Beogradsko VREME 1307

7/24/2019 Beogradsko VREME 1307

1/65

cena 200

21. januar 2016.

broj

BiH KM; Hrvatska KN; Makedona DEN; CG . EUR; Slovena . EUR; Austria, Greece . EUR; Germany . EUR; Switzerland . CHF

IZVOLTE

NA IZBORE

Portret savremenika: Neboja Stefanovi

udesna sudbina doktora prorokaStrah od nove ekonomske krize

Uspon i pad nafte

cena 200

21. anuar 2016.

BiH ; Hrvatska ; Makedona DEN; CG . ; Slovena . ; Austria, Greece . ; ermany . ; Switzerland . CHF

Portret savremeni a: Neboj a Stefanovi

udesna sudbina doktora prorokaStra o nove e onoms e rize

Uspon i pad nafte


2/65


3/65

izdava

NP VREME d.o.o.

Trg Republike , Beograd

direktor

Stevan Risti

pomonik direktora

Vojislav Miloevi

finansijski direktor

Daniela Vesi

glavni urednik

Dragoljub arkovi

odgovorni urednik

Filip varm

pomonici glavnog urednika

Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijat

Jovana Prei

redakcija

Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,

Zora Dreli, Slobodan Georgijev,

Neboja Grujii (kultura),

Andrej Ivanji (svet),

Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,

Jasmina Lazi, Zoran Majdin,

Radmilo Markovi, Saa Markovi,

Ivana Milanovi Hraovec,

Milovan Milenkovi (foto),

Milan Miloevi, Teofil Pani,

Saa Rakezi, Mirko Rudi,

Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi,

Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi,

Tanja Topi, Biljana Vasi, Milo Vasi,

Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacija

Dragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcija

Ivan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;

lektori:Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi;

korektori:Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanje

www.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplataNikola ulafi, Milan Radovi

raunovodstvo

Slavica Spasojevi

marketing

Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: [email protected]

telefon redakcije: /-

telefaks:/-

tampa

Rotografika, Subotica

ISSN

COBISS.SRID

BROJ

21. januar 2016.

Zoom:Izbori i ekonomija

Izbori :

Mangup iz vlastitih redova

Nuspojave:Veseli klijenti evropske trulei

Srpsko-hrvatska prepucavanja:

Rakete i makete

Portret savremenika:Neboja Stefanovi

Lini stav:Kako se ostaje bez posla

u srpskoj policiji

Istraivanje Dravni slubenici vs.

Drava:Pravda za policajce

Veronauka i graansko vaspitanje:

Sedmi kolski as

Plivanje za asni krst:

Kianka na ubari

Rekom:Mi se pomirili, a vi?

Lisica i dral:Confessions

KULTURA

Ansambl Kolo:Novi folklor

Intervju:Dragan Markovina, istoriar

In memoriam:Branko Vuievi

()

Kultura svakodnevice:

Naslee Spasenije Markovi

Lagunine knjige

TV Manijak:TV dijagnoza

SVET

Strah od nove ekonomske krize:

Uspon i pad nae

Intervju:dr Goran Nikoli,

Institut za evropske studije

Transatlantsko trgovinsko i investici-

ono partnerstvo:Od Litvanije do Havaja

Navigator:Hemingvej Tvitera

Jedni u Transatlantskom trgovinskom i

investicionom partnerstvu (TTIP) izmeu EU

i SAD vide pojednostavljivanje trgovinskih

procedura, ukidanje ili sniavanje carina,

vei stepen saradnje u donoenju propisa,

otvaranje novih radnih mesta i, na osnovu

svega toga, konano prevazilaenje svetske

ekonomske krize iz 2008. Drugi pak strahuju

da se iza brda valja sniavanje socijalnih,

ekolokih i demokratskih standarda, a sve u

korist monih multinacionalnih korporacija

:

Sva ova postjugoslavenska drutva

nikad nisu bila u goroj situaciji, naravno

sa izuzetkom Drugog svetskog i ovog

poslednjeg rata. Ali to ne znai da se

ne dogaa neto novo, pogotovo kod

mlaih ljudi koji aktivno promiljaju

i naslee jugoslavenskog prostora,

njegovu sadanjost, a posebno budunost.

Mislim da je to nezaustavljivo i da esledeih desetlea ta paralelna stvarnost

naprosto postati mejnstrim. Moda

greim, ali to je moje miljenje

:

Ko koga dri na nianu i kakva je uloga

Joce Amsterdama u geostratekom

sukobu Beograda i Zagreba

:


4/65

ZOOM

RAGOLJUB ARKOVI

Izbori i ekonomija: Sve do

blagovesti da e parlamentarnihizbora ipak biti glavni razlog

premiljanja o toj temi

bila je dilema kako e to

uticati na srpsku ekonomiju.

Sad te dileme nema

, :

U narednih 45 dana premijer Srbije nee da pria o izborima.

Tako je barem obeao u utorak prilikom otvaranja radova na

mostu kod Ostrunice, koji e da grade Austrijanci dok e nai

da nose vodu i meaju beton.

On e, kako je rekao, da radi, radi, radi... a drugi nek priaju.

Bilo ga je malo ponelo pa je o poduhvatima govorio u prvom

licu jednine, kao da je sve to je za njegovog mandata izgrae-

no ba njegovih ruku delo. Nije ni udo to neki put ne uje

sebe. Kom su onoliko dugo i buno aplaudirali na sednici Glav-nog odbora -a, mora pomalo da ogluvi, mada mu je, vero-

vatno, sluh bio naet i prolonedeljnim zviducima na otva-

ranju Evropskog prvenstva u vaterpolu.

Sve do nedeljne blagovesti da e vanrednih parlamentar-

nih izbora ipak biti glavni razlog Vuievog premiljanja o toj

temi bila je dilema kako e to uticati na srpsku ekonomiju. Sad,

odjednom, te dileme nema.

Samo je sticaj okolnosti da je gotovo u istom danu kada je

Vui oglasio vanredne parlamentarne izbore, francuski pred-

sednik Fransoa Oland proglasio vanredno ekonomsko stanje

u zemlji i poruio da je vreme za redefinisanje ekonomskog isocijalnog modela Francuske.

Naravno, ovo se tumai i kao Olandov predizborni trik u

danima kad raste zebnja od povratka sveta u 2008. godinu (to

d d b d d

govori, pa se jadni dometi srpske ekonomije guraju u drugi

plan, relativni uspesi preuveliavaju, a ini mi se da je ekono-

mija poslednja rupa na svirali vladajue klase, razgoropa-

ene mogunou da dok se za njih glasa maksimalno isko-

riste decenijski moto svake vlasti u se, na se, i podase, pa ko

zagrabi vie.

Do trenutka nastanka ovog teksta o vanrednim izborima su

se oglasili i pozvani i nepozvani, ali je utanje poslovne zajed-

nice Srbije ako takvo neto uopte postoji vie nego uolji-

vo. To se pretvorilo u grupu zaplaenih ljudi to za kapital,to od straha da ne dopadnu kakve robije i dopustili su da

budu gotovo robovi politikih manipulacija.

Ovde je zavladao primitivni obrazac po kome je u tueg tat-

ka pogolema patka i sve oi su uprte u neke strance. Patrio-

tizam trenutno ima slabu prou a najslabiju ima ekonomski

patriotizam. Strani investitori rado su vieni gosti, oni piu

bele knjige, oni dele savete akom i kapom, preuzeli su goto-

vo celu infrastrukturu Srbije, dobijaju privilegovane ugovore

viestruko zatiene klauzulama o tajnosti, a naim firmama i

poslovnim ljudima zapalo je da budu podizvoai radova, kao

na pomenutom ostrunikom mostu.Oland je, primera radi, uvodei ekonomsko vanredno sta-

nje, predstavio niz ekonomskih mera u godinjem obraanju

francuskim poslovnim liderima s ciljem podsticanja stagni-

k k k h

Ovde je zavladao primitivni obrazac po kome je u tueg tatka pogolema

atka i sve oi su uprte u neke strance. Patriotizam trenutno ima slabu

prou, a najslabiju ima ekonomski patriotizam


5/65

:

U nas se Vui i njegovi najradije obraaju partijskim aktivisti-

ma i nekakvoj generalnoj javnosti kojom se lake manipulie

nego upuenim grupama. Takva praksa formira i javno mnje-

nje. Kao odlinu ilustraciju takvog stanja ne mogu da odolim

da citiram rei Dragoljub Zbiljia, vlasnika Energotehnike

Juna Baka, koji je u maju prole godine za Vreme izjavio:

Ve godinama je praksa da svaki tender na kome pobedi srp-

ska kompanija bude osporavan; sumnja se u strunost, trae

se zakulisne radnje i vidi navodna korupcija. Ako posao do-

bije bilo koja inostrana kompanija, automatski se sve smatra

regularnim. Postoje zagovornici teze da sami nita ne ume-

mo da uradimo.

Zbiljieva firma, pa i on lino, bili su u to doba pod bara-

nom vatrom zbog sumnji oko nametenog tendera za isui-

vanje kopa Tamnava, a sad se opet pominje oko nekog poslas Energoprojektom gde se kao naruilac pojavljuje Elektro-

mrea Srbije, kojima direktoruje Nikola Petrovi, Vuiev kum.

Zbilji, meutim, s razlogom upozorava da u oblasti kapi-

talne gradnje u Srbiji postoji samo nekoliko firmi koje su pre-

ivele i da sumnjiavost oko prirode njihovih poslova donosi

viestruku tetu. Na kraju, ako ne budu radile, nee imati re-

ference da izau i na neka druga trita.

Uostalom, proseni Srbin zna imena firmi koje e ii na do-

bo, ali ga nita ne upuuje da navede makar jednu uspenu.

Maehinski odnos vlasti prema domaem preduzetnitvu

odrazio se i na medijsku sliku o tome i nama je sasvim pri-rodno da Kinezi grade pruge, Azerbejdanci puteve, Austri-

janci mostove i tunele, dok nai mogu da drndaju vunu dra-

gome za gunju.

l k k d

nije razlog da niko iz Ambasade Srbije ne bude na sveanosti

u Ljubljani kada je Delta holding, pre nekih dvadesetak dana,

otpoela gradnju hotela vrednog 40 miliona evra to je vero-

vatno najvei srpski pojedinani izvozni posao u neku od ze-

malja Evropske unije.

:

Vanredni izbori e na nekoliko meseci odvratiti panju od re-

formi, izjavio je ministar finansija Duan Vujovi.

Ali s druge strane, izbori pruaju ansu da se prevaziu po-

stojee drutvene podele i pojaa konsenzus za duboke eko-

nomske reforme ocenio je Vujovi, sasvim oekivano pridru-

ujui se aplauzima Glavnog odbora -a.

Strunjaci se slau da e najavljeni izbori usporiti razvoj Sr-

bije. Vladimir Vukovi iz Fiskalnog saveta podsea da su u

2016. planirane najtee reforme, ali upozorava i da bi ih izbo-ri mogli odloiti.

Kad god smo do sada imali izbore, dolazilo je do odlaga-

nja ekonomskih mera. I sada bi za najmanje nekoliko me-

seci moglo doi do pomeranja otkaza i reforme javnih pre-

duzea. U vreme izbora uzdraniji su i investitori, pa bismo

mogli oekivati i usporeniji privredni rast kae Vukovi

za Blic.

Daeng Kim, stalni predstavnik Meunarodnog monetarnog

fonda u Beogradu, kratko je izjavio da trenutno proce-

njuju posledice najavljenih prevremenih izbora.

Trebae nam neko vreme da saoptimo na stav o tome rekao je Daeng.

Domaim preduzetnicima ne bi bilo dovoljno ni sve vreme

ovog sveta. Oni su saterani u miju rupu i aktuelni su dokaz

d b l k k

Foto: FoNet/AP


6/65

Izbori 2016.

MANGUP IZ VL


7/65

Svoju odluku o

raspisivanju prevremenih

izbora Aleksandar

Vui je na GO SNS-a

obrazloio namerom da se

razrei drutveni sukob

koji blokira reforme,

to je sasvim u duhupermanentne proizvodnje

afera i tabloidnih dravnih

udara u Srbiji za vreme

naprednjakog reima

O

dlukom da uvede Srbiju u van-redne parlamentarne izbore,

premijer Aleksandar Vuiimae priliku da uradi ma-

kar tri korisne stvari za sebe i . Prvo,raunica je da e na vreme kapitalizovatii dalje neprikosnoveni, istina opadajuiugled koji ima meu glasaima, te sebi ipartiji produiti vlast do 2020. godine. toznai da manipuliui vanrednim izbo-rima i rejtinzima ef naprednjaka moeve sada da upie osam godina vlasti. Jer,doli su na vlast 2012, i bie im ovo drugi

vanredni parlamentarni izbori (prethod-ni su bili marta 2014).

