Biblijska Pouka Za Mlade 2010 2

7/23/2019 Biblijska Pouka Za Mlade 2010 2

1/128

ZDRAVLJE I ISCELJENJE

POUKA ZA MLADE

PREPOROD

April, maj, juni 2010.


2/128

2

Sadraj:1. Hvl nk Bgu d kg tku svi blgslvi! ................................. 42. M izbr ....................................................................................................... 133. Prslvljnj duhvn i zik kndici .............................................. 22

4. Vd ivt ..................................................................................................... 315. N krunj ............................................................................................... 406. Vr i iscljnj ............................................................................................... 497. dmr i bnvljnj ..................................................................................... 588. tmsr hvl Bgu ................................................................................ 679. Umrnst ....................................................................................................... 7610. Intgritt: clvit zdrvlj i svtst ...................................................... 8511. Optimizm: sr i iscljnj ..................................................................... 94

12. Ishrn u Biblii ............................................................................................... 10313. Drutvn pdrk: vz k sp ...................................................... 112

ZDRAVLJE I ISCELJENJE, Grupa autoraBroj 2/2010.

Priprema:Hrianska adventistika crkva, Odeljenje za subotnu kolu

Odgovara:Igor Bosni

Saradnik na ovom izdanju:Milan ulji

Izdaje:A. K. PREPOROD, Beograd

Za izdavaa:Dragan Pejovski,11000 Beograd, Radoslava Grujia 4

Tabele zalaska Sunca priprema mr Radomir Gruji

tampa:Preporod, Beograd, 2010.

Tira: 350

Na osnovu miljenja Republikog sekretarijata za kulturu SRS broj 413133/7202od 19. III 1973. godine osloboeno plaanja osnovnog poreza na promet


3/128

3

Kako da dobijete najvie iz biblijske pouke za mlade

injenice koje treba da znateBiblijske pouke za mlade zasnovane su na uverenju da je Boja re sila koja me-

nja i da je grupno prouavanje vaan nain dobijanja te sile. Svrha biblijskih poukaza mlade je da se mladim adventistima sedmoga dana prui sredstvo za predanoprouavanje zajednikih tema o kojima e moi da razgovaraju svake sedmice usubotnoj koli. Mnogi koji prouavaju biblijske pouke za odrasle otkrivaju da ovo iz-danje za mlade obogauje prouavanje biblijskih pouka jer one obrauju iste temei zato mogu da poslue kao dodatno gradivo.

etiri sto tine mladih adventista uestvuje u pisanju biblijskih pouka za mladesvake godine. iroki izbor i povremeno ponavljanje sadraja odraava veliku razno-likost njenih pisaca irom sveta i kako oni pojedinano doivljavaju temu koju pro-

uavaju. tampa se oko 70.000 primeraka biblijske pouke za mlade.Smernice za prouavanje

U molitvi otvorite svoj um za vostvo Svetog Duha dok prouavate.1.

Biblijski izvori na kojima se zasniva pouka za odreenu sedmicu tam-2.pani su boldiranim slovima u delu pouke nazvanom Logos. Proitajtesve tekstove.

Biblijski izvori za odreenu sedmicu obino su podeljeni na delove na3.stranicama Logosa. Pri prouavanju ovih delova paljivo proitajte

biblijske tekstove koji se nalaze pored naslova pre nego to proitatekomentare ispod tih naslova.

itajte druge delove tokom sedmica sa stanovita koje ste stekli na te-4.melju linog prouavanja biblijskih tekstova.

Imajte na umu ciljeve pojedinih delova biblijskih pouka:5.Uvod oblikovan tako da podstakne vae interesovanje i usmerirazmiljanje na temu sedmice.Logos vodi za direktno prouavanje biblijskih tekstova za tu

sedmicu.Svedoanstvo stavovi Elen Vajt u odnosu na temu pouke.Dokazi pristup pitanjima koja su postavljena u pouci s istorij-skog, naunog, lozoskog ili teolokog stanovita.Primena kako da misli izloene u pouci primenite u svako-dnevnom ivotu.Razumevanje lini stavovi u odnosu na pouku, a svrha je dapodstakne na dalje razmiljanje i razgovor.

Istraivanje obavetava itaoca o mnotvu podsticajnih, krea-tivnih naina za istraivanje teme sedmine pouke.

Biblijske pouke za mlade i Crkva: Biblijska pouka za mlade je odobrenaod strane Generalne konerencije. Ona podrava verovanja Crkve adventista sed-mog dana. Ipak, njen sadraj ne treba smatrati slubenim izjavama crkve.


4/128

Pouka 1Od 27. juna do 3. aprila 2010.

Hvalite Gospoda od kogateku svi blagoslovi

Blagosiljaj duo moja Gospoda i

sve to je u meni sveto ime njegovo!Psalam 103,1.


5/128

5

SuOn nas ne voli zbog onoga to smo mi, ve zbog onoga to je On ...Moj radio je bio nameten na talase radio stanice Univerziteta Severni Ka-

ribi. Svidela mi se i bojaljiva, nekako sumorna melodija, ali su me reistvarno oduevile. I tako sam otiao u radio stanicu da se raspitam o pesmii o grupi koja ju je izvodila. Zvala se Njusbojs grupa od etvorice mladia,netradicionalnih po svom pristupu, ali oigledno veoma svesnih ta je toBoja blagodat: Bog nas ne voli zbog onoga to smo mi, ve stvarno zbogonoga to je On!

Zbog onoga to je On? Kako da to shvatimo? Tekst u 1. Jovanovoj 4,10.kae: U ovome je ljubav, ne da mi pokazasmo ljubav k Bogu, nego da Onpokaza ljubav k nama, i posla sina svojega da oisti grehe nae! I zaista, kadashvatimo ta je sve Bog preduzeo da bi nas spasao, treba da slavimo Njegovoime zato to je poslao svoga Sina da uzme nae grehe!

Autorka Kej Rico otkriva nam tajnu kako da krenemo dalje od sveoptegreligijskog oslonca od legalistikih dela koja e Bog i nai blinji prihvatitikao dokaz nae dobrote, ali koja nas u stvarnosti ostavljaju praznima i is-crpljenima. Ona pie: Hvala postavlja na ivot u odgovarajuu perspektivu

pred Bogom. Naa nedostojnost se pojavljuje obasjana blistavim neonskimsvetlom kada svoju dobrotu uporeujemo sa Bojom. (Kay Rizzo, On Wingso Praise, str. 46)

Kao deca, mi esto pokuavamo da zadobijemo Boju naklonost slatkimosmehom i jo slaim delima; ali i dalje vredi istina da nijedan od nas nemoe uiniti da nas Bog voli vie ili manje, jer je Njegova ljubav bezuslovna!Meutim, slavei Njega, mi smo pozvani da gledamo dalje od sebe i haosakoji smo stvorili, da sagledamo iru sliku

koju On eli da vidimo. Jevrejska re jadahznai klikovati, dok re halel znai hva-liti, slaviti, pevati, proslavljati. Kada je Kejpoela da sprovodi u ivot te rei, njen ivotse potpuno promenio.

Zato elimo da slavimo Boga? Da li mislite da je va ivot u takvom haosuda zaista nemate razloga da hvalite Boga? Pozivam vas da danas ponete daslavite Njegovo ime. Ponite time to ete zatraiti od Boga da vam pokae

iru sliku tako da budete u stanju da vidite stvarnu poruku iza sveg tog haosa,i da hvalite Onoga od kojega nam dolaze svi blagoslovi. I kada to budeteinili, zapazite koliko se bolje oseate kako se popravlja vae mentalno,duhovno i ziko zdravlje.

Ralna M. Simonds, Mandevil, Jamajka

Nijedan od nas nemoe uiniti da nas

Bog voli vie ili manje.

27. mart 2010.

TA JE U SRCU LJUBAVIUVOD (1.Jovanova 4,10.)


6/128

6

NeKada su ljudi zaokupljeni grehom, njihova srca puna su neistih misli.

Danas emo prouavati kako srce i um utiu na ponaanje, pa emo nauitikako da drimo zapovesti ivei slobodni od greha.

Tekst u Mateju 22,37.38 govori o tome kako treba da volimo Boga svimsvojim srcem, umom i duom. Ostali tekstovi za danas govore nam da svojuljubav prema blinjima treba da pokaemo svojim ponaanjem prema njima.Zaista je zanimljivo da srce utie na um, a da um sa svoje strane utie naponaanje. Hajde da sada razmotrimo sva tri lana ovog vanog trija!

Srce voli i osea uzbuenjeSrce ezne, eli i udi. Srce osobe koja se nalazi u Sotoninom ropstvu

voli greh i osea uzbuenje dok grei. Takvo srce ezne za grehom i robujenjegovim zahtevima. Srce koje je u grehu uinie sve to do njega stoji dazadovolji te zahteve. I to je, samo po sebi, neki oblik idolopoklonstva, jer bitrebalo da nae srce ezne jedino za Gospodom.

Suprotno tome, srce onoga koji je stekao slobodu u Hristu voli Boga iosea uzbuenje kada raste u pravednosti. Takvo srce iskreno eli da u sebi

razvije svetost i neporonost. Tekst u Koloanima 3,1. nas poziva da traimoono to je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Drugim reima, mitreba da svoja srca usmerimo tako da volimo Hrista. Poveite svoje srce sNjim. Uzbuujte se zbog Njega, eznite da budete s Njim. Teite za bliskous Njim, borite se da Mu se pribliite. Neka uzvik zaljubljene due postane iva: Vuci me, za tobom emo trati; uvede me car u lonicu svoju. Pesmanad pesmama 1,4.

Srce koje se predalo Hristu, to je srce koje je slobodno od greha. Srce koje

je Hristos osvojio odbija da Ga pusti da ide. Takvo srce Ga grli i prianja uzNjega. Neka to bude i va cilj!

Kada se kae um, podrazumevaju se misli

Um koji je u grehu neprestano se bavi grenim mislima. Grene misli imatarije mogu da vas ometaju u radu, u uenju, vremenu koje je posveenoporodici, i na drugim podrujima ivota. Uvek treba da imamo na umu da

je um bojno polje odluke i da se, kada jednom donesemo odluku, nae srcepovodi za njom. Tekst u Koloanima 3,2. kae: Mislite o onome to je gore, a ne

o onome to je dole. Treba da se bavimo nebeskim mislima, mislima o Bogui o Hristu, o venosti i o Nebu. Treba da razmiljamo o svemu to je istinito,plemenito, pravo, neporono, lepo, dostojno divljenja, izvrsno, hvale vredno.Drugim reima, treba da mislimo o Hristu (Filibljanima 4,8). Razlog zato trebada to inimo nalazi se u Koloanima 3,3. Jer umreste i va je ivot sakriven s

LOGOS (Matej 22,27.38; Rim. 12,1; Efes. 2,8.9; Kol. 3,12.13; 2. Tim. 1,8.9; 1. Jov. 4,10.)

28. mart 2010.

SRCE, UM I DELA


7/128

7

Hristom u Bogu. Na krstu, Isus je umro za nas, ali smo i mi umrli za Njega. Naastara grena priroda bila je prikovana na krst s Hristom. Moda bih mogao dakaem da je moje staro srce koje je volelo greh umrlo pre dve hiljade godina.Moj um, koji je bio zaokupljen grenim matanjima bio je ubijen rukom rimskihvojnika, a onda je i moje staro greno ja bilo sahranjeno.

Ono to inimo povezano je sa onim to volimo i mislimo

Kao hriani, nauili smo da niko ne moe postii istinsku promenu pona-anja ukoliko nije postigao promenu srca. Biti hrianin znai vatreno voletiBoga, imati misli koje su zaokupljene Hristom, hoditi slobodan od greha.Nije dovoljno da samo govorimo o Hristovoj ljubavi, mi tu ljubav treba i dapokazujemo prema blinjima inei dela ljubavi.

Osim toga, ako u svom srcu odluimo da emo slaviti Boga, onda emo

delovati u skladu s Njim i On e nas osposobiti da inimo dobro. Ako budemotraili slavu Boju tako to emo se oslobaati od greha, to e nam osiguratiuspeh, jer e nam sam Bog priskoiti u pomo i tako se proslaviti u nama. Izaista, On se proslavlja odlukama koje svakoga dana donosimo da vie neugaamo grenim eljama svoga tela i da svojum zaokupimo Njime. Nas kao hriane treba dapokree tenja da proslavimo Gospoda u svemu,ukljuujui i nau slobodu od poroka.

Prema tome, danas smo videli kako su srce, um i ponaanje meusobnopovezani i da treba da volimo Boga tako to emo misliti o onome to je gore,da bismo mogli umreti grenim delima i nauiti da volimo jedni druge. Evood ega se sastoji sr hrianskog ivota: treba da tako usmerimo svoje srceda volimo Boga i da se nae misli bave Hristom. Zatim, kada se Sveti Duhbude uselio u nas, biemo u stanju da ivimo ivotom dostojnim rtve koja jebila prinesena na krstu.

