BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA - EKONOMIJAFRBPrezentacijaEKONOMIJABD.… · beogradska poslovna Škola –ekonomija Основна економска начела 1) Ограниченост

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA – EKONOMIJA

Економијa ‐ чији је основни циљ задовољење људских потреба и

Хрематистикa чији је циљ вештина трговања, остваривање зараде, или богаћења, у чијем је темељу , како сматра Аристотел, мотив похлепе.Kао основна циљна функција предузећа узима сепрофит, а као основни циљ активности појединцаи домаћинства, максимизирање корисностимерено количином расположивих добара.


Ресурси су ограничени, постоје опортунитетнитрошковињиховог коришћења и стога требаоптимизирати – обезбедити најефикаснију употребуограничених ресурса.Дефиниција политичке економије као науке: бависе законитостима у области производње, расподеле, размене и потрошње тј. целокупнедруштвенерепродукције.Економија – модерна дефиницаја: алокацијаограничених ресурса коришћењем алтернативнихекономских метода у циљу максималногзадовољења стално растућих потребаљуди.


Основни економски проблем је реткост ‐ограниченост ресурса, а основни задатакекономиста, (где год да су), како их употребитина економски најефикаснији ‐ математичкиоптималан начин, што на прво место стављаважност опортунитетних трошкова и цена.Када се одлучујемо да ли да предузмемо одређеникорак у економском избору, узимамо у обзиртрошкове и користи алтернативних могућности, имајући у виду да сваки избор повлачи засобом трошкове у виду користи којих смо сеодрекли не бирајући ту опцију.

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA – EKONOMIJAОсновна економска питања: За кога производити? Шта производити? На који начин производити ? У којим количинама производити?

Методи које у истраживању користи економска наука Квалитативни методи који описују смер и природу међузависности између економских појава и величина;

Квантитативни методи који настоје да дајуодговор каква је квантитативна веза измеђуекономских величина, да одговоре не само какоједне варијабле утичу на друге, већ и колико

Слика 1.1. Крива производних могућности

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA EKONOMIJA

Слика 1.2. Основне фазе научног истраживања


Слика 1.3. Кључни елементи теорије

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA – EKONOMIJAСлика 1.4. Структура економског модела

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA – EKONOMIJA Аналитички (рашчлањавање економских појава и веза),

синтетички (стварање јединстве целовите, повезанеслике).

Индуктивни (од појединачних ка општим појавама) дедуктивни (од општих појава и законитости капојединачним).

Математички методи (детерминистички модели). Статистичко‐економетријски методи (заснованина анализи случајних феномена и примени теоријевероватноће).

Историјско‐институционални метод

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA – EKONOMIJAБокс 1.1. Врсте дијаграма у економскимистраживањима


Задаци економске науке: 1)Објашњење‐тумачење економске стварности и појава.2) Предвиђање будућих исхода на основу посматраних појава.

Међузависности између економских величина, чијуприроду, односе и количинске везе треба истражитипутем модела су:

Квалитативне – данас се ређе користе у економским истраживањима,

Квантитативне – количинске, Статичке – нису функције времена, Динамичке – време се јавља као променљива, а не као параметар.



Варијабле: ендогене‐зависно променљиве (које треба објаснити унутар модела) и езгогене‐независно промељиве које су објашњене изван модела;

Релације – међузависности које могу бити математичке и статистичке;

Параметри – количинске везе између променљивих у моделу.

Важни методи економских истраживања а) метод апстракције, б) ceteris paribus претпоставка и ц) метод компаративне статике.

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA – EKONOMIJAТабела 1.1. Карактеристике микроекономије и макроекономије


Mикрoeкoнoмиja je грaнa eкoнoмиje кoja прoучaвaкaкo пojeдинци, дoмaћинствa и фирмe дoнoсe oдлукeи кaквa je интeрaкциja – мeђузaвиснoст измeђу њихнa рaзличитим тржиштимa

Maкрoeкoнoмиja сe бaви прoучaвaњeм eкoнoмскихпрoблeмa нa нивoу приврeдe кao цeлинe.У смислу oбухвaтa, њeнe jeдиницe пoсмaтрaњa су:

Нaциoнaлнa приврeдa. Meђунaрoднa eкoнoмиja.


Слика 1.6. Модел кружног тока привреде


ГРАНЕ ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ

Међународна економија, Економија рада, Индустријска организација, Јавна економија, Економска историја, Економски развој, Урбана и регионална економија, Еколошка економија, Право и економија.

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA – EKONOMIJAОсновна економска начела

1) Ограниченост ресурса, избор, коришћење на најбољи могући начин.

2) Опортунитетни трошак као трошком пропуштене могућности. То је оно чега се одричете у једном избору да бисте остварили користи од другог избора.

3)Када су људи рационални важну улогу у њиховим одлукама имају гранични случајеви (гранична корист, гранични приход, гранични трошак).

4) Подстицаји мотивишу људе да реагују (раст цена, раст плата, промена девизног курса, раст профитних изгледа, пораст тражње).

5)Трговина је боља од затворене привреде и самодовољности, јер омогућава специјализацију и доноси корист за све учеснике у размени.


Основна економска начела6) Тржиште се јавља као бољи координациони механизам за организацију економске активности него држава.

7) У случају тзв. вантржишних решења, интервениција државе‐владе може довести до бољих решења него тржишни исходи.

8) Уколико је производна способност и продуктивност једне земље већа у стварању добара и услуга, утолико је виши животни стандард њених грађана.

9) Прекомерна понуда‐штампање новца, неминовно доводи до раста општег нивоа цена‐инфлације.

10) На кратак рок, економска политика може да бира између инфлације и незапослености .

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ, ПОНУДА, ТРАЖЊА

ДРУГА ГЛАВА

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ, ПОНУДА, ТРАЖЊАТржиште је скуп односа, аранжмана, институција, на којима се састају купци и продавци да би под одређеним условимавршили размену добара и услуга. 1) тржиште роба и услуга; 2) тржиштефакторапроизводње.Централно‐планска привреда.

Натурална размена, трампа. 1) број купаца и продаваца, 2) начинформирања равнотежне цене и 3) слобода уласка у привредну грану и изласкаиз гране.


Потпуна, чиста, или савршена конкурениција.Монопол: постоји много купаца и само једанпродавац.Олигопол: постоји много купаца и самонеколико продаваца.Ограничена‐монополистичка конкуренција

Најважније економске силе тржишта су понуда и тражња чијом се тржишном игром, конкуренцијомформирају равнотежне цене којеобезбеђују једнакост понуде и тражње, и најбољу могућу употребу ограничених ресурса.


Равнотежна цена у тржишној привреди вршичетири основне функције:

Алокативну (најефикаснија употреба ограниченихресурса),

Информативну (обавештава о расположивости ‐ограничености ресурса, о односима понуде и тражње),

Дистрибутивну (својим нивоом обезбеђујерасподелу дохотка и факторских доходака међуучесницима),

Селективну (врши одабир тржишних актера премастепену успешности).


Битни принципи функционисања тржиштасу:

оптимизација која значи избор најбољих комбинација производње и потрошње и

равнотежа која значи прилагођавање цена све док се не изједначе тржишна понуда и тражња и најефикаснија употреба економских ресурса.Постојање суверенитета (владавине) потрошача.

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ, ПОНУДА, ТРАЖЊАПрви, примитивни облик организације привреде јенатурална размена.

Трећи облик организације и координацијеекономског живота је социјалистичка, централно‐планска привреда

Савремене привреде организоване су као мешовитимодели

По обухвату тржишта могу бити парцијална и агрегатна (општа), било као национална, илимеђународна тржишта.

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ, ПОНУДА, ТРАЖЊАТражња је количина добара и услуга коју су купциспремни да купе и коју потражују по датимценама.


закон тражње може се представитиједноставном математичком функцијом:


Поред цене саме робе, на тражену количину утиче, одређује је још неколико фактора: доходак којимкупац располаже (Y), укуси и преференције (pref), као и цене других роба које су у вези са датом робом, а то су супститути (Ps) и комплементи (Pk).


а 2.2. Кретање дуж криве тражње

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ, ПОНУДА, ТРАЖЊАСлика 2.3. Померање криве тражње

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ, ПОНУДА, ТРАЖЊАПонуда је количина добара и услуга којупродавци (произвођачи) нуде на тржишту и спремни су да је продају по одговарајућој цени.


Закон понуде гласи да са растом цена натржишту долази до раста понуђене количинедобара.


Детерминанте понуде и померање криве понуде

Као што смо већ нагласили, две кључне одредницепонуде су цена и трошкови производње.Технологија (утиче на обим производње, нивопродуктивности и чини један од битних елеменатаконкурентности),број продаваца у грани (да ли је тржиште ближепотпуној конкуренцији, или монополскојструктури),очекивања у погледу будуће тражње, кретања натржишту, тзв. коњуктуре.


Кретање дуж криве понуде


Померање криве понуде


Тржишна равнотежаТо је стање на тржишту при коме постојиједнакост понуде и тражње, а такоформиранацена је стабилна и обезбеђује ефикасну употребуограничених ресурса.


Промена тражње и тржишна равнотежа


Промена понуде и тржишна равнотежа


У основи, еластичност тражње и понуде јепромена у количини понуђене и тражене робе . Два основна облика еластичности су ценовна и доходна еластичност понуде и тражње.


Нееластична тражња где је вредност коефицијента еластичности мања од 1: ε < 1;

Јединична еластичност тражње: ε = 1 (промена цене за 1% мења тражену количину за 1%);

Еластична тражња: ε > 1. Осим тога, могуће је дефинисати још и нулту еластичност тражње: ε = 0 (без обзира на промену цене, тражена количина се не мења), и

Бесконачну еластичност тражње: ε =∞


Нееластична тражња


Еластична тражња


Јединична еластичност тражње


Ако постоје два добра која су блиски супститути(чоколада и еурокрем), тражња је еластична, јер у случају раста цене једног добра, можемо га лакозаменити другим добром чија цена не расте;

Ако су добра по свом карактеру неопходна заегзистенцију (хлеб, огрев, струја) њихова тражња је, по правилу, нееластична, док у случају луксузнихдобара (злато, крзно, цигарете), пораст цене можедовести до пада тражње, што значи да се ради о добрима са еластичном тражњом.


Укупни приход и еластичност тражње1) Ако је тражња нееластична, тада ће раст цена

довести до раста прихода.2) Ако је тражња еластична, раст цена ће довести до

пада прихода, јер ће бити пропорционално мањираст прихода по основу цена, него пад по основусмањења количине;Доходна еластичност тражњеНормална добра су она чија потрошња расте сарастом дохотка (одећа, обућа), а инфериорнадобра су она чија потрошња опада са растомдохотка (кромпир, хлеб).

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ, ПОНУДА, ТРАЖЊАКонцепт унакрсне еластичности тражње.

У случају комплемената, унакрсна еластичносттражње је негативна, јер раст цене аутомобила у исто време обара тражњу за бензином. Кодсупститута, унакрсна еластичност тражње јепозитивна, јер раст цене супститута повећавапотрошњу конкуришућег добра.

Гифенова добра која су врло ретка, када пад/растцене доводи до пада/раста тражње за тим добрима, што је пример супротан од општег закона тражње.


Еластичност понудеТо је релативна промена понуђене количине насталауслед релативне промене цене

Ценовна еластичност понуде може бити: 1) јединичноеластична (ε=1); 2) нееластична (ε<1); 3) еластична(ε>1); 4) са нултом еластичношћу (ε=0) и 5) бесконачно еластична (ε=∞)


То је релативна промена понуђенеколичине настала услед релативне променецене

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ, ПОНУДА, ТРАЖЊАУколико је наша резервациона цена, наша спемност даплатимо неко добро, наша корисност коју имамо одпотрошње тог добра, већа од тржишне цене тог добра, остварује се одређена нето‐корисност, нето‐добит, која се у економији благостања назива потрошачкивишак, или купчев вишак.


произвођачки вишак je нето‐корист коју продавацима као разлику између више тржишне цене по којојпродаје добро и нижих трошкова по којима то добропроизводи.


Парето‐оптимум, или, ефикасна алокацијаресурса у Паретовом смислу је таква да не постојиниједан начин да било који учесник на тржишту, илиу размени, побољша свој положај, а да у исто време, неки други учесник не погорша свој положај.

Друштво настоји да максимизира укупни вишаккоји је разликaизмеђу вредности које некомдобру приписују купци и трошкова које имапродавац за производњу тог добра. Тај вишак, управо је највећи у условима слободног, конкурентског тржишта.


Kонкурентска равнотежа на слободном тржишту јеефикасна у Паретовом смислу.

Свака Парето‐ефикасна алокација, истовремено семоже потврдити као конкурентска равнотежа, тј. може се претворити у конкурентску равнотежу.

Ово даље значи да на слободном тржишту до добарадолазе они купци који им приписују највећувредност, а да добра продају они продавци који ихпроизводе уз најмањи трошак.


Конкурентска равнотежа и благостање друштва

ТРЕЋА ГЛАВА

ЕКОНОМИЈА – ТЕОРИЈА ПОТРОШАЧЕВОГ ИЗБОРА

Потрошачка корпа и буџетско ограничењеДа би задовољио своје потребе, потрошач може дабира одређени скуп добара који зовемопотрошачком корпом.Обим потрошње одређен је количином новцакојим располажемо као потрошачи (куповнамоћ) и то је појам познат као буџетскоограничење (BO).


.



Нагиб линије буџетског ограничења једнак је односуцена два производа (p1/p2); у нашем примеру је 0,2, али уколико се цена пива и цена кобасице изједначепостаје једнак јединици.

Видимо да је нагиб буџетске линије једнак односу ценадва добра, а да промена потрошње мора бити једнаканули, јер се смањење потрошње једног добра компензујерастом потрошње другог добра.

ЕКОНОМИЈА – ТЕОРИЈА ПОТРОШАЧЕВОГ ИЗБОРАПромена буџетске линије услед промене дохотка


Криве индиференције дају различите комбинациједвају добара у оквиру потрошачке корпе премакојима је потрошач индиферентан, подједнакозадовољан потрошњом, јер му дају идентичну укупнукорисност.


Померање кривих индиференције

Криве индиференције имају негативан нагиб јеродражавају логику избора између два добра;Криве индиференције су удубљене – конвексне;


Немогућност пресека кривих индиференције


Крива индиференције код савршених супститута


Крива индиференције код савршених комплеменатаУколико су два добра савршени комплементи тозначи да се увек троше заједно у одређенимфиксним пропорцијама.


Геометријски речено, GSS је нагиб кривеиндиферентности.

Математички се добија по обрасцу: GSS = Δx2 / Δx1 представља први извод функције‐кривеиндиференције.

Економски, то је стопа по којој смо спремнида заменимодобро 2 за добро 1 и ако је например једнака 3, то значи да смо спремни да3 јединице другог добра заменимо за једнујединицу првог добра.


Гранична стопа супституције


Циљ оптимизације је изабрати највишу могућукриву индиференције с обзиром на расположивидоходак, а то и јесте смисао оптимизације: наћимаксимум за дато ограничење тј. за дати доходакизабрати највиши ниво потрошње два добра.

Равнотежа потрошача

ЕКОНОМИЈА – ТЕОРИЈА ПОТРОШАЧЕВОГ ИЗБОРАТреба уочити још једну важну чињеницу: нагиббуџетске линије једнак је граничној стописупституције, а то је истовремено однос ценасвају добара.Према томе, потрошач у оптималном решењу бираону потрошњу два добра при којој је GSS та двадобра једнака њиховој релативној цени тј. односимацена двају добара. Оптимизација значи остварити максимумкорисности уз дата ограничења, или уз датупотрошњу остварити најмањимогући утрошакновца чиме се постиже најефикаснија употребаограничених ресурса и задовољење потребапотрошача


За два добрафункција укупне корисности може сенаписати:

GRU1 = Δu / Δq1 GRU2 = Δu / Δq2

Koнaчнo дoбиjaмo изрaз:

Гранична корисност двају добара је однос:


Знaчи дa je у условимa рaвнoтeжe пoтрoшaчaoбeзбeђeнa jeднaкoст измeђу грaничнeкoриснoсти и цeна oбejу дoбaрa кojaчинeпoтрoшaчку кoрпу.

Другим рeчимa, грaничнa кoриснoст jeднoгдинaрa пoтрoшeнoг нa првo дoбрo jeднaкa je грaничнoj кoриснoсти jeднoг динaрaпoтрoшeнoг нa другo дoбрo.


GSS је једнака нагибу буџетске линије;GSS је тангентна на кривуиндиференције;

Изједначена је гранична корисност свакогдинара који се троши на различита добра;

GSS је једнака релативној цени два добра;Обезбеђен је максимум потрошње и корисности за дати ниво дохотка.


Раст дохотка код нормалних добара


Ефекат супституције и доходни ефекат


Прво, на основу теорије потрошачевог избора, могуће је графички и теоријски повезати те тачкепромена и конструисати криву тражње која сеиндиректно изводи из потрошачевог избора и корисности.

Друго, криве индиференције имају широку применуу економији као аналитичко оруђе за приказразличитих односа: у економији рада и односуизмеђу рада и доколице; код Филипсове криве.

Треће, у анализи различитих врста добара и ефекатана тржишту.

ЧЕТВРТА ГЛАВА

ЕКОНОМИЈА ‐ ТЕОРИЈА ПРОИЗВОДЊЕ И ТРОШКОВИ


Да би се огранизовала производња, неопходно јеимати почетна улагања‐инпуте који могу бити у облику фактора производње: рад, капитал, земља, предузетништво, или у облику сировина и материјала, почетног новчаног капитала, запослених , те машина и фабричких хала.

Својим трошењем у процесу производне и технолошке трансформације од инпута се формирарезултат производње ‐ аутпут, чији је економскиеквивалент укупни приход.


У садејству укупног прихода и трошкова остварујесе пословни резултат – добит, профит као циљнафункција капиталистичког, тржишногпредузећа.

Капитал по својој природи може бити новчани, финансијски, или физички капитал.


ПроизводнафункцијаТо је функционална веза између инпута‐факторапроизводње с једне стране, и аутпута‐обимапроизводње с друге стране. Она показује колики сеобим производње може остварити датомтехнолошком комбинацијом инпута и назива сепроизводнафункција.


Производнафункција


Закон опадајућих приноса, или законопадајућег граничног производа.

Технолошки се тумачи једноставно: ако један факторпроизводње држите константним (рецимо земља), а варирате остале факторе (рад, агротехника, семеитд,), после одређене тачке (обима), производња ћерасти све спорије, а затим престати да расте.

Са ограничене површине земље није могућедобити неограничену количину производа.


Ако са y, (илиQ) обележимо укупни производпредузећа, онда је гранични производ (MR) додатнајединица производње (прираст) настао као резултатдодатне јединице инпута (прираст) и математичкисе дефинише на следећи начин:

У случају непрекидне функције, израз се претвара у први извод функције


Истичемо да само одређене комбинације инпутамогу да доведу до стварања аутпута, а то су оне које сутехнолошки изводљиве.

Такође, да би фирма покренула производњу у циљумаксимизације добити, она мора користити самотехнолошки ефикасне методе, јер они дају истиобим производа за мањи утрошак улагања.

У том смислу техника се схвата као ужа категорија одтехнологије и представља посебан методкомбинације улагања и резултата, док је технологијаскуп свих познатих техника.


Треба правити и разлику између технолошке и економске оптимизације. Када имамо два фактора производње (рад и капитална x‐оси и y‐оси) изокванте представљајуразличите комбинације та двафактора које дајуисти обим производње.Као што постоји GSS у теорији потрошачевог избора, постоји и стопа техничке супституције (STS) у теорији производње која има исто значење: то јенагиб изокванте. Негативно је нагнут (предзнакминус) и показује стопу по којој је могућезаменити једанфактор другим, а да не дође допромене производње.



Оптималан обим производње

У оној тачки где је трошковна крива тангентна наизокванту (додирује је – тачка А), имамо оптималниобим производње и ту је максимална разлика измеђуприхода и трошкова, а то је добит.


Уочавамо да је оптимизација постигнута у онојтачки где је нагиб трошковне криве једнакнагибу изокванте, што значи да је равнотежапостигнута у тачки где је стопа техничкесупституције једнака односима цена двајуфактора (STS = P2 / P1).

На исти начин је равнотежа потрошачапостигнута у тачки где је гранична стопасупституције једнака односима цена двају добарау потрошачкој корпи.


Трошкови су тржишна вредност свих инпута‐улагања који се користе у производњи.

Разликујемо: експлицитне трошкове који се изражавају у новцуи

имплицитне трошкове који се не изражавају у новцу, већ представљају опортунитетне трошкове,

Трошкови могу бити краткорочни и дугорочни с обзиром на временски период у коме се испољавају.


С обзиром на понашање према обиму производњетрошкови могу бити фиксни (FC) – не зависе одобима производње (амортизација, закуп земљишта) и варијабилни (VC) – зависе од обима производње(трошкови рада, материјала, енергије).


Просечни трошкови дефинишу се као:

Гранични трошкови приказују се формулом:


Приказ различитих врста трошкова у предузећу


Однос између различитих врста трошкова


Прво, просечни укупни трошкови (ATC) имајуобликлатиничног слова У.

Друго, гранични трошак (MC) се понаша тако штоу првој фази (док расте гранични приход) опада, али у другој фази (када почне да опада граничнипроизвод) долази до раста граничног трошка.

Треће, крива граничног трошка сече кривупросечног укупног трошка у тачки где је укупнипросечни трошак минималан.


У дугом року, предузеће прави технолошке променеи сви трошкови постају релативно варијабилни, пасе мења природа и облик трошкова у односу натрошкове у кратком року. Дугорочни трошкови предузећа су испод краткорочних трошкова, зато што у дужем року имамо боље коришћење свих фактора, већу специјализацију радника и раст продуктивности;Због проблема у координацији који се јављају при вишем обиму производње, постепено расту дугорочни укупни просечни трошкови и зато крива дугорочних трошкова има много израженији облик слова У.


Однос краткорочних и дугорочних трошковапредузећа

ЕКОНОМИЈА ‐ ТЕОРИЈА ПРОИЗВОДЊЕ И ТРОШКОВИпрвафаза – односи се на својство дугорочнихпросечних трошкова (LATC) да опадају са растомобима производње; то је познати појам економијеобима;

друга фаза – ту се у одређеној зони производњетрошкови по јединици не мењају, константни су;

трећафаза – услед проблема са координацијом и растућих граничних трошкова, укупни просечнитрошкови почињу да расту на вишим нивоимапроизводње и то је економија растућих трошкова појединици производа, дезекономија обима, илинегативна економија обима.


Разлика прихода и трошкова је добит и то је циљнафункција предузећа. Оптимум за предузеће је наоном обиму производње, где је разлика измеђуукупних прихода (TR) и укупних трошкова (TC), највећа, јер се тада остварује максимални профит.


Зона максималног профита


Тамо где је разлика између укупних прихода и укупних трошкова највећа (qopt), имамо максималнудобит и на том обиму производње предузеће требада се заустави. То је економски најрационалнијаодлука. Гранични приход је додатна јединица прихода(прираст прихода) настала као резултат додатнејединице производње (прираст производње).


У тачки где се изједначавају гранични приход (MR) и гранични трошак (MC), предузеће треба да стане сапроизводњом, јер је то економски најрационалнијазона за предузеће.

После те границе, са сваком даљом јединициомпроизводње, предузеће ће почети да остварује мањиприход од трошкова, јер додатна јединицапроизводње ствара додатни трошак који је већиод додатног прихода.


Економске зоне пословања за предузеће

ЕКОНОМИЈА ‐ ТЕОРИЈА ПРОИЗВОДЊЕ И ТРОШКОВИЕкономски и рачуноводствени профит

ПЕТА ГЛАВА

ЕКОНОМИЈА – ПРЕДУЗЕЋЕ У КОНКУРЕНЦИЈИ

Tржишне структуре су скуп односа који постојеизмеђу купаца и продаваца, а важни су за начинформирања цена, равнотежу предузећа и одлукео понуди.

Постоје четири доминантна тржишна стања: потпуна конкуренција, монопол, ограниченаконкуренција и олигопол.

Потпуна, чиста, или савршена конкуренција је такавидеални модел тржишта у коме постоји огроманброј продаваца и купаца, а цена је дата каоегзогена, независна величина, јер ни купци, нипродавци, не могу да утичу нању.


Карактеристике потпуне конкуренције:

Атомизирана понуда и тражња

Потпуна информисаност купаца

Хомогеност производа унутар гране

Постоји слободан улазак свих произвођача у грану и могућност слободног изласка из ње,


. Крива трaжње у потпуној конкуренцији


Укупни приход, укупни трошкови, добит и граничне величине предузећа у потпуној конкур.

ЕКОНОМИЈА – ПРЕДУЗЕЋЕ У КОНКУРЕНЦИЈИ максимални профит (14 новчаних јединица), остварује се у тачки у којој јеMR = MC, где јегранични приход једнак граничном трошку;

цена је једнака граничном приходу, јер јегранични приход заправо додатни приход додатнејединице производа;

услов равнотеже конкурентског предузећа у комеоно остварује максимални профит је да постојиједнакост граничног прихода (цене) и граничног трошка и тај обим проиводње јестеоптимални обим производње;


Граница од које јеMC > MR (14 динара у табели), јесте граница неефикасне производње, јер одовог нивоа раст производње умањује профит;

Тамо где се гранични трошак изједначава сапросечним (то је на основу табеле ниво од 8 динара), просечни трошкови су минимални, јерпосле те границе почињу да расту.


Равнотежа конкурентског предузећа

ЕКОНОМИЈА – ПРЕДУЗЕЋЕ У КОНКУРЕНЦИЈИ Тачка Е представља равнотежу у којој је једнакостцене, граничног прихода и граничног трошка; ту јеобим производње оптималан (Qopt), а профитнајвећи могући и зато је то тачка равнотеже законкурентско предузеће;

ТачкаQ2 (E3),представља границу профитабилнепроизводње, јер од те тачке укупни трошковинадмашују цену и предузеће почиње да правигубитке;

Тачка E1 је она у којој се секу крива укупног трошка и крива граничног трошка; после те границе укупнитрошак почиње да расте,

Тачка E2 је доњи ниво рационалне производње кадапослујемо са губитком,


Основна детерминанта криве понуде је цена, а овде је потребно одредити зону понудепредузећа која је економски исплатива с обзиром на цену.

