Click here to load reader

Biološka zaštita

  • View
    1.052

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of Biološka zaštita

Bioloka zatita u okviru RHB zatiteUvodKroz istoriju bioloki inioci su bili uzronici brojnih zaraznih bolesti. Harale su epidemije a ljudi su uglavnom njihove uzroke videli u neemu to je iznad njihovog pojmljenja. Jednostavno nisu posedovali dovoljno znanja da im se suprotstave. Tamu na srednji vek svakako su bacale epidemije kuge. Naime one su se gotovo periodino javljale na svakih 100 godina. Prilikom jedne od takvih epidemija deavalo se da pola tadanje populacije bude sravnjeno. Jedna od najteih epidemija koja je poprimila dimenzije pandemije ,,crne smrti pojavila se 1346. godina u Kini i Mongoliji, a potom se irila u tri pravca: ka Crnom moru; prema Kaspijskom jezeru i prema Arabiji i Egiptu. U svim ratovima koji su voeni u istoriji oveanstva vrlo esto su zarazne bolesti i infekcije rana nastale spontano. Npr. na svim evropskim ratitima u periodu od 1733. do 1865. od oruja je poginulo 1,500,000 vojnika, a od zaraznih bolesti i infekcija rana 6,500,000 vojnika. Krajem XIX i poetkom XX veka sa razvojem nauke otkriveni su gotovo svi uzronici zaraznih bolesti kao patogeni organizmi. Meutim epidemije zaraznih bolesti su ostale pratilje ratova, bede, siromatva i ekonomskih kriza. Danas, bioloko oruje predstavlja veliku opasnost za oveanstvo u eventualnom ratu. Meutim, bioloko oruje se veoma retko upotrebljava na otvorenom bojnom polju i ide se na njegovo prikriveno dejstvo. Naime, teroristi esto poseu za njime pre svega zbog njegove jeftine proizvodnje- bioterorizam. Sa druge strane, vetakim putem izazvane zarazne bolesti dovele bi do panike, dezorganizovanosti i onesposobljenosti pripadnika oruanih snaga za pruanje otpora ali i civilnog stanovnitva. Razvoj epidemiologije je umnogome umanjio mogunost nastanka epidemija ali i dalje postoji mogunost da do njih doe, posebno u specifinim okolnostima (zemljotresi, poplave, poari,itd). to se tie borbe protiv bioterorizma, ona je izuzetno kompleksna i nepredvidiva.

1. RHB zatitaRHB zatita se moe definisati kao sveukupnost postupaka, mera, snaga i sredstava organizovanih radi zatite i spasavanja ive sile i materijalnih dobara drutva, kao i ostalih aktivnosti na otklanjanju posledica ratnih NHB dejstava, RHB kontaminacije i drugih tehnikotehnolokih katastrofa i udesa u vreme mira. Organizuje se i priprema za uspeno delovanje u ratu, u kome bi dolo do primene RHB oruja, i u miru kod pojave udesa i velikih tehniko-tehnolokih i drugih katastrofa. Zadaci RHB zatite kao jedne od najsloenijih mera civilne zatite su:1) RHB

kontrola teritorije, osmatranje RHB opasnosti, RHB izvianje, dozimetrijska kontrola, laboratorijska kontrola i detekcija, obavetavanje stanovnitv o opasnostima, organizacija kontrolno-zatitne slube i organizacija ivota i rada na kontaminiranom zemljitu i izvan njega; 2) Organizacija i sprovoenje taktikih, tehnikih i biomedicinskih mera line i kolektivne zatite stanovnitva, pojedinane i skupne zatite stoke i RHB zatite vode, hrane, iivotinja i biljaka; 3) Organizacija i sprovoenje mera zavrne RHB dekontaminacije ljudi, stoke, opreme i odee, poslovnog i ivotnog prostora; Da bi uspeno realizovala ove zadatke RHB zatite, drava je preuzela obavezu da: -Snage RHB zatite neprekidno organizuje, da ih stalno i kvalitetno obuava, materijalno i tehniki oprema, izrauje planove razvoja i planove upotrebe, i da putem vebi vri proveru njihove pripremljenosti za uspeno delovanje u ratu i u vreme prirodnih, tehniko-tehnolokih i drugih udesa u miru. Organizovane snage RHB zatite su: Centri za obavetavanje; Jedinice civilne zatite; tabovi i drugi organi civilne zatite, i Specijalizovane radne organizacije, organi i slube koje se u okviru redovnih delatnosti bave praenjem pojava znaajnih za RHB zatitu.

