olovo, niti azotna jedinjenja. Bolje sagoreva u motoru, a njegovim korišćenjem smanjeno je zagađivanje vazduha i vode i čovekove sredine za čak 300 procenata, jer je biološki razgradljiv. I sporedni proizvodi koji nastaju tokom proizvodnje biodizela (glicerin, masne kiseline, lecitin) takođe se mogu vrednovati, čime se smanjuje potreba za njihovim uvozom. Od glicerina se pravi ekološko sredstvo za hlađenje motora, a ima i mnogostruku primenu u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.

Za razliku od konvencionalnog goriva, biodizel ne sadrži sumpor (odnosno sadržaj sumpora je veoma nizak), čime se smanjuje mogućnost pojave kiselih kiša. Biodizel ne sadrži ni toksična aromatična jedinjenja kao što je benzen. Visok sadržaj kiseonika doprinosi smanjenju sadržaja nesagorelih čestica (ili čađi) u izduvnim gasovima, dok potpunije sagorevanje doprinosi i smanjenoj emisiji ugljen-monoksida. Kao i kod svih goriva, sagorevanjem biodizela nastaje ugljen-dioksid, međutim, pošto biljke koriste ugljen-dioksid iz atmosfere (proces fotosinteze) za svoj rast, ugljen-dioksid formiran sagorevanjem ovog goriva uravnotežava se sa apsorbovanim ugljen-dioksidom tokom godišnjeg rasta biljaka koje se upotrebljavaju kao sirovine za dobijanje biljnih ulja. Iako slogan "dizel" ulazi u njegov naziv, u biodizelu nema naftnih derivata ili drugih fosilnih goriva. Kod biodizela radi se o sirovinama koje nisu toksične, koje su biodegradabilne i "obnovljive".


Standardni postupak za proizvodnju biodizela je transesterifikacija biljnog ulja. Tokom 2006/2007. godine u svetu je proizvedeno 8,9 miliona tona biodizela, od kojih je 64% proizvedeno u EU, a 11% u SAD-u.

Biodizel se proizvodi uglavnom od uljane repice. Grube kalkulacije pokazuju da se od svakih 100 kg prerađene uljane repice dobije oko 57 kg sirovine za stočnu hranu obogaćenu proteinima i oko 43 kg repičinog ulja. Ekstrahovano i rafinisano ulje se podvrgava procesu transesterifikacije sa metanolom, uz dodatak katalizatora, i dobija se metilestar masnih kiselina (FAME – biodizel). Dobijeno gorivo ima sličnu energiju i viskoznost kao fosilni dizel, i koje se stoga može koristiti u standardnim dizel motorima.

Generalno, sva biljna ulja se mogu koristiti za proizvodnju biodizela. U Evropi je uljana repica dominantna sirovina za proizvodnju biodizela dok se u SAD-u koristi soja. Ostala biljna ulja koja se koriste kao sirovina za proizvodnju biodizela su palminovo ulje, suncokretovo ulje i ulje jatrope.

Odlaganje otpada postaje sve veći problem, te se rešenje problema može naći u upotrebi otpada kao sirovine za dobijanje biogoriva. U razvijenim zemljama biodizel se dobija i od poljoprivrednog, industrijskog, komunalnog i raznog drugog otpada. Rabljena ulja i životinjske masti se takođe mogu koristiti za proizvodnju biodizela, nakon adekvatnog procesa prečišćavanja.

Biodizel se može upotrebljavati kao gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem u čistom obliku, ali obično se koristi kao aditiv naftnom dizelu radi smanjenja emisije čvrstih čestica, ugljen-monoksida, aromatičnih ugljovodonika i drugih zagađivača vazduha koji nastaju sagorevanjem konvencionalnog dizela u motoru. Smeše od maksimalno 20% biodizela (pomešanog sa konvencionalnim fosilnim dizelom) mogu se upotrebiti u skoro svim konvencionalnim dizel motorima, i one ne zahtevaju modifikaciju motora. Smeše sa većim sadržajem biodizela, ili čak čisti biodizel (Evropski standard EN 14214) mogu se upotrebiti u velikom broju motora napravljenim počev od 1994. godine bez većih, ili gotovo nikakvih modifikacija. U Evropi se smeše dizela koje sadrže do 5% biodizela mogu prodavati bez posebnih naznaka. Utvrđeno je da se upotrebom čistog biodizela smanjuje rizik od kancera za 94%, a smeše sa 20% biodizela za 27%.


