Bernard So - Kandida Bernard o Kandida Preveo: Nada urija Prodanovi LICA: (po redu izlaska na pozornicu) Preasni DEMS MEVOR MOREL (James Mavor Morell) - pastor PROZERPINA GARNET (Proserpine Garnett) - njegova sekretarica ALEKSANDAR LEKSI MIL (Alexander Lexy Mill) - njegov kapelan BERDIS (Burgess) - Morelov tast KANDIDA (Candida) - Marelova ena JUDIN MARBENKS (Eugene Marchbanks) - mladi pesnik Mesto radnje: Zupa sv. Dominika, Viktorija park, London. Vreme: Oktobar 1894. PRVI IN Lepo oktobarsko jutro u jednom kvartu na severoistoku Londona, u prostranom kraju koji je miljama udaljen od Londona Mejfera i Sent Demsa i ije ulice, u kojima stanuje sirotinja, nisu tako tesne, prljave i zaguijive. U ovom kvartu se jo strogo dre malograanskog naina ivota; ovde su ulice iroke i gusto naseljene; tu ima mnogo runih gvozdenih klozeta, radikalskih klubova i tramvajskih ina, kojima neprestano tee reka utih tramvajskih kola; ovaj kraj uiva u raskoi svojih glavnih ulica, gde se pred kuama naiaze vrtovi sa travom po kojoj niko ne gazi izuzev po stazi od ulaza do kunih vrata. Ali, njega upropauje monotonija beskrajno dugih nizova runih kua od opeka, crnih gvozdenih ograda, kamenih plonika, krovova od kriljca i pristojno runo obuenih, ili nepristojno bedno odevenih ljudi, koji su sasvim navikli na ovaj kraj i koji u veini sluajeva nezainteresovano idu radei poslove za druge. Ono maio energije i vrednoe koja se ovde javlja pokazuje se u pohlepi za novcem Londonca malograanina i u poslovnom laktanju. ak ni policajci ni crkve nisu dovoljno retki da bi prekinuli monotoniju. Sunce radosno sija; nema magle i, mada dim onemoguava da ita izgleda svee i isto, pa bila to lica i ruke, ili opeke i malter, nema ga ipak tako mnogo da bi zabrinuo Londonca. Ova dosadna pustinja ima svoju oazu. Na onom kraju gde se zavrava Ulica Hakni nalazi se park koji obuhvata 217 jutara i koji je ograen drvenom, a ne gvozdenom ogradom; u njemu ima mnogo zelenila i drvea, tu je i jezero za kupanje, pa cvetne leje koje su vrhunac zadivljujue umetnosti malogradana u batenskom ilimarstvu; tu je zatim i bazen s peskom, koji je dovezen s morske obale da deca uivaju u njemu, no on je brzo naputen, jer je postao leglo svih siunih ivotinja i ivotinjica Kingslenda. Haknija i Hokstona. Meu atrakcijama ovog parka nalaze se paviljon za muziku, prazan podijum za religiozne, antireligiozne i politike govornike. teren za kriket, gimnastika Page 1

Bernard So - Kandida vebaonica i starinski kameni kiosk. To je prijatno mesto gde pod je vidik ogranien drveem ili kakvim zelenim breuljkom. A tamo gde je zemliite ravno do sive ograde iza koje se vide opeke i malter. reklame na vrhovima kua, naikani dimnjaci i dim, park izgleda turoban i gnusan. Najlepi pogled na Viktorija park je sa prozora na licu parohiiske kue sv. Dominika, odakle se ne vidi ni jedna jedina opeka. Parohijska kua je u nekoliko izdvojena od ostalih, ispred kue su bata i trem. Posetioci se na trem peniu preko nekoliko stepenica, dok trgovci (snabdevai) i lanovi porodice ulaze ispod stepenita u prizemlje. Tu se spreda nalazi soba za doruak, u kojoj se jedu svi obroci, a iza nje je kuhinja. Gore, na visini ulaznih vrata, nalazi se salon sa velikim prozorom od jednog komada stakla, koji gleda na park. U ovoj sobi, jedinoj koja je poteena od dece i porodinih obroka, radi preasni Dems Mevor Morel. On sedi na vrstoj stolici, s okruglim naslonom, koja se okree, za dugim stolom boji stoji prema prozoru tako da on moe da uiva gledajui preko svog levog ramena u park. Uz drugi kraj stola prislonjen je stoi upola manji od Morelovog i na njemu je pisaa maina. Njegova daktilografkinja sedi za stolom leima okrenuta prozoru. Po velikom stolu su razbacane broure, novine, pisma, kutije s pregradama za spise, dnevnik rada, vaga za merenje potanskih poiijaka i tome slino. Na sredini, prema Morelu, nalazi se stolica za posetioce koji dolaze sveteniku radi kakvog posla. Na domaku njegove ruke je kutija s kancelarijskim materijalom i jedna uramljena fotografija. Na zidu iza njega nalaze se police s knjigama, po kojima veto oko moe da utvri moralna i religiozna (teoloka) naela ovog svetenika, i to po Morisovim teolokim esejima i po celokupnoi zbirci Brauningovih pesama, a njegov reformatorskopolitiki pravac po Progresu i siromatvu ukorienom u uti povez, po ,,Fabijanskim eseiima, po Snu Dona Bola, po Marksovom Kapitalu i po jo nekim najznaajnijim delima o socijalizmu. Na drugoj strani sobe, prema njemu, blizu pisae maine, nalaze se vrata. Malo nie prema kaminu, iznad ormania za pie, je polica s knjigama, a pored njega je divan. U kaminu ivo gori vatra; kamin je veoma privlaan; s jedne strane nalaze se fotelja i crna lakirana kanta za ugalj, na kojoj je naslikano cvee u japanskom stilu; s druge strane je mala deja stolica; nad kaminom je uglaana drvena polica, s lepo izraenim pregradama i ugraenim ogledalcima: tu je i putniki sat u konoj kutiji (neizbeni svadbeni poklon), a na zidu iznad police visi reprodukcija glavne linosti Ticijanovog Vaznesenja Bogorodice. Vidi se po svemu u ovoj sobi da je odrava dobra domaica koju je, to se tie stola, pobedio neuredan ovek, no ona je inae svugde gospodar situacije. Kitnjasti izgled nametaja odaje stil garniture za salon koji reklamira ambiciozni periferijski trgovac nametajem, no u sobi nema nieg suvinog ni pretencioznog, budui da u kui svetenika koji radi u istonom Londonu nema novca toliko da bi se mogao bacati na snobovske, pomodne ukrase. Veliki svetli prozor i park koji se vide napolju jasno odskau od tamnih tapeta i drveta kojim je obloena ova soba. Preasni Dems Morel je hrianski socijalist, svetenik anglikanske crkve i aktivan lan bratstva sv. Matije i hrianske socijalne zajednice. On je snaan, srdaan i opte omiljen ovek etrdesetih godina; krupan, lepe spoljanosti, Page 2

Bernard So - Kandida pun energije; ponaanje mu je ljubazno, srdano i puno obzira, a glas krepak i prijatan: on izgovara rei veoma jasno, kao vet govornik koji uz to raspolae velikim bogatstvom izraza. Odlian je svetenik koji zna svakome da kae ono to hoe, koji ume da kori ljude a da pri tome ne zauzme stav njihovog protivnika, koji zna da im zapoveda a da ih ne ponizi i koji ponekad moe da se umea u tue poslove a da to ne bude nametljivo. Jo nijednom nije ni za asak presuilo vrelo njegovog oduevljenja i saoseanja; on jo uvek slatko jede i dobro spava, tako da moe da pobeuje u svakodnevnoj borbi izmeu iscrpenosti i obnavljanja snage. Pri svemu on je veliko dete, kome se moe oprostiti to je sujetan na svoju mo i to je nesvesno zadovoljan sobom. On ima zdravu boju lica, lepo elo, malo nakostreene obrve, oi jasne i ivahne, usta odluna, ali ne naroito lepog oblika; pojai nos, sa nervozno pokretnim nozdrvama dramatinog govornika; ni u obliku njegovog nosa, kao ni u drugim crtama njegovog lica, nenia suptilnosti. Daktilografkinja, gospoica Prozerpina Garnet, je ustra enica tridesetih godina, iz nieg sloja graanske klase: odevena je uredno, ali jevtino - na sebi ima suknju od crnog tofa i bluzu, prilino je brza i otra na jeziku i nije naroito utiva, ali je osetljiva i oseajna. Ona brzo kuca na maini dok Morel otvara poslednje iz gomile pisama koja su stigla jutarnjom potom. Shvativi smisao pisma, on jeknu u kominom oajanju. PROZERPINA GARNET: Opet neko predavanje? MOREL: Da. Drutvo liberala u Hokstonu eli da im odrim predavanje u nedelju pre podne. (On naroito naglaava ovo u nedelju, poto je upravo to besmisleno u njihovom zahtevu.) ta su oni? P. GARNET: Mislim da su komunistiki anarhisti. MOREL: To sasvim i lii na anarhiste, kad ne znaju da u nedelju ne mogu da dobiju pastora! Odgovorite im neka dou u crkvu ako ele da me uju: to e im koristiti. Napomenite da ja mogu doi samo ponedeljkom i etvrtkom. Je li vam tu dnevnik rada? P. GARNET (uzimajui dnevnik) Jeste. MOREL: Imam li kakvo predavanje idueg ponedeljka? P. GARNET (gledajui dnevnik) Radikalski klub u Tauer Hamletu. MOREL: Dobro. A u etvrtak? P. GARNET: Engleska liga za agrarnu reformu. MOREL: A zatim? P. GARNET: U ponedeljak bratstvo sv. Matije. U etvrtak nezavisna radnika stranka u Griniu. U sledei ponedeljak socijaldemokratska federacija u Majl Endu. etvrtak, priprema za krizmu u prvom razredu. (nestrpljivo) Oh, bilo bi najbolje da dm javim da uopte ne moete doi. To je samo aica glupih i uobraenih piljara koji svi zajedno nemaju ni prebijene pare. MOREL (koga sve to zabavlja) Ah, ali znate, oni su mi bliski roaci. P. GARNET (gledajui ga zaueno) Vai roaci? MOREL: Da. Od istog smo oca koji je - na nebesima. P. GARNET (s olakanjem) Oh, samo to? MOREL (s tugom koja predstavlja uivanje za oveka iji je glas tako tanano izraava) Ah, vi to ne verujete. Svi tako govore, a niko to ne veruje - niko. Page 3

Bernard So - Kandida (ivahno, vraajui se na posao) Lepo, lepo: Hajte, gospoice Prozerpina, zar ne moete da naete neki datum za te piljare? Kako stojimo sa dvadeset petim? Prekjue je jo bio slobodan. P. GARNET (gledajui u rokovnik) Zauzeto - Fabijevsko drutvo. MOREL (s dosadom u glasu) Oh, do avola! Je li i dvadeset osmi zauzet? P. GARNET: Banket u Sitiju. Pozvani ste na banket kompanije vlasnika topionica. MOREL: Vrlo dobro. Umesto na banket, idem liberalima u Hokston. (Ona to utke zapisuje dok svaka crta na njenom licu izraava neumoljiv prezir prema hokstonskim anarhistima. Morel cepa omot sa Crkvenog reformatora, koji je stigao potom, i pogledom prelee preko uvodnog lanka g. Stjuarta Hedlema i vesti o crkvenom drutvu sv. Matije. Ovu radnju oivljava dolazak Morelovog kapelana, preasnog Aleksandra Mila, miadog dentlmena koga je Morel doveo iz najblieg univerzitetskog naselja, gde je Mil bio doao iz Oksforda da bi istonom kraju Londona pruio blagodeti svog univerzitetskog obrazovanja. On je uobraeno dobronameran, zanesen i nezreo mladi i nema nieg naroito nepodnoljivog osim navike da pri govoru dri stisnuta usta za pola palca sa svake strane, kako bi imao to je mogue lepi izgovor, i uasno iskvarenih vokala, jer je to glavni nain na koji on eli da pokae nadmo oksfordske prefinjenosti nad prostatvom Haknija. Morel, koga je Leksi pridobio svojom pseom odanou, blago die pogled sa Crkvenog reformatora i primeti) Pa, Leksi? Opet ste zadocnili, kao i obino! LEKSI: Na alost, tako je. Voleo bih da mogu rano da ustajem. MOREL (zanosei se svojom energijom) Ha! ha! (aljivo) Bdite i molite se, Leksi: bdite i molite se. LEKSI: Znam. (doskoi mu duhovito) Ali kako mogu da bdim i da se molim kad spavam? Zar nije tako, gospoice Prosi? (On prilazi kaminu da se ugreje) P. GARNET (otro) Gospoice Garnet, molim. LEKSI: Izvinite, gospoice Garnet. P. GARNET: Vi treba danas da svrite sav posao. LEKSI (stojei kod kamina) Zato? P. GARNET: Nije vano zato. inie vam dobro da bar jednom zaradite veeru pre nego to je pojedete, kao to ja inim. Hajde, ne traite vreme. Trebalo bi da ste ve pre pola sata poli na posao. LEKSI (zbunjeno) Misli li ona to ozbiljno, Moreie? MOREL (veoma raspoloen; oi mu blistaju) Da. Danas u ja da traim vreme. LEKSI: Vi! Pa vi to ne umete. MOREL (ustajui) Ha! Ha! Ne umem? Moj je ceo ovaj dan ili bar prepodne. Moja ena se vraa: treba da stigne ovamo u 11,45. LEKSI (iznenaen) Ve se vraa, s decom? Mislio sam da treba da ostanu do kraja meseca. MOREL (podstie vatru) I ostae: dolazi samo na dva dana da uzme neke toplije stvari od flanela za Dimija, i da vidi kako se snalazimo bez nje. LEKSI (zabrinuto) Ali, dragi Morele, ako su Dimi i Flafi bolovali od arlaha, mislite li da je pametno ... MOREL: arlah! kojeta, imali su male boginje. Ja sam im ih preneo iz kole Page 4