Slava neka bude Bogu, zato to smo dobili snagu da sve to je upravo

reeno inimo uz pomo Njegovog Sina, Isusa Hrista!ODGOVORITE:

itajte tekst u 2. Mojsijevoj 20,4.5. U kom smislu se ove dve zapovesti1.odnose na dananju pouku?Zato srce, um i ponaanje treba da deluju zajedniki da bismo mogli2.da steknemo duhovnu slobodu?Tekst u Mateju 22,39 ui nas da treba da volimo svoje blinje kao3.

same sebe. Zato je nemogue voleti druge ako ne volimo sebe?Kako da volimo sebe u hrianskom, a ne u svetovnom smislu?ta nam sledei tekstovi govore o prirodi onoga to treba da inimo4.za blinje? Isaija 58; Matej 25,31-46.

Venis Bruks

Vuci me, za tobomemo trati.


8/128

8

29. mart 2010.

VOLITE SVIM TO IMATE!SVEDOANSTVO (Matej 22,37.38)Po

Crkva je Boje odreeno orue za spasenje ljudi. Ona je organizovanada slui, i njena misija je da evanelje odnese svetu. Od samog poetka Bogje planirao da se preko Njegove Crkve svetu prikae Njegovo bogatstvoi Njegova dovoljnost. Vernici Crkve, oni koji je On pozvao iz tame u svojeudesno videlo, treba da prikau Njegovu slavu. Crkva je riznica bogatstvaHristove blagodati i preko Crkve e se konano objaviti svim poglavarstvimai vlastima na nebu konano i puno izraavanje Boje ljubavi (Eescima 3,10).(Elen G. Vajt,Apostolska crkva - Hristovim tragom, str. 7)

Oni koji ele da oboavaju istinskog Bogamorae da rtvuju sve svoje idole. Isus je rekaozakoniku: Ljubi Gospoda Boga svojega svimsrcem svojim i svom duom svojom i svom misli

svojom. Ovo je prva i najvea zapovest. (Matej 22,37.38) Prve etiri zapovestiDekaloga ne dozvoljavaju nikakvo usmeravanje ljubavi na neku drugu stranuosim prema Bogu. Ni sa kim On ne moe da deli nau vrhunsku odanost. Mine moemo da napredujemo u hrianskom iskustvu sve dok ne odbacimosve to nas odvaja od Boga. (Ellen G. White, Counsels to Parents, Teachers and

Students, str. 329)Oni koji ljube Boga ne mogu da gaje mrnju ili zavist. Kada nebesko

naelo vene ljubavi ispunjava srce, ono se izliva na blinje... Ova ljubav nijeograniena tako da obuhvata samo mene i moje, ve je iroka kao svet ivisoka kao nebo i u skladu je s ljubavlju aneoskih radnika. Ova ljubav, kadase neguje u srcu, zaslauje celokupni ivot i iri oplemenjujui uticaj svudaoko sebe. Kada je imamo, ne moemo da ne budemo sreni, bez obzira dali nam se srea smei ili se mrti na nas. (Ellen G. White, Testimonies or the

Church, str. 223.224)

ODGOVORITE:

Hrianska ljubav je mnogo vie naelo nego oseanje. Prema1.tome, ako izostavimo emocionalni aspekt ljubavi iz njenih zikih iemocionalnih svetovnih kopija, kako moemo pokazati ljubav premaBogu i blinjima?

Ako je slavljenje Boga posledica odnosa sa Bogom, kako da uskladimo2.

svoja negativna oseanja sa Isusovim pozivom da Ga volimo svimsvojim srcem, duom i umom? Da li zaista moemo slaviti Bogaako smo nesreni, ako smo ljuti na nekoga, ako smo osuivakiraspoloeni?

Kamala Glen-Tejlor, Sanrajz, Florida, SAD.

Ova ljubav je ...iroka kao svet.


9/128

9

30. mart 2010.

SRCE PSALMISTE/PSALAMA UNIVERZALNI JEZIKDOKAZ (Psalam 103,1) Ut

Ako nita drugo, David je znao kako da slavi Boga. Meutim, mi ne mo-

emo ni poeti da razumevamo dubinu i stvarno izraavanje njegovog slav-ljenja ukoliko ne saznamo bar neto o tome ko je on bio ovek ija su is-kustva sa Bogom nainila od njega psalmistu.

U Davidu je plamtela duboka ljubav prema Bogu, ljubav koju je on izraavaosvojim oboavanjem. Ovaj pastir koji je postao car iveo je ivotom poverenjai stradanja, pomirenja i oputanja. Veliki deo njegovog dela u knjizi psalamaopisuje ga kao oveka koji priznaje svoje grehe skruenog srca ili slavi Bogapredanog srca. I da nita drugo o Bogu nije znao, za Davida bi se moglo kazatida je bio duboko svestan Njegove silne moi. Davidovo sluenje snanim,sveobuhvatnim reima kao to su one kada kae: Blagosiljaj Gospoda... i sveto je u meni... pokazuje ne samo veliinunjegove ljubavi ve i njegovog shvatanja Bojeuzvienosti. On veruje da sve to je u njemumora da bude upotrebljeno da bi se mogloproslaviti Boje ime.

Meutim, mene stvarno oduevljava injenica da se njegovi psalmi moguprimeniti na poloaj celog ljudskog roda. David je pisao poeme i pesme

univerzalnog karaktera. Stoleima su se Jevreji i obraeni neznaboci sluilipsalmima u svojim privatnim molitvama ili javnim bogosluenjima, dok suJevreji upotrebljavali psalme i u ormalnoj liturgiji. Sto trei psalam pevao se uposebnim prilikama u toku slube pomirenja. Isus je citirao iz knjige psalamai proroka Isaije vie nego iz ijedne druge starozavetne knjige. Kod nas jeisto tako. Njegovi psalmi se upotrebljavaju u privatnim i javnim molitvama,predstavljaju deo crkvenih pesmarica bez obzira na doba, iskustvo, rasu,obrazovanje i versku pripadnost ljudi koji se njima slue.

Davidovi psalmi obuhvataju celu lepezu iskustva, od dubine svesti o

krivici i samoosuivanju pa sve do najuzvienije vere i najuzbudljivijeg ra-zgovora s Bogom. (PP 754) Zaista, Davidovi psalmi slavljenja mogu pomoida se isceli nae srce i da se naa dua usmeri prema svom nebeskom domu.

ODGOVORITE:

Proitaj celi 103. psalam! Vrati se onda na drugi stih kojim nas pisac1.poziva da se setimo svih Bojih blagoslova. Koje od njih David po-sebno istie?Seti se kako se svaki od tih blagoslova pokazao u tvom ivotu. Slavi2.onda Boga zbog svih Njegovih blagoslova i razmiljaj o tome kako seslavljenje Boga odraava na tebe mentalno i ziki.Kako bi pisanje nekog tvog psalma hvale moglo da uputi tvoje noge3.stazom duhovnog i zikog zdravlja?

Kamala Glen-Tejlor, Sanrajz, Florida, SAD

David je pisao poemei pesme univerzalnog

karaktera.


10/128

10

31. mart 2010.

IVA RTVAPRIMENA (Rimljanima 12,1; Koloanima 3,12.13)Sr

Na nebeski Otac stvorio je naa tela i uivao dok nas je stvarao. Kada jegreh uao u na svet, postalo je problematino odravati zdravlje naeg tela.Mnogi se pitaju zato bolesti uopte postoje. One postoje zbog prisutnosti

greha, i one e nastaviti da postoje sve dok seHristos ne bude vratio da nas uzme k sebi.

Bolesti se pojavljuju na mnogo naina. Po-stoje razdraljivi grip i prehlade, muna pro-badanja i bolovi. Rak, autizam, teki oblicidepresije. Lista ozbiljnih bolesti u svetu je

beskrajna i nastavlja da raste do take kadanam izgleda skoro nestvarno da nam je Pavlesavetovao da damo telesa svoja u rtvu ivu, svetu, ugodnu Bogu, to dabude vae duhovno bogomoljstvo (Rimljanima 12,1). Ipak, nai napori daodrimo to zdravije telo i um svakako da ne prolaze nezapaeni pred naimStvoriteljem. U stvari, On sam dao nam je smernice kako da to inimo nanajbolji nain. Prouiemo nekoliko koraka koje moemo da preduzmemo dabismo primenili bar neke od tih smernica koje se odnose na nae zdravlje:

Imajmo uravnoteenu ishranu. Takva ishrana sadri kombinaciju ugljenihhidrata, zdravih masnoa i raznovrsnog voa i povra. Veoma lak nain da seovaj savet primeni jeste uzimati hranu u svim duginim bojama. Ponekad jedobro voditi dnevnik namirnica koje uzimamo svakoga dana. To je lak nainda se ustanovi koje namirnice nedostaju u ishrani.

Odvojte sebi vreme za vebanje. Kombinacija aerobika i ostalih vebiodrae snagu vaeg srca i sauvati vam vitku liniju. I ponovo, voenjednevnika o svakodnevnim vebama i zikim aktivnostima pomoi e vamda ustanovite u emu treba da se popravite.

Pijte sveu vodu. Osam aa vode svakoga dana se najee preporuuju.Imajte na umu da koein oduzima vodu telu i da se gazirana pia ne raunajuu obaveznih osam aa.

itajte Bibliju, molite se i hvalite Boga. Svakodevni razgovori s naim Stvo-riteljem od ivotnog su znaaja za odravanje duhovnog blagostanja. Nitavie ne unapreuje zdravlje tela i uma od duha zahvalnosti i slavljenja Boga.Naa je stvarna dunost da se odupremo melanholiji, nezadovoljnim mislimai oseanjima to je isto toliko naa dunost kao i da se molimo. (Elen G. Vajt,U potrazi za boljim ivotom, str. 148)

ODGOVORITE:ta mislite, zato je Bogu stalo do naeg zdravlja?1.Zato je zdravlje toliko bitno u hrianskom ivotu?2.

Deja i Nejtan Vilijams, Bomont, Kaliornia, SAD

Nita vie neunapreuje zdravlje

od ... zahvalnosti islavljenja Boga.


11/128

11

1. april 2010.

IVETI DA BISMO SLAVILI BOGAMILJENJE (1. Petrova 2,9) e

Zahvalnost opisuje nae dranje prema Bogu, opisuje nau zahvalnost zasve to je On uinio za nas, dok se hvala upuuje za ono to je Bog kao boanskalinost po svojoj sutini. Psalam 18,3. kae: Prizivam Gospoda koji je dostojanhvale (prema engleskom tekstu). Mi smo stvoreni da hvalimo Boga. Tekst uMateju 22,37 trai od nas da volimo Boga svim svojim srcem, duom i snagom.Hvala se izraava naim delima i naom ljubavlju prema Njemu.

Stormi Ojunijan je izrazila tu hvalu u molitvi koja je sve promenila. Onakae da su hvala i oboavanje Boga najistiji oblik molitve, jer odvraaju naemisli i nau duu od nas samih i usredsreuju ih potpuno na Boga. Hvalaprenosi Bogu nau istu ljubav, odanost, potovanje i zahvalnost. Ona uzdieBoga zbog onoga to Bog jeste i izraava nau enju za Njim.

Mnogo puta u toku naeg hrianskog ivotnog putovanja, moraemoda se suoimo s nevoljama. injenica da smo hriani ne ini nas imunima zatakva iskustva. Meutim, ako smo u stanju da hvalimo Boga dok prolazimokroz njih, to nam pomae da postignemo pobede. U Drugoj knjizi dnevnika,car Josaat je hvalio Boga kada je uo da se neprijatelj podie da uniti njega injegov narod. Naite vremena da proitate to prekrasno poglavlje!

Kakav su nam veliki primer u tom pogledupruili car Josaat i njegov narod! Njihove rei idela hvale prilikom suoavanja s ratom govorenam da je bitka sa grehom u stvari Boja bitka,da nemamo razloga da se plaimo ili da budemo obeshrabreni. Kako je divnone ratovati razornim orujima, ve pesmom i instrumentima hvale! Boja Renas uverava da je Bog s nama, da e se blagoslovi pokazati kada se naa hvalabude uzdizala k Njemu.

Ja sam uzbuena zbog Bojih prekrasnih uda. Ima trenutaka kada su reinedovoljne da izraze moju zahvalnost Bogu koji je nainio nebo i zemlju; ali usili Svetoga Duha mogu da podignem svoje ruke i svoje srce i da ga hvalim!

On nam je dao daleko vie blagoslova nego to smo zasluili. Kao tonam to kae tekst u Eescima 2,8.9. Jer ste blagodau spaseni kroz veru; i tonije od vas, dar je Boji. Stoga proslavljajmo Boga u svom ivotu i zapazimokakvu e promenu u nama to proizvesti.

ODGOVORITE:

Moe li neko da bude zahvalan ako ne priznaje odakle ili od koga je1.primio dar?Kako moe da bude zahvalan iako osea duevne ili telesne patnje?2.

Marcija Natricija Smit, Nasau, Bahami

Proslavljajmo Bogau svom ivotu!


12/128

12

2. april 2010.

