45

PRI^A O MILANU STOJANOVI]U

Na svom nedavno odr`anom predavawu u, nezapam}eno punoj, velikoj sali Kolar~eve zadu`bine, o. Milo{ Vesin je, na temu Da li se qubav bezuslovno dobija ili je treba zaslu`iti?, ispri~ao slede}u `ivotnu pri~u:- To je jedan od najpotresnijih primera, koji godinama nisam smeo da pomi-wem, sve dok je taj ~ovek bio `iv. ... Tokom 90-ih godina, kada su bukteli ra-tovi na ovim prostorima, mnogi predstavnici svih nacionalnih organizaci-ja, {irom Amerike i Kanade, obra}ali su mi se sa jednom te istom molbom: “Molimo vas, o~e Milo{e, uspostavite kontakt sa Milanom Stojanovi}em i odvedite ameri~ke novinare kod wega, da im on ispri~a svoju pri~u”. Ma-hom predstavnici starije emigracije, koji su tog ~oveka li~no poznavali. Ko je Milan Stojanovi}? Nisam nikada ~uo za wega. Kada je do{ao slede}i \ur|evdan, dobio sam poziv iz ku}e Stojanovi}a da do|em kod wih na Slavu. I sam ~ika-Milan, kome je tada bilo blizu 90 godina, rekao je: “O~e, znate, ja sam bio kod k}erke u Arizoni, dve godine, sa suprugom, pa me zato niste vi|ali ni u crkvi, a niste dolazili ni u na{ dom, ali vas molim da do|ete na Slavu”. Ja sam, nekoliko dana pred Slavu, oti{ao kod wega. “^ika-Milane, drago mi je da vas vidim, da se upoznamo, i ja moram odmah da vas pitam ne{to. Za{to mene mnogi upu}uju na vas i tra`e da mi ispri~ate va{u pri~u i da dovedem ameri~ke novinare kod vas, da i wima ispri~ate va{u pri~u?” On mi nije govorio “o~e Milo{e”, nego uvek: “E, moj sve{teni~e...” Slavonac... - @iveo sam u svom selu u Slavoniji, otpo~e pri~u ~ika-Milan, do{ao je rat. Bilo je leto 1942. godine. Na{e selo - ~isto srpsko; u susednom selu su bili Hrvati, kojima smo odlazili, koji su nam dolazili, bilo je i kumovawa... Izmamili su, jednoga dana, avgusta meseca, sve mu{ke glave, pod izgovorom da }e svima biti data drva, bez pla}awa, da svako se~e koliko ho}e, pred dolaze}u zimu. Sve {to je imalo iole snage iz na{eg sela, od 15-16 godina, de~a~i}a i mom~i}a, pa do staraca u poznim 70-im i 80-im, sve je oti{lo iz sela. Ostali su samo nemo}ni i sve `ene. Kada smo se uve~e vratili, na{e celo selo je bilo poklano... Ja sam, toga dana, avgusta 1942, izgubio oca, majku, ses-tru, `enu, sina i dve k}erke. Sedmoro onih koji su mi bili najbli`i. Sve {to sam imao... Po{to nisu bili jo{ svi mrtvi, neko je mogao jo{ ne{to da ka`e u onom posledwem ropcu i da uka`e ko je bio zlo~initeq. Naravno, svi mi

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,06. DECEMBAR 2015, GODINA 17, BR.12

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

46

mu{karci se organizovasmo i krenusmo u to selo oda-kle su bili na{i zlo~inci. I, ista slika u tom selu: svi mu{karci - vajni junaci! - pobego{e, ostavi{e `ene i decu. Ja sam u{ao pravo u ku}u onoga koji je u~inio to {to je u~inio mojoj familiji i ostavio me samog, bez ikog svog. U{av{i u ku}u, ispod kuhiwskog stola, video sam `enu, kako je zagrlila dvoje dece i

