LTNIVERZITET IJ BEOGADIJPOLJOP RI VREDNI F'AKLTLTET

Sofija Pekii Quamie

Vesna Poleksii

ZoruDajic Stevanovii

ZarkaDuli6

BIOLOGIJAZBIRKA PITANJA ZA PRUEMNI ISPIT

Predgovor

Po5tovane buduie koleginice i kolege,Podastvovani va5om Zeljom da upi5ete Poljoprivredni fakultet, za polaganjeprijemnog ispita iz Biologije pripremili smo Zbirku od preko 600 pitanja kojamogu biti ponudena na ispitu. Sva pitanja su zasnovana na vai:edimudZbenicima Biologije zal,Il, m i ry ruzred gimnazije Prirodno-matematidkogsmera. Na svako pitanje ponudeno je vi5e odgovora od kojih je samo jedanpotpun i tadan. U zbirci su tadni odgovori oznadeni podebljano (bold). Naprijemnom ispitu 6e VaS zadatak biti da zaok,ruLite broj ispred potpuno tadnogodgovora. Ukoliko zaokruLite vi5e odgovora ili precrtavate,taj zadatakne6e bitipriznat. Nijedan ponudeni odgovor na prijemnom ispitu neie biti podebljankako biste sami odredili odgovor koji smatrate tadnim. Napominjemo daredosled ponudenih odgovora na prijemnom ispitu moZe biti promenjen uodnosu naZbirku.Prijemni ispit iz Biologije na Poljoprivrednom fakultetu sastoji se iz 30 pitanjaizabranihiz ove zbirke za svaki upisni rok.Zelimo Vam uspesno polaganje prijemnog ispita.

Beograd, 2007.

Autori

1 . Proteini predstavlj aju:1) organske mikromolekule izgradene od peptida2) organske makromolekule izradene od nukleotida3) organske makromolekule izgradene od amino-kiselina4) neorganske molekule koji udestvuju u gradi 6elije

2. Nukleinske kiseline su:1) organski mikromolekuli koji udestvuju u gradi 6e1ije2) organski makromolekuli spojeni u peptidni lanac3) organski makromolekuli izgradeni od amino-kiselina4) organski makromolekuli izgradeni od nukleotida

3. Molekul DNK predstavlja:1) polipeptidni lanac2) polinukleotidni lanac3) dvojni polinukleotidni lanac4) dvojni polipeptidni lanac

4. Molekul RNK predstavlja:1) polipeptidni lanac2) polinukleotidni lanac3) dvojni polinukleotidni lanac4) dvojni polipeptidni lanac

5. Celija je osnovna strukturna i funkcionalna jedinica:l) samo prokariota2) samo eukariota3) virus4 prokariota i eukariota4) prokariota i eukariota

6. Prokariotska delija nema:1) citoplazmu2) membrane3) jedro4) zid

7. Eukariotska delija ima:1) jedro2) organele3) citoskelet i membrane4) sve gore pobrojano

4

8. Celijska membrana odlikuje:1) samo prokariotske 6elije2) samo eukariotske delije3) samo animalne 6elije4) sve delije

9. U gratli delijske membrane udestvuju:1) lipidi2) ugljeni hidrati3) proteini4) sva gore pobrojana jedinjenja

10. U gradi membrane lipidi dine:1) spolja5nji periferni sloj2) sredi5nji sloj3) unutra5nji periferni sloj4) sredi5nji i periferni sloj

11. Proteini u membrani mogu biti:1) transmembranski2) periferni3) periferni i sredi5nji4) periferni i transmembranski

I 2. Olak5an a difuzija kroz membranu se obavlj a zahvaljuju6i :

1 ) fosfolipidima membrane2) odredenim proteinima membrane3) glikolipidima membrane4) rastvorljivosti materija u lipidima

13. Aktivni transport kroz membranu je:1) transport jona niz gradijent koncentracije sa udes6em ATp-a2) transport jona uz gradijent koncentracije sa uie56em ATp-a3) transport malih molekula rastvorenih u lipidima4) transport jonavzaktivno udede ADP-a

I 4. Egzocitoza predstavlja proces:1) uno5enja krupnih molekula i destica u 6eliju2) wbacivanje supstanci iz delije3) uno5enje bakterija u deliju4) ubacivanje supstanci koje plazmina membrana specifidno prepoznaje

5

15. Ribozomi su komponente:1) samo eukariotske 6elije2) samo prokariotske 6elije3) 6elija bakterija i gljiva4) prokariotske i eukariotske delije

16. Ribozomi sluZe za:1) fotosintezu2) hemosintezu3) sintezu proteina4) sintezu lipida

17. Poliribozom grade:1) ribozomi2) ibozomi pridvrSdeni za membranu3) ribozomi i informaciona RNK4) samo velike podjedinice

1 8. Endopl azmina mreZa predstavlja sistem membrana poznatpod imenom:1) retikulum2) goldLijev aparat3) diktiozom4) vezikula i ribozomi

19. GoldZijev aparat grade:1) diktiozomi2) membranske vezikule3) sekretne vezikule4) prenosne vezikule

20.RazLaganje materija u Zivotinjskoj 6eliji obavljaju:1) sferozomi2) hromozomi3) lizozomi4) citozomi

2l.Razlaganje materija u biljnoj 6eliji obavlja se u:1) lizozomima2) sferozomima3) citozomima4) vakuoli

6

22.Mitohondrije su:l) jednomembranske organele sa brojnim izra5tajima2) dvomembranske organele bezizraitaja na membrani3) dvomembranske organele sa izra5tajima na unutra5njoj

membrani4) nemembranske organele

23. Kriste su:1 ) izra5taj i spolj a5nj e membrane mitohondrij a2) wra(taji unutra5nje membrane mitohondrija3) deo membranskog sistema hloroplasta4) unutrainje invaginacije membrana hromoplasta

24. Plastidi su:1) dvomembranske organele karakteristiine za biljnu 6eliju2) dvomembranske organele karakteristi dne za animalnu deliju3 ) nemembranske organele ispunj ene pigmentima4) jednomembranske organele sa skrobom

25. Hloroplasti su:1) bezbojni plastidi2) fotosintetski aktivni plastidi3) fotosintetski neaktivni plastidi4) plastidi sa brojnim pigmentima

26. Tilakoidni sistem je:1) membranski sistem hloroplasta2) membranski sistem hromoplasta3) membranski sistem mitohondrija4) membranski sistem endoplazmine mreZe

27. Elementi citoskeleta su:1) ribozomi2) aktinski filamenti3) tilakoidi4) amiloplasti

28. Osnovna strukturna i funkcionalna komponenta jedra je:1) nukleoplazma2) hromatin3) jedrov matriks4) jedrove vezikule

29.U gradi hromatinskog vlakna udestvuju:1) DNK2) DNK i nehistonski proteini3) DNK, histoni i nehistonski proteini4) DNK, lipidi i ATP

30. Nukleusni ovoj predstavlja:1) omotad amiloplasta2) omotai jedra3) 6elijski zid4) spolja5nju 6elijsku membranu

31. Hromozomi su:1) strukturne komponente citoskeleta2) nosioci genetiike informacije3) akteri u 6elijskom transportu4) prenosioci energije

32. Flromozomi se sre6u u:1) jedru2) mitohondrrjama3) hloroplastima4) svim gore pomenutim organelama

33. Osnorma komponenta hromozoma je:1) RNK2) DNK3) cirkularna DNK4) informaciona RNK

34. Prepis genetidke informacije w5i se:1) replikacijom2) transkripcijom3) replikacijom i transkripcijom4) kopiranjem

35. Spoljni omotad animalne 6e1ije je:1) 6elijski zid2) detijska membrana3) delijski ovoj4) 6elijski matriks

36. Spoljni omotad biljne 6elije je:1) delijski zid2) delijska membrana3) 6elijski ovoj4) 6elijski matriks

37. Celuloza, pektin i hemiceluloza su komponente:1) 6elijske membrane2) 6elijskog matriksa3) detijskogzida4) jedrovog ovoja

38. SrediSnja lamela spaja:1) animalne ielije2) biljne 6elije3) stomine delije4) vezikule

39. Mitoza je:1) deoba somatskih eukariotskih delija2) deoba citoplazme3) podela hromozoma4) deoba prokariotske delije

40. Smisao mitoze je u:1) ravnomernoj raspodeli hromozoma u derkama 6elijama2) neravnomernoj raspodeli hromozoma u derkama delijama3) redukciji broja hromozoma4) genetskoj izmeni hromozoma

41. Smisao mejoze je u:1) ravnomemoj raspodeli hromozoma u 6erkama 6elijama2) redukciji i genetskoj izmeni hromozoma3) svodenju haploidnog na diploidan broj hromozoma4) produkciji somatskih 6elija

42.Interfaza je:1) prva fazamitoze2) prvafazamejoze3) pripremn a faza za mitozu4) priprem na faza za mitoza i mejozu

43.U anafazimitoze dolazi do:1) razdvajanja hromatida i njihovog kretanja ka suprotnim

polovima2) postavljanja hromozoma u deobnu ravan3) rekonstruisanja jedrovog ovoja4) kondenzovanja hromozoma

44.U metafazi mitoze dolazi do:l) razdvajanja hromatida i njihovog kretanja ka suprotnim polovima2) postavljanja hromozoma u deobnu ravan3) rekonstruisanja jedrovog ovoja4) kondenzovanja hromozoma

45. U anafazi I mejoze dolazi do:l) ruzdvajar$a hromatida i njihovog kretanja ka suprotnim polovima2) razdvajanja hromozoma i njihovog kretanja ka suprotnim

polovima3) rekonstruisanja jedrovog ovoja4) kondenzovanja hromozoma

46.U anafazi II mejoze dolazi do:l) razdvajanja hromatida i njihovog kretanja ka suprotnim

polovima2) razdvajanja hromozoma i njihovog kretanja ka suprotnim polovima3) rekonstruisanja jedrovog ovoja4) kondenzovanja hromozoma

4T.Udvajaqe DNK odigrava se tokom:l) G2 faze2) anafaze3) S-faze4) telofaze

48. Rezultat mitoze su:1) dve somatske 6erke 6elije2) 4haploidne 6erke delije3) 2 6e1ije sa redukovanim brojem hromozoma4) 4 diploidne 6erke delije

10

49. Rezultat mejoze su:1) dve somatske 6erke 6elije2) 4 haploidne derke delije3) 2 6elije sa redukovanim brojem hromozoma4) 4 diploidne 6erke 6elije

50. Na osnovu sloZenosti delijske grade, sve 6elije se dele na:1) prokariotske i eukariotske2) viruse, bakterije i eukariote3) bakterije, gljive, biljke i Zivotinje

51. Prokariotske 6elije karakteristidne su za:l) gljive2) viruse i bakterije3) bakterije4) bakterije i protiste

52. Glavnatri domena Zivih bi6a su:1) bakterije, biljke i Zivotinje2) arhebakterije (arhea), bakterije i eukarioti3) virusi, bakterije, eukarioti

53. Pet osnovnih carstava Zivih bi6a su:1) monera (bakterije), jednodelijski organizmi sa jedrom, gljive,

biljke i Zivotinje2) alge, gljive, liSajevi, Zivotinje i biljke3) virusi, bakterije, gljive, biljke i Zivotinje

54. Virusi su najde56e izgradeniiz:1) DNK iti RNK i proteinskog omotaia2) citoplanne i jedra3) DNK i 6elijske membrane

55. Spolja5nji proteinski omotad virusa oznatava se kao:l) kapula2) kapsid3) 6elijski zid

56. Spolja5nji omotad virusa, oznaden kao kapsid,izgraden je iz;1) DNK2) RNK3) proteina

11

57. Bakteriofage (virusi koji napadaju bakterije) imaju dva tipa Zivotnogciklusa:

1) litidki i metabolidki2)lizogeru i biogeni3) litiiki i lizogeni

58. Retrovirusi su izazivaii bolesti:l) upale plu6a2) ArDS3) gripa

59. Bakterije su izgradene:1) iskljudivo iz jedne 6elije2) iz jedrc ili dve 6elije3) iz jedne delije ili formiraju skupove iz velikog broja 6elija-

kolonije

60. Bakterije su:

1) iskljuiivo prokariotski organizmi2) prokariotski i eukariotski organizmi3) eukariotski organizmi

61. Prema gradi bakterijskog zida bakterije se dele na:1) koke, spirile i bacile2) gram pozitivne i gram negativne bakterije3) endospore i plazmide

62. Autotrofne bakterije vrSe:1) fotosinetezu2) fotosintezu ili hemosintezu3) hemosintezu

63. Ve6ina bakterija su:1) autotrofni organizmi2) heterotrofni organizmi3) fotoautotrofni organizmi

64. Osnovna taksonomska kategorija je:1) organizam2) vrsta3) razdeo4) rod

t2

65. Srodne wste ujedinjuju se u:1) rod2) podvrste3) familije4) klase

66. Floristidka sistematika se bavi:1) morfolo5kom slidno5du izmedu organizarta2) opisivanjem biljaka i njihovim razvrstavanjem u taksonomske

grupe3) srodnidkim odnosima izmedu biljaka

67. Filogenetska sistematika biljaka se bavi:1) morfolo5kom gradom biljaka2) poreklom i srodniikim odnosima izmedu biljnih taksona3) opisivanjem biljaka i njihovim razvrstavarfiem u taksonomske grupe

68. Crvene alge sadrZe plastide:l) hloroplaste2) hloroplaste i feoplaste3) rodoplaste4) rodoplaste i feoplaste

69. Crvene alge su:1) jedno6elijske2) jedno6elijske i kolonijalne3) jednodelijske, kolonijale, koniaste i talusne4) kolonijalne i kondaste

70. Crvene alge razmoZavaju se:

1) sporulativno i vegetativno2) sporulativno, vegetativno i polno3) vegetativno i polno4) sporulativno i polno

71. Crvene alge naseljavaju:1) mora2) slatke vode3) mora i slatke vode

13

72.Mrke alge sadrZe plastide:l) hloroplaste2) feoplaste3) rodoplaste4) rodoplaste i hloroplaste