Закључујемо да је крива граничног трошка у растућој фази, крива понуде конкурентскогпредузећа.


Крива понуде конкурентског предузећа


У дугом року нема разлике између фиксних и варијабилних трошкова и постоји само кривапросечних укупних трошкова.

Стога је закључак једноставнији: предузећу сеисплати да почне производњу од оне тачке у којој је цена изнад криве укупног трошка.

То значи да је крива понуде предузећа у дугом року, заправо, крива граничног трошка која се налазиизнад криве просечног укупног трошка, јер је тадацена изнад просечног укупног трошка.


Дугорочна крива понуде конкурентскогпредузећа


Кратки рок: предузеће не производи ако је P < AVC

Кратки рок : предузеће остварује губитак када је P < ATC

Кратки рок : предузеће производи све док је P > ATC

Дуги рок : предузеће излази са тржишта ако јеP < ATC

Дуги рок: предузеће на тржиште улази ако је P > ATC

ЕКОНОМИЈА – ПРЕДУЗЕЋЕ У КОНКУРЕНЦИЈИПонуда читаве гране настаје агрегирањем ‐збрајањемпонуда појединачних предузећа, а током дугог рокапредузећа се прилагођавају технолошки и могу дамењају ниво понуде, укупне трошкове и граничнетрошкове.

У дугом року не постоји разлика између фиксних и варијабилних трошкова, тј. постоје само укупнитрошкови.

Уколико, пак, у дугом року, дође до улазака у грану и излазака из гране, цена ће бити на нивоу минималногпросечног укупног трошка и тада је крива понудегране представљена хоризонталномлинијом која јепаралелна са х‐осом.


Крива понуде гране у потпуној конкуренцијиа) без профита;

ЕКОНОМИЈА – ПРЕДУЗЕЋЕ У КОНКУРЕНЦИЈИ б) са профитом;


ц) са губитком


На панелу а) у грани се не остварује профит, јер јецена једнака граничном трошку и укупнимтрошковима.

На панелу б) грана послује са профитом, јер је ценаизнад просечног трошка (P2 > ATC).

На панелу в) грана послује са губитком, јер је ценаиспод просечног трошка (P0 < ATC), а тек са растомцене (P1), услед излазака из гране, долази донестанка губитка и пословања са нултим профитом.


1) Профит гране у дугом року је једнак нули, јер растцене изнад трошкова доводи до уласка у грану и смањења цене, а уколико је цена испод трошковадолази до излазака из гране и раста цене; у дугомроку стабилна је само она равнотежа при којојсу укупни трошкови једнаки цени и тада неманових улазака у грану и излазака из ње; 2) Крива понуде гране у дугом року још је вишенагнута него крива понуде гране у кратком року; тоје зато што процес прилагођавања све више помераколичину и понуду удесно услед нових улазака у грану у околностима када расту тражња и цене;


Дугорочна равнотежа гране



Јасно је да у дугом року имамо ситуацију да је p = ATC и стога израз на левој страни једнакости, а то јепрофит, постаје једнак нули.


Краткорочна и дугорочна равнотеже гране


Краткорочна равнотежа је у тачки Е (у пресеку криветражње и криве краткорочне понуде (SRSS). Расттражње у кратком року (D’), доводи нас у краткорочну равнотежу (тачка А').

Сада следи процес прилагођавања у дугом року, фискни трошкови постају релативно варијабилни, уводе се нове технологије, улазе нова предузећа у грану услед раста цена и резултат је дугорочна кривапонуде која има мањи нагиб и помера се удесно(LRSS).


То што предузеће у дугом року остварује нултипрофит не значи да сасвим послује без добитака.

Наиме, у дугом року су у трошкове предузећаурачунати и опортунитетни трошкови – трошковипропуштених могућности.

Урачунавање ових трошкова показује да предузећесуштински има профит, али ово су тзв. имплицитни трошкови.

Појам тзв. неповратних трошкова којипредстављају чист губитак и не могу се економскинадокнадити.

ЕКОНОМИЈА – ПРЕДУЗЕЋЕ У КОНКУРЕНЦИЈИСпецијализација доводи до нижих трошковапословања и нижих цена, а уколико нема препрека и транспортних трошкова, у међународној трговини важи начело једне цене ‐ светске цене.Светска цена и домаћа цена


Тачка A представља равнотежну цену на домаћем и међународном тржишту. Ако је сада светска ценаробе изнад домаће (ниво P*

1), доћи ће до јаза измеђувишка понуде и мањка тражње (BB'). Та неравнотежасе разрешава извозом.

У супротној ситуацији, када је домаћа цена виша одувозне, (ниво P2

*), постојаће вишак тражње (CC’) и танеравнотежа се разрешава увозом добара и услуга. Током времена (дуги рок), долази до изједначавањадомаћих и увозних цена, мада је у праксимеђународне трговине то ипак ређа ситуација.

ШЕСТА ГЛАВА

ЕКОНОМИЈА – МОНОПОЛСКО ПРЕДУЗЕЋЕ

Tреба направити разлику између чистог монополаи ограничене конкуренције која у себи садржимонополистичка обележја.Чисти монопол је таква тржишна структура у којој један продавац производи укупну понудуодређене индустрије, гране, а поред његапостоји мноштво малих купаца са уситњеномтражњом.Постоје: чисти монополи, државни монополи(законски монополи), природни монополи и монополи настали процесима укрупњавањапроизводње на тржишту – економски монополи(труст, картел).


Монополиста има кључни утицај и на количинуробе коју нуди на тржишту, и на цену те робе;

Утицај на цену значи да она није константна, већ семења, а то значи и да крива тражње нијехоризонатална линија, већ опадајућа;

Будући да је тражња једнака просечном приходу, постоји одступање између граничног прихода и просечног прихода

Постоји само једно предузеће у грани и стога јепонуда чистог монопола истовремено и понудачитаве гране.


У случају монопола постоје баријере за улазак у грану, односно, не постоји слобода уласка у грану;

Чист монопол значи да предузеће производи укупнуколичину робе читаве гране и практично непостоје супститути;

Због непостојања других производа на тржишту, тражња за монополским производима јенееластична, а то значи да је већи утицај цене наукупан приход и зато се крива граничног приходаналази испод криве просечног прихода.

ЕКОНОМИЈА – МОНОПОЛСКО ПРЕДУЗЕЋЕ Прво, монополи настају као резултат државниходлука да монополишу одређене привредне гране.

Друго, монополи се јављају у случају природнихмонопола када је економски и технолошкинерационално због високих додатних трошкова да сепојаве други произвођачи у грани. Примерприродних монопола су водоводи, железнице, градски трамвајски превоз.

Треће, историјски посматрано, монополи се јављајукрајем 19. века у САД, В.Б. и другим индустријскиразвијеним земљама Запада и то су економскимонополи.


Укупни, просечни и гранични приходмонополског предузећа


Одмах уочавамо да монопол нема константну цену.


Крива просечног и граничног прихода кодмонополског предузећа


Гранични приход је однос додатног прихода и додатне јединице производње. Крива тражње јеопадајућа и цена опада са повећањем количине. Свака додатна јединица производње обрачунава сесве нижом ценом и зато гранични приход опадабрже него што опада просечни приход.

Оптимални обим производње који максимизирапрофит монополског предузећа је такође у тачки пресека криве граничног прихода и граничног трошка.

ЕКОНОМИЈА – МОНОПОЛСКО ПРЕДУЗЕЋЕ Равнотежа монополског предузећа


На слици се види да је оптимална производња у тачки E, (Qm),, где се изједначавају граничниприход (MR) и гранични трошак (MC).

Такође, је видљиво да је крива граничногприхода испод криве тражње (просечногприхода ‐ D).

Разлика укупног прихода и укупног трошка, јесте правоугаоник профита који стичемонополистичко предузеће


Четврта битна особина монополистичког предузећаје одсуство криве понуде.

Монополистичко предузеће нема криву понуде, јерсе оваква међузависност не може успоставити, нарочито између цене и граничног трошка.

Овде ћемо нагласити и то да је ниво цене виши, а обим производње нижи него код истогпредузећа у потпуној конкуренцији, што имабитне последице на благостање друштва.


Поређење равнотеже код предузећа у случајумонопола и у случају потпуне конкуренције


Ниво цена монополског предузећа виши је негониво цена конкурентског предузећа (Pm > Pc) ; то јенеповољно за купце.

Будући да је монополска цена инад равнотежне ценеконкурентског предузећа, монополски профит je већи од профита који се може стећи у условимаконкурентске привреде.

Произведена количина добара мања је него кодконкурентског предузећа, што је такође неповољноза потрошаче (Qm < Qe).

Сабирањем губитака који настају по основу вишецене и мање производње добијамо шрафирануповршину која показује чист губитак друштванастао услед постојања монопола.


Мерење монополске моћи:


Средства која користе монополи:

Законске рестрикције за улазак у грану, Патенти и дозволе (рецимо код производњелекова),

Контрола ретких ресурса, или кључних инпута, Вештачко подизање улазних баријера у грану, Наметање високих улазних трошкова (економијаобима),

Техничка супериорност и капитална интензивност.

ЕКОНОМИЈА – МОНОПОЛСКО ПРЕДУЗЕЋЕШта су онда друштвени трошкови монопола?

То је смањење ефикасности и губитак потрошачког вишка.

Контрола ресурса и администрирање које може довести до политичке ренте и корупције услед потребе за прибављањем дозвола и овладавањем ресурсима.

Нерационална алокација ресурса услед корупције и претпоставке да се државни чиновници понашају као појединци које штите свој приватни интерес, а не јавни интерес.

ЕКОНОМИЈА – МОНОПОЛСКО ПРЕДУЗЕЋЕ У основи постоје три групе мера за контролу монопола:

Прва група мера везана је за доношење закона којитреба да ограниче, или онемогуће монополскопонашање. То је тзв. антимонополскозаконодавство, а почело је да се примењује у САД

Друга група мера, односи се на регулацијумонопола:цена коштања + одређена профитна маржа.

Трећа група мера има циљ да повећа конкурентност у привреди и смањи монополску моћпредузећа.

ЕКОНОМИЈА – МОНОПОЛСКО ПРЕДУЗЕЋЕ Могуће је низ мера за регулацију монополакласификовати и на следећи начин:

Државно‐правни механизми,

Конкуренција, или претња конкуренцијом,

Регулисање монопола на међународном нивоу(одређена правила преко међународних, мултилатералних организација),

Формирање јавних предузећа као облика регулацијемонопола.

ЕКОНОМИЈА – МОНОПОЛСКО ПРЕДУЗЕЋЕКОНТРОЛА МОНОПОЛА

контролa трошкова и профита,

oдређивање горње границе цена,

ограничавање стопе приноса на капитал,

на основу граничних трошкова (које није увек лако израчунати),

растом цена на основу одређеног индекса‐процента према унапред утврђеној формули.

ЕКОНОМИЈА – МОНОПОЛСКО ПРЕДУЗЕЋЕ Примери монополског понашања предузећа

Дискриминација цена,

Продаја у потрошачким пакетима,

Постојање више тарифа за различите потрошаче, Други бројни примери из праксе.


Првостепена дискриминација цена назива се и идеалном дискриминацијом цена, а значи дамонопол продаје своје производе тако што се ценаразликује од купца до купца;

Другостепена дискриминација цена значи да свиони купци који купе исту количину производадобијају исту цену;

Трећестепена дискриминација цена значи да суцене исте за различите групе купаца којима се могудавати одређени попусти: студенти за позоришнекарте, или карте у превозу, пензионери за куповинуу сепермаркетима, деца.


Дискриминација цена у случају монопола


Дискриминација и диференцирање ‐разликовање цена код јавних предузећа може дасе врши:

према потрошачима (код електричне енергије, илителефонских услуга),

према врсти оног што се превози (железница, бродске компаније),

према времену потрошње (ноћна тарифа за струју), према географском простору ‐ удаљености(различите поштанске тарифе, или роминг замобилну телефонију).


Природни монопол То је специфична врста монопола, коју карактеришеизражена економија обима и уштеда на трошковимакоју омогућава постојање само једног ефикасногпроизвођача у грани.

(не могу постојати две водоводне мреже, двекабловске телевизије, или две пруге до истог места).

Код природних монопола један произвођачможе да задовољичитаву тражњу по знатнонижим трошковима него два, или вишепроизвођача.

То значи да код природног монопола не постојиконкуренција и улазак у грану, јер се то неисплати потенцијалним произвођачима.


Природни монопол


Која су два основна правца регулације монопола?

Прво, држава треба да уведе неке обликеконкуренције свуда где је то могуће, а да обавезноподржава природне монополе како би могла даих регулише и контролише.

Поред тога, природни монополи као државнапредузећа треба да буду организовани напринципима корпоратизације и економскиефикасног пословања.


Монополистичка предузећа остварују ниске трошкове и висок екстрапрофит и имају више средстава од малих и средњих конкурентских предузећа.

То је првифактор који им омогућава да више улажу у научно‐технолошка истраживања, открића и индустрисјку примену открића.

Други разлог је тежња да задрже технолошкусупериорност и ниске трошкове, а то додатно отежаваулазак других предузећа у грану.

Зато је Шумпетер сматрао да ова предузећа имајупредност у истраживању, развоју и примени новетехнологије и увођењу технолошких промена којеубрзавају развој и повећавају продуктивност.

СЕДМА ГЛАВА

ЕКОНОМИЈА – ОЛИГОПОЛ И МОНОПОЛИСТИЧКА КОНКУРЕНЦИЈА

Код олигопола постоји мноштво учесника настрани купаца, а два, неколико, или ограничениброј учесника на страни продаваца.

Карактеристика олигопола:

Постоји ограничени број учесника на странипродаваца;

Олигополска предузећа имају извесну тржишну моћи могу утицати на ниво цена и обим продаје;

Улазак у грану може бити ограничен и отежан запредузећа која су изван олигополског утицаја;


Карактеристика олигопола:

Чињеница да олигополи могу утицати на цену и количину значи да производе одређененегативне последице на благостање друштва;

Због стратешке међузависности два, или вишеолигопола, теорија игара је веома моћноаналитичко оруђе за разумевање понашањаолигопола на тржишту у погледу одређивањацена, количина и профита.


Дуопол значи да на тржишту постоје два учесникана страни понуде који својом стратешкоммеђузависношћу одређују равнотежу на тржишту.

Једно предузеће се понаша као лидер, а друго,илидруга предузећа, га следе као сателити‐пратиоци.

Ако пратиоци следе лидера корак по корак, постепено, ради се о секвенцијалној игри, а акосва предузећа истовремено одређују своје стратегијеи понашање, ради се о симултаној игри.


Картели су удружења произвођача монополскогкарактера у којима се постижу договори о ценама и количинама роба које треба изнети натржиште.

Картел делује као монопол, а учесници споразумаостварују користи од учешћа у договору. У модерном антимонополском законодавствуформално постојање картела није дозвољено и кажњиво је ако се докаже његово постојање.

OPEC је удружење произвођача нафте који седоговарају око цена и количина.


Равнотежа олигопола и картелаРавнотежа се формира у пресеку криве граничногприхода и граничног трошка, али се цена (крива тражње) и крива граничног прихода међусобно разликују.


Картел се понаша слично монополу, али чистимонопол има још већу тржишну моћ.

Зато је равнотежна цена мања од оне у условимачистог монопола (тачка А), али изнад цене у случајупотпуне конкуренције, (тачка Е) (јер се ту криваграничног прихода разликује у односу на картел).

Произведена количина је изнад оне на нивоумонопола, али мања од оне на нивоу потпунеконкуренције (Q* < Qe).


У случају количинског лидерства једно предузећепрво врши избор количина, а друго предузеће му сеприлагођава и формира се равнотежа тзв. Штакелберговог типа.

У случају ценовног лидерства, једна страна прваодређује цене; друга страна мора прихватити нивоцене лидера, а затим настоји да за тако прихваћенуцену изабере количину која максимизира њенпрофит.

Лидер води рачуна о понашању сателита и бира тзв. резидуалну криву тражње која настаје када се одтржишне криве тражње одбија понуда којупроизводи сателит. Он сада рачуна граничниприход на основу резидуалне криве тражње.


Али, ако се равнотежа успоставља симултано –истовремено, ради се о тзв. Курноовој равнотежи.

Овде сваки играч бира количину настојећи дапогоди, претпостави, какво ће бити понашање другестране.

оптимални нивои производње (y1* и y2*)задовољавају следећу релацију:


Курноова равнотежа

Предузећа постепено прилагођавају своја очекивања о обиму производње ускладу са својим кривама реакције и равнотежни обим производње се формира утачки Е која представља пресек двају крива реакције. Тада је равнотежастабилна и на том нивоу се одређује равнотежна цена, количина имаксимални профит за оба олигопола на тржишту.


У случају када постоји симултано одређивање ценакојима се затим прилагођавају равнотежне количине, ради се о тзв. Бертрановој равнотежи.

Највећи проблем картела је како одржати договор о обиму производње, а то је питање међусобногповерења.

1) ако сваки од учесника мисли да ће се све стране држати споразума, може пожелети да „вара“ и да произведе већу количину;

2) али, ако сви знају да неће бити поштовања договора, свако ће настојати да унапред повећа свој обим производње и тако се постигнути договор не може одржати.


Стога је основни задатак картела да обезбедипоштовање договора и да економским мерамаказни оне учеснике који не поштују договор. Казна је напуштање картелског договора.

Како картели успевају да контролишу понашањесвих учесника у договору?

Наравно, прибегава се различитим методама почевод контроле цена и количина на нивоу картела, пасве до информација које се добијају од купаца, или„шпијуна“.


Ипак, користи од укрупњавања производње субројне (раст профита, контрола тржишта, повећањефинансијске моћи, више средстава за истраживањеразвој и технолошку модернизацију), тако да јеформирање супервеликих мултинационалнихкомпанија постала пракса на светском нивоу.

Удруживања се јављају код великих банака, у аутомобилској индустрији, у индустрији челика, у производњи и експлоатацији гаса и нафте, удруживања у области телекомуникација, рачунарске и информатичке технологије и другихграна које су капитално и технолошки интензивне.


Примена теорије игара код олигопола

Теорија игара је модерно аналитичко‐методолошкои теоријско оруђе.

Нашла је широку примену у политици, економији и другим дисциплинама које се баве стратегијама и стратешким одговорима различитих актера.

Теорија игара управо и проучава како сељудипонашају у стратешким ситуацијама.


Свака теорија игара може се посматрати у интеракцији два играча који се опредељују заразличите стратегије и на основу којих се формиратабела ‐ матрица исплате игре.


У овом случају и на основу садашњег развојаситуације, могло би се рећи да је за обе земљенајбоља стратегија заједничко преговарање, јердоноси бржи улазак у Европску унију.

Међутим, услед међусобног неповерења, доминантна стратегија за обе стране су појединачнипреговори.

Коначни исход је каснији улазак у ЕУ за обе земљекандидате.


Нешова стратегија је она у којој сваки играч правиоптималан избор имајући у виду дати, начињениизбор другог играча ( у нашем примеру то јестратегија појединачног преговарања).У теорији се истиче да је Нешова равнотежауопштавање (генерализација) Курнооверавнотеже и на основу које свако предузећеостварује максималне профите узимајући у обзирдато понашање друге фирме. Поред Нешове равнотеже у теорији игара, али и у понашању олигопола повремено се примењујумешовите стратегије.


Теорија игара и „затвореникова дилема“ Матрица исплате олигопола (Мерцедес и БМВ)


У исто време, ово је пример за тзв. „затворениковудилему“ као једну од најприсутнијих стратегија у економском одлучивању.

.Матрица исплате у примеру „затвореникове дилеме“


Уколико оба затвореника ћуте – биће минималноосуђени (можда само врме проведено у притвору).

Уколико не верују један другом, тада се плашемогућности да један призна и да ће стога битиослобођен, (или ће му казна бити мања) и затообојица бирају опцију да признају.

Коначни исход је неповољнији по обојицу (4 годинезатвора), него да су се одлучили на стратегијућутања.


Најбоља стратегија је „вратити мило за драго“, илиу мало грубљој верзији „око за око, зуб за зуб“.

Добар пример примене „затвореникове дилеме“ јевезан за макроекономију и Филипсову криву гдесе јављају два учесника: држава и јавност (које играјуигру поверења ‐ неповерења) и имају двемогућности: да бирају нижу незапосленост и вишу инфлацију и обрнуто.

Коначни исход је раст инфлације без ефеката насмањење незапослености.


Други примери примене теорије игара

Једна класа игара која се итекако може применити напонашање олигопола су игре координације. У овим играма су сви на добитку ако сарађују, али јепроблем како обезбедити механизам координације.

Борба полова, Затвореникова дилема, Игра безбедности (рецимо трка у наоружању), Игра храбар‐кукавица (могући директан судар

два аутомобила).


Следећа у класи игара је игра конкуренције у којојиграчи не сарађују, већ мора постојати победник и поражени, тј. добитник и губитник. То је игра санултим исходом, јер је добитак једног играча у истовреме губитак за другог играча.

Трећа класа игара су игре коегзистенције гдепостоји мешовита стратегија. Варијан даје примеригре „јастреба и голубице“, при чему се једна странапонаша агресивно и узима све, а друга страна јепасивна и може да изгуби све.


Постоји и класа игара обавезивања:

1) нерационално понашање доминантне стране –жаба и шкорпија,

2) „љубазни“ отмичар (примери се могу видети у неким америчким филмовима),

3) снага која се претвара у слабост (партизански и фронтални рат, Давид и Голијат),

4) потрошња данас, или штедња за старост, 5) изнуда, 6) ценкање.


Олигополи у основи смањују друштвеноблагостање, јер производе количине које су мањенего у потпуној конкуренцији и продају по ценамакоје су више у односу на конкуренцију.

Ограничења нових улазака могу да се врше и путем:

прекомерног ракламирања (које такође може дазастраши потенцијалну конкуренцију),

неформалних картелских договора (Тацитово –имплицитно удруживање),

ратова цена, великих улагања у истраживање и развој.


Пример могућег негативног понашања (у смислуутицаја на блогастање друштва) јесте политика тзв. дампиншких цена.

То је пракса да се на различитим тржиштима једанисти производ продаје по различитим ценама(књиге, стручни часописи, аутомобили, челик).

По правилу, цене су више на домаћем тржишту(тамо где је мања еластичност тражње), а ниже наиностраном тржишту, да би се оно лакше освојилостратегијом ниских цена.


Јавна политика борбе против картела и олигополске злоупотребе тржишта подразумева:

антимонополско законодавство, забрану картела, истраге и високе казне против формалних и

неформалних договора, издавање дозвола за процесе концентрације и

укрупњавања тржишта, вођење спорова против компанија за које се сумња

да злоупотребљавају тржишну моћ, формирање специјалних антимонополских

регулационих тела,


Појам и карактеристике монополистичке конкуренције

Монополистичка конкуренција је тржишнаструктура у којој постоји много продаваца, алиони производе диференциране – различитепроизводе који су међусобно ипак слични.

Конкуренција је због мноштва продаваца, а монополистичка јер производи нису хомогени.


постоји мноштво продаваца, постоји слобода уласка у грану, производ није хомоген, већ се разликује од произвођачадо произвођача ,

иако су производи диференцирани, они су честосупститути, (различите врсте пива, безалкохолних пића, парфема, одевних предмета)

крива тражње није хоризонтална линија, већ опадајућа(што је слично као код монопола),

опадајућа крива тражње узрокује да гранични приходбуде испод цене као и у случају монопола,

сваки произвођач има своју посебну цену, своју посебнукриву тражње, своју робну марку (бренд);


Најизраженија специфичност МК је процес стварањадиференцираних производа, робних марки, које имајусвој јединствени идентитет, одређена посебна својства, препознатљив квалитет и дизајн,

Тако се ствара и лојалност одређеним робним маркама и типовима производа.

Данашњим потрошачким друштвом, заправо, доминирајуробне марке и препознатљиви производи.

Зипо упаљачи, кохиба,или марлборо , шкотски виски, мерцедес, или популарна „буба“, адидас, или најк, читавасерија одевних предмета женске моде, мушки и нарочитоженски парфеми, одела, ципеле, али и марке телефона, техничких уређаја, рачунара.


Удео олигополских предузећа у вредности бродског товара у привреди САД за 1987. годину у процентима.


Равнотежа предузећа у монополистичкој конкуренцији


Дугорочна равнотежа предузећа у монополистичкој конкуренцији


Где се формира дугорочна, стабилна равнотежа? Једина стабилна равнотежа могућа је у тачкипресека криве граничног трошка и граничногприхода (тачка B), а равнотежна цена је она у којојје за исти обим производње крива тражњетангентна на криву просечног укупног трошка(тачка А).

Ово тангентно решење гарантује да је цена једнакапросечним трошковима и да у тој тачки предузећеостварује нулти профит).


Локациони модел: локациони модел је врстадиференцијације производа и стицања предностина основу локације одређеног продајног места, штоје од значаја за тражњу и обим продаје производа.

Може се навести доста примера локационог модела: продавнице и киосци са храном у близинистадиона, спортских терена, факултета, школа, илипословних центара; фотокопирнице у близинифакултета, читаоница и студентских домова;


Ефекти рекламирања. Последице на благостање и регулација

цена је код МК изнад граничног трошка и та маржа је друштвени трошак‐губитак благостања услед више цене (у односу на потпуну конкуренцију);

произведена количина је мања него код конкурентског предузећа ,што значи да постоји део неискоришћених капацитета, јер производња није на ефикасном обиму.

сматра се да претерано рекламирање значи нерационално трошење пара и често се своди на довођење купаца у заблуду, манипулисање укусима потрошача, стварање вештачких потреба,


Који су аргументи у прилог рекламирања?

то је често сигнал квалитета, јер потрошачи сматрају да неко ко има новац за рекламну кампању, производи квалитетне, стандардне и поуздане производе,

рекламирање побољшава информисаност купаца, што може ојачати суверенитет потрошача,

сматра се да реклама подстиче конкурентност међу предузећима и производима и омогућава лакши улазак нових производа на тржиште.

МБ пиво својевремено у Србији је добар пример, ВИП мобилни провајдер, или поједине нове банке када суулазиле на српско тржиште, као Халк банка, Интеза, Меридијан банка итд.).


Неки економисти сматрају да разноврсност и диференцирање производа има и позитиван и негативан екстерни ефекат.

Позитиван екстерни ефекат ствара се услед чињенице дапостоји мноштво разноврсних производа, супститутакоји конкуришу једни другима и нуде разноврсност у погледу квалитета, дизајна, цене и других специфичнихсвојстава.

