Etno-kua

EVO OVO SU MOJE BELEKE, KOJE NE SADRE PODATKE SA PREZENTACIJA, VE SU NJIHOVA DOBUNA...

MOGUE JE DA SAM PRILIKOM ZAPISIVANJA NA PREDAVANJU NAPRAVILA GREKE, PO PITANJU NEKIH NAZIVA...

KOJU GOD GREKU PRIMETITE, ISPRAVITE JE I OBAVESTITE I MENE, KAKAO BIH I JA SAMU SEBE ISPRAVILA...

Sreno uenje!!!! (Panonska kua

nemam zabeleke

Dinarska brvnara

ATULA = kameni podzid Kada su brvnare ukopane, onda se gradi kameni podzid, na koji se zatim gradi zid od drveta. Ovo se ini kako drvo ne bi istrulelo.

U Srbiji je vrlo teko nai brvnaru u punom smislu te rei (odnosno da je sagraena od brvana). Brvnare u punom smislu te rei mogu se nai u Bosni.

Na prostoru Srbije talpare su najei oblik dinarske brvnare.

Talpe se reaju horizontalno. Talpe se vezuju na dva naina: vezivanje na ert ili usek (19. vek) talpe se usecaju na krajevima I vezuju jedna za drugu; veza talpi na unizu (20. vek) na ugaonoj gredi se uniu talpe, koje su istesane na svojim krajevima. Zidovi se ne oblepljuju ni spolja ni iznuta, ve se na njih nalepljuje malter. Najei krovni pokriva je indra. INDRA = vrsta drvenog crpa, drvene daice Tamo gde u blizini naselja ili kue postoji kameleon krov se pokriva kamenim ploama eramida je vrlo teak materijal. Dinarske brvnare, koje su pokrivene eramidom moraju imati blai nagib, jer bi u suprotnom dolo do modifikacije krova. kriljci se privruju nekom posebnom vrstom eksera. eramida je krovni pokriva karakteristian za istonu Srbiju. Zlatibor je monoetnika sredina. Na Zlatiboru krst na krovu ima drugu funkciju od prikazivanja veroispovesti, ve da bi se odganale zle sile, zato to je u kui sa fotografije na slajdu umiralo mnogo ljudi. U sobi spavaju samo bolesni, stariji i porodilje (soba je reprezentativni deo kue) U kui se odvija svakodnevni ivot. to se enterijera tie, vano je znati sledei. Niski horizont je zastupljen juno od Save I Dunava, a visoki severno od njih.

Zapadna vrata na dinarskoj brvnari se nazivaju malim, a istona velikim. No, ne moraju njihove dimenzije biti u skladu sa ovim nazivima.

Dvorite je podeljeno na : isto (u ovom delu borave ljudi) I na prljavo (na zapadnoj strain, za smetaj stoke, stone hrane I ubrite)

Istona strana se u kosmologiji vezuje za ivot, a zapadna sa smru.

U blizini Topole postoje narativi o beanju od nemaca, kroz mala vrata.