USMERAVANJE UMA = ZDRAV DUHOVNI IVOTISTRAIVANJE(Rimljanima 12,1.2)Pe

ZAKLJUAK

U Rimljanima 12,1 Pavle nas poziva da svoje telo posvetimo Bogu zbogvelike milosti koju je pokazao prema nama. Pavle kae da je to rtva koju e Bogrado prihvatiti i da je to ujedno i dobar nain da slavimo Boga. A onda, u drugomstihu, poziva nas da ne sledimo obiaje i ponaanja sveta, ve da dozvolimoBogu da nas preobrazi u novu linost, menjajui na nain razmiljanja. Jasno je,dakle, da ukoliko treba da slavimo Boga svojim srcem i svojim delima, mnogopanje treba da posvetimo usmeravanju i oblikovanju svojih misli u skladu sBojom reju dok mnogo vremena provodimo i u negovanju svoga tela. Mi se

ne moemo preobraziti ako ne obnovimo i svoje misli!RAZMOTRITE:

P roitaj Psalam 103! David je bio ovek po Bojem srcu. Zapazitekako u psalmima neprestano razmilja o Bojoj rei i kako hvali Boga.Navedi sva ponaanja, delovanja i atribute koje David pripisuje Boguu Njegovom odnosu prema svom narodu. Naini svoju listu nainana koje je Bog pokazao svoju blagodat u tvom ivotu.Napii svoj psalam ili molitvenu pesmu hvale Bogu. Da bi to uinio,poslui se listom koju si nainio. Ili, uzmi neki svoj omiljeni psalam ipararaziraj ga!Izrazi svoju ljubav i zahvalnost Bogu tako to e initi mala delaljubaznosti onima kojima je potrebno ohrabrenje. Na primer, ostavicvet ili slatki na stolu nekog poznanika ili saradnika; ostavi kesupovra pred vratima suseda ili nekoga za koga zna da je u oskudici;ostavi neto novca u kovertu nekome u nevoljii, ne otkrivajui muodakle novac dolazi.

Saini svoju molitvenu listu koja e obuhvatiti imena suseda, prijatelja,roaka ili vernika za koje se obino ne moli. Mesec dana se prvo moliza ta imena. Posmatraj kako Bog deluje u njihovom ivotu.Prouavaj Boju re s namerom da tako usmeri svoje misli da se pri-premi za duhovne bitke s kojima se svakoga dana suoava. Nekaovo tvoje prouavanje bude tvoja duhovna veba za usmeravanjetvog duhovnog puta.Svedoi drugima o Bojoj ljubavi i Hristovoj sili u tebi kao sredstvu za

tvoje duhovno usavravanje. Neka te Njegova ljubav i rtva ohrabreda se uhvati za Njegova obeanja.

POVEITE:

Battlefeld o the Mind, Joyce Meyer.Din Kelner, Kolumbija, Meriland, SAD


13/128


14/128


15/128

15

4. april 2010.

ODLUKE POVODOM ISKUENJA U SVETUDOKAZ (1. Korinanima 10,31) Ne

Kao hriani, mi znamo da je nae telo hram Svetoga Duha. Stoga smoduni da se o njemu staramo najbolje to moemo. Meutim, ljudi ponekadodluuju da u svoje telo stave i hranu koja nije korisna. Moda to ine zatoto su depresivni, pa se nadaju da e hrana koju uzimaju, pie koje piju, drogekoje troe uiniti da se bolje oseaju. Ponekad ljudi pue ili piju da bi zaboravilisvoje probleme. Meutim, alkohol i duvan su otrovi i nanose veliku tetunaem telu. Ovi otrovi poveavaju opasnost od neodgovarajueg ponaanjaili loeg unkcionisanja mozga.

Istraivai su otkrili da mladi zavisnici od alkohola slabo prolaze na

ispitima. Uticaj nikotina na mozak mladih osoba pokazuje se na sledeinain: (1) hemijski receptori za nikotin (znak zavisnosti) poveavaju se dvaputa vie kod mladih nego kod odraslih osoba; (2) izlaganje nikotinu izazivatrajne probleme u ponaanju, posebno kod enskih osoba.

S druge strane, zdravi izbori mogu snano podrati pozitivne promeneu nama. to se tie nezdrave hrane, mi znamo da meso nije dobro za naezdravlje, jer sadri holesterol koji moe da izazove mnoge razliite bolesti.Upravo zato mnogi ljudi odluuju da jedu vie povra, voa i drugih zdravih

namirnica. Oni ele da uivaju u dobrom, dugom ivotu. Zbog svoje zdraveishrane, poznato je da adventisti sedmog dana ive due i da su zdravijiod ostalog stanovnitva. Biranje zdravije ishrane, vie vebanja, bavljenjapozitivnim mislima pomae nam da spavamo bolje i da jasnije mislimo.

Bog nam je dao sposobnost da biramo iodluujemo. Mi se tom sposobnou moemoposluiti na dobro ili na zlo. Mi sami odluujemota emo izabrati od onoga to nas okruuje.

Kojim putem emo krenuti? ije stope emoslediti? Koju vrstu ishrane emo izabrati? Dobro je znati da nam je Bog uvekblizu da bi nam pomogao prilikom svakog izbora s kojim se suoavamona naem ivotnom putu. Kada se, dakle, suoi s nekim teim izborom napodruju zdravlja, imaj na umu da je On spreman da ti pomogne.

ODGOVORITE:

Koje ti biblijske smernice stoje na raspolaganju kada odluuje koju1.e hranu uzimati, a koju odbaciti?

Kako se ljudi razliitog starosnog doba mogu odupreti iskuenju?2.

Zato nam je Bog sao sposobnost biranja i odluivanja iako je znao3.da emo ponekad donositi loe odluke i birati pogreno?

Marijel Dojs L. Perez, Dagatan, Tajsan, Batangas, Filipini

Mladi zavisniciod alkohola slabo

prolaze na ispitima.


16/128


17/128

17

hodimo Isusovim stopama, ujedno uimo i kako da donosimo odluke koje suu skladu s verom koju ispovedamo.

BOJI IZBOR (Jovan 3,16; 1. Korinanima 6,19.20)

Kada su Adam i Eva zgreili, Bog je stavio u pokret plan spasenja. Taj planje bio zamiljen iz ljubavi prema nama (Jovan 3,16). Uprkos naim gresima,Bog nas voli i eli da nas spase. I zato je poslao svoga Sina da umre za nas.Poto smo vredni u Njegovim oima, On eli da ivimo srenim, zdravim isvetim ivotom. Upravo zato eli da izaberemo da posluamo Njegovu volju;da se posluimo svojom slobodom izbora tako to emo izabrati ono to jekorisno naem telu. I tada emo biti u stanjuda Ga proslavimo u svom spasenom telu (1.Korinanima 6,19.20).

Pavle stalno naglaava da nee, iako jeslobodan da ini to god hoe, dozvoliti niemu da zavlada njime. Veliinahrianske vere je ne u tome to daje oveku slobodu da grei, ve u tome tooveka oslobaa od greha. Vrlo je lako dozvoliti navikama da vladaju nama;ali, hrianska snaga nas osposobljava da vladamo njima. Kada ovek steknestvarno iskustvo sa hrianskom silom, postaje ne rob svoga tela, ve njegovgospodar. ovek esto govori: iniu ono to elim! upravo onda kadanamerava da popusti svojim navikama ili strastima koje ga dre u svojim

okovima; ali, tek kada u sebi ima Hristovu silu, moe da kae: iniu ono toelim! i to nee znaiti zadovoljavanje strasti i navika koje gospodare njime.

ODGOVORITE:

Kako da mudrije upotrebim sposobnost odluivanja i biranja?1.ta si zanemario u sluaju kada donosi nezdrave odluke?2.Koju su osnovnu greku uinili Adam i Eva i na koji nain ti moe da3.izbegne da je ponovi?

Na koji nain se mi suoavamo sa slinim iskuenjem sa kojim su se4. suoili Adam i Eva?Kada su odluili da uine greh, Adam i Eva su okrivili druge za svoj5.pogrean izbor. Kako moe nauiti da preuzme odgovornost zasvoje odluke?ta nas tekst u Jevrejima 11,8-10 ui o Avraamu i o odlukama koje je6.donosio? ta ti lino moe da naui iz tih odluka?Mi elimo da donosimo dobre odluke, ali kada se naemo suoeni7.

s tekoama ili iskuenjima, ponekad greimo. Kako bismo moglida programiramo svoj um da budemo uspeniji? Psalam 119,11;Filibljanima 4,8; Koloanima 3,2.

Dervenesens Salatijel O. Floresi /Florece/, Dagatan, Tajsan, Batangas, Filipini

Bog nas nije

stvorio kao robote.


18/128

18

6. april 2010.

JEDAN IZBOR NA TEMELJU MNOGIH IZBORASVEDOANSTVO (1. Mojsijeva 3,2)Ut

Kada smo zbunjeni i pitamo se kako da nainimo pravi izbor iz mnotvamogunosti koje nam se pruaju, to nam moe liiti na senke noi proetesamo cvranjem cvraka. Na osnovu te veoma hladne noi moemopoverovati da je oko nas sve mrano, umesto da saekamo jutro i dozvolimoda odluka sama sazri.

Jedan od problema koji zahteva dobre odluke i koji moe da nam doneseili dan ili no jeste pitanje apetita. U pustinji iskuenja Isus se suoios velikim osnovnim iskuenjima koja e napadati i oveka. Tu se suoio,preputen sam sebi, sa zlim, lukavim neprijateljem i pobedio ga. Prvo veliko

iskuenje bilo je na podruju apetita; drugo, na podruju pretpostavki; atree na podruju ljubavi prema onome to je na svetu. Sotona je pobediomilione kuajui ih da popuste apetitu. Zadovoljavanjem ukusa nervni sistemse nadrauje, a snage mozga slabe te biva nemogue da ovek smireno irazumno razmilja. Um postaje neuravnoteen. Njegove vie, plemenitijesnage se izopauju da slue ivotinjskim strastima, dok se sveti, veni interesizanemaruju. (Elen G. Vajt, Saveti o ivotu i ishrani, str. 119.120)

Nekontrolisana popustljivost apetitu, i bolesti i propadanje kao posledica,

koje je vladalo u vreme Hristovog prvog dolaska, ponovo e se pojaviti spojaanom snagom zla pre Njegovog drugog dolaska. (Isto, str. 120)

Poputanje apetitu podrazumeva rtvovanje zike snage, bistrineintelekta i duhovne sile. (Isto, str. 155)

Sotona moe da vreba svuda oko nas, ali mi ne treba da padnemokao njegov plen. Svaki ovek ima priliku, u velikoj meri, da od sebe uinita god hoe. Blagoslovi ovog ivota, ali i besmrtnog stanja, nalaze mu sena dohvatu ruke. Treba da gradi vredan i vrst karakter, da zadobija novu

snagu na svakom koraku. Svakoga dana trebada napreduje u znanju i mudrosti, svestan novihuivanja dok koraa napred, dodajui vrlinu vrlini,blagodat blagodati. Njegove sposobnosti e se

poveavati upotrebom; to vie mudrosti bude sticao, to e se uveavati injegova sposobnost da je stie. Njegova inteligencija, znanje i vrlina razviese na taj nain i stei veliku snagu i savreni sklad. (Isto, str. 16)

Svaka religijska lozoja bavi se konceptom izbora. Moda birati znai bitiovek. Bez obzira da li nam se to dopada, sposobnost izbora nam pripada.Osnovno pitanje glasi: kako emo se posluiti tom sposobnou?

Derom B. Balbastro, Dagatan, Tajsan, Batangas, Filipini

Moda birati znaibiti ovek.


19/128

19

PRIMENA (1.Moj. 1,29; Ps. 23,3; 119,11; Matej 28,19.20; 1. Kor. 10,31; Jakov 5,16; Otk. 1,3)

7. april 2010.

OBNOVLJENJE SrNaa tela ne pripadaju nama. Mi smo samo pristavi svojih tela. Prema tome,

moramo ih paljivo negovati. U stvari, mogli bismo svoje telo uporediti sa slikom.Porodine slike, na primer, predstavljaju blago koje se moe otetiti izlaganjemvodi, svetlosti i nemarnom postupanju. Ako je re o digitalnim otografjama, onese mogu sluajno izbrisati ili se mogu izgubiti kada se kompjuter pokvari. Kadase nae otografje unite ili izgube, mi nasvaki nain pokuavamo da ih obnovimo.

Kako greh moe da oteti i nas? I kako bi-smo se mogli obnoviti? Evo nekoliko naina:

Skenirajte otografje! Prvi korak u obna-vljanju otograja jeste njihovo skeniranje.Skener moe da bude ogledalo na kome se vide sve pogreke. Vraajui seprvobitnoj ishrani koju nam je Bog dao, imamo priliku da obnovimo svoje telo(1. Mojsijeva 1,29).

Snimite! Posle skeniranja, poinje obnavljanje delova otograje kojimaje to potrebno. Kada god poinjete da obnavljanje svoje telo, uvek imajtena umu cilj i drite se cilja. Snimite cilj u svom pamenju, tako da ga nezaboravite (1. Korinanima 10,31).

