IZ UGLA GRAANA I GRAANKI
Profil lokalne bezbednosti Grada Uica
- iz ugla graana i graanki -
„Svi ljudi, posebno oni u najranjivijem poloaju, imaju pravo na slobodu od straha i slobodu od oskudice, uz ravnopravne mogunosti da uivaju sva svoja prava i u potpunosti razviju svoje potencijale”.
Paragraf 143 Zakljuaka Svetskog samita iz 2005. godine (A/RES/60/1)
Urednik Biljana Stepanov
Izdavai Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju Misija OEBS-a u Srbiji, Španskih boraca 1, Beograd Centar za podršku enama Trg srpskih dobrovoljaca 30, Kikinda
Dizajn comma | communications design
Štampa Grid studio, Beograd
Tira 200 primeraka
Ovo istraivanje je sprovedeno u okviru projekta Misije OEBS-a u Srbiji i Centra za podršku enama pod nazivom „Jaanje bezbednosnih politika na lokalnom nivou”, a sve u okviru veeg projekta Misije OEBS-a u Srbiji pod nazivom „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji”, koji finansijski podrava Švedska agencija za meunarodnu razvojnu saradnju.
Stavovi izneti u istraivanju ne odraavaju nuno zvanian stav Misije OEBS-a u Srbiji i Švedske agencije za meunarodnu razvojnu saradnju.
3
Sadraj
Metodologija istraivanja 8
Stavovi graana o lokalnoj bezbednosti 15
Podaci institucija – posledice odsustva bezbednosti 28
Zakljuak 33
Preporuke 35
Izvori 36
4
5
O istraivanju
Centar za podršku enama je u saradnji sa strunjakinjama iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Uikim centrom za ljudska prava sproveo istraiva- nje o stanju lokalne bezbednosti u Uicu. Ovo istraivanje je pilot istraivanje o per- cepcijama muškaraca i ena o lokalnoj bezbednosti. Nacionalni akcioni plan za spro- voenje Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN u Srbiji (NAP), koji je usvojen tokom 2017.godine, upravo naglašava potrebu za sagledavanjem razliitih percepcija muš- karaca i ena u donošenju lokalnih odluka o bezbednosti.
Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, poznatija kao Rezolucija ene, mir i bezbednost, usvojena je u oktobru 2000. godine. Rezolucija apeluje na ze- mlje lanice Ujedinjenih nacija da omogue vee ueše ena u institucijama sprea- vanja, upravljanja i rešavanja sukoba. Sem nove uloge u odluivanju, Rezolucija istie i potrebu za doslednom zaštitom ena tokom i nakon sukoba – kanjavanjem izvršila- ca ratnih zloina, posebno seksualnog nasilja u ratu; uvaavanjem potreba ena pri- likom repatrijacije i rehahibilitacije. Kao izuzetno vanu, Rezolucija prepoznaje ulo- gu ena u izgradnji mira – posebno ena u lokalnim zajednicama. Zemljama lanica- ma UN je preporueno da istrae uticaj postojeih ili nedavnih sukoba na poloaj e- na i devojaka i da to uine u konsultaciji sa meunarodnim, a naroito lokalnim orga- nizacijama za zaštitu enskih ljudskih prava.
Upravo vodei se ovom preporukom, a posebno imajui u vidu iskustvo oruanih su- koba u regionu u nedavnoj prošlosti, NAP je u svoje aktivnosti uvrstio i lokalne aktiv- nosti koje bi trebalo da doprinesu dostizanju ciljeva Rezolucije. Neke od predvienih aktivnosti su sprovoenje lokalnih istraivanja o bezbednosti ena, uvaavanje ovih istraivanja pri izradi lokalnih politika, ukljuivanje potreba ena u strateške odluke policije, razvoj individualnih postkonfliktnih planova oporavka, kao i podrška lokal- nim inicijativama za nenasilno rešavanje sukoba.
Upravo se nadamo da e, u skladu sa ciljevima NAP-a, rezultati ovog istraivanja po- sluiti kao smernica za kreiranje i sprovoenje lokalnih politika za poboljšanje bez- bednosti graana i graanki. Ovo posebno imajui u vidu da je konkretne planove sprovoenja lokalnih aktivnosti NAP-a potrebno utvrditi nakon uvida u potrebe lo- kalnih zajednica u kojima se aktivnosti sprovode.
6
Osnovno polazište ovog istraivanja ine dva koncepta, koncept ljudske bezbednosti i bezbednosti u zajednici ( lokalne bezbednosti). Pošto se ova dva pojma esto pominju, vano je ih unapred definišemo i razgraniimo.
Ujedinjene nacije od sredine devedesetih godina prošlog veka intenzivno razvijaju de- finiciju, pristupe i izveštavanje o ljudskoj bezbednosti. Osnovni elementi definicije ljudske bezbednosti ukljuuju slobodu od straha, slobodu od oskudice i obezbeivanje mogunosti za dostojanstven ivot.
U središtu ovakvog koncepta bezbednosti su ljudi i kvalitet njihovog ivota. Posebno se naglašava vanost ekonomske bezbednosti, zdravstvene bezbednosti, bezbednosti ivotne sredine, kao i line i politike bezbednosti (Okvir 1). Tek unapreenjem ova- ko formulisane ljudske bezbednosti, mogue je postii globalne ciljeve oveanstva – mir i razvoj društva.
Ekonomska bezbednost podrazumeva da je svakom pojedincu omogueno da ostvari prihod svojim radom. Obuhvata stanje u oblasti zapošljavanja, nejednakosti prihoda, socijalnog osiguranja, beskuništva i sl.
Zdravstvena bezbednost podrazumeva da svaki pojedinac ima pristup zdravstvenim slubama i zaštitu od bolesti.
Bezbednost ivotne sredine obuhvata zaštitu od kratkoronih i dugoronih razaranja prirode, uništenja lokalnih i globalnih eko- sistema, nestašice pijae vode, poplava i drugih prirodnih nepogoda, kao i od neracionalnog krenja šuma, zagaenja vode, vazduha i zemljišta.
Lina bezbednost podrazumeva da svaki pojedinac treba da bude zaštien od fizikog nasilja koje mogu da vrše razliiti akteri – od
7
dravnih institucija do porodice. Obuhvata i bezbednost na radu i bezbednost u saobraaju.
Politika bezbednost podrazumeva da svaki pojedinac treba da ivi u društvu u kome e biti poštovana ljudska prava i bez opasnosti od primene represivnih mera1.
Definicije razliitih vrsta bezbednosti
Razvijanje bezbednog okruenja zahteva pristup problemima koji je razumljiv graa- nima i koji ukljuuje multisektorski rad i saradnju. Takoe, problemima je potrebno prii uvaavajui lokalne okolnosti – problemi ljudske bezbednosti su razliiti, a ne- retko su razliita i rešenja koja mogu dovesti do poboljšanja stanja.
Na kraju, rad na unapreenju ljudske bezbednosti pre svega zahteva prevenci- ju nebezbednosti. Odnosno, potrebno je razliite aktivnosti na unapreenju lokal- ne bezbednosti budu usmerene na otklanjanje uzroka, a ne posledica nebezbednosti. Otklanjanje uzroka podrazumeva kako otklanjanje strukturnih problema u zajedni- ci, tako i onih koji proizilaze iz individualnih ponašanja i pristupa.
Primena globalnih koncepata ljudske bezbednosti na lokalnom nivou bi trebalo da doprinese bezbednosti u zajednici. Bezbednost zajednice je, dakle, jedan od sastavnih elemenata koncepta ljudske bezbednosti i podrazumeva proces u kome se kljune in- stitucije zajednice (grada, opštine, mesne zajednice) udruuju radi postizanja bezbed- nije sredine za sve graane.
O ovakvom konceptu bezbednosti e dalje biti rei u ovom izveštaju.
1 A. an, S. orevi Mapa puta do vee bezbednosti u lokalnoj zajednici. Stalna konferencija gradova i opština. Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Dostupno na: http://www. skgo.org/upload/files/Mapa_puta_do_vece_bezbednosti_na_lokalu_fin.pdf
8
Istraivaka pitanja i metode
Glavna istraivaka pitanja su: Šta o bezbednosti u zajednici govore objektivni podaci o Gradu Uicu? Kako ene i muškarci u Uicu opaaju linu bezbednost i bezbednost u zajednici, nezavisno od objektivnih podataka? U kojoj meri se percepcija graana i prikupljeni podaci poklapaju, odnosno razlikuju? Šta lokalne institucije preduzimaju da otklone probleme koji proistiu iz objektivnih podataka i subjektivnih percepcija o stanju ljudske bezbednosti?
U potrazi za odgovorima, istraivaki tim se opredelio za kvalitativan pristup zasno- van prvenstveno na organizovanoj grupnoj diskusiji. Ovakvo prikupljanje podataka obuhvatilo je: (1) sprovoenje dve diskusije sa enama i muškarcima; (2) prikupljanje podataka iz upitnika o lokalnoj bezbednosti (3) istraivanje primarnih i sekundarnih izvora o bezbednosti u zajednici.
U organizovanoj grupnoj diskusiji (fokus grupama) uestvovali su graani Uica – de- set ena i osam muškaraca. Muškarci i ene su uestvovali dvema odvojenim fokus grupama. Ovo je posebno bilo vano za ene koje obino ne uestvuju u javnim deba- tama o bezbednosti i kojima je trebalo omoguiti poseban prostor i priliku da izraze stav o lokalnim bezbednosnim problemima. Druga prednost odvojene grupne disku- sije, umesto mešovite grupe, ogleda se u mogunosti da se stavovi ena i muškaraca uporede te da se utvrdi da li se njihova mišljenja na istraivaka pitanja bitno razli- kuju, odnosno u emu se podudaraju.
9
Uesnici diskusija su pre iznošenja svojih stavova popunili i upitnik koji je sainjen po uzoru na holandski upitnik o lokalnoj bezbednosti2. Ovakav upitnik je upotpunjen pi- tanjima koji proizilaze iz lokalnog konteksta, posebno postkonfliktnih okolnosti.
Kada su u pitanju primarni i sekundarni izvori podataka, to su pre svega podaci o Republikog zavoda za statistiku o broju stanovnika, zaposlenosti, ekonomskoj ak- tivnosti, kao i podaci o krivinom gonjenju prikupljeni od pravosudnih institucija u Uicu – Osnovnog i Višeg suda u Uicu, kao i Osnovnog i Višeg tuilaštava u Uicu. Tu su i podaci lokalnih institucija koji su korišeni pri izradi Strategije lokalnog odr- ivog razvoja i Strategije javnog zdravlja.
Metodološka ogranienja
Rezultati ovog istraivanja imaju metodološka ogranienja na koje je vano ukazati. Najvea ogranienja primenjenih metoda su: raspoloivo vreme za rad na terenu, ne- mogunost sprovoenja ankete velikog obima, kao i nevoljnost organa javne vlasti da pristanu na intervju.