Bernard So - Kandida Pajkroft. Svetenik je, sinko, kao lekar: mora da se izlae zarazi kao to vojnik mora da se izlae mecima. (On ustaje i tape Leksija po ramenu) Ako moete, Leksi, zarazite se boginjama, ona e vas negovati; kakva bi to srea za vas bila! A? LEKSI (smeei se nelagodno) Tako vas je teko razumeti kad se tie gospoe Morel. MOREL (neno) Eh, mladiu, oenite se - oenite se dobrom enom, i onda ete razumeti. Tako ete naslutiti ta je najbolje u Carstvu nebeskom, koje pokuavamo da stvorimo na zemlji. To e vas izleiti od besposlienja. Poten ovek osea da za svaki as svoje sree mora nebu da plati ozbiljnim, nesebinim radom da bi uinio druge srenima. Mi nemamo prava da uivamo u srei ako je ne stvaramo, isto kao to ne smemo da traimo bogatstvo ako ga ne proizvodimo. Oenite se enom kao to je moja Kandida i uvek ete biti u zadocnjenju sa otplatom nebu. (On neno tape Leksija po ramenu i polazi iz sobe, ali u tom ga Leksi zove.) LEKSI: Oh, priekajte malo: zaboravio sam. (Morel zastaje i okree se drei ruku na kvaci.) Doi e va tast da vas obie. (Morel opet zatvara vrata potpuno se izmenivi.) MOREL (neprijatno iznenaen) Gospodin Berdis? LEKSI: Da. Proao sam pored njega u parku dok se s nekim prepirao. Javio mi se i zamolio da vas obavestim da e doi. MOREL (malo nepoverljivo) Ali, on nije dolazio ovamo pa, mogao bih rei, ve godinama. Jeste li sigurni, Leksi? Ne alite se, je li? LEKSI (ozbiljno) Ne, gospodine, zaista ne. MOREL (zamiljeno) Vreme je da opet vidi Kandidu, pre nego to se ona toliko promeni da je on vie ne prepozna. (On se miri sa onim to je neizbeno i odlazi. Leksi gleda za njim s ushienim oboavanjem. Gospoica Garnet, poto ne moe da razdrma Leksija, to bi tako elela, daje sebi oduke drmajui pisau mainu) LEKSI: Kakav divan ovek! Kakva savrena dua puna ljubavi! (On seda na Morelovo mesto za stolom i udobno se smeta vadei cigaretu.) P. GARNET (nestrpljivo, izvlaei pismo koje je pisala na maini i savijajui ga) Oh, trebalo bi da ovek moe da voli svoju enu, a da zbog nje ne pravi budalu od sebe. LEKSI (neprijatno dirnut) Oh, gospoice Prosi! P. GARNET (ustajui zaposlema izgleda i prilazei kutiji s kancelariskim materijalom uzima jedan koverat u koji stavlja pismo govorei) Kandida amo, Kandida tamo; svuda Kandida! (lie koverat) To je da ovek poludi (lupkajui po kovertu da bi se zalepio) kad slua kako za jednom obinom enom tako luduju samo zato to ima lepu kosu i dosta dobar stas. LEKSI (ozbiljno, prebaoujui joj) Ja niislim, gospoice Gamet, da je ona izvanredno lepa. (On uzima fotografiju sa stola; gleda je, pa dodaje jo ozbiljnije.) Izvanredno lepa. Kakve divne oi ima! P. GARNET: Nisu joj oi nita lepe od mojih - eto vam! (On sputa fotografiju na sto i gleda je strogo.) A znate i sami da mene smatrate nezgrapnom i sasvim beznaajnom. Page 5

Bernard So - Kandida LEKSI (ustajui velianstveno) Ne dao bog da i o jednom njegovom stvoru tako mislim! (On se kruto odmie od nje i prilazi biblioteci.) P. GARNET (sarkastino) Hvala. To je vrlo ljubazno i uteno. LEKSI (oaloen njenom zlobom) Nisam ni slutio da imate ma ta protiv gospoe Morel. P. GARNET (ozlojeeno) Nemam ja nita protiv nje. Ona je vrlo mila i dobra; ja je vrlo volim i mogu da ocenim njenu pravu vrednost daleko bolje no to to moe ma koji mukarac. (On tuno klima glavom i okree se biblioteci, traei du police pogledom neku knjigu. Ona ide za njim, pa produava veoma jetko.) Ne verujete mi? (On se okrene i nae se lice u lice s njom. Ona ga zgrabi energino, kao adaja.) Mislite da sam ljubomorna? Oh, kako savreno poznajete ljudsko srce, gospodine Leksi Mile! Kako odlino poznajete eniske slabosti, zar ne? Mora da je veoma prijatno biti mukarac i imati tako fini, prodoran um umesto golih oseanja kao mi, i znati da mi ne uestvujemo u vaim ljubavnim iluzijama samo zato to smo ljubomorne jedna na drugu! (Ona ga naputa zabacujui ramena i prilazi vatri da ugreje ruke.) LEKSI: Ah, kad biste samo vi ene imale isto toliko razumevanja za mukarevu snagu kao to ga imate za njegove slabosti, onda, gospoice Prosi, ne bi uopte ni postojalo ensko pitanje. P. GARNET (preko ramena, dok se saginje pruajui ruke prema plamenu) Gde ste uli Morela da je to rekao? To niste sami izmislili: za to niste dovoljno inteligentni. LEKSI: To je istina. Ne stidim se to mu dugujem i za to, kao to mu dugujem i za mnoge druge duhovne istine. On je to rekao na godinjem sastanku Saveza naprednih ena. Ali, one to nisu razumele, a ja, dopustite da dodam, jesam, mada sam samo mukarac. (On se opet okree polici s knjigama nadajui se da bi je ovo moglo sasvim poraziti.) P. GARNET (popravljajui kosu pred malim ogledalom ugraenim na polici iznad kamina) E, pa, kad sa mnom razgovarate, iznosite svoje ideje onakve kakve su, a ne njegove. Nikad niste bedniji nego kad pokuavate da ga imitirate. LEKSI (kao da ga je ubola) Ja pokuavam da sledim njegov primer, a ne da ga imitiram. P. GARNET (prilazi mu opet, vraajui se svom poslu) Da, tako je: vi ga imitirate. Zato nosite kiobran pod levom mikom umesto u desnoj ruci kao svi ostali? Zato idete sa isturenom bradom i urite s tim revnosnim pogledom u oima? Vi! koji ujutro nikad ne ustajete pre pola deset. Zato u crkvi uvek kaete znaanje mada uvek u obinom razgovoru kaete znanje! Hm! Mislite da ja to ne znam? (Vraa se pisaoj maini.) Hajd' sad, krenite na posao, za jedno prepodne izgubili smo dosta vremena. Evo vam kopije dananjeg programa. (Ona mu prua podsetnik.) LEKSI (duboko uvreen) Hvala. (On uzima hartiju i ita stojei kraj stola, leima okrenut njoj. Ona poinje da kuca na pisaoj maini deifrujui svoje stenografske beleke i ne vodei rauna o njegovim oseanjima. Gospodin Berdis ulazi nenajavljen. On ima ezdeset godina; prinudna sebinost sitne trgovine nainila je od njega grubog i gnusnog oveka, a preobilna ishrana i Page 6

Bernard So - Kandida uspeh u trgovini ublaili su to docnije u tromu nadmenost. On je prosta, neobrazovana pijanica i ponaa se uvredljivo i prezrivo prema ljudima iji je rad jevtin, dok je prema bogatstvu i poloajima pun potovanja; on je sasvim iskren u oba ta stava i u njemu nema ni ogorenosti ni zavisti. Ne naavi u njemu nikakvog talenta, svet mu nije ponudio nikakav pristojno plaen posao osim prljavog, i on je stoga postao pomalo odvratan. No on sam i ne sumnja u to i iskreno veruje da je njegov uspeh u trgovini neizbean i drutveno potpuno ispravan trijumf sposobnosti, vrednoe, otroumnosti i poslovnog iskustva oveka koji je u privatnom ivotu dobroudan, nean i preterano, komino drueljubiv. U telu je zdepast, a nasred njegovog pljosnatog, etvorouglastog lica die se nos slian njuci; brada mu je pepeljaste boje, a na sredini ispod brade ima jedan sedi pramen; njegove vodnjikave plave oi imaju alostan sentimentalan izraz koji on lako prenosi u svoj glas, jer ima obiaj da reenice pompezno intonira.) BERDIS (zastajui na pragu i razgledajui po sobi) Rekli su mi da je gospodin Morel ovde. P. GARNET (ustajui) Gore je. Idem po njega. BERDIS (gledajui je prostaki, nadmeno) Vi niste ona mlada dama to je pre pisala na maini kod njega? P. GARNET: Nisam. BERDIS (razoaran) Niste: ona je bila mlaa. (Gospoica Garnet ga odmerava pogledom, zatim veoma dostojanstveno izlazi. On to ne primeuje i prilazi kaminu, gde okree lea vatri i staje raskoraivi se.) Spremate se da obiete parohiju, gospodine Mile? LEKSI (savijajui hartiju i stavljajui je u dep) Da, moram odmah da poem. BERDIS (vano) Ja vas ne zadravam, gospodine Mile. Ja sam doao radi jedne sasvim privatne stvari koju imam s gospodinom Morelom. LEKSI (uvreen) Verujte, gospodine Berdise, nemam nameru da se nameem. Do vienja. BERDIS (pokroviteljski) Oh, do vienja. (Morel se vraa u asu kada Leksi polazi vratima.) MOREL (Leksiju) Polazite na posao? LEKSI: Da, gospodine. MOREL (neno ga tapui po ramenu) Uzmite moj svileni al i uvijte vrat. Napolju duva hladan vetar. No, idite. (Leksi, vie nego uteen za Berdisovu grubost, ozaren izlazi.) BERDIS: Mazi svoje kapelane, Demse, k'o uvek. Dobro jutro. Kad nekoga plaam i kad njegov opstanak zavisi od mene, drim ga tamo gde mu je mesto. MOREL (prilino otro) Ja svoje kapelane uvek i drim tamo gde im je mesto, kraj sebe, kao svoje pomonike i drugove. Kad biste vi uspeli da naterate svoje inovnike i prodavce da rade toliko koliko rade moji kapelani, onda biste se vrlo brzo obogatili. Hoete li da sednete na svoje staro mesto? (On hladno i autoritativno pokazuje na fotelju pokraj kamina, zatim uzima drugu slobodnu stolicu kraj stola i seda na prilinom rastojanju od svog posetioca.) BERDIS (ne miui se) Uvek si isti, Demse. Page 7

Bernard So - Kandida MOREL: Kad ste poslednji put bili ovde, mislim da je to bilo tamo negde pre tri godine, rekli ste to isto samo malo iskrenije. Rekli ste od rei do rei ovo: Uvek si ista budala, Demse. BERDIS (umirujui ga) Pa moda sam i rekao: ali (pomirljivo i vedro) nisam mislio da te tim vream. Pop ima pravo da bude malo aknut, zna, to mu nekako ide uz njegovo zvanje. U svakom sluaju, nisam ovamo doao da potrem stare razmirice, nego da to zaboravimo: to je bilo, bilo je. (On se iznenada veoma uozbiljuje i sveano prilazi Morelu.) Demse, pre tri godine runo si postupio prema meni. Spreio si me da sklopim jedan ugovor, a kad sam te u ljutini izbrusio, to je bilo prirodno, natutkao si ker protiv mene. E pa dolazim kao pravi 'rianin (pruajui mu ruku) Demse, ja ti prastam. MOREL (skoivi sa stolice) Do avola, to je drskost! BERDIS (povlai se i gotovo plano se tui zbog ovakvog postupanja) Ide li to, Demse, da jedan svetenik tako govori? I to pogotovo ti? MOREL (ustro) Ne, gospodine, ne ide da svetenik tako govori. Upotrebio sam rav izraz. Trebalo je da kaem: idite do sto avola s vaom drskou. To bi vam rekao i sveti Pavle i svaki drugi estiti svetenik. Mislite li da sam zaboravio onu vau ponudu za liferaciju odee sirotitu? BERDIS (veoma uzbuen, jer smatra da govori za opte dobro) Ja sam, Demse, radio za dobro poreskih obveznika. To je bila najnia ponuda; to ne moe porei. MOREL: Da, bila je najnia, zato to ste enama koje su ile tu odeu plaali manje nadnice no ijedan drugi poslodavac - plaali ste nadnice sa kojima se skapava od gladi - da, i gore od toga. Vae nadnice bi te ene naterale da se prodaju da bi mogle da ivotare. (Ljutei se sve vie i vie) One su bile iz moje parohije. Naterao sam turore da se postide i da ne prime vau ponudu, naterao sam poreske obveznike da se postide i da to ne dopuste, naterao sam sve da se postide, osim vas. (Kipti od besa) Kako se usuujete, gospodine, da doete ovanio i da mi nudite oprotaj, da govorite o svojoj keri, i... BERDIS: Polako, Demse, polako, de! de! Ne uzbuuj se zbog sitnica. Prizn'o sam da sam pogreio. MOREL (besnei) Zaista? Nisam uo. BERDIS: Razume se da jesam. Eto, i sad priznajem. Hajde, molim te da mi oprosti za pismo to sam ti napis'o. Je li to dosta? MOREL (puckajui prstima) To nije nita. Jeste li podigli nadnice? BERDIS (pobedniki) Jesam. MOREL (zastavi kao ukopan) ta? BERDIS (sladunjavo) Post'o sam uzoran gazda. Sad kod mene ne rade ene, sve sam ih oter'o, a sav posao svravaju maine. Niko ne dobija manje od pola ilinga na sat, a kvalifikovani radnici dobijaju nadnice koje je propisao Sindikat. (S ponosom) ta e na to da mi kae? MOREL (pobeen) Je li to mogue! E, vea je radost na nebu za grenika koji se pokaje... (Idui Berdisu, razdragano i srdano se izvinjava.) Dragi Berdise, iz sveg srca vas molim da mi oprostite to sam imao tako ravo miljenje o vama. (Zgrabivi ga za ruku) A sad mi recite, zar se ne oseate boljim zbog te promene? Haj'te, priznajte, sreniji ste. Izgledate sreniji. Page 8