rekla: “Milane, Bogom te kumim! Znam za{to si do{ao i - ~ini! Pravda je! Ali, molim te, prvo ubij mene, pa decu, da ne gledam kako mi decu ubija{...” E, moj sve{teni~e, u meni to nije bilo razmi{qawe, nego kao sev groma, kao muwa, ono ~emu me je majka u~ila: nikad se, sine, nikome ni za {ta nemoj svetiti - osveta je Bo`ija. Kao muwa me ope~e taj glas i to vi{e nisam bio ja koji sam govorio, obra}aju}i se `eni mog zlotvora: “Slu{aj: ni tebi, ni deci se, ni danas, ni do kraja rata, ne}e ni{ta desiti, ne bio ja Mi-lan Stojanovi}. Ali, ako uhvatim tvoga mu`a, ne garantujem za sebe...” Milan je, tokom slede}ih godinu dana, ostao u {umama toga kraja i zaista se potrudio da toj `eni i toj deci ne fali ni dlaka s glave, kako ka`e. Kasnije, kada je oti{ao daqe, ostavio je taj zadatak prijatequ - uz kletvu! - da pazi na tu ku}u. Zavr{io se rat, ~ika-Milan je bio, kao i mnogi na{i, u izbegli~kom logoru u Eboliju; iz Ebolija oti{ao za Englesku, iz Engleske do{ao u Ameriku, po~etkom 50-ih godina. Dugo nije mogao da se sna|e, a onda, upravo kao u Kwizi o Jovu, Bog je blagoslovio wegovu istrajnost, wegovu trpeqivost. Upoznao je jednu Srpkiwu, ro|enu u Americi, i Bog mu je ponovo darovao troje dece, tri k}eri. Ali, prava pri~a tek sada po~iwe, pri~a koju sam saznao tek na dan ~ika-Milanove sahrane. Kada mi je ispri~ao ovo {to sam sa vama podelio..., rekoh: “^ika-Milane, ni ameri~ki novinari - niko ovo ne mo`e da shvati! Niko osim vas. Ja mogu samo da se poklonim pred va{im trpqewem, pred va{om verom i pred va{om qubavqu. Od toga praviti politi~ki poen ne vredi, to bi bio greh, to bi bio zlo~in. Jer, vi ste zaista dragi kamen roda na{ega”. Ka`e on: “Moj sve{teni~e, nemoj tako govoriti. Ja sam samo ~inio ono ~emu me je moja majka u~ila”. Po`iveo je jo{ nekoliko godina i, kada je bio blizu 94-te, promenio je svetom ~ika-Milan i, tog istog popodneva, posle sahrane, pri{la mi je jedna od wegovih k}eri i rekla: “O~e, meni se otac poverio i rekao da vi znate pri~u. A, ja }u vam sada ispri~ati drugi deo jer me je otac zavetovao da to prvo vama ka`em, i nikom drugom, ali tek posle wegove smrti. Kada je otac stao na noge, raspitivao se o toj familiji, o toj ̀ eni i deci, koji su jako te{ko `iveli, tih 50-ih i 60-ih godina. I, on im je, sve do nedavno, svakoga meseca slao pakete i nov~ane priloge. On je obla~io tu decu, i wihovu decu, i on je hranio tu porodicu. Ne dele}i to ni sa kim. Sam je kupovao, sam je slao pakete, sam je odlazio na po{tu, sam je to slao, kako pakete tako i nov~ane uputnice, ~e-kove, kako je kad mogao. Nikada nije tra`io bilo kakvu zahvalnost. Oni su

Poda{na ruka biva bogatija, i ko napaja, sam }e biti napojen.Pri~e Solomonove

47

PREPORUKA KWIGE ZA OVU NEDEQU

DRAGI MOJI PAROHIJANI

Sjajna kwiga prote Milo{a Vesina, paroha ju`no~ika{kog, koja je, zapravo, zbornik odabranih brojeva parohijskog glasnika, koje prota uvek zapo~iwe obra}awem svojim parohijanima i daju}i odgovore na naj~e{}a pitawa, prob-leme, nedoumice iz `ivota Crkve, porodice, nacije, dru{tva. Pisana divnim, umetni~ki i misaono izvanrednim stilom, sna`nih re~i, koje poga|aju pra-vo u srce, prebogata dirqivim i pomena vrednim `ivotnim pri~ama i pou-kama, kako iz `ivota na{ih sunarodnika i sabra}e na ameri~kom tlu, tako i sa prostora na{e, ratom opusto{ene, nekada{we dr`ave. Dok se na{em unutra{wem vidu otkriva nesvakida{i `ivot ju`no~ika{ke parohije, koja ostaje nekoliko godina bez hrama, a zatim, zajedni~kim naporima, gradi novi i u radosti, godinama, gleda wegovo ucelovqivawe i ukra{avawe, otvaraju se brojne teme na koje i sami imamo nedoumice i pitawa, otvaraju se odgovori puni smisla, ~esto i opomiwu}i, ali puni o~inske i pastirske qubavi. Slova o ovoj kwizi napisali su mitropolit zagreba~ko-qubqanski Porfirije, aka-demik Dimitrije Stefanovi} i jerej Vasilije Vrani}.