Podaci za istraivanje prikupljeni su u periodu od avgusta do novembra 2017. godi- ne, dok je istraivanje na terenu sprovedeno u septembru 2017. godine. Opredeljenje za kvalitativnu istraivaku metodu podrazumeva da je uzorak obuhvaen istraiva- njem mnogo manji nego prilikom primene kvantitativne metode – ankete velikog obi- ma. Istraivanje nije sprovedeno na reprezentativnom uzorku graana jer bi to zah- tevalo znaajnija finansijska sredstva i ljudske resurse od onih koja su istraivakom timu bila na raspolaganju. Uprkos ogranienju, smatramo da prikupljeni podaci i sta- vovi mogu biti dobra polazna osnova za dalja istraivanja i otvaranje debate izmeu graana i predstavnika dravnih organa i lokalnih institucija o lokalnoj bezbednosti. Smatramo da bi ovakva debata mogla da doprinese poveanju poverenja graana u institucije i poveanju kvaliteta ivota u lokalnoj zajednici.
Koliko je debata neophodna, pokazuje i to što je istraivaki tim pokušao da stupi u kontakt sa lokalnim institucijama koje su nadlene za pojedine aspekte lokalne bez- bednosti, a iju vanu ulogu u izgradnji bezbednije zajednice prepoznaju i graani – policijskom upravom, Skupštinom Grada, lanovima gradskog vea zaduenim za sa- obraaj, ekologiju, obrazovanje, omladinu i vanredne situacije, kao i predstavnicima škola. Meutim, uprkos elji da u istraivanje ukljuimo i mišljenja, stavove i podat- ke pomenutih institucija, naš poziv za razgovor je ostao bez odgovora.
Takoe, policijska uprava Grada Uica nije odgovorila na zahtev za pristup informa- cijama o krivinim i pretkrivinim postupcima koji su bili predmet rada policije to- kom 2016. i 2017. godine, naješim evidentiranim rtvama u krivinim postupcima, kao i o zastupljenosti ena u radu policijske uprave. Ovo uprkos injenici da je rad po-
2 A. an, S. orevi Mapa puta do vee bezbednosti u lokalnoj zajednici. Stalna konferencija gradova i opština. Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
10
licije u zajednici jedan od etiri prioritetna strateška cilja3 Ministarstva unutrašnjih poslova od 2015-2018 godine. Rad policije u zajednici bi, prema ovim ciljevima, treba- lo da se zasniva na prevenciji više nego represiji, uz aktivno partnersko ueše lokal- ne zajednice i graana u izgradnji bezbednije zajednice.
Metodološka ogranienja su, koliko je to bilo mogue, prevladana prikupljanjem infor- macija i podatka iz javno dostupnih evidencija.
3 Uz borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, reformu Ministarstva unutrašnjih poslova i evropske integracije.
11
Stanovništvo, teritorija, ekonomska aktivnost i prihodi
Teritorija Grada Uica se prostire na 647 km2 i u sastavu ima 40 naselja, preteno ru- ralnih. Meutim, 75% stanovnika ivi u gradskom (urbanom) podruju. Procena bro- ja stanovnika u gradu polovinom 2017. godine iznosi 68 314, sa gustinom naseljeno- sti od 106 stanovnika po km2.4
Najvei broj stanovnika ine osobe od 18-64 godine (64%), zatim slede osobe preko 65 godina (19%) i na kraju mladi do 17 godina (17%)5. Oekivana duina ivota za muš- karce iznosi 73, a za ene 78 godina.6 Prosena starost graana Uica prema posled- njem popisu stanovništva je 39 godina.7 Uice u duem periodu belei negativan pri- rodni priraštaj. Grad belei pad stanovnika od oko 3% u odnosu na popis stanovništva iz 2002. godine. Iz grada u vee centre odlaze preteno visokoobrazovani i mladi ljudi
Podaci iz poslednjeg popisa stanovnika govore da u obrazovnoj strukturi stanovniš- tva dominiraju oni sa završenom srednjom školom (53%), zatim slede oni sa završe- nom osnovnom školom (20%). Visoko obrazovanje je steklo 10%, a više obrazovanje 7% graana. 10% graana je bez školske spreme ili sa nepotpunom osnovnom školom.
Od ukupnog broja stanovnika, 98% ini srpsko stanovništvo. Na podruju grada Uica ive i Crnogorci, Jugosloveni, Hrvati, Romi, Makedonci, Muslimani, Slovenci, Maari, Rusi, Bošnjaci, Slovaci, Bunjevci, Rusini, Albanci, Nemci, Ukrajinci i Bugari.
4 Profil Grada Uica, Republiki zavod za statistiku, novembar 2017. Dostupno na: http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfileLauncher/files/profiles/sr/1/DI_Profil_Uzice_ EURSRB002001001002.pdf
5 Isto 6 Strategija javnog zdravlja Grada Uica 2015-2020 godine (“Sl. list grada Uica”, br. 2-1/2015) 7 Strategija lokalnog odrivog razvoja 2012-2020 (“Sl. list grada Uica”, br. 17-1/2012)
12
U odnosu na ukupan broj stanovnika, oko 30% osoba su registrovane kao zaposlene. One u proseku zarauju 44 431 dinar (bez poreza i doprinosa). Meu registrovanim nezaposlenima najviše ima osoba izmeu 30 i 54 godine, nešto više ena nego muška- raca. Smatra se da je 19% stanovnika u riziku od siromaštva.
Vodee privredne delatnosti u Uicu su preraivaka industrija, graevinarstvo i po- ljoprivreda. Lokalna privreda je u velikoj meri orijentisana na izvoz proizvoda prera- de obojenih metala, voa, proizvoda namenske industrije i gotovih tekstilnih proizvo- da. Najrazvijenije delatnosti u agroindustriji su: prerada voa zamrzavanjem, klani- na industrija, prerada mesa i proizvodnja suhomesnatih proizvoda. Najviše se proi- zvode mleko i mleni proizvodi, rakija sa zaštienim geografskim poreklom, lekovito bilje i šumski plodovi8.
Institucije i bezbednost u zajednici
Grad Uice ima više mehanizama kojima bi mogao da utie na stanje lokalne bezbed- nosti. lanovi Gradskog vea su resorno zadueni za oblasti koje su izuzetno vane za stanje lokalne bezbednosti – zaštitu ivotne sredine, vanredne situacije, rad mesnih zajednica, zdravstvo, porodicu, socijalnu politiku i saobraaj. U Uicu sedište ima po- licijska uprava, Osnovno i Više javno tuilaštvo, Osnovni i Viši sud, Prekršajni sud, Privredni sud i Centar za socijalni rad.
Uice je krajem 2015. godine rešenjem gradonaelnika osnovalo Savet za bezbednost, u ijem sastavu je jedanaest lanova iz sledeih institucija:
Skupština Grada Uica Policijska uprava Uice Osnovno javno tuilaštvo Prekršajni sud Centar za socijalni rad Zdravstveni centar Uice Ministarstvo prosvete – školska uprava Uice Granina policija
Savet za bezbednost u ovakvom sastavu bi u velikoj meri mogao da doprinese izgrad- nji bezbednije zajednice. Meutim, prema poslednjim podacima Stalne konferencije gradova i opština o radu lokalnih saveta za bezbednost, tokom dvogodišnjeg postoja- nja, Savet se sastao samo jednom.
8 Ekonomski profil grada, internet prezentacija Grada Uica. Dostupno na: http://uzice. rs/2342-2/
13
Strateški pravci razvoja i dugogodišnji problemi grada
U Gradu Uicu su usvojena dva veoma vana dokumenta za lokalnu bezbednost – Strategija lokalnog odrivog razvoja 2012-20209 i Strategija javnog zdravlja 2015- 2020 godine. Uice ima tradiciju usvajanja strateških dokumenata koji su od vanosti za lokalnu bezbednost10. Ovom prilikom emo se osvrnuti na Strategije lokalnog odr- ivog razvoja i javnog zdravlja kao strateške dokumente koji se najsveobuhvatnije ba- ve pitanjima lokalne bezbednosti.
Strategija lokalnog odrivog razvoja posebnu panju posveuje merama ekonomskog rasta, tehnološkog napretka, razvoju istih tehnologija i smanjenju zagaenja, sma- njenju siromaštva, unapreenju zdravlja, socijalnoj inkluziji ranjivih grupa, linoj bezbednosti. Razliite mere bi trebalo da doprinesu da Uice postane „grad prestian za ivot”. Uz to što je razvijena uz konsultacije sa razliitim lokalnim institucijama i organizacijama civilnog društva, Strategija odrivog razvoja naglašava da ju je mo- gue sprovesti samo uz odgovarajue vostvo, kao i široku politiku i društvenu po- dršku.
Strategija lokalnog odrivog razvoja prepoznaje mnoge probleme koje e pomenuti is- pitanici istraivanja o lokalnoj bezbednosti Uica – pre svega potrebu za rekonstruk- cijom i izgradnjom putne mree, razvojem i osavremenjavanjem vodovodnog i kanali- zacionog sistema. Kao veoma vane probleme lokalne zajednice, Strategija prepozna- je i bezbednost dece i mladih, kao i bezbednost imovine.
„Posebnu panju treba obratiti na fabriku za preradu vode, na proširenje njenih kapaciteta i uvoenju novih tehnologija.”
„Sistem kanalizacije je u lošem stanju, kako razvijenost mree tako i nedostatak sitema za preišavanje. Mora se obratiti panja i na kanalizacije seoskih mesnih zajednica jer pojedine od njih, direktno ugroavaju izvorišta vode za pie.”
É Okvir 1, Strategija lokalnog odrivog razvoja o problemima prerade vode i kanalizacionim problemima
Kada je u pitanju Strategija javnog zdravlja, ona prikazuje alarmantne podatke o zdravlju graana Uica. Ovi podaci pre svega upozoravaju na neispravnost vode za pie, loše sanitrano-higijenske prilike na postrojenju i rezervoarima vode, ali i propu- ste u tretmanu, filtraciji i dezinfekciji vode.
9 Prethodna Strategija lokalnog odrivog razvoja je bila na snazi 2008-2015 godine. 10 Npr. Strategija za mlade, Strategija za unapreenje ljudskih resursa u upravi, Lokalni ekološki
akcioni plan, Gradska stambena strategija, Lokalni plan akcije za izbegla i interno raseljena lica, Lokalni plan akcije za osobe sa invaliditetom, Lokalni plan akcije za zapošljavanje i sl.
14
„Snabdevanje vodom za pie predstvalja veliki potencijalni rizik po zdravlje graana Uica.”
É Okvir 2, Strategija javnog zdravlja o uticaju kvaliteta vode na zdravlje graana
Strategija je konstatovala visoku uestalost hroninih oboljenja respiratornog siste- ma graana. Uestalost obolevanja od karcinoma plua i larinksa ukazuju na trend porasta ovih malignih oboljenja u Uicu. Smatra se da na ovakav porast presudno uti- e loš kvalitet vazduha u gradu.
„Uestalost infekcija gornjih i donjih respiratornih puteva, kako kod dece, tako i kod odraslih osoba, a posebno u zimskim mesecima, predstavlja rastui problem. Problemi sa aerozagaenjem predstavljaju jedan od potencijalnih faktora rizika za ova oboljenja.”