Негативан екстерни ефекат настаје као последицаотежаног уласка у грану, што скупе рекламне кампање, робни брендови и диференцирање производа додатноотежавају и подстичу.


Када је о регулацији предузећа из области МК реч, не постојеједноставни и довољно ефикасни начини за регулацију. Покушај да се одреде ниже цене може довести до губитака кодових предузећа.

Има сувише много ових предузећа , тако да би организованаакција државе била неефикасна због проблема координације.

Покушај да се одреди оптималан број предузећа у гранитакође није лако решив, а недовољно искоришћеникапацитети не морају увек да буду минус за друштво.

Свакако, јавна политика може покушати да повећаконкурентност у овим гранама и да донекле ограничи обимулагања и правила оглашавања у вези са рекламнимкампањама.

ЕКОНОМИЈА – ОЛИГОПОЛ И МОНОПОЛИСТИЧКА КОНКУРЕНЦИЈА Карактеристике основних тржишних структура

ОСМА ГЛАВА

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ

Појам и врсте фактора производње

Фактори производње су инпути, улагања чијомтрансформацијом у процесу производње добијамофинална добра и услуге за задовољавањеразличитих потреба људи.

1) рад (радна снага), 2) капитал, 3) земља, 4) предузетништво.


Сваки фактор производње има свог власника којитај фактор продаје на тржишту фактора производњеи тако стичефакторски доходак.

Продаја фактора производње, уједно је и расподеладоходака на нивоу привреде као целине, а у дијаграму кружног тока привреде нагласили смо даје сума свих факторских доходака, једнака укупнимиздацима.

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ Власници радне снаге су радници, а одговарајући факторскидоходак су најамнине.

Власници земље остварују ренту, а уколико поседују већуколичину земље називају се велепоседницима.

Власници капитала ‐ капиталисти присвајају факторски доходаккоји је пре свега у облику камате, али и профита као приноса накапитал.

Награда за предузетништво може делом бити профит (ако су и власници предузећа које воде), или висока менаџерска плата ( у већим компанијама где је одвојена капитал‐функција од капитал‐својине).


Тражња зафакторима производње нијепримарна, основна тражња, већ изведена тражњаиз основне примарне тражње.

Зато се често каже да је тражња за факторимапроизводње, не само изведена, већ и удружена, алии конкурентска.

Фактори производње могу бити супститути: рад и капитал.

Фактори производње могу бити и комплементи.

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ Тржиште фактора производње и привреда

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ Равнотежа на тржишту рада

У тачки равнотеже Е, остварује се равнотежнанадница и пуна запосленостфакторапроизводње – рада.


Успостављање стабилне равнотеже на тржишту рада

Вишак понуде радне снаге назива се незапосленост (DS) представља значајан макроекономски проблем. У неокласичној економској теорији сматра се да постојипуна запосленост ако сви прихватају равнотежнунадницу на тржишту.


Опадајући гранични производ рада и вредностграничног производа


Закон опадајућег граничног производа –нумерички приказ


Kоја је оптимална одлука за упошљавањерадника која нам гарантује максимални профит?

Равнотежна тржишна надница је пак на нивоу од15 динара.

Нама се као предузетнику исплати да запошљаваморадника све до границе док је вредност граничногпроизводањеговог рада (што је за нас приход), већа од радникове наднице (што је за настрошак).


Зоне оптималног ангажовања фактора производње


То је у тачки где је: MРPL = We (вредност граничногпроизвода рада једнака је надници последњегупосленог радника). После тачке L1 не исплати сеангажовати нове раднике, јер је вредност њиховогграничног производа нижа од наднице коју добијају.


У основи наше тражње за радом јепродуктивност рада, његова способност дапроизводи и ствара вредност, а условпрофитабилне производње је да вредностграничног производа буде изнад наднице.

У стварности, послодавац плаћа надницупоследњег упосленог радника, а граничнипроизвод свих других радника је већи одграничног!То је управо вишак који он присваја као награду засвоју предузетничку активност и напор.


Поређење равнотеже код конкурентског предузећа и на конкурентском тржишту фактора производње


У оба случаја важи гранично правило: граничнитрошак једнак је продајној цени, односно, вредностграничног производа рада једнака је надници; Цени производа одговара цена рада (инпута), а граничном трошку одговара вредност граничногпроизвода рада.

Као што је цена приход за продавца, тако је вредностграничног производа приход за послодавца;Као што је надница трошак за послодавца, тако је и гранични трошак издатак за произвођача финалнихдобара и услуга.

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕПонуда рада

У теорији која објашњава понашање радника, постоји вредност доколице ‐ нерада, односно, појам негативне корисности рада. У основи, човекје склон доколици, а рад је труд, мука, напор и одрицање. Потребна је довољно висока надница каонаграда, да нас мотивише – натера, да заменимодоколицу за рад.

Тамо где се за нас трошак нерада изједначи сатрошком који плаћа послодавац, односно, где се зањега изједначи вредност граничног производаса износом наше награде за рад ‐ то је тачкатржишне равнотеже.


Доходни и супституциони ефекат натржишту рада


Промена равнотеже на тржишту рада и равнотежа у дугом року

увођење нове технологије која повећавапродуктивност и може довести до смањења релативнепотребе за радном снагом (већа капиталнаинтензивност);

промене цена других фактора производње, што можеповећати, или смањити тражњу за радом као факторомпроизводње;

промена цене финалног добра и услуге аутоматски мењавредност граничног производа рада – криве тражње и она се помера у правцу смањења.


Узроци који доводе до промене понуде могубити:

1) промене на тржишту рада као што су имиграције, преквалификације, пораст, или смањење природногприраштаја;

2) побољшање, или погоршање услова на појединимпарцијалним тржиштима која могу да апсорбују новераднике;

3) промене општих услова, навика и склоности (већазапосленост жена, продужење старосне границе запензионисање).


Равнотежа на тржишту рада може да се посматракао појединачна равнотежа на парцијалномтржишту, или као равнотежа читаве гране.

Равнотежа на тржишту рада може да се посматра и у зависности од кратког и дугог рока.

У кратком року капитал као фактор има фискникарактер (не може се променити технологија). У дугом року су сви фактори производње (рад и капитал) варијалбилни и могу међусобно да будузамењени.

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ Институционални фактори на тржишту рада

Синдикати су довели до значајног побољшањаположаја радника: скраћење радног времена, порастнадница, укидање дечјег и неплаћеног прековременограда, социјална сигурност, пензије, нижи трошковиздравственог осигурања.

Ако се на другој страни и послодавци организују у удружења, јавља се ситуација монопсона – један купацна страни тражње. У том случају, односи преговарањамогу да се посматрају на релацији монопол‐монопсон, као нека врста двостраног‐билатералног монопола и од преговарачке снаге сваког учесника зависиће нивонадница и услови рада.


Мере јавне политике на тржишту рада

У ситуацијама где постоји висока понуда радне снагенадница се налази на врло ниском нивоу који јечесто на граници сиромаштва ‐ егзистенцијалногминимума.

Једна од често примењиваних мера на тржишту радајесу закони о минималним надницама, иликолективни споразуми са синдикатима у којимасе одређује минимална цена рада.

Постојање минималних надница може да доведе допроблема са „чишћењем“ – уравнотежењем тржиштарада.


Такође, колективни уговори који се једном годишњесклапају на тројном састанку између владе, синдиката и послодаваца садрже тзв. ескалационуклаузулу, која гарантује индексирање (повећање) номиналних надница за износ инфлације, како биреална куповна моћ плата остала непромењена.

Неке од мера које су примењиване у циљу повећањапонуде рада тицале су се смањивања пореза наплате.


Ту су и програми социјалне помоћи задомаћинства са мањим примањима у циљуповећања куповне моћи, програми социјалнепомоћи у случају остајања без посла, или давањаотпремнина.

У пракси су познате и ефикасне наднице које сучесто изнад тржишно равнотежних, али имају циљда смање напуштање посла од стране радника којииначе траже боље плаћен посао.


Равнотежа на тржишту капитала

Под капиталом се најчешће подразумевају добракоја се као инпути‐улагања даље користе у процесу производње да би се добилафиналнадобра и услуге.

У том контексту капитал представља почетнасредства у физичком, новчаном, хуманом и нематеријалном облику.


Капитал се најчешће подразумева у физичком, илиновчаном облику. У физичком облику обухватата:

трајну опрему (производне линије, машине, опрему, превозна средства),

залихе материјала и финалних добара и услуга, некретнине (пословне зграде, тржни центри, земљиште, производне хале, стамбени простор).

Постоји и друштвени капитал који заправо чиниинфраструктура.


Постоји нематеријални облик капитала који се у литератури назива goodwill, а представља све оношто повећава вредност одређене фирме као што једобро пословно име, робна марка, или бренд, пословно поверење.

Хумани, или капитал у људском облику којипредставља улагање у знање, квалификације и пословне вештинељуди.

Инвестиције представљају нова, додатна улагањау предузеће која су резултат акумулиранихсредстава предузећа (из профита), илипозајмљених средстава (кредит), у циљупроширења производње.


Инвестиције по врсти сличне су капиталу: фикснепословне инвестиције, залихе и инвестиције у некретнине.

Постоји и разлика између бруто и нетоинвестиција тако да је:

Бруто инвестиције су укупна вредност улагања, а кад сеод тих улагања одбије амортизација (Am), добијају сенето инвестиције (In).Амортизација значи постепено губљење вредностикапитала током времена и преношење те вредности нафинална добра и услуге.


Равнотежа на тржишту капитала

Тржиште капитала је организовано место, илиинституција на којој се среће понуда и тражњаза капиталом. Понуда капитала је заправоштедњакоја се преко хартија од вредности (акције, обвезнице), банака, инвестиционих фондова, усмерава у различите облике улагања и инвестирања.

Тако инвестиције представљају тражњу закапиталом, јер доносе принос, граничнупродуктивност (гранични производ) капитала, или профит који је основни мотив за инвестирање.


Механизам тржишта капитала


Тржишта капитала ‐ берзе, финансијска тржишта, јављају се у два основна облика:

као тржишта новца на којима се тргује новцем и краткорочним хартијама од вредности (рокови доспеће до 3 месеца),

тржишта капитала (на којима се тргује дугорочнијим хартијама од вредности).

Берзе се могу организовати у физичком облику а могу бити и у електронском облику, каоелектронско тржиште :Wall Street у Њујорку, Лондонски сити, берза у Франкфурту, или Токију.


И овде влада закон опадајућег граничног производа, а тачка оптималног коришћења капитала је она у којој се вредност граничног произвoда капиталаизједначава са тржишном ценом капитала (MRPK = i). Равнотежа на тржишту капитала


Инвестиције су обрнуто пропорционалневисине каматне стопе.

Камата се јавља као опортунитетни трошакинвестирања.

Разлика између акција и обвезница као дванајважнија облика хартија одвредности:Обвезнице су хартије од вредности које носефиксни приход (камату), а најчешће их емитуједржава, локална самоуправа, или велике компаније. Носе далеку већу сигурност наплате, јер за њихнајчешће гарантује држава, али зато дају мањипринос.


Акције су хартије од вредности које најчешћеемитују фирме, предузећа, компаније и чијипринос је дивиденда.

Носе далеко мању сигурност, јер можете не самоизгубити дивиденду, већ и сав уложени новац у акције, уколико одређена инвестиција буденеуспешна, или дође до смањења тржишневредности предузећа у које смо уложили.

Акције стога имају далеко већи ризик, али и далеко већи потенцијални принос.

Можемо рећи да принос‐доходак од капитала имадвојну природу: као инвестирање у акције можедонети профит, као инвестирање у обвезницеможе донети камату.


Цена капиталне имовине и дугорочна равнотежа на тржишту капитала

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ Цена капиталне имовине која може бити предметрентирања (станови, пословни простор, машине, саобраћајна средства), зависи од две групе фактора:

1) од тражње за капиталном имовином, 2) од предвиђања будуће укупне тржишне тражње, јер она може довести до очекиваног раста продајефиналних добара и претпостављеног раста ценерентирања капитала у будућности;

Принос на капитал да би био исплатив, мора дапокрије трошкове ангажовања капитала. Постоједва основна трошка капитала: камата и амортизација.


У једном хипотетичком примеру то значи следеће: за улагање у пекару треба нам 20000 евра(ценаимовине). Каматна стопа је 5% (0,05 = i) и стопаамортизације је 10 % (0,1 = am), јер за 10 година требаобновити сву опрему. Стопа приноса на капиталмора бити:

Ово је тзв. Тобиново q које уколико је веће од 1 и расте, значи да фирма послује врло успешно и код такве фирмедолази до раста вредности акција на тржишту.


Нето‐ садашња вредност (NSV) (net‐present value),је идеја да новац у садашњем тренутку вреди вишенего новац за годину дана, барем за износ каматекоју у том периоду можемо остварити ако одмах напочетку процеса располажемо одговарајућимкапиталом.

Примера ради, при i = 10%, 100 динара данас вреди као110 динара за годину дана, или 91 динар данас вреди као100 динара за годину дана. Разлика веће садашњевредности и мање будуће вредности је управоизгубљена, или зарађена камата


Земља као фактор производње и цена земље У основи, нема специфичности када је у питању равнотежа натржишту земље каофактора производње. Постоји понуда земљекоја је у кратком року стрмија, јер је то релативнофиксни факторпроизводње.


Треба направити разлику између цене закупа којасе у случају закупа земљишта назива рентом и ценеземље. Наиме, закупнина је куповина права накоришћење земљишта у ограниченом року (нагодину дана х број година ‐ n).

Цена земље је капитализована рента, (Zp = R x n) тачније, то је трајна куповина права накоришћење земљишта, или стицање својине надземљом.

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ Ипак, чињеница да је земља била фиксни факторпроизводње, а доносила је доста прихода навела јеХенрија Џорџа да предложи високу стопуопорезивањачисте економске ренте.

Каошто је рента цена закупа земљишта, камата јецена закупа капитала, а најамнина је цена закупарадне снаге да буде ангажована у ограниченомвремену.

Власници фиксних фактора који изузетно пуну зарађују.Чак и у случају високих пореских стопа, они ће пунозарађивати и неће умањити понуду својих услуга. Такоубран порез, може бити употребљен за социјалнепрограме државе благостања,


Ефекти опорезивања чисте економске ренте

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ Технолошке промене и увођење нових технологија имајувелики утицај на тражњу за факторима производње.

Модернизација и технолошке промене повећавајутражњу за капиталним добрима и утичу на замену старетехнологије новом.

Треба указати и на две врсте расподеле дохотка, јерприходи фактора производње уједно одређују и функционалну расподелу дохотка на нивоу привредекао целине.

Укупни издаци = бруто домаћи производ = сумафакторских доходака (најамнине + профит + камате + ренте)

ЕКОНОМИЈА – ТРЖИШТЕ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕОдређивање цена факторских доходака

ДЕВЕТА ГЛАВА

ЕКОНОМИЈА – ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНАЛИЈЕ

Појам и карактеристике јавних добараКрива производних могућности


Било ког појединца је немогуће искључити изкоришћења јавних добара; из тога проистиче став даих сви морају трошити у једнаким количинама.

Неривална – неконкурентна потрошња којазначи да искључење било кога не утиче напотрошњу других, као што и јављање новихпотрошача, корисника не смањује понуду јавногдобра; то значи да су код јавних добара граничнитрошкови једнаки нули!

ЕКОНОМИЈА – ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНАЛИЈЕТреба направити разлику између јавних добара и заједничких добара.Заједничка добра такође немају својствоискључивости (сви их могу користити), али имајуривалски карактер.

1) Јавна добра: радио и телевизија, народнаодбрана, светионик, јавна расвета.

2) Заједничка добра: риба у морима и океанима; животна средина.

3) Природни монополи: мостови (без плаћањамостарине), ватрогасна служба, кабловскателевизија.

4) Приватна добра


Јавна добра су посебан случај екстерних ефеката кодкојих постоји разлика између приватних и друштвених трошкова и приватних и друштвених користи.

Рецимо, ефикасна народна одбрана ствара великетрошкове за друштво, а скоро никакве трошкове запојединца, као што светионик доноси великекористи за друштво (кориснике бродског превоза), а скоро никакве користи за појединца који се непревози бродовима.


Врсте јавних добараУ основи, постоје чиста јавна добра и квази‐јавнадобра.Јавна добра у односу на лакоћу искључења и граничне трошкове коришћења


Квази‐јавна добра, нису јавна добра по својимкарактеристикама, већ су чиста приватна добра. Тосу рецимо образовање и здравствена заштита.

У оба случаја постоји велика могућност искључењакорисника ових добара. Такође, граничнитрошкови додатних корисника образовања и здравствених услуга нису мали.

Објашњење проистиче из настанка и развојамодерне државе благостања ‐ социјалне државе.


То је систем пензијско‐инвалидског осигурања, бесплатно основно и средње образовање и бесплатно здравствено осигурање за основневидове здравствене заштите.

Идеја државе је да повећа приступ овим добрима и да омогући што већем броју грађана да уживајубесплатну здравствену заштиту и бесплатношколовање, како би се повећала доступностових добара, али и праведност у њиховомкоришћењу.

ЕКОНОМИЈА – ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНАЛИЈЕПонуда јавних добара

Кључно питање понуде је зашто тржиште не дајеефикасно и рационално решење и заштоприватни сектор није мотивисан да производијавна добра. Одговор лежи управо у особинама јавних добаракоје смо анализирали. Због неривалне потрошње и немогућности искључења корисника јавља сепроблем тзв. free ridera. Многи корисници услуга нису мотивисани даплаћају за своје услуге.


Ефикасна набавка јавног добра могућа је ондакада је збир спремности да се плати (свихкорисника добра) већи од трошкова набавкетог јавног добра. То је био пример са фиксномколичином јавног добра типа: take it or leave it –узми, или остави.

Могућа је и одлука са променљивим количинама.

У том случају, основни економски принципефикасности је: збир граничних спремности дасе плати мора бити једнак граничном трошку.


Проблем недовољне понуде и недовољне тражње

Чињеница да постоји бесплатни корисник кога јенемогуће искључити из потрошње, главни је проблемкоји демотивише приватни сектор да понуди и произведе јавна добра.

Тај раскорак између већих друштвених и мањихприватних користи, тј. намеће потребу државнеинтервениције и неопходности да држава поизведејавна добра, зато што може да их финансира из буџета, а да путем пореза наметне друштву обавезу плаћања и финансирања јавних добара.


Тако се могу јавити два проблема уколико јавнадобра производи приватни сектор:

А) проблем недовољне понуде, јер приватнисектор неће увек моћи да наплати своју услугу и даискључи оне појединце који не плаћају;

Б) проблем недовољне тражње, јер наметањевисоких путарина рецимо, може значајно смањитикоришћење аутопутева и поједине кориснике(тешке камионе) усмерити на регионалне путевегде се јављају гужве у саобраћају.

ЕКОНОМИЈА – ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНАЛИЈЕУ случају понуде јавних добара јављају се трипроблема:

1) Како одредити ефикасну количину добара,2) Како финансирати добра,3) Како произвести јавна добра.Неки економисти сматрали су да ефикаснаколичина добара може да се одреди и финансира наоснову отворених, искрених преференција самихпотрошача који користе јавна добра. Основни проблем у овом случају је какообезбедити да преференције буду откривене ‐искрене, јер ће свако настојати да трошковепонуде јавних добара пребаци на неког другог.


Други начин да се обезбеди понуда јавних добарајесте командни механизам који је функционисаоу условима централно‐планске привреде и праксе споровођења петогодишњих планова.

Будући да то није био тржишни механизам, системје производио неефикасну алокацију ресурса, огромне губитке, спор привредни раст и дефинитивно је напуштен крајем 80‐тих годинапрошлог века.

ЕКОНОМИЈА – ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНАЛИЈЕТрећи начин да се обезбеди ефикасна понуда јавнихдобара на основу механизма јавног избора, јестегласање. Проблем са јавним гласањем је што се неможе обезбедити независност од мање важних опција и то производи познати парадокс гласања.

Једна математичко‐статистичка теорија тврди да јенајбољи исход гласања онај за који се определимедијални гласач (онај који је тачно на средини сваскупа, тј. две опције).

Корективни механизам који може да натерапојединце да буду искрени код откривањапреферениција јесте тзв. Кларков порез који терапојединце да буду поштени код изјашњавања о јавнимдобрима.


Проблем заједничке својине

Овде се јавља проблем негативних екстернихефеката. Најједноставније у овој ситуацији јерешити проблем власништва:Претворити заједничка добра у приватна, или у тип власништва са конкретним титуларом ( локална самоуправа, град, држава), или увести накоднаду за коришћење ових добара, што ће довести до делимичног искључења онихкоји не могу да плате. Тако надоканада и својина постају природнирегулатори заједничких добара и средства зањихову ефикаснију и рационалнију употребу.

ЕКОНОМИЈА – ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНАЛИЈЕБесплатно коришћење заједничких ресурса (путеви, аеродроми), или квази‐јавних добара (здравство, осигурање) може довести до њихове прекомернепотрошње. Има неколико метода њихове рационалније употребе :

1) Увођење такса, путарина и сличних накнада радисмањења потрошње;

2) Наметање одређених трошкова у случају образовања и здравства;

3) Рационисано снабдевање су смислу једнакогобезбеђења добара и смањење расположиве количине, што може довести до несташица,

4) Чекање у реду које ствара одређене трансакционетрошкове.


Појам и карактеристике екстерналија

Екстерналије представљају економскефеноменекоји раздвајају приватне трошкове и користи, од друштвених трошкова и користи.

То су сви они поступци и активности предузећа и појединаца који утичу на друге људе тако да оникоји су те поступке произвели, нити бивајунаграђени за позитивне ефекте, нити бивајукажњени за негативне последице.


Екстерналије по врстама ефеката могу бити:

Позитивне екстерналије (повећавају користи задруге појединце и друштво),

Негативне екстерналије (смањују користи запојединце и друштво).

У односу на улогу у економском процесу могу бити:1) Екстерналије у потрошњи,2) Екстерналије у производњи.


Примери позитивних екстерналија: изградња ауто‐пута, или пруге који пролазе поред неког места, изградња хотела који развија туризам, лековитиизвор воде који развија бању, откриће нафте коједоприноси развоју земље, археолошка открића, илиобновљени историјски споменици, истраживање и примена нове технологије.

Примери негативних екстерних ефеката још субројнији: загађење животне средине: ефекат„стаклене баште“, издувни гасови, уништавањеживотињских и ретких биљних врста, нуклеарниотпад, загађење река и нафтне мрље по морима и океанима.


Основне економске последице екстерналијасу:

прекомерна производња негативних екстерналија(јер оне друштво коштају много више него самогпроизвoђача),

недовољна производња позитивних екстерналија(рецимо, технолошких открића која смањују управостепен загађености животне средине, као што сусоларна енергија, или аутомобили на електричнуенергију).


Приватни и друштвени трошкови код екстерналија


На овој слици приказали смо на примерунегативних екстерних ефеката у производњичелика, да су гранични друштвени трошкови(због загађења и потребе да се оно смањи), већи, него гранични приватни трошкови(тачка Е2).

Резултат је тачка равнотежеQe, која даје мањиобим производње него приватна равнотежа у тачки Е1 ‐ Qe.


Позитивни екстерни ефекти


Ефекти равнотеже код заједничких добара


Да је језеро у приватном власништву, равнотежа бибила у тачки Е, где је гранични приход од продајерибе једнак граничном трошку и експлоатише семања количина рибе (тачка Е).

У случају где нема конкретног власника, равнотежаје у тачки Е1 у којој су укупни трошкови једнакиукупном приходу и нема профита.

У овој тачки, степен улова рибе је знатно већи и временом ће довести до потпуног нестанка рибе у језеру.


Интернализација екстерних ефеката Екстерне ефекте је могуће интернализовати, а тозначи уклонити разлику између приватних и друштвених трошкова и користи.

У случају трошкова смањити ниво загађења, у случају користи подстаћи произвођаче да ихстварају на друштвено корисном нивоу.

Да би се екстерни ефекти интернализовали, учинили корисним за друштво, могуће јеприменити решења из домена приватног сектора и државе.


Приватна решења за екстерне ефекте

Интернализација ЕЕ – формирањем великих фирми, заједница, споразума ;

Доделом права власништва – Коусова теорема(преговори и налажење ефикасних решења);

Коришћење правног система.

Када се два система удруже тада више не постоје екстерни ефекти.


Коусова теорема износи тврдњу да две приватне стране могу да реше проблем екстерналија међусобним договором‐споразумом, под условом да нема трансакционих трошкова у вези са решењем проблема.

Заједнички ресурси у којима не постоји директан власник могу бити додељени на управљање некој страни. Додела власничких права (општини, појединцу, јавном предузећу), омогућиће наплату услуга и боље ‐ рационалније одржавање ресурса.


У случају када постоје трансакциони трошкови, договор се тешко може постићи без посредовања државе. Држава тада треба да додели власничка права једној од страна и да осигура, снагом свог ауторитета, да се такав уговор прихвати и поштује.

Трансакциони трошкови договарања могу бити бројни: губитак радног времена, инвестиције за поштовање одређеног договора, трошкови преговарања уколико су стране просторно удаљене, или се не разумеју.


Јавна политика у решавању проблема екстерналија

Регулације, стандарди и новчане казне (воде до неефикасности) ;

Пигуови порези ;

Субвенције (доводе до прекомерне производње) ;

Трансферабилне дозволе (ограничење нивоа загађења).


Први начин јесу командни, административниметоди који често воде до неефикасности, јер делујуправолинијски и сва предузећа терају да поштујустандарде и да не производе преко одређене фикснеколичине која је за све иста.

Порези чији је циљ смањење нивоа загађења у литературу се називају Пигуови. Идеја је да се путем пореза, или новчаних казни, наметну виши друштвени трошкови загађења, који се сада преваљују на произвођаче и на тај начин предузећа терају да смање ниво загађења.


Примена Пигуових пореза на екстерналије


Трећи начин деловања јавне политике је наградити фирме које покушавају да смање ниво загађења одређеним субвенцијама за издатке у том правцу. Ефекти субвенција на ниво загађења животне средине

ЕКОНОМИЈА – ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНАЛИЈЕ Граничне друштвене користи од смањења загађењасу веће од граничних приватних користи, као што суи гранични друштвени трошкови већи одграничних приватних трошкова.