Drugo, time to je izbornu skuptinu-a, prvobitno najavljenu za 13. februar,odloio za 21. maj ove godine, dakle posleizbora u dravi na svim nivoima, pruieansu svim naprednjacima odreda i lojal-nima i mangupima ali i lojalnim mangu-pima da izginu za njega, stranku, a ondai za sebe u predizbornoj kampanji. Vuiim je, zato, ve najavio da e ga u kampa-

nji videti manje nego ikada, mada e onraditi vie nego ikada, jer ne eli da sezaustavi nijedan zapoeti proces. Ukrat-ko, isuvie zauzeti premijer dae funk-cionerima a jo jednu priliku da mu

STITIH REDOVA


8/65

maju dokau kao najlojalniji i najvred-niji, a kud e bolju priliku za to od op-tih izbora. Samo tako vieniji napred-njaci osigurae sebi mesto u stranakoj, apotom, razume se i u dravnoj hijerarhiji.Vui je stranku zapravo stavio pod ko-lektivnu psihozu, svaki lan i funkcioner-a e izgarati u predstojeoj kampanjikako i dolikuje pravovernom naprednja-ku, posebno zato to svako od njih zna daje ef u procentima nepristojno popular-

niji od sopstvene stranke. Tako da je Vu-i iskusno izveo zaokret s pomeranjemstranake izborne skuptine jer se, po-znato je, generali pred sam rat ne sme-njuju. Mada je, poznajui Vuieve ma-rifetluke, veliko pitanje koliko je najavada planira da se zahvali i mangupimau svojim redovima, odnosno onima kojisu stajali pored njega, govorili isto kao ion, a radili kao oni pre njega, stvarna. Ikoliko e posle izbora uopte vie i biti

aktuelna. S Vuiem se nikad ne zna, onsvakodnevno mnogo pria, mnogo pretii mnogo obeava i Srbiji i svojoj partiji, auglavnom se posle ispostavlja da je svebila opsena varka obmana igrokaz koji

A pria o mangupima i stranakoj izbor-noj skuptini odlino je bukalo i za lan-stvo -a i za birae kad pone opta iz-borna trka. Razume se, on je i oko prome-ne datuma odravanja stranake izbor-ne skuptine napravio nepotrebnu far-su: elim da se skuptina stranke od-loi, kako, u sluaju loih rezultata naizborima ne bih bio na teretu strankeu godinama koje predstoje i da lano-vi dobiju mogunost da izaberu drugog

predsednika i drugi tim, objasnio je efnaprednjacima.

Tree, na prevremenim izborima 2016,Vui moe da se obrauna sa demokrat-skom proevropskom opozicijom mnogolake nego 2018, kad bi izborima bilo regu-larno vreme. Demokratska opozicija da-nas nema pare, nema medije, nema konti-nuitet opozicionog delovanja u poslednjeetiri godine jer je izgubila vreme u cepa-nju, izmirivanju rauna, ali i glumatajui

pijune na Vuievoj ahovskoj tabli. Sadapregovaraju o udruivanju protiv Vuia,a to je ono to bi njemu, uistinu, moglo dazasmeta. Zato e pokuati da ih rasturi,onako kako mu je to ve jednom polo za

Ipak, mesecima se Vui, i to javno, pre-

miljao o jo jednim izborima. Otud, dale-

ko je od istine kada kae da je Srbija da-nas sidro i simbol stabilnosti, budui dasmo otkako je u vlasti, a to je neto vieod tri i po godine u neprekidnim najava-ma i odjavama moguih vanrednih izbo-ra, rekonstrukcija vlade i nezaobilaznimaferama za koje se, ak i ako nemaju di-rektne veze sa njim, na kraju raznim spi-novanjima na relaciji tabloidi Pink Nemanjina 11 ispostavi da su okida zadravni udar. Ako zanemarimo onu sta-ru da u Srbiji vazda vlada atmosfera pre-dizborne kampanje, i da otkako je na vla-sti, premijer redovno mae novim izbo-rima, svojim odlaskom, preti graanimakako e imati prilike da izaberu boljeg, uovom nekom poslednjem periodu, opci-ja vanrednih izbora vie je puta spomi-njana tokom 2015, i tabloidi su poestona naslovnim stranama objavljivali daje Vui presekao, prelomio, odluiokako izbora nee biti, kako ga ovi njegoviu stranci, visoki funkcioneri i ostali, pri-

tiskaju na biralita, a on eto, nee, da neremeti reforme, ne zaustavi Srbiju i takoto. Poslednji put se o tome govorilo u ok-tobru 2015. Vui je naime rekao da bi biloneodgovorno da se ide na izbore: Mojaodluka je da ne idemo na izbore. Dobroje da nemamo izbore jo najmanje estmeseci jer bi to bilo neodgovorno u tre-nutku kada imamo Unesko i otvaranjepoglavlja... Da li e ih biti za est, osam ilideset meseci, ne znam, ali u narednih tri,

etiri ili pet nee ih biti. Moj posao je dadonosim odluke u interesu graana. Posvemu sudei, i bie tako. Najmanje estmeseci istie taman tako pred kraj apri-la za kada se i najavljuju republiki, po-krajinski i lokalni izbori u Srbiji. Naime, utrenutku kada se ovaj tekst pie (utorak,19. januar) jo nije izvesno da e to biti 24.april ove godine, ali je, kako pie tampa,najverovatnije to dan odravanja izbora.Vui je rekao da 24. april nije nerealan.

Elem, priu o moguim izborima poslete Vuieve izjave da izbora nee biti naj-manje est meseci, smenile su dve velikeafere koje su tresle Srbiju ceo novembari decembar Prva je poela javnom prepi

Foto: FoNet/ Nenad orevi

Foto: FoNet/ Aleksandar Levajkovi

EVROSKEPTICI:S. Rakovi Ivi,B. Obradovi;V. eelj


9/65

vlasnika tabloida Kurir Aleksandra Ro-dia i metastazirala, dalje, u najave drav-nog udara, destabilizacije Srbije, uruava-nja vlade i njenog premijera Vuia. Drugiskandal je proizveo jo aktuelni ministarodbrane Bratislav Gai kada je, pripre-

majui se za izjavu ispred ukljuenih ka-mera, prostaki, bahato i necivilizovanonovinarki B92 Zlatiji Labovi dobacio davoli novinarke koje lako kleknu.

I moda ga je ba sluaj dobrog prija-telja i potpredsednika -a Gaia pod-stakao da u permanentnoj dilemi da li dagurne Srbiju u jo jedne, zapravo tree poredu parlamentarne izbore u samo etirigodine, nakratko napravi zaokret i naja-vi izbore za 13. februar, ali ne republike,

nego stranake vanredne i tajne! To jebilo pre samo mesec dana (18. decembra2015). Najavio je dakle, izbornu skupti-nu na kojoj bi se predsednik stranke, nje-govi zamenici, lanovi Glavnog odbora,Predsednitva, Statutarne komisije, Nad-zornog odbora birali tajno. Tada je, namitingu -a u Spensu u Novom Sadu,ef naprednjaka rekao ovako: Vreme jeda i sebe preispitamo, da vidimo ta smouradili u prethodne dve i po godine, da

se zahvalimo svima koji su dobro radi-li, da se zahvalimo i onima koji su manjedobro radili i da poelimo dobrodolicuonima koji do sada nisu imali takvu pri-liku Vreme je da idemo ukorak sa onim

se, pre vraanja mandata narodu, prvorei mangupa u svojim redovima, madase zna da u naprednjakom vokabularumangup znai nelojalan Vuiu i da eizborna skuptina biti samo glasanje zaljude od Vuievog poverenja, o emu je

pisano na stranicama Vremena.U tom je raspoloenju da se na vanred-

ne parlamentarne izbore ne ide, bio i tikpred Novu godinu. Pa je 29. decembra za Prva izjavio da u 2016. ne bi trebalo daih bude: Ne bi trebalo da bude republi-kih izbora, ne vidim razloga za to, ali tonikad ne moete da iskljuite. Ali i dodao ne bi trebalo osim ukoliko ne doedo drastine promene i narod postanenaroito nezadovoljan. Tada je najavio

i da e novi ministar odbrane startovatiu januaru, istina, ime nije navodio, ali sesve nekako priinjavalo u prazninoj idilida je premijeru i dalje samo na pameti damalo disciplinuje stranake funkcionere.

Narodno naroito nezadovoljstvo nije

se moglo primetiti ni u novinama ni nateleviziji, a, da se ne laemo, ni na ulici.

Naprotiv, padao je prvi januarski sneg inove su lopate u rukama Aleksandra Vu-lina i Sinie Malog samo vrcale, a narod,reklo bi se, razdragan. Jedino je to zvida-nje u Areni premijeru pokvarilo raspolo

prvenstva u vaterpolu, 10. januara, publi-ka je burno negodovala to na pojavljiva-nje predsednika Tomislava Nikolia, tona prigodno zahvaljivanje ministra omla-dine i sporta Vanje Udoviia premijeruVuiu i gradonaelniku Sinii Malom.

Premijer Vui je poruio onima koji suzvidali u Beogradskoj areni da nema po-trebe da na takav nain rue ugled Srbije,a da e im on izai u susret i omoguiti danaprave jo vei politiki dogaaj. Aludi-rao je kanda na mogunost raspisivanjavanrednih parlamentarnih izbora: Odlu-ku o izborima ne mogu da donesem sam,razgovarau o tome sa saradnicima, mi-nistrima i predsednikom Srbije. Nadamse da e graani Srbije uskoro imati pri-

liku da izaberu bolje, rekao je tada uvre-eni Vui i dodao da parlamentarne iz-bore svi ele.

Potom, kako je saoptila Sluba -aza informisanje, Vui je zakazao sednicuGlavnog odbora za nedelju, 17. januar. Petdana pred sednicu Glavnog odbora saop-teno je da e premijer od -a zatra-iti odobrenje da pre stranake skupti-ne zakazane za 13. februar odlui o ras-pisivanju vanrednih parlamentarnih iz-

bora. Ukratko, nije zatraio odobrenje.Samo je u svom govoru pred Glavnim od-borom -a obznanio da je odluio da seide na vanredne parlamentarne izbore.

Svoju odluku o raspisivanju prevre

PROEVROPSKE PARTIJE: DS i ostaliFoto: FoNet/ Zoran Mra


10/65

-a obrazloio namerom da se razre-i drutveni sukob koji blokira reformeto je sasvim u duhu permanentne proi-zvodnje afera i tabloidnih dravnih uda-ra u Srbiji za vreme naprednjakog re-

ima.Vui je na sednici Glavnog odbo-ra -a dodao da je vladi potreban punmandat kako bi do 2020. dovrila zapo-ete reforme. I mada je odluka o izbori-ma na Glavnom odboru pozdravljena ibezmalo etvorominutnim aplauzom nanogama, svakako da ima i onih napred-njaka koji ne misle da su prevremeni iz-bori reenje. Izbori sobom nose i vea imanja proklizavanja, uprkos rejtinzima,i nije Vui prvi politiar u Srbiji koji kal-

kulie datumima i prevremenim izbori-ma. Radili su to i Slobodan Miloevi iBoris Tadi. I obojici se to, jednom obiloo glavu. Obino je i dovoljno samo jed-nom No posle aplauza Vui je rekao da

da li, i u naredne etiri godine, eli da na-stavi evropskim putem.

-uI tako je Vui, svojim govorom na Glav-nom odboru, meu okupljenim napred-

njacima dao nekakav nacrt u okviru ko-jeg bi trebalo da pripreme i razrade pre-dizbornu kampanju: Stranka i vladakoju je ona formirala nailaze na ogro-man otpor upravo stoga to je nastoja-la da razbije blok koji su inili tajkuni,politiari i kriminalci, kojima nije bilou interesu da Srbija napreduje i da sebilo ta menja. () Otpoeli smo sukob isa njima i sa onima meu nama kojima

je vlast samo nain za lino bogaenje.