Popravite mane!Trei korak jeste da ustanovite ta jo treba da se popravi.Vae celo telo je oteeno zbog greha. Jedini mogui nain da ga popravite

jeste da traite pomo od Gospoda (Psalam 119,11).Uklonite oznake i ogrebotine! U otograskim radnjama mogu se nabaviti

lteri koji uklanjaju nedostatke. Poto ste obnovili svoje telo, iskuenja evas i dalje napadati. Dva elementa koja uklanjaju ta iskuenja su molitva iprouavaje Boje rei (Psalam 23,3; Jakov 5,16; Otkrivenje 1,3).

Tekst u Psalmu 23,3 govori nam da Bog vraa moj ivot iz propasti, obraa

moju duu od greha, da ne bih veno propao. Ili, poto sam odlutao od Njega,isceljuje moj otpad i vraa mi svoju naklonost.

Isprintajte i arhivirajte! Poto ste obavili sve dosadanje korake, spremniste da isprintate i arhivirate svoje otograje. Spremni ste da date svoje ivosvedoanstvo i da budete korisnija osoba u irenju radosne vesti o IsusuHristu i Njegovom skorom dolasku (Matej 28,19.20).

Mi treba da idemo do susednih vrata ili neke daleke zemlje i dazadobijamo uenike za Isusa. To nije samo jedna od opcija, ve zapovestsvima koji Isusa nazivaju svojim Gospodom. I dok sluamo, imamo utehu usaznanju da je Isus uvek s nama. To e se deavati zahvaljujui prisutnostiSvetoga Duha u ivotu vernika. Sveti Duh e biti Isusova prisutnost koja ihnikada nee ostaviti... Isus nastavlja i danas da bude s nama svojim Duhom.Kao to je zapoelo, evanelje e se i zavriti Emanuilo, s nama Bog.

Lika Manalo, Dagatan, Taisan, Batangas, Filipini

Kada se nae otografjeunite ili izgube, mi na

svaki nain pokuavamoda ih obnovimo.


20/128

20

MILJENJE (Prie 16,25; Matej 13,18-23)

8. april 2010.

OSEANJA PRILIKOM DONOENJA ODLUKAeNa jednom seminaru za knjigovoe predava se posluio izrazom inlieu/lju/. Objasnio nam je da on znai kao da, ako bude bilo ili pod

pretpostavkom da je. Mi smo raspravljali o temi gotovina primljena in lieuod akcijskih dividendi. Objasnio nam je kako da knjiimo akcijske dividendekada se objave i prime. Meutim, problem se pojavljuje kada se gotovinaprimi in lieu od akcijskih dividendi. Kada se to dogodi, onda se mora slediti

takozvani ukoliko bude pristup. To znai dae se akcijske dividende pod pretpostavkomda su primljene knjiiti i u skladu s tim daljeprodavati.

Kako bismo taj pristup mogli uporediti snaim odlukama? Da li to znai kazati da sunaa oseanja osnova naih moguih odluka?

Mi svi znamo da svaku odluku koju donesemo prate odreene posledice ili dobre ili loe. Meutim, ponekad ljudi ne uzimaju ozbiljno svoje odluke,

jer se oslanjaju samo na svoja oseanja. Veruju da je bolje donositi odlukeutemeljene na tome kako se u tom trenutku oseaju umesto na paljivom

rezonovanju. Mi smo ponekad zaslepljeni svojim oseanjima do te mere danismo u stanju da sagledamo mogue posledice svojih odluka.

Razmislimo o paraboli o sejau u Mateju 13,18-23. Ukoliko odluimo daposluamo Boju Re i da je radosno i brzo prihvatimo, ali onda ne dozvolimoda ona uhvati korena u naem ivotu, brzo emo biti odneseni poplavomprogonstva. Svakako da Bog eli da izaberemo da uzmemo seme koje je palona dobru zemlju. On zna da emo tada biti mnogo uspeniji i plodonosnijikada bude dolo vreme etve.

Nae spasenje zavisi od toga kako biramo i ta biramo. Ne bi trebalo dasvoj izbor temeljimo na svojim oseanjima i ukusima, ve na naelima i naBibliji. Ako u svom ivotu primenjujemo Boju re, onda emo donositi idobre odluke. Nije istina da su oseanja in lieu naih odluka. Nije sigurnoza nas da se oslanjamo na svoja oseanja. Nauimo da sluamo Boga. Njegov

je plan da ivimo korisnim ivotom.

ODGOVORITE:

Koji je lek ili koji su lekovi za popravljanje pogrenih odluka?1. Kako da procenimo ta je Boja volja ukoliko smo suoeni s nekoliko2.dobrih mogunosti izbora?Moe li biti i trenutaka kada oseanja treba da utiu na nae odluke?3.

Vilanueva Asis, Dagatan, Taisan, Batangas, Filipini

Mi svi znamo dasvaku odluku koju

donesemo prateodreene posledice

ili dobre ili loe.


21/128

21

9. april 2010.

PRAVILAN IZBORISTRAIVANJE (5. Mojsijeva 30,19; Isus Navin 24,15) PeZAKLJUAK

Danas vie nego ikada treba da titimo svoje pravo izbora i donoenjaodluka. Mi smatramo da je pravo biranja i oblikovanja neije budunosti

jedno od osnovnih ljudskih prava. Meutim, iako je veini od nas bila pruenaprilika da uzme upravlja svog ivota u svoje ruke, esto nam nedostajemudrosti da donosimo zdrave odluke. Kao hriani, mi verujemo da nam jeBog poklonio slobodu izbora, ali ne kao pravo, ve kao dar. U Njegovoj Reimi imamo smernice kako da pravilno upotrebimo taj dar.

RAZMISLITE:

Igrajte igru udruivanja rei sa svojim prijateljima. Svaki od vas nekanapie rei koje mu dou na um kada misli o pojmovima: izbor,odgovornost, posledice. Uporedite svoje odgovore i raspravljajte onjima.

Sainite listu izbora koje imate u dva razliita podruja svog ivota irazvrstajte ih po vanosti koju im pridajete.

Razmotrite ivot Isusa Navina. Sastavite izvetaj o njegovom karakterui vrlinama i vrstini koja ga je navela da donosi dobre odluke u tekimokolnostima.

Pevajte zajedno pesmu ta da za Hrista inim sada? Napiite svojureakciju na rei pesme.

Postavite sebi cilj da prihvatite neko novo zdravstveno pravilo. Pratitesvoje napredovanje u toku tri sedmice.

Razgovaraj s pet osoba o pitanju: Osea li potrebu da donese ne-ke dobre odluke na podruju zdravlja? Napii izvetaj o njihovimodgovorima.

Razmiljaj o ulozi koju imaju tvoja oseanja prilikom donoenjaodluka. Moli se Bogu da ti pomogne da donosi dobre odluke ute-meljene na Njegovoj Rei.

POVEITE:

Stvaranje - patrijarsi i proroci, 49. poglavlje.Sandra Araho-Delgado, Apison, Tenesi, SAD


22/128

Od 10. do 17. aprila 2010.Pouka 3

A koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podiu sena krilima kao orlovi, tre i ne sustaju, hode i ne more se.

Isaija 40,31.

Proslavljanje duhovne ifzike kondicije


23/128

23

10. april 2010.

ODRAVANJE KONDICIJE I ZDRAVLJA BOJI NAIN UVOD (1. Jovanova 5,2.3) Su

U toku ove poslednje decenije svet se suoio s mnogim novim bolestima ipretnjama zdravlju. Istraivai su bili stavljeni na probu da predloe reenja zaove izazove; no, iako se njihovi napori objavljuju na prvim stranicama novinai asopisa, mi se moramo zapitati da li je zaista dolo do nekih poboljanjau naem nainu ivota. Da li nas je sve to poveanje znanja zaista uinilozdravijima?

Poto je shvatio da su neki od najdebljihAmerikanaca revnosni hriani, dr Don Kolbertnapisao je dve knjige: Isusova ishrana i tabi Isus eleo da jede? kuvar. Dr Kolbert jepretpostavljao da e pacijenti biti spremnida sasluaju ta bi Isus uinio da je na njihovom mestu, ak i u sluaju dasu odbacili savete svojih lekara o zdravom nainu ishrane. On preporuujeishranu slinu mediteranskoj, bogatu integralnim itaricama, povrem, ma-slinovim uljem, a izostavlja svinjsko meso, svinjsku mast i koljke, namirnicebogate masnoama.

Prema dr Kolbertu, ukoliko se ljudi budu hranili prema savetima Biblije,

ako budu uravnoteili svoju ishranu, mogu spreiti pojavu ili ak olakatileenje nekih bolesti. Meutim, to nije nita novo. Neke bolnice i medicinskeustanove, meu njima i mnoge adventistike klinike, ve se prilikom leenjadijabetesa oslanjaju na biblijska naela ishrane i higijene.

U novembarskom broju asopisa National Geographic za 2005. godinu,Dan Bitner je napisao lanak o dugovenosti, utemeljen na statistikimpodacima jednog istraivanja Amerikog nacionalnog instituta za zdravlje.Istraivanje je pokazalo da proseni adventista u dravi Kaliorniji ivi

deset godina due od prosenog neadventiste u istoj dravi. Ove dodatnegodine pripisuju se vegetarijskoj ishrani, s malo masnoa, bogatoj oraastimplodovima i mahunarkama, kao i odbacivanju duvana i alkohola.

Tekst u 1. Jovanovoj 5,2.3 kae: Po tome poznajemo da ljubimo decuBoju kada Boga ljubimo i njegove zapovesti drimo. Jer je ovo ljubav Bojada zapovesti njegove drimo, i zapovesti njegove nisu teke.

Zajedno s lekarima, kao to je dr Kolbert, koji se okreu Bibliji i u njoj traezdravstvene savete, hajde da u toku ove sedmice razmotrimo biblijska naela

koja nam otkrivaju ta Bog eli da inimo da bismo sauvali i unapredili svojezdravlje.

Lajonel Si Jun Song, Republika Singapur

Neki od najdebljihAmerikanaca su irevnosni hriani.


24/128

24

11. april 2010.

PROSLAVLJANJE DUHOVNE I FIZIKE KONDICIJELOGOS (Ps. 139, 13-16; 1. Kor. 3,16.17; 9,24-27; Efes. 2,8-10; 2. Tim. 2,3-5; 4,7; Jev. 11,6)Ne

OBLIKOVAN IZNUTRA I SPOLJA (Psalam 139,13-16)Psalmista slavi Boga zato to ga je stvorio. On uzdie injenicu da nije

nastao sluajno. Nije sluajno ni oblikovan ni sastavljen bio je isplanirani stvoren. Mi nismo neki sporedni proizvod prirode koji se sam od seberazvio. Psalmista je bio duboko svestan te injenice i zato u Psalmu 139. slaviBoga, zahvaljujui Mu na namernom stvaranju oveka. Psalmista pokazuje

jedinstvenu svesnost o Bojoj blagodati i nameri s njim, opisujui kako seosea zato to je divno stvoren.

FIZIKO-DUHOVNA ORUA (1. Korinanima 3,16.; 9,24-27)Biti hrianin znai da na ivot vie ne pripada nama. On je Hristov (Ga-

latima 2,20). Nae telo je stan Svetoga Duha, ono je hram Boji.I zajedniki i pojedinano, hriani su hram Boji. Crkva, kao zajednica

vernika, oblikuje telo Hristovo (Rimljanima 12,5), a svaki pojedinanihrianin, koji prihvata Hrista kao svoga Spasitelja, jeste hram Boji, zatoto Sveti Duh boravi u Njemu. Ti hramovi onda postaju deo Bojeg vlasnitva.Oni su sveti zato to je Bog u njima. Pavle opominje one koji se usuuju da

gaze sveto vlasnitvo da e biti pozvani na poloe raun.Bog ne moe da dozvoli da se bilo koji deo ovog svetog vlasnitva ote-

uje nekanjeno. Ta opomena upuena je i onima koji se usuuju da misle damogu surovo postupati prema Bojem narodu, ali i samom Bojem narodu.Kao stanovi Svetoga Duha, mi se moramo duhovno i ziki odravati u stanjuosposobljenosti da bismo zadrali boansku prisutnost u sebi.

Celokupna duhovna i zika osposobljenost temelji se na hrianskojsamodisciplini. Pavle se slui primerom korintskih atletskih igara, slinih

Olimpijadi, da bi pokazao kako je vana hrianska samodisciplina. Kaohriani, mi moramo uiniti svoj deo u duhovnom i zikom osposobljavanjunas samih. Na taj nain dostii emo najviu nagradu koju Pavle i samopisuje (1. Korinanima 9,17-24). Atletiari treniraju primenjujui otre vebei poseban nain ishrane da bi postigli najbolje rezultate. Ovde se Pavle sluiprimerom atletiara da bi naglasio vanost samodiscipline u hrianskoj veri.Same rei bez dela nee nas nikuda odvesti.

IPAK JE U SVEMU BLAGODAT, A NE DELA (Eescima 2,8-10)

Iako mi treba da samodisciplinom sebe odravamo na pravom putu, na-grada je u stvari dar od Boga. Samodisciplina sama po sebi nee nam po-moi. Istinska ljubav prema naem Stvoritelju koji nas je namerno i s ljubavljustvorio pomae nam da ne obraamo panju na ono to skree na pogled snagrade od venosti s Bogom.