Субвенције изједначавају (елиминишу) ту разлику у трошковима и подстичу приватни сектор да купивећи број уређаја за смањење загађења (чија је ценаза њих сада нижа).

Уместо да број уређаја буде у нивоуQ1, он је сада у ниовуQe, што свакако смањује ниво загађења. Али, субвенције смањују и граничне приватне трошкове, па подстичу фирму да производи више.


Четврти начин је издавање трансферабилних ‐преносивих дозвола за загађење. На основу њих сеограничава количина загађења које свака фирма можеда испусти. Уколико је нека фирма „испунила бонус“ тј. испустила онолико издувних гасова на колико јој гласидозвола, постигнута је равнотежа.

Ако је испустила мању количину гасова, онда може датргује дозволама и уступи их – прода, оним фирмамакоје су своју квоту загађења већ потрошиле.

На тај начин, омогућава се тржишно решењеодређивања цена загађења и ефикасна алокацијадозвола.


Анализа трошкова и користи код државних пројекатаКод вредновања друштвених пројеката потребно јеутврдити који су пројекти и питању и да ли постојеалтернативни пројекти.Потребно је утврдити трошкове улагања, цене и потенцијалне користи, што нас доводи до концептаутврђивања друштвених трошкова и користи, као и цена у сенци.И овде важи исти критеријум највеће нето‐користикао разлике укупних трошкова и прихода (нето‐садашња вредност, интерна стопа приноса, илимаксимизација профита).


Процењивање трошкова и користи у временутакође се користи метод дисконтовања новчаногтока.Друштвена дисконтана стопа узима у обзирвременску преференцију (капитал данас вредивише него капитал који поседујемо за годину дана), одражава однос са каматном стопом као ценомкапитала и подразумева да стопа приноса оддржавних пројеката треба да буде на приближноистом нивоу као и стопа приноса од приватнихпројеката.Треба рећи да се овде узима у обзир чистадисконтна стопа и оптимална међугенерацијскарасподела дохотка.

ЕКОНОМИЈА – ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНАЛИЈЕГлавни елементи користи од државних програма су:

Потенцијални потрошачки вишак који пројекатноси.

Мерење нематеријалних користи које се односи наживотну средину, вредновање живота и времена.

Вредновање ризика што може утицати на могућипринос.

Утврђивање друштвене дисконтне стопе на основураније датих смерница.

Коришћење цена у сенци услед тржишнихнесавршености.

ЕКОНОМИЈА – ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНАЛИЈЕ У случају вредновања времена полази се одрадних сати и зарада по радном часу.

У случају вредновањаживота прво се отвараетичко питање да ли живот уопште има цену.

Ипак, један од метода полази од претпоставке даживот вреди онолико колико потенцијалнипојединац може да заради у свом радном веку.

Други метод узима у обзир компензаторнефакторе који се односе на тежину посла и раднеуслове тј. вероватноћу дужине живота код тежихпослова и виша примања по том основу.

ЕКОНОМИЈА – ЈАВНА ДОБРА И ЕКСТЕРНАЛИЈЕ У случају процене ценовних ефеката који се односе наживотну средину, није лако утврдити цену губитканеких ретких птица, или за изградњу хидрицентрала у Африци, Кини.

У том случају користе се индиректни методипроцењивања тих неновчаних ефеката који сеослањају на концепт цена у сенци, на основу којих сечесто процењују и трошкови радне снаге и другихинпута када се њихове вредности значајно разликују одтржишних.

Цене у сенци морају да одговарају оним ценама које бисе оствариле када би потпуно конкурентно тржиштебило могуће.

ДЕСЕТА ГЛАВА

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИ

Мешовита привреда и економска улога државе

економске функције државе, шта држава данас ради у привреди, шта би по мишљењу већине економистатребало да ради,

како доноси одлуке, и која су гранична подручја микрекономије којасе развијају попут тржишта асиметричнихинформација.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИПоглед на схватања и улогу државе

1) Држава је инструмент силе и принуде која је у функцији класне владавине. доноси законе и управља претежно у интересу приватних власникакоји имају новац и моћ.2) Друго схватање везано је за концепт владавинеправа, или правне државе.3) Економско схватање државе добија на значају у 20. веку када је порасла улога фискалне политике, јавне потрошње, буџета и економских функција којеје преузела држава. Економска држава развила се у државу благостања,


4) Модерно схватање државе је да она треба да будесервис грађана, при чему је нагласак на томе дадржавне институције треба да служе грађанима, којиих финансирају, контролишу и одлучују о обимудржавних функција и јавних овлашћења.

Најчешће, под државом се подразумева скупинституција, територијалне јединице(републике, покрајине, општине), али и средствавладавине силом (војска, полиција, судови, правнипоредак). Организациони аспект државенаглашава да је то апарат власти и институција којеврше одређене улоге.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИУ функционалном смислу, нагласак је на државичији органи врше одређене уставом утврђене улогекоје се пре свега односе на јавни поредак, привредуи стабилност.

Држава има следеће кључне атрибуте – обележја:

Држава је суверена (на својој територији, у примени својих закона),

Државне установе су јавне, Држава је израз легитимности (већинске вољеграђана која се најчешће потврђује на изборима),

Држава је савез, или јединствена веза различитихтериторијалних целина.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИУ основи, доминирала су два економскасхватања државе:

Либералистичко – лесефер, по коме држава требада обезбеди спољну и унутрашњу стабилност и да у привредном животу осигура правила игрезаснована на тржишту и потпуној конкуренцији, а да на минимум сведе своју економску функцију.

Интервенционистичко, које сматра да државатреба да игра активну улогу у привредном животу, у сфери производње, расподеле и размене.


Интервенционистичка схватања доминирала су у периоду меркантилизма (15.‐18. век), у социјалистичким економијама и после Другогсветског рата, у економијама западних земаља дополовине 70‐тих година.

Данас преовлађује неолибералистичка економскаполитика и схватање државе у великој већиниземаља (са изузетком Кине, Русије и Индије).


Улога државе у мешовитој привреди

Савремена тржишна привреда је мешовита, јер у њој постоје два основна сектора:

приватни сектор заснован на приватној својини и

јавни сектор заснован на државној својини и који производи јавна добра.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИУлога државе у мешовитој привреди

Односи између појединаца у приватном секторузаснивају се на међусобним уговорним односима и основа су тзв. облигаторног права;Односи између државе и појединаца најчешће нисудобровољни, већ подразумевају обавезу извршавањаи нису резултат слободне воље двеју страна; тозначи да држава има одређена овлашћења ‐ власт и средства принуде да та овлашћења изврши. Легитимитет власти у приватном сектору заснивасе на праву својине. Државни органи (парламенти и владе, или локалниоргани) легитимитет најчешће стичу на изборима.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИГде је све присутна држава данас у мешовитојпривреди? Шта држава ради данас?

У државним болницама и основној здравственојзаштити,

У државним школама (основним и средњим) и државним факултетима,

У разним социјалним програмима и трансферима(пензије, инвалиде, дечји додаци, кредити, субвенције, стипендије),

У креирању прописа, закона правила,

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИГде је све присутна држава данас у мешовитојпривреди? Шта држава ради данас?

У регулацији, У финансирању и изградњи инфрастуктуре, У производњи, У судству, полицији и војсци, У увођењу и убирању пореза и доприноса (којирасподељују више од 30% БДП),

У јавном сектору (више од 20% укупне радне снаге), У увођењу и примени прописа из области заштитеживотне средине и безбедности саобраћаја,

У алокацији ресурса, куповини и продаји роба и услуга, У стабилизацији привреде.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИЕкономска улога државе (по Мазгрејву):

Стабилизациона ‐ у превладавању привреднихциклуса и њихових последица; Дистрибутивна – држава врши расподелу и прерасподелу бруто домаћег производа; Алокативна – усмеравање ресурса у циљу ефикаснијег коришћења путем јавних набавки, пореза и пореских олакшица, дотација, субвенција.


Економска улога државе:

Производња добара и услуга. Регулисање и субвенционисање приватне производње. Набавка добара и услуга. Прерасподела националног дохотка. Трансферна плаћања и социјална заштита. Законодавна делатност у регулисање економских односа. Интернализовање екстерних ефеката. Понуда и производња јавних добара. Макроекономска политикаи привредни развој. Финансирање и управљање друштвеним делатностима.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИ Нарочито важну улогу држава има у областирегулације и заштите:

Заштита права запослених (колективни уговори, радно време, заштита на раду и услови рада, одмори, социјално и здравствено осигурање);

Заштита потрошача, Заштитаживотне средине, Заштита од монопола, Заштита од дискриминаторског понашања.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИКоја су важна подручја у којима би држава повећини економиста требало да има активнуулогу?

У свим оним случајевима где се показује да тржиштеније ефикасно и где постоје негативне последице поблагостање друштва.

Код јавних добара и екстерналија, јер ту тржиштетакође не производи ефикасна решења,

Код ублажавања последица привредних циклуса(инфлација, незапосленост, пад привр. активности).

Код прерасподеле националног дохотка и у борбипротив сиромаштва.

У регулисању монопола и борби противизлоупотребе монополске моћи.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИЈавни сектор и државне институције су:

Законодавна власт – парламент Извршна власт – влада Судска власт на свим нивоима Службе одбране и безбедности Државни органи и администрација Јавна предузећа Комунална предузећа Државне регулаторне агенције, комисије, директорати, службе

Разни нивои власти од федералног, републичког, покрајинског, до локалног.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИТржишне несавршености и улога државе

Прво – држава је ограничена у случају поседовањаинформација што је било веома неефикасно у командним привредама, Друго – држава има ограничену контролу нареакције приватног сектора;Треће – постоји ограничена контрола надбирократијом; јавља се коруптивна рента, Четврто – одређена ограничења намећеполитички процес.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИ Несавршености услед одсуства потпуне конкуренције (потреба за ругулацијом монопола, природних монопола,),

Негативни екстерни ефекти, Производња чистих јавних добара, Насавршености информација (потрошачка права са којима потрошачи нису довољно упознати),

Макроекономски поремећаји услед дејства привредних циклуса,

Проблеми везани за непотпуна тржишта: потребазаштите пољопривредних произвођача, заштитаодређених области културе , подстицање иновација.


Однос државе према ефикасности и праведности

Позитивни приступ поставља питање ша чинимо и какви су ефекти онога што чинимо. У првом плану јеефикасност и оптимална алокација – најбољаупотреба ограничених ресурса.

Нормативни приступ сматра да држава треба даштити: слободу, својину и људска права.


Али, држава треба да делује из још два разлога:

Моралност (није важан само циљ, већ и начин остварења циља), мада је брига о људским правима, без сумње, мотивисана и моралним разлозима.

Праведност и правичност – тежња за равномернијом расподелом дохотка и брига о економском положају свих чланова друштва.

Какав је њихов међусобни однос и у којој мери се требаодрећи ефикасности да би се смањила неправичност.

Поштовати природне разлике међуљудима, различитеинтелектуалне и предузетничке способности, економскесвојинске, али превелике разлике у богатству треба да се коригују у корист најсиромашнијих слојева друштва.


У том контексту треба направити разлику измеђупатернализма и либертинизма.

Патернализам заступа становиште да се не може свепрепустити слободној људској вољи и да некаправила држава треба да наметне снагом свогауторитета заснованог на закону и сили.

Либертинизам сматра да држава нема право данамеће своју вољу више него што то појединци желе, па чак ако је то у њиховом интересу.


Различити погледи нафункцију друштвеногблагостањаСваки појединац има своју функцију корисности у којој је укупна корисност резултат конзумирањаодређене потрошачке корпе добара и услуга:

Функција друштвеног благостања се може дефинисатикао сума, збир појединачних функција корисности и овоје у литератури познато као Бентамовафункцијаблагостања.


Крива индиференције у случају Бентамове функцијеблагостања

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИ Ако би се пак, водило рачуна о томе да је заправедно друштво важан не само прираст богатства, већ и расподела у корист сиромашнијих члановадруштва, имали бисмо ову криву индиференције:

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИ Трећи, екстремни став заступао је америчкифилозоф са Харварда, Ролс, који је сматрао да неманикакве погодбе између богатих и сиромашних и дадруштво треба да интересује само порастблагостања најсиромашнијег члана друштва; самоако се унапреди његово благостање, друштво је надобитку, а побољшање благостања и других члановадруштва нема никакав значај.

Као што се види, (следећи слајд), не постојипогодба. Свако смањење благостања богатихпојединаца одмах се испољава као раст благостањасиромашнијег члана друштва и то у пуном износупромене благостања.


Ролсова крива индиференције


Ефикасна алокација ресурса која постоји у условимапотпуне конкуренције, уједно је и друштвеноефикасна, а то даје као резултат највеће могућеблагостање свих чланова друштва.

Према томе, највећа корисност за друштво билаби постигнута уколико бисмо обезбедили датржиштефункционишешто ближе условимапотпуне конкуренције.

Праведно је стање у коме ниједан појединац невреднује више добра која поседује други појединац, тј. ако му не завиди.

Правична расподела је она која је у исто време и праведна. Оно што је правично, истовремено је и тржишно најбоље решење.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИДруштвени – јавни избор

Да би гласање било ефикасно, треба да задовољиуслов транзитивности, а то је доследност у избору.

Ово је мотивисало економисту Кена Ероуа даодреди под којим условима гласање може да будеефикасно да би донело рационалан јавни избор.

То је позната Ероуова теорема (теорија) о немогућности (доношења рационалнихполитичких одлука на демократски начин.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИКоје услове мора да задовољи такво гласање?

транзитивност (доследност у избору), демократски, а не диктаторски избор, назависност у гласању од опција које су мањезначајне,

механизам гласања треба да важи у свимоколностима и условима.

У двопартијском изборном систему (САД, ВБ), највеће шансе на успех има политички програмоног председничког кандидата који успе да погодипреференције и жеље граничног, медијалноггласача.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИТеорије јавног избора

1) Теорија јавног интереса – економска регулацијапостоји услед потребе и захтева јавности зазаштиту јавног интереса.

2) Теорија овладавања (аутори Стиглер и Џордан) . Теорија тврди да је регулација последица захтевапроизвођача и правила се одређују у складу саприватним интересом који је овладао регулатороми подредио јавне институције и државнечиновнике својим интересима. То је познатиоднос између принципала и агента.

3) Теорија регулације (регулација понуде и тражње). Аутори су Нобеловци Бјукенен, Бекер, Стиглер – представници Чикашке економскешколе.


Теорије јавног избора

Неопходно је утврдити потребу за одређенимдржавним програмом .

Увек је пожељно размотрити алтернативнепрограме, и водити рачуна о погодби, равнотежи имеђу ефикасности и праведности.

Треба проучити могуће последице везане затрошкове и користи, и последице у расподели. Програм треба да буде потврђен у политичкомпроцесу и морају се узети у обзир одговори и реакције приватног сектора.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИ Треба имати у виду да је држава у многим аспектимамање ефикасна од приватног сектора. Наводимо некетипичне слабости :

Процес јавних набавки често је веома спор, ограничен и неефикасан;

Бирократске процедуре могу да буду предуге, а често суодлуке праћење корупцијом;

Плате у јавном сектору су ниже, а отпуштање са послатеже него у приватном сектору; то повећаванеефикасност јавних служби;

Повремено се јављају проблеми да средства нисупланирана за важне пројекте;

Многа јавна предузећа више воде рачуна о раднимместима, него о профиту;


За многа предузећа у јавном сектору прибегава секорпоратизацији чији је циљ повећати ефикасностпословања и смањити губитке.

У многим тржишним привредама јављају сеповремено таласи национализације ‐подржављења, или денационализације, као што седесило почетком 80‐тих година прошлог века.

У многим случајевима примењује се јавно‐приватнопартнерство у финансирању великихинфраструктурних пројеката и предузећа у локалнојсамоуправи.


Улога државе у борби против сиромаштва

Први период 1770.‐1914. када су се разлике у богатствуунутар држава повећавале;

Други период 1914.‐1980. у ком је дошло до смањивањанеједнакости у расподели и

Трећи период од 1980. до данас када неједнакостипоново расту.

Економска криза из 2008. године је накратко смањиладруштвену неједнакост, али се она сад убрзано повећава, а основни узрок раста неједнакости је чињеница дастопа приноса на капитал расте много брже од стопераста бруто домаћег производа, па се разлике у богатству непрестано повећавају из генерације у генерацију.


Важне мере неједнакости у расподели:Индекс сиромаштва који показује колики сепроценат становништва налази изнадегзистенцијалног минимума. Јаз (геп) сиромаштва показују колико су сиромашни испод границе минимума и колики приход им треба обезбедити да би сви стигли до границе сиромаштва.

Постоји Џини коефицијент, који се креће у распону од 0 до 1. Када је вредност коефицијента једнака 1, то је апсолутна неједнакост, а кад је једнака 0, то је апсолутна једнакост у расподели дохотка.

Што је коефицијент мањи већа је једнакост, а ако његова вредност расте, мања је једнакост.


Које мере држава има на располагању и како их користи у борби против сиромаштва?

Разне врсте социјалних трансфера и новчаних помоћи ( помоћ незапосленима, дечји додаци, помоћ најсиромашнијим породицама.

Програми борбе против сиромаштва. Посебне мере пореске политике усмерене на смањење пореза најсиромашнијих чланова друштва при коме се више опорезују богати, а онда новац пребацује најсиромашнијима.

Помоћ мање развијеним регионима и подручјима земље. Закони о минималним надницама. Беплатно школовање и здравствено осигурање. Подстицаји за рад.


Тржиште са асиметричним информацијама (гранично подручјe микроекономије)

То су тржишта са неједнаким (асиметричним) информацијама за обе стране и таква тржиштачесто не функционишу на ефикасан начин. Класичан случај је тржиште половних аутомобила –„кршева“. Пример је, увео Џорџ Акерлоф и за тај радкасније награђен Нобеловом наградом.

Најчешћа ситуација која се јавља је ризиклошегодабира, јер услед недовољних информацијаможемо да се одлучимо за половну робу чија јевредност прецењена.


Други случај који се јавља јесте тзв. моралнихазард.Објашњење овог израза указује на то да као купци, (или продавци), ризикујемо да се суочимо санеморалним понашањем друге стране. Док је ризик лошег одабира проблем скривенихинформација, дотле је морални хазард проблемскривених поступака друге стране. Класичан пример се односи на обештећење у случају ризика крађе.

ЕКОНОМИЈА ‐ ДРЖАВА У САВРЕМЕНОЈ ПРИВРЕДИШта су могућа решења за тржишта асиметричнихинформација?

Један начин зове се сигналовање, или сигнализирање, а односи се на поступке којима се може сугерисати квалитет производа који се нуде и тако смањити неизвесност: то је пример гаранције за робу која се купује (инвестирање у сигнале);

Други начин је везан за подстицаје који треба да мотивишу људе на веће залагање, нарочито ако постају сувласници, или учествују у деоби профита;

У случају моралног хазарда, решење је не само инвестирање у сигнале, већ и подела одговорности обе стране (корисника кредита, купца полисе осигурања).

ЈЕДАНАЕСТА ГЛАВА

Cilj proučavanja ovog poglavlja je da saznate sledeće:

1. Šta je makroekonomija2. Koja je razlika između Mikroekonomije i

Makroekonomije3. Kakav je odnos između ekonomske teorije i

ekonomske analize4. Kakva je uloga ekonomske politike5. Šta je zadatak Sistema nacionalnih računa

Makroekonomija kao naučna disciplina

Ekonomija kao nauka

TEORIJSKA EKONOMIJA

EKONOMETRIJA I STATISTIKAPRIMENJENA EKONOMIJA

-Poslovna ekonomija-Finansije i računovodstvo

-Monetarna ekonomija-Fiskalna ekonomija

.

.

.

Predmet ekonomije je retkost i izbor.

Ključna pitanja ekonomije su: Ograničeni resursi Alternativne ekonomske metode Uvođenje krive proizvodnih mogućnosti

‐ Šta proizvoditi‐ Na koji način‐ U kojim količinama‐ Za koga proizvoditi

Ekonomija je nauka koja koristi ograničene resurse

da zadovolji neograničene potrebe ljudi.

Ekonomska teorija u sebi sadrži dve discipline:1. Mikroekonomiju2. Makroekonomiju

Mikroekonomija je grana ekonomije koja proučava kakopojedinci, domaćinstva i firme donose odluke i kakva je

interakcija – međuzavisnost između njih na različitim trzistima.

Makroekonomija je onaj deo ekonomske teorije koji proučavaopšte privredne probleme, odnosno bavi se analizom

ekonomije kao celine, bilo da je na nivou nacionalne ekonomijeili međunarodnih ekonomskih odnosa.

Obuhvat analize Predmet istraživanja

Mikroekonomija -Pojedinci-Domaćinstva-Firme

-Retkost, Izbor-Ravnotežne cene-Ravnoteža preduzeća-Analiza troškova-Analiza ponude i tražnje-Analiza različitih tržišnih stanja...

Makroekonomija -Nacionalna privreda

-Međunarodna ekonomija

-Makroekonomski agregati-Privredni ciklusi-Merenje nivoa ekonomske aktivnosti i privredni rast-Inflacija-Nezaposlenost…

Faktori koji su uticali na razvoj makroekonomije u XX‐om veku:

Počinje sistematsko proučavanje privrednih ciklusa, ekonomske konjukture, privrednog rasta

Velika ekonomska kriza (1929‐1933)

J.M.Kejnz “Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca” (1936)

Posle Drugog svetskog rata inflacija se pretvara u dominantan i dugoročan problem

ПoслeПрвoг свeтскoг рaтa дoшлo je дo снaжнoг рaзвojaстaтистикe, прaћeњa, сaкупљaњa, aгрeгирaњa и oбрaдeстaтистичких пoдaтaкa и дo рaзвoja нaциoнaлнoг, мaкрoрaчунoвoдствa.

Рaзвиjajу сe квaнтитaтивни, стaтистички и eкoнoмeтриjскo‐мaтeмaтички мeтoди и тeхникe истрaживaњa

Geneza makroekonomije

U XVIII veku Hjum analizira makroekonomske teme (monetaristička teorija bilansa plaćanja i kvantitativna teorija novca);

Fišer se bavio kvantitativnom teorijom novca, inflacijom, nominalnom i realnom kamatnom stopom;

Maršal (indeksacija), Pigu (teorija tražnje za novcem), Kasel(paritet kupovne snage i devizni kursevi);

Makroekonomija se razvila 40‐tih god. XX veka na ideji državne intervencije;

Geneza makroekonomijePojavljuju se prvi makroekonomski modeli:

Kejnzov model upravljanja agregatnom tražnjom IS‐LM model Monetaristički model privrede AS‐AD model Model Nove klasične makroekonomije (racionalna očekivanja)

Snažan doprinos Fridmana

Tokom 70‐ih god. Razvijaju se Ekonomija ponude, Novi kejnzijanci i Nova klasična makroekonomija

Osnovne vrste makromodela su:

MAKROMODELI

MatematičkiDeterministički

EkonometrijskiStohastički

Agregatni Strukturni Modeli rasta

Ključni elementi modela su:

1. Varijable (endogene, egzogene)

2. Relacije – međuzavisnosti

3. Parametri (međuzavisnosti između dve ekonomske veličine)

Kružni dijagram

Grafik vremenske serije

Cross – section podaci

Stubići

Dijagram rasturanja

Logoritamski grafik

Dijagrami koji se koriste u makroekonomskoj analizi

Makroekonomska teorija i analiza

‐ Makro teorija je opštija od makro analize.Ona proučava najopštije ekonomske zakone i osnova je makro analize.

‐ Zadatak makroekonomske analize je primena ekonomske teorije u rešavanju užih problema i međuzavisnosti.

Makro analiza može biti:1. Kvalitativna – deskriptivna2. Kvantitativna3. Statička4. Dinamička

Zašto postoje neslaganja među ekonomistima?

Neslaganja su posledica:‐ Različitih vrednosnih sudova, vrednosti i ideoloških pretpostavki

Monetaristi smatraju da je inflacija važniji ekonomski problem od nezaposlenosti.

‐ Različitih pretpostavki, hipoteza i teorija kojima nastoje da protumače i predvide ekonomsku stvarnost

Kejnzijanci veruju da su cene i nadnice rigidne na dole u kratkom roku, a Novi klasičari veruju u fleksibilnost cena i tržišnu realizaciju i u kratkom i u dugom roku.

. Кaрaктeристикe eкoнoмскe пoлитикe кoд кejнзиjaнaцa, мoнeтaристa и нoвe клaсичнe мaкрoeкoнoмиje

Ekonomska politikaBr. Osnovna područja

Ekonomske politikeKljučni makro-ekonomski ciljevi

1 Monetarna politika Niska stopa inflacije (do 3% godišnje)

2 Fiskalna politika Uravnotežen budžet

3 Razvojna politika Puna zaposlenost (stopa ispod 5% i rast društvenog proizvoda)

4 Spoljnotrgovinska politika

Stabilan devizni kurs i uravnotežen platni bilans

5 Politika dohodaka i cena

Stabilne cene i rast plata u skladu sa rastom produktivnosti

Osnovni elementi ekonomske politike su:

Ekonomska politika koristi instrumente, mere i mehanizme da bi ostvarila određene ciljeve i stabilizovala privredu.

Teorija, Modeli

Subjekti E.P.-Vlada

-Javnost-Centralna banka

Ekonomska politika

Potrebe InstrumentiCiljevi

Osnovne faze u ostvarenju ekonomske politike:

1. Analiza i ocena stanja2. Izbor ciljeva i instrumenata3. Prognoze4. Simulacija mera5. Primena rešenja6. Praćenje, ostvarenje i korekcija ekonomske politike

Pregled stvarnih i prognoziranih vrednosti BDP i stope inflacije u 6 zemalja za 1998. godinu

Francuska Nemačka Japan Koreja V.Britanija SAD

Stope rasta BDP

Prognoza (jun 1997)

2,8 2,8 2,9 6,5 2,7 2,0

Prognoza (dec. 1997)

2,9 3,0 1,7 5,5 2,2 2,7

Stvarni ishod

3,2 2,1 -2,5 -6,7 2,6 4,4

Stopa inflacije

Prognoza (jun 1997)

1,4 1,8 1,0 4,9 2,3 2,4

Prognoza (dec. 1997)

1,3 1,2 0,8 2,8 2,4 1,9

Stvarni ishod

0,8 0,9 0,6 7,5 3,4 1,6

Читaвa мaкрoeкoнoмиja мoжe сe пoдeлити у двa сaстaвнaдeлa: Maкрoeкoнoмскa тeoриja и aнaлизaEкoнoмскa пoлитикa – мaкрoeкoнoмски мeнaџмeнт, кao нeкa врстa примeњeнe мaкрoeкoнoмиje.