É Okvir 3, Strategija javnog zdravlja o uticaju kvaliteta vazduha na zdravlje graana
Istraivanje koje je sproveo Zavod za javno zdravlje Uice, a koje je korišeno pri izra- di Strategije javnog zdravlja, ukazuje na još jedan problem koji e se javiti kao zapa- anje graana – problem bolesti zavisnosti. Prema raspoloivim podacima, ak 77% uenika osnovnih škola probalo je alkohol, a 2% drogu. U srednjoj školi se ovi procen- ti poveavaju – 89% uenika probalo je alkohol, a 5% drogu. Procenjuje se da oko 13% aka puši.
ak i samo odabrani podaci iz lokalnih strategija pokazuju da su nadlene lokal- ne vlasti pokušale da identifikuju kljune bezbednosne probleme lokalne zajednice i predloe mere za njihovo rešavanje. Kako graani Uica vide ove probleme, njihovo rešavanje i angaovanost institucija na tom zadatku, videemo u nastavku.
15
Stavovi graana o lokalnoj bezbednosti
Stavovi graana o lokalnoj bezbednosti su, kao što je ve prethodno reeno, prikuplje- ni kroz popunjavanje upitnika o lokalnoj bezbednosti od strane dve grupe ispitanika – muškaraca i ena. Nakon toga, usledila je diskusija.
Upitnik je obuhvatio opšte podatke o ispitanicima – polu, godinama, obrazovanju, za- nimanju, nacionalnosti, veroispovesti, zaposlenosti i porodinim primanjima. Tu su i pitanja o proceni kvaliteta ivota u lokalnoj zajednici, bezbednosti u javnom prosto- ru, utisku i linim iskustvima o rasprostranjenosti fizikog i socijalnog nasilja, zaštiti imovine, poverenju u lokalne institucije, zastupljenosti ena u procesima odluivanja o miru i bezbednosti, kao i stavovima o posedovanju oruja i krivinom gonjenju ui- nilaca ratnih zloina iz jugoslovenskih ratova. Usmeno nisu bila postavljana pitanja koja mogu zadirati u traumatina lina iskustva – poput pitanja o preivljenom sek- sualnom uznemiravanju.
Uesnici i uesnice grupne diskusije su odabrani tako da u najveoj moguoj meri predstavljaju stanovništvo Grada Uica. Obuhvaeni su graani/ke od 25 do 65+ go- dina, koji imaju razliite nivoe obrazovanja (od osnovnog do visokog), koji su prete- no srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti (ali sa ukljuenim nereligioznim ispitanicima i ispitanicima nepravoslavne veroispovesti), koji ive u zajednici ili van nje, meu kojima ima zaposlenih, nezaposlenih, kao i osoba sa invaliditetom. Kada su u pitanju primanja ispitanika, oni se u najveem delu kreu oko prosene mesene plate koju prima lan dominstva (400-600eur), a zatim i u kategoriji neposredno is- pod (200-400eur). Najmanji broj ispitanika je imao ispodprosena primanja (100-200 eur) ili iznadprosena primanja (600-1000 eur).
Primeeno je odsustvo najmlaih graana/ki (18-25) godina, kao i odsustvo pripadni- ka nacionalnih manjina i osoba bez završene osnovne škole, što treba uzeti u obzir pri donošenju zakljuaka o potrebama lokalne zajednice.
Cilj razgovora bio je detljaniji uvid u stavove graana o lokalnoj bezbednosti i razlo- ge koji su ih naveli da lokalnu bezbednost vide na odreeni nain. Takoe, ovo je bi-
16
la prilika da ispitanici iz obe grupe navedu primere koji ilustruju (ne)bezbednost u lo- kalnoj zajednici.
Stavovi graana o lokalnoj bezbednosti mogu posluiti upravo preventivnom delova- nju, što bi omoguilo uspostavljanje bezbednije zajednice. Takva bezbedna lokalna za- jednica uvaava stavove njenih lanova i pokušava da otkloni bezbednosne probleme pre nego što oni eskaliraju.
Upitnik o lokalnoj bezbednosti – stavovi graana i graanki
Popunjavajui upitnik o lokalnoj bezbednosti, ispitanici muškog pola su pokazali da su u proseku nešto zadovoljniji kvalitetom ivota u zajednici i oseaju se bezbednije od svojih sugraanki.
Dve treine ispitanika muškog pola se osea bezbedno u lokalnoj zajednici, dok je to sluaj sa polovinom ena. Kada navode glavne razloge zbog kojih se oseaju bezbed- no, polovina muškaraca smatra da je to zbog toga što ive u bezbednom okruenju, dok ene nešto manje, u treini, smatraju da je ovo sluaj. Takoe, više od treine e- na smatra da ne zna da odgovori na ovo pitanje.
Muškarci i ene se veinski slau da u Uicu ima odgovarajuih igrališta za decu do 12 godina, kao i da se javni parkovi i gradsko zelenilo dobro odravaju. Saglasnost po- stoji i oko toga da su javne ustanove preteno pristupane osobama sa fizikim inva- liditetom.
Muškarci i ene su se, bez izuzetka, sloili da su najvei problem lokalne zajednice za- gaenje vazduha i vode. Zajedno sa ova dva kljuna problema, naveli su i da postoje problemi velike koliine smea u gradu, opasnosti od ujeda napuštenih pasa, postoja-
75
25
50
10
40
Oseam se bezbedno Ne oseam se bezbedno Ne znam
Da li se oseate bezbedno u gradu u kom ivite? (u procentima)
Muškarci ene
17
nja neobezbeenih i napuštenih objekata, kao i da nebezbednom okruenju doprino- se osobe koje borave na ulici i prose. Veina ispitanika oba pola smatra da znaju ko- me treba da se obrate za rešavanje lokalnih bezbednosnih problema. Meutim, na pi- tanje u koga se pouzdaju da e to zaista i uiniti, bez izuzetka odgovaraju da se osla- njaju samo na sebe, svoju porodicu i prijatelje.
Ispitanici su u najveem delu saglasni da najviše strahuju od opasnosti u javnom pro- storu – opasnosti u saobraaju, uznemiravanja u javnom prostoru, napada huligana, napada ljudi ili pasa na ulici. Manjina ispitanika strahuje od napada u privatnom prostoru – provale i razbojništva.
Ispitanici se u najveoj meri slau da su najvaniji opšti faktori koji doprinose oseaju nebezbednosti loš rad dravnih organa, nepoštovanje saobraajnih propisa, nedosta- tak bezbednosne kulture u saobraaju, loša infrastruktura i odravanje javnih pro- stora i objekata.
Govorei o linim svojstvima koji posebno utiu na njihov oseaj nebezbednosti, ve- ina muškaraca navodi da je to lanstvo u politikim i sindikalnim organizacijama. ene navode i ovaj razlog, ali u veoj meri navode druge razloge – pol, imovno stanje, seksualno opredeljenje, verska ubeenja. Veina ispitanika smatra da se bezbedno- sna situacija u prethodne dve godine nije znaajnije menjala, ni na bolje, ni na gore.
Muškarci više primeuju da nema odgovarajuih sadraja za mlade do 18 godina u gradu, kao i da sistem zaštite od vandrednih situacija nije funkcionalan. ene su ne- zadovoljnije odravanjem ulica, trotoara i dvorišta od muškaraca. Takoe, one više primeuju nedostatak usluga za starije osobe (65+). ene više primeuju porast nasi- lja u gradu tokom prethodne dve godine, dok su muškarci skloniji da misle da je situ- acija nepromenjena ili nemaju stav o ovom pitanju.
Kao uzroke nasilja u društvu, ispitanici muškog pola više primeuju urušen sistem vrednosti, lošu politiko-ekonomsku situaciju u zemlji i loš rad dravnih organa. ene pominju i ove razloge, ali kao uzroke reprodukovanja nasilja veinski navode i nasil- ne obrasce ponašanja u porodici i društvu.
Na pitanje da li su doiveli seksualno uznemiravanje u poslednje dve godine, nešto vi- še od treine muškaraca navodi da jeste doivela neki oblik uznemiravanja – uglav- nom vizuelno (zurenje) i verbalno (komentari, zviduci). Kao mesta uznemiravanja, muškarci navode javne prostore i javne institucije (restoran, kafi, ulica, sud) u razli- ito doba dana (prepodne, poslepodne, uvee). Za dvojicu muškaraca ova uznemirava- nja su se ponavljala dva i više puta. Muškarac koji je doiveo uznemiravanje u sudu je to prijavio ovoj instituciji, dok se preostala dvojica nisu odluila da dogaaje prija- ve jer ih nisu smatrali dovoljno ozbiljnim, kao i jer smatraju da nadleni organi ne bi ništa preduzeli ili bi moda ak prituitelja okrivili za incident.
Treina ena smatra da su bile izloene nekom obliku uznemiravanja – verbalnog ili vizuelnog. Uznemiravanje se dogaalo kod kue i na ulici, nekada jednom, nekada vi- še puta. U jednom prijavljenom sluaju, ispitanica smatra da joj policija nije pruila dovoljno informacija o njenim pravima i da je umanjila znaaj onoga što se dogodilo.
18
Kada je u pitanju poveanje zastupljenosti ena u rešavanju bezbednosnih problema lokalne zajednice, regionalnih problema i ukljuivanje u operativne sastave vojske i policije, muškarci i ene imaju nešto drugaija stanovišta.
ene se bez izuzetka zalau za poveanje ueša u organima i telima lokalne samo- uprave koja su nadlena za odluivanje o bezbednosti, dok se muškarci dvotreinski (ali ne i potpuno) slau sa ovakvim stavom. Polovina muškaraca smatra da ene vi- še treba ukljuiti u rad policije, dok to smatraju sve ene koje su odgovorile na ovo pi- tanje. Isti je sluaj i sa ukljuivanjem ena u rešavanje konflikata i mirovne procese – muškarci su oko ovog stava podeljeni, dok se ene u potpunosti slau da treba da budu više ukljuene. Najvea razlika u oceni potrebe za ukljuivanjem ena postoji kod ukljuivanja ena u tzv. dijalog Beograda i Prištine – veina muškaraca smatra da ovako nešto nije potrebno ili nema odgovor na pitanje, dok veina ena smatra da im je mesto u pregovorima. Bliski stavovi muškaraca i ena se mogu videti u stavu o ukljuivanju ena u vojni sastav, gde veina muškaraca smatra da ovako nešto nije potrebno, dok se polovina ena slae sa ovakvim stavom.
Kada je u pitanju odnos prema konfliktnom nasleu, vidimo da su muškarci i ene go- tovo potpuno saglasni da Tuilaštvo za ratne zloine treba da obrati posebnu panju na procesuiranje uinilaca zloina silovanja u ratu, kao i da enama rtvama nasilja tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije treba omoguiti reparacije. Muškarci i e- ne se veinski slau i da dravni organi treba da finansiraju i sprovode programe re- habilitacije uesnika oruanih sukoba.
Ozbiljnije razlike u stavovima vidimo kod ocene da je drava dovoljno uinila na ot- krivanju, hapšenju i procesuranju uinilaca ratnih zloina koji se nalaze na teritori- ji Srbije, ukljuujui tu i izvršioce zloina protiv ovenosti i drugih dobara zaštienih meunarodnim pravom. Polovina muškaraca smatra da je uinjeno dovoljno, dok se druga polovina ne slae sa ovim stavom ili nema stav. ene koje smatraju da je do- voljno uinjeno su u manjini.