Biogoriva su od posebnog značaja zbog mogućnosti zamene sirove nafte iz uvoza biogorivom proizvedenim iz domaće sirovine. Na taj način se može formirati bezbedna i stabilna cena energije, što je od izuzetne važnosti za privredni rast. Mnoge vlade podržavaju proizvodnju biogoriva putem poreskih olakšica i podsticajnih programa ulaganja. Širom sveta, u više od 30 zemalja, su već definisani ciljevi i zakonske regulative koje se odnose na minimum sadžaja biogoriva u vozilima.

Bioetanol se može proizvesti iz raznih poljoprivrednih sirovina. U Evropi se koriste žitarice i šećerna repa, u Brazilu je glavna sirovina šećerna trska, dok je u SAD kukuruz. Kao i alkohol, bioetanol se proizvodi alkoholnom fermentacijom šećera pomoću kvasca, nakon čega sledi proces prečišćavanja. Ukoliko je žitarica sirovina, skrob se enzimskim putem konvertuje u šećer. U toku ovog procesa stvara se nusproizvod koji se može upotrebiti kao stočna hrana obogaćena proteinima, sa sadržajem proteina od 30%. Bioetanol se koristi u smeši sa benzinom, u različitim koncentracijama. U Brazilu se čak koristi u nerazređenom stanju (E100). U Nemačkoj, Evropski standard DIN EN 228, omogućava upotrebu mešavine goriva sa sadržajem bioetanola do 5% (E5). U motorima vozila koja su prilagođena i fleksibilna za različita goriva (flexible fuel vehicles - FFV) mogu se koristiti goriva koja sadrže i do 85% bioetanola (E85). Druga mogućnost je upotreba bioetanola za proizvodnju etil- terc-butiletra (ETBE) koji sadrži 74% bioetanola. ETBE se može koristiti kao zamena za metil-terc-butiletar (MTBE), koji se dobija isključivo iz neobnovljivih izvora, i kao aditiv za smanjenje udara (lupanja) u motoru.

Troškovi proizvodnje biogoriva i zahtev za konkurentnošću utiču na cene poljoprivrednih sirovina. Osim povećanja efikasnosti u konverziji sirovina u goriva, uvođenje novih sirovina će takođe generalno podstaći korišćenje biogoriva. Prva generacija biogoriva se zasniva isključivo na biljkama koje sadrže šećer, skrob i ulja. Sirovine koje se koriste u proizvodnji biogoriva se koriste za proizvodnju hrane čime se povećavaju cene sirovina a sa njima i troškovi proizvodnje. Stoga je u saradnji sa istraživačima napravljena druga generacija biogoriva. Razvoj druge generacije biogoriva još uvek je u svojim ranim fazama.


Biogas

Kada se priča o biogasu, obično se misli na gas sa velikom količinom metana u sebi,koji nastaje fermentacijom organskih susptanci, kao što su stajnjak, mulj iz otpadnih voda,gradski čvrsti otpad ili bilo koja druga biorazgradljiva materija, pri anaerobnim uslovima.Često se za biogas koriste i nazivi kao što su barski gas, deponijski gas, močvarski gas islično, već prema mestu nastanka. Svaka varijanta ima različite nivoe metana i ugljen- dioksida u sebi, zajedno sa manjim udelom drugih gasova.Ovaj proces postaje sve popularniji za tretiranje organskog otpada, jer omogućava prikladannačin pretvaranja otpada u električnu energiju, čime se smanjuje i količina otpada, kao i broj patogenih supstanci, koje se nalaze u otpadu. Takođe, upotreba biogasa se ohrabruje, jer se nataj način dobija energija, a ne povećava se količina ugljen-dioksida u atmosferi. Takođe,metan sagoreva znatno čistije u odnosu na ugalj. Obrada biorazgradivih supstanci odigrava seu anaerobnom digestoru, koji mora da bude dovoljno jak da izdrži povećani pritisak, kao i daobezbedi anaerobne uslove za bakterije u unutrašnjosti. Digestori se obično grade u bliziniizvora organskog inputa, i to najčešće nekoliko jedan uz drugi, kako bi se obezbedilakonstantna proizvodnja biogasa.U novije vreme, sve je veća upotreba biogasa dobijenog sa deponija i iz otpadnihvoda. Čak i kada se ne koristi za dobijanje toplotne i/ili električne energije, deponijski gas semora propisno odložiti i prečistiti , jer sadrži opasne zapaljive materije, od kojih mnoge stvaraju smog. Biogasni digestori koriste biorazgradljive materije, od kojih se dobijaju dva korisna proizvoda: biogas i fermentisano biođubrivo vrhunskog kvaliteta.