() Centar otpora i ovoj vladi i pristoj-noj i naprednoj Srbiji i politici reformi supripadnici bive loe vlasti i lane elite,koju je ta vlast stvorila i obezbedila imprivilegije rekao je Vui zakljuivi da

bilo kakve promene i napredak zemlje.ini se, tako, da e okosnica napred-

njake kampanje biti konstantni napadna Demokratsku stranku, koja i po po-slednjim istraivanjima -a moe da

pree cenzus samostalno, kao i socijalistii radikali, dok se ostali mogu nadati cen-zusu samo u koalicijama. Po ovom istra-ivanju za bi glasalo skoro 43 odstograana. Pritom, valja napomenuti da suistraivanja jedina koja pokazujublagi pad Vuievog rejtinga. Postoje iona druga po kojima je podrka Vuiu inaprednjacima iznad 50 odsto. Takvo jenedavno istraivanje Faktora plus i listaPolitika (51,4%), (9,5%), (6,5%),

(6%), -Dveri (5,2%). Vui, naime,ne sme da rizikuje ponovno okupljanjedemokrata proevropskog tipa i buenjenjihovih glasaa koji su jo u apstinenci-ji izato emu demokrate biti fokus kam

Izbori 2012Rezultati izbora za narodne poslanike Narodne skuptine, odranih 6. maja 2012. godine:

Lista/partija Glasova Mandata % od glasalih % od upisanih

1. Pokrenimo Srbiju - Tomislav Nikoli- (, ,...) 940.659 73 24,04 13,89

2. Izbor za bolji ivot - Boris Tadi 863.294 67 22,06 12,75

2. Ivica Dai - i 567.689 44 14,51 8,394. Demokratska stranka Srbije - Vojislav Kotunica 273.532 21 6,99 4,04

5. edomir Jovanovi Preokret Liberalno demokratska partija,

Srpski pokret obnove, Socijaldemokratska unija, Bogata srbija,Vojvoanska partija, Demokratska partija Sandaka, Zelena eko-

loka partija - Zeleni, Partija bugara srbije

255.546 19 6,53 3,77

6. Ujedinjeni regioni Srbije - Mlaan Dinki 215.666 16 5,51 3,19

7. Savez vojvoanskih Maara-Itvan Pastor 68.323 5 1,75 1,01

8. Stranka demokratske akcije Sandaka- Dr Sulejman Ugljani 27.708 2 0,71 0,41

9. Sve zajedno , , , , Slovaka stranka-Emir Elfi 24.993 1 0,64 0,37

10. Nijedan od ponuenih odgovora 22.905 1 0,59 0,34

11. Koalicija Albanaca Preevske doline 13.384 1 0,34 0,20

12. Srpska radikalna stranka - dr Vojislav eelj 180.558 0 4,61 2,67

13. Dveri za ivot Srbije 169.590 0 4,33 2,51

14. Pokret radnika i seljaka 57.199 0 1,46 0,84

15. Komunistika partija Josip Broz 28.977 0 0,74 0,43

16. Socijaldemokratski savez Neboja Lekovi 16.572 0 0,42 0,24

17. Reformistika stranka Prof. Dr Milan Vinji 8.867 0 0,23 0,13

18. Crnogorska partija Nenad Stevovi 3.855 0 0,10 0,06

Broj biraa upisanih u biraki spisak 6.770.013 (100%)Ukupan broj biraa koji su glasali 3.912.904 (57,79%)

Broj nevaeih glasakih listia 170.995 (4,37% od izalih biraa, 2,65% od broja upisanih biraa)

Broj listia koji nisu ubaeni u glasake kutije 1.792 (0,04% od broja upisanih biraa)

Rezultati


11/65

vie od 50 odsto birakog tela koje bi gla-salo za njega takozvani opredeljeni bira-i. to vie biraa iz korpusa apstinena-

ta demokratske-proevropske orijentaci-je izae na izbore i glasa za neku od svo-jih rasparanih pa ponovo ujedinjenihstranaka, Vuievi neverovatni rejtinzie se otapati

urednik asopisa Nova srpska politikamisao i autor istraivanja po kojima Vu-i ima podrku oko deset procenata niunego u ostalim istraivanjima, objanja-va: Strategija Vuieva e biti da simpa-

tizere opozicije ostavi kod kue, da imogadi izbore, da se poalje poruka da tagod radili ve se zna ko e da pobedi, zatoi jesu vani ti rezultati koji se plasirajuda Vui ima podrku vie od 50 odstograana.

Ako su konture kampanje manje-

-vie predvidljive i oekivane, ovo pre-dizborno iekivanje obeleie i dve eni-

gme: kako e izgledati kampanja Daie-vih socijalista i ta e ponuditi demokrat-ska opozicija, bilo u jednoj, dve ili desetakkolona. Istina je da je aktuelni prvi pot-predsednik vlade i ministar spoljnih po

iz svakog politikog eira, no ovog putae zaista biti delikatno, bez obzira na toto lider -a nije ekao izborno vee daprvi stigne na estitanje Vuiu, kao 2014,ve mu je estitao pre nego to je Vui i

odluio hoe li biti vanrednih izbora. SaPalmom i Krkobabiem, Dai je u raz-govoru sa efom naprednjaka (5. januar,sedite -a) dogovorio nastavak postiz-borne saradnje na lokalnom i pokrajin-skom nivou, sve u stilu da tim koji dobijane treba menjati, sa im se Vui general-no saglasio, ali i ostavio dovoljno prostorau tumaenju rezultata sastanka, tamantoliko da je sve mogue. Na sastanku suVui i Dai razgovarali i o tada jo uvek

samo moguim parlamentarnim izbori-ma. Vui je, posle sastanka, kazao: Pri-ali smo i o republikim izborima. Ja sam,kao premijer, rekao da bih voleo da ih iz-begnemo ali da to zavisi i od atmosfere u

Izbori 2014.Rezultati izbora za narodne poslanike Narodne skuptine, odranih 16. marta 2014. godine.

Izborna lista Glasova Mandata % od glasalih % od upisanih

1. Aleksandar Vui - Budunost u koju verujemo (Srpska napred-

na stranka, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija, Srp-

ski pokret obnove, Pokret socijalista)

1.736.920 158 48,35 25,67

2. Ivica Dai - , , 484.607 44 13,49 7,16

3. Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju - , 216.634 19 6,03 3,20

4. Boris Tadi - Nova demokratska stranka - Zeleni, - Nenad

anak, Zajedno za Srbiju, , Zajedno za Vojvodinu, Demo-kratska levica Roma

204.767 18 5,70 3,03

5. Savez vojvoanskih Maara Itvan Pastor 75.294 6 2,10 1,11

6. Sandaka dr Sulejman Ugljanin 35.157 3 0,98 0,52

7. Partija za demokratsko delovanje Riza Halimi 24.301 2 0,68 0,36

8. Demokratska stranka Srbije Vojislav Kotunica 152.436 0 4,24 2,25

9. Dveri- Boko Obradovi 128.458 0 3,58 1,9010. edomir Jovanovi , , 120.879 0 3,36 1,79

11. Ujedinjeni regioni Srbije Mlaan Dinki 109.167 0 3,04 1,61

12. Dosta je bilo Saa Radulovi 74.973 0 2,09 1,11

13. Srpska radikalna stranka dr Vojislav eelj 72.303 0 2,01 1,07

14. Trea Srbija Za sve vredne ljude 16.206 0 0,45 0,24

15. Ruska stranka Slobodan Nikoli 6.547 0 0,18 0,10

16. Crnogorska partija Josip Broz 6.388 0 0,18 0,09

17. Grupa graana Patriotski front dr Borislav Pelevi 4.514 0 0,13 0,07

18. Lista nacionalnih zajednica -----Emir Elfi 3.983 0 0,11 0,06

19. Koalicija graana svih naroda i narodnosti- - 3.182 0 0,09 0,05

Broj biraa upisanih u biraki spisak: 6.765.998

Ukupan broj biraa koji su glasali: 3.592.375 (53,08%)

Broj nevaeih glasakih listia: 114.001 (3,17% od glasalih, 1.68% od ukupnog broja)


12/65

demantovao prie kako e ii na za-jedniku listu sa -om, uz opasku dato rade oni koji imaju problem da preucenzus: Kao i prie da elim da ode u

opoziciju. To je obina glupost, svako kome poznaje zna da nisam toliko glup daodem iz prve lige, rekao je Dai.

Vui je, meutim, opet bio raspoloenda se ali sa Daiem pa je prokomenta-risao da Ivicu samo zanima da li e bitivanrednih parlamentarnih izbora. Daimu nije ostao duan. Odgovorio je da gaVui stresira svaka tri meseca sa naja-vom izbora i da nije tajna da je on za re-dovne izbore. Posle, pred sednicu -

-a, kada je bilo gotovo izvesno da e Vu-i doneti odluku o vanrednim parlamen-tarnim izborima, ef srpske diplomatijeje pomirljivo rekao da razume razmilja-nja premijera o odravanju republikih

stranaka koji se navodno zalau za izbo-re, a znaju da nee imati uspeha na nji-ma. Dodao je i da stvaranje nestabilnepolitike atmosfere nije dobro za Srbiju,

ali je za to optuio opoziciju. Imam veli-ko razumevanje za Vuia, imajui u viduda je on, pored svih rezultata i uspehakoje je Vlada Srbije postigla, izloen ne-opravdanim kritikama, podmetanjima istvaranju nezdrave atmosfere, koja nijesamo politiki usmerena ve se tie i nje-gove porodice, rekao je Dai na novogo-dinjem prijemu za efove diplomatskihmisija i meunarodnih organizacija kaoi za direktore i glavne urednike medija.

Nije, meutim, mogao da ne primeti da jeza Srbiju vano da i na unutranjem pla-nu bude predvidljiva kao to je na spolj-nom planu ojaala svoju poziciju. I, sebi,kao i mnogo puta dosad uskoio u usta

Vui stresira svaka tri meseca najavamaizbora, u prevodu, rekao je svom premi-

jeru da je dozlaboga nepredvidljiv jedanovek i premijer. Kako Srbija sa takvimpremijerom da bude predvidljiva zemlja?Zato pljute pitanja socijalista iz svih kra-jeva Srbije: Koga napadati u kampanji ita ponuditi to bi se makar u nijansa-ma razlikovalo od onoga to e biraimanuditi Vui.

Da ga napadnemo ne smemo: em smobili u istoj vladi pa to nema smisla, em jezlopamtilo, pa to moe da boli. Meutim,snishodljivost nas ostavlja potpuno namargini, pria jedan od iskusnih socija-lista za Vreme i napominje da je u pi-tanju identitet partije, a da se iz avionavidi da je omiljeni Vuiev leviar Vulin,a ne Dai. Prema njegovim reima soci-jalisti ekaju da se o svemu izjasni liderstranke, ali cede kroz zube da bi verolo-mni potez Vuia i ostavljanje socijalistavan vlade za bio tei udarac od onogkoji su pretrpeli 5. oktobra.

U trenutku nastajanja ovog teksta (uto-

rak uvee, 19. januar) u seditu -a, iza za-tvorenih vrata, odran je prvi sastanakopozicionih lidera demokratske proe-vropske orijentacije, kome je predseda-vao lider -a Bojan Pajti, a prisustvo-vali listom nekadanji funkcioneri -a,a danas lideri novih partija, Boris Tadi,Duan Petrovi, Zoran ivkovi, edomirJovanovi, Janko Veselinovi, te predstav-nici jo nekih manjih stranaka i sindika-ta. Sastanak je trajao dva sata i 45 minu-

ta, a po njegovom zavretku nisu hteli dadaju izjave za medije, takav je bio dogo-vor, rekao je Tadi. Samo je lider -a Bo-jan Pajti proitao zajednike zakljukesa sastanka. Pre svega dogovorili su se dasaopte da su se okupili da poraze reimAleksandra Vuia, kao i da nakon izbo-ra nijedna od ovih stranaka nee ulaziti ukoalicije sa predstavnicima njegovog rei-ma. Jo se nisu dogovorili kako e nastu-piti na izborima, da li na zajednikoj listi

ili vie njih, ali Pajti je rekao da su blizuideji da nastupe zajedno. O tome e raz-govarati na sledeem sastanku.