Bernard So - Kandida BERDIS (tuno) Dobro, moda i jesam. Mora da sam sreniji kad ti to kae. U svakom sluaju, sad mogu da pravim pos'o sa Okrunim veem. (Razjareno) Nisu hteli da imaju nita sa mnom ako ne budem pla'o pristojne nadnice proklete budale to zabadaju nos u tu posao. MOREL (isputajui njegovu ruku, potpuno obeshrabren) Zato ste vi, dakle, podigli nadnice! (Seda na stolicu utuen) BERDIS (strogo, sve jaim i viim glasom) A ta bi ti radio? Radnici e se samo propiti i dii nos, eto ti emu to vodi. (Dostojanstveno seda u fotelju.) Za tebe je, Demse, isve to vrlo lepo: novine piu o tebi i slave te, ali ti nikada ne misli o teti koju nanosi kad trpa radnicima u depove novac koji oni ne znaju kako da potroe, a oduzima ga od ljudi koji bi ga mogli pametno upotrebiti. MOREL (uzdahnuvi teko, govori sa hladnom utivou) Kakvim ste poslom jutros doli k meni? Neu se pretvarati da verujem da ste doli samo iz ljubavi prema porodici. BERDIS (tvrdoglavo) Jesam, doao sam; doao sam ba samo iz ljubavi prema porodici i ni zbog ega drugog. MOREL (s umornim mirom) Ne verujem vam. BERDIS (ustajui s pretnjom) Demse Mevore Morele, nemoj mi to rei jo jednom. MOREL (nepokolebljivo) Rei u to onoliko puta koliko bude potrebno da vas uverim da je to istina. Ne verujem vam. BERDIS (padajui u ponor uvreenih oseanja) Oh, pa lepo, ako si reio da bude neljubazan prema meni, onda je, mislim, bolje da idem. (On preko volje prilazi vratima. Morel ne daje nikakvog znaka od sebe. On okleva.) Nisam se nadao, Demse, da e biti tako malo oran za pratanje. (Poto Morel jo uvek ne odgovara, on preko volje ide jo nekoliko koraka prema vratima, zatim se vraa i govori planim glasom.) Nekad smo se dosta dobro slagali i pored razliitih miljenja. to si se tako promenio prema meni? Dajem ti re da sam ovamo doao iz istog prijateljstva, jer nisam hteo da budem u ravim odnosima s muem moje keri. De, Demse, budi hrianin, daj mi ruku. (On sentimentalno stavlja ruku na Morelovo rame.) MOREL (zamiljeno diui pogled prema njemu) Sluajte, Berdise, hoete li da vas mi ovde primamo isto onako srdano kao to smo vas primali pre nego to vam je propao onaj posao? BERDIS: Hou, Demse, hou - iskreno ti kaem. MOREL: Pa zato se onda ne ponaate onako kako ste se tada ponaali? BERDIS (oprezno iskidajui ruku s Morelova ramena) Kako to misli? MOREL: Rei u vam. Tada ste mislili da sam ja mlada budala. BERDIS (ulagujui se) Ne, nisam, Demse. Ja... MOREL (upadajui u re) Jeste, mislili ste. A ja sam za vas mislio da ste stari lupe. BERDIS (veoma ustro, odbacujui tako grubu samooptubu Morelovu) Ne, nisi, Demse. Sad si nepravedan prema samom sebi. MOREL: Jesam, mislio sam. Lepo, to nam nije smetalo da se dobro slaemo. Bog je od vas nainio ono to ja nazivam lupeom kao to je od mene nainio Page 9

Bernard So - Kandida to to vi nazivate budalom. (Ova primedba deluje na Berdisa tako da on gubi sigurnost u svoj moralni stav. Izdaje ga snaga i on, bespomono zurei u Morela, sa strahom prua ruku da bi odrao ravnoteu, kao da mu se pod izmie ispod nogu. Morel nastavlja u istom tonu spokojnog ubeivanja.) Nije bilo moje da traim zamerke delu Gospodnjem ni u jednom ni u drugom sluaju. Vi ste nam dobro doli dogod budete dolazili ovamo iskreno kao pravi, ubeeni lupe koji sam sebe potuje i dogod budete opravdavali svoje lupetvo i ponosili se njime. Ali (sad Morelov ton postaje straniji; on ustaje i udara rukom po naslonu stolice da bi to jo vie naglasio) ja neu da mi se ovde prenemaete i priate o tome kako ste postali uzoran poslodavac i obraenik, kad niste nita drugo do li vuk koji je za ljubav poslova sa Okrunim veem navukao na se jagnjeu kou. (On mu klima glavom da bi to bilo jo ubedIjivije; zatim prilazi kaminu gde zauzima zapovedniki stav okrenuvi udobno lea vatri i nastavlja) Ne, ja volim kad je ovek dosledan sebi uvek, pa ak i u pokvarenosti. Evo vam sad: ili uzmite eir pa idite, ili sedite pa mi recite kakav vas je to lupeki razlog naveo da elite prijateljske odnose sa mnom. (Berdisu, ije se uzbuenje dovoljno smirilo da bi se moglo izraziti zbunjenim cereniem, laknulo je zbog ove konkretne ponude. On razmilja za trenutak, a onda lagano i veoma skromno seda na stolicu sa koje je Morel maloas ustao.) Tako valja. A sad, govorite. BERDIS (smejui se prigueno i protiv svoje volje) E nema ta, Demse, udna si ti neka 'tica. Ali (skoro oduevljeno) ovek ne moe a da te ne voli: osim toga, ne uzima se ozbiljno sve to kae pop, kao to sam ve rekao, inae bi svet propao. Nije li tako? (On se smeta za ozbiljniji razgovor okrenuvi s tupom ozbiljnou glavu prema Morelu.) E, pa, kad ve hoe da budemo otvoreni jean prema drugom, ne marim. Ja sam nekad mislio da si malo aknut; ali sad poinjem da mislim da sam moda bio malo zaostao za duhom vremena. MOREL (radosno) Aha! Najzad to uviate, zar ne? BERDIS (zloslutno) Da, vremena su se promenila vie nego to sam mogao verovati. Pre pet godina nijedan pametan ovek ne bi ni pomislio da prihvati tvoje ideje. udio sam se to ti uopte dozvoljavaju a pridikuje. Ta ja znam jednog popa kome je londonski biskup godinama branio da radi, dako taj jadnik nije nimalo poboniji od tebe. Ali, kad bi mi danas iko ponudio da se kladim u hiljadu funti da e ti jednog dana postati biskup, ne bi smeo da prihvatim opkladu. (Vrlo upeatljivo) Ti i tvoja kompanija imate sve vie uticaja, vidim ja to. Jednog dana e oni morati da ti daju neto, ako ni zbog ega drugog a ono da te uutkaju. Ipak si ti, Demse, dobro nanjuio: put kojim si krenuo na kraju krajeva donosi najvie ara oveku kao to si ti. MOREL (pruajui mu odluno ruku) Dajte ruku, Berdise. Sad poteno govorrte. Ne verujem da u ikad postati biskup, ali ako se to dogodi, upoznau vas sa najvanijim poslovnim ljudima koje budem mogao pozivati na svoje veere. BERDIS (koji je ustao s bojaljivim osmehom na licu i prihvatio prijateljski ponuenu ruku) Ti ba mora da se ali, Demse. Sad smo se pomirili, je l' da? Page 10

Bernard So - Kandida ZENSKI GLAS: Kai da jeste, Demse. (Iznenaeni, brzo se okrenu i vide da je Kandida u tom trenutku ula i da ih gleda sa interesovanjem i s materinskom blagou, koja je njen karakteristian izraz. Ona je ena od 33 godine, dobro graena, dobro hranjena i ovek pretpostavlja da e docnije verovatno postati ugojena matrona, no sad je na vrhuncu svoje lepote; iz nje zrai dvostruka dra, dra mladosti i materinstva. Njeno ponaanje je ponaanje ene koja zna da uvek moe da sprovede ono to naumi, izazivajui kod ljudi naklonost prema sebi, i koja to ini otvoreno i nagonski bez i najmanjeg kolebanja. U tome je ista kao svaka druga lepa ena koja je upravo toliko pametna koliko joj je potrebno da bi znala najbolje iskoristiti svoju seksualnu privlanost u beznaajno sebine ciljeve; no Kandidino spokojno elo, njene hrabre oi i odluna usta i brada ukazuju na njenu irinu pogleda i na dostojanstvo njenog karaktera, to oplemenjuje njeno lukavstvo u iskoriavanju svoje privlanosti. Pametan posmatra bi odmah pogodio, gledajui je, da je onaj koji je stavio Vaznesenje Bogorodice iznad njenog kamina uradio to zato to mu se uinilo da ima neke duhovne slinosti izmeu njih, a ipak ne bi pomislio da je njoj, a ni njenom muu, pala na um takva pomisao, niti uopte ikakva druga koja bi imala ma kakve veze sa Ticijanovom umetnou. Ona sad stoji sa eirom na glavi, u ogrtau, a u rukama nosi ebe uvezano u kaieve kroz koje je provuen i njen kiobran, torbicu, i nekoliko ilustrovanih asopisa) MOREL (uasnust zbog svoje nemarnosti) Kandida! Zaboga, (gleda na sat i zgraa se videi da je ve tako kasno) draga! (Jurnuvi prema njoj i uzimajui joj iz ruke kaieve sa ebetom on neprestano sam sebi prebacuje) Nameravao sam da te doekam na stanici. Nisam ni primetio kako vreme odmie. (Bacajui ebe na divan) Zaneo sam se (vraajui se prema njoj) zaboravio sam - on! (grli je pokajniki) BERDIS (malo postien i nesiguran u to kako e ga ona primiti) Kako si, Kandi? (Ona mu, jo u Morelovom zagrljaju, prua odraz koji on ljubi) Dems i ja smo sklopili sporazum i to poten sporazum. Zar nije tako, Demse? MOREL (naglo) Oh, do avola s vaim sporazumom! Zbog vas nisam doekao Kandidu. (toplo i saaljivo) Jadna moja draga, kako si se snala s prtljagom? Kako ... KANDIDA (zaustavljajui ga i oslobaajui se njegovog zagrljaja) De, de, de! Nisam bila sama. Judin je bio tamo s nama i zajedno smo doputovali. MOREL (zadovoljno) Judin! KANDIDA: Da. Sad se, jadnik, bori s mojim prtljagom. Sii odmah dole, dragi, ili e on platiti fijaker, a ja to ne elim. (Morel urno izlazi. Kandida sputa torbicu na sto, zatim skida ogrta i eir i stavlja ih na divan pored ebeta, govorei za to vreme) Eh, tata, pa kako ivi kod kue? BERDIS: Kod kue nije prijatan ivot, Kandi, otkad si ti otila. Dobro bi bilo da svrati i da devojci oita bukvicu. Ko je taj Judin to je doao s tobom? KANDIDA: O, Judin je jedno od Demsovih otkria. Naao ga je prole godine u junu kako spava na keju. Zar nisi primetio nau novu sliku? (Pokazujui na Bogorodicu) On nam je to poklonio. BERDIS (s nevericom) Gle, molim te! Zar ti mene, svog roenog oca, misli da uveri da takve slike kupuju koijaki momci i njima sline skitnice s keja? Page 11

Bernard So - Kandida (Strogo) Ne obmanjuj me, Kandi, to je sveta crkvena slika i Dems ju je sam izabrao. KANDIDA: Pogaaj dalje. Judin nije ni koija ni skitnica. BERDIS: Pa ta je onda? (Sarkastino) Sigurno nije plemi. KANDIDA (oduevljeno klimajui glavom) Jeste. Stric mu je per - pravi pravcati erl. BERDIS (ne usuuje se da poveruje u neto tako lepo) Ma, nije valjda! KANDIDA: Jeste. Kad ga je Dems naao na keju, imao je u depu ek na pedeset pet funti isplativ za sedam dana. Mislio je da ga ne moe naplatiti dok ne prou tih sedam dana, a bio je isuvie stidljiv da trai zajam. Oh, on je mio deko! Mi ga veoma volimo. BERDIS (pravei se da omalovaava aristokratiju, ali oi mu blistaju) Hm! Pa mogao sam i pomisliti da neak nekakvog pera ne bi ni dolazio da vas poseuje u Viktorija parku da nije malo udaren. (Gledajui opet sliku) Naravno, Kandi, ja se ne slaem s tom slikom, ali to je ipak velika stvar, to je prvoklasno umetniko delo, vidim ja to. Nemoj zaboraviti da me upozna s njim, Kandi. (Zabrinuto gleda na svoj sat) Mogu da ostanem samo jo minut-dva. (Morel ulazi sa Judinom koga Berdis posmatra oiju suznih od oduevljenja. On je neobino stidljiv osamnaestogodinji mladi, vitak i efeminiran, ima nean detinjast glas i izmuen izraz progonjene zveri, lako se povlai u sebe, to je dokaz da pati od preterane osetljivosti; podloan je veoma brzim i naglim nastupima udljivosti, svojstvenim mladosti, dok se karakter jo nije potpuno uobliio. Strahovito je neodluan, ne zna gde bi stao ni ta bi radio. Uplaio se od Berdisa i, kad bi smeo pobegao bi. No ta intenzivnost kojom on osea jednu sasvim obinu situaciju dolazi od njegove preterano razvijene osetljivosti; njegove nozdrve, usta i oi odaju strasnu i kapricioznu samovolju, dok oblik njegova ela, koje je ve naborano zbog saalienja prema ljudima, uliva vie poverenja. On je tako neobian da je skoro nademaljski: u tom njegovom nademaljskom izgledu obian svet vidi neto onasno, dok ljudi koji su sebi imaju neeg pesnikog u tome vide neto aneosko. Odeven je veoma nemarno. Isnod raskopanog starog kanuta od plavog tofa nosi vunenu sportsku koulju, oko vrata mu je umesto kravate vezana svilena marama, pantalone su iste kao kanut. a na nogama ima smee platnene cipele. Oigledno ie da je u tom odelu leao po poljima i da ie gacao po vodi; ne bi se reklo da ga ie ikad etkao. Uavi u sobu i ugledavi nepoznatog oveka. on zastaje i ide pored zida na suprotnoj strani sobe.) MOREL (ulazei) Hajde, uite. U svakom sluaju moete s nama ostati jedno etvrt sata. Ovo je moj tast, gospodin Berdis - gospodin Marbenks. MARBENKS (nervozno se povlaei prema biblioteci) Milo mi je, gospodine. BERDIS (prilazei mu veoma srdano, dok se Morel pridruuje Kandidi kraj vatre) Ba mi je drago to sam se upoznao s vama, gospodine Marbenkse. (Prisiljavajui ga da se rukuje) Kako vam prija ovo vreme? Nadam se da ne dozvoljavate Demsu da vam puni glavu svojim ludim idejama? MARBENKS: Ludim idejama? A, mislite na socijalizam? Ne. BERDIS: Utoliko bolje. (Gledajui opet na svoj sat) E pa, nema ta, sad moram da idem. Ne idete li vi istim putem, gospodine Marbenkse? Page 12