Biogas prečićen do nivoa čistoće za gasovod naziva se obnovljivi prirodni gas imoguće ga je koristiti u svakoj primeni u kojoj se inače koristi zemni gas. To uključujedistribuciju takvog gasa putem gasovoda, proizvodnju struje, grejanje, zagrevanje vode iupotrebu u raznim tehnološkim procesima. Kompresovan, biogas može da se koristi i kao pogonsko gorivo za vozila.

Biogas je metabolički proizvod bakterija koje proizvode metan, i koje su uzrok raspadanju. Osim odsustva kiseonika, neophodni uslovi su konstantna temperatura i pHvrednost od 6,5 do 7,5. Raspadanje je najefektivnije na temperaturi od 15°C (psihrofilne bakterije), 35°C (mezofilne) i 55°C (termofilne). U praksi se pokazalo da je zadržavanje odoko 10 dana najefektivnije za termofilne bakterije, 25 do 30 za mezofilne i 90 do 120 za psihrofilne. Većina postrojenja koja danas rade, rade u mezofilnom temperaturnom rangu.Pošto se biogas proizvodi tamo gde se organski materijal razgrađuje bez vazduha, postojiširok spektar organskih materija koje su pogodne za anaerobnu razgradnju. Neke od tihmaterija su:

•tečno i čvrsto stajsko đubrivo• posebno prikupljan biolški otpad iz stambenih delova•obnovljivi materijali, kao što su kukuruzna silaža, semenke koje se ne koriste

zaishranu, itd•mulj iz kanalizacije i masti•korišćeni podmazivači


•trava (npr. u EU neobrađena zemlja)• biloški otpad iz klanica; pivara, destilerija; prerade voća i proizvodnje vina;

mlekara;industrije celuloze, šećerana..

Ako se obezbeđuju kontrolisani i regulisani uslovi, umnožavanje mikroba koje proizvode gas i njihov metabolizam se može ubrzati i količina izvađenog gasa povećati. Dva glavna sastojka biogasa su metan (CH4) u količini od 45-70% i ugljen-dioksid (CH4) koji je prisutan 30-55%. Metanski sadržaj proizvedenog gasa u velikoj meri zavisi od kvaliteta korišćenih sirovih materija i karaktera primenjivane tehnologije. Pored glavnih komponenata, gas sadrži još vodenu paru, azot (N), vodonik (H2), sumporni vodonik (SH2) i u manjim količinama ugljeno-vodonike, kao zagađivače koji su prisutni u većoj količini.

Prema mestu nastanka biogas se uslovno deli na:•Deponijski gas•Biogas iz poljoprivrede•Biogas iz drveta•Biogas iz otpadnih voda