Takoe, ene bez izuzetka smatraju da graani treba da predaju vatreno oruje ko- je je ostalo nakon rata u posedu graana Srbije, dok kod muškarcama, iako se vein- ski slau, njih treina misli da ovo oruje ne treba predavati. ene smatraju i da dr- avni organi nisu preduzeli dovoljno mera kako bi oduzeli ili prikupili ilegalno oru- je u posedu graana Srbije, dok polovina muškaraca smatra da je dovoljno uinjeno na ovom polju.
Stavovi graana i graanki kroz grupnu diskusiju
Tokom diskusije, uesnici su bili nešto kritiniji nego pri odgovaranju na upitnik. Uglavnom su se saglasili da je bezbednost graana, shvaena šire, kao bezbednost u zajednici, na veoma niskom nivou.
19
Muškarci su kao najznaajnije probleme prepoznali probleme u saobraaju, infra- strukturi i urbanizmu, kao i velike ekološko-zdravstvene probleme.
Kada je u pitanju saobraaj, uesnici primeuju da stara gradska saobraajna infra- struktura ne moe da prati nove potrebe grada i da su ulice ostale iste kao što su bile i pre trideset godina. Saglasni su i da su moto-skupovi koji se odravaju u Uicu ne- dovoljno kontrolisani i da predstavljaju bezbednosnu pretnju. Kao primere ovakvih pretnji navode napad uesnika moto skupa na graane koji su podizali novac sa ban- komata, kao i turiranje motora koje traje itavu no. Ispitanici navode da su gradske slube upozorene na ove probleme, ali da je reakcija izostala.
Primeuju i da su infrastrukturne popravke u gradu uglavnom minimalne i da je ve- ina infrastrukture zapuštena. Posebno naglašavaju da decenijama nije bilo prome- na kada je u pitanju izgradnja sportskih terena, parkova i javnih površina, kao i da su minimalne popravke na ovakvim površinama esto na meti vandala koji uglavnom ne odgovaraju za svoje postupke.
Ispitanici su posebno naglasili negativan uticaj saobraajnih i infrastrukturnih pro- blema na bezbednost dece.
„Deca dok odlaze u školu nemaju obezbeen regularan prolaz jer se autombili parkiraju na trotoarima, prinuena su da hodaju po ulici. Urbanistiki haos koji se nastavlja iz godine u godinu je posebna pria.”
É Okvir 4, Stavovi ispitanika o saobraajnim, infrastrukturnim i urbanistikim problemima
Ispitanici istiu i ozbiljnost nedostatka pijae vode, što je postao hronian problem. Kao naroite bezbednosne pretnje prepoznaju suše i poplave i tvrde da institucije ne- maju hrabrosti da se suoe sa nagomilanim problemima, posebno u oblasti zaštite i- votne sredine. Posebno napominju da se ne podstiu alternativni naini grejanja, reci- mo na gas. Veina stanovništva koristi vrsto gorivo za grejanje i to stvara velike eko- loške i zdravstvene probleme.
„Sve što je suprotno ekologiji predstavlja bezbednosno arište. Niko ne sme da izae pred problem i zaustavi ga.”
„Gradska plaa je postala toliko loša da je to nemogue opisati. Ove godine se niko nije kupao. Kvalitet vode je veoma opao.”
É Okvir 5, Stavovi ispitanika o ekološkim i zdravstvenim problemima
Ispitanice se se slau da se najvei lokalni problemi tiu zaštite ivotne sredine, što su navele i tokom popunjavanja upitnika. Meutim, u razgovoru one pominju i dodatne
20
probleme – bezbednost u školama, narkomaniju (posebno meu decom) i nebrigu po- rodica i roditelja za svoju decu.
Osim što smatraju da institucije ne reaguju na prodaju narkotika u školama, sma- traju da je problem i to što deca ostaju do kasno nou (ili rano ujutru) u kafiima, bez oganienja ili opomene roditelja. Kao bezbednosne probleme ili okolnosti koji utiu na stvaranje bezbednosnih problema, ispitanice su navele preoptereenost roditelja obavezama. Ova preoptereenost dovodi do manjka vremena posveenog deci, njiho- vim potrebama i vaspitanju. Kao jedan od problema, ispitanice su navele i poremee- nost vrednosti koja dovodi do ismevanja dece koja su posveena školi, koja su vaspi- tana i odgovorna. Po njihovom mišljenju, ovo vodi netoleranciji, agresiji u komunika- ciji i na kraju, nasilju.
„Radi se o štekovima koji se nalaze u osnovnim školama. To je veliki problem. Štekovi su nebezbedna mesta u osnovnim školama gde moete da doete, da platite narkotike, uzmete ih i uivate u periodu posle 20h. Uprava škole misli da je njihova nadlenost do 20h uvee i da nakon toga oni nemaju mehanizme da reaguju. Sve ostalo se prebacuje na roditelje. Koja god inicijativa da je pokrenuta, nije bila uspešna.”
„Svaka nova generacija nam je u svakom pogledu sve lošija. Izgubili smo se u ovom potrošakom društvu i gubimo svoju decu.”
„Roditelji nemaju vremena za roditeljske sastanke i svoju decu. Uvek ure i nemaju vremena.”
„Došlo je vreme da su svi kvaliteti degradirani. Provociraju se deca koja dobro ue, slušaju kvalitetnu muziku… Takva deca su poniena, degradirana.”
É Okvir 6, Stavovi ispitanica o bezbednosti dece
Ispitanice pominju još jedan problem koji nije bio u fokusu muških uesnika diskusi- je – posedovanja oruja u kui, legalnog ili ilegalnog. One smatraju da je postojanje oruja u kui samo po sebi pretnja po bezbednost. Takoe, da je ovaj problem potreb- no sagledati u lokalnom kontekstu, gde se naješe bavimo posledicama problema i da je situacija sa orujem tema kratko vreme, kada neko strada.
„I za nas i za decu je bolje da se ne dri oruje u kui. Postoje ljudi koji su smirenije prirode i to je u redu, ali postoji i druga strana.”
„Sve dok neko ne izgubi glavu, ne zapitamo se i veoma se lako pristupa svemu tome. ”
21
„Generalno, mi smo društvo koje se bavi posledicama a ne spreavanju da do istih dodje.”
É Okvir 7, Stavovi ispitanica o posedovanju oruja
Kao okolnosti koje utiu na to da se oseaju posebno nebezbedno, ispitanice navode nedovoljnu osvetljenost necentralnih delova grada, parkova, staza za treniranje. Na nebezbednost utiu i osobe u alkoholisanom stanju koje se mogu sresti na ulici, kao i vidljiv broj psihikih bolesnika koji se ne lee i koji se bez pratioca mogu sresti u jav- nom prostoru.
Smatraju da je i rad sa ljudima, posebno onima koji imaju razloga da budu nezado- voljni (rad u školstvu, zdravstvu, poreskoj upravi, banci), poseban bezbednosni rizik. Ispitanice koje rade na ovakvim poslovima smatraju da nervoza stranaka i klijena- ta vrlo lako moe da eskalira u nasilje i da se one sticajem okolnosti nalaze prve na udaru.
Poverenje u institucije
Kada je u pitanju odnos prema institucijama, ispitanici veinski nemaju poverenja u institucije koje bi trebalo da otklone lokalne bezbednosne probleme. Postoji poverenje u profesionalnost vatrogasne slube, iako ispitanici primeuju da je ona potpuno za- nemarena i da radi u gotovo nemoguim uslovima.
Poverenje u institucije je izgubljeno pre svega jer graani ne vide da postoji napor da se problemi reše. Veina problema je zapuštena i ne rešava se decenijama. Kada gra- ani predstavnicima institucija skrenu panju na tako nešto, one obino ne reaguju. Primeeno je da su neke take bezbednosnog sistema potpuno zanemarene, kao što je recimo civilna zaštita u vanrednim situacijama.
Kao uzroke ovako izuzetno lošeg stanja, ispitanici navode probleme koji dolaze „sa vr- ha„. Odnosno, da je problem u institucijama koje ne poštuju gotovo nijedno uspostav- ljeno pravilo. Kao primer navode zakon o zabrani pušenja, za koji se od prvog dana razmatra kako ga ne poštovati u dravnim institucijama.
Ispitanici primeuju da su razgraene institucije i pravila koja su ranije donekle funkcionisala.
„U dravi je problem. Niko ne poštuje procedure.”
„Sve drave imaju institucije bezbednosti, kvalitetna vatrogasna društva, mi smo sve to uništili.”
É Okvir 8, Stavovi ispitanika o radu institucija
22
Od brojnih bezbednosnih problema, ispitanici se uglavnom štite oslanjajui se na sebe – pre svega izbegavanjem situacija ili neposeivanjem mesta koja su posebno rizina.
„Uglavnom se oslanjam na sebe i u mogunosti sam da se odbranim u neprijatnim situacijama.”
„Poštujem zakon i ne dolazim ni u kakve probleme.”
„Tamo gde smatram da je nebezbedno, ja na takva mesta ni ne kreem.”
É Okvir 9, Stavovi ispitanika o nainima zaštite od bezbednosnih problema
Kada je u pitanju poverenje u institucije, ispitanice primeuju da je došlo do poboljša- nja u radu policije. U razgovoru, one navode više pozitivnih primera i iskustava koje su imale sa policijom, gde su slubenici bili profesionalni i rešili probleme zbog kojih su i bili pozvani. Meutim, smatraju da ovo poboljšanje u radu nije dovoljno kada je u pitanju postupanje u sluajevima nasilja u porodici.
Veliko je nezadovoljstvo radom tuilaštva, sudova i centara za socijalni rad. Ispitanice smatraju da se ove institucije predugo reformišu i da reforme nemaju efekta.
„U poslednjih par godina su poeli pomaci u policiji. ini mi se da se edukuju u nekom drugom pravcu. Prethodno je vladao batinaški model, a sada preduzimaju neke druge metode. Što se tie tuilaštva, imam ogromnu zamerku. Osea se inertnost sistema i to nam je rak rana. Iz iskustva sa enama rtvama nasilja, moe se desiti da nasilnik pretue enu i sto puta, a da se ništa ne preduzme. Zato su se ene i vraale nasilnicima jer proces strahovito dugo traje.
„ene rtve nasilja su izlazile iz MUP-a ismejane i poniene, a njihovim muevima je javljano da su ih prijavile.”
É Okvir 10, Stavovi ispitanica o promenama u nainu rada policije
Bezbednost ranjivih grupa
Ispitanici primeuju da su bezbednosnim problemima posebno izloeni pripadnici LGBT zajednice i pripadnici verskih i nacionalnih manjina. Primeuju isti odnos i prema osobama sa invaliditetom i starijim osobama, ijim potrebama uglavnom nije prilagoena gradska infrastruktura. Uoeno je i da su stare osobe nezaštiene rtve nasilja, pre svega u porodici. Takoe, da nema javnih prostora u kojima mogu da se kreu, a da nikome ne smetaju.
23
Ispitanici smatraju da postoji znaajan generacijski jaz izmeu mladih i starih. Uesnici primeuju da mladi vide samo autoritarne modele komunikacije i odluiva- nja. Zbog loše ekonomske situacije u nemogunosti su da izau iz zemlje i vide da po- stoje i drugaiji naini ivljenja.
„Izmeu mladih i starih ljudi postoji jaz. Mladi smatraju da smo mi na neki nain otpisani. Takoe i u porodicama se stariji oseaju nebezbedno. Mladi verbalno napadaju starije ljude.”