Bernard So - Kandida MARBENKS: Kojim? BERDIS: Na stanicu Viktorija park. U 12,25 imamo voz za varo. MOREL: Kojeta! Nadam se da e Judin ostati kod nas na ruku. MARBENKS (izvinjavajui se zabrinuto) Ne, ja. ovaj ... BERDIS: Dobro, neu da vas teram: kladim se da vie volite da ruate sa Kandi. Nadam se da ete jednom veerati sa mnom u mom trgovakom klubu u Nortn Folgejtu. Je li da hoete? Obeajte! MARBENKS: Hvala, gospodine Berdise. Gde je Nortn Folgejt? Nije li to dole u Sariju? (Berdis, kome je ovo neizrecivo smeno, poinje da se kikoe.) KANDIDA (pritiui u pomo Marbenksu) Tata, zakasnie na voz ako odmah ne poe. Doi posle podne opet ovamo, pa objasni gospodinu Marbenksu gde e nai tvoj klub. BERDIS (urlajui od smeha) Dole u Sariju, ha, ha! E to je bilo dobro. Jo nikad nisam sreo oveka koji ne zna gde je Nortn Folgejt. (Postidevi se zbog svoje bunosti) Zbogom, gospodine Marbenkse, znam da ste isuvie otmeni da biste mi zamerili na ovoj ali. (On mu opet prua ruku) MARBENKS (prihvatajui ruku nervoznim pokretom) Ne, ni najmanje. BERDES: Pa, pa, Kandi. Navratiu opet kasnije. Do vienja, Demse. MOREL: Morate li da idete? BERDIS: Ne uznemiravaj se. (Odlazi i dalje odlino raspoloen) MOREL: Oh, ispratiu vas. (Polazi za njim. Judin bojaljivo gleda za njima gotovo i ne diui dok se Berdis ne izgubi.) KANDIDA (smejui se) Pa, Judine? (Trgnuvi se, on se okree 1 prilazi joj sa enjom, no neodluno zastaje videi joj po pogledu da je ova situacija zabavlja.) ta mislite o momku? MARBENKS: Ja, ovaj, pa jedva ga poznajem. Izgleda da je veoma ljubazan stari gospodin. KANDIDA (s blagom ironijom) I vi ete ii s njim na veeru u Trgovaki klub, zar ne? MARBENKS (shvatajui ovo sasvim ozbiIjno, govori alosno) Hou, ako vi to elite. KANDIDA (dirnuta) Znate li, Judine, da ste vi vrlo mio mladi i pored svih vaih bublca. Ne bih vam zamerila da ste se smejali mom ocu, ali volim vas jo vie zato to ste bili utivi prema njemu. MARBENKS: Zar je trebalo da se smejem? Primetio sam da je rekao neto smeno; ali ja se oseam tako neprijatno kad sam s nepoznatim ljudima i nikad ne mogu da razumem alu. Vrlo mi je ao. (On seda na divan i s izrazom beznadene patnje nalakuje se na kolena drei slepoonice pesnicama.) KANDIDA (bodri ga dobroudno) Oh, de, de! Vi, veliko dete! Od jutros ste gori nego inae. Zato ste bili tako tuni dok smo se fijakerom vozili ovamo? MARBENKS: Oh, to nije bilo nita. Pitao sam se samo koliko bi trebalo da dam koijau. Znam da je to savreno glupo, ali vi ne znate kako su za mene strane te stvari - koliko se uasavam da imam ma ta s nepoznatim ljudima. (Brzo i s veom sigurnou) No to je u redu. On se sav ozario i dodirnuo je svoj eir kad mu je Morel dao dva ilinga. A ja sam ba hteo da mu ponudim deset. (Kandida se slatko smeje. Morel se vraa s nekoliko pisama i novina Page 13

Bernard So - Kandida koje su stigle podnevnom potom) KANDIDA: Oh, dragi Demse, zamisli, on je hteo koijau da da deset ilinga deset ilinga za vonju od tri minuta! Oh, Boe! MOREL (za stolom, itajui letimino pisma) Ne sluajte je, Marbenkse. Pobuda koja oveka navodi da neto plati vie nego to treba, plemenita je i nije tako uobiajena. Ona je bolja od pobude da se plati manje no to treba. MARBENKS (opet obeshrabren) Ne, to je kukaviluk i nesposobnost. Gospoa Morel je sasvim u pravu. KANDIDA: Dabome da jeste. (Ona uzima svoju torbicu) A sad vas moram prepustiti Demsu. Drim da ste isuvie pesnik da biste znali u kakvom stanju ena zatie svoju kuu kad nije bila u njoj tri nedelje. Dajte mi ebe. (Judin uzima ebe s divana i daje joj ga. Ona ga uzima u levu ruku, a u desnoj dri torbicu) Sad mi prebacite ogrta preko ruke. (On je poslua) Sad eir. (On joj ga stavlja u ruku u kojoj dri torbicu) Sad mi otvorite vrata. (On hita ispred nje i otvara joj) Hvala. (Ona izlazi, a Marbenks zatvara vrata.) MOREL (jo uvek zaposlen za stolom) Naravno, ostaete na ruku, Marbenkse. MARBENKS (uplaen) Ne smem. (On hitro pogleda u Morela, no odmah stade da izbegava njegov otvoreni pogled i dodade, oigledno ne govorei istinu) Hteo sam da kaem da ne mogu. MOREL: Hteli ste da kaete da neete. MARBENKS (ozbiljno) Ne, rado bih ostao, zaista. Velika hvala. Ali, ali... MOREL (ivahno, svravajui sa pismima i pribliavajui mu se) Ali, ali, ali, ali! Kojeta! Ako vam se svia da ostanete, ostanite. Neete, valjda, da me uveravate kako morate neto drugo da radite. Ako ste stidljivi, a vi se malo proetajte po parku i piite pesme do pola dva, a onda dodite ovamo i dobro ruajte. MARBENKS: Hvala, ja bih to vrlo rado uinio. Ali zaista ne smem. U stvari, gospoa Morel mi je rekla da ne ostanem. Rekla je da ne veruje da ete me zadravati na ruku, a ako to ipak uinite, da imam na umu da vi to u istinu ne elite. (Tuno) Rekla je da treba to da razumem, ali ja ne razumem. Molim vas nemojte joj rei da sam vam to kazao. MOREL (aljivo) Je li to sve? Zar moj predlog da se malo proetate po parku ne reava taj problem? MARBENKS: Kako? MOREL (prasnuvi dobroudno) O, glupane! (No i on i Judin su neprijatno dirnuti njegovom grubou. On se savlauje, pa nastavlja s nenom ozbiljnou) Ne, neu tako da govorim. Dragi moj mladiu, u srenom braku, kao to je na, ima neega veoma svetog u povratku ene svom domu. (Marbenks ga hitro pogleda, shvatajui upola ono to on eli da kae.) U takvim prilikama stari prijatelj ili kakva zaista plemenita dua puna razumevanja ne smeta; ali sluajni posetilac - smeta. (Uasnuti izraz progonjene zveri iznenada i upeatljivo izbija na Judinovom licu, kad shvati znaenje Morelovih rei. Morel zanet svojom milju nastavlja i ne primeuje to) Kandida je mislila da bih ja vie voleo da ne budete ovde, ali, pogreila je. Ja vas, mladiu, veoma volim, i radovao bih se da i sami vidite kakva je srea biti Page 14

Bernard So - Kandida u ovakvom braku kakav je rnioj. MARBENKS: Srean! Va brak! Vi to mislite! Vi verujete u to! MOREL (vedro) Ja to znam, deko moj. Larofuko je rekao da ima prijatnih brakova, ali da nema zanosnih. Vi ne znate kakvo je zadovoljstvo prozreti takvog grdnog laova i pokvarenog cinika kakav je bio taj ovek. Ha! Ha! A sad, ddite u pacrk i piite pesmu. Pazite, tano u pola dva, mi nikad nikoga ne ekamo. MARBENKS (kao pomaman) Ne, stanite, ne moe to tako. Ja u vas prisiliti da to isteramo na istinu. MOREL (zaueno) A! ta ete to isterati? MARBENKS: Moram da razgovaram s vama. Ima neto to nas dvojica treba da reimo. MOREL (pogledavi udljivo na sat) Sada? MARBENKS (strasno) Sada. Pre nego to iziete iz ove sobe. (Povlai se nekoliko koraka i staje kao da eli Morelu da preprei put do vrata) MOREL (ne miui se, govori ozbiljno, shvatajui sad da je neto ozbiljno posredi) Ja i neu da iziem, dragi mladiu, mislio sam da ete vi otii. (Poraen njegovim odlunim glasom, Judin mu okree lea ceptei od besa. Morel mu prilazi i vrsto i prijateljski mu stavlja ruku na rame, ne obraajui panju na njegov pokuaj da je se oslobodi.) Hajde, sedite mirno i recite mi u emu je stvar. I zapamtite: mi smo prijatelji i nijedan od nas ne treba da se boji da e se onaj drugi ponaati drukije doli strpljivo i ljubazno, pa ma ta mi imali da kaemo jedan drugom. MARBENKS (okree se prema njemu) Oh, ja se ne zaboravljam. Ja se samo (oajno prikrivajui lice rukama) strahovito uasavam. (Zatim, sputajui ruke i estoko se unosei Morelu u lice, on nastavlja pretei) Videete da li je sada vreme za strpljenje i za ljubaznosti. (Nepokolebljiv kao stena, Morel ga blago gleda) Ne gledajte me tako samozadovoljno. Mislite da ste jai od mene, ali ja u vas nagnati da se zaprepastite i pokolebate, ako imate srce u grudima. MOREL (potpuno siguran u sebe) Pokolebajte me, mladiu. Govorite. MARBENKS: Prvo ... MOREL: Prvo? MARBENKS: Ja volim vau enu. (Morel se trgne, pa prsne u neobuzdan smeh, poto ga je trenutak posmatrao s krajnjim zaprepaenjem. Judin je iznenaen, ali nije zbunjen, i ubrzo postaje ozlojeen i pun prezira) MOREL (sedajui da bi ise ismejao do mile volje) O, pa drago dete, razume se da je voiite. Nju svako voli, niko se tome ne moe odupreti. Meni je to drago. Ali (diui iznenada pogled prema njemu) sluajte Judine, mislite li vi da je vredno govoriti o vaem sluaju? Vi jo nemate ni dvadeset godina, a ona ima preko trideset. Zar vam to ne lii na neku neozbiljnu deaku ljubav? MARBENKS (besno) I vi smete tako da govorite o njoj! Tako vi mislite o ljubavi koju ona izaziva! To je uvreda za nju! MOREL (ustajui naglo, promenjenim tonom) Za nju! Pazite Judine. Bio sam strpljiv. Nadam se da u i dalje biti strpljiv. Ali ima stvari koje neu dopustiti. Ne prisiljavajte me da se prema vama ponaam popustljivo kao prema kakvom detetu. Budite ovek. Page 15

Bernard So - Kandida MARBENKS (s pokretom kao da rui neto iza sebe) Ah, manimo se praznog fraziranja. Zgraam se pri pomisli ta je sve ona morala da slua u toku svih tih dosadnih godina dok ste je vi sebino i slepo rtvovali da bi ona inodejstvovala vaem samoljublju - vama! (okreui mu se) koji s njom nemate zajednino ni jedno jedino oseanje, ni jednu jedinu misao. MOREL (filozofski) Izgleda da ona to sasvim lepo podnosi. (Gledajui ga pravo u oi) Judine, mladiu, vi pravite od sebe budalu i to vrlo veliku budalu. Eto, rekoh vam to otvoreno za vao dobro. MARBENKS: Oh, mislite li da ja sve to ne znam? Mislite li vi da je ono zbog ega ljudi prave budalu od sebe manje realno i manje istinito od onoga u emu postupaju razborito? (Morelov pogled je prvi put pokoleban. On instinktivno okree glavu i slua ga preplaen i zamiljen) Ono prvo je blie istini, to je jedino istinito. Vi ste veoma mirni, razboriti i staloeni sa mnom, zato to moete da vidite da sam ja budala kad se radi o vaoj eni, bez sumnje isto onako kao to je onaj starac koji je maloas bio ovde veoma mudar kad se radi o vaem socijalizmu, jer vidi da ste vi budala to se toga tie. (Morelovo zaprepaenje vidno raste. Judin iskoriuje svoju nadmonost i ustro ga obasipa pitanjima) Dokazuje li vam to da niste u pravu? Dokazuje li vaa samozadovoljna superiornost nada mnom da nisam u pravu? MOREL (okreui se Judinu koji ne poputa) Marbenkse, iz vas govori sam avo. Lako je, strahovito lako, pokolebati ovekovu veru u sebe. avolja je rabota iskoristiti to da bi se slomio ovekov duh. Pazite ta radite. Pazite. MARBENKS (nemilosrdno) Znam. Ja to namerno inim. Rekao sam vam da u vas zaprepastiti i pokolebati. (Oni za trenutak stoje pretei licem u lice. Zatim se Morelu opet vraa dostojanstvo) MOREL (s plemenitom nenou) Judine, sluajte. Nadam se i verujem da ete jednoga dana biti sreni kao ja. (Judin nestrpljivo i ljutito ide po sobi ne priznajui vrednost njegove sree. Duboko uvreen, Morel se veoma strpljivo savlauje i nastavlja mirno, izraavajui se s velikom govornikom vetinom) Oeniete se i radiete svim silama, trudei se da svaki kutak na zemlji uinite srenim kao to je va dom. Biete jedan od onih koji grade carstvo nebesko na zemlji i - ko zna? - moda ete biti jedan od pionira i glavnih graditelja tamo gde sam ja bio samo skromni radnik; jer, sinko, nemojte misliti da ja ne vidim kako vi, iako tako mladi, obeavate da ete postii mnogo vie no to bih ja za sebe ikad mogao pretpostaviti. Ja dobro znam da je u pesniku sveti duh ovekov - to jest ono boansko u njemu - najsliniji bogu. Trebalo bi da zadrhtite kad pomislite na to, kad pomislite da se teko breme i veliki dar pesnika moe svaliti na vaa plea. MARBENKS (na koga ovo nije ostavilo nikakav utisak i koji se ne kaje; njegova deaka neposrednost u izraavanju jasno odskae od Morelovog govornitva) Ne drhtim ja zbog toga. Ja drhtim zato to drugi toga nemaju. MOREL (udvostruivi svoje govornike sposobnosti, podstaknut iskrenim oseanjem i Judinovom nepopustijivou) Onda, pomozite da se to u njima - u meni - raspiamti, a ne da se ugasi. U budunosti, kad budete sreni kao to sam ja, biu vam pravi brat u veri. Pomoi u vam da verujete da nam je bog dao svet koji nije raj samo zbog nae ludosti. Pomoi u vam da verujete da Page 16