73. Mrke alge su:1) jednoielijske2) jedno6elijske i vi5e6elijske3) jedno6elijske i kolonijalne4) vi5e6elijske (talusne)

7 4. Mrke alge razmnoZavaju se :

1) sporulativno i vegetativno2) sporulativno, vegetativno i polno3) vegetativno i polno4) sporulativno i polno

75. Mrke alge naseljavaju:l) samo mora2) mora i izuzetno slatke vode3) slatke vode

76. Silikatne alge su preteZno:1) jedno6elijske2) jednodelijske i kolonijalne3) vi5edelij ske (talusne)

77. Omota(, silikatnih algi naziva se:

1) valva2) pleura3) rafa4) teka

78. ZeLene alge u hloroplastima sadrZe:l)hlorofilaic2)hlorofilaib3)hlorofilaid

79.Zelene alge su:l) jedno6elijske, kolonijalne i kondaste2) jednodelijske, kolonijalne, koniaste i talusne3) vi5e6elijske talusne

t4

80. Zelene alge razmnoZavaju se:

1) vegetativno, bespolno (sporulativno) i polno2) vegetativno i sporulativno3) polno, smenom generacija i sporulativno

81. Zelene alge naseljavaju:1) slatke vode, mora, zemlji5te i vazduh2) slatke vode i mora3) slatke vode, mora i zemlji5te

82. Euglenoidne alge su:1) jednoielijske i kolonijalne2) jedno6elijske i kondaste3) kolonijalne i kondaste4) jednodelijske

83. Euglenoidne alge su:1) autotrofne2) heterotrofire3) autotrofne, heterotrofne i miksotrofne

84. Charophyta (pr5ljenice) su:1) planktonske i bentosne alge2) bentosne alge3) planktonske alge

85. Charophyta (prSljenice) se razmnoZavaju:l) bespolno (sporulativno), vegetativno i polno2) vegetativno i polno3) samo polno

86. Telo gljiva moZe biti:I ) celularno, plazmodijalno, micelijsko2) celularno, plazmodijalno, nemicelijsko i micelijsko3) nemicelijsko i micelijsko

87. Hife su:

1) koniaste delije gljiva2) rezervne materije gljiva3) izra5taji nastali pupljenjem kod kvasaca

15

88. Sporulativno razmnolavartje gljiva obavlja se uz pomo6:1) endospora i egzospora2) askospora i endospora3) egzospora i bazidiospora

89. Bazidiospore se javljaju kod:1) peiurki2) kvasaca3) parazitskih gljiva

90. Garke i rde su:

1) saprofitske gljive2) parazitske gljive3) saprofitne i parazitske gljive

91. Carstvo gljiva dine razdeli:1) sluzavih, pravih gljiva i kvasaca2) pravih gljiva i kvasaca3) sluzavih i pravih gljiva

92. Li5ajevi predstavljaju:1) posebnu grupu algi2) posebnu grupu gljiva3) talus izgratlen simbiozom algi i gljiva

93. Fotobiont li5aja dini:1) gljiva preteZno izpodrazdela Ascomycotina2\zelena alga ili cijanobakterija3) zelena alga

94. Talus li5aja moZe biti:l) kondast, korast i listast2) korast, listast i koZast3) korast, listast i Zbunast4) kondast, listast, korast i Zbunast

95. Soredije i izidije su:1 ) tvorevine za v egetativno rrzmno Zav anje glj iva2) tvorevin e za v egetativno razmnoLwanj e liSajeva3) tvorevine za sporulativno razmnoLavanje li5ajeva4) tvorevine za sporulativno raztnno1avanje gljiva i li5ajeva

t6

96. LiSajevi su indikatori:1) vlaZnih stani5ta2) vlai:nih i hladnih staniSta3) iistog vazduha

97. LiSajevi preteZno naseljavaju:1) tropske predele2) suptropske predele3) hladne oblasti severne Zemljine hemisfere

98. Tkiva koja imaju sposobnost deobe nazivaju se:

l) trajna2) tvorna3) primarna4) sekundarna

99. Diferencirana tkiva, dije se 6elije, po pravilu, ne dele oznadavaju se kao:1) trajna tkiva2) tvorna tkiva3) primarna tkiva4) sekundarna tkiva

100. Prema poreklu meristemska tkiva biti:1) primarna2) sekundarna3) primarna i sekundarna

101. Prema poloZaju tvorna tkiva mogu biti:l) w5na i bodna2) vr5na, boina, umetnuta i traumatiina3) vr5na, bodna i traumatidna

102. Vegetaciona kupa izdanka i korena spada u:1) vrlne meristeme2) umetnute meristeme3) bodne meristeme4) traumatidne meristeme

103. Vegetaciona kupa korena spada u:1) vr5ne meristeme2) umetnute meristeme3) bodne meristeme4) traumatidne meristeme

t7

104. Vegetacione kupe korenaiizda*abiljci sluZe za:1) rastenje u duZinu2) debljanje3) interkalarni rast

105. Vegetaciona kupa korenaiizdanka spadaju u:1) primarne meristeme2) sekundarne meristeme3) meristeme me5ovitog porekla

106. U bodne meristeme biljaka ubrajaju se:1) kambijum2) felogen3) kambijum i felogen4) kambijum, felogen i kalus

107. Bodna tvorna tkiva sluZe biljciza:1) rast u duZinu2) debljanje3) interkalani rast

108. Radom kambijuma nastaju:l) tvorna tkiva2) sprovodna tkiva3) mehanidka tkiva

109. Radom felogena nastaje:1) sistem sprovodnih tkiva2) pokoriino tkivo periderm3) sistem mehanidkih tkiva4) sistem tvornih tkiva

110. Umetnuto tvorno tkivo nastaje od:1 ) traumatidnog meristema2) kambijuma3) felogena4) vrSnog tvornog tkiva

111. Kalus moZe da obrazuje:1) meristemska 6elija2) bilo koja Ziva delija3) svaka delija biljnog tela

18

I12.U prosta trajnatkiva ubrajaju se:1) mehanidka i pokoridna tkiva2) osnovna (parenhimska) i mehaniika tkiva3) sprovodna, mehanidka, pokoridna i sekreciona tkiva4) sprovodna, osnovna i sekreciona tkiva

1 13. U sloZena trajna tkiva ubtrajaju se:

l) osnovna (parenhimska) i pokoridna tkiva2) mehanidka i pokoridna tkiva3) pokoriina, sprovodna i sekreciona tkiva4) sprovodna, mehanidka, pokoridna i sekreciona tkiva

114. Celije parenhimskih tkiva su:1) Zive2) neLive3) Zive i neZive

115. Parenhimska (osnovna tkiva) w5e:1) fotosintezu2) apsorpcijuo fotosintezu i skladi5tenje rezervnih materija, vode i

vazdluha3) apsorpciju i skladi5tenje rezenmih materija4) apsorpciju, fotosintezu

I16. Parenhimzamagaciniranje rezervnih supstanci obidno se nalazi u:1) listovima2) listovima, korenovima i plodovima3) semenimar lukovicama, krtolama, zadebljalim korenovima i srZi

I17. Osnovna funkcija hlorenhima je:1) transpiracija2) aeracija3) fotosinteza4) rezervisanje hranljivih materija

118. Osnovna uloga rizodermisa je:l) sprovodenje vode i mineralnih materija2) upijanje (apsorpcija) vode i mineralnih materija3) skladi5tenje rezenrnih materija

l9

119. Celije rizodermisa karakteri5u se prisustvom:l) kutikule2) plute3) izra5taja (korenskih dlaka)

120. Mehanidka tkiva biljnom telu sluZe za:1) davanje potpore biljnim organima i odrZavanje oblika2) odrlavanje turgora3) otpornost prema spolja5njim uticajima

121. Stalna dwstina biljnog tela ostvaruje se zahvaljuju6i:1) Graili i rasporedu mehaniikih tkiva2) odr1avanju turgora3) gradi i rasporedu sprovodnih tkiva

t22.U mehanidka tkiva spadaju:1) rizoderm, epiblem, pluta2) ksilem i floem3) kolenhim i sklerenhim

123 . Celije kolenhima imaju:1) neravnomerno zadebljale delijske zidove2) ravnomemo zadebljale 6elijske zidove3) lignificirane ielijske zidove

124. Celije kolenhima su:1) neZive2)Live3) Zive i neZive

125. Celije sklerenhima imaju:1) neravnomerno zadebljale 6elijske zidove2) ravnomerno zadebljale delijske zidove3) gelificirane delijske zidove

126. Celije sklerenhima su:1) neZive2) Live3) Zive i neZive

20

127. Pokoridna tkiva spadaju u:1) tvorna tkiva2) trajna tkiva3) parenhimska tkiva

128. Osnovna uloga pokoridnih tkiva je:1 ) skladi5tenje rezervnih materija2) fotosinteza3) za5tita biljnih organa od nepovoljnih uticaja spolja5nje sredine4) odrLavanje oblika

129.U pokoridna tkiva ubrajaju se:

1) sklerenhim i kolenhim2) epidermis, peridermis i mrtva kora3) ksilem i floem4) pluta, felogen i feloderm

130. Celiski zidovi epidermisa sadrZe:1) kutin i vosak2) plutu3) plutu i kutin

131. Tvorevine epidermisa koje pojadavaju njegovu za5titnu moi su:1) stome2) emergence3) dlake (trihome)

l32.Uloga stoma vezana je za procese:1) fotosinteze2) transpiracije3) fotosinteze i transpiracije4) fotosinteze, transpiracije i disanja

133. U sastav stominog aparataulaze:1) delije zatvarudice2) lelije zafraradice i otvor izmedu njih3) 6elije zatvaraiice, stomin otvor, 6elije pomo6nice i susedne delije

134. Peridermis se nalazina:1) powSini jednogodi5njih stabala2) povr5ini vi5egodi5njih stabala i korenova3) pow5ini plodova, izomai krtola

2t

135. Peridermis dine:1) pluta i felogen2) epidermis, pluta i felogen3) kambijum i pluta

136. Sodivaste tvorevine u peridermisu odgovome zaprovetravanje nazivaju se:1) stome2) pukotine3) lisni oZiljci4) lenticele

137. Mrh,u koru sadinjava:1) peridermis2) pluta i felogen3) kompleks tkiva (slojevi plute i odumrla tkiva izmeilu njih)4) epidermis i peridermis

1 38. Sprovodna tkiva spadaju u:1) tvorna tkiva2) trajna tkiva3) tkiva privremenog karaktera

139. Sprovodna tkiva nastaju radom:1) felogena2) kambijuma3) w5nih meristema4) vr5nih i interkalarnih meristema

140. Sprovodna tkiva su:1) prosta2) sloZena3) prosta i sloZena

141. Sprovodna tkiva sadinjena su iz:1) peridermisa2) ksilema i floema3) sklerenhima i kolenhima

142. Ksilem sprovodi:1) vodu2) vodu i rastvorene mineralne materije3) rastvorene organske materije

22

143. Osnovni elementi ksilema su:1) sitaste 6elije i delije pratilice2) likina i drvena vlakna3) traheje i traheide4) skrenhimske i parenhimske delije

144. Floem sprovodi:1) vodu2) vodu i rastvorene mineralne materije3) vodu i rastvorene hranljive materije (produkte fotosinteze)

145. Osnovni elementi floema su:1) sitasti elementi (sitaste 6elije i sitaste cevi)2) traheje i traheide3) likina vlakna i parenhim floema4) sklerenhimske i parenhimske 6elije

146. Sekret kao produkt sekretornih tkiva se:

1) izluduje u spolja5nju sredinu2) zadriavau biljci3) izluiuje u spolja5nju sredinu ili sakuplja u biljci

147. Sekretoma tkiva imaju ulogu u:1) boljem prilagodavanju biljaka na uslove spolja5nje sredine2) rezewisanju hranlj ivih materij a3) provetravanju i transpiraciji

148. Vegetatirmi organi biljke su:l) cvet, plod, seme2) sistem izdanaka i korenov sistem3) koren, stablo, list i cvet

149. Reproduktivni organi biljke sluLe za:1) ishranu2) rastenje3) razmnoZavanje

150. Koren vr5i:1) udvr56ivanje biljke za podlogu2) uivr5divanje biljke za podlogu, apsorpciju i sprovodenje vode i

magaciniranje3) apsorpciju i provodenje vode i magaciniranje hranljivih materija

23

151. Koren raste zahvaljuju6i:1) vegetacionoj kupi korena2) pojavi bodnih korenova3) korenovoj kapi

l52.Pravi koren postaje iz:l) zadetaka adventivnih korenova2) stabaoceta klice3) korenka klice4) stabaoceta klice, stabla ili lista

153. Adventivni korenovi postaju od:1) korenka klice2) bodnih korenova3) stabaoceta klice4) stabaoceta klice, stabla ili lista

154. Osnorme uzdulne zone korena su:1 ) korenov a kapa i zona rastenj a2) korenov a kapa, zona rastenj a i zona korenovih dlaka3) korenova kapa, zona rastenja, zona izduzivanj a i zona korenovih

dlaka

155. Na whu korena nalazi se:

1) vegetaciona kupa2) zonaiz&rtivanja3) zonakorenovih dlaka

156. Rizodermis je:l) pow5insko tkivo lista2) povr5insko apsorpciono tkivo korena3) pokoridno tkivo stabla

157.U unutra5njoj gradi korena razlikuju se:1) epidermis, mehanidko tkivo i kora korena2) rizodermis i kora korena3) rizodermis, kora korena i centralni cilindar

158. U centralnom cilindru korena nalazi se:1) kolateralan provodni snopid2) bikolateralan provodni snopi63) koncentridan provodni snopid4) radijalni provodni snopid

24

159. Radom kambijuma korena stvara se:1) mehanidko i provodno tkivo2) peridermis korena3) bodni korenovi4) sekundarni floem i sekundarni ksilem

160. Metamorfoza glavnog korena za skladi5tenje rezervnih materija naziva se:1) korenska krtola2)rizom3) mikoriza4) repa

161. Metamorfoza bodnih korenova za skladi5tenje rezenmih materija nazivase:

1) korenska krtola2) repa3) rizom4) mikoriza

1 62. Izdanak se r azvija iz:1) stabaoceta klice2) pupotjiida klice3) korenka klice