Korišćenje, prednosti i nedostaci energije biomase

Biomasa je organska materija životinjskog ili biljnog porekla koja se pomoćurazličitih procesa pretvara u upotrebljivu energiju. Energija biljnog porekla predstavlja, procesom fotosinteze akumuliranu svetlosnu energiju kojom se svetlost transformisala uhemijsku energiju. U toku fotosinteze biljke koriste ugljen dioksid iz vazduha i vode u ciljustvaranja ugljenih hidrata, koji predstavljaju osnovne gradivne elemente biomase. Na ovajnačin se svetlosna odnosno sunčeva energija akumulira u hemijskim vezama strukturnihkomponenti biomase. Ova energije može se eksploatisati na razne načine. Sa druge strane, osnovni izvor biomase životinjskog porekla je prirodni tečni stajnjak. Upotreba biomase ili goriva i otpadnihmaterija dobijenih iz biomase kao izvora energije zahteva njihovo sagorevanje i oslobađanjetoplote koja pokreće generatore električne energije.Energija akumulirana u biomasi je hemijske prirode pa u njenoj eksploataciji nema prekida rada, kao što je to slučaj sa solarnom ili energijom vetra. Sa ovog aspekta, biomasaima više karakteristika fosilnih goriva nego obnovljivih izvora, sa razumljivim razlogom jer su fosilna goriva ustvari fosilni oblik biomase. Istorijski gledano, biomasa je bila osnovniizvor energije za čovečanstvo, uglavnom u obliku drveta koje se koristilo za grejanje ispremanje hrane, dok su industrijskom revolucijom primat preuzela fosilna goriva. I poredtoga biomasa danas učestvuje sa 15% u ukupnoj potrošnji energije, a značajno je da je ovajudeo znatno vedi u zemljama u razvoju nego u industrijalizovanim zemljama. Jedan odnajbitnijih faktora kojiodređuju potencijalnu ulogu biomase u energetskoj industriji, predstavlja jaka konkurencija koja postoji između vrednosti biomase i zemljišta neophodnogza njen uzgoj, što nije slučaj sa ostalim obnovljivim izvorima. Biomasa može da se koristi kaohrana, đubrivo, za proizvodnju papirnih vlakana i kao gorivo.Čak i među derivatima biomase postoji konkurencija koja može da smanji njen značajkao potencijalno gorivo: stajnjak je važno đubrivo, papir može da se reciklira, ljuspice pamuka mogu da se koriste u naftnim bušotinama, piljevina može da se koristi kao zaštitinisloj plodnog zemljišta, aotpadne masti iz restorana kao hrana za domaće životinje. Iako mnogistručnjaci smatraju da biomasa može da se uzgaja isključivo za energetske potrebe, njihovadvostruka ili višestruka uloga se ne može zanemariti uključujudi i ulogu sekundarnih proizvoda žetve.Osnovni aspekt pri korićenju biomase treba da bude održivost korišćenja. Održivostkorišćenja pre svega podrazumeva da količina biomase koja se koristi za dobijanje raznihvrsta energije uvek bude manja ili jednaka prirastu količine biomase. Kada se govori o poljoprivrednim kulturama, održivost korišćenja biomase treba da podrazumeva plansko iredovno vraćanje odreñene količine organske materije biomase (oko 30%) u zemlju u viduzaoravanja,jer se time održava ravnoteža i postiže se veća plodnost zemljišta.Potreba vraćanjaminerala u tlo za šumsku biomasu podrazumeva ostavljanje izvesne količine materije (najčešelišća ili iglica ako je reč o četinarskim šumama) u šumskom tlu. Takođe, održivost korišćenjašumske biomase podrazumeva dugoročna planiranja u pogledu pošumljavanja i eksploataciješumske biomase.Od svih goriva koja su danas u upotrebi jedino biogorivo zadovoljava kriterijumzatvorenog sistema (bar u pogledu stvaranja


ugljen dioksida i čvrstih materijalnih produkatasagorevanja). Ulaz u proces sagorevanja predstavlja biomasa kao gorivo, i vazduh (odnosno kiseonik). Izlaz iz njega čine: dobijena energija, pepeo i gasoviti produkti sagorevanja saugljendioksidom kao glavnim predstavnikom. Živi biljni svet procesomfotosinteze vezuje taj ugljendioksid i uz pomoć sunčeve energije izgrañuje svoju masu. Čvrstimaterijalni ostatak pepeo, takoñe, kao ñubrivo učestvuje u izgradnji nove biljne mase. Na tajnačin se vrši recikliranje ugljen dioksida i čvrstih produkata u prirodi tako da se pritom neremeti postojeda ravnoteža, a za sistem se kaže da je zatvoren.Postoji mnoštvo aspekata sa privrednog i ekološkog stanovišta koji pokazujuopravdanost primene i korišćenja biomase kao energenta. Ekološki aspekti korišćenja biomase: biorazgradivost biomase u tlu je izvrsna jer gotovo 95% materije biomase se razgradi za 28dana.