Дo 30‐тих гoдинa 20. Вeкa, прeoвлaдaвao je либeрaлнипoглeд нa улoгу држaвe у кoмe сe смaтрaлo дa држaвaтрeбa дa имa слeдeћeфункциje:

Oдржaњe кoнкурeнтнoсти и рeгулисaњe мoнoпoлa. Зaштитa привaтнe свojинe и слoбoднoг угoвaрaњa.Oсигурaњe спoљнe и унутрaшњe бeзбeднoсти.

Двaдeсeти вeк дoнeo je пoвeћaну држaвнуинтeрвeнциjу, рaст jaвних прихoдa, рaсхoдa и буџeтa, a Вeликa кризa из 1929‐33. нaмeтнулa je упрaвљaњe aгрeгaтнoм пoнудoм и трaжњoм и eкoнoмску пoлитику кao кључнe инструмeнтe зaрaвнoтeжни рaст приврeдe.

Рaзвилe су сe нoвe eкoнoмскeфункциje држaвe, нaстaлe кao пoслeдицa тржишнихнeсaвршeнoсти o чeму смo вeћ писaли у рaниjимпoглaвљимa.

ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

Eкoнoмскa пoлитикa кoристи инструмeнтe, мeрeи мeхaнизмe дa би oствaрилa oдрeђeнe циљeвe и стaбилизoвaлa приврeду.

Циљeви мoгу бити кoмплeмeнтaрни (кaдa сeдoпуњуjу, рeцимo: рaст плaтa и пoтрoшњe) и кoнфликтни (инфлaциja и нeзaпoслeнoст).

Данас се под економском политиком подразумевамакроекономска политика, али је то менаџмент‐управљање економским активностима да би сеостварили одређени циљеви, без обзира да ли изаактивности управљања стоји држава, предузеће, домаћинство, или појединац.

ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКАТреба истаћи основне четири групе циљева који сепостављају пред државу и креаторе економске политике:

Стабилност (цена, девизног курса, буџета, тражње, прихода предузећа).Раст (прихода, профита, плата, факторских доходака, извоза, бруто домаћег производа, инвестиција, запослености, животног стандарда).Ефикасност (најбоља могућа употреба ограничених економских ресурса, високи пословни резултати, профитабилност, привредни раст и развој).Праведност која треба да буде уравнотежена са начелом ефикасности и подразумева праведнију расподелу друштвеног богатства, дохотка, ниску незапосленост и стални раст плата и животног стандарда.

Društveno računovodstvoDruštveno računovodstvo ili Sistem nacionalnih računa

jeste model kvantitativnog prikazivanja ekonomskog života, po analogiji sa dvojnim knjigovodstvom.

Društveno računovodstvo ima višestruki značaj:1. Služi kao empirijska i analitička osnova za vođenje

ekonomske politike;2. Agregirani, sistematizovani i integrisani podaci, osnova su

makroekonomskih analiza, testiranja modela, teorija i hipoteza;

3. Predstavlja, međunarodno usaglašen standard sa jedinstvenom metodologijom koja omogućava međunarodno poređenje novoa ekonomske aktivnosti raznih zemalja.

Društveno računovodstvoSistem nacionalnih računa prikazuje sve ekonomske aktivnosti pomoću

stanja i tokova.

Stanja – nivo aktivnosti u određenoj tački vremena – kraj godineTokovi – nivo aktivnosti u određenom vremenskom periodu

Sistem nacionalnih računa Srbije grupiše se u sledećih 5 sektora:1. Nefinansijski sektor2. Finansijski sektor (NBS, banke, osiguravajuća društva)3. Sektor države (državni organi na nivou republike, pokrajina i opština)4. Sektor domaćinstva5. Sektor neprofitnih organizacija

Računi se dele u tri osnovne grupe: (1) Računi tekućih transakcija, (2) Računi akumulacije i (3) Računi stanja imovine.

Bruto društveni proizvod je ključni indikator nivoa ekonomske aktivnosti svake nacionalne privrede.

Прeглeд oснoвних нaциoнaлних рaчунa зa приврeду Србиje

Пojaм IS‐LM мoдeлa

IS‐LM мoдeл прeдстaвљa пoкушaj дa сeприкaжe oпштaмaкрoeкoнoмскa рaвнoтeжa и нaчин нa кojифункциoнишe приврeдa у цeлини. Oснoвe мoдeлa пoстaвиo je 1937. Нoбeлoвaц J. Hicks.

Пoстoje двa тржиштa: Tржиштe рoбa и услугa (IS‐кривa) Tржиштe нoвцa (LM‐кривa) На тржишту дoбaрa успoстaвљa сe рaвнoтeжa штeдњe и инвeстициja, a нa тржишту нoвцa, рaвнoтeжa пoнудe и трaжњe зa нoвцeм. Симултaним oдрeђивaњeм кaмaтe и дoхoткa пoстижe сe oпштa рaвнoтeжa у приврeди (прeсeк IS и LM кривe).


Moдeл прeдстaвљa нeoклaсичну синтeзукejнзиjaнизмa и клaсичнe шкoлe:

a) нивo цeнa eгзoгeнo дeтeрминисaн (извaн мoдeлa), б) пoнудa нoвцa oдрeђeнa eгзoгeнo (oд стрaнe цeнтрaлнe бaнкe).

Moдeл у oснoви имa 2 jeднaчинe (зa IS и LM криву) и 2 нeпoзнaтe:

Кoд кejнзиjaнaцa су нeпoзнaтe i (кaмaтa) и Y (узригиднe цeнe);

Кoд клaсикe су нeпoзнaтe i и P (уз Y кojи je нa свoмприрoднoм‐ рaвнoтeжнoм нивoу –Y*);

Стoгa сe кoд кejнзиjaнaцa рaвнoтeжa успoстaвљaвaриjaциjaмa у кoличинaмa, a кoд клaсикe вaриjaциjaмaцeнa (нoминaлнe вeличинe нe утичу нa рeaлнe).


Moдeл прикaзуje рaвнoтeжу у крaткoм рoку, тaчниje, нaчин нa кojи aгрeгaтнa трaжњa (AD) дeтeрминишe рaвнoтeжни дoхoдaк у крaткoм рoку.

Taкoђe, мoдeл прикaзуje кoje кoмпoнeнтe eкoнoмскe пoлитикe узрoкуjу прoмeнe у AD, пa схoднo тoмe и у нивoу Y:

Пoкaзуje сe дa кључни утицaj нa IS‐ криву имaфискaлнa пoлитикa;

Кључни утицaj нa LM – криву имa мoнeтaрнaпoлитикa.


Упoтрeбa фискaлнe и мoнeтaрнe пoлитикe, aнaлизa aгрeгaтнe трaжњe и укључeњe кључнихвeличинa у тумaчeњe приврeдe , чини IS‐LM мoдeл, нajутицajниjим aнaлитичким oруђeм и мoдeлoммaкрoeкoнoмиje.

IS‐LM мoдeл је прeдмeт брojних eмпириjскихистрaживaњa и тeoриjских члaнaкa, стaндaрднoпoглaвљe свих уџбeникa мaкрoeкoнoмиje.

Из њeгa су никли мнoги структурни и aгрeгaтнимoдeли приврeдe кoje je eкoнoмскa пoлитикaкoристилa у сврхe тумaчeњa приврeдe, утврђивaњaквaнтитaтивних мeђузaвиснoсти, плaнирaњa и прoгнoзa.

ДВАНАЕСТА ГЛАВА

Cilj proučavanja ovog poglavlja je da saznate sledeće:

1. Šta je bruto domaći proizvod i kakva je razlika između nominalnog i realnog BDP

2. Koji su ključni makroekonomski identiteti i agregati

3. Koji su najznačajniji makroekonomski fenomeni4. Šta je to agregatna tražnja i šta su njene osnovne

komponente5. Kako agregatna tražnja kao osnovna poluga upravlja

nivoom privredne aktivnosti6. Šta je funkcija potrošnje, štednje, investicija i

multiplikator agregatne tražnje

Agregatna tražnja i osnovni makroekonomski agregati

Bruto društveni proizvod ‐ BDP

Bruto društveni proizvod je tržišna vrednost svih finalnih roba i usluga proizvedenih u ekonomiji jedne zemlje u određenom vremenskom periodu (po pravilu

za jednu kalendarsku godinu).

Postoje 4 metode za izračunavanje BDP:

Sabiranjem tržišnih cena svih finalnih roba i usluga

Metodom izdatakaBDP = C + I + G

Metodom dohodakaBDP = ∑(W + i + R + pf)

Proizvodnim metodom

122111

... qpqpqpqpYBDP i

n

i

it

it

(Nominalni) Bruto društveni proizvodPredstavlja vrednost svih proizvedenih dobara i usluga u jednoj privredi tokom jedne godine, namenjenih finalnoj

upotrebi.Iskazuje se u tekućim cenama.

(Realni) Bruto domaći proizvodIzračunava se na osnovu nominalnog BDP‐a koji se

usklađuje sa stopom inflacije. Za razliku od nominalnog BDP‐a koji se meri tekućim cenama, realni BDP je izražen

u konstantnim cenama.

Deflator BDP‐aNa osnovu nominalnog BDP i realnog BDP možemo

izračunati treću veličinu: deflator BDP .

Deflator BDP definišemo kao odnos nominalnogBDP i realnog BDP, odnosno:

Deflator BDP predstavlja svojevrstan indeks nivoa cena (tekućih i baznih) i meri stopu inflacije (opšti

rast cena).

100BDP realni

BDP nominalniIDY

BDP i indikatori kvaliteta životaBr. Zemlja BDP ($) Očekivani

životni vekPismenost odraslih

1. SAD 31800 77 99%2. Japan 25000 81 99%3. Rusija 7500 66 99%4. Kina 3600 70 86%5. Meksiko 8600 72 91%

6. Indija 2200 63 56%7. Bangladeš 1500 59 41%8. Nigerija 850 52 63%

‐ Ali šta BDP ne može da izmeri?‐ BDP per capita

KOMPONENTE BDP‐aU modelu zatvorene privrede: Y = C + I + G

U modelu otvorene privrede: Y = C + I + G + (X‐M)

C – lična potrošnja (koja uključuje robu široke potrošnje, usluge i trajna potrošna dobra)

G – vladine nabavke roba i usluga i plate državnih službenikaI – domaće fiksne investicije (koje uključuju poslovne investicije,

zalihe i investicije u stambeni prostor)X – izvoz roba i uslugaM – uvoz roba i uslugaX – M je saldo ekonomskih odnosa sa svetom i može biti:

‐ Saldo platnog bilansa‐ Saldo kapitalnog bilansa‐ Saldo bilansa tekućeg računa‐ Saldo trgovinskog bilansa

Ključni makroekonomski identiteti i bilansne jednačine

Y = C + I + G + (X‐M)Y = AD = E = C + I + G + (X‐M)

YD = C + SY = YD + T

Y = C + I + G + (X‐M) = C + S +TC + I + G + (X‐M) = C + S + T

I + G + (X‐M) = S + T(X‐M) = (S‐I) + (T‐G)

(X‐M) = (S‐I) + (T‐G)(S=I) i (T=G) onda je (X=M)(I>S) i (G>T) onda je (X<M)

AD = C + I + G + XY = AD

A = C + I + G + M

X = M => Y = AX < M => Y < AX > M => Y > A

INJEKCIJE su agregati koji ulaze u kružni tok i povećavaju nivo AD (I, X, G)

POVLAČENJA su agregati koji ispadaju iz kružnog toka i smanjuju AD (S, M, Ta)

(S-I)(X-Z)

(T-G)

Ostatak sveta

Država

Privatnisektor

Pregled osnovnih makroagregata

C

I

G

X-M

BDPNNP

Amortizacija

Nacionalnidohodak

Posredniporezi

Lični dohodak

Ličniraspoloživi

dohodak

Direktniporezi

Prikaz osnovnih tokova BDP u privredi Srbije

Društveni proizvod i privredni ciklusi

Bruto Domaći ProizvodVS Bruto Nacionalni Proizvod

U BDP ulazi vrednost svih roba i usluga proizvedenih na teritoriji jedne zemlje (uključujući i strane državljane)

U BNP ulazi vrednost roba i usluga koje su proizveli svi državljani jedne zemlje (bez obzira da li rade na teritoriji svoje zemlje ili ne)

Razlika ove dve veličine je:(BNP – BDP) = (X – M)

Varijable toka i Varijable fonda

Varijable toka registruju promene ekonomskih veličina u određenom vremenskom periodu.

(1 mesec, kvartal, 1 godina)

Primer: Društveni proizvod, investicije, budžetski deficit

Varijable fonda beleže promene veličina u određenoj tački vremena.(kraj ili početak meseca, kraj ili početak godine)

Primer: nivo kapitala, nivo javnog duga, broj nezaposlenih

Najznačajniji makroekonomski fenomeni INFLACIJA je rast opšteg nivoa cena i utiče na rast troškova života.,

Osnovni indikator stope inflacije je Indeks potrošačkih cena (IPC). IPC meri ukupni trošak roba i usluga koje kupuje tipični potrošač.

Odatle je stopa inflacije:

1001

100

10

xqp

qpIPC n

i

i

n

i

it

100)(

)()(

0

01 xIPC

IPCIPC

Najznačajniji makroekonomski fenomeni

Postoji 5 faza u izračunavanju IPC:

1. Određivanje sastava fiksne potrošačke korpe2. Određivanje cena roba koje ulaze u potrošačku

korpu3. Izračunavanje vrednosti – cene potrošačke korpe4. Izbor bazne godine i izračunavanje indeksa za

svaku godinu u poređenju sa baznom 5. Izračunavanje stope inflacije poređenjem indeksa

tekuće sa indeksom prethodne godine


Dakle, stopu inflacije možemo da izmerimo na dva načina:

1. Putem deflatora (IDY)2. Putem indeksa cena malo (IPC)

Oba indeksa mere nivo cena, ali IDY sadrži tekuće količine a IPC sadrži bazne količine


‐ Proizvodna funkcija

Y=Af (L, K, H, N)

Y – količina proizvedenog autputa je funkcija sledećih inputa:

A – nivoa tehnologijeK – nivoa kapitalaH – količine ljudskog kapitalaN – prirodnog faktoraL – količine rada

Rad je zastupljen trostruko: a) u količini rada, b) u ljudskom kapitalu, c) u nivou tehnologije.

Najznačajniji makroekonomski fenomeniKljučni agregati tržišta rada

Zaposleni

Nisu deo radne snage

Nezaposlenost

Radna snaga

1. Radna snaga obuhvata zaposlene (E) i nezaposlene (U) na tržištu rada: L=E+U

2. Stopa nezaposlenosti se definiše u procentima:

3. Stopa participacije se dobija kada stavimo u odnos radnu snagu sa ukupnim stanovništvom:

SP = (L/ukupna populacija)x100

100

UEU

LUu

Najznačajniji makroekonomski fenomeniPostoje tri osnovna tipa nezaposlenosti:a) Frikciona nezaposlenost – nezaposlenost do

koje dolazi jer radnicima treba vremena da pronađu posao koji im se sviđa i najbolje odgovara njihovim kvalifikacijama

b) Ciklična nezaposlenost – posledica ciklične aktivnosti privrede, pada agregatne tražnje i nedovoljne tražnje za radnom snagom

c) Strukturna nezaposlenost – posledica je nesklada između strukture ponude i tražnje za radnom snagom i rešava se dugoročnim strukturnim reformama na tržištu rada.


Pomenućemo još nekoliko važnih kategorija:

‐ Socijalni programi

‐ Zakoni o minimalnoj nadnici

‐ Teorija efikasnih nadnica

‐ Sindikati

Tržište rada

Najznačajniji makroekonomski fenomeniKada bi stopa inflacije uvek bila: = 0 tada bi iN = iR

Međutim, kako je po pravilu ≠ 0 tj. > 0 → iN ≠ iR

Stoga važi sledeća međuzavisnost: iR = iN ‐

Nominalna kamatna stopa je stopa o kojoj obično govorimo, koja ne uzima u obzir prilagođavanje na uticaj inflacije.

Realna kamatna stopa je stopa prilagođena inflaciji.

Mehanizam za zaštitu realnih vrednosti od inflacije je indeksiranje.Indeksiranje je korigovanje nominalnih veličina za iznos inflacije

određeno zakonom ili ugovorom.

Pojam i komponente agregatne tražnjeAgregatna tražnja (AD) se definiše kao ukupna količina

roba i usluga koja se potražuje u privredi zemlje (po pravilu za period od jedne godine).

AD = C + G + I + (X‐M)

Kada je društveni proizvod Y jednak AD tada ga nazivamo ravnotežnim,

a nivo zaliha je jednak nuli.

Ekspanzivnom i restriktivnompolitikom upravljanja AD (monetarna i

fiskalna) uravnotežuje se BDP i obezbeđuje puna zaposlenost,

nulta inflacija i privredna ravnoteža.

IZ < 0 IZ > 0

45˚

Funkcija potrošnjeLična potrošnja obuhvata kupovinu roba i usluga u okviru

tekuće potrošnje domaćinstva, kao i kupovinu trajnih potrošnih dobara.

Funkcija potrošnje je: C = f(Y), f ‘ > 0 C = α + βY

Prosečna sklonost potrošnji:

Granična sklonost potrošnji:

YYC /

dYdC /10

C/Y >1C = α + βY

45˚{α

C/Y <1

YE

PRIMER:

Funkcija ima konkretne parametre

C = 100 + 0,8Y

To znači da je:

β=0,8 α=100 (autonomna potrošnja).

Funkcija štednje

Ukoliko je (X‐M) = 0 (zatvorena ekonomija) iCl+G = ∑C

tada imamo: Y = C + I od ranije znamo da je: Y = C + S

iz čega sledi da je u ravnoteži: C + I = C + S tj. I = S

Budući da je Y = C + S sledi:S = Y–C = Y–(α + βY)Y‐ α –βY = ‐ α +(1‐ β)Y

Funkcija štednje: S = ‐ α +(1‐ β)Y

S = ‐ α +(1‐ β)Y

S >0

45˚

S <0

YE

S

Y

E

Upravljanje tražnjom

45˚YE

AD

0 YY2 Y1

AD2

ADE

AD1 E

E1

E2

(C+I)2

(C+I)E

(C+I)1

Tačka E može da označava ravnotežu privrede i punu zaposlenost.

Ukoliko je E tačka recesije, potrebno je povećati AD na nivo AD1 (raste C, I i G).

Ukoliko je tačka E nivo pregrejane privrede, tada u tačku ravnoteže dolazimo obaranjem AD na nivo AD2(pada C, I i G, a raste S i porezi T).

Multiplikator investicija.

Uticaj AD na ravnotežni društveni proizvod se najbolje izražava preko investicionog ili multiplikatora agregatne tražnje.

Ako pođemo od izraza: C = α + βYAD = C + IĀ = α + I

AD = α + βY + I = Ā + βYU uslovima ravnoteže je: AD = Y → Y = Ā + βY

Kada rešimo jednačinu po YY – βY = Ā, Y(1‐ β) = Ā,

ΔY = m Δ Ā

Ā je autonomna tražnja jer sadrži investicije i autonomnu potrošnju.

Izraz je multiplikator i pokazuje za koliko jedinica će porasti Y, ako Ā poraste za 1 jedinicu.

Srazmerno manji rast AD izaziva srazmerno veći rast Y

A1

1 mYm

11

1 Y

AD

m

_

_

InvesticijePostije 3 osnovne komponente investicija:

1. Fiksne poslovne investicije (mašine, oprema, hale)2. Zalihe3. Investicije u nekretnine (stambeni, poslovni prostor)

Takođe postoji razlika između bruto i neto investicija:IB = IN + Am

Funkcija investicija je: I = f(i), f'<0

Kamata je oportunitetni trošak investiranja, jer rast kamata smanjuje atraktivnost investicija i obara ih.

Investicije

Dalja analiza investicija uključuje i graničnu produktivnost kapitala (MPK) i stopu amortizacije (d), kao i Tobinovo q.

Naime, investicija je isplativa kada je(MPK + 1) > (i + d)

d -MPK i

q

1 diMPKq

Uticaj državnih izdataka i poreza na AD

Državni izdaci (G) su deo injekcija i njihov rast utiče na rast AD i Y:

ΔY = m ΔG, ΔG 0

Porezi (T) spadaju u povlačenja i na Y i AD utiču dvojako:‐ Rast T obara AD i Y‐ Rast poreske stope (t) povećava T i vodi do pada AD i Y

Stoga u uslovima recesije država treba da vodi sledeću politiku: da povećava AD putem rasta G, pada T i sniženja t

A u uslovima inflacije treba:obarati AD putem pada G, rasta T i rasta t

><

Uključivanjem poreske stope (t) dobijamo korigovani multiplikator:

Uključenje poreske stope i njen rast smanjuju multiplikatorski efekat agregatne tražnje.

Funkcija uvoza se može izraziti kao: M = M – cY

M – autonomni uvozc – granična sklonost uvozuM – Y je negativno korelirana veza

Odavde sledi:

Granična sklonost uvozu (i rast uvoza) smanjuje multiplikator, kao i u slučaju uticaja poreske stope.

tm

11

1

mmˉ ˉ

ˉ

cm

11

ˉ

ˉˉ mm

ПЕТНАЕСТА ГЛАВА

ЕКОНОМИЈА – МОНЕТАРНИ СИСТЕМ И МОНЕТАРНА ПОЛИТИКА

Појам централне банке и еволуција монетарне политикеМонетарну политику спроводи централна банка преко инструмената монетарне политике. Централна банка је врховна монетарна институција, која може обављати низ различитих функција и има монопол над издавањем новца, а њен најважнији циљ је одржавање ценовне стабилности у ужем смислу, односно финансијске стабилности у ширем смислу.Прва централна банка је шведска Рикс банка, основана 1668. године. Банка Енглеске је основана 1694. године и њен основни задатак је био прикупљање фондова за финансирање рата


Претеча Bundesbanke – Deutsche Reichbank ‐ је основана 1876. године као приватна банка, али чланове њеног управног одбора је именовала влада. Формирање ФЕД‐а 1913. године је било последица финансијске кризе и панике на банкарском тржишту. У почетку је већина централних банака била у приватном власништву, а након Другог светског рата оне у највећем броју случајева постају државно власништво.Почетком двадесетог века у свету је постојало само 18 централних банака. Крајем 50‐их година у свету је постојало око 60 централних банака, а данас их има око160.


У почетку, монетарна политика је била повезана само са емитовањем кованог и папирног новца.Крајем XIX и почетком XX века централне банке почињу да преузимају и улогу зајмодавца у крајњој инстанци.Током шездесетих година у ери кејнзијанизма када је преовладавала незапосленост, централна банка има задатак да експанзивном монетарном политиком, а пре свега преко обезбеђивања ниске каматне стопе, утиче на постизање пуне запослености. Како је током седамдесетих година проблем представљала растућа стопа инфлација.Са појавом глобалне финансијске кризе основни задатак монетарне политике је постао одржавање финансијске стабилности и сигурности банкарског система.


Циљеви монетарне политикеГлавна дилема је да ли монетарна политика треба да води искључиво рачуна о ценовној стабилности, или својим инструментима треба да подржава и друге циљеве као што су запосленост и економски раст. Циљеви могу да буду и квалитативно и квантитативно дефинисани.

Управљање понудом новца; Управљање нивоом каматних стопа; Стабилност цена и очување куповне моћи домаћегновца;

Обезбеђење привредног раста; Одржање пуне запослености; Очување спољноекономске равнотеже и равнотежедевизног курса.


Циљеви централних банака Европска централна банка као свој основни циљима ценовну стабилност, за коју се сматра да јепостигнута уколико је стопа инфлације, испод 2%, али близу 2%.

Циљ ФЕД‐а је максимална могућа запосленост, стабилан ниво цена и умерене дугорочне каматне стопе.

Циљ Банке Енглеске је одржавање ценовне стабилности и подршка економској политици Владе, укључујући и циљеве економског раста и запослености..


Циљеви централних банака

Циљ Банке Јапана је емисија новца, као и спровођење валутне и монетарне контроле. Додатно као циљеви су дефинисани несметано обављање платног промета (поравнања) између банака и других финансијских институција.

Циљ Народне банке Србије је постизање и одржавање стабилности цена. Поред основог циља допунски циљеви су очување финансијске стабилности и подршка економској политици, али без угрожавања ценовне стабилности.


Циљеви централних банакаКоначни циљмонетарне политике је увекстабилност цена, а да би се тај циљ остварионеопходно је постићи одређене међуциљевекаошто су референтна каматна стопа, растмонетарних агрегата каошто је новчана маса, стабилан девизни курс у одређеним границама.У пракси, централна банка може оперативно дауправља међуциљевима, да би путемтрансмисионог механизма утицала на остварењеконачних циљева.


Рецимо, монетаристи предлажу управљањеновчаном масом као кључни циљ, кејнзијанци, алии савремена пракса централних банака, предностдају управљању каматном стопом.За монетаристе је најважнија ниска инфлација, а за кејнзијанце ниска незапосленост.Последњих година присутна је тенденцијаразматрања финансијске стабилности као циљацентралне банке. Под њиме се најчешће подразумева одсуство банкарских криза или великих флуктуација финансијских тржишта.


Инструменти монетарне политикеНајчешће коришћени инструменти централне банке су:

Операције на отвореном тржишту; Одређивање референтне каматне стопе; Одређивање стопе обавезних резерви; Операције на девизном тржишту; Управљање нивоом кредитне активности (селективни, реесконтни кредити из примарне емисије).


Операције на отвореном тржиштуОперације на отвореном тржишту представљају куповину и продају хартија од вредности (ХОВ) од стране централне банке, (обвезница, државних записа и др. ХОВ). Оне директно утичу на кредитни потенцијал и ликвидност банака, а индиректно на формирање новчане масе.Куповина хартија од вредности представља инструмент експанзивне монетарне политике, јер она доводи до одлива новца из биланса централне банке.Продаја хартија од вредности представља рестриктивну монетарну политику и она доводи од раста каматних стопа.