I 63. Osovina izdanka naziva se:

1) stablo2) rizom3) krtola4) grata

164. Pove6anje povr5ine biljnog tela vr5i se:1) pojavom listova2) rastenjem3) grananjem4) debljanjem

165. Grananje stabla moZe biti:1) monopodijalno i simpodijalno2) dihotomo i monopodijalno3) dihotomo, monopodijalno i simpodijalno4) dihotomo i simpodijalno

25

166.lz temenog pupoljka nastaju:1) novi ilanci stabla2) bodni izdanci3) cvetovi

167. Adventivni pupoljci nastaju iz:1) vr5ne vegetacione kupe2) bodnih vegetacionih kupa3) lista, stabla ili korena (izvan vegetacione kupe)

168. Rizom, krtola i lukovica predstavljaju:1) metamorfoze korena2) metamorfoze listova3) metamorfoze izdanka

169. NajvaZniji oblici podzemnih izdanaka su:l) frlokladije, trnovi, stoloni i ra5ljike2) filokladije i stoloni3) rizomi,Iukovice i krtole4) izomi,lukovice, krtole i repe

170. Drvenaste biljke, zavisno od nadina grananja delimo na:1) monopodijalne i simpodijalne2) drvede, Zbunove i poluZbunove3) drveie i Zbunove4) dvogodi5nje i vi5egodi5nje biljke

l7l. Zeljaste biljke mogu biti:I ) jednogodiSnje i vi5egodi5nje2) jednogodi5nje, Zbunaste i vi5egodi5nje3) jednogodi5nje, dvogodi5nje i vi5egodi5nje

172.U primamoj gradi stablarazlikuju se:1) epidermis, kora stabla i srZ2) epidermis, primarna kora i centralni cilindar3) peridermis, kora i drvo4) peridermis, primarna kora, centralni cilindar i srZ

173. Centralni cilindar stabla izgraduju:1) mehanidka i osnorma tkiva2) sprovodna tkiva i parenhimske delije srZi3) mehanidka i sprovodna tkiva

174. Primarni meristemi vegetacione kupe izdanka su:1) protoderm, osnovni meristem i prokambijum2) kambijum i felogen3) epiblem i prokambijum4) epidermis, primarna kora i centralni cilindar

175. Deobom i diferencijacijom prokambijuma nastaju:1) mehanidka tkiva2) primarna kora i srZ

3) epidermis4) primarni ksilem i primarni floem

176. Sekundarna grada stabla javlja se kod:1) svih monokotila2) monokotila i dikotila3) svih vi5egodi5njih dikotila4) drvenastih dikotila i golosemenica

177. Osnovni delovi stabla sa sekundarnom gradom su:1) kora, primarno drvo i srZ

2) peridermis, kambijum i srZ

3) kora, sekundarno drvo i sri

178. Osnovne funkcije lista su:1) disanje2) fotosinteza3) transpiracija4) fotosinteza i transpiracija

179. List se sastoji iz:1) lisne primordije2) lisnih nerava3) Iisker lisne dr5ke i lisne osnove4) liske i lisne dr5ke

180. List sa dije dr5ke polazi ve6i broj liski je:1) prstasto sloZen2) perasto sloZen3) sloZen4) prost

27

181. Nervaturu lista dini:1) sistem sprovodnih snopida2) sistem mehanidkog tkiva3) sistem osnormih tkiva

182. Listovi bez lisne dr5ke nazivaju se:1) stojeii2) goli3) sededi

183. Lisna osnova je:1) donji deo lista2) donji i sredi5nji deo lista3) deo kojim je list priivr5den za stablo

184. List je izgradeniz:1) epidermisa, mezofila i sprovodnih tkiva2) epidermisa, primarne kore i centralnog cilindra3) epidermisa i primarne kore4) peridermisa, osnovnog tkiva i provodnih snopi6a

185. Spolja5nji zidovi 6elija epidermisa lista pokriveni su:l) plutom2) kutikulom3) ligninom4) smolom

186. List raste:1) neogranideno2) ograniieno3) ogranideno i neogranideno

187. List nastaje iz:1) vegetacione kupe izdanka2) vegetacione kupe korena3) umetnutih meristema

188. Osnovne metamorfoze lista su:1) trnovi i dlake2) raSljike i stolone3) trnovi i ra5ljike4) ra5ljike

28

189. Ra5ljike imaju:l) ograniden rast2) neograniien rast3) ograniden i neograniden rast

190. U Zivotnom ciklusu mahovina dominira:I) gametofitfaza2) sporofit faza3) ravnomerno udestvuje gametofit i sporofit faza

191. Mahovine se za podlogu pridvr5iuju:1) korenom2) rizomom3) rizoidom

192. Kod mahovina se iz spore razvrja'.1) sporogon2) protalijum sa gametangijama3) protonema

193. Sporofit kod mahovina oznadavase kao:1) protonema2) sporogon3) protalijum

194.U Zivotnom ciklusu papratr:1) dominira sporofit faza2) dominir a gametofrt faza3) ravnomerno su zastupljene gametofit i sporofit faza

195. Dana5nje paprati su:

1) drvenaste vrste2) zeljaste vrste3) preteZno zeljaste vrste, izuzev nekoliko tropskih drvenastih vrsta

196. Kod paprati se iz spora razvija:1) protonema2) protalijum3) arhegonija4) sporogon

29

197. Na protalijumu paprati nalaze se:1) spore2) gametangije (arhegonije i anteridije)3) sorusi

198. Semeni zarteci i semena kod golosemenica nalaze se:1) u plodniku tudka2) na modifikovanim listovima-sporofilima3) na obidnim listovima

199. Golosemenice su:1) izosporne biljke2) heterosporne biljke3) izospome i heterosporne biljke

200. Golosemenice su:1) iskljuiivo drvenaste biljke2) zeljaste biljke3) drvenaste i zeljaste biljke

201. Opra5ivanje kod golosemenica w5i se uz pomo6:l) vode2) vetra i vode3) vetra

202. Cikasi predstavlj aju:1) klasu drvenastih dikotila2) klasu golosemenica3) grupu drvenastih monokotila (palme)4) klasu izumrlih semenih paprati

203. Gingko (Ginkgo biloba) je:1) listopadna drvenasta dikotila2) zimzelena drvenasta dikotila3) listopadna golosemenica4) zimzelena go 1o semeni ca

204. detinari su:l) drvenaste biljke2) drvenaste i zeljaste biljke3) drvenaste i ibunaste biljke

30

205. ietinari su:1) izosporne biljke2) heterosporne biljke3) izospome i hetersporne biljke

20 6. Megasporofi li detinara grade :

1) mu5ke Si5arice2) Zenske Si5arice3) mu5ke i Zenske Si5arice

207. Mikrosporofili detinara grade:l) mu5ke Si5arice2) Zenske Si5arice3) mu5ke i Zenske Si5arice

208. Da bi do5lo do oplodenja kod detinara potrebno je da:1) polenovo zrno dospe do semena2) polenovo zrno dospe do semenog zametka3) polenovo zmo dospe naZigtudka

209. Megasporangija kod detinara je:1) seme2) embrion3) semeni zametak

21 0. Sporofili skrivenosemenica su:1) Si5arice2) cvetovi3) pra5nici i oplodni listidi

211. Semeni zameci kod skrivenosemnica nalaze se:l) otkriveni na makrosporofilima2) u plodniku tuika3) u semenu

212. Listovi dikotila obidno imaju:1) ludnu nervaturu2) mreiastu nervaturu3) dihotomu nervaturu

31

213. Listovi monokotila obidno imaju:1) luinu nervaturu2) mreZastu nervaturu3) dihotomu nervaturu

214. Cvetovi dikotila najde5de su:1) trodlani2) petoilani3) detvorodlani

215. Cvetovi monokotila najdeSde su:1) troilani2) petodlani3) detvorodlani

216. Cvetovi koji su bez pra5nika oznatavaju se kao:1) mu5ki2) ienski3) goli4) dvopolni

217. Cvetovi u kojima se nalaze samo pra5nici oznadavaju se kao:l) mu5ki2) Zenski3) goli4) dvopolni

2 I 8. Polenove kesice skrivenosemenica predstavlj aju:1) makrosporofile2) mikrosporofile3) mikrosporangije4) makrosporangije

2 1 9. Nucelus semenog zametka skrivenosemnica predstavlj a:1) makrosporofil2) mikrosporofil3) mikrosporangiju4) makrosporangiju

220 . Tui:ak moZe biti izgr aden iz:l)jedne karpele2) vi5e karpela3) jedne ili viSe karpela

32

221 . Iz semenog zametka skrivenosemenica nastaj e :

1) primarni endosPerm

2) seme3) plod

222.Dvojno oplodenje karakteristidno je za:

1) vi5e biljke2) semenice3) skrivenosemenice

223. Oplodenjem centralne 6elije u semenom zametku skrivenosemenica

nastaje:1) hranljivo tkivo semena (endosperm)2) klica3) seme

224. Semenom se razmnoZavaju:1) skrivenosemenice2) golosemenice3) golosemenice i skrivenosemenice4) sve vi5e biljke

225. Endosperm skrivenosemenica je:

1) haploidan2) diploidan3) triploidan4) poliploidan

226.Plodovi postali iz jednog cveta oznadavaju se kao:

1) Prosti2) SloZeni3) Posebni4)Zbimi

227.Plodovi postali iz grupe cvetova (cvasti) oznadavajt se kao:

1) prosti2) sloZeni3) posebni4) zbirni

33

228. Ljuska i lju5dica predstavljaju posebne tipove:l) meSka2) mahune3) iaure4) oraSice

229. lthenija i krupa predstavljaju poseban oblik:1) me5ka2) mahune3) daure4) oraSice

230. Tkivo sagradeno od gusto sabijenih vlakana koje formiraju tetive,ligamente i vezivne omotade oko skeletnih mi5i6a je:

1) rastresito vezi'mo tkivo2) rskavidavo tkivo3) gusto veiivno tkivo

231.U vezivna tkiva, osim rastresitog vezivnog i gustog vezivnog tkiva,spadaju i slede6a tkiva:

1) hrskavidavo2) masno i ko5tano3) masno, hrskavidavo i ko5tano4) masno, hrskaviiavo, ko5tano i krvno tkivo

232. Zidovi knmih sudova izgradeni su iz:l) glatkih mi5i6a2) srdanih miSiia3) popredno-prugastih mi5i6a

233. Neuroni koji sprovode informacije do organa koji 6e na promene reagovatise zovu:

1) motorni neuroni2) interneuroni3) senzitivni neuroni4) infoneuroni

234. Neuroni koji primaju informacije od dulnih delija o promenama uspolja5njoj ili unutraSnjoj sredini su:

1) motorni neuroni2) interneuroni3) senzitivni neuroni4) mi5idni neuroni

34

235. Kutikula,roLne krljusti, peraja, dlake, neke su od dodatnih zastitnihtvorevina koj e pripadaju:

1) skeletnom sistemu2) koZnom sistemu3) mi5i6nom sistemu4) nenmom sistemu

236. Organi za disanje u vidu cevdica koje se granaju kroz celo telo i dopiru dosvake delije u organizmu su:

l) Skrge2) pluta3) traheje

237 . Organi za izludivanje u vidu cevdic a sa zafrorenim podetnim delom kojese granaju po celom telu su:

1) malpigijeve cevdice2) metanefridije3) protonefridije

238. organizmth'roz diji se centar moze provu6i bezbroj ravni, od kojih svakadeli telo najednake polovine, su:

1) radijalno simetridni2) asimetridni3) bilateralno simetridni4) sferiini

239. Dupljari,spadaju u Zivotinje dije je telo sagradeno iz:1) dva sloja2) tri sloja zralne simetrije3) tri sloja dvobodne simetrije

240. Valjkasti crvi su:l) parenhimatidne Zivotinje2) pseudocelomatne3) celomatne

24l.Ko obave5tava organizatn o promenama u spolja5noj ili untra5njoj sredini:1) nervni sistem2) endokrini sistem3) iulni organi4) mi5i6i

35

242.Lalne noZice heterotrofnih protista su:1) dugi citoplazmatidni produZeci2) kratki citoplazmatidni produZeci3 ) citoplazmatiini izv rati koj i nastaj u prelivanj em citopl azme

243.Kojaod navedenih tkiva se nalaze na povr5ini tela Zivotinja:1) mi5i6no2)vezivno3) epitelno4) nervno

244. Sr(,ano mi5i6no tkivo postoji kod:1) beskidmenjaka i kidmenjaka2) samo kod beskidmenjaka3) samo kod kiimenjaka

245.Kako se naziva citoskelet u citoplazmi mi5idnih delija dijom aktivnosdu sedelija grdi i opruZa:

1) mi5i6na vlakna2) miofibrili3) popredne svetle i tamne pruge4) kontraktilne vakuole

246. Lestvidast nervni sistem je onaj u kome su:1) nervne 6elije duZ nervnog stabla rasporedene tako da formiraju

lokalna pro Sirenj a-ganglij e2) nervne 6elije manje-viSe ravnomerno rasporedene duZ nervnog stabla3) nervne delije manje-viSe ravnomerno rasporedene po telu4) ganglije tako rasporedene da se ponavljaju duZ tela, unutar

svakog segmenta

247.u endokrinim organima se sinteti5u hemijske supstance koje se nazivqu:1) hormoni2) hemolimfa3) toksini

248. Koji od navedenih pljosnatih crva (Plathelmintes) nisu paraziti:1 ) metilji (Trematodes)2) trepljasti crvi (Turbelaria)3) pantljidare (Cestodes)

36

249.Koji od navedenih pljosnatih crva su iskljudivi unutrasnji paraziti:1) metitji (Trematodes) i pantljiiare (Cestodes)2) trepljasti crvi (Turbelaria)3) monogenetske trematode (Monogenea)

250.Pu?po klasifikaciji spada u:1) dupljare2) meku5ce3) zglavkare

25 1. Celom predstavlja:1) primarnu telesnu duplju2) sekundarnu telesnu duplju3) tercijarnu telesnu duplju

252.Filum (tip) hordata obuhvata:1) kiimenjake2) beskidmenjake3) heterotrofne protiste4) sve tri grupe