Ognjite je etvrtastog oblika I poploano kamenom. Uz ivicu jednog dela ognjita pobodena su dva kamena PREKLADA ili PRIJEKLADA, koja su spojena drvenom gredom, koja je izdignuta iznad nivoa ognjita. Ognjite je simbol porodinog okupljanja, simbol porodice uopte i simbol porodine kohezije. Sva mesta, koja su bila blizu ognjita, bila su porodina svetinja i bila su propraena odreenim tabuima. U Brankovini kua prote Mateje Nenadovia je sruena, ali ognjite nikad nije uniteno, ba zbog tih tabua. Ukoliko bi neko unitio preklad, smatralo se da e u istom trenutku umreti neko od lanova porodice. Preklad su u izvesnom smislu porodina relikvija. Iznad ognjita nalazio se ERJEN, ploa od ispletenog prua, na kojoj se suila letina. PERDA = ograda, koja je postavljena uz istona vrata, kakao bi se ognjite zatitilo od udara vetra i sl. Izraivana je od dasaka i aovaca (fino obraene daske, koje su urebljene jedna u drugu. SOFRA, SINIJA Za sofrom su najpre sedeli mukarci, a tek posle ene i deca. Time se naglaavao ideal porodine hijerarhije. Naglaavanje porodinog ranga stareine (domaina): stolica na kojoj je sedeo domain nazivala se STOLOVAA, imala je naslon za lea i ruke; takoe, stareina je sedeo u proelju licem okrenut ka istoku. Svi muki lanovi porodice su imali pravo da uestvuju u odluivanju. Hijerarhija po polovima je bila mnogo izraenija nego po starosti. Enterijer kue je skromno ureen VERIGE = lanci za dranje kotla nad ognjitem. NAVAR = korito u kome se mesi hleb DOLAN = je pretea dananje visee kuhinje; radi se o polici U kui se nalazi loite za pe, koja se nalazi u sobi. Dinarske brvanare su dvodelne. Osnovni deo enterijera sobe bila je slavska ikona. PENJACI = keramiki lonii, koji odaju toplotu. Sa istone strane nalazili su se kua, zgrade za goste (vajati), mlekar, ko, ambar. Na zapadnoj strani mogla se nai KACARA = za smetanje rakije i turije Gostinjske zgarde su sluile za smetaj putnika namernika, trgovaca, predstavnika vlasti, koji su se nekim poslom dolazili u selo (osnovna f-ja). No, one su demonstrirale i ekonomski status porodice, jer su ih gradili samo bogati. LENKA ili SRG = drvena motka, koja je bila kaena na tavanske grde, a na kojoj se kaila odea U vajatima nema grejanja. Razboji se ne nalaze u vajatima, ve u sobama. Muzejska reprezentacija gde su razboji smeteni u vajatima je pogrena. Tkalo se mahom zimi. Na istonoj strain nalazila se I pekara.

Ko za kukuruz se podizao od zemlje (tla), kako se kukuruz ne bi pokvasio. U ambarima su postojale pregrade za svaku vrstu itarica.

Oko glavne kue nalazili su se njiva, vonjak, panjak I zabran.

Od 1860. godina knez Milo izdaje naredbu o zbijanju seoskih naseobina. Ova naredba se dobro sprovodila u Mavi, ali je u planinskim krajevima bilo problematino. Uoravanje seoskih naselja.

Pravci razvoja kua (kua u umadiji, kua u zapadnoj Srbiji) ardak viespratna kua

ardaklija viespratna kua sa podkrovljem

BONDRUNA KONSTRUKCIJA = drvena konstrukcija, koja se ispunjava razliitim materijalima.

KOMIN = kappa za sakupljanje dima

Kua u umadiji dobija tavanicu. Ognjite se pomera uz zid, koji deli kuu od sobe.

Na umadijskoj kui nema drugih vrata. Najvei broj kua je porean pored druma. Razmak izmeu kua je mali. Samo kue, koje su udaljene od druma su razbijene. Smanjio se obim dvorita.

Krajem 19. veka dolazi do raspada porodinih zadruga. Razlozi za to su razvoj robo-novane, industrijalizacija I razvoj individualistike ideologije. Prestaju da se grade vajati. Kua u zapadnoj Srbiji : VENANICA = krovna greda, koja dri rogove. Zadrava se strmina krova, koju nalazimao na dinarskoj kui.

Kod kue iz zapadne Srbije, za razliku od umadijske kue, na dve prostorije deli se samo soba, ne I kua.Moravska kua

imate u obliku uslikanih beleaka, poslato zajedno sa ovim dokumentomKosovska kua sa tremom

imate u obliku uslikanih beleaka, poslato zajedno sa ovim dokumentomEtno-kua (09.11.2010)GLOKALNO = lokalni odgovor na globalni proces

Koleginica prikazivala tekst Ljiljane Gavrilovi vezano za etno-kue i konstruisanje identiteta.

Sela su se toliko izmenila da poinju da lie na gradove. Sadanji izgled sela je u velikom diskontinuitetu sa prolim izgledom, pa je teko pratiti identitetsku paralelu sa prolim i sadanjim stanjem.

Zato etno-kue nastaju i koja je njihova povezanost sa identitetskim pitanjem?

Razlika izmeu muzeja na otvorenom i etnoparkova. Muzeji na otvorenom su muzeji u kojima su prikazana samo arhitektonska zdanja. Etnoparkovi, osim arhitektonskih zdanja u njima je prikazan i odreeni kulturni ivot; odravaju se manifestacije i ljudi na odreeni nain ive u etno-parkovima (primer za etnopark Skanzen).

ZATVORENI/OTVORENI sistemiZatvoreni sistemi su takvi sistemi u kojima nema potrebe za komunikacijom sa irom zajednicom. Otvoreni sistemi su oni sistemi, koji su otvoreni prema turistima.