25/128

25

Spasonosna blagodat je besplatna, nezasluena Boja dobrota i na-klonost; mi se spasavamo ne delima zakona, ve verom u Isusa Hrista. Blagodatu dui je novi ivot u dui. Preporoeni grenik postaje iva dua; on ivi i-votom svetosti, jer je roen od Boga; on ivi, jer je osloboen krivice zboggreha, blagodau koja oprata i opravdava... Naa vera, nae obraenje i nae

veno spasenje ne dolaze od dela, da se niko ne bi hvalisao. To se ne dogaazbog bilo ega to smo mi uinili, pa je zato svako hvalisanje iskljueno. Sve

je neplaeni dar od Boga, posledica oivljavanja Njegovom silom. Bila je toNjegova namera, za koju nas je pripremio, blagoslovivi nas poznanjem svojevolje, dok je Sveti Duh uinio takvu promenu u nama Da budemo sposobnida proslavimo Boga svojim razgovorima, svojom istrajnou u svetosti. Nikone moe na temelju Pisma da zloupotrebi ovu doktrinu ili da je optui zabilo kakvu sklonost prema zlu. Svi koji bi to pokuali, ostaju bez odgovora.

(Matthew Henry Concise Commentary, WORD search 7)

DOVRITI TRKU U VERI (2. Timotiju 4,7; Jevrejima 11,6)

Bez vere u Boga mi ne moemo da dovrimo trku. Pavle to naglaava jerje sam odrao veru, istrao trku i nagrada oekuje njega i sve koju su trkutrali kao i on. Fiziki i duhovno govorei, Pavle priznaje da je bio stvoren s

jedinom svrhom da tri trku u kojoj e seokuati njegova vera i ziko bie. Verom,

on je istrao svoju trku i odrekao se sebe.Verom, zavrio je trku i zahteva nagradu.Razmislimo o tekstu u Jevrejima 11,6: Doi Bogu ima dve pretpostavke:

(1) ovek mora da veruje da postoji Bog i onda (2) da veruje da Bog nagraujeone koji ga iskreno trae. Verovati da Bog postoji je samo poetak; ak idemoni veruju u Boje postojanje (Jakov 2,19.20). Bog se nee zadovoljitisamo priznavanjem Njegovog postojanja. On eli lini, dinamiki odnos stobom, odnos koji e preobraziti tvoj ivot. (Lie Application Concise NewTestament Commentary, WORD search 7)

ODGOVORITE:

Da li si sam iskusio ivot vere koji bi se mogao uporediti s tranjem1.trke ili s nekim drugim zikim poduhvatom?

Kada ne obavljamo zike vebe, nai miii slabe. Na isti nain, kada2.ne vebamo svoju veru u Boga, ona postaje slaba. Da li vebate svojuveru? Kako esto vebate svoju veru?

Fiziko vebanje i zdrava ishrana su vrlo vani. Meutim, sami po3. sebi, oni nam ne daju veni ivot. Samo naa vera u Isusa to moe.Zato je tako vano da shvatimo tu razliku?

Zato nije dovoljno verovati u 28 osnovnih verovanja nae Crkve?4.

Nataniel Tan, Republika Singapur

Same rei bez dela nee

nas nikuda odvesti.


26/128

26

12. april 2010.

SNANOM UMU JE NEOPHODNO I SNANO TELOSVEDOANSTVO (1. Korinanima 3,16.17)Po

isti vazduh, umerenost, odmor, vebanje, odgovarajua ishrana, upo-treba vode, poverenje u boansku silu to su pravi lekovi. Svaki ovek trebada ima znanje o prirodnim lekovitim sredstvima i kako se ona primenjuju.(Elen G. Vajt, U potrazi za boljim ivotom, str. 67)

Nikada nije previe podseati da zdravlje nezavisi od sluaja. Ono je posledica poslunostizakonima. Ovo pravilo priznaju suparnici uatletiarskim disciplinama i oprobavanju sna-ge. Ti ljudi obavljaju najbriljivije pripreme.Oni se podvrgavaju temeljitom treningu i stro-

goj disciplini. Svaka telesna navika se paljivo podeava. Oni znaju da za ne-marivanje, preterivanje ili nebriga kojom bi se oslabio bilo koji organ ili te-lesna unkcija, donosi poraz.

Koliko je tek vanija takva vrsta briljivosti da se osigura uspeh u borbiivota! Bitka u kojoj uestvujemo nije samo prividna. Mi se borimo u ratu kojiizaziva vene posledice. Mi se moramo suoiti s nevidljivim neprijateljima.Zli aneli pokuavaju da zavladaju svakim ljudskim biem. Sve to ugroava

zdravlje ne samo da umanjuje ivotnu snagu ve slabi i mentalne i moralnesposobnosti. Poputanje bilo kojoj nezdravoj navici oteava oveku daprepozna razliku izmeu dobra i zla, i da se usprotivi zlu. Ono poveavaopasnost od neuspeha i poraza. (Isto, str. 68)

Sve to umanjuje ziku snagu slabi i um i ini ga manje sposobnim darazlikuje izmeu onoga to je pravo i onoga to je pogreno. Mi postajemomanje sposobni da izaberemo dobro i imamo manje snage volje da inimoono to znamo da je pravo. (Elen G. Vajt, Vaspitanje, str. 187)

Vi shvatate, zar ne, da ste vi hram Boji, i da je sam Bog prisutan u vama?Niko se nee provui bez kazne ako oteti Boji hram, moete zaista bitisigurni u to! Boji hram je svet a vi ste, imajte to na umu, Njegov hram (1.Korinanima 3,16.17, prema engleskom).

ODGOVORITE:

Objasni zato zika slabost i nesposobnost vrlo esto znai isto to i1.oteenje Bojeg hrama!

Koje tri male promene moe da uini u toku ove sedmice kojima2.bi oznaio da si krenuo putem popravljanja zdravlja i zikog ospo-sobljavanja?

Fejt Toh, Republika Singapur

Mi se moramosuoiti s nevidljivim

neprijateljima.


27/128

27

Trea knjiga Mojsijeva je knjiga koju mnogi smatraju nevanom za sa-vremeno drutvo. Meutim, kada istraujemo biblijske razloge za duhovnui ziku osposobljenost, uskoro otkrivamo da ta knjiga nije toliko zastarelakoliko smo isprva mislili. U stvari, ona ak moe da bude mnogo savremenijanego to bismo uopte mogli i zamisliti.

Levitski zakonik je samo jedna od pet Mojsijevih knjiga. Ona je prven-stveno napisana kao knjiga zakona, s malim istorijskim delom. Ona je deomojsijevskog zaveta koji je Bog sklopio sa Izrailjem, zaveta koji je govorioda e se Bog starati o svom narodu sve dok narod bude potovao Njegovezakone. Mnogi delovi knjige bave se ponaanjem svetenika u Mojsijevovreme. Meutim, ima mnogo delova koji imaju veliku praktinu vrednost iza nas danas.

U jedanaestom poglavlju knjige Bog govori o istoj i neistoj hrani. Utoku stolea hrianske Crkve, mnogo toga je zanemareno kao nevanoi zastarelo. Meutim, nauka sve vie i vie otkriva injenice koje potvrujuda su Boji zakoni stvarno korisni. Tekst u 3. Mojsijevoj 11,7.8 kae da svinjanije za ljudsku ishranu. Danas, Svetska

zdravstvena organizacija ima stroge smer-nice za izvoz svinja, jer nose veliku opa-snost od raznih bolesti. Druge vrste mesa,zabranjene propisima ove knjige, kao tosu koljke i druga morska hrana, takoe sunosioci mnogih bolesti.

Kada je re o zdravom nainu ivota, Biblija je zaista stoleima ispred svogvremena. Mnogo pre nego to su naunici shvatili zdravstvene blagodati

biblijske ishrane, Bog je ve pouio svoj narod kako da se pravilno hrani i ivi.U 3. Mojsijevoj 11,45 Bog nas poziva da budemo sveti, zato to je On svet.Time je obuhvaeno sve to jedemo, pijemo i inimo. Bog nam je dao takvezakone da bismo bili sreni. On nam daje savete kako da ivimo ispravno,tako da naa tela budu zdrava. Mi emo moi da mnogo vie uivamo uivotu kada ivimo u skladu s Njegovim pravilima.

ODGOVORITE:

Koje namirnice, u skladu s biblijskim naelima jedanaestog poglavlja1.3. knjige Mojsijeve, treba da izbacimo iz svoje ishrane?Na koji nain bi trebalo da promeni svoju ishranu da bi posluao2.Boja naela ishrane?

u i En Kriston, Republika Singapur

13. april 2010.

NAUKA POTVRUJE BOJE ZDRAVSTVENE ZAKONEDOKAZ (3. Mojsijeva 11,45) Ut

Kada je re o zdravomnainu ivota, Biblija jezaista stoleima ispred

svoga vremena.


28/128

28

Mnogi naunici veruju da postoji veza izmeu naeg duhovnog i naegtelesnog zdravlja. Istraivanja su pokazala da su bolesnici, oboleli od raka,sposobniji da se odupru bolesti ukoliko veruju u Boga.

uda izleenja bolesnika od smrtonosnih bolesti prijatno su iznenaivalalekare koji su ve govorili lanovima porodice da se pripreme za smrtniishod.

esto stres i depresija u ivotu poivaju na injenici da smo se udaljili odBoga. Osim toga, kada ne vodimo brigu o svom telu uviamo da smo postali

i vrlo loi Boji ambasadori. Ne samo da nam nedostaje snage da uspenoobavljamo svoje poslove ve postajemo i loi primeri Njegovog ivota uobilju (Jovan 10,10).

Isus je rekao da je On okot, a da smo mi loze. I zato moramo da ostanemou vezi s Njim kao izvorom svoje snage. Treba da budemo ziki osposobljenida izvravamo Njegove naloge, da idemo kuda nas On vodi, da jasnopokazujemo da biti hrianin znai izabrati zdraviji put ivota. Prema tome,kako da postanemo jake loze?

Drui se sa Isusom svakoga dana. On nas poziva da traimo Njegovemudrosti, da razmiljamo o Njegovoj Rei, da se oslanjamo na Njegovusnagu. A za uzvrat, On obeava da e nam dati sve to nam je potrebno (1.Dnevnika 28,9; Matej 6,33).

Tri istrajno. Pisac Poslanice Jevrejima nashrabri: S trpljenjem da trimo u bitku kojanam je odreena (Jevrejima 12,1). Da bismoto mogli, treba da budemo ziki, duhovnoi mentalno osposobljeni. Treba da vebamo

miie svoje vere da bismo izdrali nevolje s kojima emo se suoiti. Iakona trening moe da bude bolan i malo ugodan, on e dovesti do etve upravednosti i miru (Jevrejima 12,11).

Budimo svetlost! Isus je videlo svetu, i On eli da Njegovu svetlost odnesemosvima oko nas. I dokle god ostanemo povezani sa okotom, pozvani smo dadonosimo rod. Isus eli da budemo na blagoslov onima s kojima ivimo. Oneli da donosimo svetlost i ohrabrenje ljudima koji su izgubili nadu i mir ionima koji su uplaeni. Naa vertikalna veza sa Bogom osposobie nas da

se horizontalno poveemo sa svojim blinjima. Radost zajednitva s Njimobasjae nas zdravim sjajem i duhovno i ziki (Jovan 8,12; 15,2).

Dimi Kvek, Republika Singapur

14. april 2010.

BUDI JAKA GRANA!PRIMENA (Jovan 15,5)Sr

Isus eli da budemona blagoslov onima

s kojima ivimo.


29/128

29

15. april 2010.

PRAVILNO RAZVRSTATI PRIORITETEMILJENJE (1. Timotiju 4,8) e

Imam prijatelja koji se hrani iskljuivo voem. On kae da je svaka drugahrana osim voa veoma tetna po zdravlje. Kada nas vidi da jedemo bilo tadrugo, grdi nas i dri nam predavanje o zdravoj ishrani i uvanju tela za Bojedelo. Taj moj prijatelj pripada mojoj Crkvi.

Drugi moj prijatelj je toliko savestan da radi dovoljno vebi da eta i svogapsa jedan sat svakoga dana. Vitak je i zdrav. Vrlo je strogi vegetarijanac, neupotrebljava ni zaine u svojoj hrani zato to Duhprorotva upozorava i na to. Brz je da ukorava dru-ge ili da obavetava one koji imaju ono to on sma-tra nezdravim navikama.

Brz pogled na njihove prehrambene navike i vreme koje posveujuvebanju pokazuje da je re o odanim sledbenicima Hristovih zdravstvenihnaela. Meutim, da li je to sve na ta treba obratiti panju u naem odnosus Njim? Kako deniemo sebe? Kao revnitelje koji idu unaokolo opominjuidruge ljude, inei da se neugodno oseaju samo zato to su odluili dapojedu sendvi s kajmakom?

