BibliotekaB E S K RA J N I S V E T FA N TAS T I K E

Urednik Borislav Panti

Naslov originalaAndrzej SapkowskiCHRZEST OGNIA

Copyright 1996, by Andrzej SAPKOWSKI Published by arrangement with Literary Agency Agence de lEst

Copyright 2011 za srpsko izdanje arobna knjiga

This publication has been funded by the Book Institute the POLAND Translation Program

Knjiga je objavljena uz pomo Book institute the POLAND Translation Program

ISBN 978-86-7702-256-3

arobna knjigaBeograd 2012.

Nijedan deo ove publikacije, kao ni publikacija u celini, ne sme se reprodukovati, umnoavati, pretampavati niti u bilo kojoj drugoj formi i bilo kojim drugim sredstvom prenositi ili distribuirati bez

odobrenja izdavaa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadravaju autor i izdava prema odredbama Zakona o autorskim pravima.

Andej Sapkovski

VATRENO KRTENJEPeti deo Sage o vecu

S poljskog prevelaMilica Marki

Through these fields of destructionBaptisms of fire

Ive watched all your sufferingAs the battles raged higher

And though they did hurt me so badIn the fear and alarmYou did not desert meMy brothers in arms...

Dire Straits

Ree tada vecu gatara: Uini kako u ti kazati: obuj cipele s gvozdenim potplatama, u ruke uzmi gvozdenu palicu. U gvozdenim putinama idi na kraj sveta, a put pred sobom gvozdenom palicom opipavaj, suzama oroavaj. Kroz vatru i vodu hodaj, ne sustaj, ne osvri se za sobom. Pa kad ti se obua pohaba, a gvozdena palica vetha ve bude, kad ti od vetra i vatre oi usahnu da nijedna suza iz njih vie ne kane, tad e na kraju sveta nai i ono to voli. Moda.

I poe vetac kroz vatru i vodu i unatrag se ne osvrtae. Ali ne uze ni gvozdene putine ni palicu. Uze samo ma svoj veterski. Ne poslua savet gatarin. I dobro uini, jer ta gatara bee zla.

Fluren Delanoj, Bajke i predanja

Prvo poglavlje

U bunju su daveljale ptice.Obronci udoline bili su gusto obrasli kupinama i imirkama,

mesto je bilo kao stvoreno za svijanje gnezda i hranjenje, pa nije ni udo to se tu sve rojilo od ptica. estoko su trilovale1 zelentarke, cvrkutale konopljarke i grmue, svaki as je odjekivalo i zvonko cin-cin zebino. Zeba zvoni za kiu, pomisli Milva, mahinalno pogledavi u nebo. Oblaka nije bilo. Zebe, meutim, uvek zvone za kiu. Malo kie bi dobrodolo, najzad.

Mesto naspram drela kotline bee dobar lovaki poloaj, koji daje dobre anse za uspean lov, naroito ovde, u Brokilonu, rasadni-ku divljai. Drijade, koje su gospodarile ovim silnim umskim pro-stranstvom, ile su u lov veoma retko, a ovek se jo ree usuivao da se ovamo zavlai. Lovac u potrazi za mesom ili koom ovde je i sam postajao predmet lova. Brokilonske drijade bile su nemilosrdne prema uljezima. Milva se uverila u to jednom na sopstvenoj koi.

Bilo kako bilo, divljai u Brokilonu nije manjkalo. Pa ipak, Milva je bila u zasedi ve vie od dva sata i jednako je ostajala bez ulova. Da lovi u hodu, nije mogla viemesena sua prostrla je pokrov od suvaraka i lia koje je pucketalo pri svakom koraku. U takvim okolnostima samo je mirovanje u zasedi moglo da bude plodonosno i donese plen.

Na kopu Milvinog luka sleteo je leptir admiral. Milva ga nije plaila, posmatrala je kako skuplja i iri krilca; gledala je istovremeno i novonabavljeni luk, kome nije prestajala da se raduje. Bila je 1 Trilovanje (muz.) drhtavo pojanje. (Prim. prev.)