• biogoriva sadrže neznatne količine sumpora pa u produktima nema sumpor dioksida(to je neizbežan produkt sagorevanja fosilnih goriva)

• prilikom sagorevanja biomase dobia se tzv. čisti pepeo•nema emisije ugljovodonika, kao nepotpunih produkata sagorevanja•u potpunosti je biomasa obnovljiv izvor energije•sva ta biomase već postoji na planeti Zemlji i nije je potrebno stvarati , već je

trebasamo planski iskoristiti, i pomoći joj u regeneraciji.Iz ovih razloga biomasa, pored drugih obnovljivih izvora energije (vetra, vode i solarneenergije), dobija na značaju kao resurs za dobijanje "čiste energije".

Privredni aspekti korišećenja biomase:• prevencija erozije• smanjenje opasnosti od požara• zaštita životinjskog i biljnog sveta i drugih komponenti njihovih raznolikosti•

manja emisija štetnih materija iz generatora električne energije koji koriste biomasu kaogorivo, u poređenju sa sličnim tehnologijama koje koriste fosilna goriva

• Redukcija gasova koji proizvode efekat staklene bašte• Otvaranje novih radnih mesta• Ekonomske koristi u ruralnim sredinamaMeđutim, i pored mnogih prednosti koje poseduje biomasa kao izvor energije

ueksploataciji biomase postoje i određene nepogodnosti za primenu. Neka od njih su:• manipulacioni i ekonomski problemi sa sakupljanjem, pakovanjem i

skladištenjem biomase• periodičnost nastanka biomase• mala zapreminska masa i toplotna moć biomase svedena na jedinicu zapremine• razuđenost u prostoru• nepovoljan oblik i visoka vlažnost biomase• visoke investicije za postrojenja za preradu, pripremu, sagorevanje biomase, itd


ZAKLJUČAK

Korišćenje biomase u energetske, ekološke, agrohemijske, industrijske, tehnološke, ekološke i druge svrhe je vrlo rašireno u Evropskoj zajednici i propraćeno je mnogobrojnim zakonskim i podzakonskim propisima. Cena toplotne i električne energije dobijene iz biomase je regresirana u zemljama EU. Fond za ovaj regres formiran je iz povišenih cena klasičnih izvora energije i naplate taksi za one firme i lica koja zagađuju životnu sredinu i okolinu.

Naša država još uvek nema pravnih, niti tehničkih propisa, za optimalno korišćenje biomase u energetske svrhe. Imamo donet samo jedan jedinstven Zakon o energetici, koji nema propratnih propisa. Naše propise treba unaprediti i prilagoditi propisima Evropske Unije, u kojoj je korišćenje biomase u energetske svrhe zastupljenije i ima dužu tradiciju. U nedostatku naših propisa treba koristiti propise Evropske Unije.

Potrebno je imati u vidu da korišćenje biomase u toplotne svrhe ne povećava sadržaj CO2 u atmosferi, ne stvara efekat staklene bašte te ona ne utiče na globalnu promenu klime. Korišćenjem biomase za dobijanje energije, naročito ako se koristi kao gorivo, oslobađa se ugljen-dioksid (CO2) u atmosferu. Međutim, biljke tokom svog životnog ciklusa, kroz proces fotosinteze, i apsorbuju ugljen-dioskid (prerađuju ga u kiseonik), zbog čega je važno sačuvati biljni potencijal. Biomasu treba ubaciti u Strategiju razvoja energetike Srbije, tj. uključiti je u energetski bilans Srbije.

Investicije u zelenu energiju mogu biti dobro rešenje s obzirom na njihov životni vek isve veću potrebu da se sačuva životna sredina. Bez obira na sve, nove investicije su poženjneu svim državama jugoistočne Evrope, što će na duge staze smanjiti cenu električne energije odčega će na kraju najveću korist imati potrošači


Documents

Biomasa Kao Alternativno Gorivo