Ako nije isuvie kasno, i to je dovoljnoza poetak

Ako su konture kampanje SNS manje-viepredvidljive i oekivane, ovo predizborno

iekivanje obeleie i dve enigme: kako

e izgledati kampanja Daievih socijalista

i ta e ponuditi demokratska opozicija,

bilo u jednoj, dve ili desetak kolona

STRESIRAN NAJAVAMA IZBORA:I. DaiFoto: Tanjug/ Rade Preli


13/65

NUSPOJAVE

TEOFIL PANI

Veseli klijenti evropske truleiPre nego to bude jasno o emu se govori u ovoj kolumni,

da razjasnimo o emu se u njoj govoriti nee: o tzv. vanred-

nim izborima. O njima sam sve rekao jo letos na ovom

istom mestu, kada se o njima prvi put ozbiljnije zaukalo:

ta na svaki nain nelegitimna i nedostojna arada brutalno

je izrugivanje s institucijama i sa samom parlamentarnom

demokratijom; poletno uestvovati u njoj, makar i protiv

Vuia, znai poklanjati nezasluen legitimitet Uzurpatoru

i njegovim hirovima, koji ve debelo prelaze crtu otvoreno

sociopatskog. I, da li je to moje zakeranje ita pomoglo, iko-

ga pomerilo k razmiljanju? Nije, kao to sam i napisao da

nee. Eno gde se opoziciona telad, i patriotska i jevropej-ska, veselo mrekaju i guvaju pred ulaskom u klanicu; ove

prve jo nekako i da razumem jer nemaju ta da izgube, ali

ovi drugi potpuna su misterija. Voleo bih da se prevarim (i

uiniu sve u okv. sv. mogunosti da se prevarim!), ali koli-

ko u aprilu ili maju nai vrli demokratski opozicionari svih

boja i dezena nee znati ta ih je snalo nakon naivnog ue-

stvovanja u pijanim politikim orgijama bez standarda i pra-

vila, a napolju nee biti nikoga da saslua njihove alopojke:

Imali ste izbore, izgubili ste, priznali ste ih, ta sad hoete?Tzv. realpolitiare iz i okoline nijanse naih sve mizerni-

jih ionako ne zanimaju; uzgred reeno, bie da je ba u tome

ne ba neznatan deo objanjenja zato izgleda sve jadnije.

E, sad moemo na temu. to zbog uroene izofreno-

sti sopstvenog politikog identiteta (okoreli radikali koji

su preumili, ili bar poverovali u to), to u pragmatinoj (ili

makijavelistikoj, ako hoete) nameri da pokriju to vei

deo politikog spektra, tzv. naprednjaci od poetka, a naro-

ito otkad su na vlasti, indukuju svetonazornu i geopoliti-

ku rascepljenost sopstvene unutranje strukture na evro-

pejce, ak bar implicitne evroatlantiste na jednoj strani,te na patriote, u principu estoke rusofile na drugoj (baj-

dvej, Panovi je Zoran odlino primetio da se srpski naci-

onalizam potpuno rusifikovao, do te mere, dodajem ja, da

je zapravo i prestao da bude srpski u bilo kojem relevan-

tnom smislu, postavi naprosto banalni instrument auto-

kolonizacije). Ta podela je, da se razumemo, vrlo nesrazmer-

na, skoro groteskna: na prvoj strani nalazi se samo poneko

iz stranakog vrha, na drugoj vei deo rukovodstva i otpri-

like celokupno lanstvo, naroito ono prvoborako. A bo-

gme i najvei deo onog glasakog tela kojem nije mrsko da

zaokrui Vuievo ime. A sam Gospodar, gde je on u sve-

mu tome? Eh, nominalno znate gde je; u banalnoj i prlja-

vuckavoj politikoj stvarnosti, meutim, najee je tamo

gde mu najvie odgovara a celokupni njegov politiki habi-

zemnom manipulantstvu kombinovanom sa otvorenim

autoritarizmom, dakle, ka glavnim obelejima vladavine u

evroskeptinim ili otvoreno antievropskim vladama poput

Orbanove ili ove nove u Poljskoj; putinovska duga senka je,

dakako, odmah iza oka. Erdogan je tek blok dalje.

ta sve ovo znai i ta implicira? Mnogo toga, ali pro-

stor je vrlo sveden, zato idem na glavno za ovu priliku. ta

uopte znai evropejstvo jedne manipulativne, autoritar-

ne, sutinski sve vie uzurpatorske vlasti? Njene metode

su sve vie neliberalne, to bi rekao Orban, i tu je umil-

no cvrkutanje, recimo, jedne Zorane Mihajlovi ili Jadranke

Joksimovi sasvim irelevantno: ta god priale, ili, ta godo njima priao onaj neki uka, one su sastavni deo mai-

nerije medijskog, politikog a neretko i fizikog nasilja nad

srpskim drutvom, vienog ve bezbroj puta, recimo ovih

dana u Beloj Crkvi. U tom smislu, zagovorniku je slobodnog

drutva i demokratije njihovo evropejstvo sasvim neupo-

trebljivo i ako emo pravo neukusno i cinino, ak i ako je

u nekom strogo geopolitikom smislu iskreno. Na koncu,

i ta Evropa kao metafora odreenih demokratskih stan-

darda vie nije to je bila da jeste, Budimpeta i Varavane bi bili, bar na dui rok, mogui unutar njene strukture,

nego bi se ili promenili ili vie ne bi bili u tom drutvu, jer

bi iz njega bili izbaeni kao nedostojni.

Naravno, nita od ovoga ne menja moj stav: tvrdo i vr-

sto za Srbiju u i u . Naprosto, boljeg nema ni u naj-

daljoj naznaci, naprotiv. Desni argumenti protiv toga opa-

ki su i toksini, a levi najblae reeno infantilni. Ali, to ne

samo da nije jedina relevantna linija podele, nego rastui

autoritarizam unutar srpskog drutva nalae da esto ne

bude ni najvanija. ta ja imam i ta ovo drutvo ima od

glasnog evropejstva nekog salonskog cinika i licenciranogdrugosrbijanca koji je da li iz ubeenja ili interesa, napo-

sletku ba me briga stao uz ove cinine, brutalne i farsi-

no nekompetentne tetoine koje su zajahale zemlju? Na

drugoj strani, primera radi, ni za tri ivota se ne bih sloio

s geopolitikim pravcem kuda bi da mu se moe jedan

ore Vukadinovi odvukao Srbiju, ali to ne znai da u

sebi zabraniti da primetim da njegove analize unutranjeg

ustrojstva vuiizovane Srbije znaju da budu briljantne.

Naprosto, uvek je tako u vremenima jaanja autoritariz-

ma, prekjue titovskog, jue miloevievskog, danas ovog:

represija jaa unutranju solidarnost represiranih. Na sva-

kome je, dragi moji, da izabere stranu. U ovom se kontekstu

pozivati na nominalno evropejstvo reima kao na izgovor

samo je trivijalno loa kombinacija kukaviluka i politiko-

ta uopte znai evropejstvo jedne manipulativne, autoritarne i sve vie uzurpatorske vlasti


14/65

Srpsko-hrvatska prepucavanja

Rakete i

maketeKo koga dri na nianu i kakva je uloga Joce Amsterdama

u geostratekom sukobu Beograda i Zagreba

Odlazeem ministru odbrane Re-publike Hrvatske Antu Kotroma-

noviu nije sueno da poslednjedane u kabinetu provede u miru, pripre-majui se za primopredaju dunosti. Onse prole nedelje dva puta naao na meti

estokih kritika, najpre iz Beograda, azatim i iz Moskve. Najpre ga je ministarspoljnih poslova Srbije Ivica Dai esto-

ko opleo zbog toga to je, govorei o na-meri da Hrvatska od Amerike kupi bali-stike rakete sa dometom od 300 kilome-

tara, podsetio Daia i premijera Aleksan-

dra Vuia na njihovu ulogu u ratovimadevedesetih. To je ratnohukaka izja-va, naveo je Dai u saoptenju, najav-

ljujui da e Srbija preduzeti odgovara-jue zatitne i odbrambrene mere. Samo

nekoliko dana kasnije, oglasio se i zame-nik premijera Rusije Dimitrij Rogozin, na-

kon posete Beogradu tokom koje je bilorei o prodaji ruskih raketa Srbiji. Osvr-ui se na Kotromanovieve rei da Srbi-

ja ne moe u Evropsku uniju ako kupujerusko oruje, Rogozin je rekao da jezikhrvatskog ministra landara kao krava-ta, uspevajui da u istoj reenici uvre-

di i Kotromanovia i hrvatski doprinoskulturi odevanja.

Nisu samo Rogozin, Dai i Kotroma-novi ovih dana razmenjivali teke rei:poslednjih dana, u prepucavanje na lini-ji Beograda i Zagreba ukljuili su se naj-vii politiki funkcioneri obe drave, sa-mozvani i kvalifikovani vojni analitiarii geostratezi i, naravno, tabloidi koji su se

nadmetali u vriteim naslovima, dotleda bi ovek pomislio da novi srpsko-hr-

vatski rat samo to nije poeo. U utorakse, direktno iz zatvora, u raspravu uklju-io i Sreten Joci, poznatiji kao Joca Am-

sterdam, koji je ponesen patriotskim a-rom izrazio spremnost da lino finan

sistema S-300, ukoliko se ispostavi da srp-

ska drava ne moe da ga priuti. Time je

farsa dostigla vrhunac.A da je re o farsi zarad sticanja jei-

nih politikih poena, a ne o nekakvomozbiljnom zaotravanju odnosa Beogra-da i Zagreba lako moe da se uveri svako,

im razgrne maglu bombastinih izjava i

geostratekih nebuloza, to su, uostalom,

odmah konstatovali ozbiljni ljudi sa obestrane granice na Dunavu, samo to senjihov glas slabo uo. Znaju to i oni kojisu ovu sasvim nepotrebnu i na momente

smenu svau zapoeli i potpirivali, za-bavljajui se kao da je re o petardama, a

ne oruju za masovno unitenje.

Cela pria o amerikim balistikim ra-

ketama u stvari nije nova, a poela je 13.oktobra prole godine kada je, nikako ne

treba zaboraviti, izborna kampanja u Hr-

vatskoj bila na vrhuncu. Tada je zagre-baki Jutarnji list na udarnom mestuobjavio da je tamonje Ministarstvo od-brane zatrailo od Pentagona odobrenjeza nabavku esnaest samohodnih vie-

cevnih raketnih bacaa M 270, i uz to ne-koliko balistikih raketa dometa od oko300 kilometara. Nabavka ovog sistemai balistikih raketa u potpunosti bi pro-mijenila geostrateku sliku vojne ravno-tee u regiji, trijumfalno je procenio au-tor teksta, koji, meutim, nije naao zashodno da navede ni tip ni taan broj tih

stranih raketa, osim da kotaju oko dva

miliona dolara po komadu. Nije naveo ni

prema kome bi te rakete trebalo da budu

usmerene, ali to se valjda podrazumeva,osim ako Hrvatska nema nameru da si-lom reava spor sa Slovencima oko Pi-ranskog zaliva.

Uzalud su jo tada razumni ljudi uka

balistike rakete, kao ni samohodni lan-seri M 270, koji imaju domet od oko 40kilometara i u stvari predstavljaju ame-

riku verziju dobro nam poznatog siste-ma Orkan, koji se proizvodio u bivojJugoslaviji i koji i danas poseduju i Sr-bija i Hrvatska. Hrvatski portal Obris Obrana i sigurnost je jo 20. oktobra uizuzetno dobro argumentovanom tek-stu objasnio da je upitno koliko je ame-riki sistem, koji vojska vie ne ko-risti i koji se ve dvanaest godina viene proizvodi, bolji od Orkana, pogoto-vo ako se uzmu u obzir trokovi obu-

ke rukovalaca, nabavke rezervnih delo-va i remonta. Na M 270 je, dodue, mo-gue montirati i balistike rakete siste-ma sa dometom od 300 kilome-tara, ali one nikako ne ulaze u standar-dnu ponudu i za njihovu prodaju je po-trebno posebno odobrenje Kongresa. Toodobrenje, kako je nedavno javno pri-znao naelnik hrvatskog Glavnog Stoe-

ra Drago Lovri, ne samo da nije stiglo,ve nije ni zatraeno, jer su razgovori Hr-

vatske i o prodaji raketa u ranoj fazii Vaington jo nije ni odgovorio na eljuZagreba da pomenute sisteme kupi. Hr-vatska e, dodue, od Amerikanca dobi-ti neto lakih helikoptera tipa Kajova i


15/65

menja strateku ravnoteu i nije bitnoza ovu priu.