„Postoji 16 000 penzionera u gradu i dva parka. Jedan manji i jedan vei park. Ni u jednom penzioneri nisu dobrodošli. Neverovatno je da grad ne moe ništa da uini po tom pitanju.”
É Okvir 11, Stavovi ispitanika o odnosima generacija
Ispitanice su kao osobe koje su posebno ranjive u lokalnom kontekstu navele decu sa invaliditetom, starije osobe i uopšte gledano, osobe koje na bilo koji nain odstupaju od proseka ili su razliite.
„Deca sa invaliditetom u školi doivljavaju neki vid nasilja. Moda ne fiziko, ali su svakako izopšteni iz društva. Dete moje prijateljice nosi slušni aparat i njeni vršnjaci u školi se veoma loše odnose prema njoj. Osobe koje su manje lepe, manje sline drugima mogu kod ostalih da izazovu odbojnost.”
„Razlike doprinose oseaju ugroene bezbednosti.”
É Okvir 12, Stavovi ispitanica o posebno ranjivim grupama
Zastupljenost ena u sektoru bezbednosti
Ispitanici veinski smatraju da treba poveati zastupljenost ena u sektoru bezbed- nosti, mada je bilo i suprotnih, manjinskih, mišljenja – da ene ne mogu da se nose sa sloenim bezbednosnim problemima. Uesnici koji smaraju da je potrebno povea- ti ueše ena u sektoru bezbednosti razliito obrazlau ovaj stav. Deo njih smatra da ene nisu dobre u operativnim zadacima, ve samo u administrativnim poslovima i da ih zato treba ukljuiti u administrativni rad u sektoru bezbednosti. Deo ispitani- ka smatra da ene treba više da uestvuju u operativnom sastavu, ali pre svega zbog osobina stereotipno dodeljenim enama – recimo lukavstvu. Slian argument je i da treba više da budu zastupljene kao majke, koje su zbog ove svoje uloge zaštitniki na- strojene prema svojoj deci, a posredno i zajednici u kojoj ive. Deo ispitanika je sma- trao da su ene potpuno ravnopravne u obavljanju svih zadataka i istakli vanu ulo- gu ena u narodnooslobodilakoj borbi tokom Drugog svetskog rata. Ovde je primee- no da je grupa podeljena u stavovima po više osnova i da stariji muškarci imaju kon- zervativnije stavove od mlaih ispitanika.
24
„Ne smatram da treba da bude više ena. ene nisu u stanju da ulaze u problem sa huliganima.”
„ene mogu imati dobru strategiju, lukavstvo, pamet.”
„Sve vojske sveta imaju u svojim redovima ene. To se moe videti i u prirodi. Svaka ivotinja enskog roda više brani svoje mladunce. ena moe biti i dobar strelac. Moraju se uzeti u obzir i fizike sposobnosti. Ne treba ena da vozi tenk, ali kao strelac moe biti bolja od muškarca.”
„U slubama bezbednosti dobrim delom se nalaze i ene. Ravnopravne su sa muškarcima gotovo u svemu.”
É Okvir 13, Stavovi ispitanika o uešu ena u sektoru bezbednosti
Ve u odgovorima kroz upitnik smo videli da ovde postoje razlike u stavovima muš- karaca i ena. ene smatraju da više treba da uestvuju u procesima odluivanja uop- šte, a samim tim i u odluivanju koje se tie bezbednosti u zajednici. Ispitanice sma- traju da ene esto, kada uu u „muški svet„, preuzimaju pogrešne modele ponašanja jer tako jedino mogu da opstanu. Postoji saglasnost oko toga da ene mogu doneti novi kvalitet u radu institucija u kojima su podzastupljene, kao i da mogu ukazati na pro- bleme koji muškarcima nisu bili vidljivi zbog razliitih društvenih uloga.
„ene na drugaiji nain reaguju, daju drugaija rešenja, imaju drugaiju percepciju. Zato treba imati na istom terenu razliite ljude. To otvara mogunost da se ukrste razliiti pogledi i mišljenja i da iz toga izae ono što je najbolje.”
„Poslove ne treba deliti na muške i enske. Svaka profesija moe da se uskladi. To se ui kod kue. ”
É Okvir 14, Stavovi ispitanica o uešu ena u odluivanju u sektoru bezbednosti
Politika i lina nebezbednost
Ispitanici i ispitanice su se u potpunosti saglasili da je u poslednje vreme veliki pro- blem predstavlja nebezbednost koja proistie iz izraenog mišljenja, pogotovo ako je ono izneto u javnosti. Muškarc i ene su u ovom delu dali gotovo identine izjave i pri- mere.
Zakljuuju da je opšta klima takva da je najbolje ne ukljuivati se u javni ivot, niti se na bilo koji nain isticati – da to moe voditi mnogim problemima, ak i fizikoj ugro- enosti. Zbog ovakvih okolnosti, ispitanici i ispitanice oseaju pripadnost samo mikro zajednicama u kojima se kreu – recimo razliitim udruenjima u kojima su aktivni
25
i gde mogu da pronau ljude sa kojima dele iste vrednosti. Meutim, naglašavaju da ak i ovakav angaman moe doneti probleme. Uesnici se slau da predstavnici insti- tucija kritiku na svoj raun naješe vide kao nedobronamernu i tendecioznu i da se usmeravaju na diskvalifikuju pojedinca ili grupe koja ukazuje na probleme.
„Problem predstavlja sloboda izraavanja. Uvek znam granicu do koje smem da idem. Tako je bilo i u jednopartijskom komunistikom sistemu, tako je i danas. Uvek su postojala ogranienja. Ne postoji potpuna sloboda. I u medijima postoje ogranienja. Ako ne eliš probleme, najbolje je poštovati takav sistem.”
„Lokalna samouprava predstavlja još jedan problem. Svaka kritika na njihov raun se komentariše kao nedobronamerna. Kada se ukae na problem, vlast automatski gleda da diskvalifikuje one koji se pobune.”
„Ako ste u politici ili javnom ivotu, moete biti meta iskrivljenog uma, jer u vama nalaze pretnju. Što se ljudi više kreu i više su vidljivi, više su i nebezbedni.
„Politika pripadnost ili pripadnost bilo kojoj organizacija moe biti pretnja po bezbednost. Neko moe da ima drugaije mišljenje i to moe da bude iskorišeno protiv njega.”
É Okvir 15, Stavovi ispitanika i ispitanica o politikoj i linoj bezbednosti
Konflikti iz prošlosti
Ispitanici su govorili o jugoslovenskim ratovima kao dogaajima koji su odavno proš- li, kojih se ljudi više ne seaju i o kojima ne priaju. Preovlauje stav da je potrebno okrenuti se budunosti i da nije potrebno dodatno, javno ili privatno, govoriti o uzro- cima i posledicama sukoba.
„Drava mora da se osvrne na budunost. Kakvi problem e doi u budunosti i na koji nain ih treba rešiti.”
„Rat je prošao. Više niko ne pamti rat.”
É Okvir 16, Stavovi ispitanika o ratu na prostoru bivše Jugoslavije
Sa druge strane, ene su spremnije da se osvrnu na konflikte iz prošlosti i njegove po- sledice. Primetile su da je društvo zaboravilo ljude koji su u ratovima završavali po pozivu drave, nekada i protiv svoje volje. Vide i jasne posledice sukoba u današnji- ci, posebno na mlade ljude koji ne znaju dovoljno o sukobu u bivšoj Jugoslaviji i koji ga zbog toga veliaju.
26
„Oni su na ivici egzistencije. Nemaju nikakav oblik osiguranja i oseaju se odbaeno iako su dali godine svog ivota za dravu, a vraeno im je na loš nain.”
„ive na marginama i od strane svih su zaboravljeni.”
„Društvo se ne bavi tom temom, a i kada se bavi ne bavi se na adekvatan nain. Pojavljuje se nova generacija mladih ljudi koja velia devedesete i to predstavlja novi problem. To su deca koja ne znaju gotovo ništa o tome.”
É Okvir 17, Stavovi ispitanica o graanima koji su uestvovali u ratu na prostoru bivše Jugoslavije
Posedovanje oruja
Kada je u pitanju posedovanje oruja u zajednici, ispitanici nisu previše zabrinuti za posledice posedovanja legalnog i nelegalnog oruja. Deo njih smatra da je ak korisno da graani poseduju oruje, za sluaj nepredvienih okolnosti, poput novih sukoba u regionu. Ipak, preteno misle da do ovakvih sukoba nee ponovo doi.
Grupa nije pominjala negativne aspekte posedovanja oruja, baš naprotiv – izraeno je ak i mišljenje da posedovanje oruja moe preventivno uticati na neke bezbedno- sne pretnje, recimo teroristike.
„Ako je neko bio policajac, on treba da poseduje oruje. Ako zatreba zbog ratnog stanja, uvek se na takve ljude moe raunati.”
„Zbog ratnog stanja mora da postoji više oruja. Ako vam zauzmu grad, takoe.”
„Sigurno da postoji nelegalno oruje još iz ratnog perioda. Bilo je poziva na legalizaciju ali ljudi ne ele da prijave da imaju oruje.”
É Okvir 18, Stavovi ispitanika o oruju u zajednici
Videli smo da su ispitanice drugaije videle posedovanje oruja u zajednici i da su to navele kao jedan od osnovnih bezbednosnih problema. Ispitanici su se o ovoj temi izjašnjavali na postavljano pitanje, a ne spontano kao u sluaju ena.
27
Rodno zasnovano nasilje
Kao i kod pitanja zastupljenosti ena u sektoru bezbednosti, bilo je razliitih stavova ispitanika o rodno zasnovanom nasilju. Deo ispitanika se o ovoj temi nije izjašnjavao, dok su oni najglasniji izrazili dominantno dva stava. Prvi, da su muškarci podjedna- ko kao ene rtve nasilja u partnerskim odnosima, posebno psihike torture. Uesnici smatraju da muškarci ne prijavljuju nasilje ukoliko ga doive, pre svega jer je sramo- ta da muškarac prijavi da je rtva nasilja.
Drugi stav je osuujui prema nasilju u partnerskim odnosima, uz svest da ga naje- še trpe ene. Meutim, ak i ovde vidimo donekle prihvatajui stav za ovakvu situ- aciju, gde tradicionalna uloga eni nalae da se pomiri sa situacijom i da nastavi da ivi sa nasilnikom. Odnosno, da ene pristaju na svoj društveni poloaj i da se tu ne moe mnogo uiniti.
Ispitanici su saglasni da institucije nisu u stanju da reše sloene probleme rodno za- snovanog nasilja i nasilja u porodici.
„Potrebno je da se formira telo za regulaciju problema u porodici, konkretno protiv vršenja psihike torture nad muškarcem.”
„Takve situacije nisu novost, tako je bilo i ranije. Bilo je zloupotrebe meu suprunicima. Psihiko nasilje, ponienje, dominacija. Takoe dešavalo se i da muškarac zarauje, dok je ena domaica i on vrši torturu nad njom upravo iz tog razloga. I kada je upitamo zašto ne prijavi takve stvari centru za socijalni rad, ona tvrdi da kako se udala tako i ivi i smatraju treba da uti.”