Обавезна резерваОбавезна резерва представља одређени проценат депозита или неког другог елемента активе који пословна банка мора да држи на рачуну централне банке. Политика обавезне резерве спада у индиректне инструменте монетарне политике, јер се преко ње индиректно утиче на креирање новчане масе. Обавезне резерве су врло користан инструмент у условима када је потребно брзо реаговати на промену резерви којима располаже банкарски систем.


Обавезна резерваПрописивањем висине стопе обавезне резерве централна банка може утицати на количину новца у оптицају. Уколико се жели утицати на смањење количине новца у оптицају, централна банка може једноставно повисити стопу обавезне резервеили проширити основицу, што ће резултирати у повлачењу дела кредитног потенцијала банака из оптицаја.


Кредити централне банке пословним банкамаКредитирање пословних банака може бити линеарно и селективно. Линеарно кредитирање подразумева да све заинтересоване банке имају приступ кредитима под истим условима. Селективно кредитирање подразумева избор приоритетних области у које се усмеравају кредити. Најчешће приоритетне области су: пољопривреда, станоградња, мала и средња предузећа и подстицање извозне производње.


Кредитирање пословних банка се може обавити и кроз операције рефинансирања (реесконт) већ одобрених кредита од стране банкарског система.Такође, централне банке могу одобравати пословним банкама различите врсте кредита за одржавање ликвидности.

Кредити централне банке пословним банкама


Директни инструменти монетарне политике

Могу се јавити у форми ограничавања кредитних пласмана, ограничавања висине каматне стопе, селективног кредитирања, лимитирања откупних цена хартија од вредности, ограничавања одређене категорије кредита и др.

Ограничавање кредитне експанзије и токова капитала ‐ у неким земљама постоје ограничења за капиталне трансакције, а неке земље та ограничења могу увести у случају већих поремећаја.

Уграђени су стандарди сигурности пословања познати као Базел I и Базел II. Ипак, и даље остају нека битна ограничења као што су: оскудност инструмената финансијског тржишта, недовољна развијеност тржишта капитала, недовољна развијеност финансијских институција.


Функције централне банкеКао најзначајније функције које обављају саврмене централне банке могу се навести:

Регулисање количине новца у оптицају, Регулисање обима кредитне активности банака, Одређивање референтне каматне стопе, Утврђивање висине обавезних резерви банака код ЦБ, Издавање и трговина одређеним хартијама одвредности,

Издавање новчаница и кованог новца, Контрола банака, супервизија и старање о ликвидности банкарског система,


Функције централне банке Улога зајмодавца у последњој инстанци, Старање о платнобилансној позицији земље, вођење политике девизног курса (негде у сарадњиса владом) и управљање девизним резервама,

Обављање разних послова за рачун и потребедржаве,

Држање депозита банака и других централних банака,

Обављање послова платног промета у сарадњи са пословним банкама,

Истраживање, вођење монетарне и платнобилансне статистике.


Емисија новца и монетарни агрегати

Постоје три основна канала преко којих централна банка може емитовати новац:

Девизне трансакције, Кредити комерцијалним банкама и Кредити држави.


Табела 15.1. Биланс стања централне банке

АКТИВА

Зајмови влади Зајмови комерцијалним банкама Монетарно злато Девизне резерве Владини вредносни папири

ПАСИВА Банкарски депозити код ЦБ Новац у оптицају Обавезне резерве Капитал Вишак банкарских резерви.


Девизне трансакције су резултат трансакција између земље и иностранства. Девизне трансакције представљају аутономан ток који није под контролом централне банке. Кредити централне банке комерцијалним банкама представљају ток који је у потпуности под контролом централне банке.Редисконтни кредити се реализују преко редисконтних операција у којима централна банка преузима менично потраживање од пословне банке, односно одобрава кредит пословној банци чије потраживање преузима.


Репо операције представљају кредитну операцију у којој централна банка откупљује висококредибилне хартије од вредности од комерцијалне банке, а након истека предвиђеног времена пословна банка поново откупљује (враћа кредит) од централне банке хартије од вредности које је претходно продала. Такође, централне банке могу одобравати пословним банкама различите облике кредита за одржавање ликвидности.Кредити централне банке држави представљају трећи ток креирања новчане масе. Велику опасност представља могућност да централна банка одобрава кредите држави за покриће буџетског дефицита.


Овде треба скренути пажњу на могућу везу монетарне и фискалне политике по два основа:1) код покрића буџетског дефицита кредитима централне банке; 2) код покривања тзв. квази‐фискалног дефицита. Покриће буџета из кредита централне банке зове се монетизација буџетског дефицита и влада на тај начин остварује емисиони приход (сењориџ), тј. врши инфлаторно опорезивање грађана.Квази‐фискални дефицит типичан је за земље у транзицији и земље у развоју, где постоји фискална и монетарна недисциплина. Настаје као последица покривања губитака јавних предузећа, покривања негативних курсних разлика, селектвних кредита за подршку привреди, откупа пољопривредних производа кредитима централне банке.


По неким класификацијама, основни монетарни агрегати су:

Примарни новац = готов новац + резерве банакакод ЦБ

Агрегат М1 = готов новац + депозити по виђењу + путнички чекови

Агрегат М2 = М1 + депозити орочени до 1 године Агрегат М3 = М2 + депозити орочени преко 1 године+ девизна средства


Монетарна база или «новац високе моћи» («high powered money»), може бити користан концепт када постоји чврста институционална веза између базе (депозита код централне банке и новца у физичком облику) и ширих монетарних агрегата.

Ужи концепт новца се састоји од новца који је намењен примарно за обављање трансакција, а не као средство чувања богатства.

Шири концепт новца обухвата и трансакциони новац и новац који служи као средство штедње (чувања богатства).


М1 М2 М3

Готовина у оптицају

+

Преконоћни депозити

М1

+

Остали краткорочнидепозити (депозити са рокомдоспећа до две године идепозити који се могу повућина затев у року од тримесеца)

М2

+

РЕПО

+

дужничке хартије одвредности са роком доспећа додве године

+

ХОВ и акције тржишта новца

Монетарни агрегати ЕЦБ


Улога зајмодавца у крајњој инстанци

У пракси улогу зајмодавца у крајњој инстанци има највећи број централних банака, али она се примењује само у изузетним ситуацијама када је угрожена финансијска стабилност земље и када банкарски систем није у стању да сам савлада кризну ситуацију.

Она се спроводи преко кредита за ликвидност, који су по правилу краткорочни и који се не могу користити за поправљање кредитног потенцијала.


Управљање девизним резервамаУ највећем броју земаља девизним резервама управља централна банка. Девизне резерве земље се, по правилу, чувају у страним конвертибилним валутама, монетарном злату, специјалним правима вучења, хартијама од вредности.Углавном постоје три основна разлога држања девизних резерви:

Одбрана режима девизног курса, Смањење утицаја негативних екстерних шокова, Повећање кредибилитета монетарне политике и земље.


Регулаторна функцијаНеке централне банке имају и регулаторну улогу, то јест, доносе обавезујуће прописе из области финансијског система.

Монетарна политика

Монетарна политика се може дефинисати као део економске политике која преко различитих инструмената утиче на понуду и тражњу за новцем. Монетарна политика може бити експанзивна и рестриктивна.


Трансмисиони механизам монетарне политике

Трансмисиони механизам представља начин преко кога промене у инструментима монетарне политике утичу на производњу и ниво цена. Индивидуални канали преко којих се преносе монетарни импулси познати су као трансмисиони канали.Ланчани процес усклађивања може започети променом политике каматних стопа од стране централне банке.Промене цена акција и хартија од вредности могу утицати на ниво потрошње преко доходног ефекта и имовинског ефекта (промене богатства).

ЕКОНОМИЈА – МОНЕТАРНИ СИСТЕМ И МОНЕТАРНА ПОЛИТИКАТрансмисиони механизам

K am atn a s to p a cen tra ln e b an keŠ o k o v i izva n

ko n tro lec en tra ln e b an ke

P ro m en e ug lo b a ln o jek o n o m iji

P ro m en e ufisk a ln o j p o litic i

P ro m en e cen ap ro izvo d a

O cek iva n ja B an k ars ke i trž išn e ka m a tn esto p e

N o va c ik red iti

C en e ak c ija iH O V D ev izn i ku rs

P la te ifo rm iran je

cen a

P o n u d a i tražn ja n a trž iš tu rad a ip ro izv o d a

D o m ac e cen e U vo zn e cen e

N iv o in flac ije


Промене девизног курса директно утичу и на домаће цене и на цене увозних производа.Данас је све више распрострањено мишљење да је главна функција централне банке одређивање краткорочних каматних стопа.Новија монетарна теорија узима краткорочне каматне стопе као главни инструмент монетарне политике и као средство за прогнозу инфлације.Треба нагласити да кејнизијанци сматрају да се трансимисија монетарне политике обавља путем каматних стопа, а монетаристи сматрају да се трансмисија обавља директно преко понуде новца, са извесним временским помацима.


Према Ф. Мишкину (2007.), постоји шест кључних идеја за успешно вођење монетарне политике:

Нема дугорочног «trade off‐a» између привредног раста (запослености) и инфлације,

Очекивања су од кључне важности за успех монетарне политике,

Инфлација има високе трошкове, Монетарна политика подлеже проблему временске неконзистентности,

Независност централних банака је значајна за ефикасност монетарне политике,

«Снажно» номинално сидро је кључни фактор добрих резултата монетарне политике.


Рaзвoj и кaрaктeристикe пoслoвнoг бaнкaрствa

Дaнaс у oснoви рaзликуjeмo три типa пoслoвнихбaнaкa: 1) кoмeрциjaлнe бaнкe (клaсичникрeдитнo‐дeпoзитни пoслoви), 2) инвeстициoнeбaнкe (бaвe сe пoслoвимa инвeстирaњa у хaртиje oдврeднoсти), 3) унивeрзaлнe бaнкe (мoгу битикoмeрциjaлнe и инвeстициoнe у истo врeмe). Бaнкe су у мoдeрнoм бaнкaрству дeфинисaнe кaoaкциoнaрскa друштвa сa aкциoнaримa кaoвлaсницимa, скупштинoм, упрaвним и извршнимoдбoрoм. Бaвe сe слeдeћим пoслoвимa: дeпoзитни, крeдитини, дeвизни, плaтни прoмeт, oсигурaњe, фaктoринг, хaртиje oд врeднoсти, гaрaнциje


Oснoвни принципи пoслoвaњa вeзaни су зa нaчeлa: a) стaбилнoсти, б) ликвиднoсти, ц) рeнтaбилнoсти.

Промене у пословном банкарству: Глoбaлизaциjу бaнaкa (вeликe бaнкe влaдajунaциoнaлним и свeтским тржиштимa),

Кoнцeнтрaциjу срeдстaвa (прoцeс спajaњa и укрупњaвaњa типичaн зa вeћину зeмaљa),

Интeрнaциoнaлизaциja бaнaкa (у пoглeду влaсништвa, упрaвљaњa, пoслoвa и рaспрoстрaњeнoсти),

Oгрoмaн рaст кaпитaлa бaнaкa и нaрoчитo пoслoвa сaхaртиjaмa oд врeднoсти,


Дeрeгулaциjу бaнaкa кoja je и дoпринeлa свeтскojфнaнсиjскoj кризи из 2008. гoдинe,

Сeкjуритизaциja – вeликa eкспaнзиja врeднoснихпaпирa (сaдa je врeднoст плaсирaнa у ХOВ вeћaнeкoликo дeсeтинa путa oд врeднoсти укупнoгсвeтскoг БДП), штo дoвoди дo пуцaњaшпeкулaтивних мeхурoвa и aктивирaњaфинaнсиjских кризa,

Teхнoлoшки рaзвoj и пojaвa eлeктрoнскoг и мoбилнoг бaнкaрствa,

Moнитoринг и кoнтрoлa (пojaчaни пoслe 2008.) и увoђeњe стaндaрдa сигурнoсти пoзнaтиjих кao БaзeлI, Бaзeл II и нajaвa Бaзeлa III.


Режими монетарне политике Кључна питања са којима се сусрећу централне банке састоје се у:

У избору циља монетарне политике, Избору режима монетарне политике и Избору инструмената монетарне политике

Стара дилема још из периода монетаризма и кејнзијанизма је, да ли монетарну политику базирати на правилима, или дискрецији.


Најстарији пример коришћења правила јепредстављао златни стандард.Режими валутног одбора не остављају готовоникакав простор за вођење дискреционемонетарне политике и у савременој пракси онинајвише одговарају принципу монетарне политикебазиране на правилима. Режим таргетирања инфлације представљакомбинацију између правила и дискреције.


Могућа правила монетарне политике:

Фридманово правило константне дугорочне стопемонетарног раста;

Активно правило корекције монетарне политикезависно од нивоа инфлације;

Правило дугорочног константног растаноминалног дохотка по дефинисаној циљној стопи;

Правило корекције монетарне политике зависно однивoа стопе незапослености у односу на NRU;

Правило буџетске дисциплине без задуживања.


Тејлорово правилоТејлорово правило сугерише да номиналне краткорочне каматне стопе треба да буду формулисане као просек краткорочних реалних каматних стопа, коригованих за одступање инфлационог таргета и гепа друштвеног производа. Оно се може приказати следећом једначином:


Интермедијарни таргети монетарне политикеИНСТРУМЕНТИ МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ ОПЕРАТИВНИ ТАРГЕТИ ИНТЕРМЕДИЈАРНИ ТАРГЕТИ КРАЈЊИ ТАРГЕТИ ФИНАЛНИ ЦИЉ (ЦЕНОВНА СТАБИЛНОСТ)

Најважнији интермедијарни таргети монетарне политике су:

Таргетирање девизног курса, Таргетирање монетарних агрегата, Таргетирање инфлације,, Таргетирање номиналног друштвеног производа,


У режиму фиксног девизног курса постоји врло малипростор за дискрецију централне банке.Таргетирањедевизног курса, односно, употребадевизног курса као номиналног сидра, има достапредности.У овом режиму могуће је водити политику фиксногдевизног курса, валутног одбора, фиксирањанационалне валуте према корпи валута, а постојемишљења да се и политика руковођеногфлуктуирања.Компромис између фиксних девизних курсева и слободног флуктуирања представља режимруковођеногфлуктуирања девизног курса, (илизонафлуктуирања).


Таргетирање монетарних агрегата Атрактивност овог режима лежи у томе што сумонетарни агрегати и узрочник промене инфлацијеи поуздан водећи индикатор о будућем кретањустопе инфлације.

Уколико се они повећавају по константној стопи која кореспондира са жељеном стопом раста БДП‐а, уз корекцију за евентуалне промене у брзини оптицаја новца, тада ће постојати ценовна стабилност.

Прва претпоставка овог режима је претпоставка о константној брзини оптицаја новца. Друга важнапретпоставка за примену овог режима је да јеновчана маса под контролом централне банке.


Јавно објављени монетарни таргети делују на порасткредибилитета централне банке и на обарањеинфлационих очекивања и стога они не би смели дасе мењају у току године, осим у изузетнимситуацијама.У Немачкој је монетарно таргетирање било врло успешно у обарању инфлације.Међутим, временом је таргетирање монетарних агрегата постало мање успешно. Томе је допринело доста фактора: промена финансијских структура, појава финансијских иновација које су представљале супститут новцу, промене у брзини оптицаја новца.Од значајнијих земаља, монетарно таргетирање данаспримењује само Европска централна банка.


Таргетирање инфлацијеТаргетирање инфлације је први пут применио НовиЗеланд 1989. године и од тада је овај концепт доживеорастућу популарност и њега је прихватило више од 30 земаља. Концепт таргетирања инфлације се можедефинисати као оквир монетарне политике којикарактерише јавно објављивање нумеричкогтаргета, (или зоне) инфлације, за један, или вишевременских периода и експлицитна тврдња даниска, стабилна стопа инфлације представљаосновни циљмонетарне политике.Да би таргетирање инфлације било успешно, неопходно је да постоји висок степен независности централне банке.


Можемо закључити да су четири основнапринципа на којима се базира таргетирање инфлације:

Опредељеност за стабилност цена, Нумерички изражена таргетирана стопа инфлације, Висок степен транспарентности система: објављивање извештаја, економетријске процене, наступи у медијима и

Одговорност за остваривање резултата.


Највећи број земаља је прихватио решење да то буде индекс потрошачких цена, при чему се у почетку обично користи концепција базичне инфлације.Инфлациони таргет може бити дефинисан на различите начине: у виду јединствене вредности, у виду зоне флуктуације, или у виду зоне флуктуације са централним паритетом.Један од најпознатијих примера таргетирања инфлацијеје Велика Британија, која је овај концепт прихватилаодмах након Канаде и Новог Зеланда.Замерка овом режиму је што јавност може закључити да је централна банка фокусирана само на ценовну стабилност, уз занемаривање осталих економских циљева.


Таргетирање номиналног друштвеног производаУ овом режиму монетарна политика таргетира номинални друштвени производ. У питању је кејнзијанска концепција, која сматра да монетарна политика мора да узима у обзир и реалне варијабле као што су: производња, запосленост, инвестиције.Овај концепт у пракси није прихватила ниједна централна банка, а за то постоје најмање четири кључна разлога која нећемо додатно тумачити.


Дилеме и ограничења монетарне политике

Ту су груписане три основне врсте дилеме и ограничења:

Активна, или пасивна монетарна политика –либералистичка, или интеренционистичка,

Правила, или дискреција у монетарној политици, Временски помаци и кашњења у монетрној политици.


Кејнзијанци су за активну економску политику, јерверују да се путем фискалне и монетарне политике можеутицати на агрегатну тражњу, ниво запослености и друштвеног производа.Монетаристи су начелно против активне економскеполитике, јер верују у вертикалну Флипсову криву и вертикалну криву агрегатне понуде у дугом року.Међу макроекономистима кејнзијанског и монетаристичког определења, скоро да је постигнут консензус да економска политика у кратком року може да утиче на реалне агрегате, а да је у дугом року примаран утицај на цене.


Аргументи економиста против државне интервенције:

Монетарна и фискалне политика дејствују у великим помацима – одложено.

Економисти још увек имају ограничено знање о привреди, што често интервенцију може учинити контрапродуктивном.

Резултати прогноза и способност ex‐ante предвиђања често су слаби и погрешни без обзира на напредак економске теорије.

Ако је тачно да се привреда сама уравнотежује, онда се може десити да одређене мере економске политике које су дизајниране да делују антициклично, делују проциклично.


Аргументи економиста против државне интервенције:

Добици – користи од стабилизационе политике мали су за друштво и недовољни да оправдају државну интервенцију – тврде њени противници.

Постоји проблем неконзистентности креатора економске политике, а врло често и проблем недовољне компетентности.

Склоност инфлационирању од стране креатора економске политике и уочени политички циклуси, такође отежавају и погоршавају дејство активне економске политике.


Дилема правила, наспрам дискреције Кејнзијанци су за дискретну економску политику којадозвољава могућност државне интервенције у свакомтренутку . Они истичу бар два разлога за то:

верују да је неравнотежа привреде правило, а не изузетак и зато је потребна арбитража од стране државе да активном политиком усмери привреду ка равнотежи и стабилности,

верују у моћ и ефикасност инструмената економске политике да постигну циљну вредност реалних величина.Монетаристи су за правила из већ побројаних разлога, због којих сматрају да је државна интервенција неефикасна.


У основи постоје две врсте помака:I ‐ Унутрашњи помаци који представљају време од уочавања економског проблема до доношења мера економске политике.Овде прво постоји информационо кашњење у дијагнози привредног проблема, кашњење у обликовању одговарајућих мера и инструмената којима се утиче на елиминисање проблема и коначно, кашњење у доношењу одговарајуће одлуке. Велики унутрашњи помак карактеристичан је за фискалну политику.


Спољни ‐ екстерни помаци представљају време од доношења одређене мере до њеног реалног дејства на привреду. Овај помак нарочито је дуг у монетарној политици, премда је унутрашњи помак краћи, јер гувернер централне банке може своју одлуку донети у року од 7 дана.

Стога је аргумент противника дискреције јасан. Ако се привреда налазила у фази рецесије, а дизајниране су мере експанзивне политике, њихово дејство на привреду могуће је тек после 6‐9 месеци. Ако у међувремену привреда сама крене узлазном линијом, ове ће мере деловати инфлационо (проциклично).


МОНЕТАРНА ФИСКАЛНА

Информациони да да

Унутрашњи не да

Спољни да краћи

Предвидивост недовољна недовољна

Неутралност ненеутрална ненеутрална

ШЕСНАЕСТА ГЛАВА

Pojam fiskalne politikeFiskalna politika predstavlja deo ekonomske politike koja preko upravljanja javnim prihodima i javnim rashodima teži ostvarenju odredjenih ciljeva.

Fiskalna politika može uticati: na nivo proizvodnje, zaposlenosti, cena, platni bilans, preraspodelu dohotka i bogatstva, promenu strukture proizvodnje Izlazak iz recesije i dr.

Pojam fiskalne politike

Stalna tendencija rasta javne potrošnje Ratovi utiču na rast javne potrošnje Javna potrošnja se ne vraća na prethodni nivo Fiskalna politika ima dve strane: javne prihode i javne rashode

Javni prihodi

Najznačajnija stavka javnih prihoda su porezi

Najznačajniji porezi: porez na dodatnu vrednost, porez na dohodak, porez na imovinu, porez na dobit, porez na kapitalnu dobit, porez na upotrebu dobara, porez na nasledje i poklon i dr.

Глобални циљеви фискалне политике су:

Остварење привредног раста и развоја (кроз раст друштвеног производа),

Економска равнотежа и стабилност цена, Праведнија расподела дохотка.

Специфичнефункцијефискалне политике су:

Финансирање понуде јавних добара и услуга, Равномернија социјална расподела јавне потрошње, Стабилизациона функција (стабилне цене, растзапослености),

Структурно‐развојна функција.

Javni prihodi Takse Akcize Carine Doprinosi Kazne Prodaja imovine Donacija Koncesione naknade Javni zajmovi i krediti

JAVNI PRIHODI

Следећу категорију јавних прихода представљају царине. У питању је накнада коју држава наплаћује приликом увоза. Могу се наплаћивати у одређеном проценту од вредности (ad valorem царине), или по јединици мере (специфичне царине). Држава може повећати јавне приходе и продајом имовине која јој није потребна, било да су у питању пословне зграде, опрема, земљиште и сл. Специфична врста прихода су донације. У питању је помоћ коју најчешће дају развијене земље, међународне финансијске организације и развојне агенције мање развијеним земљама.

JAVNI PRIHODI

Најзначајнија ставка јавних прихода су порези. Код нас, као и у пракси других земаља, постоји велики број пореза: порез на додатну вредност, порез на доходак, порез на имовину, порез на добит, порез на капиталну добит, порез на употребу добара, порез на наслеђе и поклоне и др. Таксе представљају врсту јавних прихода која јеслична порезима, али основна разлика је у томе, што приликом плаћања такси постоји директнавеза између услуга које пружа држава и плаћеногновца.Доприноси представљају једну врсту парафискалних прихода чије је плаћање намењено за тачно одређену сврху.

JAVNI PRIHODI

Јавни зајмови и кредити такође могу бити облик јавних прихода. Овај облик прихода користе готово све земље света у мањем, или већем обиму. Концесионе накнаде представљају јавни приход по основу датих концесија. Оне у ствари представљају надокнаду корисника концесије за могућност експлоатације неког добра.Акцизе представљају додатно опорезивањеодређених производа. Aкцизе се често наплаћују на неке луксузне производе (попут злата, крзна и др.), али предмет акциза могу бити и неки производи широке потрошње (попут кафе, бензина, дувана, алкохолних пића и сл.).

Javni rashodi

Javni rashodi predstavljaju upotrebu javnih prihoda Iz javnih rashoda se mora obezbediti normalno funkcionisanje države

Javnim rashodima se obezbedjuju brojne funkcije države

Javni prihodi Javni rashodi

PoreziTakse AkcizeCarineDoprinosiKaznePrihodi od prodaje i upotrebe državne imovinePrivatizacijaDonacijeJavni zajmoviKoncesijeI dr.

Rashodi za državnu upravuUnutrašnja i spoljna bezbednostSudstvo i tužilaštvoObrazovanjeZdravstvoKulturaNaukaSportEkonomske intervencijeInvesticijeEkologijaSocijalna politikaI dr.

Ciljevi fiskalne politike

Fiskalna politika ima tri najvažnije funkcije: Alokativnu, Redistributivnu i Stabilizacionu.


Zbog tržišnih anomalija ili zbog nekih drugih razloga, tržište ne obezbedjuje uvek optimalnu alokaciju resursa

S toga preko fiskalne politike se može uticati na poboljšanje tržišne alokacije resursa

Preko promene poreskih stopa država može uticati na ubrzavanje ili usporavanje razvoja odredjenih grana

Ciljevi fiskalne politikeRedistributivnom funkcijom država utiče na korekciju primarne raspodele

Ova funkcija je driektno povezana sa socijalno funkcijom države

Razlike u visini primanja se mogu smanjiti primenom progresivnih poreskih stopa, poreskim oslobodjenjima i olakšicama, diferenciranim oporezivanjem pojedinih delova dohotka, kroz različite oblike socijalne pomoći i dr.

Na zastupljenost redistributivne funkcije dominanto utiče političko opredeljenje zemlje.


Stabilizaciona funkcija podrazumeva da država interveniše kada se pojavi neka krizna situacija ili preti opasnost od pojave krizne situacije

Fiskalna poltika se ne koristi samo da bi se lakše prevazila recesija, već i da bi se “usporila” prebrza ekspanzija, odnosno da bi se sprečilo “pregrejavanje” tražnje

ИНСТРУМЕНТИ ФИСКАЛНЕ ПОЛИТИКЕ

Ниво буџетске потрошње;

Ниво трансфера;

Аутономни порези;

Ниво пореских стопа.

Budžet

Budžet se najjednostavnije može definisati kao godišnji plan javnih prihoda i javnih rashoda

Izvor uticaja na političke i socijalne odnose u društvu

Ukoliko su javni prihodi jednaki javnim rashodima budžet je uravnotežen

Ukoliko su javni rashodi veći od javnih prihoda postoji budžetski deficit, a ukoliko su javni prihodi veći od javnih rashoda postoji budžetski suficit

0

Kada realni BDP rastedeficit opada

BDP

Budzetskideficit/suficit

Kada realni BDP opadadeficit raste

Deficit

Suficit

A B C

Različite definicije budžeta

Centralni budžet Konsolidovani budžet Kvazi‐fiskalni budžeti Primarni budžet

Приликом креирања буџета треба водити рачуна о следећим принципима:

У буџет треба укључити све јавне приходе и расходе, Буџет треба базирати на реалистичним претпоставкама,

Ниво јавних расхода треба да одговара нивоу јавних прихода.