Bernard So - Kandida svakim potezom pera u svom radu sejete sreu koju e jednog dana njeti svi, pa ak i oni najbedniji. I najzad, aii, verujte mi, ne i najmanje - pomoi u vam da verujete da vas vasa ena voli i da je srena u svom domu. Potrebna nam je takva pomo, Marbenkse, ona nam je uvek veoma potrebna. Ima tako mnogo stvari koje nas navode na sumnju, ako jednom dopustimo da se pokolebamo. Mi ak i u svom domu sedimo kao u kakvom iogoru, okrueni neprijateljskom vojskom sumnji. Hoete li vi igrati uiogu izdajnika i pustiti sumnje da me napadnu? MARBENKS (razgledajui oko sebe) Je li njoj ovde uvek ovako? Zar da enu tako uzviene due koja vapije za realnou, za istinom i za slobodom, kijukate metaforama, pridikama, dosadnim besedama i praznom retorikom? Mislite li vi da dua jedne ene moe da ivi od vaeg propovednikog dara? MOREL (koga je ovo zabolelo) Marbenkse, teko mi je da se savlaujem. Moj dar je isti kao i va, ukoliko u njemu uopte ima ikakve stvarne vrednosti. To je dar da se nau rei za boansku istinu. MARBENKS (ustro) To je dar za preklapanje, ni manje ni vie. Ima li vaa prekrasna govornika vetina ita vie veze sa istinom od sviranja na orguljama? Nikad nisam bio u vaoj crkvi, ali bio sam na vaim politikim zborovima i video sam kako postiete ono to se zove oduevljenje masa. To jest, vi ste razdraivali mukarce sve dotle dok se nisiu ponaali kao da su pijani. A njihove ene su ih gledale i videle kakve su grdne budale. Oh, to je stara pria, nai ete je u Bibliji. Zamiljam da je car David bio vrlo slian vama u svojim nastupima oduevljenja. (zadajui mu reima udarce) Ali njegova ena ga je u dui prezrela. MOREL (razjareno) Odlazite iz moje kue. ujete li? (On mu prilazi pretei.) MARBENKS (povlaei se prema divanu) Ostavite me na miru. Ne dirajte me. (Morel ga snano zgrabi za revere kaputa, on se drhtei sroza na sofu i poe uzbueno da vriti) Stanite, Morele, ako me udarite, ubiu se; ja to neu podneti. (Skoro histerino) Pustite me! Sklonite ruku! MOREL (lagano, veoma prezrivo) Ti malo, balavo, kukavno tene. (Puta ga) Idi pre no to dobije nervni napad od straha. MARBENKS (na divanu, teko die, no ipak mu je lake kad je Morel sklonio ruku) Ja se vas ne bojim: vi se mene bojite. MOREL (mirno stojei nad njim) Ba tako izgleda, zar ne? MARBENKS (razbesnevi se odjednom) Da, tako izgleda. (Morel se prezrivo okree od njega. Judin hitro ustaje i ide za njim) Vi mislite, zato to se ja grim kad se sa mnom brutalno postupa, zato (sa suzama u glasu) to ne mogu da inim nita drugo do li da plaem od besa kad se naem licem u lice s nasiljem, zato to ne mogu da skinem s fijakera teak kofer kao vi, zato to ne mogu kao luki radnik da se borim s vama za vau enu, zbog svega toga vi mislite da vas se bojim. Ali, varate se. Ako ja nemam onoga to se zove britanskom hrabrou, nemam ni britanskog kukaviluka: ja se ne bojim popovskih ideja. Oslobodiu je robovanja tim vaim idejama i uliu joj svoje ideje protiv njih. Vi me terate iz kue zato to ne smete da je pustite da bira izmeu vaih i mojih ideja. Bojite se da me pustite da je opet vidim. (Naljuen, Morel se iznenada okree prema njemu. Ovaj uplaivi se mimo svoje volje, Page 17

Bernard So - Kandida bei ka vratima) Ostavite me na miru, kaem vam. Idem. MOREL (s hladnim prezirom) ekajte malo, neu vas dirati, ne bojte se. Kad se moja ena vrati ovamo, elee da zna zato ste otili. A kad sazna da nikad vie neete prei preko naeg praga, elee da joj se to objasni. Ja ne eiim da je alostim i da joj kaem da ste se ponaali kao nitkov. MARBENKS (vraajui se, ponovo raspaljen) Hoete, morate. Ako joj kaete ma ta drugo osim istine, vi ste laljivac i kukavica. Recite joj ta sam kazao: ispriajte kako ste bili jaki i muevni i kako ste me drmusali kao to jazaviar drmusa pacova, i kako sam se ja zgrio i prepao, i kako ste me nazvali balavim tenetom i izbacili iz kue. Ako joj vi ne kaete, ja u, napisau joj to. MOREL (zbunjen) Zato hoete da ona to zna? MARBENKS (u lirskom zanosu) Zato to e me ona razumeti i to e znati da ja nju razumem. Ako preutite makar i jednu jedinu re, ako niste spremni da joj, kao ja, istinu poloite pred noge, onda ete do kraja svog ivota znati da ona u stvari pripada meni, a ne vama. Zbogom. (Odlazei) MOREL (strahovito uznemiren) Stanite: ja joj to neu rei. MARBENKS (okreui se ve blizu vrata) Morate joj ili rei istinu, ili slagati, ako ja odem. MOREL (oklevajui) Marbenkse, ponekad je opravdano ... MARBENKS (upadajui mu u re) Znam, lagati. Nee vam to nita pomoi. Zbogom, gospodine pastore. (Kad se on najzad okrene vratima, ova se otvaraju i Kandida ulazi u domaoj haljini) KANDIDA: Odlazite, Judine? (Zagledajui ga paljivije) O, boe, pogledajte kakvi ste, zar da takvi iziete na ulicu! Pa da, vi ste pesnik. Pogledaj ga, Demse! (Ona ga hvata za kaput i vue ga napred pokazujui ga Morelu) Pogledaj mu kragnu i vidi manu, vidi kosu! ovek bi rekao da vas je neko davio. (Obojica paze da se ne odaju) De. Stojte mirno. (Ona mu zakopava kragnu: vezuje mu maramu oko vrata u manu i popravlja mu kosu) Tako! Sad tako lepo izgledate da mislim da je ipak bolje da ostanete na ruku, iako sam vam rekla da ne smete. Ruak e biti gotov za pola sata. (Ona mu jo malo popravlja manu. On je ljubi u ruku) Ne izmotavajte se. MARBENKS: Ja, naravno, elim da ostanem, ako va preasni gospodin suprug nema nita protiv toga. KANDIDA: Neka ostane, Demse, ako obea da e biti dobar i da e mi pomoi da postavimo sto? (Marbenks okree glavu i preko ramena vrsto gleda Morela u oi izazivajui ga da odgovori) MOREL (kratko) Oh, da, svakako, neka ostane. (On prilazi stolu i pravi se kao da razgleda svoja pisma) MARBENKS (nudei Kandidi svoju ruku) Hodite da postavimo sto. (Ona prihvata ruku. Zajedno idu k vratima. On u prolazu dodaje) Ja sam najsreniji ovek na svetu. MOREL: I ja sam bio - pre jednog sata. Zavesa DRUGI IN Page 18

Bernard So - Kandida Isti dan. Ista soba. Kasno poslepodne. Morelova stolica za posetioce stavljena je za sto koji je jo neuredniji nego maloas, ako je to mogue. Sam i besposlen, Marbenks pokuava da odgonetne na koji nain radi pisaa maina. uvi nekog da prilazi vratima, on se kao krivac otunja k prozoru i pravi se kao da se zaneo posmatranjem predela. Gospoice Garnet ulazi nosei belenicu, u kojoj stenografski zapisuje Morelove diktate za pisma, seda za pisau mainu sprema se da ih deifruje, suvie zauzeta da bi obraala panju na Judina. Na nesreu, prva dirka koju ona udara ne vraa se. P. GARNET: Uh! Igrali ste se mojom mainom, gospodine Marbenkse, i nita vam ne vredi da se pretvarate kao da niste. MARBENKS (stidljivo) Vrlo mi je ao, gospoice Garnet. Samo sam probao da piem. P. GARNET: Da, i pokvarili ste mi ovo slovo. MARBENKS (ozbiljno) Uveravam vas da nisam. Zaista nisam. Samo sam okrenuo jedan toki. (On neodluno pokazuje na toki za zatezanje) P. GARNET: Ah, sad razumem. (Ona popravlja mainu eretajui za to vreme) Sigurno ste mislili da je ovo nekakav vergl. Treba samo da okrenete ruicu, pa da on sam odmah napie divno ljubavno pismo, je l te? MARBENKS (ozbiljno) Pretpostavljam da bi se mogla napraviti maina sa pisahje ljubavnih pisama. Ona su sva ista, zar ne? P. GARNET (malo rasreno, jer takvi razgovori nisu predvieni njenim pravilima lepog ponaanja, osim kad je posredi ala) Otkud ja to znam? to mene pitate? MARBENKS: Oprostite, molim vas. Mislio sam da pametni ljudi, ljudi koji umeju da obavljaju poslove i da piu pisma, uvek imaju neke ljubavne avanture. P. GARNET (ustajui, uvreena) Gospodine Marbenkse! (Ona ga strogo gleda i vrlo dostojanstveno ide prema biblioteci.) MARBENKS (prilazi joj, ponizno) Nadam se da vas nisam uvredio. Moda nije trebalo da pravim aluziju na vae ljubavne avanture. P. GARNET (istrgnuvi naglo jednu plavu knjigu s police i otro se ustremivi na njega) Nemam ja nikakvih ljubavnih avantura. Kako smete da mi kaete tako neto? MARBENKS (jednostavno) Zbilja! Eh, onda ste bojaljivi kao i ja. Zar nije tako? P. GARNET: Nisam ni najmanje bojaljiva. ta mislite time da kaete? MARBENKS (poverljivo) Mora da jeste: to je razlog to na svetu ima tako malo ljubavnih avantura. Svi mi lutamo i udimo za ljubavlju: to je osnovna potreba nae prirode, to je prva molitva naeg srca; ali se ne usuujemo da iskaemo svoju elju: isuvie smo bojaljivi. (Vrlo ozbiljno) Oh, gospoice Garnet, ta biste vi sve dali samo da se oslobodite straha, stida... P. GARNET (skandalizovana) Ali zaboga! MARBENKS (ozlojeen, nestrpljivo) Ah, ne govorite mi te gluposti: ne moete me prevariti; emu to? Zato se bojite da se preda mnom pokaete onakvi kakvi ste u stvari? Ja sam ba isti kao i vi. Page 19