Poboni vernici se prepoznaju po svojim rodovima rodovima Duha. Tajizraz je biblijski izraz koji sabira devet vidljivih atributa pravog hrianskogivota. Prema naem prevodu Svetog pisma to su: ljubav, radost, mir,trpljenje, dobrota, milost, vera, krotost i uzdranje. Mi znamo na temeljuPisma da to nisu pojedinani rodovi koje moemo izabrati i uzbrati. U stvari,u pitanju je jedan rod s devet aseta, koje predstavljaju karakteristike onihkoji zaista hode u Duhu Svetome. Zajedniki posmatrano, to treba da budukarakteristike svih hriana koje se ogledaju u njihovom ivotu zahvaljujuipomoi Svetoga Duha.

Tekst u 1. Timotiju 4,8 nas izvetava: Jer telesno obuavanje malo je ko-risno, a pobonost je korisna za svata, imajui obeanje ivota sadanjega ionoga koji ide. Zapazite da ovaj tekst ne kae da je vebanje nekorisno! Onkae da je vebanje korisno, ali postavlja prioritete, govorei da je pobonostmnogo korisnija!

ODGOVORITE:

Da li se uzdravate da prihvatite neke zdrave navike samo zato to ih1.

preporuuju oni koji vas svojom anatinom revnou odbijaju?Kako da propagirate zdrav nain ivota bez preterivanja i isticanja2.samoga sebe?

Donatan Gerber, Republika Singapur

Kako defniemo

sebe?


30/128


31/128

Od 17. do 24. aprila 2010.Pouka 4

A koji pije od vode koju u mu ja dati, nee oedneti

do veka; nego e voda koju u mu ja dati biti u njemu izvor

vode koja tee u ivot veni.(Jovan 4,14)

Voda ivota


32/128

32

17. april 2010.

NI KAPI ZA PIEUVOD (Otkrivenje 21,6)Su

Voda, voda, na sve strane, a ni kapi za pie! Ova reenica iz poemeSemjuela Tejlora Kolrida, Stih staroga mornara, odjekuje od enje i prenosiduboku potrebu oveka za vodom.

Voda izgleda kao neto vrlo jednostavno. Hladna, bistra voda nemakalorija, a esto ni ukusa. Obino je smatramo neim to se samo po sebipodrazumeva, i obino je ne uzimamo u dovoljnim koliinama. Meutim, utrenutku kada vie nemamo pristupa vodi, ne moemo vie da mislimo ni nata drugo osim na punu au hladne vode.

Nae telo je sastavljeno od sedamdeset procenata vode. Nae telomoe da preivi 50 do 80 dana bez hrane, ali proseno samo tri dana bezvode. Dehidracija dolazi brzo i mi poinjeno da oseamo sve vrste zikeiscrpljenosti kada ostanemo bez vode.

U celoj Bibliji bezbrojni tekstovi govore o vodi. Ponekad se ona spominjekao sredstvo za ienje (Noje prilikom Potopa). Drugi put se Bog stara da

prorok u bekstvu dobije dovoljne koliine vodeza pie (Ilija na potoku). Bog se posluio vodomNila da poalje poruku tvrdovratom Faraonu.Isus je obinu vodu pretvorio u najbolje piena svadbenoj sveanosti. ena Samarjanka sesuoila sa svojom potrebom za vodom ivota

na studencu koji je bio izvor vode celom selu. Upravo na tom mestu Isus jeobeao vodu od koje Njegovi uenici vie nikada nee oedneti.

Stvoritelj je mogao da izabere neki drugi ziki prekriva za ovaj svet.Umesto toga, odluio je da pokrije 72 posto zemljine povrine vodom. Hristos

je eni na studencu rekao da e uprkos svoj toj koliini vode biti edna ukoliko

ne dobije svakodnevni pristup Vodi ivota.Koliko puta pijete au vode ne razmiljajui o Vodi ivota i ta ona

svakodnevno znai za vas? U toku ove sedmice, prouavaemo izvetaje ovodi u Bibliji i njen uticaj na na svakodnevni ivot. Setite se vode u krstionicikada ste imali priliku da operete svoje grehe! Mislite o tome koliko bi suh iteak bio va ivot bez Vode ivota koju ste dobili kada ste poli za Hristom.

Nemojte prolaziti kroz ivot s vodom, s vodom na sve strane, a da ni kapne popijete! Pijte obilno ve danas sa izvora Vode ivota.

Dina Bartel-Vagner, Spenserport, Njujork, SAD

Voda izgleda

kao neto vrlojednostavno.


33/128


34/128

34

VODA, VODA NA SVE STRANE! (Jovan 4,14)

Vode zaista ima na sve strane, tako da je skoro bespredmetno govoritio njoj. Razume se, svako zna ta je voda i ta ona ini. Jedini ljudi kojima

je zaista neophodno da je prouavaju jesu molekularni biolozi koji ele darazumeju grau, primenu i ulogu najsitnijih od najsitnijih estica vode. Nadrugoj strani spektra, bilo bi zaista zanimljivo prouavati dubinu najdubljegrova u okeanu i svetlee ribe koje u njemu ive. Meutim, kada mudri ljudi

koji sve to prouavaju budu doli do kraja svoga istraivanja, oni e nassigurno o tome obavestiti preko televizije, zar ne?Pretpostavljajui da je Bog nainio vodu zajedno sa svim ostalim

materijama koje je stvorio, zato je ba voda najobilnija i najprepoznatljivija,bar gledano iz svemira? I zato troimo toliko vremena i novca tragajui zanjom na mestima kao to je Mars? Ve spomenuti mudri ljudi kau nam da jevoda najbitnija i najpotrebnija materija za odranje ivota. U Bojem svemirunema sluajnosti. On je mogao da naini svemir po svojoj volji i da mu postavikoje god eli zakone, a On ga je ipak nainio ovakvog kakvog ga vidimo.

Prema tome, ta je Isus hteo da kae kada je rekao eni na studencu: Akoji pije od vode koju u mu ja dati, nee oednjeti dovijeka; nego voda tou mu ja dati bie u njemu izvor vode koja tee u ivot vjeni (Jovan 4,14).Oigledno je ova ena ivela dugo vremena bez vode koju joj je Isus nudio.Ona se i udavala pet puta bez Isusove vode. Moda se upravo tu krije razlogto se toliko trudimo da naemo takvu vodu!

DVOSTRUKO ZNAENJE VODE (1. Mojsijeva 2,10-14)

Voda je zika, ali i duhovna (simbolika) pojava. Njome se sluimoda odravamo higijenu. Kada to inimo, ne samo da izgledamo lepe, vespreavamo i pojavu bolesti. Mi moemo doslovce da isperemo sve ono tobi nam moglo nakoditi ili to nam kodi. Iznutra, odravajui vlanost tela,onoguavamo svojim organima da prikupljaju, proiavaju i izbacuju stranamikroskopska tela i istroene elije organizma.

Duhovna voda nas isti od veno smrtonosnih uticaja greha. Dua koja sepovee sa Izvorom ive vode postaje ista zahvaljujui stalno obnavljanom

delovanju Svetoga Duha.Kada tekst u 1. Mojsijevoj 2,10-14 govori o reci koja je tekla iz Edema, on

kae da se delila u etiri dela od svog izvora na bezgrenom podruju. Na istinain kao to etiri vetra predstavljaju etiri kraja sveta, ove etiri reke moguda predstavljaju zdravlje i duhovno ienje koje se protee na sva etiri kraja

19. april 2010.

MOLIM VAS VODE, A NE LEDA!LOGOS (1. Mojsijeva 2,10; Isaija 40,31; Matej 9,2-7;

Jovan 4,1-26; 9,1-11; Rimljanima 6,1-6.)Po


35/128


36/128

36

20. april 2010.

UGASI MOJU E, O GOSPODE!SVEDOANSTVO (Jovan 4,1-26)Ut

Jedan od darova koje je Bog dao ljudskom rodu prilikom stvaranjaZemlje bio je da se postara za obilje vode. On nas je stvorio tako da oseamopotrebu za vodom i iznutra i spolja. Bez nje, mi ne bismo dugo potrajali. Kaohrianima, nama je svakoga dana potrebna iva voda koju prouavanjeBiblije i molitva donose u na ivot.

U zdravlju i u bolesti ista voda je jedan od najizabranijih blagoslovaNeba. Njena pravilna uzpotreba unapreuje zdravlje. To je pie za koje se Bogpostarao da gasi e i oveka i ivotinje. ...

Osveavajua voda, koja izvire u goloj iispucanoj zemlji, ini da procveta pustinja i teeda donese ivot onima koji propadaju, istei,osveavajui i oivljavajui duu. (Ellen G. White,My Lie Today, str. 139)

Onaj koji ezne da ugasi svoju e na izvorima ovoga sveta napie sesamo da bi opet oedneo. Na sve strane ljudi ostaju nezadovoljni. Oni eznuza neim to e zadovoljiti potrebe due. Samo Jedan moe da zadovolji tupotrebu. Potreba sveta, enja svih naroda, jeste Hristos ... Isus ne podupiremisao da je primaocu dovoljan samo jedan gutljaj vode ivota. Onaj kojiokusi Hristovu ljubav nastavie da ezne za njom i nee traiti nita drugoosim nje. Bogatstva, asti, zadovoljstva ovoga sveta nee ga privlaiti. Stalnaelja njegovog srca bie: Vie Tebe, Gospode! A Onaj koji je dui pokazaonjenu potrebu, eka da zadovolji njenu glad i njenu e. (Elen G. Vajt, enjavekova, str. 145)

Nama je obeano da emo svakodnevnim uzimanjem ive vode i samipostati kao izvori, delei sa drugima neophodno osveenje.

Onaj koji pije od ive vode postaje izvor ivota. Primalac postaje davalac.Hristova blagodat u dui je kao izvor u pustinji, koji izvire da bi osveio sve,inei da i oni koji su na ivici propasti poele da piju vodu ivota. (Isto, str.153)

ODGOVORITE:

Kad pijemo od vode ivota, mamljenja ovog sveta trebalo bi da nam1.sasvim prirodno postanu manje privlana. Ako je to podruje na

kome vodite bitku, kako se moete izboriti da vas svet ne odvue?

Eli Trekartin, Loma Linda, Kaliornija, SAD

Onaj koji pije odive vode postaje

izvor ivota.


37/128

37

21. april 2010.

LEITI DUHOVNU DEHIDRIRANOSTPRIMENA (Matej 6,34; Jovan 4,1-26; Efescima 6,11; 1. Petrova 5,8) Sr

Ako prestanete da pijete vodu samo jedan dan, dovoljno je da dobijeteglavobolju i vrtoglavicu. Ako nastavite da ne pijete, krvotok do vitalnih or-gana postae usporen a vae mentalne sposobnosti smanjene. ta e se do-goditi ako hrianin prestane da pije vodu ivota koju mu Hristos nudi?

Novine izvetavaju o ljudima koji su se izgubili u umama. Njima je nestalovode bez obzira na prethodno iskustvo, pa su morali da piju zagaenu voduda bi opstali u ivotu. Razboleli su se ipak neto kasnije. Ukoliko nisu bili navreme pronaeni i spaseni, morali su da umru.

Ako primenimo ovaj scenario na hrianina koji se izgubio u svetu i ostaobez ive duhovne vode, kraj e biti vrlo slian. Takav ovek postaje uplaeni oajan, pokuava da pije bilo ta samo da bi opstao. Usredsreujui se nasvoje kratkorone instinktivne potrebe umesto na biblijska naela, takav pijezagaenu vodu iz svetovnih izvora. Ako ostane u takvom stanju, sigurnoe umreti duhovno.

Prema tome, kako da spreimo takvo stanje?Pripremaj se za svaki dan ivota! Isus

kae: Dosta je svakom danu zla svoga(Matej 6,34). Ako ne budemo pili dovoljnoduhovne vode, biemo slini izgubljenomoveku koji je ostao bez dovoljno istevode. Prema tome, budite trezni i pazite, jer suparnik va, avo, kao lav riuihodi i trai koga da prodere (1. Petrova 5,8). Kada svakoga dan kreete uivot, budite spremni! Ne ostavljajte svoj dom ne napivi se dovoljno duhovnevode. Kada izaete, ponesite neto vode sa sobom, jer vam se moe dogoditida skrenete s puta. Imajte na umu, ak i iskusni ljudi mogu da se izgube.

Budite oprezni. Pavle nam savetuje da se obuemo u sve oruje Bojeda biste se mogli odrati protiv lukavstva avolskoga (Eescima 6,11). Pijtesvakoga dana i pijte dovoljno vode ivota koju vam samo Isus moe dati.Samo tako ete imati u sebi izvor vode koja tee u ivot veni (Jovan 4,14).

Imajte na umu simptome duhovne dehidriranosti: lutanje bez cilja, zabri-nutost bez nade, u iskuenju bez izlaza, zaokupljenost svetovnim poslovima,odbojnost prema duhovnim savetima.

ODGOVORITE:

Kada si bio duhovno dehidriran? Kako si se ponaao?1.Kako da donesemo olakanje onima koji ak i ne znaju da su duhovno2.dehidrirali?