Andej Sapkovski8

izvanredan streliar, volela je dobro oruje. A to koje je drala u ruci bilo je najbolje od najboljeg.

Milva je imala u ivotu mnogo lukova. Uila je da gaa iz obinih lukova od jasenovog i tisinog drveta, ali je brzo odustala od njih privolevi se refleksnim, laminiranim lukovima, koje su koristile drijade i vilenjaci. Vilenjaki lukovi bili su krai, laki i podesniji, a zahvaljujui slojevitoj strukturi drveta i tetivama ivotinjskog porekla, takoe su bili mnogo bri nego lukovi od tisovine strela odapeta iz takvog luka stizala je na cilj za mnogo manje vremena, i letela je ravno, to je u znatnoj meri eliminisalo mogunost da je vetar odnese. Najbolje uzorke takvog oruja, etvorostruko povijene, vilenjaci su nazivali zefhar, jer je to bio runski znak koji su formirale povijene lajsne i kope luka. Milva je koristila zefare dobrih nekoliko godina i mislila je da ne postoji luk koji bi ga nadmaio.

Naposletku je, meutim, nala ovakav luk. Bilo je to, razume se, na velikom primorskom bazaru u Cidarisu, uvenom po bogatoj ponudi neobine i retke robe koju pomorci donose iz najudaljenijih krajeva sveta, sa svih strana gde bi dojedrile koge2 i galioni. Milva je, im bi ugrabila priliku, poseivala bazar i posmatrala prekomorske tipove lukova. Upravo tamo je taj luk i nabavila, mislila je da e joj sluiti vie godina zefar poreklom iz Zerikanije, ojaan bruenim antilopinim rogom. Taj luk joj je savreno posluio godinu dana. A godinu dana kasnije, na tom istom bazaru, kod istog trgovca je ugledala pravo udo.

Poreklo luka bio je daleki Sever. Lajsna mu je bila duga ezde-set dva cola, nainjena od mahagonija; imao je stabilan, precizno izraen rajzer i ravne, laminatne krakove, sastavljene od prepletenih slojeva plemenitog drveta, fibajna i kuvanih ivotinjskih tetiva. Ra-zlikovao se od drugih kompozitnih lukova koji su bili izloeni pored njega ne samo svojom konstrukcijom nego i cenom i upravo je cena privukla Milvinu panju. Pa ipak, im ga je uzela u ruku i ispro-

2 Tip jedrenjaka. (Prim. prev.)

V A T R E N O K R T E N J E 9

bala, platila je bez imalo kolebanja i cenkanja tano onoliko koliko je trgovac i traio. etiristo novigradskih kruna. Jasno je da tu astro-nomsku sumu novca nije imala sa sobom pa je kao zalog ponudila svoj zerikanski zefar, rukovet opljakane samurovine i vilenjaki me-daljon udesne izrade, crvenu kameju u niski od renih bisera.

Ali nije zaalila. Nijednom. Luk je bio neverovatno lagan i savreno precizan. Mada ne odvie dug, njegovi kompozitni kraci skladitili su u sebi snagu za otputanje besprekornih hitaca. Tetiva svileno-kudeljnog sastava, pri duini natega od dvadeset etiri ina, kod ovog luka proizvodila je snagu od pedeset pet funti. Istina, bilo je i lukova snage ak osamdeset funti, ali Milva je nalazila da je to preterano. Strela odapeta iz njene fibajnovske pedesetpetice savlaivala je udaljenost od dvesta stopa izmeu dva otkucaja srca, a na sto koraka je imala ve toliki zamajac da je uspeno pogaala jelena, dok je oveka, ako nije nosio oklop, prostreljivala stubokom. Na ivotinje vee od jelena i na ljude pod tekim oklopom Milva je retko ila u lov.