Bernard So - Kandida P. GARNET: Kao ja! Molim vas da li to laskate meni ili sebi? Nisam sasvim sigurna ta je posredi. (Ona se okree u nameri da se vrati za pisau mainu) MARBENKS (zaustavljajui je tajanstveno) Pst! Ja lutam i traim ljubav; i nalazim je u neizmernim koliinama u grudima drugih ljudi. Ali kad pokuam da je zamolim za sebe, gui me ova uasna plaljivost; i ja stojim nem, ili jo gore, govorim besmislice, glupe lai. I vidim kako se ta nenost za kojom ja eznem poklanja psima, makama i pticama, zato to one dolaze i mole za nju. (Skoro apatom) Ljubav se mora iskati. Za ljubav ovek mora da moli: ona je kao duh, ne moe da progovori dok joj se oovek prvo ne obrati. (Prirodnim glasom, ali veoma potiteno) Sva ljubav ovoga sveta gori od elje da progovori: samo se ne usuuje zato to je plaljiva! Plaljiva! Plaljiva! To je tragedija ovog sveta. (On s dubokim uzdahom seda na stolicu za posetioce i pokriva lice rukama.) P. GARNET (zaprepaena, no ipak prisebna jer ona se dii takvim dranjem pri susretu s nepoznatim mladiima) Pokvareni ljudi ponekad uspevaju da pobede tu plaljivost, zar ne? MARBENKS (ustajui naglo sa stolice, skoro besno) Pokvareni ljudi, to znai ljudi koji u sebi nemaju ljubavi, oni, prema tome, nemaju ni stida. Oni mogu da mole za ljubav zato to im ona nije potrebna; oni mogu da je nude zato to nemaju ta da daju. (On opet pada na stolicu pa turobno dodaje) Ali mi koji u sebi imamo ljubavi i koji udimo za tim da se ona sjedini s ljubavljiu drugih ljudi, mi ne moemo da izustimo ni jednu jedinu re. (Stidljivo) Zar nije tako? P. GARNET: Sluajte vi, ako ne prestanete tako da govorite, ja idem odavde; zaista, gospodine Marbenkse. To nije pristojno. (Ona opet seda za pisau mainu, otvara plavu knjigu i sprema se da iz nje prepie jedan pasus.) MARBENKS (beznadeno) Sve to je vredno kazivanja nije pristojno. (On ustaje i hoda kao izgubljen po sobi govorei) Ne mogu da vas razumem, gospoice Garnet. O emu da govorim? P. GARNET (prezrivo) Govorite o beznaajnim stvarima. Priajte o vremenu. MARBENKS: Da li biste mogli da govorite o vremenu kad bi pokraj vas plakao neko gladno dete? P. GARNET - Sigurno da ne bih mogla. MARBENKS: E, pa i ja ne mogu da priam o beznaajnim stvarima kad mi srce gorko plae jer je i ono gladno. P. GARNET: Onda utite. MARBENKS: Da, uvek se na tome svrava. utimo. Prestaje li zbog toga vapaj vaeg srca? Jer ono i dalje plae, zar ne? Mora da plae, ako imate srca! P. GARNET (ustajui iznenada, pritiska srce rukom) Ne vredi da pokuavam da radim dok vi tako govorite. (Ona od svog stoia prilazi divanu i seda. Oseanja su joj veoma uzburkana.) Vas se ne tie plae li moje srce ili ne, ali ipak u vam rei. MARBENKS: Nije potrebno. Ja ve znam da ono mora plakati. P. GARNET: Ali pazite, ako ikada kaete da sam vam to rekla, ja to neu priznati. MARBENKS (saaljivo) Da, znam. I tako, nemate hrabrosti da mu kaete? P. GARNET (skoivi s divana) Da mu kaem! Kome? Page 20

Bernard So - Kandida MARBENKS: Pa njemu. oveku koga volite. To ne moe da bude ma ko. Moda kapelan, gospodin Mil? P. GARNET (prezrivo) Gospodin Mil!!! Zbilja, krasan ovek da mi srce zbog njega pati! Pre bih izabrala vas nego gospodina Mila. MARBENKS (ustuknuvi) Ne, zbilja, vrlo mi je ao ali ne smete na to da pomiljate. Ja P. GARNET (razdraeno, prilazi vatri i stoji pokraj nje okrenuvi lea njemu) O, ne bojte se, niste vi u pitanju. Nije to nijedna odreena osoba. MARBENKS: Znam. Vi oseate da biste mogli zavoleti ma koga ko bi vam ponudio... P. GARNET (okree mu se, ogorena) Ma koga ko bi mi ponudio! Ne, ne, ne oseam to. ta vi to mislite o meni? MARBENKS (obeshrabren) Ne vredi. Neete iskreno da mi odgovorite govorite samo ono to svi kau. (On prilazi otomanu i tuno seda) P. GARNET (koju je ovo uvredilo jer misli da to aristokrata notcenjuje njeno lepo ponaanje) E lepo, ako hoete originalan razgovor, a vi idite pa priaite sami sa sobom. MARBENKS: To i rade svi pesnici: oni glasno razgovaraju sami sa sobom, a svet ih tek ovla uje. Ali ovek se osea uasno usaml.ien kad ne uje da bar ponekad progovori jo neko osim niega. P. GARNET: Priekajte dok doe gospodin Morel. On e vam govoriti. (Marbenks se stresa) Ah, ne treba da pravite grimase kad sa pomenem. Ume on da govori bolie od vas. (Strasno) Od njegovog govora zavrtee vam se u glavi. (Ona se ljutito vraa na svoje mesto, a on, kome ie iznenada sinulo pred oima, skae s divana i zaustavlja je.) MARBENKS: Ah, sad razumem! P. GARNET (crvenei) ta razumete? MARBENKS: Vau tajnu. Recite mi: da li je zaista mogue da jedna ena zavoli njega? P. GARNET (kao da je ovo prelo sve granice) Sluajte!! MARBENKS (strasno) Ne, odgovorite mi. Hou da znam, ja moram to da znam. To ne mogu da shvatim. Ja u njemu vidim samo rei, pobone misli, ukratko, ono to svet naziva dobrotom, i nita vie. Ne moete to voleti. P. GARNET (pokuavajui da ga porazi hladnom dostojanstvenou) Ja prosto ne znam o emu vi to govorite. Ne razumem vas. MARBENKS (razjaren) Razumete vi mene. Laete. P. GARNET: Oh! MARBENKS: Razumete; i znate. (Reen da od nje dobije odgovor) Moe li ijedna ena da ga voli? P. GARNET (gledajui ga pravo u oi) Moe. (On pokriva lice rukama) Zaboga, ta vam je! (On skida ruke s lica i gleda je. Uplaena njegovim traginim izrazom, ona brzo prolazi pored njega i odlazi u najudaljeniji kraj sobe ne skidajui pogleda s njega, dok se on ne okrene od nje i ne prie dejoj stolici pokraj kamina, gde seda na tu stolicu potpuno obeshrabren. U asu kad se ona pribliava vratima, ova se otvaraju i Berdis ulazi. Ugledavi ga, ona uzvikuje) Hvala bogu, evo nekoga! (i seda, umirena, za svoj sto. Onda stavlja ist tabak Page 21

Bernard So - Kandida hartije u mainu, dok Berdis prilazi Judinu.) BERDIS (spreman da se pobrine za svog otmenog gosta) Hm, tako li oni vas ostavljaju samog, gos'n Marbenkse. Doao sam da vam pravim drutvo. (Marbenks ga zapanjeno gleda, no ovaj to i ne primeuje) Dems u trpezariji prima neku delegaciju, a Kandi gore pouava neku najderku, za koju se brine. Sedi gore i poduava je da ita iz knjige o Nebeskim blizancima. (Saaljevajui ga) Sigurno vam je ovde dosadno kad nemate ni s kim da pripovedate, osim s daktilografkinjom. (On okree stolicu i seda.) P. GARNET (razjarena) Bie mu lepo sad kad ima prilike da uiva u vaoj prefinjenoj konverzaciji. U svakom sluaju, to je bar neka uteha. (Ona pone da kuca na maini buno i jetko.) BERDIS (zapanjen njenom drskou) Kol'ko mi je poznato, ja se nisam obraao vama, gospojce. P. GARNET (ljutito, Marbenksu) Jeste li ikad videli gore ponaanje, gospodine Marbenkse? BERDIS (S pompeznom strogou) Gos'n Marbenks je dentlmen i zna gde mu je mesto, a ima ih koji to ne znaju. P. GARNET (jetko) Dobro je to ni vi ni ja nismo gospodskog roda; rekla bih ja vama sve u lice da gospodin Marbenks nije ovde. (Tako ljutito izvlai pismo iz maine da se ono pocepa) Eto, sad sam upropastila ovo pismo. Moram opet da ponem sve ispoetka. Oh, ne mogu da se uzdrim, vi, glupi stari medvede! BERDIS (ustajui, i jedva diui od besa) Oho! Ja sam glupi stari medved, jel'te? Oho! Pazi, molim te! (Diui isprekidano) Dobro, devojko, dobro! ekaj samo dok ja ovo kaem tvom gazdi. Videe ti ve svoje dobro jutro. Nauiu ja tebe pameti, videe. P. GARNET: Ja? BERDIS (upadajui joj u re) Ne: gotovo je. Ne vredi ti da mi govori vie. Pokazau ja tebi ko sam. (Tresnuvi izazivaki valjak na maini, Prozerpina prezrivo nastavlja rad) Ne obzirite se na nju, gos'n Marbenkse. Nije ona vredna toga. (On opet dostojanstveno seda) MARBENKS (osea se neprijatno, nervozan je i zbunjen) Zar ne bi bilo bolje da govorimo o neemu drugom? Ja - ovaj mislim, da gospoica Garnet nije mislila nita zlo. P. GARNET (veoma ubedljivo) Nita zlo? Oh, jesam, i te kako! BERDIS: Ja se ne bih ponizio toliko da obraam panju na nju. (Elektrino zvonce zvoni dva puta.) P. GARNET (uzimajui sa stola svoju belenicu i neto hartije) To je za mene. (urno izlazi.) BERDIS (viui za njom) O, moemo mi i bez vas. (Vidi se da mu je malo laknulo pri dui, jer je njegova re bila poslednja; kolebajui se da li da kae jo neto, on gleda za njom, zatim se vraa i, sedajui pored Judina, govori mu vrlo poverljivo.) Dozvolite mi, gospodine Marbenkse, da vam sad, kad smo sami, prijateljski kaem neto to ne bi' svakom rek'o. Otkada se poznajete s ovim mojim zetom Demsom? MARBENKS: Ne znam. Nikad ne pamtim datume. Od pre nekoliko meseci, moda. Page 22

Bernard So - Kandida BERDIS: Niste li kadkad primetili neto udno na njemu? MARBENKS: Ne, mislim da nisam. BERDIS (vano) Pa dabome da niste. To ba zato i jeste opasno. E, pa, on je lud. MARBENKS: Lud! BERDIS: Lud je, kol'ko je teak. Pripaz'te na njega pa ete videti. MARBENKS (nelagodno) Ali to je sigurno zato to njegova shvatanja... BERZDIS (dodiruje ga kaiprstom po kolenu i pritiskuje ga da bi privukao njegovu panju) I ja sam tako mislio, gos'n Marbenkse. Dosta dugo sam mislio da su u pitanju samo njegova ubeenja, premda ubeenja postaju vrlo ozbiljna stvar kad ljudi ponu da postupaju po njima, kao to on radi. Al' nisam hteo to da kaem. (Osvre se po sobi da bi se uverio da su zaista sami i naginje se Judinu na uvo) ta mislite ta mi je jutros rekao ba ovde u ovoj sobi? MARBENKS: ta? BERDIS: Rekao mi je - ovo vam je istina k'o to mi sad ovde sedimo - rek'o je: Ja sam budala, kae, a vi ste lupe - i to najhladnije. Ja lupe, paz'te! I na to se rukov'o sa mnom k'o da je to neto im treba da se diim! Mislite li vi meni da kaete da je taj ovek pri istoj svesti? MOREL (spolja, viui Prazerpini, dok otvara vrata) Zabeleite njihova imena i adrese, gospoice Garnet. (Morel ulazi nosei u rukama dokumenta deputacije) BERDIS (u stranu, Marbenksu) Eto ga. Posmatrajte ga samo pa ete videti. (Ustajui dostojanstveno) ao mi je, Demse, to moram da ti se potuim. Ne volim to da inim, al' oseam da treba, jer imam prava na to, a to mi je i dunost. MOREL: ta je bilo? BERDIS (vrlo sveano) Gos'n Marbenks e to potvrditi: bio je svedok. Tvoja sekretarica se tol'ko zaboravila da me je nazvala glupim starim medvedom. MOREL (veoma srdano) Oh, zar to ne lii sasvim na Prosi? Ona je tako iskrena; ne moe da se uzdri! Jadna Prosi! Ha, ha! BERDIS (ceptei od besa) Zar ti oekuje da u ja to dopustiti ovakvima kao to je ona? MOREL: Uh! kojeta! Ne moete praviti pitanje od toga. Nije to nita. (On prilazi ormaniu za pie i stavlja spise u jednu fioku) BERDIS: Hm! Meni je svejedno. Nije to vredno moje panje. Ali je l to pravo? To ja 'ou da znam. Je l pravo? MOREL: To je crkveno pitanje, a ne svetovno. Je li vam to ta naudilo? To je za vas vano, je l te? Dabome da nije. Ne mislite vie na to. (On svrava razgovor o ovom predmetu, odlazei na svoje mesto za sto i poinje da sreuje svoju korespondenciju) BERDIS (U stranu, Marbenksu) ta sam vam rek'o? Lud je kol'ko je teak. (Prilazi stolu i pita sa sladunjavom utivou gladnog oveka) Kad e biti veera, Demse? MOREL: Po prilici kroz dva sata. BERDIS (sa alosnom rezignacijom) Onda, Demse, budi dobar, daj mi neku Page 23

Bernard So - Kandida lepu knjigu da itam kraj vatre. MOREL: Kakvu knjigu? Neku dobru? BERDIS (negoduje gotovo s vriskom) Ne! Daj mi neto zabavno, tek kol'ko da mi proe vreme. (Morel uzima sa stola neki ilustrovani asopis i nudi mu ga. On ga ponizno prima) 'Fala, Demse. (Vraa se fotelji kraj vatre pa, smestivi se u nju udobno, sedi i ita) MOREL (piui) Sad e doi Kandida da vas zabavlja. Zavrila je as sa svojom uenicom. Sad puni lampe. MARBENKS (skoivi s uasnutim zaprepaenjem) Ali, time e upropastiti ruke! Ja to ne mogu da podnesem; to je sramota, Morele. Idem ja da ih napunim. (Polazi vratima) MOREL: Bolje nemojte. (Marbenks neodluno zastaje) Ona e vam samo dati da istite moje cipele da bi mene potedela tog posla sutra ujutro. BERDIS (s ozbiljnim negodovanjem) Zar sad ne dri sluavku, Demse? MOREL: Drim, ali ona nije rob, a kua izgleda tako kao da ima troje mlaih. To znai da svako mora da pomogne. Dobro smo to organizovali: Prosi i ja moemo posle doruka da razgovaramo o poslu dok peremo sudove. Pranje sudova nije nimalo teko, ako se radi udvoje. MARBENKS (mueniki) Zar vi mislite da je svaka ena tako gruba kao gospoica Garnet? BERDIS (odobravajui oduevljeno) To je istina, gos'n Marbenkse, to je iva istina. Ona je zaista gruba. MOREL (mirno i znaajno) Marbenkse! MARBENKS: Molim. MOREL: Koliko posluge ima va otac? MARBENKS: Ah, ne znam. (On se, zbunjen, vraa divanu, kao da eli da se odmakne to je mogue dalje od Morelovog ispitivanja i seda sav oajan, mislei na petrolej) MOREL (veoma ozbiljno) Ima ih tako mnogo da vi i ne znate! (Agresivnije) U svakom sluaju, kad mora da se uradi neki grub posao, pritisnete na zvonce i prebacite to na nekog drugog, je l te? To je jedna od velikih istina u vaem ivotu, zar ne? MARBENKS: Oh, ne muite me. Sad je velika istina to da se lepi prsti vae ene kvase u petroleju i da vi ovde udobno sedite i pridikujete o tome - veno samo pridikujete; rei! rei! rei! BERDIS (uivajui u ovom odgovoru) ujmo! ujmo! Doskoio ti je! E, ba je pravo kaz'o, Demse. (Kandida ulazi, nosi lampu za itanje oienu i napunjenu tako da je sad treba samo zapaliti. Ona je stavlja na sto blizu Morela, spremnu za upotrebu.) KANDIDA (trljajui prste malo nabira nos) Ako ostanete kod nas, Judine, mislim da u vam prepustiti ienje lampi. MARBENKS: Ostau samo pod uslovom da sav grubi posao prepustite meni. KANDIDA: To je vrlo galantno; ali mislim da bih prvo volela da vidim kako to radite. (Okree se Morelu) Demse, nisi vodio rauna o kui kako treba. MOREL: ta sam uradio - ili ta nisam uradio, ljubavi moja? KANDIDA (ozbiljno nezadovoljna) Moju omiljenu toaletnu etkicu upotrebljavao si za mazanje crnih cipela. (Marbenksu se iz grudi otima krik koji para srce. Page 24