Igor Tabak, autor gore citiranog tek-

sta u Obrisu, konstatovao je da je eljaza nabavkom projektila raketaki vla-ni san i poruio onima koji te rakete vide

kao faktor odvraanja da se sete da ga-anje Zagreba raketama iz Orkana to-kom Oluje 1995. godine nije nimalo uti-calo na tok hrvatske ofanzive, ba kao to

ni uporno bombardovanje Londona ra-ketama V1 i V2 tokom Drugog svetskograta nije umanjilo britansku reenost da

se obraunaju sa Hitlerom. Pitanje svr-

sishodnosti kupovine raketa postavio jei srpski nezavisni analitiar AleksandarRadi, ali je u vodeim medijima sa obestrane granice uveliko prevladala slat-ka jeza od stranih hrvatskih raketa koje

mogu da dosegnu ne samo Beograd, nego

i Gornji Milanovac i Kruevac.I tako je krajem oktobra premijer Vu-

i otputovao u Moskvu da, kako je naja-

vio, sa ruskim predsednikom Vladimirom

Putinom razgovara o kupovini ruskih si-

stema kao odgovor na hrvatsku pretnju.Sutra ete me pitati ta si uinio da za-titi svoju zemlju, rekao je Vui u in-tervjuu za beogradski Blic. Nije realnoda previe toga kupimo ali neto emo

Vuievog razgovora sa Putinom ostao je

nepoznat, ali je posle novogodinjih pra-

znika u Srbiju stigao Rogozin, glavni Pu-

tinov ovek za modernizaciju ruskog voj-noindustrijskog kompleksa.

, Uoi i za vreme Rogozinovog borav-

ka u Beogradu pria o raketama pono-vo se rasplamsala, a mediji su se nadme-tali u nagaanju ta e sve Srbija dobitiod Rusije. Najvie se govorilo o sistemuS-300, onom koji Joca Amsterdam hoeda nam kupi. Sledei sistem na spisku e-

lja je neto savremeniji S-400 i Buk, ko-jim je oboren malezijski putniki avioniznad Ukrajine. Rogozin je u Beograd napoklon doneo maketu S-300 i mnogo jegovorio o rusko-srpskom vekovnom sa-veznitvu i prijateljstvu, a naao je vre-mena da se sretne i sa liderom radikala ibivim Vuievim mentorom Vojislavom

eeljem. Na vie puta ponovljeno pita-nje o konkretnoj vojnoj pomoi Srbiji nije

rekao nita, osim to je promrsio da mo-

dernizacija vojske mnogo kota, ime jerazvejao nade onih koji su pomislili dabi Moskva ove sisteme Beogradu i Srbijimogla da da besplatno ili barem uz veli-ki popust malo zbog ljubavi a malo da

A da je skupo skupo je, ak i za JocuAmsterdama. I pod uslovom da je lagaokada je pre pet godina na sudu izjavioda su mu meseni prihodi oko 600 evra ida ne poseduje znaajne nekretnine, ovaj

kontroverzni biznismen kome je u Ho-landiji sueno za trgovinu drogom, a uSrbiji za dva ubistva, teko da bi mogaoda se isprui za oko milijardu dolara, ko-liko je za S-300 platila Indija, vaan stra-teki saveznik Rusije. Sem toga, strunja-

ci primeuju da S-300 nikada nije ispro-ban u borbi, kao i da je neizvesno kolikobi bio koristan protiv balistikih raketa,jer je prvenstveno namenjen za obara-nje aviona.

Oni, pak, koji su Rogozinove rei o bli-skosti Rusije i Srbije i zajedljive opaskena raun i uopte, a Hrvatskei Kotromanovia posebno, shvatili kaonajavu da se bilo ta menja u odnosimaBeograda i Moskve, trebalo bi da te izja-ve uzmu sa poveim grumenom soli. Na-

ime, ruski vicepremijer, iako vodi ozbi-ljan resor, bio je poznat po neodmerenim

i provokativnim izjavama jo iz vreme-na kad je bio ambasador pri -u, a sauivanjem je nastavio da ih proizvodi i

nakon toga. Nedavno je, na primer, ko-mentariui zahtev Japana da mu Rusi-ja vrati sporna Kurilska ostrva, poruioJapancima da se prisete obiaja svojihpredaka i u skladu sa samurajskim ko-deksom asti izvre harakiri, jer su iz-gubili rat. Upitan da li je to stav zvani-ne Moskve, ruski ambasador u Vladi-mir iov je na brifingu kome je prisu-stvovao i ovaj novinar odgovorio slede-im reima: Samo tri osobe su ovlae-

ne da tumae rusku spoljnu politiku, ato su Putin, Sergej Lavrov i ja. Rogozinje moj dragi prijatelj i kolega, ali ne spa-da u tu grupu.

Usred svog nadvikivanja i busanjau prsa junaka, sve to u krajnjoj lini-ji imamo je hrvatska pretnja neposto-jeim raketama, kojoj se Srbija suprot-stavlja onom maketom koju joj je Rogo-zin doneo. Snovi o Hrvatskoj kao pred-ziu Zapada i o Srbiji kao prvoj liniji od-

brane pravoslavlja ostae, ipak, samovlani snovi. Mesto im je unutar etirizida spavae sobe, a da su Srbi i Hrvatiita nauili iz zajednike istorije, tamobi i ostali

ZATITNE I ODBRAMBENE MERE: D. Rogozin i I. DaiFoto: FoNet


16/65

Portret savremenika:Neboja Stefanovi

Nemuti ministar policije, drhtavog glasa i bezizraajnog lica, postao je

glavna poluga za demonstraciju strahovlade i dizanje tenzije u ovdanjoj

politikoj realnosti. Od oveka koji je pred Vuiem stajao toliko mirno

da mu se ni stakla na naoarima nisu reflektovala, Neboja Stefanovi

stigao je do glavnog sejaa straha u ime vladajue veine

Ako postoji ikonina slika kojae obeleiti mandat ministraunutranjih poslova NebojeStefanovia, onda je to ona iz

juna 2014. kad premijer Aleksandar Vui

objavljuje smenu etvorice policijskih ge-

nerala, a Stefanovi, zajedno sa direkto-rom policije Miloradom Veljoviem sto-ji u pozadini toliko mirno da mu se akni fotoreporterski blicevi ne reflektuju u

naoarima. Na samom poetku minstar-

ske karijere, Stefanovi se nije ba mnogo

meao u svoj posao, naprotiv. Nije dugotrebalo da se tih i miran razgoropadi ipone da iskae iz pegle i rerne, usta pu-

nih premijera Vuia, pokuavajui daoponaa tu otrinu i energiju u nastupu.

No, to prilii Jupiteru, ne prilii volu, paje tako, na primer, letos kad se zbog situ-acije sa migrantima zakuvalo na srpsko-hrvatskoj granici, ministar policije ovda-

nji otiao lino na granini prelaz da pro-

ita ultimatum Hrvatima. Tekst je biootar i pretei, ali ton kojim je proitan sasvim suprotan od toga.

Istim tim ravnim tonom i drhteim

glasom, Stefanovi je u petak, 15. janua-ra odrao konferenciju za novinare po-vodom deavanja u Beloj Crkvi. Pred-sednik Demokratske stranke u Beloj Cr-kvi eljko Crnogorac izjavio je ranije togdana da optinsko obezbeenje nije do-zvolilo odbornicima te stranke i Lige so-cijaldemokrata Vojvodine () da prisu-stvuju sednici vanredne skuptine. Cr-nogorac je kazao da je naodbornike i baen

suzavac, a da se policija neodaziva pozivima da doe u

Optinsku upravu Bele Cr-kve. Obezbeenje se nala-zi i unutra i napolju i ne do

uu u zgradu optine, rekao je Crnogo-rac. Snimak osamdesetak ljudi sa zasta-vama i koji pokuavaju da uu uzgradu Optine brzo se rairio interne-tom, je hitno reagovao saoptenjemda je nad njihovim odbornicima vrenonasilje, a onda je u tano 15:00 Stefano-vi odrao konferenciju za novinare, koja

nije bila bogzna kako zanimljiva, ali je od-

lina studija sluaja Neboja Stefanovi.

,

Prvo je saoptio da nije baen suzavac,

nego biber-sprej, kao da to pravi bitnu ra-

zliku u ovakvim situacijama. Onda je re-

kao da policija ne zna ko ga je bacio iakoje bila prisutna. Redovni repertoar flo-skula znamo ko iza svega stoji i ovo jepokuaj destabilizacije nije izostao niovog puta. Na smisleno (a sva su bila ta-kva) novinarsko pitanje kako je mogueda nisu videli ko je bacio sprej, ministarje odgovorio da je to teko videti kad se70-80 ljudi komea. Bilo je na toj konfe-renciji za novinare jo mnogo nelogino-

sti u Stefanovievom obraanju. Prvo,

izjavio je da je privatno obezbeenje sti-glo u Optinu na poziv novoizabranogpredsednika Optine Bela Crkva iz redo-

va -a. Kako je ovaj to mogao da uini,ako je obezbeenje dolo pre nego to jeuopte izabran na tu funkciju prkosi za-

konima logike. Zatim, ministar se upleokao pile u kuinu u pokuaju da objasnizato osoba koja je bacila suzavac, biber-

sprej, lak za kosu, svejedno,

nije jo privedena. Svi novi-

nari na konferenciji ve suznali i kako se zove i da jepripadnik privatnog obez-beenja, no, Stefanovi jeodvalio kako je uvek bolje

svedoke, utvrditi identitet lica, pa ondaobaviti privoenje i ostatak posla prepu-

stiti tuilatvu. To to je ovog videlo 80ljudi i prisutni policajci nema veze. Toje bilo u petak. Ve u ponedeljak, 18. janu-

ara, je saoptio da su pripadnici Mi-nistarstva unutranjih poslova, policij-ske stanice Bela Crkva identifikovali, naosnovu naknadno dostavljenih snimaka,

pripadnika fiziko-tehnikog obezbee-nja .I. (1972), koji se sumnjii da je kori-stio biber-sprej na skupu ispred zgradeOptine Bela Crkva, pre poetka sednice

Skuptine 15. januara. Policija je prive-la .I. i o svemu je obaveteno Osnovno

javno tuilatvo u Vrcu, koje e donetiodluku o daljem postupanju, kae u svom saoptenju. Sve je to u redu i poproceduri, ali vratimo se na konferenci-ju za novinare od 15. januara i ministrovo

spektakularno nesnalaenje. Na zdravo-razumsko pitanje zato o dogaajima uBeloj Crkvi konferenciju za medije drion, a ne neko od elnika policije iz te op-tine, Stefanovi je zamuckivao kako sutog dana mnogi zauzeti, pominjao sed-

nicu Skuptine u Beloj Crkvi zbog kojemnogi nemaju vremena da se obrate me-

dijima i na kraju poentirao reenicom da

je i on samo graanin. Kao da je pres-kon-

ferenciju mogao da odri i ef restoranau Palati Srbija, ali eto, ministru policijeuskoio prazan termin.

Ministar Stefanovi, dodue, i nije imao

drugog izbora nego da pria besmislice,jer nije blesav pa da javno kae da se pri-hvatio tog zadatka kako bi jo malo nadi-

gao tenziju u javnosti, emitovao jo maloiracionalnosti u javni prostor, a sve to da

bi se zagluili zviduci na pomen imenapremijera Aleksandra Vuia sa otvara-nja Evropskog prvenstva u vaterpolu u

udesna sudbin


17/65

Kad je ve drava sa samog vrha zalar-

mala oko dogaaja u jednoj maloj opti-ni, oekivano je bilo da ni ostali celu stvar

nee tako lako pustiti. Pokrenuto je pi-tanje o kakvom je privatnom obezbee-nju re, ima li Skuptina Bele Crkve ugo-

vor sa tom firmom, i tako dalje. U utorak,19. januara, je na svom sajtu objaviougovor koji je naelnik Optinske uprave

Bela Crkva Tomislav Dmitrovi sklopiosa firmom za obezbeenje lica i objeka-ta Fokus Protekt d.o.o. iz Vrca. Ugovor je

sklopljen 14. januara, dan uoi skuptin-ske sednice na kojoj je uhodanom meto-dom preotimanja odbornika oformljena

nova veina. Ugovor je napravljen takoda vai etiri dana, od 15. do 18. januara, a

predmet mu je samo jedna taka: Obez-beenje u cilju normalnog funkcionisa-nja lokalne samouprave u periodu od 15.do 18. januara. Zato bi neko sklapao ta-kav ugovor osim ako ve unapred zna

stvar u itavoj prii, a i da se vratimo naono logino pitanje novinara sa Stefano-

vieve konferencije: zato ugovor objav-ljuje Ministarstvo unutranjih poslova, a

ne neko iz Bele Crkve?Ugovor, sam po sebi, prilino je neobi-

an. Demokratska stranka je dovela u pi-tanje njegovu validnost: nema delovod-nog broja, a u sluaju eventualnog spora

za njegovo razreenje nadlean je nepo-stojei privredni sud u Vrcu. Navodniugovor koji je objavio mogao je bitipotpisan i jue pola sata pre objavljiva-nja, s obzirom na to da na njemu nemadelovodnog broja, to je inae obaveza za

sve zvanine dokumente i overene ugo-vore, naveli su u -u.