Naela i principi RHB zatite su:

princip razvojnosti i neprekidne promene radi usklaivanja potreba i mogunosti; princip svestrane povezanosti i uzajamnog delovanja iz kojeg proizlaze konkretna nauna miljenja; princip proimanja suprotnosti postojanje jedinstva u sukobu suprotnih snaga i tendencija; princip prevazilaenja ogranienosti odreenih pojava i reenja, i

princip prelaska kvantiteta u kvalitet i obratno. 1.1. RHB kontrola

Dobro organizovanom RHB kontrolom blagovremeno se stie uvid o protivnikovim namerama da upotrebi NHB oruje, kontrolie se pojava i irenje kontaminanata i prua se uvid u situaciju nastalu NHB udarom odnosno posle RHB akcidenata. RHM kontrolom se spreava neko vee iznenaenje, lake se procenjuje novonastala teta, prognozira se dalji razvoj RHB situacije, obavetavaju se stanovnici, organi i organizacije posrednim i neposrednim RHm opasnostima. Mere RHB kontrole su prema redosledu odvijanja: a) prikupljanje podataka o NHB oruju neprijatelja; b) RHB osmatranje; c) Meteo-osmatranje i merenje; d) RHB obavetavanje; e) RHB izvianje; f) kontrolno-zatitna sluba (KZS); g) laboratorijski poslovi analize, i h) doziometrijska kontrola. 1.2.RHB dekontaminacija RHB dekontaminacija predstavlja skup mera i postupaka koji se preduzimaju radi otklanjanja, neutralizacije ili unitavanja RHB agenasa. Razlikujemo: radioloku; hemijsku i bioloku dekontaminaciju. Radioloka dekontaminacija obuhvata mere i postupke koji se preduzimaju radi smanjenja do dozvoljenog nivoa ili potpunog uklanjanja radioaktivnoh estica s kontaminiranih povrina. Hemijska dekontaminacija je neutralisanje ili otklanjanje bojnih otrova sa kontaminiranih povrina. Bioloka dekontaminacija obuhvata mere i postupke koji se preduzimaju radi unitavanja ili uklanjanja uzronika i izazivaa zaraznih oboljenja sa kontaminiranih povrina. Postoji vie kriterijuma za podelu metoda dekontaminacije. Po prvom kriterijumu mogue je podeliti dekontaminaciju na prirodnu i vetaku. Prirodna se vri pod dejstvom atmosferskih uticaja (kia,sneg itd.), a vetaka podrazumeva upotrebu odreenih sredstava, materija i postupaka. U okviru nje se preduzimaju: fizike, hemijske i kombinovane metode. Fizike metode su: etkanje, istresanje, pranje, itd. Hemijske metode podrazumevaju primenu odreenih hemiskih supstanci, pri emuse odvija odreena hemijska reakcija poput neutralizacije, oksidacije, hlorisanja i dr. Kombinovana metoda predstavlja kombinaciju prethodne dve i najee se primenjuje. Sledei kriterijum podele dekontaminacije je prema obimu izvoenja i to na:

primarnu (deliminu) i zavrnu (potpunu). Osim toga dekontaminacija moe biti pojedinana, grupna i kolektivna. Prilikom izvoenja dekontaminacije moraju se potovati odreena naela organizacije, kao to su: brzina; prioritet (ljudi su uvek na prvom mestu) celishodnost (da li je isplativo dekontaminirati, ili ne) i potpunost. Razvoj pribora i ureaja za dekontaminaciju i njihovo uvoenje u operativnu upotrebu belei svoje poetke 40-tih godina XX veka. Najee se ovi pribori razvrstavaju u tri grupe i to: pribore za linu dekontaminaciju; pribore za dekontaminaciju naoruanja i tehnike (grupne) i ureaje za zavrnu dekontaminaciju.