É Okvir 19, Stavovi ispitanika o rodno zasnovanom nasilju
Ispitanice su, kao što je ve prethodno navedeno, izrazile nezadovoljstvo radom insti- tucija na zaštiti od rodno zasnovanog nasilja. Ono što primeuju kao pozitivno je to da se o nasilju više govori i da zajednica postaje spremnija da ga prepozna i imenuje kao nasilje. One su o nasilju govorile pre svega kao raširenoj društvenoj pojavi, bez tenje da procene da li su i u kojoj meri i muškarci rtve rodno zasnovanog nasilja.
„Da li je nasilje bilo izraeno više nekada ili sada, ne moemo tvrditi sa sigurnošu, ali se sada svakako više o njemu govori i to je postala glavna tema. Postajemo svesni šta je sve nasilje. Imam oseaj da ljudi ak i ne znaju šta znai diskriminacija i ne znaju koji su njeni oblici. Dešava se i da ljudi ive sa tim a da ak toga nisu ni svesni. Ljudi smatraju da treba trpeti i traiti krivicu u sebi.”
É Okvir 20, Stavovi ispitanica o rodno zasnovanom nasilju
28
Podaci institucija – posledice odsustva bezbednosti
Kao što smo ve naveli, podaci o kriminalitetu u zajednici nisu jedini podaci koji odra- avaju stanje bezbednosti. Meutim, ovi podaci su vani jer predstavljaju izuzetno dobar pokazatelj stanja – pre svega najozbiljnijih posledica nebezbednosti i odsustva preventivnih aktivnosti u zajednici.
Broj osoba prijavljenih da su uinila krivino delo
Podaci Republikog zavoda za statistiku (RZS) nam daju uvid u broj osoba koje su u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije prijavljena da su izvršila krivino delo11 tokom 2016. godine. U ovu evidenciju ulaze sve osobe protiv kojih je podneta krivina prija- va tuilaštvu ili policiji – dakle obuhvataju i podatke iz pretkrivinog postupka.
Kako nemamo preciznije podatke policijske uprave Uice o broju prijavljenih, ova sta- tistika nam samo donekle moe dati uvid u to koja krivina dela su naješe bila pri- javljivana u regionu Šumadija i Zapadna Srbija. Ovi podaci ukljuuju podatke o bro- ju prijavljenih osoba za razliita krivina dela u širem regionu – osim Zlatiborske oblasti, tu su ukljueni i podaci o Mavanskoj, Kolubarskoj, Moravikoj, Šumadijskoj, Pomoravskoj, Rasinskoj i Raškoj oblasti.
Podaci govore da je tokom 2016. godine u regionu Šumadija i Zapadna Srbija najviše lica prijavljeno da je izvršilo krivina dela kraa, teška kraa, ugroavanje javnog sa- obraaja, nasilje u porodici i ugroavanje sigurnosti (Tabela 1).
11 Punoletni uinioci krivinih dela, 2016. Republiki zavod za statistiku.
29
Krivino delo Broj prijavljenih lica 1. Kraa 3499 2. Teška kraa 2761 3. Ugroavanje javnog saobraaja 2007 4. Nasilje u porodici 1914 5. Ugroavanje sigurnosti 878 6. Nedavanje izdravanja 856 7. Prevara 837 8. Šumska kraa 702 9. Neovlašeno dranje opojnih droga 630 10. Laka telesna povreda 477
É Tabela 1, najbrojnija prijavljena krivina dela u regionu Šumadija i Zapadna Srbija tokom 2016. godine
Broj pokrenutih krivinih postupaka
Podaci Osnovnog i Višeg tuilaštava u Uicu nam daju nešto preciznije podatke – uvid u broj krivinih postupaka pokrenutih na podruju ovih institucija tokom 2016. i 2017. godine.
Osnovno javno tuilaštvo u Uicu je tokom 2016. godine, pokrenulo 551 krivini po- stupak, dok je do oktobra 2017. godine pokrenulo 390 krivinih postupaka12. U Višem javnom tuilaštvu broj pokrenutih postupaka 2016. godine iznosi 39, a 2017. godine 22 postupka (Tabela 2). Treba napomenuti da podruje Osnovnog javnog tuilaštva i Osnovnog suda u Uicu obuhvata, osim Grada Uica i teritorije opština ajetina i Bajina Bašta. Više javno tuilaštvo i Viši sud obuhvataju, uz podruje Osnovnog suda u Uicu, i podruje Osnovnog suda u Poegi, Priboju i Prijepolju. U tom smislu, nešto precizniji pokazatelji kriminaliteta na teritoriji Grada Uica su podaci Osnovnog jav- nog tuilaštva i Osnovnog suda, dok podaci Višeg javnog tuilaštva i Višeg suda mo- gu biti dobar pokazatelj stanja na teritoriji Grada, ali i u okolini.
Osnovno javno tuilaštvo 2016 2017 551 390
Više javno tuilaštvo 2016 2017 39 22
É Tabela 2, broj pokrenutih krivinih postupaka pred Osnovnim i Višim javnim tuilaštvom u Uicu tokom 2016. i 2017. godine
12 Pokrenutim krivinim postupcima se smatraju postupci iz lana 7 Zakonika o krivinom postupku – donošenje naredbe o sprovoenju istrage, potvrivanje optunice kojoj nije prethodila istraga, donošenje rešenja o odreivanju pritvora pre podnošenja optunog predloga u skraenom postupku, odreivanje glavnog pretresa ili roišta za izricanje krivine sankcije u skraenom postupku, odreivanje glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja
30
Prilikom pokretanja krivinih postupaka pred Osnovnim javnim tuilaštvom, najza- stupljenija krivina dela tokom 2016. i 2017. godine bila su krivina dela protiv braka i porodice, pre svega nasilje u porodici. Zatim slede laka i teška telesna povreda, kri- vina dela protiv bezbednosti javnog saobraaja, neovlašeno dranje opojnih droga i na kraju krivina dela protiv imovine – kraa i teška kraa (Tabela 3). Najbrojniji po- stupci pred Višim javnim tuilaštvom su tokom 2016. i 2017. godine bila neovlašena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, zloupotreba slubenog poloaja, teš- ka dela protiv bezbednosti javnog saobraaja, pronevera, ubistvo i silovanje.
Upitani da identifikuju naješe osteene pri izvršenju najrasprostranjenijih krivi- nih dela, Osnovno i Više javno tuilaštvo navode da su rtve krivinih dela nasilje u porodici i silovanje uglavnom ene, dok su rtve ubistava preteno muškarci.
Osnovno javno tuilaštvo – najzastupljenija krivina dela 1. Nasilje u porodici i druga krivina dela protiv braka i porodice 2. Laka i teška telesna povreda 3. Krivina dela protiv bezbednosti javnog saobraaja 4. Neovlašeno dranje opojnih droga 5. Krivina dela protiv imovine (kraa i teška kraa)
Više javno tuilaštvo– najzastupljenija krivina dela 1. Neovlašena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga 2. Zloupotreba slubenog poloaja 3. Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraaja 4. Pronevera 5. Ubistvo i silovanje
É Tabela 3, najzastupljenija krivina dela u krivinim postupcima pred Osnovnim i Višim javnim tuilaštvom u Uicu tokom 2016. i 2017. godine
Izvršenje krivinih dela utvreno pravnosnanim presudama
Kada je u pitanju ishod pokrenutih krivinih postupaka, pogledaemo brojnost i struk- turu krivinih dela ije je izvršenje pravnosnano utvreno osuujuim presudama za uinioce. Tokom 2016 i 2017. godine, Osnovni sud u Uicu je doneo 653 pravnosnane presude, dok je u sluaju Višeg suda u pitanju ukupno 28 presuda (Tabela 4).
Osnovni sud 2016 201713
24 4
É Tabela 4, broj pravnosnanih osuujuih presuda donetih u postupcima voenim pred Osnovnim i Višim sudom u Uicu13
13 Do 30.6.2017. godine
31
Ovde su, kao i u prethodnim fazama postupka, od krivinih dela iz nadlenosti Osnovnog suda, najbrojnija krivina dela protiv braka i porodice – nedavanje izdr- avanja i nasilje u porodici (Tabela 5). Meu najbrojnijima su i krivina dela protiv imovine (kraa i teška kraa), neovlašeno dranje opojnih droga, krivina dela pro- tiv bezbednosti javnog saobraaja, prevara i ugroavanje sigurnosti. Podaci o najza- stupljenijim krivinim delima u 2016. i delu 2017. godine se gotovo u potpunosti po- klapaju. Osnovni sud u Uicu nam je dostavio podatak prema kome su najbrojnije r- tve navedenih najzastupljenijih krivinih dela ene i deca, iako zbog naina voenja evidencije nisu u stanju da navedu njihov taan broj.
Osnovni sud, najzastupljenija krivina dela 2016 Broj osuujuih presuda 1. Nedavanje izdravanja 73 2. Teška kraa 43 3. Nasilje u porodici 37 4. Neovlašeno dranje opojnih droga 36 5. Kraa 28 6. Laka telesna povreda 22 7. Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraaja 20 8. Ugroavanje javnog saobraaja 16 9. Prevara 15 10. Ugroavanje sigurnosti 13
Osnovni sud, najzastupljenija krivina dela 2017 Broj osuujuih presuda 1. Nedavanje izdravanja 39 2. Nasilje u porodici 29 3. Teška kraa 19 4. Neovlašeno dranje opojnih droga 17 5. Ugroavanje javnog saobraaja 16 6. Laka telesna povreda 11 7. Kraa 9
É Tabela 5, najzastupljenija krivina dela u pravnosnanim osuujuim presudama – Osnovni sud u Uicu
Od krivinih dela iz nadlenosti Višeg suda, najbrojnija dela za koje su tokom 2016. godine donete pravnosnane osuujue presude su ubistvo, silovanje, obljuba sa de- tetom, obljuba zloupotrebom poloaja, neovlašena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, razbojništvo, krivina dela protiv bezbednosti javnog saobraaja, zlo- upotreba slubenog poloaja, pronevera i primanje mita. Neka od ovih dela su za- stupljena i u presudama donetim tokom 2017. godine, iako je broj donetih presuda to- kom ove godine relativno mali (Tabela 6).
Viši sud, najzastupljenija krivina dela 2016 (ukupno 24 osuujue presude) 1. Ubistvo 2. Silovanje 3. Obljuba sa detetom 4. Obljuba zloupotrebom poloaja 5. Neovlašena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga 6. Razbojništvo 7. Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraaja 8. Zloupotreba slubenog poloaja
32
9. Pronevera 10. Primanje mita
Viši sud, najzastupljenija krivina dela 2017 (ukupno 4 osuujue presude) 1. Neovlašena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga 2. Teško ubistvo 3. Razbojništvo 4. Silovanje
É Tabela 6, najzastupljenija krivina dela u pravnosnanim osuujuim presudama – Viši sud u Uicu
Kada su u pitanju krivine sankcije izreene osuujuim presudama, o njima posred- no saznajemo iz evidencije Republikog zavoda za statistiku o sankcijama izreenim u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Od ukupno izreenih 8015 krivinih sankcija, ubedljivo najbrojnije su uslovne osude (4166), zatim slede kazne zatvora (2598) i na kraju novane kazne (784)14. Ostatak ine druge krivine sankcije – kuni zatvor, rad u javnom interesu, oduzimanje vozake dozvole i sudska opomena.