Dodajmo jo i to da govor sadri jo jed-nu brljotinu, naime, zamenjena su mesta

naruioca i izvrioca, pa se kao naruilac

potpisao direktor firme Fokus Protekt, akao izvrilac naelnik optinske uprave

tvrdio je da ugovor ne postoji, dok je mi-nistar Stefanovi pak rekao da ga je vi-deo svojim oima.

Onda se oglasio i beogradski odborSrpske napredne stranke saoptenjemda je -u dostavljena izjava naelnikaOptinske uprave u kojoj on potvruje da

je potpisao ugovor sa privatnom agenci-jom Fokus Protekt, koji mu je doneo pred-

sednik Bela Crkva Nenad ivanovi.Otkud sad beogradski , ta je ovde

drava, a ta stranka, ta , a ta Bela Crkva, teko je razluiti, ali da se po-

sluimo citatom ministra Stefanovia sa

konferencije za novinare povodom ovihdogaaja: elimo da utvrdimo istinu jer

su se pojavile informacije koje ne odgova-

raju istini. Ova izjava moda ne bi imala

smisla i logike u nekoj drugoj politikojrealnosti, ali u ovoj ovdanjoj, uklesanaje u kamenu.

Upadanje u logike zamke postalo jemanir ministra Neboje Stefanovia.Samo sedam dana pre onog trena kad jebaen biber-sprej u Beloj Crkvi, ministar

se ukazao u Drugom dnevniku Radio-te-

levizije Srbije i, govorei o balistikim ra-

ketama koje nabavlja susedna Hrvatska,

jer ta e Hrvatu oruje ako ne da rokapo Srbima, Stefanovi je naprasno prelo-

mio u mozak, opet se dohvatio destabili-

zacije i rekao: Poslednji primer koji hou

da navedem raspolaemo podacima dae nekoliko lica pokuati da lanim pri-javama protiv Ministarstva unutranjihposlova tvrde lano da su praeni nekinovinari u Republici Srbiji. Jedna novi-narka koja je novinarka jo iz vremenaSlobodana Miloevia, dakle due vreme

novinarka u Srbiji, kazae da je navod-no praena i to treba da se pojavi usko-ro, za narednih nekoliko dana, prorekao

je Stefanovi. Predstavnik jednog novi-

narskog udruenja, neu rei kojeg, tre-ba u javnosti da se pojavi i da to kae kao

jednu skandaloznu stvar, iako ne postoje

nikakvi dokazi niti se to ikada dogodilo,dodao je Posle je nastavio o naoruava

doktora proroka

Foto: FoNet/Zoran Mra


18/65


19/65

Kako su se dalje razvijale stvari u vezi saovim sluajem javnost je mogla da proitau tekstu Miloa Vasia Proroanstvo saraskrinkavanjem u prolom broju Vre-mena. U meuvremenu se razmotalo

da je predstavnik udruenja zapravo Vu-kain Obradovi, predsednik Nezavisnogudruenja novinara Srbije, koji se sastaosa izvesnim podnosiocem krivine prijaveprotiv Stefanovia istog dana kad je ovajobnarodovao na -u o emu se u toj pri-javi radi. Javio se i zaposlenik -a, Ne-manja Panti, te priznao da je on lino pre-neo Stefanoviu s kim se Vukain Obra-dovi sastajao jer se prialo po novinar-skim krugovima. Istog dana kad se Obra-dovi sastao sa podnosiocem krivine pri-jave protiv ministra Stefanovia? Zaista?

Razvojni put Neboje Stefanovia po-eo je 20. novembra 1976. godine, kada serodio, u Beogradu. Zavrio je Devetu be-ogradsku gimnaziju Mihajlo PetroviAlas i diplomirao na Fakultetu za poslov-

ne studije Megatrend univerziteta. Magi-star je ekonomskih nauka od 2011. godine.U zvaninoj biografiji na njegovom saj-tunebojsastefanovic.rsstoji da je zvanjemagistra ekonomskih nauka stekao od-branivi tezu Savremeni principi menadmenta u lokalnoj samoupravi, 2011. go-dine. Od 2004. do 2008. godine bio je zapo-slen u preduzeu za spoljnu i unutranjutrgovinu Interspeed d.o.o. na poziciji di-rektora marketinga, a 2008. godine prelazi

na dunost finansijskog direktora u pre-duzeu Jabuka d.o.o. Nije mali broj onihkoji upravo u poslovanju mladog Stefano-via vide uzroke propasti Jabuke.

Od 2004. do 2008. godine bio je odbor-nik u skuptini Grada Beograda. Na par-lamentarnim izborima 2007. godine iza-bran je za narodnog poslanika, a obavljaoje i dunost predsednika Odbora za trgo-vinu i turizam Narodne skuptine Repu-blike Srbije. U zvaninoj biografiji na sajtu

izostavio je da je sve to postigao kao lanSrpske radikalne stranke, ali posebno na-glaava da je osniva -a, lan Glavnogodbora, lan predsednitva, potpredsed-nik i predsednik Gradskog odbora Beo

Od jula 2012. godine doaprila 2014. godine NebojaStefanovi obavljao je funk-ciju predsednika Narodneskuptine Republike Srbije

i predsednika Odbora za prava deteta. Bioje i ef delegacije Narode skuptine u In-terparlamentarnoj uniji.

Dok je predsedavao Skuptini, stigao jei da doktorira, ali o tome se ve zna sve, ilise pak ne zna nita, u zavisnosti od linognahoenja. Podsetiemo samo kratko: umaju 2014. godine grupa britanskih na-unika poreklom iz Srbije otkrila je da jeStefanoviev doktorat Nova uloga stra-tegijskog menadmenta u upravljanju lo-kalnom samoupravom plagijat. Otkrieje izazvalo aferu u kojoj se opet nije zna-lo ko pije, a ko plaa, tek, sajt Peanikkoji je objavio tekst britanskih naunikabio je pod hakerskim napadima nedelja-ma nakon toga. Sve se dogaalo u vremeonih istorijskih poplava, u kojima je, kaoto je Vreme vie puta pisalo, vlast de-belo zakazala. Od ostalih biografskih po-

dataka izdvajamo da je braku je sa Anom,roenom Filipovi, direktorkom tabloidaPravda iz vremena kad je ovim listomgospodario Aleksandar Vui. Stefanovi-eva stranica na srpskoj Vikipediji zaklju-ana je za izmene jer je neko uporno po-kuavao da ukloni odeljak Kontroverzeu kom se govori o njegovom doktoratu.

Halabuka oko doktorata nekako se sti-

ala i inilo se da je pred ministrom mirna2015. godina. No, sudbina je htela da se mi-nistar unutranjih poslova Neboja Stefa-novi zatekne u televizijskom studiju nasnimanju emisije SAT sa Mirkom Alviro-viem. Ministar je trebalo da govori o no-vom zakonu o saobraaju, kada je stiglainformacija da je grupa ljudi otela devoj-icu i da su otmiari probili rampu kod i-manovaca. Ministar Stefanovi je odmahsa svojim obezbeenjem izleteo iz studija

i dao se u potragu za otmiarima koji suuhapeni nedaleko od Sremske Mitrovice,a nedavno su i osueni. Meutim, hrabriministar se ne bori samo protiv otmia-ra dece ve i protiv otmiara drave Po

to ve svi znaju, na Srbi-ju je pokuan dravni udar.Kako bi demonstrirao sna-gu drave i spreio destabi-lizaciju (boe, kako li mu ta

re ne dosadi), Stefanovi je odrao kon-ferenciju za novinare na kojoj su mu leauvali pripadnici svih jedinica policije, uk-ljuujui i one naoruane do zuba. Takoje Neboja Stefanovi uao u istoriju kaoprvi ministar policije koji se javnosti obra-tio u prisustvu dugih cevi, u zemlji kojaje pregrmela ratove, bombardovanje, Petioktobar i atentat na premijera.

Nije prolo ni mesec dana od dravnogudara, kada je vredno Ministarstvo unu-tranjih poslova za jednu no pohapsilo80 ljudi zbog sumnje da su poinili raznakrivina dela iz oblasti privrednog krimi-nala. Neka dela poinjena su jo 2004. Istitaj , predvoen Stefanoviem, nije bamnogo potovao zatitu identiteta i pre-sumpciju nevinosti, za razliku od sluajabelocrkvanskog prskaa biberom, niti suekali nekakvo tuilatvo. Naprotiv, sajt

-a liio je na nekakav medijski blogkoji je na svakih deset minuta dopunja-van novim inicijalima, godinama roenjai biografskim podacima na osnovu kojihse preko dva klika na Guglu moglo doido identiteta uhapenih. Sam ministarpohvalio se tom prilikom da za njegovogvakta jo nijedna krivina prijava nije od-baena niti se iko izvukao sa oslobaaju-om presudom, to je notorna neistina.

Nemuti ministar policije, drhtavog gla-

sa i bezizraajnog lica postao je glavna po-luga za demonstraciju strahovlade i diza-nje tenzije u ovdanjoj politikoj realnosti.Od oveka koji je pred Vuiem stajao mir-no i utao kao zaliven, Neboja Stefanovistigao je do glavnog sejaa straha u imevladajue veine. Ali, iako izgovara opasnestvari, suoen sa loginim pitanjima i da-lje gleda belo. Na poslednjoj konferencijiza novinare, upitan da li Petar Pani Pana,nekada glavni eeljev batina, koji je, iz-

meu ostalog pretukao i beogradskog ad-vokata Nikolu Barovia, ima legitimaciju-a Srbije, Stefanovi je prvo bojaljivopogledao svoju portparolku Biljanu Ivko-vi a onda jedva ujno rekao: Nema

U zvaninoj biografiji na svom sajtu Stefanovi je izostavioda je u politiku uao kao lan Srpske radikalne stranke


20/65

Drama u plavomNa koji nain se sprovodi otputanje u MUP-u?

Kako se postavljaju vodei ljudi u policiji? Da li

reforma policije ima smisla ako su politiki interesi

i dalje glavni kriterijum za postavljenje?

Pie: Saa orevi

etrdeset dana javnost se bombarduje priama o smenama i

otputanjima u policiji. Pale su i prve rtve: neko je izgubio gla-

vu, a neko karijeru. Dva policajca pucali su sebi u glavu. Mediji

su razliito izvetavali o razlozima. Jedni su pisali da je poveza-

no sa otputanjem iz policije, drugi su to opovrgli. Trei polica-jac trajkovao je glau. U isto vreme, prvi direktor srpske poli-

cije penzionisan je i unapreen na mesto savetnika predsedni-

ka Vlade. Nika policija dobila je novog naelnika.

Graani Srbije naviknuti su na dramu. Taman je raspleten

dravni udar, kada se odjednom u tabloidu objavljuje da e 1000

pripadnika kriminalistike policije biti otputeno, i da e o tome

odluivati komisija i sindikati. Dalje se precizira da e posao iz-

gubiti osueni policajci za teka krivina dela i oni koji imaju

tzv. ifru f. Zabrinuti graanin pomislio bi kako i zato osu-

eni policajci rade u slubi, jo se bore protiv kriminala, zar ihima toliko, i valjda sud odluuje o tome ko je kriminalac. Pritom,

nije ni objanjeno ta je ifra f i da je to, izmeu ostalog, i ne-

uroza. Nakon toga, u istom tabloidu, ministar unutranjih po-

slova kae da e se voditi hajka protiv jednog dela zaposlenih

u policiji i da kriminalci nee ni raditi, ni kadrovati u policiji.

ta se to deava u srpskoj policiji?

Ministarstvo unutranjih poslova mora da otpusti 1696 za-

poslenih zbog poetka primene Zakona o nainu odreivanjamaksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Posao mora

da bude gotov do kraja januara 2016. Proces je zapoet kako

zakon nalae. Poetkom decembra izmenjen je Pravilnik o

unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u -u.