253.Koiru sistem (koZa) ima ulogu u:1) odrZavanju telesne temeprature i disanju2) primanju nadraiajaiz spolja5nje sredine3) primanju nadraiajaiz unutraSnje sredine4) odriavanju telesne temeprature, disanju i primanju nadrailajaiz

spolja5nje sredine

254.Koji organski sistem daje potporu, dvrstinu i oblik tela i omogu6avapokretanje razliditih delova tela ili ditavog organizma:

1) nervni sistem2) miSidni sistem3) sistem organa zavarenje4) endokrini sistem

255. Kod zglavkara(Arthropoda) postoje slededi telesni regioni:1) glava, trup i stopalo2) glavai trbuh3) glava, grudi i trbuh

37

256. Skelet bodljokoZaca (Echinodermata) je:1 ) ektodermalnog porekla2) endodermalnog porekla3) mezodermalnog porekla

257. Skelet veiine beskidmenjaka je:1) ektodermalnog porekla2) endodermalnog porekla3) mezodermalnog porekla

258. Zglavkari imaju nervni sistem koji je po tipu:1) dituzan2) Iestviiast3) cevast4) ganglioneran5) vrpdast

259. Insekti primaju svetlosne draZi preko:1) prostih odiju2) sloZenih (facetovanih) odiju3) prostih i sloZenih (facetovanih) oiiju

260. Najbrojmja grupa Zivotinjskih orgarizamana na5oj Planeti su:1) sisari2) zglavkari3) pljosnati crvi4) bodljokoZci5) ptice

261. Antene insekata predstavljaju dulo:1) sluha2) mirisa3) mirisa i dodira4) ruvnoteZe

262. Najprimitivniji usni aparat kod insektataje:1) usni aparatza srkanje2) usni aparat za bodenje i sisanje3) usni aparat za grickanje4) usni aparatza sisanje5) usni aparutzalizanje

38

263.Legalica, Laoka i vilju5ka za skakanje kod insekata predstavljajuizmenj ene ekstremitete :

1) trbu5nog regiona2) grudnog regiona3) glavenog regiona

264. lnsekti di5u pomodu:1) traheja2) pluta3) Skrga4) celom povr5inom tela

265. Osnovni delovi tela kidmenjaka su:1) glaveni, grudni i trbu5ni2) glaveni, trupni i repni3) glaveni i trupni

266. Organi bodne linije tela pripadaju:1) iulnim organima2) nervnom sistemu3) endokrinim organima4) skeletnom sistemu

267 . Kod suvozemnih kidmenj aka akomodaciju oka omogu6ava:1) promena konzistencije odnog sodiva2) pomeranje sodiva3) promena oblika soiiva

268. Oblast zoologije koja se bavi proudavanjem insekata je:1) etimologija2) entomologija3) embriologija4) etologija5) enologija

269. U tvrdokrilce spada:1) pdela2) muva3) buba5vaba4) komarac5) mrav

39

270. Srednje uho sisara se sastoji od:1) tri slu5ne ko5iice2) jedne sluSne ko5dice3) dve slu5ne ko5dice

27l.Kod vodenih kidmenjaka akomodaciju oka omogu6ava:1) promena konzistencije odnog sodiva2) pomeranje soiiva3) promena oblika sodiva

272.Mozak dana5njih gupa kidmenjaka je u osnovi:l) trodelan2) detvorodelan3) petodelan4) Sestodelan

273.U tankom crevu se w5e sledeii procesi:1) mehanidka obrada hrane i podetak hemijske ruzgradnje hrane2) podetna faza hemijske razgradnje hrane3) zavr5na faza hemijske razgradnje hrane i apsorpcija hranljivih

supstanci

274. Jetra i pankreas pripadaju:1) digestivnom sistemu2) sistemu organa za reprodukciju3) nervnom sistemu4) skeletnom sistemu

27 5 . Zu(:j e produkt j etre koj i udestwj e u procesim a ruzgradnje:1) proteina2) ugljenih hidrata3) masti4) amino kiselina

276. Osnovni respiratomi organi kidmenjaka nastaju kao tvorevine:1) prednjeg dela creva2) srednjeg dela creva3) zadnjeg dela creva

277. SloZeni sistem unutra5njih puteva vazfiihau plu6ima sisara se zavrSava:1) primarnim lamelama2) sekundarnim lamelama3) alveolama

40

278. Na mestima gde se razlidite materije primaju ili oslobadaju izcirkulatornog sistema postoji:

l) sloZena kapilarna mreLa sudova2) sloZena mreLavenskih sudova3) sloZena mreZaarterijskih sudova4) sloZena mreialimfrrih sudova

279.Tokovi oksigenisane i dezoksigenisane krvi su u potpunosti razdvojene:l) kod krokodila i ptica2) kod krokokodila, ptica i sisara3) kod ptica i sisara4) samo kod krokodila

280. Kretanje limfe kroz oranizam je:I)brzo i pod dejstvom kontrackije zidova limfnih sudova2) umerene brzine i zavisi od broja limfnih sinusa duZ limfnih sudova3) sporo i zavisi od pokreta organa ili iitavog tela

281. Osnovna strukturna i funkcionalna jedinica bubrega kidmenjaka je:1) bubreZna karlica2) nefron3) bubreZne da5ice4) uretra

282. Kidmenj aci se odlikuju:I ) iskljuiivo polnim razmnoilavanjem2) polnim i bespolnim razmnoZavanjem3) iskljudivo bespolnim razmno1avanjem4) polnim razmnoiavanjem, a u zavisnosti od uslova spoljasnje sredine,

mogu se razmnoZavati i bespolno

283. Oviparija je vrsta reproduktivne strategije:1) kada jedinke polaiu jaja u spolja5nju sredinu2)kada se razvi6e odvija unutar tela Zenke3) kada se podetne faze razviea embriona odvijaju u telu Zenke, a

nastavak se de5ava u spolja5njoj sredini

284. Viviparija je vrsta reproduktivne strategije koja podrazumeva:l) razvide embriona unutar tela majke2) polaganje jaja u spoljaSnju sredinu3) prelazni oblik izmedu prethodna dva

4l

285. viviparija postoji u svim osnovnim grupama kidmenjaka izuzev kod:1) riba2) ptica3) vodozemaca4) gmizavaca

286. Ribe sa hrskavidavim skeletom se razlikuju od drugih gupa riba po tomeSto nemaju:

l) jetru2) riblji mehur3) riblji mehur i plu6ne organe4) pankreas

2ST.Hidrostatidku ulogu kod riba sa hrskavidavim skeletom ima:1) riblji mehur2) jetra3) pludni organi4) pankreas

288. Ve6ina riba sa hrskavidavim skeletom se razmnoZava:1) ovipamo2) viviparno3) ovoviviparno

289. visak soli iz vode koja ulazi u telo riba sa hrskavidavim skeletom seizluduje preko:

1) ribljeg mehura2) bubrega3) jetre4) "slanih illezda"

290. Kod gmizavaca su prisutne:1) koStane plode2) roLne krlju5ti ili ploie3) hrskavidave plode

291. vanembrionska membrana jajeta kidmenjaka koja sluZi za odlaganjeprodukata metabolizma embriona je:

1) amnion2) horion3) alantois

42

299.Pravilno, serijsko ponavljanje istih organa duZuzdtine ose tela naziva se:l) cefalizacija2) segmentacija3) pupljenje4) neurulacija

300. Zivotinje kod kojih se od embrionalnog otvora (blastoporusa) razvija usniotvor, a celom nastaje Sizocelno su:

l) celomske protostomije2) celomske deuterostomije3) pseudocelomatne Zivotinje

301. BodljokoZci i hordati po odlikama embrionaltograntita spadaju u:1) celomske protostomije2) celomske deuterostomije3) parenhimatidne Zivotinje4) pseudocelomatne Zivotinje

302. Pantljidare se hrane tako Sto hranu uzimaju:1) preko usnog otvora2) preko pijavke3) iitavom povr5inom tela, upijanjem hranljivih materija

303. Malodekinjasti crvi (Oligochaeta) poseduju karakteristidan organ telesnogpokrova-samar koji udestvuje u:

1) kretanju - putem kontrakcija2) konzumiranju hrane3) oploilenju i luii sekret iz koga se obrazuju paketidi jaja

304. Ki5na glista po klasifikaciji spada u:1) maloiekinjaste gliste (Oligochaeta)2) pijavice (Hirudinea)3) mnogodekinjaste gliste (Polychaeta)4) trepljaste crve (Turbelaria)

305. Klasifikacija Zivotinja je izvr5ena na osnovu:1) tipa simetrije2) prisustva ili odsustva segmentacije3) prisustva ili odsustva telesne duplje4) sloZenosti grade, prisustva telesne duplje i njenog nastanka5) sloienosti telesne grade, prisustva (ili odsustva) telesne duplje i

njenog nastanka, prisustva (ili odsustva) segmentacije i njenogtipa, kao i tipa simetrije

306. Zivotinje kod kojih od embrionalnog otvora nastaje analni otvor, a celomnastaje enterocelno su:

1 ) celomske protostomije2) celomske deuterostomije3) pseudocelomatne Zivotinje

307. Efektorni organi su:1) mozak i kidmena moZdina2) dulni organi3) mi5i6i, Llezde i delije sa pigmentima

308. iulne kwZice kidmenjaka predstavljaju:1) iulo ukusa2) dulo mirisa3) organe ravnoteZe4) organe bodne linije

309. Slobodni i udaureni nervni zawseci spadaju u:1) dulo ukusa2) dulo mirisa3) iulo koje daje osnovne informacije o spoljaSnjoj sredini4) statoakustidne organe

310. Unutra5nje uho se kod ve6eg broja kidmenjaka sastoji iz:l) tri slu5ne ko5dice i bubne opne2) kesastih proSirenja i cevi merlusobno povezanih u zatvoren sistem

oiviien epitelom3) uSne Skoljke i spolja5njeg slu5nog kanala

31 1. Slu5ne ko5dice u srednjem uhu kidmenj aka duZe za:1) preno5enje zvuinih talasa od bubne opne do unutra5njeg uha2) zaprimarle zvudnih talasa iz spolja5nje sredine3) za stvaranje ose6aja ravnoteZe

312. Na krovu srednjeg mozga kod svih grupa kidmenjaka, izttzev sisara nalazeSE:

1) relejni centri preko kojih se dovodni nervni impulsi dalje upu6uju kacerebralnim hemisferama

2) optiiki reZnjevi3) Zlezdani organ epifiza

45

313. Najve6i deo kore hemisfera prednjeg mozga vezan je za:l) motorne i senzitivne funkcije2) asocijativne funkcije3) integraciju i kontrolu visceralnih funkcija (regulacija temperature,

pritiska krvi, disajni centri)

3 1 4. Naj izr azitrli deo prednj e g mozga kidmenj aka su:1) optidki reZnjevi2) mirisni reZnjevi3) cerebralne hemisfere4) relejni centri preko kojih se dovodni nervni impulsi dalje upu6uju ka

cerebralnim hemisferama

315. Neurohipofiza je deo hipofize u kome se:1) stvaraju hormoni koji se pod uticajem hormona nervnog sistemao slobadaj u u cirkulacij u2) ne stvaraju hormoni, ved se u cirkulaciju oslobadaju hormoni

nastali u nervnom sistemu3) nalazi centar izkoga se direktno deluje na ciljna tkiva

316. Beonjada oka predstavlja deo oka koji:1) ima dulni epitel sa dve vrste receptornih 6elija-Stapi6i i depidi2) je u vidu neprekidnog ivrstog sloja koji daje osnovnu potporu

drugim delovima oka3) omogu6ava izoStravanje objekta koji se posmatra

317. Nepame odi koje poseduju neke grupe kidmenjaka omogu6avaju:1) razlikovanje boja2) viilenje spolja5nje sredine3) utvrdivanje duZine dana i no6i kao i intenzitet sunievog zraienja

3 1 8. SrZ nadbubreZne Zlezde kod sisara ludi:1) steroidne hormone2) hormone koji reguli5u nivo kalcijuma i fosfora u krvi3) hormone kojiutidu na imuni sistem4) adrenalin i noradrenalin

3 1 9. Stitna Zlezda ludi:1) steroidne hormone2) adrenalin i noradrenalin3) hormone koji reguliSu nivo kalcijuma i fosfora u krvi4) tiroksin i trijodtironin

46

320.U grupu anamniota kidmenjaka spadaju organizmi koji:1) imaju dodatne vanembrionske tvorevine i dija se reprodukcija moZe u

potpunosti odigravati van vodene ili vlaZne sredine2) nemaju dodatne vanmembranske tvorevine i u pogledu

reprodukcije su vezani za vodenu sredinu3) imaju samo jednu dodatnu vanembrionsku tvorevinu koja omoguiava

razmnoZavanje u suvoj sredini

321.U koZi vodozemaca najvi5e ima:1) koZnih illezda2) ko5tanih krlju5ti3) dekinja

322. Swstavanje organizarflautaksone koji se nalaze narazliditim hijerarhijskiorganizovanim nivoima se naziva:

l) organizacija2) klasifikacija3) kategorizacija

323. Koren upija vodu iz zemljiSta:1) delijskim zidom2) membranama3) korenskim dlaiicama4) 6elijama mezodermisa

324. Gutacija je:1) odavanje vode u gasovitom stanju2) odavanje vode u teinom stanju3) usvajanje vode u tednom stanju4) usvajanje vode u gasovitom stanju

325. Transpiracija je:1) odavanje vodene pare2) odavanje vode u kapima3) usvajanje vode u kapima4) usvajanje vode preko stoma

326. Kutikularna transpiracija je:1) odavanje vode preko stoma2) odavanje vode preko vodenih stoma3) usvajanje vode preko kutikule4) odavanje vode preko kutikule

47

327. Stome su:

l) otvori na epidermisu2) intercelulari okruZeni stominim delijama3) Supljine na listovima4) izraStaji na epidermisu koji slule zatranspiraciju

328. Stome reguli5u:1) odavanje vodene pare2) odavanje vode u tednom stanju3) usvajanje vode4) usvajanje vodene pare i gasova