Bernard So - Kandida Berdis ga gleda, zauen. Kandida pritrava divanu) ta je? Je li vam pozlilo, Judine? MARBENKS: Ne, nije mi zlo. Samo je uasno! Uasno! Uasno! Uasno! (On saginje glavu na svoje ruke) BERDIS (uznemiren) ta! Uasno se bojite, gos'n Marbenkse? O, to ne valja u vaim godinama. Morate se postepeno odvikavati od pia. KANDIDA (umorno) Kojeta, tata! To je samo pesniki uas, zar ne Judine? (Mazi ga.) BERDIS (zbunjeno) A, pesniki uas? Izvinite, molim vas, nisam znao. (On se opet okree vatri odbacujui svoj naglo doneseni zakljuak.) KANDIDA: ta je, Judine? etkica za nokte? (On se stresa) De, de, nita to ne mari. (Ona seda pokraj njega) Zar ne biste voleli da mi poklonite novu, od slonovae s intarzijama od sedefa? MARBENKS (neno i muzikalno, ali tuno i enjivo) Ne, ne etkicu za nokte, nego barku, vitku jedrilicu kojom bismo otplovili daleko od ovoga sveta, tamo gde mramorne ploe umivaju kie, a sunce ih sui, tamo gde juni vetrovi donose prah sa divnih zelenih i purpurnih sagova. Ili koije! Da nas ponesu gore put neba, gde su svetiljke zvezde i ne moraju svakog dana da se pune petrolejom. MOREL (oporo) I gde nema nita da se radi, doii da se ivi dokonim, sebinim i beskorisnim ivotom. KANDIDA (neprijatno dirnuta) Oh,Demse, kako ti uvek sve pokvari. MARBENKS (planuvi) Da, biti dokon, sebian i beskoristan: to znai biti lep, i slobodan, i srean; zar to nije svom duom svojom zaeleo svaki mukarac za enu koju voli? To je moj ideal; a kakav je va, kakav je ideal svih ovih groznih ljudi to ive u ovim odvratnim nizovima kua? Propovedi i etke za ienje cipela! Vi da pridikujete, a vaa ena da isti cipele! KANDIDA (ivo) On isti cipele, Judine. A sutra ete vi morati da ih istite zato to tako govorite o njemu. MARBENKS: Oh, ne govorite o cipelama! Vae bose noge bile bi divne i na planinama. KANDIDA: Moje noge bez cipela ne bi bile divne na plonicima Haknija. BERDIS (skandalizovan) De, Kandi, ne budi prosta. Gos'n Marbenks nije na to navik'o. Opet e ga spopasti uas. Mislim, onaj pesniki. (Morel uti. Izgleda kao da je zauzet pismima, dok u stvari nelagodno razmilja o svom novom i zabrinjavajuem iskustvu, to jest, da, ukoliko je sigurniji u svoje moralne napade, utoliko im Judin bre i sigurnije parira. Teko je oaloen uviajui da poinje da se boji oveka koga ne potuje. Gospoica Garnet ulazi s telegramom u ruci.) P. GARNET (pruajui telegram Morelu) Odgovor je plaen. Deko eka. (Vraajui se za svoju mainu i sedajui, obraa se Kandidi) Marija je sad gotova i eka vas u kuhinji, gospoo Morel. (Kandida ustaje) Stigao je luk. MARBENKS (grevito) Luk! KANDIDA: Da, luk. I to ak ne panski, nego obini, prljavi crni lik. Pomoi ete mi da ga iseem. Hodite. (Ona ga hvata za ruku i izlazi trei povukavi ga za sobom. Berdis preneraen ustaje i zuri za njima stojei uasnut na prostirci Page 25

Bernard So - Kandida pred kaminom.) BERDIS: Kandi ne bi smela tako da se ponaa prema neaku jednog erla. Ona ba preteruje. Je l', Demse, pridolazi l ovo njemu esto? MOREL (kratko, piui telegram) Ne znam. BERDIS (sentimentalno) On pria vrlo lepo. Uvek sam imao sklonost ka poeziji. Kandi se u tome umetnula na mene; imala je obiaj da me tera da joj priam bajke jo kad je bila ovolina. (Pokazuje visinu od po prilici dve stope.) MOREL (zaposlen) A, zaista. (On pritiska upija na telegram, pa izlazi) P. GARNET: Jeste li sami izmiljali te bajke? (Berdis, ne udostojavajui je odgovora, zauzima na prostirci pred kaminom gord stav pun prezira. Mirno) Nikad ne bih ni pomislila da ste sposobni za to. Nego, bolje je da vas uzgred upozorim na neto, poto ste se toliko zagrejali za gospodina Marbenksa. On je lud. BERDIS: Lud! ta! I on! P. GARNET: Lud koliko je teak. Kaem vam, upiaio me je ba pre nego to ste maioas doii. Zar niste primetiii kako udno govori? BERDIS: To li, dakle, znai pesniki uas! avo da me nosi ako mi nije jednom il' dvaput sinulo kroz glavu da je on sigurno aknut! (On prolazi kroz sobu prema vratima govorei sve viim giasom) Hm, lepa mi je ovo ludnica, kad u njoj osim vas nema nikoga drugog da se pobrine za oveka. P. GARNET (dok on prolazi pored nje) Da, kako bi to strano biio kad bi se vama neto dogodiio! BERDIS (oholo) Ne razgovarajte sa mnom. Recite svome gazdi da sam oti'o u batu da puim. P. GARNET (podrugljivo) Oh! (Pre nego to Berdis moe da odgovori, vraa se Morel) BERDIS (sentimentalno) Odo', Demse, da se maio proetam po bati i da popuim jednu lulu. MOREL (osorno) Ah, dobro, dobro. (Berdis izlazi patetino izigravajui umornog starca. Morel stoji za stolom, prevre po hartijama i dodaje upoia aljivo, upola odsutno) E, gospoice Prosi, zato ste mog tasta nazvali pogrdnim imenom? P. GARNET (koju obliva vatreno crvenilo, brzo die prema njemu upola zaplaen upola prekoran pogled) Ja... (Brizne u pla) MOREL (s nenom vedrinom, naginjui se preko stola prema njoj i teei je) Eh, de, de, de. Ne sekirajte se, Prosi, on je giupi stari medved, zar ne? (Zajecavi naglas, ona jurne prema vratima i izae zalupivi ih. Morel uzdie, vrtei rezignirano glavom, i umorno prilazi stolici, seda i poinje da radi; on izgleda star i ophrvan brigama. Ulazi Kandida. Zavrila je domae poslove i skinula kecelju. Ona odmah primeuje da on izgleda obeshrabren i mirno seda na stolicu za posetioce gledajui ga paljivo. Ne govori nita.) MOREL (diui glavu, no drei pero u vazduhu spreman da nastavi rad) Eh? Gde je Judin? KANDIDA: Pere ruke u kuhinji. Bie odlian kuvar, samo ako uspe da savlada strah od Marije. MOREL (kratko) Ha! bez sumnje. (Opet poinje da pie) Page 26

Bernard So - Kandida KANDIDA (prilazi mu blie i govori, stavljajui blago svoju ruku na njegovu da bi ga zaustavila) Hodi ovamo, dragi. Daj da te vidim. (On ostavlja pero i preputa joj se. Ona ga nagoni da ustane i odvodi ga malo dalje od stola, posmatrajui ga kritiki za sve vreme) Okreni lice prema svetlosti. (Nameta ga tako da on stoji prema prozoru) Moj deko ne izgleda dobro. Je li radio previe? MOREL: Nita vie no obino. KANDIDA: On izgleda vrlo bled, siv, naboran i star. (Njegova potitenost raste, a ona je napada sa smiljenom vedrinom) Eto (vukui ga ka fotelji), dosta pisanja za danas. Pusti neka to Prosi svri i doi da mi pria. MOREL: Ali... KANDIDA (uporno) Da, mora da mi pria. (Nagoni ga da sedne, a ona se spusti na ilim pokraj njegovog kolena) Sad (milujui ga po ruci) ve izgleda bolje. Zato se ne ostavi tog zamornog, preteranog rada - tih pridika i predavanja i prianja svake veeri? Razume se, sve to ti kae sasvim je istinito i tano, ali nikome ne pomae; ljudima nije nimalo stalo do toga to im ti govori. Oni se, naravno, slau s tobom, ali ta vredi to se ljudi s tobom slau kad im im ti okrene lea, odlaze i rade sasvim suprotno od onoga to si im govorio? Pogledaj nau pastvu u crkvi sv. Dominika. Zato oni svake nedelje dolaze da te sluaju kako govori o hrianstvu? Zato? Prosto zato to su se za est dana toliko zasitiii posla i zgrtanja novca da sedmog dana ele da zaborave sve to i da se odmore; zato da se okrepljeni mogu vratiti i zgrtati vie nego ikada. Ti im nesumnjivo u tome pomae umesto da ih spreava. MOREL (ozbiljno i energino) Ti vrlo dobro zna, Kandida, da ih ja esto otro korim zbog toga. Ali ako oni u crkvu dolaze samo zbog odmora i razonode, zato ne potrae neto zanimijivije - neto prijatnije za njih? Mora da ima neeg dobrog u injenici da oni vie vole da dou nedeljom u crkvu sv. Dominika nego li da idu na neka gora mesta. KANDIDA: Oh, ta gora mesta nisu otvorena nedeljom: ali ak i kad bi bila, oni se ne bi usudili da idu tamo iz straha da ih ko ne vidi. Osim toga, dragi moj Demse, tvoje propovedi su tako sjajne da je to za njih isto kao da gledaju kakav pozorini komad. ta misli, zato su ene tako oduevljene? MOREL (neprijatno iznenaen) Kandida! KANDIDA: Oh, ja to znam. Glupi moj deko, ti misli da je to zbog socijalizma i zbog tvoje vere; ali da je to posredi, one bi inile ono to im ti kae, a ne bi dolazile samo zato da te gledaju. Sve one boluju od Prosine bolesti. MOREL: Od Prosine bolesti! ta hoe time da kae, Kandida? KANDIDA: Da, Prosi, i sve druge tvoje bive sekretarice. Zato Prosi pristaje da pere sudove i da ljuti krompir i zato se uopte poniava na razne naine, i to za est ilinga nedeljno manje nego to je dobijala u kancelariji u Sitiju? Ona je zaljubljena u tebe. A ti si zaljubljen u propovedanje, zato to ti to tako lepo ume. Misli da je to sve iz oduevljenja za carstvo nebesko na zemlji, a to misle i one. Dragi moj glupi deko! MOREL: Kandida, kakav straan, kakav po duu ubistven cinizam! ali li se? Ili, da li je to moguno, jesi li ljubomorna? KANDIDA (sa udnom zamiljenou) Jesam, ponekad sam malo ljubomorna. Page 27

Bernard So - Kandida MOREL (s nevericom) Na Prosi? KANDIDA (smejui se) Ne, ne, ne, ne! Nisam ljubomorna ni na koga. Ljubomorna sam samo zbog nekog drugog koga ne vole onoliko koliko bi trebalo. MOREL: Zbog mene? KANDIDA: Zbog tebe? Oh, pa ti si razmaen ljubavlju i oboavanjem: tebe vole mnogo vie nego to je dobro za tebe. Ne, mislim na Judina. MOREL (trgne se iznenaen) Judin! KANDIDA: ini mi se da nije pravo da sva ljubav ide tebi, a njemu nita, mada je njemu daleko potrebnija nego tebi. (On se sav zgri i protiv svoje volje) ta je? Muim li te? MOREL (urno) Ni najmanje. (Gledajui je s uzbuenom napetou) Ti zna, Kandida, da ja imam neogranieno poverenje u tebe. KANDIDA: Sujetni ovee! Jesi li toliko siguran u svoju neodoljivu privlanost? MOREL: Kandida, ti me neprijatno iznenauje. Nikad nisam razmiljao o svojoj privlanosti. Mislio sam o tvojoj dobroti - o tvojoj istoti. U to ja imam poverenja. KANDIDA: ta mi tu govori dosadne i neprijatne stvari! Oh, ti si, Demse, svetenik, pravi pravcati svetenik! MOREL (okreui se od nje, pogoen posred srca) To i Judin kae. KANDIDA (sa ivahnim interesovanjem naginje se prema njemu, oslanjajui se rukama na njegovo koleno) Judin je uvek u pravu. On je divan mladi; iz dana u dan sam ga volela sve vie kad sam bila tamo na letovanju. Zna li ti, Demse, da je gotov da se ludo zaljubi u mene, iako on sam to i ne sluti? MOREL (sumorno) Oh, on to i ne sluti, je li? KANDIDA: Ni najmanje. (Ona sklanja ruke s njegovog kolena, zamiljeno se okree i smeta se u ugodniji poloaj, drei ruke u krilu) Jednog e dana znati - kad bude odrastao i iskusan kao ti. I shvatie da sam ja to morala znati. Pitam se ta li e tada misliti o meni. MOREL: Nita runo, Kandida. Nadam se i verujem, nita runo. KANDIDA (sa sumnjom) To e zavisiti... MOREL: Zavisiti? ... KANDIDA (gledajui ga) Da: to e zavisiti od toga ta e mu se dogoditi. (On je gleda ne shvatajui) Zar ne razume? Zavisie od toga na koji e nain saznati ta je u stvari ljubav. Hou da kaem, zavisie od toga kakva e ga ena upoznati s njom. MOREL (sasvim zbunjen) Da. A! Ne. Ne znam ta misli. KANDIDA (objanjavajui) Ako on to sazna od neke dobre ene, onda e biti u redu: oprostie mi. MOREL: Oprostiti! KANDIDA: Ali zamisli da on to sazna od neke pokvarene ene, kao to se to deava mnogim ljudima, a naroito pesnicima, koji zamiljaju da su sve ene aneli! Pretpostavi da on otkrije pravu vrednost ljubavi tek onda kad je odbaci i kad se unizi u svom neznanju! Da li e mi u tom sluaju oprostiti, ta misli? MOREL: ta da ti oprosti? KANDIDA (shvatajui koliko je on ogranien, malo je razoarana, no nena Page 28