Podaci institucija i percepcija bezbednosti graana
Kada pogledamo podatke pravosudnih institucija kao celinu, vidimo da oni u najveoj meri potvruju percepciju ispitanih graana. Ona se najviše poklapa u delu koji se ti- e rasprostranjenosti nasilja i loših odnosa u porodici, zanemarivanja dece i njihovih potreba, kao i u rasprostranjenosti korišenja droga. Ispitanici su primetili, što poda- ci institucija potvruju, da su vrlo rasprostranjena nedozvoljena ponašanja u javnom saobraaju, kao i krivina dela protiv imovine.
Kada su u pitanju razlike, one se pre svega odnose na percepciju prisutnosti ugroa- vanja ivotne sredine i zdravlja graana, koje nema svoj adekvatan odraz u reagova- nju policije i tuilaštva. Primera radi, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, tokom 2016. godine samo su dve osobe bile prijavljene za krivino delo zagaenje ivotne sre- dine i nepreduzimanje mera zaštite ivotne sredine.
Slino vai i za krivina dela protiv sloboda oveka i graanina, krivina dela protiv prava po osnovu rada i protiv izbornih prava – postoji snaan utisak graana da su ove slobode i prava ugroeni, ali je njihova zaštita u krivinom postupku u nesrazme- ri sa ovakvim utiskom.
14 Punoletni uinioci krivinih dela, 2016. Republiki zavod za statistiku. Dostupno na: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/54/03/SK12_194-srb- punoletni-2016.pdf
33
Zakljuak
Podaci prikupljeni ovim istraivanjem govore da je bezbednost zajednice i njenih sta- novnika na niskom nivoiu. Ovakvo stanje potvruju podaci lokalnih institucija, kao i subjektivni oseaj graana. Graani koji su bili uesnici istraivanja istiu da u lokal- noj zajednici gotovo uopšte nema razgovora o lokalnim problemima, da su institucije uzurpirane od strane lokalne elite i da su izneverile graane.
Takoe, istraivanje je pokazalo da se muškarci i ene u velikoj meri slau oko klju- nih problema lokalne zajednice. Problemi oko kojih postoji saglasnost su uglavnom i prepoznati lokalnim strateškim planovima. Meutim, o odreenim pitanjima postoje i vidljivo drugaije percepcije dva pola.
Kao uzroke lošeg stanja, graani pre svega vide loš rad dravnih organa, nepoštova- nje propisa, nedostatak bezbednosne kulture i loše odravanje javnih prostora i obje- kata.
Muškarci se oseaju nešto bezbednije u lokalnoj zajednici nego ene. Muškarci i ene zajedniki strahuju od nebezbednosti u javnom prostoru, mnogo više nego u privat- nom okruenju.
Najvaniji bezbednosni problemi zajednice su povezani sa lošim kvalitetom vode i vazduha, o emu zajedniki govore zabrinjavajui podaci lokalnih institucija i utisak graana. Muškarci u veoj meri primeuju probleme loše i neodravane infrastruktu- re, dok ene više primeuju nebezbednost dece i rasprostranjenost nasilja. ene više strahuju od upotrebe oruja koje je u posedu graana.
Muškarci i ene znaju koje institucije bi trebalo da otklone postojee probleme, ali u njih uglavnom nemaju poverenja – izuzev vatrogasne slube i delimino policije. Smatraju da su institucije nezainteresovane da rade svoj posao, da su korpumpira- ne i da rade u interesu uskog kruga ljudi. Takoe, da je ovakav pristup podran od strane dravnog vrha i da se na lokalnom nivou reprodukuju ve uspostavljeni mode- li upravljanja. Zbog toga se, muškarci i ene podjednako, u zaštiti od bezbednosnih ri- zika oslanjaju pre svega na sebe, prijatelje i porodicu.
34
Muškarci i ene se slau da pojedina lina svojstva mogu pojaati nebezbednost gra- ana. To su, prema njihovom mišljenju, starost, pol, seksualno opredeljenje, verska ubeenja, imovno stanje, a posebno lanstvo u politikim i sindikalnim organizaci- jama.
Treina ispitanika oba pola smatra da je doivela neki oblik seksualnog uznemirava- nja u prethodne dve godine, koje veinom nisu prijavili. Kada je u pitanju rodno za- snovano nasilje u društvu, veinski ga smatraju neprihvatljivim i istiu da su institu- cije nespremne da odgovore na njegovu rasprostranjenost.
Ispitanice se više zalau za poveanje ueše ena u organima i telima lokalne samo- uprave koja su nadlena za odluivanje o bezbednosti, ueše ena u policiji i tzv. di- jalogu sa Beogradom i Prištinom. Muškarci veinski smatraju da poveanje broja e- na u vojsci nije neophodno.
ene su spremnije da razgovaraju o konfliktnom nasleu i njegovom uticaju na sa- dašnjicu, dok muškarci u veoj meri smatraju da je ova tema zatvorena završetkom sukoba.
Svi ispitanici oseaju pripadnost iskljuivo mikro zajednicama (porodicama, grupama istomišljenika), što ukazuje na odsustvo zajedništva u lokalnog zajednici. Ovo onemo- guava i bilo kakvu ozbiljniju graansku akciju iji bi cilj bio poboljšanje bezbednosti.
Uzrok razoarenja i odustajanja od ulaganja u zajednicu koja je nekada postojala, ispitanici vide u razgraenim institucijama i nespremnosti da nosioci vlasti poštu- ju pravila koja bi trebalo da vae za sve. Jedan od faktora razgradnje zajednice je i hronino siromaštvo (ili ivot na ivici siromaštva), kao i narušeno psihiko zdrav- lje stanovnika, uzrokovano višedecenijskim društvenim propadanjem, nesigurno- šu i ratovima.
Podaci pravosudnih institucija potvruju sumornu sliku koju opisuju graani. Najbrojnija prijavljena i krivina dela ije je izvršenje utvreno pravnosnanim pre- sudama su krivina dela protiv braka i porodice, posedovanje i proizvodnja opojnih droga, krivina dela protiv bebednosti saobraaja i imovine. Pravosudne institucije u neznatnoj meri gone uinioce krivinih dela protiv ivotne sredine, po osnovu ra- da i izbornih prava – iako je povredu ovih sloboda i prava graani pominju kao veo- ma izraene. Takoe, podaci o izreenim krivinim sankcijama govore u prilog utisku graana da je kršenje zakona ili nekanjivo ili blago kanjivo – najbrojnije izreene krivine sankcije u regionu su uslovne osude.
Formalno postoje razliite lokalne institucije i lokalni planovi kojima je dunost da re- šavaju bezbednosne probleme u zajednici. Meutim, nije uspostavljena veza izmeu graana i ovih institucija, a prema mišljenju graana, nema vidljivih efekata njiho- vog višegodišnjeg rada. Za njih ove institucije ne utiu na prevenciju nebezbednosti, ve su samo fasada koja omoguava odravanje postojeeg stanja. Takoe, u postoje- im lokalnim planovima razvoja nisu prepoznatljive razliite nijanse problema koje su jasno vidljive u razgovoru sa graanima i koje je potrebno uzeti u obzir pri izradi lokalnih bezbednosnih politika.
35
Preporuke
Potrebno je da lokalna samouprava aktivno sprovodi aktivnosti koje sama predvidela lokalnim strateškim planovima.
Potrebno je da lokalna samouprava otvori javnu debatu o problemima bezbednosti u zajednici, ukljuujui tu i debatu o zadovoljstvu primenom mera iz lokalnih strateš- kih planova.
Potrebno je da tela i organi lokalne samouprave kontinurano prikupljaju podatke i istrauju stanje bezbednosti u zajednici, a posebno razloge zbog kojih se ene i muš- karci oseaju nesigurno u sredini u kojoj ive.
Potrebno je da Savet za bezbednost grada Uica pone sa radom i da u tom radu ko- risti sve dostupne podatke o stanju lokalne bezbednosti, kao i da svoj rad uini vid- ljivim.
Potrebno je da se udruenja graana ukljue u radna tela Saveta za bezbednost ili drugih saveta koja se bave unapreenjem bezbednosti u lokalnoj zajednici.
36
Izvori
Aurelija an i Saša orevi, Mapa puta do vee bezbednosti u lokalnoj zajednici. Stalna konferencija gradova i opština i Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beograd, 2016.
Gorana Odanovi i Maja Bjeloš. Bezbednost i rodna ravnopravnost na lokalnom ni- vou. Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beograd, 2012.
Republiki zavod za statistiku, Opštine i regioni u Srbiji, Pravosue, 2016.
Republiki zavod za statistiku, Punoletni uinioci krivinih dela, 2016.
Vlada Republike Srbije, Nacionalni akcioni plan za sprovoenje Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN u Srbiji (NAP), 2017.
Grad Uice, Strategija lokalnog odrivog razvoja 2012-2020
Grad Uice, Strategija javnog zdravlja 2015-2020
Republiki zavod za statistiku, Profil Grada Uica, 2017.
Stalna konferencija gradova i opština, Odgovor na upitnik o savetima za bezbednost u gradovima i opštinama, 2017.
Odgovor Osnovnog javnog tuilaštva u Uicu od 10.10.2017. godine
Odgovor Višeg javnog tuilaštva u Uicu od 22.8.2017. godine
Odgovor Osnovnog suda u Uicu od 15.8.2017. godine
Odgovor Višeg suda u Uicu od 14.8.2017. godine
37
Upitnik o lokalnoj bezbednosti Anketa o stanju bezbednosti u Uicu i linom doivljaju sigurnosti graana/ki
1 Datum fokus grupe 20.9.2017.
Mesto fokus grupe Uice
3 Starosno doba X 18-
24 X
25-29 X
30-34 X
35-39 X
40-44 X
45-54 X
55-59 X
60-64 X
X pravoslavna
X katolika
X Ostalo (dopisati)
5 Nacionalnost X Srpska
X Drugo (navesti)
X Nepotpuno osnovno obrazovanje
X Udata/oenjen
X Razveden/a
X Udovac/ica
X ivim u vanbranoj zajednici
7 Zaposlenost X Da, samozaposlen/a X Da, zaposlen/a X Student/kinja X Ne, nezaposlen/a
X Ne, penzioner/ka X Pomaui lan porodice
X Drugo (navesti)
8 Zanimanje (navesti)
9 Prosena mesena primanja po lanu domainstva, uzimajui u obzir primanja svih lanova (u evrima)
X 100 – 200
X 200 – 400
X 400 – 600
X 600 – 1000
izjasnim
PROCENA KVALITETA IVOTA I DOIVLJAJ BEZBEDNOSTI I SIGURNOSTI elimo da znamo šta mislite o kvalitetu ivota i bezbednosti u gradu. Takoe, u ovom delu ankete
elimo da saznamo kako Vi doivljavate linu bezbednost u mestu u kojom ivite. Koliko dugo ivite u gradu? X Od roenja
X Due od 20 godina
X Od 10 do 20 godina
X Od 5 do 10 godina
X Manje od 5 godina
Molimo Vas da oznaite kuicu koja e odgovarati tome koliko se slaete sa navedenim iskazima. Ukoliko ne elite da odgovorite na neko pitanje, oznaite poslednje polje.
Slaem se u potpunosti
Bez odgovora
U mom gradu se ulice, trotoari i dvorišta dobro odravaju. U mojoj opštini se javni parkovi i gradsko zelenilo dobro odravaju. U mojoj opštini su ulice i parkovi dobro osvetljeni.