Dejson Hamel, Roester, Njujork, SAD

Ako ostane u takvom

stanju, sigurno eumreti duhovno!


38/128

38

Isus priznaje nae zike potrebe. Njegova zemaljska sluba bila je punauda koja su zadovoljavala takve potrebe. On je leio mnotvo tekih bolesnikai davao hranu mnotvu ljudi i ena. Drugi deo Njegove misije, meutim, bio jeak i vaniji od toga. On je ljudima nudio vodu ivota. Video je da su duhovnoznanje i spasenje jo mnogo potrebniji narodu od zadovoljavanja telesnihpotreba. Ipak, nije zanemarivao nijednu od njih.

Kada volimo Boga i uspostavimo odnos s Njim, mi elimo da o tomegovorimo i drugim ljudima. Poto smo postali svesni svoje vrednosti uBojim oima, znamo da su i drugi ljudi vredni spasenja i ljubavi. Svi ljudi, bez

obzira kako su obueni i gde se nalaze, imajuneizmernu vrednost pred naim Stvoriteljem.

Mi imamo znanje koje moe da spase i-vote isto tako sigurno kao to je to inio nekilegendarni supermen ili neki veti posrednikkoji je pregovaranjem spasao ivot zaroblje-nika. Sudbina ljudskog roda je sigurna smrt.

Spasonosni odgovor na taj problem jeste prihvatanje Isusa Hrista kao Go-

spoda naeg ivota i naeg srca. Kada to uinimo, postajemo osposobljeni dai druge vodimo Hristu.

Da li je dovoljno donositi hranu beskunicima ili dati prilog da im se kupenamirnice? Hristos eli da se staramo o svojim blinjima! Mi nismo pozvani daivimo izolovano. Sam Hristos je uravnoteavao svoju slubu zadovoljavajuitelesne i duhovne potrebe onih koji su dolazili k Njemu. Odrati neku dugupropoved gladnom oveku nee doneti mnogo dobra. Ali, kao to je to Hristosinio, treba da pruimo ruku i da pomognemo drugima. Mi treba da volimo

svoje blinje onako kako je Hristos pokazao da voli nas i njih. Prvo neto uini,a onda govori o Njegovoj ljubavi i kai ljudima gde je mogu nai.

ODGOVORITE:

ta si uinio da zadovolji zike potrebe blinjih? Koje si duhovne1.potrebe nastojao da zadovolji?

Moli se da te Bog pozove na posao. Onda budi spreman da ini sve2.na to te Bog poalje, da pomae duhovno ili ziki.

Da li si dobio zike vode i duhovne vode u svom ivotu?3.

Kakva je to voda koja tee u ivot veni o kojoj Isus govori u Jovanu4.4,14?

Kari Perkipajl /Purkeypile/, Sakramento, Kaliornija, SAD

22. april 2010.

HRANA I VODA, ILI KRATKA PROPOVED?MILJENJE (Jovan 4,14; 12,8)e

Odrati neku dugupropoved gladnomoveku nee doneti

mnogo dobra.


39/128

39

ZAKLJUAKVoda je najobilnije zastupljen element na Zemlji i svakako najvaniji.

Ratovi su bili voeni oko vode. Dok je zika voda bitna za ziko zdravlje iblagostanje, duhovna voda koja je ponuena ljudskom rodu putem ivota,smrti, uskrsenja i uznesenja Isusa Hrista nije samo ukljuena u neije zikozdravlje, ve je bitan sastavni deo venog ivota. Kada obilno pijemo voduivota Isusa Hrista gasimo svoju e i sada i za venost. Mi time postajemoi izvori na koji dolaze nai blinji da piju.

RAZMISLITE:

Nai neki potok ili vodopad. Posmatraj njegov tok. Zatrai od nekogprijatelja da te snimi dok ita tekst iz Otkrivenja 22, obraajui po-sebnu panju na 17. stih.Rasporedi sledee aktivnosti prema tome koliko zadovoljavajutvoju duhovnu e, od najmanje do najvee: (1) duhovna muzika,(2) hrianski prijatelji, (3) prouavanje Biblije, (4) svedoenje, (5)

pobona literatura, (6) sluba blinjima.Seti se nekih trenutaka u svom ivotu kada ti je neki tekst iz Biblijeposluio kao uteha. Opii to iskustvo i podeli ga s prijateljima.Napii kratku pesmu o Isusu kao Vodi ivota, sluei se sledeimreima: voda, ivot, Isus, ienje, leenje, e. Rei poreaj premasvom nahoenju.Proitaj tekst u Jovanu 4,13.14 i razmiljaj o njemu. ta e se, premaIsusovim reima, dogoditi sa onima koji budu pili vode koju On nudi?

Da li je tvoj ivot izvor koji tee u ivot veni? Ima li tvoj ivot pozitivanuticaj na ljude oko tebe?Razmisli o sledeem: ako ne moemo da postojimo bez vode vie odtri dana, koliko e potrajati na duhovni ivot ako prestanemo pitivodu ivota Isusa Hrista?Zaponi svoj duhovni ivot svakoga dana time to e odvojiti vremeza itanje i prouavanje Njegove Rei, Biblije. Zasadi neku biljku kaouspomenu na taj poetak i zalivaj je svakoga dana.

POVEITE: enja vekova, 19. poglavlje.

Max Lucado, Come Thirsty, poglavlja 13.

Dvejn Esmond, Hedesvil, Zapadna Virdinija, SAD

23. april 2010.

DOITE NA VODU!ISTRAIVANJE (Dela 17,24) Pe


40/128

Od 24. aprila do 1. maja 2010.Pouka 5

Gospodnja je zemlja i to je god u njoj,vasiljena i sve to ivi na njoj.Psalam 24,1.

Naa ivotna okolina


41/128


42/128

42

25. april 2010.

BOJE DELO STVARANJA:PROLOST, SADANJOST, BUDUNOST

LOGOS (1. Moj. 1,1-2,7; 2,18-24; 3,7.17. 19; Ps. 24,1; Matej 25,34-46; Marko 2,27.28; 3,4.)

NeIDILINO DELO STVARANJA(1. Mojsijeva 1,1-2,7; Marko 2,27.28; 3,4)

I zemlja bee bez oblija i pusta, i bee tama nad bezdanom, i duh Bojidizae se nad vodom. I ree Bog: neka bude svetlost i bi svetlost (1. Mojsijeva1,2.3). Tako je poelo Boje udesno delo stvaranja. Ovih prvih est dana uistoriji nae Zemlje pruilo nam je vidljivu predstavu Njegove slave i Njegoveljubavi. Psalmista kae: Nebesa kazuju slavu Boju, i dela ruku njegovih glasisvod nebeski (Psalam 19,1). Bog se esto povlaio korak unazad da bi gledaoono to je stvorio i onda objavljivao: I sve bee veoma dobro (1. Mojsijeva1,4.10.12.18.21.25.31). Delo stvaranja doivljavalo je svoj vrhunac Subotom,danom druenja sa Bogom i svetom prirode koji je On poklonio ljudskomrodu. Subota, kao i cela Zemlja, stvorena je za nae dobro da bismo boljeshvatili naeg Stvoritelja i Spasitelja. Bog je nameravao da Subota postaneodmor za sve stvoreno, a ne samo za oveka (2. Mojsijeva 23,10-12).

ODNOS IZMEU LJUDSKOG RODA I ZEMLJE

(1. Mojsijeva 1,26.28; 2,18-24; Matej 25,34-46)Prva knjiga Mojsijeva opisuje odnos Adama i Eve prema ostalim delimastvaranja: I uzevi Gospod Bog oveka namesti ga u vrtu edemskom,da ga radi i da ga uva (1. Mojsijeva 2,15). Jevrejska re mimar znaiodgovornost, dunost, zadatak. Ta re ima isti koren kao i re koja jeupotrebljena u 5. Mojsijevoj 18 da se opiu dunosti levita u Svetilitu. Bog ihpodsea da je ta dunost dragoceni dar, isto onako kao to je bila dragocenai Adamova dunost da se stara o celoj Zemlji. Ista odgovornost i prednost

paljivog staranja o Zemlji postoji i danas i poverena je nama svima. Zemljapripada Gospodu (Psalam 24,1), ali je Gospod zastraujuu odgovornoststaranja o njoj poverio nama (Psalam 8,6-8).

Na odnos prema Zemlji dalje se objanjava tekstovima koji govore opristavskoj slubi. Isus se bavio ovom idejom u nekoliko svojih parabola.U Mateju 25,14-30 govori nam o oveku koji je otiao na dugo putovanje,a svojim slugama poverio staranje o svom imanju. Pristav koji je mudrouloio povereni novac i zatitio interese svoga gospodara bio je nagraen

jo veom odgovornou. Mi svi imamo razliite sposobnosti i izvore, i Bog

je pokazao da svi treba da inimo to moemo s darovima koje smo dobili,da prema njima postupamo kao dobri prostavi, a posebno prema Njegovomprvobitnom daru naoj Zemlji (Luka 12,42-48).

U tekstu u Mateju Isus nastavlja da govori o ovcama i jarcima, odnosno oljudima koji e biti razdvojeni prema tome kako su postupali prema svojim


43/128

43

blinjima u nevolji (Matej 25,34-46). I ponovo, Isus naglaava misao o dobrimpristavima dobara koja su im poverena.

ZEMLJA JE POKVARENA GREHOM (1. Mojsijeva 3)

Posle ulaska greha, Boja zamisao je bila naruena. Sebinost je unela

sklonost da se dobra zemaljska upotrebljavaju bez nastojanja da se sauvajuprirodni izvori. Kada su Adam i Eva shvatili da su neodeveni, nabrali su lia daod njega naine grubu odeu (1. Mojsijeva 3,7). Kasnije je Bog iskoristio prvuivotinjsku rtvu da od njene koe naini trajniju odeu za njih (1. Mojsijeva3,21). Simbiozni odnos koji je Bog zamislio bio je poremeen.

Boji narod je nastavio da zloupotrebljavaZemlju. Mnogo kasnije u istoriji sveta, i Izra-iljci su zloupotrebili zemlju koju im je Bog dao.

Njegova zapovest da se zemlji dozvoli subotniodmor svake sedme godine bila je zanemarena.Jeremija kae da je to bio jedan od razloga to

je narod bio odveden u ropstvo (Jeremija 2,7). Kada je narod otiao u ropstvo,zemlja je konano dobila priliku da se odmori (2. Dnevnika 36,20.21).

Ne samo da nae iskoriavanje Zemlje teti njoj samoj, ono teti i namai svim ivim stanovnicima ove planete. Sada moramo da se brinemo okoizlaganja sunevim zracima, oko otrovnog smoga, zagaene vode, hemikalijau hrani, i mnogih drugih problema s naom ivotnom sredinom, problemakoje smo sami sebi stvorili.

OBNAVLJANJE

Dokle god budemo iveli na Zemlji, imaemo i odgovornost da kao hri-ani uvamo dela Bojeg stvaranja ulaui sve svoje sposobnosti.

Iako e Isus ponovo stvoriti Zemlju kada bude opet doao (Otkrivenje21,1), tu injenicu ne smemo koristiti kao izgovor da zanemarimo svojudunost. U stvari, Bog je jasno rekao da e doi vreme kada e nagraditi

one koji su obavili dobar posao, u ta je sigurno ukljueno i staranje o naojplaneti (Psalam 62,12). On izriito naglaava da e kazniti one koji su unitavaliZemlju (Otkrivenje 11,18).

Na Bojoj novoj Zemlji, moi emo da vidimo ponovo ideal Bojegstvaralakog delovanja, koje vie nikada nee biti pokvareno grehom. Biemou stanju da kaemo zajedno sa seramima: Svet, svet, svet je Gospod nadvojskama, puna je sva zemlja slave njegove! (Isaija 6,3)

ODGOVORITE:

Koje promene svaki od nas moe da unese u svoj svakodnevni ivot1.da bi zatitio Zemlju?Na koji nain i dalje moemo da vidimo Boju ljubav i silu u delima2.stvaranja, iako su pokvarena grehom?

Kristi Jingling, Berijen Springs, Miigen, SAD

Simbiozni odnoskoji je Bog zamisliobio je poremeen.


44/128

44

26. april 2010.

PRISTAVSTVO NAD ZEMLJOM: TA BOGOEKUJE OD NAS?DOKAZ (1. Mojsijeva 1,28)Po

ta je Bog mislio kada je rekao Adamu: Napunite zemlju i vladajte njome(1. Mojsijeva 1,28). Oigledno je eleo da potujemo sva dela Njegovogstvaranja, iako smo nadmoni. Ali, da li treba da potrebama prirode damoprednost pred potrebama oveka?