Класична теорија је тражила да се води политика уравнотеженог буџета.од појаве кејнзијанизма се препоручује антициклична фискална политика, која подразумева повећање јавне потрошње у периоду рецесије, односно снижење нивоа јавне потрошње у периоду експанзије.

Usvajanje budžeta

Po pravilu budžet krajem tekuće godine za narednu godinu predlaže nacionalnom parlamentu na usvajanje: predsednik, vlada ili ministar finansija

Najčešće se donosi u formi zakona po posebnoj proceduri

U velikom broju zemalja ukoliko se ne usvoji budžet dolazi do “pada” vlade

Usvojeni budžet predstavlja u osnovi predlog‐ rebalans

Budžet

Uravnotežen budžet može produbiti ciklične fluktuacije

Anticiklična fiskalna politika podrazumeva povećanje javne potrošnje u periodu recesije, a sniženje u periodu ekspanzije

Deficit iz perioda recesije treba da bude pokriven suficitom u periodu ekspanzije

Načini pokrića deficita

Ne postoji idealan oblik pokrića Emisija obveznica – efekat istiskivanja Kredit centralne banke Donacije Zaduživanje u inostranstvu Prodaja imovine Odlaganje izvršavanja obaveza

ОЛИВЕРА‐ТАНЗИ ЕФЕКАТ

Већ смо говорили о ефектима монетизације буџетског дефицита, када владин емисиони приход и инфлаторни порез могу значајно да убрзају инфлацију, а затим инфлација доводи до активирања Оливера‐Танзи ефекта и додатно повећава буџетски дефицит и инфлацију. Оливера‐Танзи ефекат, настаје као последица високе инфлације, при чему се расходи индексирају и расту темпом раста цена, а приходи, пошто се убирају са закашњењем, смањују своју реалну вредност. Емпиријске анализе показују да при стопи инфлације од 30% годишње, реални порези опадају за око 12%, a БД расте за 2,5% у БДП.

Efekti fiskalne politike

Diskreciona politika versus ugradjeni stabilizatori Koordinacija sa monetarnom politikom Subvencionisanje odredjenih delatnosti Uticaj na likvidnost Socijalni položaj

ПОМАЦИ У ФИСКАЛНОЈ ПОЛИТИЦИ

Кашњења– временски помаци (time lags) у реализацији фискалних мера које могу да доведу до супротних дејстава.Постоје три врсте кашњења:

Унутрашње кашњење: код уочавања проблема, код доношења одлука, код администрирања –спровођења мера;

Спољашње кашњење – време неопходно да донете мере почну да утичу на циљне величине економске политике;

Информационо кашњење, које је блиско унутрашњем кашњењу.

Fiskalna politika protiv recesije

45

P+I

(P +I)’

A

B

BD P

P+I

Z

Z

D eflac ionijaz

Fiskalna politika protiv recesije

Snižavanje poreza Javni radovi Povećanje javne potrošnje Povećanje nivoa agregatne tražnje Povećanje nivoa cena i nivoa BDP

Poreske olakšice, sniženje javnih rashoda, sniženje poreza Rast agregatne ponude

АНТИЦИКЛИЧНА ФИСКАЛНА ПОЛИТИКАДва основна типа антицикличне фискалне политике су:

Дискрециона политика и Аутоматски стабилизатори (фискална правила).Дискрециона фискална политика се односи на промене у законима, административним процедурама, или инструментима, које настају као резултат акција владе, парламента, министра финансија и сл.Аутоматски стабилизатори се примењују ради ублажавања негативних ефеката рецесије и смањења утицаја инфлације тражње. Зову се аутоматски, јер је њихово дејство аутоматско приликом испуњења одређених унапред дефинисаних критеријума, то јест, за њихово дејство није потребна никаква нова одлука.

Fiskalna politika protiv inflacije

45 P+I

BDP

P+I

Z

Z

A

B

Inflacionijaz

(P+I)’

Fiskalna politika protiv inflacije

Rast agregatne tražnje preko nivoa pune zaposlenosti vodi inflaciji

Sniženje javnih rashoda ili povećanje poreza Sniženje nivoa agregatne tražnje Sniženje nivoa inflacije

ЕКОНОМСКЕ ШКОЛЕ И АНИТИЦИКЛИЧНА ПОЛИТИКА

Кејнзијанци се залажу за државну интервеницију и активистичке фискалну политику која делује у правцустабилизације привреде. Они дају примат фискалној, у односу на монеарну политику.

Монетаризам даје предност монетарној политици, а фискалну сматра недовољно ефикасном.

Економија понуде, полазећи од Лаферове криве, истиче да треба смањити опорезивање крупног капитала и на тај начин подстаћи агрегатну понуду у целини.

Нова класична макроекономија (теоријарационалних очекивања), прихвата тзв. Рикардо‐Баротеорему, којом се тврди да је пореска политиканеутрална у погледу учинака на привредни раст.

УЧИНЦИ ФИСКАЛНЕ ПОЛИТИКЕ

Учинци нa aгрeгaтну трaжњу и стaбилизaциjуприврeдe;

Учинци нa приврeдни рaст и рaст зaпoслeнoсти;

Учинци нa укупну ликвиднoст у приврeди;

Учинци нa мoнeтaрну стaбилнoст и стaбилнoстцeнa

Budžetski deficit i fiskalna konsolidacija

Tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka, većina zemalja je imala ili male budžetske deficite ili male suficite

Situacija se drastično promenila tokom I svetskog rata, pa nakon II sv. rata

Šezdesetih ponovo je prisutna fiskalna ekspanzija Potreba za fiskalnom konsolidacijom se javlja kada fiskalna politika ugrožava makroekonomsku stabilnost ili rast ili kada javni dug ili deficit postanu dugoročno neodrživi


Sve zemljesu podložne različitim šokovima Zemlje koje imaju finansijske rezerve iz perioda ekspanzije će lakše prevazići ove probleme

Danas problem nije što država povremeno kreira budžetski deficit tokom recesije, već je problem što su budžetski deficit postali redovna pojava većine razvijenih zemalja

Ciklični deficit


Ciklični deficit se može dobiti kao razlika tekućeg deficita i strukturnog deficita

Strane strukturni budžetski deficit je onaj nivo budžetskog deficita koji se javlja na nivou pune zaposlenosti, odnosno na nivou potencijalnog BDP

Strukturni deficit

Potencijalni BDP

Tekuci BDP je manji od potencijalnog

0

Strukturnideficit

Tekucideficit

Tekuci BDP jednakpotencijalnom BDP

BDP

Budzetskideficit


U uslovima kontinuiranog rasta budžetskog deficita finansijska tržišta postaju zabrinuta i zahtevaju sve više kamatne stope

Na taj način finansiranje budžetskog deficita postaje sve skuplje, raste udeo javnog duga u BDP, što može dovesti državu u situaciju da više nije u stanju otplaćivati dug.

Moratorijum na otplatu duga? Finansijska tržišta dugo vremena će odbijati mogućnost zaduženja države i vlada će izgubiti kredibilitet,


Javni dug/BDP u % Deficit/BDP u %

Zemlja 1981. 1995. 2000. 2006. 2006. SAD 25,8 49,2 34,7 59,6 -2,6 EU 24,0 53,5 47,7 n.a. -1,8 Italija 56,4 108,7 98,7 106,8 -4,4 Francuska 21,6 55,0 56,6 64,7 -2,6 Nemačka 34,9 55,1 58,7 66,8 -1,7


Zašto je budžetski deficit nepoželjan: Država svoju potrošnju treba da prilagodi svojim prihodima,

Deficit znači zaduživanje države, a ono znači prenošenje tereta potrošnje od sadašnjih ka budućim generacijama,

Deficit znači višak domaće tražnje što predstavlja inflatorni pritisak,

Deficit često vodi dodatnoj emisiji novca, što takodje dovodi do inflacije,

Pokriće deficita preko emisije obveznica vodi rastu kamatnih stopa, koje mogu značajno usporiti ekonomski rast, naročito u kombinaciji sa rastom inflacije.


Upravljanje očekivanjima je veoma bažno –ukoliko vlada uspe da ubedi javnost o uspšenoj fiskalnoJ politici, onda će biti lakše održavanje javnog duga i finansiranje deficita

Eliminisanje budžetskog deficita je moguće preko sniženja javnih rashoda, povećanja javnih prihoda, njihovom kombinacijom ili preko strukturnih mera koje preko rasta BDP‐a utiču na povećanje poreske osnovice.


Povećanje poreza se često smatra nepopularnom merom, ali je često nužnoSniženje javnih rashoda nije jednostavno:

opasnost od recesije, zakonom garantovane obaveze, sniženje zaposlenosti,

ali i niže kamatne stope, nižu inflaciju i poboljšana očekivanja


Konsolidacija deficita mora biti prilagodjena specifičnostima zemlje, ali to ne znači da ona nema neke osnovne zajedničke principe.Odgovor na pitanje da li je odredjena vladina aktivnost neophodna, da li nju može obezbediti privatni sektorSniženje javnih rashoda: eliminisanje neproduktivnih i manje značajnih usluga, prilagodjavanje cena tržišnim, privatizacija javnog sektora, poboljšanje menadžerskih performansi, povećanje efikasnosti i efektivnosti javnog sektora, sniženje broja zaposlenih u javnom sektoru i dr.


Reforma penzionih sistema – produžavanje radnog veka

Participacija u zdravstvu Ograničavanje rasta zarada – gubitak kvalifikovane radne snage

Reforma javnih preduzeća Kapitalne investicije je najlakše “srezati” Smanjenje socijalnih izdataka


Povećavanje javnih prihoda:

Poboljšanje poreske administracije Eliminisanje korupcije Smanjenje poreske evazije Jedinstveni porezi i eliminisanje izuzeća Koncentracija svih javnih prihoda na računu trezora

Održivi razvoj i fiskalna politika

Cilj ekonomske politike svake zemlje je postizanje održivog razvoja

Održivi razvoj se bazira na tri dimenzije: ekonomski razvoj, socijalni razvoj i zaštita okruženja

Fiskalna politika svojim merama i instrumentima utiče na sve tri komponente održivog razvoja – ekonomsku, socijalnu i ekološku

Uticaj fiskalne politike na ekonomski rast

U zemljama sa visokim deficitom i javnim dugom, smanjenje budžetske neravnoteže utiče na ubrzani ekonomski rast

Niži deficit utiče i na povećanje raspoloživih sredstava za investicije

Niži deficit smanjuje verovatnoću pojave ekonomske krize Izdaci na infrastrukturu i ljudski kapital ubrzavaju razvoj Obrazovana i zdrava populacija (povećanje očekivanog trajanja života za 10% povećava BDP za 0,4 p.p. godišnje)

Povećani izdaci na sudski sistem i vladavinu prava

Uticaj fiskalne politike na socijalni razvoj

Porezi na različite oblike potrošnje (na primer, oslobadjanje od oporezivanja nekih osnovih proizvoda)

Na ovaj način se poboljšava i položaj bogatijih slojeva

Bolja solucija da se i ovi proizvodi oporezuju, a da se sredstva prikupljena na ovaj način iskoriste za finansiranje socijalnih programa za najsiromašnije

Pravilna fiskalna politika treba da obezbedi da socijalne subvencije uživaju samo oni kojima su one zaista potrebne

Javni radovi, besplatno školovanje, zdravstvena zaštita, direktna finansijska pomoć i dr.

Uticaj fiskalne politike na prirodno okruženje

Značajan deo dohotka baziran na ekspolataciji prirodnih resursa može značajno degradirati prirodni ambijent

Šta kada se rudna bogatstva iscrpe? Cena upotrebe prirodnih resursa treba da reflektuje pune socijalne troškove

Koncesije na upotrebu javnih dobara Sprečiti prekomernu eksploataciju prirodnih resursa Oporezivanje zagadjivača Energetska efikasnost Poresko oslobadjanje zaštitnih sredstava u poljoprivredi je dovelo do zagadjenja

Uticaj fiskalne politike na ravnomerni regionalni razvoj

Glavni gradovi, industrijski centri, primorski delovi se mnogo brže razvijaju od ostatka zemlje

Ove tokove često prate i velike migracije stanovništva

Rezultat: povećavanje socijalnih razlika, opadanje nivoa aktivnosti u nekim tradicionalnim delatnostima (poljoprivreda) preveliki pritisak na infrastrukturu u velikim gradovima i dr.

Poreske olakšice za investiranje u manje razvijene delove zemlje, poboljšanje kvaliteta života (izgradnja infrastrukturnih objekata, bolnica, i sl.), direktnim državnim investicijama, različitim oblicima socijalne pomoći i dr.

Кодекс фискалне транспарентности ММФ‐а

Састоји од четири основна принципа:

Принцип одговорности и јасности захтева одговорност владе за фискалну политику и јасно дефинисане функције и односе;

Принцип доступности информација захтева објављивање свих значајних фискалних информација у унапред дефинисаним временским интервалима;

Принцип припреме буџета, извршења и извештавања се односи на информације које морају бити доступне приликом припремања буџета. морају бити јасно дефинисани циљеви фискалне политике, макорекономски оквир, и ризици;

Принцип интегритета истиче значај квалитета фискалних информација, као и независну проверу истих. Захтева екстерну ревизију, проверу од стране експерата, као и проверу свих претпоставки и прогноза у припреми буџета.

Савремена кретања у фискалној политици и институције финансијског система

Двадесети век означио је раст јавне потрошње и раст удела буџетске потрошње у БДП код свих земаља света. Од 10% почетком века, то yчешће је нарасло на више од 35% у САД и ВБ, преко 40% у земљама континенталне Европе, до више од 55% у скандинавским земљама.

Основни узрок је раст издатака везаних за социјалну државу а то су: издаци за здравство и образовање (бесплатне услуге за примарну здравствену заштиту, основно и средње образовање) и социјални трансфери за пензије, социјално осигурање, накнаде у случају незапослености и додаци за породице са децом и нижим примањима.


Међутим, после 1980. године, (победа М. Тачер у ВБ и Регана у САД), почиње разградња државе благостања, смањење социјалних издатака и трансфера и смањење буџетских дефицита као светски тренд код РЗ и ЗУР.

Ипак, после Велике рецесије која је наступила 2008. године, поново је дошло до великих проблема са фискалном политиком у низу европских земаља: значајно је порасла јавна потрошња услед покрића губитака банкарског сектора, раст јавне потрошње и пад пореских прихода услед негативног, или нултог раста БДП, то је довело до значајног раста буџетског дефицита.


Навешћемо следеће карактеристике фискалне политике развијених и земаља у развоју:

Ниво јавне потрошње ЗУР ближи је нивоу јавне потрошње РЗ континенталне Европе (Немачка, Француска, са учешћем 45‐50% у БДП);

Обим трансфера и социјалних расхода разликује се по земљама, али је сличан као код РЗ континенталне Европе;

У погледу издашности, код ЗУР највећи ниво прихода дају порез на доходак, порез на додату вредност и царине; код РЗ највећи приход дају порез на доходак, порез на профит и порез на додату вредност; јасно је да већи значај код РЗ имају директни порези, док код ЗУР већи значај имају индиректни порези;


Буџетски дефицит и владин емисиони приход (кредити централне банке) имају већи утицај код ЗУР него код РЗ због мање финансијске дисциплине и недовољно развијених финансијских тржишта;

Oбим избегавања пореза и учешће „сиве економије“ у БДП, знатно су виши код ЗУР због веће финансијске недисциплине и због слабије пореске администрације;

Jавни дуг, по правилу је виши код ЗУР, него код РЗ.

Финансијски систем и финансијске институције

Када говоримо о финансијском систему у целини, треба разликовати:

финансијску политику, финансијска тржишта, и финансијске инструменте.Финансијска тржишта деле се на примарна (хартије од вредности које купују први власници) и секундарна, тржишта капитала (или берзе), где се тргује дугорочним вредносним папирима и тржишта новца, где се тргује краткорочним хартијама од вредности.


Финансијски систем и финансијска тржишта


Основни учесници су зајмодавци (домаћинства, фирме, влада, страни зајмодавци) и зајмопримци, а ту се јављају финансијска тржишта и финансијски посредници, кроз процес директног и индиректног финансирања. Делове финансијског система једне земље сачињавају: 1) финансијски посредници: банкарски систем, систем осигуравајућих друштава која концентришу велика финансијска средства и вишкове штедње, штедно‐кредитне организације, приватни и јавни пензиони фондови, 2) инвестициони посредници: инвестициони фондови, финансијске компаније, хеџ‐фондови, инвестициони фондови, тржишта новца и бројни финансијски посредници, али се и држава јавља у пословима финансијског посредовања.


Трезор врши плаћања, а негде обавља и платни промет. Као субјекат фискалне политике, држава се јавља на нивоу: унитарне државе, федерације, покрајина, или република, регија, општина, градова и локалне самоуправе.Постоје и бројна регулаторна тела као што су:, Комисија за хартије од вредности , Агенција за осигурање депозита, Централни регистар хартија од вредности, Народна банка Србије , службе за валутну контролу, комисије за трговину робним фјучерсима итд. Кључну регулаторну улогу имају централна банка и министарство финансија.

Фискални ризици

Под фискалним ризицима подразумевају се оне околности, које би уколико се реализују, могле довести до значајног опадања јавних прихода, или до значајног раста јавних расхода.Кључни интерни макроекономски ризик за читаву привреду Србије је опасност да дође до наглог и значајног смањења прилива страног капитала.У условима постојања релативно високог спољног дуга, депресијација националне валуте представљала велики ризик, јер би отежала отплату јавног дуга. Следећи ризик се односи на гаранције које издаје Влада за кредите које узимају нижи нивои власти и јавна предузећа.Приватизација и реструктурирање, такође, носе значајне ризике. Извесно је да ће криза утицати на смањење интересовања инвеститора.

СЕДАМНАЕСТА ГЛАВА

Oтворена макроекономија и најважнији идентитети

Затворена макроекономија је само теоријски модел, али у стварности, економија сваке земље јеотворена, јер не постоји ниједна економија која несарађује са светом.

Када у привреду једне земље укључимо и салдоекономских односа са светом, добијамо моделотворене макроекономије.


При чему је CA = (X – M) разлика извоза (Х) и увоза робаи услуга са светом и другачије се назива биланс текућихтрансакција, или, нето извоз. Уколико је CA , ради се о суфициту – вишку роба и услугакоји смо извезли у иностранство, а уколико је салдонегативан (CA ), ради се о дефициту, или мањку роба и услуга извезених у иностранство у односу на обим увоза.

Тако долазимо до следећег кључног макроекономскогидентитета који показује да је разлика између штедње и инвестиција (домаћа нето‐штедња), једнака салдуекономских односа са светом и салду буџета.


То значи да се мањак у буџету и мањак у размени сасветом финансира вишком домаће штедње и акумулације. Уколико, пак, постоји мањак домаће штедње(инвестициони јаз‐геп), држава мора да се задужујеу иностранству и тада имамо мањак ‐ позитивансалдо капиталног биланса, који заправо значипораст задуживања у иностранству и приливстраног капитала у земљу.


Вишак домаће производње над апсорпцијом је вишакдомаће штедње над инвестицијама, а вишак апсорпцијезначи дефицит у билансу текућих трансакција и мањакдомаће штедње! Суфицитом у рачуну капитала, нето увозомкапитала из иностранства (у облику страних зајмоваи кредита). Земља која производи више него што троши, има вишаку размени са светом и одлив капитала (куповинастране имовине), а земља која више троши него штопоизводи, има мањак у размени са светом и приливкапитала (продајом домаћих предузећа, странимдиректним инвестицијама, или узимањем кредита и зајмова).


Однос између домаћег и страног тржишта капитала

Да бисмо график сасвим разумели, додаћемо поред домаћекаматне стопе и светску каматну стопу ( if ), јер у условимаотворене економије и слободног протока капитала, долази доизједначавања домаће и светске каматне стопе. У тачкиравнотеже – Е, постоји једнакост штедње и инвестиција и тада јеCA = 0.


Ако је светска каматна стопа виша од домаће (if , имамоследеће релације:

Постоји вишак штедње над инвестицијама и вишак у билансу текућих трансакција,

Суфицит текућег биланса је истовремено дефициткапиталног рачуна, а то значи нето одлив капитала у иностранство (управо зато што је страна каматна стопавиша од домаће и то привлачи улагање у иностранство),

Одлив домаћештедње, постепено ће у другом коракудовести до изједначавања штедње и инвестиција и нестанка вишка у текућем рачуну,

Обрнут процес дешава се у случају да је домаћа каматнастопа вишa од оне на светском тржишту капитала.


Није тешко закључити да сваки дефицит у буџетудоводи до мањка у текућем рачуну и прилива страногкапитала у облику појачаног задуживања. Зато растбуџетског дефицита временом, по правилу, доводи дораста спољног дуга земље.Спољна неравнотежа захтеваће прилагођавања у унутрашњој економској политици у три смера:

Потреба за растом извоза и структурним променама у том правцу;

Смањење буџетског дефицита (пораст пореза и смањење јавних издатака, што је политички непопуларно);

Или потреба девалвације домаће валуте, (смањење њене вредности, како би се подстакао извоз и санирао минус у текућем рачуну).

Појам и значај платног биланса

Треба рећи да је отворена привреда на три начинаповезана са светом:

Преко размене роба и услуга, Путем међународне мобилности капитала, Кроз међународну размену националних валута.

Платни биланс је преглед свих економскихтрансакција које једна земља обави у економскојразмени са иностранством. Другачија се назива и биланс међународних плаћања, а обухвата прегледсвих новчаних трансакција које држављани једнеземље обаве са светом за период од годину дана.


Платни биланс Србије за 2013. и 2014. годину


У оквиру платног биланса постоје још основна три рачуна и то: 1) трговински биланс (биланс роба и услуга), 2) биланстекућих трансакција (текући биланс), 3) биланс капиталнихтрансакција, или капитални биланс.

Трговински биланс даје преглед свих роба и услуга које једназемља увезе и извезе за период од годину дана;

Када се трговинском билансу додају трансфери (дознакенаших исељеника, трансфери државе, помоћ) добија себиланс текућих трансакција, или текући рачун; то јенајважнији оперативни показатељ економскеактивности земље са светом , будући да показује извозну и конкурентску способност привреде као и капацитетe у погледу прилива штедње наших исељеника и радника у свету;


На примеру Србије, овај рачун је најчешће у дефициту –минусу.Србија и у овој категорији бележи дефицит, али је збогзначајних трансфера – дознака, он често мањи негодефицит у трговинском билансу.

Капитални рачун, или рачун капиталних трансакцијаобухвата кредите, депонована средства (страна, илидомаћа), стране директне инвестиције, куповинудомаће, или стране активе и вредносних папира, промене девизних резерви; он мора бити у равнотежиса текућим рачуном, тако да је салдо платног билансаформално уравнотежен, (

Ако земља има мањак у текућем рачуну може да гапокрије на три основна начина: а) зајмовима и кредитима из иностранства и тада расте спољни дугземље; б) страним директним инвестицијама; ц) смањењем девизних резерви земље.


Девизне резерве земље су стратешка резерва за случајрата, елементарних непогода и интервентног увоза(треба да буду на нивоу обима увоза од најмање четиримесеца, мада је то увек ствар конвенције).

Иако је салдо платног биланса формално у равнотежи, мањак у размени са светом доводи до раста спољногдуга, или до смањења девизних резерви земље, а вишаку платном билансу води до раста девизних резерви и земља постаје нето‐извозник капитала.

Србија је, по правилу, имала мањак у текућем билансу и надокнађивала га је растом спољног задужења и била јенето‐увозник капитала;


Годишњи мањак штедње у односу на инвестиције јеизнад 2 милијарде долара и он се делом покрива из SDI (око 1,2 милијарде евра за 2014. годину), а делом растомспољног задужења (1,3 милијарде евра нето у 2013. години), које сада износи око 27 милијарди долара (80 % БДП), што је висок ниво спољног задужења.Тако је платни биланс синтетички показатељукупних економских односа земље са светом, јерпоказује односе извоза и узвоза роба и услуга, прегледтрансфера, извоз и увоз капитала, стање девизнихрезерви, извозне и конкурентске могућности, обимстраних директних инвестиција и стање спољног дугаземље.

Функција увоза и мултипликатор спољне трговине

Функција увоза може се приказати на следећи начин:

У оквиру функције постоји аутономни увоз (a) који не зависи од БДП и параметарm којипоказује граничну склоност увозу.Одавде је могуће израчунати мултипликаторспољне трговине (заменом М за функцију увоза) и добићемо:

Одмах се може уочити и то је лако показати и рачунски, да јекориговани мултипликатор спољне трговине мањи одобичног мултипликатора, што је и логично. Увоз је елеменатапсорпције – повлачења у кружном току привреде који смањујеагрегатну тражњу и тако обара и мултипликаторски ефекат нараст БДП.


Текући биланс и БДП


На х‐оси је приказана вредност БДП, а на у‐оси је датавредност извоза и увоза. Испрекидана линија јефункција увоза као растућа функција нивоа БДП. Правалинија паралелна са х‐осом је салдо биланса текућихтрансакција. У тачки R је салдо једнак нули и ту постојиједнакост извоза и увоза.

При нижем нивоу дохотка (Y1), постоји вишак извозанад увозом и позитиван салдо текућег рачуна (AB). У тачки Y2 расте доходак, расте увоз и премашује извоз, пасалдо текућег рачуна постаје негативан CD). То иманегативан ефекат и на мултипликатор спољне трговине.

ДЕВИЗНИ КУРС – ПОЈАМ И ВРСТЕ

Девизни курс је стопа размене домаће валуте застрану валуту. Он показује колико се јединицадомаће валуте може заменити за једну јединицустране валуте.

Поред номиналног девизног курса (en), постоји и реалан девизни курс (er), који изражаваконкурентску позицију земље и приказујереалну куповну моћ њеног новца.


Добија се када номинални девизни курс помножимоодносом домаћих и страних цена. Представља стопу покојој две земље размењују робе међусобно и другачије сеназива релативна цена, или односи размене (terms of trade).Ако је курс евра 120 динара за један евро и мобилнителефон у Србији кошта 200 евра (24000 динара), а у Финској кошта 12000 динара, онда стављањем у међусобни однос ових бројева можемо закључити да јереални девизни курс 2!То значи да је мобилни телефон у Србији двострукоскупљи него у Финској и да је то релативни односразмене две робе.