Za etno-kue je karakteristino da su ih stvarali pojedinci ili lokalno stanovnitvo da bi sauvali svoj identitet. One se mogu nai i u nekim mestima, koja su udaljena od glavnih puteva i slino. One su pre svega u f-ji SAMOODREENJA, odnosno odreenja sopstvenog identiteta ili identiteta lokalne zajednice. SPOMEN-KUA primeri: kua Vuka Karadia (neoriginalna, u smislu da vuk nije u njoj iveo), kua ivojina Miia (originalna)

Primer za etno-kuu je neka kua u selu Jazak, Fruka Gora, nastala je privatnom inicijativom jedne ene etno-selo Stanii je nastalo brikoliranjem raznih elemenata (recimo moemo nai kue iz ratnog perioda, kue koje su kao iz bajki i slino). Zbog ovog brikolaa profesorka dovodi u pitanje prefiks ETNO (zato je i napisano pod znake navoda).

Etno-kua Go, Vrnjaka banja; profesorka, takoe, dovodi u pitanje sam prefiks etno, poto ova kua u arhitektonskom smislu ne lii ni na ta to je etno. Zavese u kui su baroknog stila, a jedino to se u ovoj uslovno reeno etno-kui moe nai kao etno je etno-hrana. No, ukazano je na predavanju da ne treba zanemariti injenicu da sami ljudi doivljavaju ovu kuu kao etno-kuu, bez obzira ta mi mislili.

Etno-kue su mahom zatvoreni sistemi, dok su ugostiteljski objekti otvoreni. Ugostiteljski objekti su otvoreni, zbog toga to su namenjeni konzumaciji, kako od strane domae, tako i od strane publike.

Etno-ambijentalne celine: Kotunii i Drvengrad

Kotunii Kotunii predstavljaju primer glokalnog U Kotuniima se proizvode eko-proizvodi.

Dom Anelije Mili, u kojem se prodaje runo izraena odea.

Prodanovia magaza pretvorena je u muzej, u njoj se nalaze etno-predmeti iz 19. i 20. veka; preneta je iz sela Pranjana; Prodanovia magaza je proirena u jednom svom delu, naknadno zarad turistikih potreba.

Kotunii su poeli da se izgrauju u drugoj polovini 90-tih god. 20. veka.

Ovo mesto je korieno u politike, marketike svrhe, obino narodnjakih stranaka. Inae, narodnjake strane, vrlo esto koriste pontencijal etno-stvari. Selo je u poetku najvie povezivano sa kotunicom, a kasnije u njega navraa Velimir Ili.

Drvengrad

izgraen 2003. godine

Kusturiina kua primer brikolaa

Drvengrad ima urbanu strukturu. U centru postoji trg. Mada je po povrini Drvengrad isti kao i Kutunii.

Ulice su dobile nazive po slavnim linostima i revolucionarima e Gevara.

U Drvengradu postoje fiktivni zarobljenici, koji su olieni kroz lik Havijera Solane i Dorda Bua.

U Drvengradu, predmeti nisu samo iz 19. veka, ve i iz 20. veka, a na to ukazije izmeu ostalog, poret, koji smo mogli da vidimo na jdenoj od slika.

Drvengrad poseuju skoro sve politike stranke i linosti iz politike. Poseivali su ga Boris tadi, Dinki, Kotunica, kao i porodica Karaorevi, itd.

Balkansko-orijentalna kua (u tekstu koriena skraenica b-o kua) U balkansko-orijentalnim naseljima ulice su uske i krivudave. to se kua tie, one su imale visoke ograde, koje su odvajale dvorite od ulice.

Primer b-o kue je konak kneza Miloa na topideru, kao i Amidin konak.

MUEPKE ili MUARABIJE su drvene reetke na prozorima, koje su imale f-ju da zatite enska lica od prolaznika.

ERKER = ispad van gabarita zgrade, kako bi se dobilo proirenje prostora.

Kua Dimitrijevia u Leskovcu je primer kue sa dva erkera.

Paini konaci u Vranju, su primer kue gde postoji samo trem u prizemlju, koji se naziva AJAT. Znai, na ovoj kui nema ardaka.

Tipovi b-o kua: simetrini i asimetrini tip

Primer simetrinog tipa je konak knjeginje Ljubice

Centralna prostorija u kuama simetrinog tipa je DIVANHANA.