329. Stome slule za:1) gutaciju2) apsorpciju vode3) transpiraciju4) usvajanje neorganskih materija

330. Saprofitski organizmi vrSe:1) hemosintezu2) fotosintezu3) ni hemo ni fotosintezu4) redukciju azotnih jedinjenja

33 l. P arazitski organizmi w5e:1) fotosintezu2) hemosintezu i fotosintezu3) ni hemo ni fotosintezu4) oksidaciju neorganskih jedinjenja

332. Fotosintetski organizmi su:1) autotrofni2) heterotrofni3) parazitski4) saprofitski

333. Fotosinteza je:1) proces sinteze neorganskih jedinjenja uz pomo6 sundeve svetlosti2) proces sinteze organskih jedinjenja3) proces ruzgradnje organskih materija na svetlosti4) proces konverzije 5e6era u masti

48

334. Za fotosintezu su potrebni:l) voda i mineralne materije2) pigmenti3) svetlost4) sve gore pobrojano

335. U procesu fotosinteze udestvuju pigmenti iz grupe:1) hlorofila2) karotenoida3) fikobilina4) sve gore pobrojane grupe pigmenata

336. Fotosintetski pigmenti su smesteni u:l) leukoplastima2) hromoplastima3) hloroplastima4) mitohondrijama

337. Svetla faza fotosinteze je:1) konverzija hemijske energije u svetlosnu na membranama hloroplasta2) konverzija svetlosne energije u hemijsku3) biohemijski ciklus trikarbonskih kiselina4) konverzija ugljen dioksida u 5e6ere

338. U svetloj fazifazi fotosinteze nastaje:l) adenozin trifosfat2) kiseonik3) redukovani NAD i NADP4) sve gore pobrojano

339. Svetla faza fotosinteze se odigrava na membranama:1) hloroplasta2) mitohondrija3) leukoplasta4) svih ovih organela

340. Tamnafazafotosinteze odigrava se u stromi:1) mitohondrija2) hloroplasta3) hromoplasta i leukoplasta4) svih ovih organela

49

341. U tamnoj fazi fotosinteze obrazuju se:1) organska jedinjenja2) neorganska jedinjenja3) 5e6eri i masti4) sve pobrojane grupe materija

342.Podetni korak u tamnoj fazi fotosinteze je:a) regeneracija l,5-ribulozo bi fosfata2) karboksilacija l,S-ribulozo bi fosfata3) redukcija 3 -fosfoglicerinske kiseline4) defosforilacija ATP

343. Rezultat tamne faze fotosinteze su:1) heksoze2) NADP3) ADP4) sva gore pobrojana jedinjenja

344. Disanje je proces:1) sinteze organskih jedinjenja iz neorganskih2) razgradnje organskih materija3) ruzgradnje neorganskih materija4) sinteze enzima

345. Prva fazarazgradtje 5e6era je proces poznatpod nazivom:l) kalvinov ciklus2) krebsov ciklus3) glikoliza4) glioksalatni ciklus

346. Rezultat anaerobnog disanja je:1) mledna kiselina2) limunska i mledna kiselina3) pirogroZdana kiselina4) mleina kiselina i etanol

347 . Rezultat glikolize je:1) acetil-koenzim A2) mledna kiselina3 ) pirogroildana kiselina4) sva gore pomenuta jedinjenja

50

348. Aerobno disanje je proces poznatpod nazivom:l) kalvinov ciklus2) krebsov ciklus3) glioksalatni ciklus4) glikoliza

349. Rezultat Krebsovog ciklusa je:1) ugljen dioksid2) ATP3) organske kiseline4) sve gore pomenuto

350. Krebsov ciklus se odvija u:l) hloroplastima2) leukoplastima3) mitohondrijama4) glioksizomima

351. Glioksilatni ciklus je proces:l) sinteze masti2) sinteze masnih kiselina3) ruzgradnje masnih kiselina4) sinteze glioksalata i 6ilibarne kiseline

352. Organele u kojima se odvija glioksilatni ciklus su:1) glioksizomi2) peroksizomi3) glioksizomi i peroksizomi4) mitohondrije

353. Elementibez kojih biljka'ne moZe da se razvija su:1) esencijalni2) makrometabolidki3) mikrometabolidki4) esencijalni i mikrometabolidki

354. Mineralne soli iz zemljiSta apsorbuju se:1) korenskim dlaiicama2) bodnim korenima3) whom korena4) ina1tajima na vratu korena

51

355. Mineralne materije koren usvaja u obliku:l) anjona2)katjona3) anjona i katjona4) jonskihpumpi

356. Azot pristupadan vi5im biljkama je u obliku:l) nitrata2) nitrita3) Nz4) nitrata i amonijumovih jona

357. Azotofiksatori su:I ) mikroorg anizmi koj i w5e nitrifikaciju2) mikroor ganrzmi koj i w5e amonifi kacij u3) mikroorganizmi koji w5e denitrifikaciju4) mikroorganizmi koji vr5e azotofiksaciju

358. Ontogenezaje:1) proces razlti0a biljke od semena do semena2) proses rastenja3 ) proces r aztnnoiav anja4) proces ostavljanja potomstva

3 59. F aze ontogeneze su:l) faze razvila embriona i klijanje semena2) faze razvila vegetativnih organa3) vegetativna i reproduktivna faza4) faze razvita reproduktivnih organa

360. Hormoni su:1) organske materije koje podstidu rastenje biljaka2) organske i neorganske materije koje stimuli5u cvetanje3) organske materije koje u minimalnim koncentracijama deluju na

procese rastenja i razvi(a4) neorganske materije koje se sintetisu na jednom mestu, a deluju na

rastenje iruzvite biljaka na drugom

361. Rastenje biljaka zasniva se na:1) rastenju delija2) deobi 6elija3) rastenju i deobi delija4) izduiivanju organa

52

362.Prva faza procesa klijanja semena je:l) dormancija2) imbibicija3) izduZivanje korenka4) pojava epikotila i hipokotila

363. Usklattenost rastenj ai ruzvitabiljaka zasniva se na pojavama koje seoznadavaju kao:

1 ) fotomorfo genetske reakcij e2) korelacije3) vernalizacija i jarcvizacija4) tropizmi

364. Apikalna dominacija je pojava u rastenju:1) stabla2) korena3) bodnih grana4) listova

365. Pojave rastenja irazvilau kojima svetlost ima regulatomu ulogu su:l) fotoperiodizart2) fotoblastidnost3) fotomorfogeneza4) fototaksije

366. Pigment koji je odgovoran zafonnativne efekte svetlosti je:1) fikocijan2) ksantofil3) fukoksantin4) fitohrom

367. Delovanje niskih temperatura na indukciju cvetanja je:1) transpiracija2) vernalizacija3) dormancija4) korelacij a

368. Fotoperiodizam je pojava indukcije cvetanja:1 ) svetlo56u odredenog interziteta2) svetlo5du odredenih talasnih duZina i intenziteta3) odredenom duZinom dana i nodi4) svetloSdu odredenog intenziteta u odredenom periodu

53

369. Reproduktivna faza biljaka zapodinje formiranjem:1) cvetnog pupoljka2) temenog pupoljka3) lisne primordije4) bodnog pupoljka

3 70. Reproduktivna faza biljaka zavrlav a se formiranj em :

1) cvasti2) reproduktivnih organa3) ploda4) ploda i semena

371. Fototaksije su:l) pokreti rastenja vi5ih biljaka u pravcu suprotnom od pravca svetlosti2) pokreti rastenja organa viSih biljaka u pravcu svetlosti3) lokomotorni pokreti jednodelijskih organizama kao reakcija na

svetlosnu drai4) kretanja biljaka u pravcu svetlosti

3T2.Fototropizmi su:l) pokreti rastenja organa vi5ih biljaka u pravcu svetlosti2) pokreti rastenja utvrdenih biljaka izawanidelovanjem svetlosti3) pokreti rastenja utvrdenih biljaka izazvani delovanjem zemljine teZe4) pokreti jedno6elijskih organizama kao reakcija na svetlosnu draz

373. Fotonastije su:l) pokreti jednodelijskih organizama kao reakcija na svetlosnu draZ2) pokreti rastenja organa vi5ih biljaka u pravcu svetlosti3) pokreti listova i cvefova kao reakcija na difuznu svetlost4) pokreti rastenja utvrdenih biljaka izawarri delovanjem svetlosti

374. Genetski uslovljen, nepovratan proces prilagodavanja Zivotinja uslovimasredine je:

1) aklimacija2) adaptacija3) trenutno prilagodavanj e

375. Zivotinje kod kojih se unutrasnja sredina menja paralelno sa promenamaspoljaSnje sredine su:

l) konformisti2) regulatori3) organizatori4) reakcionari

54

376. Zivotinje koje poseduju mehanizme kojima nezavisno od faktora sredineodrZavaju svoje fiziolo5ko stanje u odredenim granicama su:

1) konformisti2) regulatori3) organizatori4) reakcionari

377. Tendencija odrZanja stalnosti unutra5nje sredine na svim nivoimaorganizacije, od 6elije do organizma je:

1) homeopatija2) homeostaza3) humoralna regulacija

378. Celisko disanje je:1) anabolidki proces2) kataboliiki proces

379. Biosinteza proteina je:1) anaboliiki proces2) katabolidki proces

380. Proces razgradnje sloZenih organskih molekula na jednosta'rmije molekule,pri demu se oslobada hemijska energija nazivase:

1) metabolizam2) katabolizam3) anabolizam

381. Procesi u kojima se energija koristi da bi se od jednostavnih molekulanadinili sloZeni makromolekuli naziva se:

1) metabolizam2) katabolizam3) anabolizam

382. Molekul koji se sastoji od adenina,iboze i tri fosfatne grupe naziva se:1) ATP2) ADP3) HIV

383. HidrolizomATP, kada se u deliji oslobada energija ruzgraduje se vezaizmedu:

l) C atoma u molekulu iboze2) adenina i riboze3) fosfatnih grupa

55

384. OdrZavanje homeostaze na nivou organizmakao celine kod vi5ih Zivotinjau najvedoj meri omogu6eno je zajednidkim delovanjem:

1) koZnog i digestivnog sistema2) digestivnog i reproduktivnog sistema3) nenmog i digestivnog4) endokrinog i reproduktivnog5) nervnog i endokrinog

385. u odraslom organizmu kidmenjaka moZemo razlikovati najmanje:1) 20 tipova 6elija2) 50 tipova delija3) 75 tipova 6elija4) I00 tipova delija

386. Sve delije Zivotinja su od spoljaSnje sredine odvojene:1) delijskom membranom2) citosolom3) citoskeletom4) goldZijevim kompleksom

387. Sve supstance koje pokazuju afinitet prema vodi se nazivajt:;1 ) hidrofobne supstance2) hidrofilne supstance3) ambivalentne supstance

388. Monosahardi, disaharidi i polisaharidi pripadaju:1) ugljenim hidratima2) proteinima3) mastima4) fosfolipidima

389. Glukoza je monosaharid koji sadrZi:1) 3 ugljenikova atoma2) 5 ugljenikovih atoma3) 6 ugljenikovih atoma

390. Glikogen se kao rezervna materija kod doveka preteZno nalazi u:l) delijama jetre i mi5i6a2) vezivnim delijama3) nenmim delijama

56

391. Hitin je polisaharid koji izgraduje spoljaSnji skelet:1) zglavkara2) dupljara3) gmizavaca

392. Reakcije u kojima je energija oslobodena u okruZenje ve6a od aktivacioneenergije preuzete iz okruZenja su:

1) egzotermne2) endotermne3) izotermne4) homotermne

393.Tratuiciono stanje je stanje kada:1) molekuli reaktanta podinju brle da se kre6u u rastvoru i da se desie

sudaraju2) u jednom trenutku, usled visokog sadriaja energije, molekuli

reaktanta dospevaju u nestabilno stanje3) kada se atomi reaktanta pregrupiSu i nastane r'ovaveza, a energija se

oslobada u okruZenje

394. Intergalni proteini 6elijske membrane se:1) protezu celom debtjinom membrane i imaju hidrofobne regione2) prisutni su samo uz spolja5nju stranu membranu3) prisutni su samo uz unutraSnju stranu membrane4) prislonjeni su uz spolja5nju ili unutra5nju stranu membrane

395. Dendriti su:1) delovi nervne ielije u kome se nalazi jedro i druge ogranele2) kratki nastavci nervne 6elije, najdelde razgranatina sitneorganke3) dugi nastavak nervne delije

396. Najvedi broj nervnih 6elija prirpada tipu:1) unipolarnih nervnih 6elija2) biopolarnih nervnih 6elija3) multipolarnih nervnih delija

397. Mesto na kojem neryna delija uspostavlja vezu sa drugom delijom senaziva:

l) sinapsa2) nodus3) internodus

57

398. Delovi nervnog vlakna obloZenih mijelinskim omotadem nazivaju se:1) nodusi2) internodusi3) sinapse

399. Elektridne sinapse su one u kojima se:1) akcioni potencijal prenosi direktno sa jedne na drugu deliju2) akcioni potencijal se prenosi putem hemijskih agenasa sa jedne na

drugu ieliju3) akcioni potencijal se prenosi sa jedne na drugu deliju preko

po srednika r azlitite prirode

400. Sva mi5idna vlakna koja su pod kontrolom jedne motome neryne 6elijezajedno sa njom dine:

l) motornu jedinicu2) miofibril3) debeli filament4) tanki filament

401. Tipidne (radne) srdane mi5iine 6elije se medusobno dodiruju:1) obidnim 6elijskim membranama2) prelaznim ploiama3) preko predvodnidkih delija4) preko sinoatrijalnih dvorova

402. Selektivan prolazak metabolita i jona kroz 6elijsku membranuomogudavaju:

I ) fosfolipidi membrane2) integralni proteini membrane3) periferni proteini

403. Koji oblik ugljenih hidrata je najdeSde prisutan u sastaw 6elijskemembrane:

1) monosaharidi2) disaharidi3) oligosaharidi4) polisaharidi

58

404. Specifidni proteini koji se nalaze na povr5ini 6elijske membrane i koji uzpomo6 hemijskog glasnika omogudavaju prenosenje signala iz spoljasnjesredine u ieliju nazivaju se:

1) receptori2) efektori3) transporteri

405. Za rastvore jednakih koncentracija kaZemo da su:l) hipotonidni2) hipertonidni3) izotoniini4) mezotonidni

406.Difirzija i osmoza su oblici:1) pasivnog transporta2) aktivnog transporta3) posredovanog transporta

407.Ligand - zavisni kanali su jonski kanali koji su regulisani:1 ) elektridnim signalom2) rudom natrijum - kalijumske pumpe3) nekim hemijskim molekulom

408. Posredovani transport uz pomoi nosada se odvija:1) tako Sto izvesne proteinske strukture izgraduju "tunele" zaprorazakjona kroz membranu2) tako Sto se formira natrijum - kalijumska pumpa3) tako Sto izvesne proteinske strukture u membrani vezuju

specifiine molekule i fiziiki ih "prenose" kroz membranu

409. Transport supstanci nasuprot gradijentu koncentracije se odvija putem:l) dituzije2) osmoze3) aktivnog transporta

59

410. Pinocitoza je oblik aktivnog transporta u kome:1) preuzimanje molekula ili dvrstih partikula iz van6elijske sredine vrsi

formiranjem novih vezikula od 6elijske membrane2) prilikom kontakta transportne vezikule i delijske membrane dolazi do

spajanja njihovih fosfolipidnih slojeva, pri demu se sadrZaj vezikuleizluduje van delije

3) delija preuzima ("pije") kapljice vandelijske teinosti, pri iemupreuzima sve Sto se nalazi u vandelijskoj teinosti, i okruZuje ih

tankom membranom

411. Glavni vandelijski anjoni su:1) fosfati2) sulfati3) aminokiseline4) hloridni joni

412. U rufira5nj a strane 6elij ske membrane j e naelektrisana:1) negativno2) pozitivno3) nije naelektrisana

413. Postojanje membranskog potencijala favorizuje ulazaku 6eliju:1) pozitivnih jona2) negativnih jona3) nenaelektrisanih destica

41 4. Praini stimulus predstavlja:l) maksimalnu jadinu stimulusa na koji receptor reaguje2) srednju jadinu stimulusa na koji receptor reaguje3) minimalnu jaiinu stimulusa na koji receptor reaguje

415. Ako na receptor deluje draZ dovoljne jadine, u vlaknima kojih nervnih6e1ija dolazi do stvaranja akcionog potencdala:

l) motornih nervnih 6elija2) senzitivnih nervnih 6elija3) meSovitih nervnih 6elija

416. Akcioni potencijal, koji nastaje kao rezultat stimulusa, predstavljapromenu potencijala koji je:

1) uvek iste amplitude i trajanja2) razlidite amplitude, ali istog tajanja3) razlidite amplitude dije trajanje zavisi od jadine stimulusa

60

417. Sto je ve6a jadina stimulusa:l) ve6e su amplitude akcionog potencijala i duZe traju2) manje su amplitude akcionog potencijala ali duZe traju3) povedava se broj akcionih potencijala u jedinici vremena, ali im

je duZina trajanja ista

418. ve6a razlikamembranskog potencijala od onog koji je u stanju mirovanjase naziva:

1 ) hiperpolarizacija membrane2) hipopolari zacija membrane3 ) depolari zacija membrane

419. Smanjenje razlike membranskog potencijala u odnosu na vrednosti kojepostde u stanju mirovanja se naziva:

1 ) hiperpo I arizacij a membrane2) hipopolarizacija membrane3 ) izopolar izacija membrane4) depolarizacija membrane

420. Brzina provodenj a akcionog potencij ala kod razliditih nenmih vlakanazavisi od:

l) duZine nervnog vlakna2) samo od prisustva mijelinskog omotada3) debljine vlakna i prisustva mijelinskog omotaia

421. Belu masu mozga dine:1) tela nervnih 6elija2) dendriti3 ) nemij eli zir ani aksoni4) snopovi nervnih vlakana sa mijelinskim omotaiem

422. Sivu masu mozga dine:1) snopovi nervnih vlakana sa mijelinskim omotadem2) dendriti3) tela nervnih 6elija4) tela nervnih 6elija, dendriti i nemijelizirani aksoni

423. Vedina nervnih delija gradi sinapse obidno sa:1) jednom nervnom 6elijom2) pet nervnih ielija3) nekoliko stotina nervnih delija

6l

424.Ye1ina popredno prugastih mi5i6nih vlakana gradi sinapse sa:l) samo jednim ogrankom vlakana motornih neurona2) sa pet organaka vlakana motomih neurona3) sa nekoliko stotina organaka vlakana motomih neurona

425. Sve sinaptidke aktirmosti na motomoj plodi posredovane su:I ) uvek istim neurotransmiterom-acetilholinom2) sa dva antagonistidka neurotransmitera3) sarazliditim transmiterima, od kojih svaki prepoznaje svoj specifidni

receptor

426.Efekat delovanja neurotransmitera na centralnoj sinapsi je:I ) nadraZuju6i (ekscitujudi)2) inhibitoran3) zavisan od tipa neurotransmitera koji se oslobada i repcetora za

koji se vezuje

427. Sinaptidkaveza u kojoj jedna neryna 6elija prenosi signale na vi5e ciljanihdelija naziva se:

1) divergencija2) konvergencija3) landana reakcija

428. Unutra5nji organi su inervisani sa vlaknima:1) simpatidkog nervnog sistema2) parasimpatidkog nervnog sistema3) dvojno - sa vlaknima simpatiikog i parasimpatiikog nervnog

sistema

429. Simpatidki i parasimpatidki nenmi sistem koji inerviSu unutraSnje organedeluju:

l) antagonistiiki2) sinhrono3) ekscitatorno4) inhibitomo

430. MoZdano stablo dini:1) produZenamoldinai moZdani most2) produ1ena moZdina i mali mozak3) srednji mozaki moZdani most4) produZena moidina, moZdani most i srednji mozak

62

431. U produZenoj moZdini izgled sive mase je:1) u obliku leptira, centralno postavljenog2) tzdeljen na veliki broj ostrvaca u kojima su jedra XII, XI, X i IX

glavenog nerva3) periferno postavljena u vidu kontinuiranog sloja

432.U produZenoj moZdini se nalazi:1) centar zaregulaciju ravnoteZe tela2) centar koji kontroli5e i koordinira pokrete tela i ekstremtiteta,

narodito brzih pokreta3) "ivor Zivota" - centar za udisaj, regulaciju srianog radarza

regulaciju promera krvnih sudova, centar za gutanje,povradanj e, Iuienj e plj uvaike

433. Raspored sive i bele mase u gradi malog mozga je takav da je:1) siva masa centralno postavljena, a bela masa je spolja i dini koru

malog mozga2) siva masa je spolja postavljena i iini koru malogmozga,a bela

masa je ispod sive3) bela masa je u vidu razbacaruhostrvaca okruZenih slojem sive mase

434. Funkcija malog mozga je:1) u regulaciji emotivnog i instinktivnog pona5anja2) u koordinaciji i kontroli pokreta tela, regulaciji ravnoteiletera3) u odrZavanju stalnosti unutra5nje sredine4) u regulaciji potrebe za hranom

435. Srednji mozak je generalno slabo razvijen kod sisara, izuzev kod:1) zverova i slonova2) doveka i zverova3) delfina i slepih mi5eva

436.Talamus se nalazi u:1) prednjem mozgu2) srednjem mozgu3) medumozgu4) srednjem mozgu5) produZenoj moZdini

63

437. Najvede promene tokom evolucije je pretrpeo:l) prednji mozak2) srednji mozak3) medumozak4) srednji mozak5) produZena moZdina

438. Kod doveka 90% kore prednjeg mozga dini:l) senzorna zona2) motornazona3) asocijativna zona

439. SenzorrLa zorLa kore prednj egmozgau kojoj se nalazi mapa osetljivosticelog tela (senzitivni doveduljak) je sme5tena:

l) u deonom reZnju kore prednjegmozga2) u temenom reZnju kore prednjeg mozga3) u slepoodnom reZnju kore prednjeg mozga4) u potiljadnom reZnju kore prednj egmozga

440. Srednje uhoje povezano sa usnom dupljom preko:1) bubne opne2) tri slu5ne ko5dice - deki6a, nakovnja i uzengije3) Eustahijeve tube

441. Hidrolimfa je telesna tednost zastupljena kod:l) protozoa, sundera i dupljara2) crva, mekuSaca, zglavkarai bodljokoZaca3) kod svih kidmenjaka

442. Hemoliza je proces koj i :

1) dovodi do umnoZavanja crvenih krvnih zmaca2) dovodi do pretvaranja specifidne materije u krvi, koja je u normalnim

uslovima rastvorena, u nerastvorljiv oblik3) dovodi do o5tedenja crvenih krvnih zrnaea

443. Cwena krvna z;rlca (eritrociti) nastaju:1) u slezini2) u limfnim organima3) u ko5tanoj srZi pljosnatih kostiju

64

444.Kod vedina sisara eritrociti nemaju jedro, izuzetak su:1) eritrociti doveka2) eritrociti kamile3) eritrociti tigra

445. Bela krvna zrnca udestvuju u:I ) preno5enju kiseonika2) u alergijskim reakcijama, procesima obnavljanja razorenih tkiva

i odstranjivanja stranih tela u organizmu3) u procesu zaustavljanja krvarenja

446. Prvu nespecifidnu liniju odbrane organizna:1) dine limfociti.koji stvaraju specifidne materije-antitela kao reakcija

na pojavu antigena - razliditih stranih materija2) dine neutrofilni leukociti koji fagocitozom uvlade bakterije u sebe i

razgraduju ih3) iini koia iije epitelne delije ruie iitav niz materija koje brane

organizam

447. Specifidni imuni odgovor nastaje kao rezultat delovanja:1) eritrocita2) trombocita3) leukocita - limfocita

448. Sinoatrijalni dvor srca gde su grupisane predvodnidke ielije nalazi se:1) izmedu pretkomore i komore2) u zidu desne pretkomore3) na vrhu srca

449.Yene su krvni sudovi koji:1) odvode l<rv iz srca pod velikim pritiskom2) dovode krv u srce3) predstavljaju sudove "razmenjivade", jer se u njima vrsi razmena

materija i gasova

450. U disajnim pokretima utestvuju:1) specijalni miSiii samih pluinih krila2) stomadni mi5i6i3) spoljalnji merlurebarni mi5idi i dijafragma

65

451. Ventilacija plu6a je termin koji oznadava:1 ) ispu5tanj e vazdlha iz pluta2) obnavljanje vazduha u plu6ima3) kolidina vazduhakoju moZemo da primimo u plu6a

452.Razmena gasova izmedu plu6nih mehuriia i krvnih kapilara se odvija:1) difuzijom2) osmozom3) aktivnim transportom

453.Kadakiseonik u obliku oksihemoglobina stigne do 6elija ulazi u:1 ) endoplazmatidni retikulum2) GoldZijev kompleks3) mitohondrije

454.Tip varenja kod kojeg se enzim, pomoiu koga se hrana hemijskirazgradtsje,ludi i deluje u samoj 6eliji je:

1) unutardelijsko varenje2) van6elijsko varenje3) membransko varenje

455. Membransko varenje je varenje tokom koga se:1) enzim, pomodu koga se hrana hemijski razgraduje,ludi i deluje u

samoj 6eliji2) enzim stvara uZlezdanimielijama a ludi se u lumen creva3) enzim kojiruzlaLe dimere proteina i ugljenih hidrata na

monomere nalazivezanza membrane epitela zida tankog creva ivrsi razlaganje u toku njihovog preuzimanja iz lumena creva ucrevni epitel

456. Primarna mokra6a se formira:1) prilikom prelaska fiItrata wzida kapilara u delije bubreZne iaure2) u Henleovoj petlji3) u sabimim kanali6ima

457. Rast folikula i sazrevanje jajne 6elije u jajniku Zenki sisara je poddejstvom:

I ) luteotropnog hormona2) folikulostimuli5udeg hormona3) androgena

66

458. Embrion sisara se u podetku trudnoie hrani na radun:1) Zutog tela i same materice2) placente3) alantoisa

459. Bespolno razmnolavarrje koje podrazumeva otkidanje delova jedinke, asvaki od fragmenata je sposoban da nadoknadi deo koji nedostaje, nazivase:

1) reorganizacija2) regeneracija3) dislokacija

460. Bespolno razmnozavanje koje podrazumeva da se na jednom delu jedinke,deobom postoje6ih 6elija, formira izdanakkoji izraste u nov organizam iodvoji se, naziva se:

1) deoba2) regeneracija3) pupljenje

461. Spajanje gameta nastalih mejozom u zigot je:l) polno razmnoZavanje2) smena generacija3) gemulacija

462. Stvaranje polnih delija naziva se:1) fotosinteza2) gametogeaeza3) partenogeneza

463. Oogenezom od jedne oogonije nastaje:l) 4 nele jajne 6elije2) 2 zrelejajne delije3) 1 zrela jajna 6elija

464. Spermatogenezom od jedne spermatogonije nastaje:l) I spermatozoid2) 4 spermatozoida3) 2 spermatozoida

67

465. Jajna 6elija inazito bogata Zumancetom kod kojih je mala kolidinacitoplazme bez ztmanceta potisnuta na periferiju 6elije, naziva se:

1) mezolecitna2) izolecitna3) telolecitna

466. Jajna ielija siromasna Zumancetom koje je relatirmo ravnomernorasporedeno u citoplazmi, naziva se:

1) mezolecitna2) izolecitna3) telolecitna

467. Jajna 6elija srednje bogata Zumancetom, koje je uglavnom smesteno ujednoj polovini citoplazme, naziva se:

1) mezolecitna2) izolecitna3) telolecitna

468. Polovina jajne ielije koja sadrZi nukleus naziva se:1) animalni pol2) vegetativni pol

469. Polovina jajne 6e1ije koja sadrZi Zumance naziva se:1) animalni pol2) vegetativni pol

470. Telolecitne jajne 6elije brazdaju se:1) holoblastidno2) meroblastiino3) ne brazdaju se

47l.Kada embrion dostigne odredeni broj delija, blastomere se pokredu iorganizuju u tri tkiva (sloja). Ovaj stadijum naziva se:

1) blastula2) gastrula3) morula

68

472.Prccesi diferencirunja, savijanja, razdvajanjai/ili povezivanja 6elija, kojidovode do programirane promene velidine, oblika i proporcije embrionanazivaju se:

l) morfogeneza2) pedogeneza3) partenogeieza4) gametogerLeza

473. Zumarrcetna kesica, amnion, alantois i horion su:I) faze embrionalno g razvila2) tipovi placenti3) ekstraembrionalni omotaii4) slojevi gastrule

474. Najprisnija veza horiona sa telom majke koja ishranjuje embrion,pridw56uje gazaziduterusa i ludi hormone je:

1) Zumancetna kesica2) alantois3) placenta4) pupdana vrpca

475.Placenta se razvija kod:1) sisara2) ptica3) gmizavaca4) insekata

476. osobine jedinke - morfoloske, fizioloske, osobine ponasanja i ostale dinenjen:

1) genotip2) fenotip3) prototip4) kariotip

477. Genetidka konstitucija jedinke dini njen:1) genotip2) fenotip3) prototip4) kariotip

69

478. Osobine odredene sa vi5e gena su:1) ginogene2) poligene3) antigene

479. Diploidan broj hromozoma imaju:l) sve 6elije2) spermatozoidi3) jajne 6elije4) somatske delije

480. Haploidan broj hromozoma imaju:1) sve 6elije2) polne delije3) somatske ielije

481. Broj hromozoma je karakteristidan za:1) rod2) vrstu3)jedinku4) populaciju

482. Autozomima se nazivaju hromozomi:1) ukljudeni u odredivanje pola2) svi hromozomi3) svi hromozomirzuzev polnih

483. Proces koji dovodi do pojave novih kombinacija alela na razliditimgenskim lokusima, kojih nije bilo u roditeljskoj generaciji, naziva se:

1) genetidki kod2) genetiika rekombinacija3) genetidka alokacija

484. Rekombinacije i nezavisno kombinovanje omoguiuju da potomci imaju:1) razliiite me5avine majiinih i oievih gena2) identidne gene roditeljskim3) samo majdine ili samo odeve gene

485. Mutacije u somatskim delijama imaju uticaja na:l) slede6u generaciju2) nosioca mutacije, ali se ne prenose na slededu generaciju3) nosioca mutacije, ali se prenose na slede6u generaciju

70

486. Mutacije u gametima imaju uticaja na:1) slede6u generaciju2) nosioca mutacije, ali se ne prenose na slede6u generaciju3) nosioca mutacije, ali se prenose na slededu generaciju

487. Mutacije izazvane delovanjem nekog specifidnog faktora su:1) spontane mutacije2) letalne mutacije3) indukovane mutacije

488. Mutacije koje ne izazivanijedan specifidan mutagen su:l) spontane mutacije2) letalne mutacije3) indukovane mutacije

489. Mutacije koje zahvataju jednu ili nekoliko bazapri demu moZe do6i dozamene, ubacivanja ili izbacivanj abaze nazivaju se:

l) letalne2) taikaste3)bazne

490. Mutacije koje pogadaju gene diji su proizvodi neophodni zapreZivljavatjei funkcionisanje organizma su:

1) letalne2) tadkaste3)bazne

491. Hromozomske promene koje podrazumevaju da se deo hromozoma pojaviu dve ili vi5e kopija nazivaju se:

1) inverzije2) delecije3) duplikacije4) translokacije

492. Hromozomske promene koje podrazumevaju nedostatak dela hromo zomanazivaju se:

1) inverzije2) delecije3) duplikacije4) translokacije

7l

493. Hromozomske promene koje podrazumevaju promene redosleda gena nahromozomu nazivaju se:

1) inverzije2) delecije3) duplikacije4) translokacije

49 4 - Hromozomske promene koj e podrazumevaj u prebacivanj e delahromozoma na drugi, nehomologi hromozom, nazivaju se:

1) inverzije2) delecije3) duplikacije4) translokacije

495. Prisustvo vi5e od dva kompletna seta hromozoma je:1) aneuploidija2) poliploidija3) diploidija

496. Promena broja pojedinadnih hromozoma je:1) aneuploidija2) poliploidija3) diploidija

497.Mtfiirani geni koji imaju sposobnost da indukuju kancer nazivaju se:1) antigeni2) onkogeni3) poligeni

498. Udestalost razliditih genetidkih varijanti u nekoj populaciji dini:1) genski fond populacije2) genetiiku strukturu populacije

499. Skup gena svih jedinki u populaciji je:1) genski fond populacije2) genetidka struktura populacije

500. Pojava vi5e homozigota, koja dovodi do ve6eg ispoljavanja recesivnihStetnih mutacija, posledica je:

l) zradenja2) zagadenja3) ukr5tanja u srodstvu4) sludajnog ukrStanja

72

5}I.lzazivanje Zeljenih promena u vrednosti osobina zasnovano na principimapopulacione genetike postiZe se:

1) ve5taikom selekcijom2) pravilnom ishranom3) ledenjem bolesti4) kloniranjem

502. Koruervaciona genetika se bavi :

1) pove6anjem prinosa u poljoprivredi2) odriav anj em genetiike varijabilnosti razliiitih vrsta3) ledenjem genetskih anomalija

503. Identidna jedinka,lelijaili gen koji je kopija jednog istog pretka (edinke,ielije ili gena) naziva se:

1) kodon2) klon3) genom4) polinom

504. Osobine odredene genima, koji se nalaze na autozomima i ispoljavaju sekada se nadu u homozigotnom stanju, su osobine koje se nasleduju:

l) autozomno dominantno2) autozomno recesivno3) vezano zapol

505. osobine odredene genima koji se nalaze na autozomima i ispoljavaju sekada se nadu u heterozigotnom stanju su osobine koje se nasleduju:

1) autozomno dominantno2) autozomno recesivno3) vezano zapol

506. Struktura i uloga biomakromolekula, povezanost njihove strukture i uloge,kao i njihova medudejstva, predmet su proudavanja:

1) evolucije2) ekologije3) molekularne biologije4) farmakologije

73

507. U periodu izmedu dve 6elijske deobe nasledni materijal rasprostranjen pocelom jedru, kao difuzna masa, naziva se:

1) hromozom2) hromatin3) nukleozom4)Lizozom

508. Purinske baze su:1) adenin (A) i timin (T)2) timin (T), citozin (C) i uracil (U)3) adenin (A) i guanin (G)4) adenin (A), timin (T) i citozin (C)

509. Pirimidinske baze su:1) adenin (A) i timin (T)2) timin (T), citozin (C) i uracil (tf3) adenin (A) i guanin (c)4) adenin (A), timin (T) i citozin (C)

510. Osnovna jedinica grade oba tipa nukleinskih kiselina je:1) nukleozom2) nukleotid3) nukleolus

511. Udvajanje molekula DNK, pre svake 6elijske deobe, naziva se:l) transkripcija2) translacija3) replikacija4) delecija

512. Sinteza molukula iRNK, na osnovu matrice DNK, naziva se:1) transkripcija2) translacija3) replikacija4) delecija

513. Sinteza proteina, na osnovu matrice RNK, naziva se:l) transkripcija2) translacija3) replikacija4) delecija

74

514. U DNK je zapisana genetidka informacija u obliku:1) redosleda amino kiselina2) redosleda nukleotida3) redosleda masnih kiselinaa) broja nukleotida

515. Primarna struktura proteina je:1 ) dvolandan a zav ojrica2) broj i redosled amino kiselina u polipeptidnom lancu3) samo broj amino kiselina4) prostoma struktura proteina

516. Alfa zavojnica(a) i beta (B) ploda predstavljaju primer:1) primarne strukture proteina2) sekundarne strukture proteina3) tercijarne strukture proteina4) kvaternarne strukture proteina

517. Globularan (loptast) i fibrilaran (kondast,lanca.preds tavlja primer :

1) primarne strukture proteina2) sekundarne strukture proteina3) tercijarne strukture proteina4) kvaternarne strukture proteina

izduLen) oblik polipeptidno g

518. Skup naslednih informacija sadrZanih u hromozomima jedne 6elije nazivase:

1) genetidki kod2) genom3) kodon4) nukleozom

519. Segmenti gena koji se prevode nazivaju se:l) introni2) egzoni3) prioni

520. Segmenti gena koji se ne prevode nazivaju se:l) introni2) egzoni3) prioni

75

521. Niz nukleotida, koji ne mora biti kontinuiran, i koji predstavlja informacijuza sintent jednog polipeptidnog lanca naziva se:

l) antikodon2) kodon3) gen4) antigen

5 22. S emikonzervativna replikacij a obezbeduj e :

l) redukciju broja hromozomana polovinu tokom mejotidke deobe2) da posle delijske deobe svaka derka delija dobije isti skup

naslednih informacija kao roditeljska 6elija3) raznowsnost Zivog sveta

523. Niz nukleotida zakoji se vezuje RNK polimeraza,regulatorni regionDNK, koji se nalazi,,uzvodno" od gena i utide na njegovu transkripcijunaziva se:

1) reduktor2) promotor3) supresor4) procesor

524. Triplet nukleotida na IRNK koji odrettuje koja 6e se amino kiselina vezatiu polipeptidni lanac naziva se:

1) kod2) kodon3) antikodon

525. Na podetku translacije se ribozomske podjedinice i tRNK udruZuju saiRNK gradedi:

1) stop signal2) genetidki kod3) rRNK4) poietni translacioni kompleks

526. Ekspresija gena je:1) sinteza funkcionalnog proteinskog proizvoda nekog gena2) sinteza komplementarnog lanca DNK3) sinteza lipida4) sinteza ugljenih hidrata

76

527. Grada, metabolizam i uloga svake 6elije, po demu se delije koje pripadajurazliditim tkivima razlikuju, zavise od:

1) ugljenih hidrata koji se u njoj sinteti5u2) masnih materija koji se u njoj sinteti5u3) proteina koji se u njoj sinteti5u

528. Tehnike koje se koriste zaizolovanje pojedinih genaizhromozoma injihovo umnoZavanje, da bi se dobio veliki broj gotovo identidnih kopija,poznate su pod nazivom:

1) sortiranje2) genetska modifikacij a

3) kloniranje

529. Automatizovan postupak za dobijanje velikog broja kopija fragmenataDNK od minimalne kolidine naziva se:

1) Ianiana polimerazna reakcija2) elektroforeza3 ) semikonzervativna replikacij a

530. Organizarru diji genom je genetskom manipulacijom ugraden gen nekedruge wste (strani gen) je:

1) mutant2) plazmid3) homozigot4) transgeni organizam

531. Osobine koje vode poreklo od iste strukture zajednidkog pretka nazivajuSE:

l) homologije2) analogije3) tautologije

532. Strukture slidnog izgleda i funkcije, ali razliditog porekla nazivaju se:

l) homologije2) analogije3) tautologije

533. Promene udestalosti genskih alela u populacijama, koje su rezultatsludajnosti, su:

l) prirodna selekcija2) genetiiki drift3) protok gena

77

534. Uspesnije preZivljavanje i reprodukcija nekih genetidkih varijanata uodnosu na druge, u odredenim uslovima sredine, naziva se:

1) prirodna selekcija2) genetidki drift3) protok gena

535. Nasledna osobina koja svojim nosiocima omogu6ava da ostave ve6i brojpotomaka (pove6ava verovatnodu preZivlj avanj a i/ili reprodukcij e) j e :

l) diferencijacrja2) prirodna selekcija3) adaptacija4) genska terapija

536. Specijacijaje:1) nadin ishrane organizma2) skup ekolo5kih faktora3) postanak nove vrste

537. Postanak nove vrste podelom na grupe jedinki koje su razdvojene uprostoru naziva se:

I ) alopatriika specijacija2) simpatridka specijacija

538. Postanak nove vrste reproduktivnim, ali ne i prostomim odvajanjem odroditeljske wste naziva se:

1 ) alopatridka specijacija2) simpatritka specijacija

539. vrste koje se vrlo sporo menjaju i traju mnogo duZe od ostalih dlanovasvoje grupe su:

1) zajednidki preci2) iivi fosili3) arhee

540. Neraskidivo jedinstvo razliditih wsta Zivih bi6a, razliditih oblika neZivematerije i razliditih oblika energije je:

1) ekosistem2) sundev sistem3) biotop4) biocenoza

78

541. Prostor sa razliditim oblicima neZive materije i odgovarajudim klimatskimkarakteristikama se u ekologiji naziv a:

1) biotop2)biocenoza3) ekosistem

542. Clanovi biocenoze su:l) proizvodadi i potro5adi2) potro5adi i razlagali3) proizvodaii, potro5aii i razlzgaili

543. Dejstva abiogenih faktora naZivabi6a su:1) akcije2) reakcije3) koakcije

544. DejstvaZivih bi6a na abiogen su:1) akcije2) reakcije3) koakcije

545. Me<Iusobna dejstva Zivih organizarnau ekosistemu su:l) akcije2) reakcije3) koakcije

546. Ekolo5ki faktori su:l) nepromenljivi u prostoru i wemenu2) promenljivi u prostoru i vremenu

547. Ekolo5ki faktori su:1) medusobno uslovljeni2) medusobno nisu uslovljeni

548. U abiotidke faktore spadaju:1) klimatski faktori2) edafski i orografski faktori3) uticaji Zivih bi6a na spoljaSnju sredinu4) klimatski, edafski i orografski faktori

79

549. Fizidke, hemijske i bioloSke karakteristike zemlji5ta predstavljaju:1) edafske faktore2) orografske faktore3) klimatske faktore

550. Nadmorska visina, nagib terena, okrenutost prema odredenoj strani svetapredstavljaju:

1) edafske faktore2) orografske faktore3) klimatske faktore

551. Raspon promena pojedinih ekolo5kih faktora u okviru kojih je mogu6opstanak pojedinih organskih wsta je:

1) ekoloSka ni5a2) Zivotnaforma3) ekolo5ka valenca4) ekolo5ka modifikacija

552. Organizmi koji podnose Siroko variranje ekolo5kih faktora su:l) stenovalentni2) eurivalentni

553. Organizmi koji imaju veoma uske ekolo5ke valence su:1) stenovalentni2) eurivalentni

554. Karakteristidne osobine koje Zivim bidima omogu6uju opstanak uspecifidnim ekolo5kim uslovima stani5ta, zapisane u genetidkoj osnovior gatizma. naz ivaj u se :

l) eliminacije2) adaptacije3) modifikacije4) dominacije

555. Neobavezne i nestalne morfolo5ke promene orgatizma, trajanja koliko iizmenjeni uticaj spolja3njeg faktora, nazivaju se:

1) eliminacije2) adaptacije3) modifikacije4) dominacije

80

556. Skup svih adaptivnih karakteristika jednog organizma je:l) ekolo5ka ni5a2) Livotna forma3) ekolo5ka valenca4) ekolo5ka modifikacija

557.Kadaveoma srodni organizmi dodu tokom evolucije do razliditihadaptivnih re5enja i iako genetidki bliske, morfolo5ki izgledaju ruzlidito,je:

l) ekolo5ka divergencija2) ekolo5ka konvergencija

558. Kada genetidki veoma udaljene vrste u slidnim ekoloSkim uslovima dodudo gotovo identidnih adaptivnih resenja naziva se:

1 ) ekolo5ka divergencoja2) ekolo5ka konvergencija

559. Stvaran oblik postojanja bioloSkih vrsta je:l) biocenoza2) populacija3) familija

560. Populacija je:1) skup jedinki jedne vrste koje u isto weme Zive narazliditim

stani5tima i stupaju u odnose razmnoZavar$a2) skup jedinki razliditih wsta koje u isto vreme Live na istom stani5tu3) skup jedinki jedne vrste koje u isto vreme Zive na istom stani$tu i

stupaju u odnose razmnoLavania4) skup jedinki razliditih vrsta koje u isto weme zivenarazliditim

staniStima

5 6l . Ziv otnu zaj ednicu 6ine :

1) pripadnici iste wste2) populacije srodnih wsta3) populacije razliiitih vrsta

562.Brojjedinki na jedinici povrSine ili zapremine stani5ta naziva se:l) brojnost populacije2) prostorni raspored populacije3) gustina populacije

81

563. Na koji su nadin jedinke rasporedene po stani5tu koje naseljavajunazivase:

1) brojnost populacije2) prostorni raspored populacije3) gustina populacije

564. Ukupan broj jedinki koje u odredenom trenutku Zive u jednoj populacijinaziva se:

1) brojnost populacije2) prostorni raspored populacije3) gustina populacije

565. Brojdani odnos izmedu jedinki koje se nalaze na razliditim stupnjevimaindividualn o g ruzlrila je:

l) uzrasna struktura populacije2) potencij al ruzmnoZavanj a3) natalitet i mortalitet4) rastenje populacije5) otpor sredine

566. Promena brojnosti, odnosno velidine populacije u odredenom vremenskomperiodu je:

l) uzrasna struktura populacije2) potencij al ruzmnoLav anja3) natalitet i mortalitet4) rastenje populacije5) otpor sredine

567. Maksimalan broj novonastalih jedinki koje jedna populacija moZe daprodukuje u optimalnim ekoloSkim uslovima je:

1) uzrasn4 struktura populacije2) potencijal razmnoi.avanja3) natalitet i mortalitet4) rastenje populacije5) otpor sredine

568. Kompleks dejstava svih ekolo5kih faktora u stani5tu je:l) uzrasna struktura populacije2 ) potenc ij al r azmnoZav anj a3) natalitet i mortalitet4) rastenje populacije5) otpor sredine

82

569. Deo prostora, deo resursa i funkcije koje jedinke svake populacijeostvaruju u Zivotnoj zajedruci nazivaju se:

1) biotop2) ekosistem3) ekolo5ka ni5a

570. Aspektivnostje:l) struktura biocenoze2) kvalitativni sastav biocenoze3) izgted biocenoze u razliiitim godi5njim dobima

571. Sastav, brojnost, gustina i velidina populacija biocenoze predstavlja njenu:1) strukturu2) aspektivnost3) kvalitativni sastav

572. odnos ishrane u kome se biljojedi hrane biljkama naziva se:l) herbivorija2) predatorstvo3) parazitizarr4) simbioza

573. Odnos ishrane u kome jedna Zivotinja aktivno lovi drugu Zivotinju nazivase:

1) herbivorija2) predatorstvo3) parazitizam4) simbioza

574. odnos ishrane u kojem jedan organizam zivinaradun drugog organizmanaziva se:

l) herbivorija2) predatorstvo3) parazitizam4) simbioza

575. Mutualizan,komensalizam, amens alizarr,neutralizam i protokooperacijasu wste:

1) herbivorije2) predatorstva3) parazitizma4) simbioze

83

576. odnosi koji obezbeduju potrebe za energijom i hranljivim materijamanazivaju se:

1) trofiiki odnosi2) odnosi razmnolav anja3) odnosi kretanja

577. Zelene biljke u ekosistemu su:l) razlagaEi2) potro5adi3) proizvodaii

578. Bakterije u ekosistemu su:l) razlagaii2) potroSadi3) proizvodadi

579. Zivotinje u ekosistemu su:l) ruzlagadi2) potro5aii3) proizvodadi

580. U trofidkom lancu karike dine:1) fitofage i zoofage2) biljojedi, mesojedi i sva5tojedi3) biljojedi, mesojedi, sva5tojedi i detritojedi

581. Kada se odnosi brojnosti i mase biljaka, biljojeda i mesojeda u ekosistemuprikaZu grafidki dobija se:

l) trofiika piramida2) Bertinijeva piramida3) obrnuta piramida

582. Gusenice u Sumskom ekosistemu predstavljaju:1) proizvodade2) primarne potro5aie3) sekundarne potro5ade4) tercijame potro5ade

583. Lisice u livadskom ekosistemu predstavljaju:1) proizvodade2) primarne potroSade

3) sekundarne potro5ade4) tercijarne potro5ate

584. Ukupna kolidina organske materije koju u ekosistemu formiraju zelenebiljke predstavlja:

l) bruto primarnu produkciju2) neto primarnu produkciju3) sekundarnu produkciju

585. Preostali deo materije i energije koju biljke ne tro5e za svoje potrebe, ve6ga stavljaju na raspolaganje herbivorima u ekosistemu, predstavlja:

1) bruto primamu produkciju2) neto primarnu produkciju3) sekundarnu produkciju

586. U procesu rasta i ranrilaZivotinjskih teladolazi do nove sinteze organskihjedinjenja. Taj deo produkcije u ekosistemu predstavlja:

1) bruto primamu produkciju2) neto primarnu produkciju3) sekundarnu produkciju

587. Bruto primarna produkcija ekosistema je:1) preostali deo materije i energije koju biljke ne trose za svoje potrebe,

ve6 ga stavljaju na raspolaganje herbivorima2) ukupna koliiina organske materije koju u ekosistemu formiraju

zelene biljke3) nova sinteza organskihjedinjenja u procesu rasta i razvica

Zivotinjskih tela

588. Neto primarna produkcija je:l) preostali deo materije i energije koju biljke ne tro5e za svoje

potrebe, ved ga stavljaju na raspolaganje herbivorima2) ukupna kolidina organske materije koju u ekosistemu formiraju

zelene biljke3) nova sinteza organskih jedinjenja u procesu rasta i razdla

Zivotinjskih tela

5 89. Sekundarna produkcija je:l) preostali deo materije i energije koju biljke ne trose za svoje potrebe,

ve6 ga stavljaju na raspolaganje herbivorima2) ukupna kolidina organske materije koju u ekosistemu formiraju

zelene biljke3) nova sinteza organskih jedinjenja u procesu rasta i razvi(a

Zivotinjskih tela

85

5 90. Energija sundevo g zralenja ulazi t biocenozu u procesu:1) ielijskog disanja2) fotosinteze3) zagrevanjatla

591. Energija hemijskihvezau hrani se, jednim delom trosi na ostvarivanjeZivotnih aktivnosti, a drugim delom se pretvara u toplotu i napu5taekosistem u procesu:

1) delijskog disanja2) fotosinteze3) zagrevanjatla

592. Ciklusi azota, kiseonika, ugljenika i vode su:l) Krebsovi ciklusi2) biogeohemijski ciklusi3) 6elijski ciklusi

593. Fiksacija, amonifikacija, nitrifikacija i denitrifikacija su koraci u kruZenju:1) kiseonika2) ugljenika3) azota4) vode

594. Proces smenjivanja biocenoza na jednom istom stani5tu tokom vremenanaziva se:

l) recesija2) procesija3) sukcesija

595. Klimaks zajednice su:1) biocenoze u zavr5nojfazi sukcesije2) biocenoze u prelaznoj fazi sukcesije3) biocenoze u podetnoj fazi sukcesije

596. Najvedi delovi Srbije pripadaju:1) kontinentalnoj klimi2) umereno-kontinentalnoj klimi3) submediteranskoj klimi4) planinskoj klimi

86

597. Sevemi ravnidarski deo Srbije, odnosno juZni delovi Panonske nizije uVojvodini, imaju:

1 ) umereno-kontinentalnu klimu2) kontinentalnu klimu3) submediteransku klimu4) planinsku klimu

598. Najve6i deo zapadne, centralne i juZne Srbije ima:I ) umereno-kontinentalnu klimu2) kontinentalnu klimu3) submediteransku klimu4) planinsku klimu

599. zonalni ekosistemi mezofilnih listopadnih Suma kitnjaka, graba i bukveimaju:

I ) humidnu varijantu umereno-kontinentalne klime2) semiaridnu varijantu umereno-kontinentalne klime3) kontinentalnu (stepsku) klimu4) kontinentalnu varijantu planinske klime

600. Zonalni ekosistemi termofilnih listopadnih hrastovih Suma centralnih iistodnih delova Balkanskog poluostrva imaju:

1 ) humidnu varijantu umereno-kontinentalne klime2) semiaridnu varijantu umereno-kontinentalne klime3) kontinentalnu (stepsku) klimu4) kontinentalnu varijantu planinske klime

601. Zonalni ekosistemi termofilnih listopadnih Suma u Sumostepskompodrudju severoistodnih delova Srbije imaju:

I ) humidnu varijantu umereno-kontinentalne klime2) semiaridnu varij antu umereno-kontinentalne klime3) kontinentalnu (stepsku) klimu4) kontinentalnu varijantu planinske klime

602. Zonalni ekosistemi kserofilnih stepa imaju:I ) humidnu varijantu umereno-kontinentalne klime2) semiaridnu varijantu umereno-kontinentalne klime3) kontinentalnu (stepsku) klimu4) kontinentalnu varijantu planinske klime

87

603. zonalni ekosistemi frigorifilnih detinarskih Suma borealnog tipa imaju:1 ) humidnu varij antu umereno-kontinentalne klime2) semiaridnu varijantu umereno-kontinentalne klime3) kontinentalnu (stepsku) klimu4) kontinentalnu varijantu planinske klime

604. Kontinentalne stepe, pe5dare i slatine pripadaju:1) Sumskoj i Zbunastoj vegetaciji2) zeljastoj vegetacij i3) vodenoj zeljastoj vegetaciji4) antropogenim oblicima zeljaste vegetacije5) Sirokolisnim listopadnim Sumama

605. Sfagnumske tresave pripadaju:1) Sumskoj i Zbunastoj vegetaciji2) zelj astoj ve getacij i3) vodenoj zeljastoj vegetaciji4) antropogenim oblicima zeljaste vegetacije5) Sirokolisnim listopadnim Sumama

606. Korovske zajednice strnih Zita pripadaju:1) Sumskoj i Zbunastoj vegetaciji2) zelj astoj ve getac ij i3) vodenoj zeljastoj vegetaciji4) antropogenim oblicima zeljaste vegetacije5) Sirokolisnim listopadnim Sumama

607. Nitrifikovane povr5ine u kojima nema gaieqapripadaju:l) Sumskoj i Zbunastoj vegetaciji2) zeljastoj ve getac ij i3) vodenoj zeljastoj vegetaciji4) antropogenim oblicima zeljaste vegetacije5) Sirokolisnim listopadnim Sumama

608. Koja kosmopolitska wsta je ,,univerzalni potro5ad"?l) Echerichia coli2) Homo sapiens3) Zea mays4) HIV virus5) Canis fomiliaris

88

609. Zaitita Zivotne sredine i prirode je obaveza:1 ) nevladinih ekolo5kih organizacija2) vojske i policije3) svakog ioveka4) dece i omladine

610. Globalno zagrevanje planete je posledica:1 ) poj adano g zradenja Sunca2) pojadanih mesedevih mena3) pojaianog prirodnog efekta staklene ba5te4) vulkanskih erupcija5) letnjih poZara

61 1. Eutroftzacija je primer zagaflivanja:l) vazduha2) vode3) zemlji3ta

612. Prekomerna upotreba pesticida zagaduje zemlji5te:1) frzidki2) hemijski3) biolo5ki4) radioaktivno

613. Namerno ili sludajno introdukovane (unete) wste, diji istorijski razvoj nijevezan za teritoriju na koju su unete, nazivaju se:

1) autohtone2) alohtone3) reliktne4) rase ili sorte

614. ,,Paraziti biosfere" su:1) rezervati2) pustinje3) gradovi4) poljopriwedni kombinati

615. Sistem pra6enja stanja Zivotne sredine naziva se:

1) monitoring2) genetidki inZinjering3) klabing

89

616. Konvencija o oduvanju biodiverziteta doneta je:l) u Stokholmu 1972. godine2) u Va5ingtonu 1973. godine3) u Rio de Zaneiru 1992. godine

617. Nacionalni parkovi, parkovi prirode, predeli iruzetnih odlika, rezewatiispomenici prirode su primeri:

l) in situ za5tite Zivotne sredine2) ex situ zaltiteZivotne sredine

618. Botanidke ba5te, zoolo5ki vrtovi, banke gena, semena i plodova su primeri:l) in situ za5tite Zivotne sredine2) ex situ za5tite Zivotne sredine

61 9. Slika koje ugroZene vrste je simbol Svetskog fonda za zaititu prirode(World Wild Fund - WWF):

1) ambrozije2) pande3) leptira4) sove

90