Sektor za ljudske resurse prosledio je svim podrunim policij-

skim upravama zahtev da se dostave liste policajaca za koji-

ma prestaje potreba za radnim angaovanjem. U isto vreme, u

Informeru je objavljen lanak o velikoj istki u policiji. Niko

pre njih nije objavio tu informaciju, a Pravilnik nosi oznaku

poverljivo. Posle toga, Policijski sindikat Srbije saoptava da je zavrio spiskove zaposlenih koji treba da dobiju otkaz na

osnovu bezbednosnih smetnji ili po linom nahoenju starei-

na. Brza primena zakona, ali postoje dva problema.

Zakonom o policiji. Nisu valjano odreene vrste podataka koji

se obrauju, ko vri obradu ovih podataka, nain njihovog pri-

kupljanja i uvanja, rokovi uvanja i upotrebe. U -u znaju

za problem, pa je tri dana pre izmene akta o sistematizaciji rad-

nih mesta usvojen pravilnik kojim se utvruje postojanje bez-bednosnih smetnji. Poverenik za informacije od javnog znaaja

i zatitu podataka o linosti je po slubenoj dunosti pokrenuo

postupak nadzora jer podzakonskim aktom se ne moe urei-

vati obrada podataka o linosti.

Lino nahoenje stareina ne moe da bude osnova za ot-

kaz. tavie, bivi policajci kau i da su osobe zaduene za sa-

injavanje liste bili ucenjeni da mogu i oni da izgube posao

ako ne odrede imena. Proces racionalizacije policije bio bi ja-

sniji kada bi bili poznati kriterijumi za otputanje. U novogo-

dinjem intervjuu za Politiku ministar unutranjih poslovanije odgovorio na pitanje o kojim kriterijuma je re, ve je obja-

snio razlog zbog ega se radi racionalizacija: prestaju da posto-

je pojedine organizacione jedinice u okviru odreenih sektora.

Liste za otputanje su sainjene. Urueno je vie stotina re-

enja o premetaju na izmiljena radna mesta: koordinator po-

slova analize rizika, vii poslovi analize rizika, samostalni po-

slovi analize rizika, poslovi analize rizika, to je u stvari put ka

otkazu. Ali, nee svi dobiti otkaze, jer je formirana Komisijakoja treba da utvrdi ko vie nee da radi u policiji. Pomonik di-

rektora policije predsednik je Komisije i u njenom sastavu je jo

13 lanova ukljuujui i etiri predstavnika reprezentativnih

policijskih sindikata Policijskog sindikata Srbije i Nezavisnog

sindikata policije. Policijski sindikati su svoje mesto u Komisiji

dobili nakon razgovora sa predsednikom Vlade. Sindikatu srp-

ske policije nije omogueno uestvovanje u radu Komisije ve

im je preporueno da svoje primedbe i sugestije poalju repre-

zentativnim sindikatima. Nezavisni policijski sindikat Srbije

najavio je protest policajaca zbog otputanja.Napetost raste. U medijima iznenada se plasira vest da e

direktor policije Milorad Veljovi biti penzionisan ili smenjen.

Scenario smenjivanja najavljen je ve nekoliko puta u njego-

LINISTAV

Kako se ostaje bez posla u srpskoj policiji?


21/65

mokratsku zemlju to se ovakve najave uglavnom odvijaju u

atmosferi hajke. Neko bi pomislio i da je direktor Veljovi bio

na spisku za otkaz. Razlog razreenja dunosti je prema pisa-

nju medija nezadovoljstvo ministra unutranjih poslova jer di-

rektor policije nije realizovao racionalizaciju u policiji po pro-pisanim kriterijumima, ve prema linim afinitetima. Ministar

je rekao da direktor policije odlazi jer je stekao uslove za penzi-

ju. I prethodni ministar unutranjih poslova Ivica Dai je pre

tri godine prilikom raspisivanja konkursa za direktora polici-

je izjavljivao isto, ali je Veljovi na kraju reizabran. Pored toga,

Nacrtom zakona o policiji propisano je da e Milorad Veljovi

ostati na mestu direktora policije do isteka svog mandata.

Logino je pitanje zato je ba sada, uz najavu usvajanja no-

vog zakona o policiji i tekui proces racionalizacije, dolo do

nove najave smene direktora policije.Odmah su zatim poela nagaanja da e naelnik saobra-

ajne policije Vladimir Rebi biti novi direktor policije. Problem

sa ovakvim najavama u medijima, a informacije verovatno cure

iz policije, jeste da se spekulie o novom direktoru policije pre

nego to je raspisan konkurs i osnovana komisija za izbor di-

rektora policije. Tanije, nije potovana procedura, to nas uvek

iznova dovodi do pitanja emu onda slue zakoni? Niko se do

tada nije bavio time ta novi direktor policije treba da radi, kao

da to uopte nije vano.

Dravna sekretarka -a Jana Ljubii izjavila je da e je-

dan dravni sekretar, jedan savetnik i oko dvadesetak zapo-

slenih u Kabinetu ministra otii iz -a. Nije reeno zato, ali

je istaknuto da reforma policije ide od vrha i da nema zatie-

nih. U isto vreme, astrolog predvia da e 2016. godine policija

funkcionisati veoma dobro, a rezultat e biti smanjenje krimi-

nala i korupcije. Odmah nakon toga u policijskoj

akciji Reza uhapeno je 79 osoba zbog sumnje

da su od 2004. poinili vie krivinih dela u obla-sti finansijskog kriminala i korupcije. Uhapeni

su zavrili na naslovnici Blica, gde su preko cele

strane tampane njihove slike iza kojih stoje po-

Naravno, racionalizacija u policiji nije prekinuta. Komisija je

obradila je 696 albi, to je 47 odsto od ukupnog broja uruenih

reenja za premetaj. Obraene su samo one albe koje su do-

stavljene Komisiji preko reprezentativnih policijskih sindika-

ta. Otuda se postavlja logino pitanje zato nisu obraene sve

albe, jer u odluci o formiranju Komisije nije izriito napisano

da e se Komisija baviti samo albama koje su podnete repre-

zentativnim policijskim sindikatima.

U meuvremenu, Nezavisni policijski sindikat Srbije zame-

ra -u to to su reenja za premetaj dobili trudnice i poro-

dilje, ratni veterani i bolesni. Ministarstvo unutranjih poslo-

va demantuje takve navode. Zatim, istog dana i u isto vreme

Nezavisni policijski sindikat Srbije i organizuju konferen-

ciju. Na prvoj je najavljen protest. Na drugoj je zakljueno da

je Srbija bezbedna zemlja. Pretpostavljam da zabrinutom gra-

aninu i graanki nita nije jasno. Dravne institucije obave-tavaju javnost da su graani bezbedni, a zaposleni organizuju

protest. Neizvesnost raste. Preminuo je policajac N. K. iz Nove

Varoi nakon to je pucao sebi u glavu. U Kuriru je objavlje-

no da je to uinio zbog straha od otkaza, dok u Blicu istiu

da sigurno nije digao ruku na sebe zbog posla jer nije bio na

spisku za otputanje. Protest policije je odran, a predsednik

Sindikata policije Sloga poinje trajk glau zbog nejasnih kri-

terijuma za otputanje iz policije.

Blii se Nova godina. Vlada je odluila da Milorad Veljovi

vie ne rukovodi policijom, ve savetuje premijera o pitanjima

regionalne i nacionalne bezbednosti. Dobie uskoro i povii-

cu od 1,25 odsto, koliko sleduje svim penzionerima od 1. janu-

ara. udno je da direktor koji je dobio otkaz bude postavljen

na mesto savetnika predsednika Vlade. To je verovatno rezul-

tat kompromisa, jer je Veljovi ipak devet godina rukovodio

Direkcijom policije, pri emu je promenio tri ministra i etiri

Vlade. Postupak nije nov, jer su i pojedini smenjeni generali bi-

vali prebaeni u Odeljenje za unapreenje rada (o ovoj organi-zacionoj jedinici inae nema informacija u informatoru -a).

Bilo kako bilo, jasno je da se kriju pravi razlozi ove smene.

Objavljena su dva zvanina saoptenja o smeni direktora

policije. Iz Vlade je saopteno da je Veljovi razreen duno-

sti. Ministarstvo unutranjih poslova objavilo je da e nael-

nik saobraajne policije Vladimir Rebi preuzeti ulogu vrio-

ca dunosti direktora policije. Kao razlog razreenja navedeno

je da je direktor policije Milorad Veljovi ispunio

sve zakonske uslove za penziju. Direktor policije

je mogao u penziju jo pre tri godine. Takoe, pro-ces razreenja bi bio daleko mirniji da je re samo

o penzionisanju.

Dve sedmice nije bilo rei o raspisivanju kon-

Foto: A. Ani

KO E OSTATI NA ULICI:Policajci na zadatku


22/65

Nove godine istaknuto je da je konkurs predvien novim zako-

nom o policiji u kojem su pobrojani uslovi, i da e se on sprove-

sti nakon usvajanja. Zakon je trenutno u skuptinskoj procedu-

ri. Ali, vano je napomenuti da je i vaeim zakonom o policiji

isto tako predvien konkurs za direktora policije i propisani suuslovi. Zatim, postavlja se i pitanje zato se nije ekalo usvaja-

nje novog zakona o policiji koji predvia i konkurs za naelni-

ke podrunih policijskih uprava, a ne samo za direktora polici-

je. Naime, odlukom ministra unutranjih poslova razreen je

dunosti naelnik nike policije Sran Grekulovi jer je stekao

uslove za penziju, a na njegovo mesto postavljen je Ninoslav

Miti, ef regionalnog centra Bezbednosno-informativne

agencije u istom gradu, to govori o dvostrukim

standardima.

Policajac A. V. teko je ranjen kada je pucaosebi u glavu iz slubenog pitolja na Karaburmi.

kako se ona sprovodi brzo, stihijski i bez plana. Zato je potreb-

no javno objaviti kriterijume za racionalizaciju u policiji i obja-

sniti kako se ona realizuje. Komisija za analizu reenja za pre-

metaje na radna mesta u vezi sa poslovima analize rizika tre-

balo bi da saini izvetaj nakon zavretka posla i predstavi gaOdboru za odbranu i unutranje poslove Narodne skuptine. I

taj izvetaj bi trebalo da bude dostupan javnosti. Neophodno

je da Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu po-

dataka o linost zavri izvetaj o nadzoru u vezi sa bezbedno-

snim smetnjama pre nego to se proces racionalizacije zavri.

Zatitnik graana treba da pokrene inicijativu radi utvriva-

nja nepravilnosti u postupku racionalizacije policije. Pravilnik

o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih

mesta u -u treba da bude dokument dostu-

pan javnosti, kao to je to u Hrvatskoj i Crnoj Gori.Ministarstvo unutranjih poslova je krajem

2014. postavilo prioritet: glavni kriterijumi za za-

poljavanje i napredovanje u slubi su profesio-

28. novembra 2015.odran je sastanak Nezavisnog sindikata po-

licije i Kabineta ministra povodom informacija da se prave spi-

skovi za otputanje.

29. novembra 2015.stupio je na snagu Pravilnik o postupku bez-

bednosne provere i sadrini upitnika kojim se utvruje posto-

janje bezbednosnih smetnji, to je bio jedan od osnova za dobi-janje otkaza.

31. novembra 2015.Vlada je usvojila odluku o smanjenju broja

zaposlenih u javnom sektoru ime je utvreno koliko osoba tre-

ba da dobije otkaz.

1. decembra 2015.izmenjen je Pravilnik o unutranjem uree-

nju i sistematizaciji radnih mesta u -u u kome su izmiljena

radna mesta analize rizika. Zaposleni koji budu premeteni na

to radno mesto trebalo bi da dobiju otkaz.

1. decembra 2015.Sektor za ljudske resurse -a poslao je za-

htev podrunim policijskim upravama da sastave spiskove po-

licajaca za kojima prestaje potreba za radnim angaovanjem.1. decembra 2015.godine u Informeru je objavljen tekst da sle-

di velika istka u -u i da e 1000 policajaca kriminalistike

policije biti otputeno.

1. decembra 2015.Policijski sindikat Srbije odrava sastanak sa

predsednikom Vlade gde je obeano formiranje posebne komi-

sije koja e da preispita proces racionalizacije.

2. decembra 2015.Policijski sindikat Srbije saoptava da je

zavrio spiskove zaposlenih koji treba da dobiju otkaz, zbog bez-

bednosnih smetnji ili po linom nahoenju stareina.

2. decembra 2015.odran je sastanak Nezavisnog sindikata po-

licije i Kabineta ministra gde je potvreno uestvovanje ovog

sindikata u radu komisije i reeno je da e oko 1600 radnika po-

licije dobiti otkaz.