Primer za asimetrian tip kue je jua Hadi-Todorovia u Niu, koja je unitena 1944. godine.

Karakteristino za asimetrini tip kue je da umesto divanhane postoji prostorija, koja se naziva ODAKLIJA. Odaklija je prostorija sa ognjitem, koja zimi slui kao kuhinja; za razliku od divanhane odaklija ne povezuje sve prostorije u kui.

U kui, generalno gledano, postojala je podela na radni i reprezentaitvan prostor, kao ina prostor, koji moemo nazvati zimski/letnji. Zimski deo je obino predstavljalo prizemlje, jer je imalo deblje zidove, pa je bilo lake za grejanje. Sprat je, pak, zgodan za leto, jer ima puno prozora, pa je moglo lake da se provertava.

MUTVAK = kuhinja, kao zasebna zgrad u dvoritu; u njemu se hrana spremala i odtale dovodila u kuu.

Ognjie je uvek bilo pomereno pored pregradnog zida, ima kapu, i oko njega (ognjita9 stajale su razne posude kao to su crepulje, sa, kotao, zatim sitno posue, koje se naziva tave; takoe, oko ognjita su stajali i tronoci.

Kua, u njoj se samo sprema hrana; hrana se ovde nikad ne konzumira, za razliku od seoske kue, gde se hrana konzumira na mestu gde je i spremana.

Deo ardaka, koji je namnjen komunikaciji je vizuelno odvojen od dela ardaka, koji je namenjen za odmor i uivanje. Deo ardaka, koji je namenjen za odmor i uivanje je bogato ureen, prekriven je ilimima, i tu se du dva ili tri zida nala tzv. MINDERLUCI. Minderluci su niska sedita u kojima se sedi u turskom sedu. Na ardaku se nalazi i dekorativni kafe-odaci, koji su sluili za prenje kafe. U dvoritima b-o kua nalazilo se orijentalno cvee, lepi travnjaci, itd. Obino se nastojalo da se iz oblinjeg pozoka jazovima dovede voda u dvorita. Skoro u svakom dvoritu je tekla voda.

U delu divanhane, koji je uzdignut za stepenik ili dva, nalaze se minderluci, au centralnom delu vrsta pokretne pei, koja se naziva MANGAL. Na mangalu se obino spremala kafa.

PE SA PENJACIMA; na njenoj bonoj strani grejala se voda za kupatilo, pa je kupatilo bilo vrlo blizu ovih pei.

Na minderlucima se nikad nije spavalo. Spavalo se na podu

U b-o kuama poklanjala se posebna panja izradi tavanica. One su bile bogato dekorisane. Postojale su dekoracije u obliku rombova, trouglova, ali centralni ornament na tavanicama je bio kruni. Ove tavanice su izraivali MIJACI (predstavnici makedonske etnike grupe).

U b-o kuama postojala je posebna prostorija za dranje krinja, odnosno za dranje garderobe. EKMEDE = krinje u kojima se drao novac

HAVALA = zabrana vienja ene

S obzirom na to da imamo zabranu vianja ena, prostorije za goste su graene izvan kue, najee uz kapiju. Takoe, ove zgrade su bile uz kapiju, kako bi se ivot porodice ovijao nometano.

KAPIDIK = vrata na bonoj strani dvorita, koja su vodila u susedna dvorita. Ova vrata su omoguavala enama da se kreu iz jednog dvorita u drugo bez izlazka na ulicu tj. javni prostor. Primeri za b-o kue, koje moemo nai u Beogradu su; Vukova i Dositejeva kua, Manakova kua, kafana znak pitanja. Konak knjeginje Ljubice i konak kneza Miloa spadaju u PRELAZNE oblike b-o kua.

Da se zakljuiti da na prostoru Beograd ima vrlo malo b-o kua.

Posle Drugog srpskog ustanka, 1815. godine, dolazi do masovnijeg priliva srpskog stanovnitva u Beograd. Ti Srbi su u peiodu od 1815 do 1825. godine, gradili kue u balkansko-orijentalnom stilu. Unutranjost kua je bila ureena po turski, ali su postojale i neke sobe koje su bile ureene na evropski nain.

1820-tih godina, PIRH, putopisac, pisao je o tome kako su sobeureene na evropski nain i govorio je o tome kako su u tim kuama postojala ogladala, koja su u b-o kuama bila zabranjena.

1817. godine podignut je konak kneza Miloa (Gospodarski konak); ima je izmeu ostalog i radnu sobu sa pisaim stolom i trpezariju.