2. Bioloko orujePod pojmom biolokog oruja podrazumeva se ratna primena patogenih mikroorganizama, njihovih toksina, insekata i nekih ivotinja sa ciljem izazivanja masovnih oboljevanja ili trovanja ljudi, ivotinja i biljaka, njihovog onesposobljavanja ili ubijanja. Za razliku od nuklearnog i hemijskog oruja, patogeni organizmi i drugi bioloki agensi nikada do sada nisu frontalno i javno upotrebljeni u nekom ratu. U pored brojnih zabrana o upotrebi biolokog oruja, u pojedinim zemljama u formacijsko naoruanje ulaze: patogeni mikroorganizmi, prouzrokovai zaraznih bolesti kod ljudi, ivotinja i biljaka iz podgrupa: bakterija, virusa, rikecija, protozoa i gljivica; neke vrste insekata, kao prenosioci i prelazni domaini patogenih mikroorganizama, kao to su bele vai, buve, komarci i krpelji; insekti kao velike tetoine jer se hrane itaricama i drugm prehrambenim artiklima koji slue i za ljudsku i stonu ishranu, pa deluju kao bioloki inkapacitanti u odnosu na ivu silu; otrovni produkti- toksini, saprofitnih i parazitskih mikroorganizama (klostridium, botulini, stafilokoke); otrovni produkti nekih biljaka, algi, faune i flore mora o okeana, kao to su ricin, tetrodotoksin i saksitoksin; neke vrste ivotinja, pre svega glodari koji se pojavljuju kao vektori patogenih organizama prouzrokovaa zaraznih bolesti ljudi iz grupe zoonoza. Bioloki agensi se mogu koristiti tajno ili prikriveno putem diverzantsko-teroristikih akcija u ratu i u vanrednim stanjima. Proizvodnja biolokog oruja je daleko jeftinija od proizvodnje nuklearnog i hemijskog oruja. 02Proizvodnju nuklearnog i hemijskog naoruanja je praktino nemogue sakriti, dok se proizvodnja biolokog oruja moe efikasno prikriti mirnodopskim potrebama. Da bi se neki bioloki agens mogao koristiti u ratne svrhe, kao oruje, on mora da ispunjava sledee zahteve:

da poseduje osobinu visoke virulentnosti i bioloke aktivnosti prema makroorganizmu; da se lako unosi u organizam; da imaju visok stepen kontagioznosti (prijemivosti); da su termostabilni, postojani i otporni na nepovoljne uslove sredine (vlaga, sunce, voda sneg i sl). Bioloki agensi koji se smatraju biolokim orujem su:1) Bakterije- kao uzronici zaraznih bolesti: kuge, tularemije, bedrenice, sakagije,

bruceloze i meliodoze;2) Virusi- izazivai zaraznih bolesti: velikih boginja, ute groznice, denge, zaraznog

zapaljenja mozga, gripa;3) Rikecije- kao prouzrokovai pegavog tifusa, kvrinog tifusa i Q groznice; 4) Gljivice koje izazivaju kod ljudi i ivotinja sistemska oboljenja

organa.

(kokcidioidomikoze i histoplazmoze) Pored ovog bioloko oruje se deli jo na prosta i sloena bioloka borbena sredstva. U prosta spada jedna vrsta patogenih mikroorganizama ili njihovih otrovnih produkata a u sloena vie vrsta patogenih mikroorganizama i njihovih produkata- toksina. Osnovne karakteristike biolokog oruja su: Prostornost i masovnost unitavanja i onesposobljavanja ive sile i biljnog sveta; Trajnost efekta irenja epidemije i odravanja endemskih arita; Postojanje inkubacionog perioda; Pogodnost

Search related