se javqali, neizmerno bili zahvalni i rekli: “Mi ovo ne razumemo. Ali, {ta god da je posredi, Milane, Bog neka tebi, i deci, i unucima, i praunucima, vrati. Mi ovo ne razumemo... Na{ otac, na{ mu`, na{ deda (pisa-li su i unuci kasnije) u~inio je ne{to nepojmqivo nama danas, a ti si nam omogu}io da postanemo qudi i da DODIRNEMO HRI[]ANSTVO...” Ako to nisu junaci roda na{ega, bra}o i se-stre, onda zaista ne znam ko su... To bi trebalo da su nam uzori, nama i deci na{oj, o tome {ta je bezuslovna qubav. O tome kako nije lako, ali je i te kako mogu}e, ustati - ne kada ti je te{ko, ne kada mi se ne ustaje..., ne kada mi nije ni do ~ega - nego onda KADA MI JE ODUZETO SVE! A, Bog se, zaista, kroz nemo}i qudske projavquje. Zbog toga smo mi bogat narod, nesvestan svoga bogatstva... Nesvestan jer ne znamo da je svako od nas onaj dragi kamen, koji samo treba usmeriti ka Hristu i svetlost Hristova }e prosijavati preko nas i kroz nas u ovome svetu...

Stoga, sve ono {to se od danas bude de{avalo u na{oj crkvi, kao mestu mo-litvenih sabrawa, mestu pra{tawa i mestu trpeze od koje niko ne bi trebalo gladan da ode, mora biti okrenuto i svetu oko nas. Mo`da taj

svet i ne ~ita Sveto Pismo, ali zato jako dobro ~ita nas i ono {to svojim re~ima i delima ispisujemo po zidu malovremenosti na{e.

Protojerej-stavrofor dr Milo{ Vesin

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Atanackovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tir a`: 1000 primeraka.

48

U NEDEQI 27. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 06.(23) Sv. Amfilohije Ikonijski; Sv. Grigorije; Sv. Aleksandar Nevski07.(24) Sveta velikomu~enica Ekaterina08.(25) Sv. sve{tenomu~enik Kliment (Odanije Vavedewa)09.(26) Prepodobni Alimpije Stolpnik10.(27) Sveti mu~enik Jakov Persijanac; Sveti Jakov Rostovski11.(28) Prepodobnomu~enik Stefan; Sveti mu~enik Hristo12.(29) Sveti mu~enici Paramon i Filumen

Draga bra}o i sestre, na ispovest mo`ete do}i svakoga dana tokom i posle jutarweg i ve~erweg bogoslu`ewa ili bdenija.

PRAVOSLAVQE - SEKTA ILI QUBAV?

U 6. veku su, u Tavatijskoj pustiwi, `ivela dvojica monaha, Starca, ~uveni Varsanu-fije i Jovan, zvani Prorok. Oni su, kako je zabele`eno, u svoje vreme imali najraz-vijeniju prepisku {irom sveta i bili su duhovni savetnici mnogima. Tako se, jed-nom, jedan imu}ni, poslovni ~ovek obratio Starcu Varsanufiju, `ele}i da u svemu os-tane dosledan svojoj veri, pa ga je upitao: “O~e, ja sam jedan od najboqih vinogradara u mome kraju. Imam najboqe vinograde i ka`u svi da imam najboqe prese za gro`|e. Moj sused po vinogradu (jer se na{i vino-gradi su~eqavaju), koji ima mnogo mawe vi-nograda, ali su isto tako veliki, ina~e Jevrejin, `eli da svoje gro`|e meqe u mojim presama. A, po{to ja `elim da u svemu budem pravoslavan, pitam vas: da li ja mogu da dozvolim da on svoje jevrejsko gro`|e meqe u mojim pravo-slavnim presama?” Starac Varsanufije mu je odgovorio: “Za svaku je poh-valu, dragi moj, {to ti u svemu `eli{ da ostane{ pravoslavan. Moj savet je slede}i: prvi put kad primeti{ da Bog {aqe kapqice ki{e sa neba, a ti iz dna tvoga vinograda tr~i, {to br`e mo`e{, da stigne{ do onoga mesta gde se tvoj vinograd su~eqava sa vinogradom toga Jevrejina. Pa, ako slu~ajno primeti{ da Bog {aqe ki{u samo na tvoju polovinu, a ne i na wegovu, ni{ta nemoj da ima{ sa tim ~ovekom. Ali, ako vidi{ da Bog Svojom ki{om zaliva i wegov vinograd, slobodno pusti da wegovo gro`|e u|e u tvoje prese. Ko si ti da ograni~ava{ Bo`iju qubav i Bo`iju ki{u...?”

POREKLO I ZNA^EWE IMENA

Ime Kalin(a) poti~e iz starogr~kog jezika, sa

zna~ewem: lep(a), uzvi{en(a), prekrasan. Ime Borislav(a) ozna~ava onoga koji se bori u slavu Bo`iju, a nikad po svo-jim strastima. Ime Rado{ je

od re~i: radost, ali i rad; nas-tavak -o{ je u starosrpskom ozna~avao onoga ko je velik, {irok, jak (telom i duhom).