Kada je stvorio Adama, Bog ga je postavioda vlada nad celom Zemljom. Oekivao je odAdama da vlada mudro, upravljajui onimto je stvoreno radi zadovoljenja ovekovihpotreba. Meutim, posle pada u greh, stanje

se promenilo. Ljudski rod i priroda poeli suda se bore oko vlasti. Priroda je pretrpela svojprvi gubitak kada su Adam i Eva otkinuli lie smokve da naine sebi odeu ikada je jedna ivotinja bila rtvovana da bio se nainile pregae za greni par.Ljudi danas moraju da se slue prirodom da bi preiveli u ovom novom, grehomzagaenom svetu. Bog nikada nije govorio protiv ovog obiaja. U stvari, u 1.Mojsijevoj 6,14 Bog je naredio svom vernom sluzi Noju da see stabla u umida bi nainio koveg i preiveo Potop koji se spremao. ak i kada se vodapovukla, Noju je bilo reeno da moe da jede meso istih ivotinja. Oigledno

je, na temelju tih tekstova, da je ljudima dozvoljeno da se slue prirodom da bizadovoljili svoje osnovne ivotne potrebe i tako preiveli.

Bog je utemeljio i stari jevrejski sistem prinoenja rtava, u kome jertvovano jagnje predstavljalo Hrista. U mnogim sluajevima, kao to su rtvepaljenice (3. Mojsijeva 6), cela ivotinja je stavljana na rtvenik i spaljivanapred Gospodom. Narod je dobio Boju zapovest da uzima ivot ivotinjamada bi bolje mogao da shvati buduu Hristovu rtvu. U stvari, od ljudi se totrailo da bi ugodili Bogu.

Mi uvek moramo mudro upravljati prirodom, kao to nam je to Bogzapovedio. Bog nam nikada nije dao dozvolu da zloupotrebimo ono to jeNjegova stvaralaka sila stvorila. U stvari, Bog jasno kae da e unititi onekoji zemlju unitavaju (Otkrivenje 11,8). Ali, On sam nam je dao dozvolu dase sluimo izvorima koje nam je stavio na raspolaganje, pod uslovom da senjima sluimo mudro.

ODGOVORITE:

Do koje se mere smemo sluiti izvorima koji su nam stavljeni na1.

raspolaganje? Treba li da dozvolimo korienje podvodnih izvoranate i drugih ruda?Kog naela bi trebalo da se drimo da bismo zadrali zlatnu sredinu2.izmeu korienja i nepotrebnog unitavanja prirodnih bogatstava?

Majkl Ris, Berijen Springs, Miigen, SAD

Bog je naredio svomvernom sluzi Noju dasee stabla u umi da

bi nainio koveg.


45/128

45

27. april 2010.

LJUBAV PREMA ZEMLJI LJUBAV PREMA BOGUSVEDOANSTVO (1. Mojsijeva 1,1-2,7; 2,18-24) Ut

Kada je Zemlja izala iz ruke svoga Stvoritelja, bila je savreno lepa. Njenapovrina bila je proarana planinama, bregovima i ravnicama, ispresecanaplemenitim rekama i prekrasnim jezerima; ali bregovi i planine nisu bilistrmi i nazubljeni, puni uasnih padina i stranih ponora, kao to su sada;otre, nazubljene ivice stenovitih ormacija su bile prekrivene plodnomzemljom, tako da se na sve strane mogao videti bogati zeleni pokriva. Nijebilo odvratnih movara ni golih pustinja. Elegantni bunovi i neni cvetovipozdravljali su oko na svakom koraku. Uzvisine su bile krunisane drveem,velianstvenijim od bilo kojega koje danas postoji. Vazduh, nezagaen

otrovnim isparenjima, bio je ist i zdrav. Celokupni predeo nadmaivao jelepotom ukraene prostore i najponosnije palate. (Elen G. Vajt, Stvaranje -

patrijarsi i proroci, str. 30)Priroda i otkrivenje na isti nain svedoe

o Bojoj ljubavi. Na nebeski Otac je izvorivota, mudrosti i radosti. Pogledajte udesnai prekrasna dela prirode! Razmislite o njihovojzadivljujuoj prilagoenosti potrebama i

srei, ne samo oveka ve i svih ivih stvorenja.Suneva svetlost i kia, koje ulepavaju i osveavaju zemlju, bregovi i mora iravnice, sve nam govori o Stvoriteljevoj ljubavi. Bog je onaj koji zadovoljavasvakodnevne potrebe svih svojih stvorenja. (Elen G. Vajt, Put Hristu, str. 11)

U svom pouavanju iz prirode, Hristos je govorio o onome to su Njegoveruke nainile, to ima sposobnost i snagu koje im je On sam dodelio. U svomprvobitnom savrenstvu, sve to je stvoreno predstavlja izraz Bojih misli.Adamu i Evi u njihovom edemskom domu priroda je bila puna znanja o Bogu,puna boanskih pouka. Mudrost je govorila oku i bila primana u srce, jer je

stanovala s Bogom u Njegovim stvorenim delima. Ali, im je sveti par prekriozakon Najviega, sjaj s lica Bojeg napustio je lice prirode. Zemlja je sadauprljana i zagaena grehom. Ali, ak i u svom potamnjenom stanju zadrala

je mnogo od svoje prvobitne lepote. Boje oigledne pouke nisu izbrisane;kada se pravilno shvati, priroda govori o svom Stvoritelju. (Elen G. Vajt, Poukevelikog Uitelja, str. 7.8)

ODGOVORITE:

Zato je dobro da se sauva zdravlje i nezagaenost ovekove prirodne1. sredine, iako e ona jednog dana biti unitena zajedno s grehom?Teko je izbei zagaivanje Zemlje. Koliko smo napora spremni da2.uloimo da bismo je sauvali od zagaenja?

Steani Honrada, Berijen Springs, Miigen, SAD

Priroda i otkrivenjena isti nain svedoe

o Bojoj ljubavi.


46/128

46

28. april 2010.

CENITI I POTOVATI PRIRODUPRIMENA (1. Mojsijeva 1,26)Sr

U toku prvih est dana stvaranja, Bog je pripremio poseban dar Adamui Evi i njihovom potomstvu njihovu ivotnu sredinu. Kako da postupamoprema Njegovom daru? Evo vam dva predloga:

Nemojte ga stavljati na ivicu stola odakle bi mogao da bude oboren iliak oteen. Moramo da razmislimo o injenici da je naa ivotna sredina istotako dragocena kao i sam na ivot. I jedno i drugo su dar od Boga. Tekst u

1. Mojsijevoj 1,26 jasno objavljuje da je s tim darompovezana i odgovornost za njegovo ouvanje. Zato,onda, tako spremno zloupotrebljavamo Boji dar dabismo zadovoljili svoje elje? Mi smo unitavali i zagaivali

svoju ivotnu sredinu u toku poslednjih nekoliko stotina godina. Unitavali smocele ume. Iskusili smo surove klimatske promene zbog probijanja ozonskogomotaa. Najvei deo vodenih zaliha je zagaen. Ali, tvrdoglavo nastavljamosvojim putem. Na sreu, jo ima nade. Kada bi mnogo ljudi prihvatilo malepromene kao to su neznatno sniavanje sobne temperature u toku zime,recikliranje, gaenje svetla kada izlazimo iz prostorije, upotreba stonog posuaumesto jednokratnog mogli bismo dovesti do promene.

Nemojte ove promene stavljati na gornju policu da sakupljaju prainu! Dali ste ikada dobili dar za koji ste smatrali da ga nikada neete upotrebiti, paste ga stavili na najgornju policu gde i dan-danas eka na veliko spremanje?Ne smemo prema prirodi postupati na takav nain. Ona nas preklinje da jepotujemo i da prema njoj obzirno postupamo. Bog nam je poklonio prekrasansvet. Izaimo, onda, i otkrivajmo ga! Nema potrebe da troimo novac i daputujemo oko pola sveta. Umesto toga, proite kroz prirodu i parkove u svojojokolini! ak i ako ste prezaposleni studenti na putu u studentsku menzu,

krenite kroz park. Jedan od najlepih trenutaka za posmatranje prirode jesubota popodne. Nagovorite nekoliko prijatelja da poete u etnju uz reku ilina neko drugo mesto. Posmatrajte zvezde posle zalaska sunca. Ako moete,izaite na morsku obalu i osetite pesak meu nonim prstima. Potrudite se dasvake sedmice organizujete sebi bar jedan susret s prirodom.

ODGOVORITE:

Kakva je veza izmeu prirode i stanja uma?1.Kako nain na koji postupamo prema prirodi utie na na odnos2.prema Bogu?Na koje bi jo naine mogao da se zahvali Bogu na Njegovom daru3.u vidu prirode?

Rakel Molina, Berijen Springs, Miigen, SAD

Izaimo i

istraujmo!


47/128

47

29. april 2010.

KAKO NAS NAA IVOTNA SREDINA KANJAVAMILJENJE (1. Mojsijeva 2,18-24; 3,17) e

Kada je Adam bio stvoren, Bog mu je poverio zadatak da svim ivotinjamanadene imena. Zato je Bog to uinio? Zato to nije sam uradio i samo kazaoAdamu kako se koja ivotinja zove? Ja verujem da je to Bog uinio zato da seAdam sam upozna sa svojom ivotnom okolinom i da stekne potovanje premadrugim stanarima na istoj planeti. Adam nije oseao nikakav strah od kopnenihivotinja niti je mislio da ga ptice ugroavaju, jer su to sve bili njegovi drugovii saputnici. To je bilo pre greha, dok je jo svet bio savren. Nije tada jo bilostraha od globalnog zagrevanja ili prirodnih katastroa. Uvek je bilo hrane i lepogvremena. A onda se sve promenilo!

Kada je greh ispunio svet, nisu samo ljudi bili njime ugroeni ve i sama zemljakoju nam je Bog dao. U tekstu u 1. Mojsijevoj 3,17 Bog govori Adamu da je i tloprokleto njega radi zato to je jeo ploda sa zabranjenog drveta, i da e od sadateko raditi da nabavi sebi hranu. Zato su zemlja i stvorenja na njoj bili kanjenizbog delovanja ljudi? Zemlja je bila nainjena oveka radi, ali je ovekovo uivanjeu njoj umanjeno zbog greha. Umesto da samo bereplodove sa drveta u polju, Adam i Eva su bili prisiljenida sami gaje i sabiraju svoju etvu. Klima se pogorala,pa je postalo i napornije raditi poljoprivredne poslove.

ivotinje koje su bile stvorene za uivanje i druenje,sada su morale da obavljaju teke radove za ovekaili da gube ivot da bi bile upotrebljene za hranu. Tosvakako nije bio deo Bojeg prvobitnog plana.

Greh je uticao ne samo na prirodne izvore Zemlje, nego i na na odnos premanjima. Mi smo dovoljno sebini da elimo velika kola koja sagorevaju velikekoliine goriva i time zagauju vazduh; mi se sluimo plastinim vreicama kadakupujemo hranu, jer smo suvie komotni ili lenji da nosimo torbe. Ima tolikomnogo naina da se sprei tetno delovanje na ovekovu prirodnu sredinu ali

ih mi skoro sve veto izbegavamo.Ponaajui se s potovanjem prema svojoj prirodnoj sredini, inimo ono toBog oekuje od nas od samog poetka. Zemlja pripada Njemu; nemojmo je punitipraznim konzervama ili plastinim vreicama! Nebo je Njegovo, nemojmo gaispunjavati tetnim hemijskim isparenjima i gasovima. Pogledajte svu tu lepotukoja je jo preostala u svetu i potrudite se da je zatitite i sauvate.

ODGOVORITE:Kako bismo se mogli hraniti da na takav nain potujemo dela Bojeg1.

stvaranja?Kako bi se ti mogao vie i aktivnije ukljuiti u uvanje ovekove oko-2.line? Koji tvoji svakodnevni obiaji tetno deluju na ovekovu prirodnusredinu?Koje bolesti nastaju zbog zagaenosti ovekove ivotne sredine?3.

Erin Donson, Berijen Springs, Miigen, SAD

Zato su zemlja istvorenja na njoj

bili kanjeni zbogdelovanja ljudi?


48/128


49/128

Od 1. do 8. maja 2010.Pouka 6

Ko se tebe dri, uva ga jednako u miru,

jer se u tebe uzda(Isaija 26,3).

Vera i izleenje


50/128

50

1. maj 2010.

VELIKA VERA I ISTINSKO IZLEENJEUVOD (Matej 15,21-28; Jovan 15,7; 1. Jovanova 3,22)Su

Tekst u Mateju 15,21-28 je prekrasna pria o tome kako vera moe dadovede do isceljenja:I iziavi odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske. I gle, ena Ha-

nanejka izie iz onih krajeva i povika k njemu govorei: pomiluj me,Gospode, sine Davidov, moju ker vrlo mui avo! A on joj ne odgovori nirei. I pristupivi uenici njegovi moljahu ga govorei: otpusti je, kako vieza nama! A on odgovarajui ree: ja sam poslan samo k izgubljenim ovcamadoma Izrailjeva. A ona pristupivi pokloni mu se govorei: Gospode, pomozimi! A on odgovarajui ree: nije dobro uzeti od dece i baciti psima. A ona ree:da, Gospode, ali i psi jedu od mrva to padaju s trpeze njihovih gospodara.

Tada odgovori Isus i ree joj: o eno, velika jevera tvoja; neka ti bude kako hoe. I ozdraviker nje

Documents

Biblijska Pouka Za Mlade 2010 2