7. decembra 2015.Poverenik za informacije od javnog znaaja

i zatitu podataka o linosti pokrenuo postupak nadzora nad

sprovoenjem i izvravanjem Zakona o zatiti podataka o li-

nosti od Ministarstva unutranjih poslova.

9. decembra 2015. stupila je na snagu Odluka o maksimalnom

broju zaposlenih u -u na osnovu koje bi 1696 zaposlenih tre-

balo da dobije otkaz.

9. decembra 2015.odran je sastanak Nezavisnog sindikata po-licije sa predsednikom Vlade na kome je zakljueno da e svi za-

posleni u policiji koji dobiju otkaz biti deo socijalnog programa

koji je povoljniji u odnosu na druge dravne organe.

11. decembra 2015.godine ministar unutranjih poslova izjav-

ljuje da se sprema hajka protiv jednog dela zaposlenih u policiji

i da kriminalci nee ni raditi, ni kadrovati u policiji.

17. decembra 2015.uruena su reenja zaposlenima u -u za

premetaj na radna mesta analize rizika.

18. decembra 2015. odlukom ministra unutranjih poslova for-

mirana je komisija iji je zadatak da preispita ispravnost done-

tih reenja. U radu uestvuju etiri predstavnika reprezentativ-nih policijskih sindikata.

19. decembra 2015. u medijima je plasirana vest da e direktor

policije Milorad Veljovi biti penzionisan ili smenjen jer raciona-

lizacija u policiji nije realizovana po propisanim kriterijumima,

ve prema linim afinitetima direktora.

21. decembra 2015.zapoet je rad Komisije za analizu reenja o

premetaju na poslove analize rizika.

24. decembra 2015. Sindikat srpske policije upuuje molbu Ka-

binetu ministra i Sektoru za ljudske resurse da uestvuju u radu

komisije koja e da preispita doneta reenja o premetaju. Zah-

tev je odbijen.

24. decembra 2015.preminuo je policajac N. K. uz Nove Varoi

nakon to je pucao sebi u glavu. Kurir i Blic su navodili razli-

ite razloge za samoubistvo.

25. decembra 2015.Nezavisni policijski sindikat Srbije na

40 dana reforme policije


23/65

upravljanja ljudskim resursima. Zato izbor novog direktora

policije treba da bude u potpunosti transparentan. Vano je

raspisati konkurs i ne licitirati sa imenima. Rasprava o no-

vom direktoru policije ne sme da bude diskusija o tome ko-

joj politikoj stranci ili linosti je kandidat blizak, ve o tomekako e on sprovesti prioritete Ministarstva borba protiv

organizovanog kriminala i korupcije, organizaciona reforma

-a, rad policije u zajednici i evropske integracije, i da li je

sposoban za to. Obavezno je da budui direktor policije bude

profesionalac i da razume vanost depolitizacije policije, i da

zna kakve promene donosi novi zakon o policiji. Najzad, ne

treba ponoviti iskustvo reizbora Veljovia, kada se vie od go-

dinu dana ekalo na raspisivanje konkursa, ili da neko bude

vrilac dunosti 17 meseci, kao to je to bio sluaj u Upravi

kriminalistike policije.Jedino tako se reava novogodinja policijska drama, a po-

veava transparentnost, jaa naruen integritet policije i vra-

a poverenje graana u ovu slubu.

konferenciji za medije najavljuje protest ispred Palate Srbije

zbog nezakonitog otputanja potenih policajaca. U isto vre-

me je organizovana i konferencija za medije -a kada su

predstavljeni rezultati rada policije u drugoj polovini 2015.

25. decembra 2015.dravna sekretarka u -u najavljuje da

e jedan dravni sekretar, jedan savetnik i oko 20 zaposlenih uKabinetu ministra otii iz -a. Nije objanjeno zato odlaze.

26. decembra 2015. uhapeno je 79 osoba zbog sumnje da su

od 2004. godine poinili vie krivinih dela u oblasti finansij-

skog kriminala i korupcije pri emu je naneta teta vie od

100 miliona evra.

27. decembra 2015.organizovan je protest Nezavisnog policij-

skog sindikata policije koji nisu podrali dva reprezentativna

policijska sindikata i Sindikat srpske policije. Sa predstavni-

cima -a dogovoren je sastanak.

28. decembra 2015. odran je sastanak Nezavisnog policijskog

sindikata policije i predstavnika -a na kome je traeno dase prilikom racionalizacije obrati panja na osetljive grupe.

28. decembra 2015. predsednik Sindikata policije Sloga poeo

je trajk glau zbog nejasnih kriterijuma kojim se zaposleni

u -u proglaavaju tehnolokim vikom.

29. decembra 2015. Komisija je obradila 696 albi zaposlenih

u -u na reenje o premetaju na radna mesta analize ri-

zika i odlueno je da 403 zaposlena treba izostaviti iz daljeg

postupka racionalizacije.

31. decembra 2015.na sednici Vlade razreen je dunosti direk-

tor policije Milorad Veljovi. Od 1. januara 2016. godine njegovu

dunost preuzeo je naelnik saobraajne policije Vladimir Rebi.

2. januara 2016. predsednik Sindikata policije Sloga prekinuo

je trajk glau.

6. januara 2016. policajac A. V. teko je ranjen kada je pucao

sebi u glavu iz slubenog pitolja na Karaburmi.


24/65

Istraivanje:Dravni slubenici vs. Drava

Pravda za policajceU Srbiji i Makedoniji, hiljade policajaca tue dravu za neisplaene zarade

za prekovremeni, noni i rad tokom dravnih i verskih praznika

Piu: Aleksandar Manasiev, Skoplje

i Mirko Rudi, Beograd

Ve mesecima u Makedoniju i Sr-

biju naviru reke izbeglica na putuka Zapadnoj i Severnoj Evropi,

obeanoj zemlji iz njihovih snova. Meunjima su ljudi koji bee od rata, gladi i ne-

matine u Siriji, Iraku, Avganistanu Nabalkanskim granicama prvo ih doeku-ju policajci, ljudi kao to je Blagoja, etr-desetogodinji Makedonac iscrpljenog iutuenog izgleda, nezadovoljan svojomivotnim prilikama. Izbeglice trae bo-lji ivot i ja im elim da ga nau. Vero-

vatno e zavriti u Nemakoj ili ved-skoj, jer u naoj zemlji nema budunostini za nas, govori smrknuto na straar-skom mestu na junoj granici sa Grkom.

Kako se poveao priliv izbeglica porastao

makedonskih granica. Istovremeno su se

raspalile strasti i porastao broj pritubina policijsku brutalnost.

Blagoja, koji od uvoenja radne obave-

ze zbog izbeglike krize mora da radi pro-duene smene, kae da on i njegove kole-

ge ne oekuju da ih ljudi gledaju sa sim-patijama. Zbog sve tee situacije i brojnih

problema od neisplaenih zarada do ne-

dostatka goriva, uniformi i odgovaraju-ih prostorija policajci su toliko demo-ralisani da sanjaju da sve ostave, okrenuse i odu i prepuste nekom drugom da titi

granice drave koja vie ne brine o njima.

Situacija je toliko teka, kae Blagoja, da

u Makedoniji i u susednoj Srbiji, slede-oj stanici na izbeglikom putu, policaj-ci sve ee podnose tube protiv sop-stvene drave i poslodavaca da bi dolido novca koji im duguju Blagoja je jedan

Oseamo se kao graani drugog redazato to nas primoravaju da se sudimozbog neega to nam pripada, zbog nov-ca koji smo zaradili titei zemlju, kae

on. Pogaaju ga patnje izbeglica, ali za-brinut je i za sopstvenu budunost. Nezna se da li e mi platiti vie od 200 satiprekovremenog rada, koliko sam do sada

proveo na granici. Moda u opet mora-ti na sud, kao hiljade mojih kolega, kaeon. Njegova porodica zavisi od dodatnihprihoda na koje Blagoja ima pravo. Kao iveina policajaca, osnovnu platu prima u

visini makedonskog proseka od 400 evra.

Policijski sindikati Srbije i Makedonije

kau da je broj sudskih postupaka naglo

porastao Procenjuje se da je oko 25 000

Foto: AP/Muhammed Mu


25/65

ve tuilo dravu zbog naplate zaostalihzarada, ali niko nema precizne podatkeo tome. I u jednoj i u drugoj zemlji prak-tino je nemogue dobiti tane podatke,kao da je u pitanju neka velika dravna

tajna. Predstavnici sindikata procenjujuda je priblino svaki drugi policajac pod-

neo tubu, to je neuveno visok proce-nat za ostatak Evrope, pa i za ostatak jav-

nog sektora u ove dve zemlje.Sudski postupci su poeli da se umno-

avaju pre oko sedam godina, posle pro-mene naina na koji se prikazuje obra-un plata. Tada se prvi put jasno vide-lo da mnogim policajcima nisu isplae-ni znaajni iznosi za prekovremeni rad.Tajnost u radu dravnih slubi je osta-tak iz socijalistike Jugoslavije, kojoj suobe zemlje pripadale do krvavog raspada

devedesetih godina, i to se veoma sporomenja. Odsustvo transparentnosti bilo je

oigledno kada je Balkanska istraivaka

mrea () pokuala da istrai ovaj slu-

aj. Makedonski zvaninici su poricali da

problem postoji. Njihove kolege u Srbijinisu odgovorili ni posle vie zahteva dadostave podatke o tome koliko policaja-ca tui dravu i o kolikim iznosima je re.

Nezadovoljni policajci kau da zvaniniciu obe zemlje ne ele da se bave njihovimproblemom i da su se dugo i sami suoa-vali sa zidom utanja zvaninih organa

to je, pored rastueg besa, jedan od razlo-

ga zato su se konano obratili sudovima.

U Makedoniji se presude obino donoseu korist policajaca, dok su u Srbiji izgle-di za uspeh priblino pola-pola, zbog bi-zarno nedoslednog postupanja sudova.

Policijski sindikati kau da ovaj pro-

blem nije toliko izraen ni u jednoj odbivih jugoslovenskih republika koje suimale slinu istoriju i imaju slian prav-ni okvir.

Miodrag Antoni, lan rukovodstva Po-

licijskog sindikata Srbije i jedan od poli-cajaca koji tue Srbiju, kae da je on sub-vencionisao dravu ne samo besplatnim

radom nego i korienjem line imovine

za obavljanje posla, ali za to nije pokua-vao da podnese tubu. Sa ovim etrdese-

tosmogodinjakom smo se sastali u Lo-znici, gradu sa 20.000 stanovnika poredreke Drine na granici sa Bosnom

sudnice. Pogledajte kako to

izgleda, rekao je. Unutra je

sve novo liovi, nametaj.

A naa stanica se raspada.Donosimo radne stolove i

kompjutere od kue. U Policijskom sin-dikatu Srbije, jednom od najveih sin-dikata u zemlji, Antoni je nadlean zasudske postupke u kojima uestvuju po-

licajci. Poalio nam se da su policajci pot-

cenjeni. Nekim delovima nae zatitneopreme rok upotrebe je istekao pre osam

godina. Izlazimo na intervencije i molimo

se bogu da niko ne puca na nas, kae on.

U ozbiljnim zemljama policija je institu-

cija koja se potuje.est stotina kilometara junije, u ma-

kedonskoj prestonici Skoplju, Goce Del-ev se nalazi na elu Nezavisnog policij-skog sindikata, alternative glavnom sin-dikatu za koji tvrde da je nekritian pre-

ma dravnim organima. Glavni sindikatnije odgovorio na zahteve -a za do-stavljanje informacija. Nastaju apsurdne

situacije. Moramo sami da kupujemo hra-

nu, ak i kada se nalazimo na udaljenimmestima kao to su granini prelazi iliuma. Gde se u umi kupuje hrana? Vo-

zila su nam u gorem stanju nego ona ugradskoj istoi, kae on. Uniforme po-cepane, pa ih svako malo sami krpimo, da

ne bismo izgledali kao klovnovi. I opetneki ljudi zbog naeg izgleda zamiljajuda smo mi nekakva paravojna formacija.

Osim to je imenjak uvenog revolu-cionara iz veka Goce Delev je i sam

tuio dravu 2008. godinei tako dao znak drugima.Do sada smo imali 8000sudskih sluajeva protivposlodavca, Ministarstva

unutranjih poslova. Prvi put se dogaada tako mnogo ljudi tui Ministarstvo idr

Documents

Beogradsko VREME 1307