Сваки раст реалног девизног курса погоршаваизвозну позицију земље, а веза између реалногдевизног курса и салда текућег биланса јенегативна.Текући биланс и реални девизни курс


На х‐оси је салдо текућег биланса (разлика извоза и увоза). Испрекидана линија је увоз, а опадајуча крива јеизвоз. При стању реалног девизног курса er , салдо је у равнотежи. Раст реалног девизног курса смањујеизвоз (чини земљу мање конкурентном, јер домаћеробе поскупљују), и доводи до раста дефицита налинији ε1 .Фиксни и променљиви – варијабилни девизни курс: номинални девизни курс зависно од начина формирањаможе бити фиксни и варијабилни. Фиксни девизни курс значи да је цена стране валуте(долара, евра, јуана), фиксирана одређеном количиномдомаће валуте на известан временски период.


У случају да постоји конвертибилност (размењивост)и да је девизни курс равнотежан, неће се појавити„црно“, паралелно тржиште. Нереалан курс(прецењена домаћа валута) и немогућност замене застрани новац, доводи до двојног курса.Једнострано смањење вредности домаће валуте у случају фиксног девизног курса назива се девалвација, а једнострано повећање ревалвација.Варијабилни девизни курс значи да се цена страневалуте одређује и понекад мења свакодневно, наорганизованом девизном тржишту.Варијабилни девизни курс може бити слободнопливајући, или ограничено пливајући. Постепено„клизање“, губљење вредности домаће валуте у односуна страну, у том случају, се зове депресијација, а повећање вредности зове се апресијација.


Девалвација је једнострана одлука владе, илицентралне банке, да смањи вредност домаће валутеу односу на стране валуте. Суштина девалвације је дакао једна од мера спољне трговине може да помогнерасту извоза и смањењу увоза и на тај начин требада допринесе побољшању салда биланса текућихтрансакција.

Овде треба нагласити да постоје две групе добара; 1) размењива добра (робе које се увозе и које извозимо) и 2) неразмењива добра (на која девалвација неманикаквог утицаја). Што је удео размењивих добаравећи, то су и ефекти девалвације потенцијално већи.


Какви су ефекти девалвације? Могућа су три приступа: приступ на основу еластичности тражње за извозом и еластичности тражње за увозом (тзв. Маршал‐Лернерова теорема); у основи то значи да ће укупни ефекти промене увозних и извозних цена довести до већег раста извоза (јер да се радило рецимо о случају са нафтом и гасом, никаква промена цена не би имала значајнији утицај на смањење увозне тражње);

кејнзијански приступ који узима у обзир не само ефекте девалвације на цене, већ и на агрегатну тражњу, апсорпцију и ниво БДП

монетаристички приступ који узима у обзир везу између девалвације и понуде и тражње на тржишту новца.


Формула за номинални девизни курс:

Ако бисмо читав израз претворили у стопе раста(процентуалне промене) имали бисмо:

Израз нам каже да су детерминанте номиналногдевизног курса: реални девизни курс и односиопштег нивоа страних и домаћих цена, а акопретпоставимо да важи начело једне цене, тада јеer= const.


Израз се своди на однос страних и домаћих цена. Другим речима, ако је инфлација у Европској унији 2% годишње, а у Србији 12%, ова једноставна формула кажеда морамо за 10% да ослабимо вредност домаће валутеда би девизни курс остао реалан тј. да би одражавaоначело јединствене цене.

Ако би рецимо домаће цене биле 10% више, а курснепромењен (домаћа валута би била прецењена), то бизначило погоршање односа размене. Ципеле у Немачкојби аутоматски постале јефтиније, па би то подстицалоувоз, а смањивало извоз (јер би се роба продаваласкупље на домаћем тржишту и извоз не би биоисплатив).


ППП правило је начело паритета куповне моћиновца. Једна валута мора свуда да има једнаку куповнумоћ и услед међународне покретљивости рада, капитала, роба и услуга, мора доћи до изједначавањапонуде и тражње на међународним тржиштима! Девизни курс треба да буде равнотежан и да изрази овоначело. Ако адидас патике у Немачкој вреде 100 евра и имамоследеће курсне односе: долар/евро = 1,5 евро/фунта = 2 динар/евро = 120то значи да ће патике у САД коштати 150 долара, у Енглеској 50 фунти, а у Србији 12000 динара. У томслучају важи начело паритета куповне моћи и једнецене, јер су девизни курсеви равнотежни.

Трговинска политика

Прво, још је Рикардо (почетком 19. века) показао даје боља међународна трговина од аутархичнепривреде, јер омогућава да се свака земљаспецијализује за производњу и извоз оних добара у којима има ниже опортунитетне трошкове, односно, компаративне предности.

Друго, међународна специјализација и отворенатрговина омогућавају да цене увозних добара будуниже од оних које имамо на домаћем тржишту, чимерасте потрошачки вишак и укупно друштвеноблагостање. Такође, то омогућава произвођачимакоји могу да извозе, да своју робу продају по вишимценама, чиме расте и произвођачки вишак, тако даје друштвено благостање повећано и по том основу.


Треће, протекционистичка политика јеалтернативна политика у односу на слободнумеђународну трговину.

Чак једна економска школа –Историјскашкола, типична за Немачку, тврди да земље које су вишеразвијене имају значајне предности од спољнетрговине и да мање развијене земље у првимфазама свог развоја и индустријализације треба даприбегавају заштити младе домаће привреде, а затим да је постепено излажу значајнојмеђународној конкуренцији.


Четврто, у најважније мере протекционистичкеспољнотрговинске политике спадају: царинска политика, количинска ограничења за увоз добара и услуга и разнетехничке мере изван класичног царинског и квантитативног ограничавања увоза међу којима истичемо: мере ценовне контроле, лиценце, забране увоза, процедуралне препреке (дискриминација, провизије, законски оквир, нетранспарентност), парацаринске мере, таксе, издаци, антиконкурентске мере, атести о пореклуробе, кршење права интелектуалне својине, технички и безбедности стандарди за храну и другу робу из увоза.

Пето, царина је заправо врста намета, пореза на робупроизведену у иностранству и намењену увозу. Путемзаштитне царине роба из увоза која конкурише домаћојроби (рецимо пољопривредним производима), постајезнатно скупља и то утиче на смањење извоза и заштитудомаћих произвођача.


Шесто, у корист политике заштите наводи: потреба очувањарадних места у домаћим индустријама, заштита новихиндустрија у настајању, помоћ и заштита домаћихпољопривредника од нелојалне конкуренције, очувањенационалне безбедности. Додатни разлози за слободнутрговину су: снижење трошкова, разноврснија и квалитетнија роба из увоза, појачана конкурентност, протокнових идеја.

Седмо, период од 1980. до 2008. било је “златно доба”либерализма у међународној трговини, када је дошло додоминације политике Вашингтонског консензуса, транзиције бивших социјалистичких земаља у тржишнепривреде, јачања улогеWTO , стварања бројних регионалнихаранжмана о слободној трговини, прерастања ЕУ у монетарну унију и значајног отварања за прилив страногкапитала, страних директних инвестиција и процесаглобализације.


Три аспекта глобализације су кључна:

политичка глобализација (САД као једина светска супер‐сила, стварање Европске уније ,

технолошка (модерне комуникационе и информационе технологије, интернет, мобилна телефонија, развој саобраћаја),

либерализација као екстерна (снижене царине, слободан проток капитала, инвестиције, спољнатрговина) и интерна (јачање тржишта, слободноформирање цена, конкурентност, тржишне и структурне реформе у правцу веће ефикасности).


Осмо, избијање светске финансијске кризе крајем 2007. и почетком 2008. године, зауставило је процеслиберализације и глобализације, успориломеђународне економске и регионалне интеграције, ојачало државни интервенционизам и протекционизам.

По природи ствари, економска криза је довела доделимичног напуштања либерализма, јачања државногинтервенционизма кејнзијанског типа, веће контроле и реформе финансијског сектора, појачане државнеконтроле и застоја у слободном протоку капитала, међународној трговини и страним директниминвестицијама.


Државна интервенција у фискалној и монетарној политицибила је код земаља ОЕЦД веома снажна; само фискалне мереизносиле су више од 10% БДП ових земаља, док су по некимпрорачунима износиле више од 1/3 БДП Кине;

Још од 2006. године јачају протекционистичке мере као штосу индустријска политика, трговинске рестрикције, промоција домаће технологије, рестрикције за странедобављаче и за носиоце права интелектуалне својине;

Међународна трговина је знатно вишеинтервенционистичка него пре 20 година; билатерални и регионални споразуми о слободној трговини су застали; постоји криза кредибилитетаWТО; смањује се значајмултилатералних правила у међународној трговини;


Група Г‐20 није остварила значајније успехе у међународној координацији економске политике, мадаје помогла реформама у области међународнихфинасија;

Повећавају се субвенције за куповину специјалне робе и помоћ за спас индустријама које имају проблеме као например ауто‐индустрија у САД и Европској унији; растепракса “купујмо домаће” и повећавају се стандарди зачелик и производе од челика; отвара се значајан просторза државну помоћ (што је све више изражено у земљамаЕУ);

Нарочито јачају мере нецаринске контроле: а) теничкемере, б) увозне мере, ц) извозне мере;


У корист протекционизма иду поуке и последицеекономске кризе, домаћи политички и економскиразлози, геополитичке препреке (почетак новог“хладног рата” САД и Русије,

Развија се тзв. финансијски меркантилизам у коме јачафинансијска трговина унутар земље и банкерегистроване у земљи дају кредите претежно домаћимкорисницима (локални зајмови); јавља сенационализација банака које имају проблеме, а великебанке постају мање заштићене.

Прeмдa, пo oбиму врeднoст прoтeкциoнистичких мeрaниje знaчajнo пoрaслa, (у пeриoду 2008.‐2010. зaхвaтилaje oкo 1,2% БДП 21 зeмљe OEЦД), у истoм пeриoду je увeдeнo чaк 650 дискриминaтoрских мeрa кoд Г‐20 групe зeaмaљa.


Родрик тврди да су узроци успеха Јапана, Кине, Јужне Кореје у примени индустријске политике, протекционизму, трансферу технологије, развоју, нетрадиционалних, већ модерних сектора. Формулауспеха је да сиромашније земље постајубогатије ако праве оношто праве и богати!

Специфичност ових земаља је потцењенавалута (што је доприносило расту извоза), контрола капитала и домаћи кредити за развој.

Међународно тржиште капитала

Једначина биланса плаћања је:

Биланс плаћања састоји се од текућег (CA) и капиталног биланса (KA). Суфицит у текућем билансупраћен је дефицитом у капиталном билансу и зато јесалдо платног биланса увек формално једнак нули. Извоз и увоз роба и услуга функција су нивоа цена, реалног девизног курса и БДП, а капитални биланс јефункција каматне стопе.


Вишак у капиталном билансу значи нето‐приливкапитала, а мањак у капиталном билансу значинето‐одлив капитала.

Прилив капитала (Kp) остварује се путем узимањазајмова и кредита, продајом вредносних папира(које емитује држава), улагањем депозита странихбанака у Србији и приливом по основу странихдиректних инвестиција.

У обрнутом случају, ради се о одливу капитала(Ko).


Будући да постоји домаће и страно тржиштекапитала, треба направити разлику између домаће( i ) и каматне стопе на међународном тржиштукапитала, или тржишту земље из које увозимокапитал ( if ). Анализа је могућа из два угла:

да не постоји међународна мобилност капитала, да постоји међународна мобилност капитала, која доводи до каматне арбитраже и изједначавања домаће и међународне каматне стопе.


Ако на истом графику представимо спољну (салдоплатног биланса) и унутрашњу равнотежу (напримеру IS‐LM модела), добићемо потпуноуравнотежену привреду са пуном запосленошћу, нултим салдом платног биланса, стабилним девизнимкурсом и стабилним нивоом цена. Екстерна и интерна равнотежа привреде

Видимо да се линија равнотежног платног биланса, теIS‐крива (тржиште роба и услуга) и LM крива(тржиште новца), секу у тачки Е, где постоји пуназапосленост, равнотежни БДП и каматни паритет(једнакост домаће и стране каматне стопе). Ово јепознатиМандел‐Флемингов модел који се користи у литератури за потребе анализе мале отворенепривреде (каква је привреда Србије). У начелу, ту је могуће анализирати неколико типичнихситуација:

Мала и велика отворена привреда, Са мобилношћу капитала и без мобилности (контрола токова капитала),

Са фиксним, или флексибилним девизним курсом.



Свакако треба нагласити два утицаја: виша домаћакаматна стопа ( у односу на страну), утиче на приливкапитала , То је био случај са привредом Србије током2000‐тих година.То је узроковало велики дефицит текућег биланса, алије прилив у капиталном билансу то компензовао. Резултат је значајна спољна задуженост (око 80% БДП), ниска конкурентност домаће привреде и појавашпекулативних удара на домаћу валуту. Одсуство контроле капитала је крајем 90‐тих годинадовело до низа шпекулативних удара на валуте земаљаДалеког Истока. Зато се многи економисти данасзалажу за протекционистички став о ограниченојпокретљивости капитала и извесним рестрикцијама натокове капитала.


Током 19. века и до завршетка Првог светског рата, у међународним економским односима владао је периодзлатног стандарда када су водеће конвертибилне валутебиле везане за одређену количину злата и теоријскизамењиве за злато.После Првог светског рата и Велике економске кризе(1929.‐1933. година), постепено се напушта златнистандард и на међународној конференцији у Бретон‐Вудсу (САД), 1946. године оснива се ММФ, (Светска банканешто раније) и уводи системфиксних девизнихкурсева који важи до 1971.Oд 1973. креће систем управљанофлексибилногдевизног курса и европски монетарни систем, који јеу садејству са нафтном кризом произвео знатнуинфлацију током 70‐тих година у развијенимпривредама. То је наметнуло потребу међународнекоординације економских политика и девизних курсева.


После споразума из Мастрихта (1992.), већина земаљаЕвропске уније прешла је почетком 2000‐тих година најединствену монетарну унију (optimal currency area) саевром као европском валутом. Монетарном политикомуправља Европска централна банка (ЕЦБ), саседиштем у Франкфурту.После кризе из 2008. показује се да је монетарна унија у кризи, јер отежава прилагођавање сиромашнијихземаља (Шпанија, Италија, Грчка). Јединствена валутатражи пуну мобилност радне снаге, јединствену државуи јединствену фискалну политику. То са ЕУ није случај, а даља централизација је тренутно политички немогућа и зато Европска монетарна унија има неизвеснубудућност.

ОСАМНАЕСТА ГЛАВА

Појам и фактори привредног раста

Под привредним растом се подразумева раст брутодомаћег производа ‐ БДП по становнику (per capita). Док привредни раст значи пораст БДП постановнику, привредни развој подразумевасвеобухватни пораст животног стандарда, побољшање квалитета живота, већу писменост и образованост, пораст просечне дужине живота, значајну промену привредне структуре, начинаживота, смањење сиромаштва, развој културних и демократских институција и људских права.


Ипак, у кључне факторе привредног раста спадају:

Индустриjскa рeвoлуциja (Велика Британија); Брзa и eфикaснa примeнa тeхничкo‐тeхнoлoшких дoстигнућa у прoизвoдњи и индустриjи (САД, Немачка);

Рaзвиjeнo тржиштe и унутрaшњa кoнкурeнциja (САД); Прирoдни рeсурси и квaлитeтнa рaднa снaгa (Немачка); Динaмичaн рaзвoj спoљнe тргoвинe и извoзa (Немачка, Велика Британија, Јапан);


Убрзaнa aкумулaциja кaпитaлa (дoмaћe и стрaнe инвeстициje);

Aктивнa и динaмичнa улoгa држaвe у приврeднoм рaзвojу (Јапан, Кина, Јужна Кореја);

Прoмeнa приврeднe структурe у смeру eкoнoмскoг рaстa (Кина, Јужна Кореја);

Изузетна велика улагања у образовање, науку и научна истраживања (примењена и фундаментална),

Спeцифични фaктoри мeђу кojимa су трaдициja, мeнтaлитeт, културнe и рeлигиjскe oсoбeнoсти(протестантске земље са култом рада, Јапан, Кина).


Овим факторима треба додати неколикомодернијих, који су добили значај нарочито послеДругог светског рата и динамичног развоја модерненауке, технике, технологије и образовања:

Иплeмeнтaциja тeхнoлoшких дoстигнућa, Jeфтинa и oбрaзoвaнa рaднa снaгa, Динaмичaн рaст извoзa, Висoкa стoпa штeдњe и инвeстирaњa, Aктивнa улoгa држaвe, Oсмишљeнa индустриjскa пoлитикa.


Дошло до убрзане промене привредне структуре и велике експанзије спољне трговине. Удео пољопривреде опао је са 20 и више процената у БДП на око 5%, а порастао је удео услужних(терцијарних делатности), масовна и технолошкимодернизована индустријска производња.Порастао је значај технологије, науке и образовања, а дошло је до убрзане урбанизације (велики градови), преласка из села у град, стварања образоване средњекласе са добрим примањима, развоја саобраћаја(путничког и ауто саобраћаја) и убрзаног развојаинфраструктуре.


Акумулација капитала била је један од основихизвора и услова раста.Штедња је била основа понуде капитала и инвестирања, а висок ниво инвестиција омогућио јеубрзани привредни раст. У готово свим земљама које сусе убрзано развијале, удео штедње и инвестирања биоје већи од 20‐25% у бруто домаћем производу. Треба навести и нека ограничења која су ове земљепревладале: 1) физички капитал – инфраструктура јеморао убрзано да се развија; 2) потребе заљудскимкапиталом довеле су до наглог развоја образовања, а 3) дошло је и до знатног прилива страног капитала(кредити, фондови, стране директне инвестиције),

Извори привредног раста

То су рад (R), капитал (K) и технички прогрес (T), или резидуал у функцији коју је користио Солоу засвој модел раста.

Емпиријска истраживања су показала да доприносрезидуала укупном привредном расту и развоју иде од50% до 85% у оквиру производне функције.

У приближно истом периоду, израчунато је да јеобразовање допринело расту са чак 40%, а осталифактори техничког прогреса са 45 процената!


У најважније факторе техничког прогреса спадају: инвестиције у истраживање и развој, технолошке, тржишне и производне иновације.

Сва истраживања су потврдила да укупном растуБДП доприносе ниво образовања, квалитетнарадна снага (пример Немачке, Јапана и САД, а у новије време и Кине), ниво технологије и добреинституције.


Привредни раст и финансијски показатељи

Рикардов и Портеров модел у међународној трговини

Два модела који имају значај за теорију привредногразвоја:

Рикардов модел компаративних предности, Портеров модел конкурентских предности нација.Последице Рикардовог модела су јасне: свака земљатреба да се специјализује у оним привредним гранама у којима има релативне компаративне предности у односу на друге нације.Такође, из Рикардовог модела проистиче да су надницеу једној земљи приближно сразмерне продуктивности, а да су фактори развоја развијена технологија и јефтина радна снага.Теорија компаративних предности била је век ипооснова слободне међународне трговине и аргумент у прилог отварања земаља замеђународну трговину.


Портеров модел конкурентскоих предностинација истиче четири етапе ‐ фазе у развојуконкурентских предности нација:

Пoдстицaj рaзвojу фaктoрa прoизвoдњe и дoмaћe трaжњe.

Пoдстицaj снaжнoj инвeстициoнoj aктивнoсти. Пoдстицaj инoвaциjaмa и тeхнoлoшкoj мoдeрнизaциjи.

Кoристи oд рaстa блaгoстaњa зa нaциjу и њeнe грaђaнe срaзмeрнo прoдуктивнoсти зeмљe.


Портер нагласак ставља не на компаративне предности, јер сматра да је то један статичан поглед на привредниразвој, већ на динамичкефакторе, конкурентскеснаге:

Фaктoрски услoви ‐ фaктoри прoизвoдњe (рад, капитал, земља, технички прогрес),

Услoви трaжњe (тржиште, куповна моћ, односи цена), Индустриje кoje пружajу пoдршку (домаћи „дијаманти“ –конкурентске групације),

Структурa, кoнкурeнтнoст и стрaтeгиja дoмaћих фирми (кластери и гроздови домаћих произвођача),

Улoгa влaдe (активна улога, јасна стратегија развоја, дефинисана индустријска политика).

Харод‐Домаров модел је кејнзијанског типа, јерполази од штедње као функције националногдохотка и од једнакости штедње и инвестиција. Производна функција има два фактора: рад и капитал, са константним приносима. Ниво цена се не мења, удео штедње у националномдохотку се не мења, а монетарна политика иманеутралну улогу.Природна стопа раста: Gn = n + p као збир стопе раста радне снаге и продуктивности рада;Гарантована стопа раста:

Gw = ΔI / I = ΔY / Y по којој у равнотежи доходак морада расте по истој стопи као и инвестиције

Харод‐Домаров модел раста


Такође, важи следећа једнакост:

Природна стопа раста треба да буде једнакапроизводу граничне склоност штедњи и односаизмеђу капитала и аутпута (β ), односногарантованој стопи раста, јер је Gw= = σ ( 1 – β).

То је стање дугорочне равнотеже, по којој сумеђусобно усклађени стопа раста капацитетапривреде (понуда) и стопа раста продуктивностирада, а важне величине за равнотежу су још стопаштедње и ефикасност капитала у односу на БДП.


Стопа раста продуктивности одлучујуће зависи одтехнолошких фактора (σ и n ту немају утицаја), а друга важна детерминанта раста је стопа штедње(1 – β).

Када је GwGn значи да постоји вишак агрегатнепонуде, а то значи незапосленост и мањак капиталаи типично је стање за земље у развоју. Ако је GwGn имамо вишак агрегатне тражње и недовољне капацитете, што је чешћи случај заразвијене земље када морају да уследе технолошкепромене.

Солоу модел раста

Важна карактеристика Харод‐Домаровог модела је да секапитални коефицијент σ не мења и да нема заменеизмеђу рада и капитала. Ало, ако се тај коефицијентмења, онда се природна и гарантована стопа могууравнотежити (и то је модел Солоуа), или се могууравнотежити путем промене граничне стопе штедње (1 – β) и то је модел назван по енглеском економистиКалдору.

Овде се полази од Коб‐Дагласове производне функцијеоблика (то је тип CES функције са константимприносима – константна еластичност супституције, а рад и капитал могу бити супститусиани:


она се логаритамском трансформацијом можепретворити у:

Расту БДП доприносе рад, капитал и техничкипрогрес. Параметри α и β представљајукоефицијенте еластичности и показују колико једопринос рада и капитала расту БДП за 1%.

Њихов збир је 100% и ако је α = 0,75 значи да кадБДП порасте за 100%, допринос рада расту је 75%, а допринос капитала је 25%. Трећи параметар јетехнички прогрес који се назива и укупнафакторска продуктивност.


У овој врсти производне функције, од које полазии Солоу, извори раста постају: рад, капитал и технички прогрес (као најважнији фактор), а утицај техничког прогреса добија се када се одстопе раста БДП одузме допринос рада и капиталаи то је тзв. Солоу резидуал који се добија поформули:

У условима равнотеже важи следећа пропорција:ys = bn y/b = n/s


Производ стопе раста БДП и стопе раста штедњеједнак је производу раста капиталне опремљености(b) и стопе раста становништва, тј. однос стопераста БДП капиталне опремљености рада је једнакодносу стопе раста становништва и стопе расташтење.Основна идеја Солоу модела раста је: штедња у дугом року одређује ниво раста капитала и инвестиција, а овај затим одређује раст БДП.Ниво капитала који у steady state максимизирапотрошњу зове се Златно правило (golden rule). Тада је гранични производ капитала једнак стопираста БДП.Кључни фактор раста је технолошки прогрес .

Преглед осталих теорија привредног раста

Стога се теорије привредног развоја могу груписатина следећи начин:

Теорије двосекторског модела; Теорије узлета, стагнације и уравнотеженог раста; Теорије зависности; Нове теорије привредног раста, међу којима је најутицајнија теорија ендогеног раста.Најзначајнију теорију двосекторског модела, дао јенобеловац Луис (1954.,) који полази од тога да у привредном развоју постоје два сектора: традиционални и модерни који се брзо развија.


Једну верзију ове теорије дао је Ченери (1979.), тврдећида су за раст и развој потребни не само штедња и инвестиције, већ и структурне промене (капитал, технологија, међународна трговина).

Групу теорија везаних за узлет, раст и стагнацију, отпочели су Самјуелсон и Нордхаус, истичућиљуде, капитал, технологију и природне ресурсе као кључнеполуге раста и развоја.

Ростоу је 1960. приказао привредни раст каосукцесивну смену оних етапа кроз које су прошлеразвијене земље, и кроз које ће законито проћи и земљеу развоју, на путу ка потрошачкој тржишној привредикао свом одредишту.


Кузњец је дао врло оптимистичку теорију, тврдећи да јето дугорочни, узлазан, уравнотежени процес раста(типичан за привреде Запада после Другог светскограта). Хансен је , пак, био песимиста и дао је теоријудугорочне стагнације ( у коју по многима улазиЕвропа).

Теорије зависности везане су за економисте изЛатинске Америке и полазе од тога да постоје развијенеземље – земље центра и земље у развоју – земљепериферије.

Узрок слабијег развоја земаља периферије лежи у привилегованом положају развијених земаља, а разликесе временом само повећавају и то подстичу међународнеинституcије и елите сиромашних земаља које помажубогатим земљама.


Постоје две основне групе ових теорија: 1) моделнеоколoнијалне зависности; 2) модел погрешнепарадигме – погрешног обрасца развоја (какве често, земљама у развоју, намећу ММФ , богате земље, WTO и друге међународне институције).Међу новијим теоријама, највећи утицај има теоријаендогеног раста чији су заступници Ромеро, Манкју и други. Ове теорије настоје да објасне Солоу‐резидуалкао главни фактор развоја, полазећи од тврдње дагранични производ капитала не опада.У оквиру ове теорије је и теорија развојаљудскогкапитала као кључног чиниоца по мишљењуекономистеШулца.

Documents

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA - EKONOMIJAFRBPrezentacijaEKONOMIJABD.… · beogradska poslovna Škola –ekonomija Основна економска начела 1) Ограниченост