38
U mojoj opštini ima odgovarajuih igrališta za decu (do 12 godina). U mojoj opštini ima odgovarajuih sadraja za mlade (do 18 godina). U mojoj opštini pruaju se odgovarajue usluge starijima (preko 65 godina). U mojoj opštini su javne ustanove pristupane osobama sa invaliditetom (obezbeeni su prilazi i sl.). U mojoj opštini dobro funkcioniše sistem zaštite u vanrednim situacijama (elementarnih nepogoda i drugih nesrea) Da li se oseate bezbedno u gradu u kome ivite? X Da
X Ne
X Ne znam/bez odgovora
Ukoliko se oseate bezbedno, šta je glavni razlog za to? X ivim u bezbednom okruenju
X Dravni organi rade dobro svoj posao
X Zato što sam sposoban/na da sebe zaštitim
X Zato što poštujem red i zakon
Molimo Vas da oznaite najviše dva bezbednosna problema koja uoavate u gradu i potrebno ih je rešiti odmah. X Postoji velika koliina smea na ulicama.
X Postoji zagaenje vode.
X Postoji zagaenje vazduha.
X Postoji opasnost od razbojništva, deparenja, krae i sl.
X U Vašem bliskom okruenju postoje osobe koje poseduju ilegalno oruje.
X Postoje napušteni i neobezbeeni objekti.
X Posedovanje ilegalnog vatrenog oruja
X Postoji prosjaenje.
X Postoji uznemiravanje ljudi na ulici.
X Dešavaju se tue na javnim površinama.
X Nailazite na mlade koji dangube na ulici (piju ispred prodavnica, remete javni red i mir i sl.)
X Nailazite na korisnike ili prodavce droge na javnim površinama.
X Postoji nasilnika vonja na ulicama.
X Nailazite na ljude u alkoholisanom stanju na javnim površinama.
X Drugo (navesti)
Da li znate kojoj javnoj ustanovi moete da se alite u sluaju da se suoite sa nekim od problema koji su navedeni u prethodnim pitanjima? X Da, znam
X Ne, ne znam
X Bez odgovora
Od ega najviše strahujete da Vam se moe desiti? X Bojite se da e Vas neko fiziki napasti dok se kreete u javnom prostoru.
X Bojite se da ete biti rtva provale, krae, razbojništva i sl.
X Bojite se da ete biti rtva partnerskog nasilja / nasilja u porodici.
X Bojite se da e vas napasti ulini psi.
X X
Bojite se da ete nastradati u saobraaju u svom gradu.
Bojite se da ete biti sluajna rtva oruanog napada (npr. pucnjave na javnom mestu).
X Bojite se da ete biti rtva prirodnih katastrofa (zemljotresa, poplava i sl)
X Bojite se da ete biti rtva teroristikog napada
X Bojite se da ete biti rtva oruanog sukoba nacionalnih razmera
X Bojite se da ete biti rtva oruanog sukoba regionalnih razmera
X Bojite se da ete biti rtva huligana u svom gradu.
X Bojite se da ete biti rtva uznemiravanja u javnom prostoru.
X Drugo (navesti)
Šta doprinosi Vašem oseaju nebezbednosti? X Loše osvetljenje javnih prostora (ulice, parkovi itd)
X Loša infrastruktura i odravanje javnih prostora i objekata.
X Postojanje velike koliine ilegalnog oruja
X Loš rad dravnih organa
X Nedovoljan broj policajaca na ulicama
X Postojanje velikog broja kriminalnih grupa.
X Nedostatak poštovanja prema enama/muškarcima
X Nasilan partner/ka
X Postojanje pasa lutalica.
X Drugo (navesti)
U koga se najviše pouzdate da e Vam pomoi i zaštititi Vašu bezbednost od navedenih pretnji? X U samog/samu sebe.
X U porodicu
X U prijatelje
X U komšiluk
X U policiju
X Drugo (navesti)
Lino svojstvo moe da bude jedan od razloga za oseanje line nesigurnosti. Da li bilo koji od navedenih linih svojstava utie na to da se oseate nesigurno? X Pol
X Nacionalna pripadnost ili etniko poreklo
X Rasa
X Boja koe
X Versko ubeenje
X Seksualno opredeljnje
X Izgled
X Imovno stanje
X Drugo (navesti) Da li smatrate da je bezbednost nekih pojedinaca i/ili društvenih grupa posebno ugroena u vašem gradu? X Da
X Ne
Ukoliko ste na prethodno pitanje odgovorili potvrdno, molimo Vas, navedete pojedince i/ili društvene grupe ija je bezbednost posebno ugroena (npr. ene, LGBT, starije osobe, osobe sa invaliditetom, osobe neveinske nacionalnosti/veroispovesti, izbeglice itd).
Kako biste ocenili bezbednosnu situaciju u gradu u toku 2016. i 2017. godine? X Situacija je bolja nego ranije.
X Situacija je lošija nego ranije.
X Situacija se nije promenila u ovom periodu.
X Ne znam/bez odgovora
UZNEMIRAVANJE (FIZIKO I SOCIJALNO NASILJE) U ovom delu ankete elimo da saznamo da li ste bili izloeni bilo kom obliku nasilja i uznemiravanja.
Da li smatrate da je primetan porast nasilja u Vašem gradu u proteklih dve godine? X Da
X Ne
X Situacija je ista
X Ne znam/bez odgovora
Koji je, po Vašem mišljenju, najvei razlog (ili da pitamo za uzrok) za porast nasilja? X Loša politika lokalne samouprave
X Loš sistem obrazovanja
X Urušen sistem vrednosti
X Nasilni obrasci ili modeli ponašanja u društvu i/ili porodici
X Prisutnost nasilja u medijima
X Loša sveukupna politiko- ekonomska situacija u zemlji.
X Drugo (navesti) Da li ste bili izloeni bilo kojoj vrsti (seksualnog) uznemiravanja ili napada u protekle dve godine? X Verbalno (komentari, uvrede, zviduci...)
X Fiziko (dodirivanje, gurkanje...)
X Vizuelno (zurenje, cerenje...)
X U restoranu/kafiu
X Na poslu
X Na ulici
U koje doba dana se to dogodilo? X Rano ujutro
X Prepodne
X Poslepodne
X Dva puta
X Tri ili više puta
Da li ste incident prijavili policiji ili nekoj drugoj ustanovi? X Da
X Ne
Ovo pitanje je namenjeno graanima/kama koji su iskusili bilo koji oblik uznemiravanja a nisu prijavili sluaj nadlenom organu. Molim Vas navedite glavni razlog zbog kojeg niste prijavili sluaj. X X X X
41
Ne verujem dravnim institucijama
Uveren/a sam da bi mene okrivili za incident
X Proces je predug
X Drugo (navesti)
Ovo pitanje je namenjeno graanima/kama koji su iskusili bilo koji oblik uznemiravanja i sluaj su prijavili policiji. Molim Vas navedite kakav je bio odgovor dravnog organa. X Policija nije došla na moj poziv.
X Policiju sam morao/la dugo da ekam.
X Policija nije pokazala poštovanje prema meni.
X Policija nije pruila dovoljno informacija o mojim pravima.
X Policija je okrivila mene za izazivanje incidenta.
X Policija je relativizovala, tj. umanjila znaaj onog što se dogodilo
X Policija je zabeleila sluaj
X Policija je podnela prekršajnu/ krivinu prijavu
X Policija je uhapsila napadaa/ nasilnika
X Policija se proglasila nenadlenim za moj sluaj
X Drugo (navesti)
ZASTUPLJENOST ENA U PROCESIMA KOJI SE TIU MIRA I BEZBEDNOSTI U ovom delu ankete elimo da znamo šta mislite o uestvovanju ena u organima i telima dravne i lokalne samouprave koji su nadleni za odluivanje o bezbednosti i odbrani. Republika Srbije se usvajanjem Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – ene, mir i bezbednost u Republici Srbiji obavezala da povea zastupljenost i uticaj ena na odluivanje o miru i bezbednosti.
Da li smatrate da Više ena treba da bude zastupljeno organima i telima lokalne samouprave koja su nadlena za odluivanje o bezbednosti i odbrani (npr. skupštinski odbori za bezbednost, lokalni saveti za bezbednost, štabovi za vandredne situacije)? X Da
X Ne
X Ne znam/bez odgovora
Da li smatrate da je potrebno poveati broj ena u policiji? X Da
X Ne
X Ne znam/bez odgovora
Da li smatrate da je potrebno poveati broj ena u Vojsci Srbije? X Da
X Ne
X Ne znam/bez odgovora
Da li smatrate da više ena treba da uestvuje u rešavanju konflikata i mirovnim procesima (npr. sklapanju mirovnih sporazuma, izgradnji dravnih institucija i društva nakon konflikta, procesima razoruanja, reintegracije i sl)? X Da
X Ne
X Ne znam/bez odgovora
Da li smatrate da više ena treba da uestvuje u dijalogu izmeu Beograda i Prištine? X Da
X Ne
X Ne znam/bez odgovora
POSTKONFLIKTNO NASLEE Vlada Republike Srbije se obavezala na osnovu ve pomenutog Nacionalnog akcionog plana da unapredi normativne uslove i institucionalne kapacitete za dostupnu i delotvornu zaštitu ena. U skladu sa tim, obaveza drave je da se do 2020. spree, istrae i kazne dela nasilja nad enama u konfliktu, postkonfliktnom oporavku društva, kriznim i vanrednim situacijama. Takoe, dravni organi traba da preduzmu neophodne mere radi oduzimanja vatrenog oruja ili ogranienja pristupa vatrenom oruju. u ovom delu ankete nas interesuje Vaše mišljenje na gorepomenute teme.
Da li smatrate da je drava dovoljno uinila na otkrivanju, hapšenju i procesuiranju uinilaca ratnih zloina koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije, ukljuujui i izvršioce
42
svih vidova zloina protiv ovenosti na prostorima bivše Jugoslavije ije su rtve ene, devojke i devojice? X Da
X Ne
X Ne znam/bez odgovora
Da li smatrate da Tuilaštvo za ratne zloine treba da obrati posebnu panju na procesuiranje uinilaca zloina silovanje u ratu? X Da
X Ne
X Ne znam/bez odgovora
Da smatrate da drava treba da omogui ratnu odštetu enama rtvama nasilja tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije? X Da
X Ne
X Ne znam/bez odgovora
Da li smatrate da drava treba da finansira i sprovodi programe rehabilitacije uesnika/ca oruanih sukoba? X Da
X Ne
X Ne znam/bez odgovora
Da li smatrate da graani treba da predaju vatreno oruje koje je ostalo u posedu graana na teritoriji Srbije nakon rata? X Da
X Ne
X Ne znam/bez odgovora
Da li smatrate da su nadleni dravni organi preduzeli dovoljno mera kako bi oduzeli ili prikupili ilegalno oruje u posedu graana na teritoriji Srbije? X Da
X Ne
Profil lokalne bezbednosti grada Uzica.pdf (p.2-45)
O istraivanju
Metodologija istraivanja
Stavovi graana o lokalnoj bezbednosti
Podaci institucija – posledice odsustva bezbednosti
Zakljuak
Preporuke
Izvori