Bernard So - Kandida prema njemu) Zar ne razume? (On vrti glavom. Ona mu se opet okree tako da bi mu mogla objasniti s najnenijom intimnou) Hou da kaem, hoe li mi oprostiti to ga ja nisam tome pouila. to sam ga prepustila pokvarenim enama za ljubav moje dobrote - moje istote, kako ti to naziva? Oh, Demse, kako ti mene slabo razume kad moe da govori o tome kako ima poverenja u moju dobrotu i istotu! Ja bih tako rado obe dala jadnom Judinu kao to bih prosjaku koji umire od zime dala svoj ogrta, kad me nita drugo ne bi spreavalo. Ti, Demse, treba da ima vere u moju ljubav prema tebi, jer kad bi nje nestalo, ne bih se ja osvrtala na tvoje propovedi - na te puste fraze kojima svakodnevno zavarava i sebe i druge. (Ona se sprema da ustane.) MOREL: Njegove rei. KANDIDA (zastavi brzo, jer je upravo htela da se digne) ije rei? MOREL: Judinove. KANDIDA (oarana) On je uvek u pravu. On razume tebe, razume mene, razume Prosi, a ti, Demse, ti nita ne razume. (Ona se smeje i ljubi ga da bi ga uteila. On se trgne kao da mu je neko zabo no u grudi, i skae.) MOREL: Kako moe to da ini kad - oh, Kandida (s bolom u glasu), vie bih voleo da si mi no zarila u srce no to to si me sad poljubila. KANDIDA (ustajui uznemireno) Dragi moj, ta ti je? MOREL (pomamno omahujui rukama, kao da eli da je otera) Ne dotii me. KANDIDA (zapirepaeno) Demse! (Prekida ih ulazak Marbenksa i Berdisa, koji zastaju kraj vrata zurei u njih, dok Judin brzo staie izmeu njih dvoje.) MARBENKS: ta se to desilo? MOREL (samrtno bled primorava sebe eleznom voljom da se smiri) Nita. Jedino: ili ste vi jutros bili u pravu, ili je Kandida luda. BERDIS (negodujui na sav glas) ta! I Kandida luda! Oh, boe, boe, boe! (On ide prema kaminu negodujui pri tome, pa stresa pepeo s lule na ogradu oko vatre. Morel oajan seda, naginjui se napred da bi sakrio lice; vrsto je sklopio ruke da bi se smirio.) KANDIDA (Morelu, smejui se s olakanjem) Oh, samo si neprijatno iznenaen! Je li to sve? Kako ste konvencionalni svi vi nekonvencionalni ljudi! BERDIS: De, Kandi, ponaaj se pristojno. ta e gos'n Marbenks misliti o tebi? KANDIDA: Ovo je posledica toga to me je Dems uio da mislim svojom glavom, i da nikad nita ne preutim iz straha da bi ko mogao pomisliti ta runo o meni. Sve ide glatko dok je mislim isto kao on. Ali sad! Samo zato to sam mislila malo drukije - vidite ga! Pogledajte ga samo! (Uivajui u ovome, ona pokazuje na Morela. Judin ga gleda i odmah stavlja ruku na srce kao da ga je ono zabolelo. Seda na divan kao ovek koji je svedok jedne tragedije.) BERDIS (na prostirci pred kaminom) Eh, Demse, pa da vidi, i ne izgleda tako vaan k'o obino. MOREL (nasmejavi se osmehom koji je isto toliko i jecaj) Verovatno ne. Molim vas sve da oprostite; nisam ni mislio da u vas uznemiriti. (Pribravi se) E, pa, lepo, lepo! (Vraa se na svoje staro mesto za stolom i poinje opet da radi, vedro i odluno.) KANDIDA (prilazei divanu i sedajui do Marbenksa, jo i sad raspoloena za Page 29

Bernard So - Kandida alu) Pa, Judine: zato ste tako tuni? Da vas luk nije rasplakao? (Morel ne moe da se uzdri i da ih ne posmata.) MARBENKS (govorei joj, u stranu) Ne, nego vaa svirepost. Ja mrzim svirepost. Grozno je gledati kako jedan ovek mui drugog. KANDIDA (milujui ga, podrugljivo) Jadno dete! Zar sam bila svirepa? Zar sam ga naterala da ree prosti, crni luk? MARBENKS (ozbiljno) Oh, dosta, prestanite; ne mislim da ste bili svirepi prema meni. Njemu ste naneli teak bol. Oseam njegov boi u svom srcu. Znam da vi niste krivi za to - to je neto to se moralo dogoditi; ali, ne uzimajte to olako. Hvata me jeza kad ga muite i kad se smejete. KANDIDA (s nevericom) Ja muim Demsa! Gluposti, Judine, vi strano preterujete! Ludo jedna! (Ona se osvre na Morela koji brzo nastavlja da pie. Prilazi mu i stoji iza njegove stolice naginjui se nad njim) Nemoj, dragi, vie da radi. Hodi da razgovaramo. MOREL (neno, ali s gorinom) A ne; ja ne umem da razgovaram. Ja znam samo da drim propovedi. KANDIDA (milujui ga) Dobro, dri nam propoved, onda. BERDIS (negodujui otro) Jao, ne, Kandi. Nek idu sve propovedi do vraga! (Leksi Mil ulazi zabrinuta i vana izgleda) LEKSI (hitajui prema Kandidi da se s njom rukuje) Kako ste, gospoo Morel? Tako se radujem to vas opet vidim ovde. KANDTDA: Hvala, Leksi. Poznajete Judina, zar ne? LEKSI: O da. Kako ste, Marbenkse? MARBENKS: Hvala, dosta dobro. LEKSI (Morelu) Sad ba dolazim iz bratstva sv. Matije, Va telegram ih je zaprepastio. Nije se, valjda, desilo nita ravo? KANDIDA: ta si telegrafisao, Demse? LEKSI (Kandidi) Trebalo je da im govori veeras. Oni su zakupili veliku dvoranu u Ulici Mer i izdali su mnogo novaca za plakate. Gospodin Morel im je telegramom javio da ne moe doi. To ih je pogodilo kao grom iz vedra neba. KANDIDA (iznenaena, poinje a sumnja da neto nije u redu) Otkazao si zakazano predavanje! BERDIS: Kladim se da mu je to prvi put u ivotu. Zar nije, Kandi? LEKSI (Morelu) Odluili su da vam opet poalju hitan telegram i da vas zamole da se predomislite. Jeste li ga primili? MOREL (uzdravajui se, da se ne pokae nestrpljiv) Da, da, primio sam. LEKSI: Odgovor je bio plaen. MOREL: Jeste, znam. Odgovorio sam na telegram. Ne mogu da idem. KANDIDA: Ali zato, Demse? MOREL (skoro gnevno) Zato to mi se ne ide. Ti ljudi zaboravljaju da sam ja ovek, oni misle da sam gramofon koji mogu da navijaju svake veeri, za svoju razonodu. Zar ja ne mogu ni jedno jedino vee da provedem kod kue sa svojom enom i svojim prijateljima? (Ovom njegovom ispadu ude se svi osim Judina. Izraz njegovog lica se ne menja) KANDIDA: Oh, Demse, ne misli na ono to sam ti govorila, zna da e sutra imati griu savesti, a ja u morati da ispatam za to. Page 30

Bernard So - Kandida LEKSI (bojaljiv je, no ipak navaljuje na Morela) Naravno, znam da vas esto zivkaju zbog kojekakvih gluposti. Ali oni su razaslali telegrame na sve strane da nau drugog govornika i niko im ne moe doi osim predsednika Lige pristalica agnosticizma. MOREL (naglo) No, eto, odlian ovek. ta hoe bolje? LEKSI: Ali on uvek tako uporno zahteva da se socijalizam odvoji od hrianstva! On e razoriti sve ono dobro koje smo mi izgradili. Razume se, vi znate najbolje: ali... (On slee ramenima i pridruuje se Berdisu kraj kamina) KANDIDA (umiljavajui se) Oh, hajde, Demse, idi. Svi emo poi s tobom. BERDIS (gunajui) Sluaj ti, Kandi. Nije nego! Zar nije bolje da ostanemo kod kue pokraj vatre, ovde e nam biti prijatnije. On nee morati tamo da ostane vie od dva sata. KANDIDA: Bie ti isto toliko prijatno na zboru. Svi emo sedeti na podijumu i biemo vane linosti. JUDIN (uasnut) Oh, molim vas samo ne na podijumu. Nemojte, svi e zuriti u nas; ja to ne bih mogao podneti. Sedeu u dnu dvorane. KANDIDA: Ne bojte se. Oni e biti isuvie zauzeti gledanjem u Demsa da bi vas uopte primetili. MOREL (okreui glavu da bi je znaajno pogledao preko ramena) Prosina bolest, Kandida! Je li? KANDIDA (veselo) Da. BERDIS (ne razumevi je) Prosina bolest! O emu to govori, Demse? MOREL (ustaje ne obraajui panju na njega, prilazi vratima i dri ih otvorena pozivajui zapovednikim glasom) Gospoice Garnet! P. GARNET (iz daljine) Molim, gospodine Morele. Evo me odmah. (Svi ekaju osim Berdisa, koji neopaeno prilazi Leksiju i vue ga u stranu.) BERDIS: Sluajte, gos'n Mile. Od ega to Prosi boluje? ta joj je? LEKSI (poverljivo) Hm, ne znam tano, ali jutros je vrlo udno razgovarala sa mnom. Bojim se da ona ponekad nije sasvim pri istoj svesti. BERDIS (poraen) Pazite, molim vas, to mora da je zarazno! etvoro njih u istoj kui! (On se vraa kaminu, potpuno zbunjen nestabilnou ljudskog uma u atmosferi jedne svetenike kue.) P. GARNET (pojavljujui se na vratima) ta ste eleli, gospodine Morele? MOREL: Poaljite telegram bratstvu sv. Matije da u doi. P. GARNET (iznenaena) Zar vas oni ve ne ekaju? MOREL (odluno) Uinite kao to sam vam rekao. (Prozerpina, uplaena, seda posluno za pisau mainu. Morel prilazi Berdisu, a Kandida stalno prati njegovo kretanje sa sve veim uenjem i strepnjom.) MOREL: Berdise, vi ne elite da poete? BERDIS (izvlaei se) Oh, nemoj tako da kae, Demse. Samo, zna, danas nije nedelja. MOREL: ao mi je. Mislio sam da bi vam bilo milo da vas upoznam sa predsednikom. On je u radnom odboru Okrunog vea i ima izvesnog uticaja pri sklapanju poslova. (Berdis se odmah budi. Morel, koji se tome nadao, prieka malo pa kae) Hoete li, dakle, da poete? BERDIS (oduevljeno) Razume se da u poi, Demse. Kao da ja uvek ne Page 31

Bernard So - Kandida uivam da te sluam! MOREL (okreui se Prosi) Biete mi potrebni, gospoice Garnet, da pravite pribeleke na predavanju, ako niste zauzeti negde na drugom mestu. (Ona klima glavom, ne usuujui se da govori) Nadam se da ete i vi, Leksi, poi sa mnom? LEKSI: Svakako. KANDIDA: Idemo svi, Demse. MOREL: Ne, ti nee ii, a nee ni Judin. Ostae ovde i zabavljae ga da proslavite tvoj povratak kui. (Judin ustaje, bez daha) KANDIDA: Ali, Demse,... MOREL (odluno) Ja to hou. Ti ne eli da poe, a ni on. (Kandida hoe da negoduje) Oh, ne brinite se, imau ja dosta publike i bez vas, vaa mesta e biti potrebna onima koji me nikad nisu uli i koje treba da preobratim. KANDIDA (uznemirena) Judine, zar ne biste voleli da idete? MOREL: Ja bih se bojao da pred Judinom pustim srcu na volju; on tako kritiki slua propovedi. (Gledajui ga) On zna da ga se bojim: to mi je jutros rekao. E pa, ostavljajui ga ovde pod tvoje okrilje, Kandida, pokazau koliko ga se bojim. MARBENKS (samom sebi, vrlo oseajno) To je hrabro. To je lepo. (On opet seda, sluajui poluotvorenih usta) KANDIDA (zabrinuto, nasluujui neto) Ali, ali, da li se neto dogodilo, Demse? (Vrlo uznemirena) Ne mogu da razumem... MOREL: Ah, a ja sam mislio, draga, da sam ja taj koji ne moe da razume. (On je neno grli i ljubi u elo, zatim mirno pogleda u Marbenksa.) Zavesa TREI IN Uvee, posle deset sati. Zastori su navueni i lampe upaljene. Pisaa main