Leptir je odleteo. Zebe su i dalje daveljale u grmlju. I dalje nita nije izlazilo na nian. Milva nasloni rame na borovo deblo, navree joj uspomene. Tek tako, da prekrati vreme.

Njen prvi susret sa vecem desio se u julu, dve nedelje posle doga-

aja na ostrvu Taned i po izbijanju rata u Dol Angri. Milva se vratila u Brokilon posle dvadesetak dana odsustva, dovela je ostatke odreda Skojataela za vreme pokuaja da se probiju na ratom zahvaenu te-ritoriju Edirna. Veverice su htele da se prikljue ustanku vilenjaka u Dol Blatani. Ne bi uspeli da nije bilo Milve, odzvonilo bi im. Pro-nali su, meutim, Milvu i Brokilon kao utoite.

im je stigla, obavestili su je da je Aglais hitno oekuje u Kol Se-raiju. Milva se malo iznenadila. Aglais je bila nastojnica brokilonskih

Andej Sapkovski10

isceliteljki, a kotlina Kol Serai, duboka i puna izvora i peina, bila je isceliteljsko mesto.

Prihvatila je, meutim, poziv, uverena da je posredi nekakav vilenjak koji je bio na leenju i koji je eleo da preko nje stupi u vezu sa svojim odredom. A kad je ugledala ranjenog veca i saznala u emu je stvar, pobesnela je. Istrala je iz peine razbaruene kose i sav bes iskalila na Aglais.

Video me je! Video mi je lice! Shvata li ti koliko je to opasno? Ne, ne shvatam hladno odvrati isceliteljka. To je Gvinbleid,

vetac. Prijatelj Brokilona. Ovde je ve etrnaest dana, od mladine. I potrebno mu je jo vremena da bi mogao da ustane i normalno hoda. eljan je vesti iz sveta, vesti o svojim blinjima. Samo ti moe da mu ih pribavi.

Vesti iz sveta? Ti rusalko kanda si s uma sila! Zna li ti ta se danas deava u svetu, van granica tvoje mirne ume? U Edirnu je rat! U Brugi, u Temeriji, u Redanji mete, pakao, grdne hajke! Sa svih strana progone one koji su digli ustanak na ostrvu Taned! Svuda vrvi od pijuna i angivara, dovoljno je katkad da re jednu ispusti, u zao as usne iskrivi, i da ti ve usijanim gvoem delat pred oima u tamnici seva! A ja treba da uhodim, da idem da se raspitujem, glasine da prikupljam? Svoja lea da podmeem? Za koga? Za nekakvog jedva ivog veca? ta mi je on? Ni rod ni pomozi bog! Obista si s uma sila, Aglais!

Ako ti je do urlanja mirno je prekinu drijada idemo dublje u umu. Njemu je potreban mir.

Milva se i protiv svoje volje letimino osvrnu po peini u kojoj je asak ranije videla ranjenika. Ljudina, pomisli, mrav ali ilav... Seda glava, al stomak ravan, k u momia, pre e biti da s mukama druguje no to uz slaninu i pivo piruje...

On je na Tanedu bio pobunjenik zakljuila je, nije pitala. Ne znam slegnu ramenima Aglais. Ranjen je. Potrebna mu

je pomo. Ostalo me se ne tie.

V A T R E N O K R T E N J E 11

Milva se ozlojedi. Isceliteljka je bila poznata po malogovorljivosti. Ali Milva je ve stigla da uje izvetaje uzbuenih drijada sa istong rubea Brokilona, ve je sve znala o dogaajima od pre dve nedelje. Znala je za arobnicu kestenjaste kose koja se pojavila u Brokilonu u maginom blesku, za bogalja sa slomljenom rukom i nogom koga je dovela. Bogalja za kog se pokazalo da je vetac, drijadama poznat pod imenom Gvinbleid, Beli Vuk.

Isprva, priale su drijade, nisu znale ta da rade. Krvlju obliven vetac na smenu je urlao i onesveivao se. Aglais mu je stavljala