Prva osoba, koja je imala sobu sa klavirom i pravim krevetom bila je Anka Obrenovi Konstantinovi, erka Jevrema Obrenovia.

Sledei period je od 1825 do 1833. godine i on predstavlja PRELAZNU FAZU. Karakteristike b-o kue se kombinuju sa evropskim elementima, s tim to dominiraju orijentalne karakteristike. (Primer: konak knjeginje Ljubice knez Milo je hteo da od ovog objekta napravi svoju rezidenciju; evropsko na ovom konaku je to da postoje dekoracije na fasadi, kao i to da su prozori zasvedeni (imaju svodove), dok su na tavanicama prisutni barokni elementi, to nije sluaj sa preavim orijentalnim kuama. Konak kneza Miloa na topideru, takoe, spada u kue prelaznog oblikaa, njega je kao i konak knjeginje Ljubice radio neimar Hadi nikola ivkovi; konak kneza Miloa je graen od 1831 do 1834. godine. U ulici Gospodar jevremova, postoji kua trgovca Miloja Boia i ona takoe spada u ovu prethodno opisanu vrstu b-o kua. Na ovoj kui nalaze se na fasadi elementi iz klasicizma.)

Nakon Prvog hatierifa iz 1833. godine, Srbija dobija politiku autonomiju i orijentalno poinje da se doivljava kao nazadno, nemoderno, nasuprot Zapadu, koji se doivljava kao napredan i moderan. Srbija je u to vreme imala tendenciju da se vrati evropskim civilizacijskim okvirima, s toga pojavljuju se negativne ocene prema Turcima i te negativne ocene su predstavljale osnovu za graenje sopstvenog identiteta i oslobaanje od Turaka.

Trei period 1833-1839, preovladavaju savremene zapadne koncepcije. Vie se ne angauju domae arhitekte, ve se one dovode sa Zapada. Ovo dovoenje stranih arhitekata, traje sve dok se nai nisu odkolovali na Zapadu, a potom vratili u svoju zemlju.

Period 1862-1867, vladao knez Mihajlo. Pomenut dogaaj na ukur esmi. 1867. godine veina turaka naputa Beograd i to naputanje je bilo jo vei podstrek da se ukloni svaki trag orijentalnog tipa arhitekture. PODKALJAJA = u prevodu znai podgrae

KALE = na turskom znai tvrava

Odevanje (16.11.2010)Kljuni termini su FIKSIRANI I MODNI KOSTIM.

Definicija odee: Odea je skup telesnih modifikacija i/ili dodataka telu, koje pokazuju osobe u komunikaciji sa drugim ljudskim biima.

Ako prihvatimo ovu definiciju, onda pod odeom podrazumevamo tkaninu, miris, boju odee, pa zatim i frizura, kao i sam oblik tela, i slino.

FIKSIRANI KOSTIM se vezuje za izolovane zajednice.

MODA se vezuje za Zapad.

Savremene studije odee govore o tome da se i fiksirani kostimm podloni promenama. Takoe, smatra se da se i tradicionalnim kostimima moe izraziti idividualnost, nasuprot starim teorijama u kojima je smatrano da se tradicionalnim kostimom izraava samo kolektivni duh.. Znai prevaziena je striktna razlika izmeu tradicionalnog i modernog kostima.

Putem odee se odraava status i evo primera: farmerke su nekada bile odea farmera i plavih okovratnika nia drutvena klasa; noenje markirane odee odrava visok ekonomski status; U Dalmaciji devojke su nosile male, okrugle, crvene kape da se oznaio njihov status devojke; Sinovi jedinci u banatu i Junoj Srbiji nosili su minuu u jednom uhu i na taj nain je bio obeleen njihov socijalni i porodini status.Materijali:

Od konoljenog platna se prave koulje i gae. Od grubljeg konopljenog platna se prave posteljina i slamarica.

MELEZNO PLATNO = meavina konoplje i pamuka; takoe, se koristi za izradu koulja i gaa

Gae i koulje se jo izrauju i od LANENOG PLATNA.

Najkvalitetniji pamuk se uzgajao u Makedoniji. Od pamuka su izraivane gae i koulje za sveane i praznine prilike.

SRPSKO PLATNO = predstavlja platno u koje se ubacuju niti odreene irine, pa dobijamo platno na pruge; takoe, za koulje i gae.

Konoplja, lan, pamuk biljnog porekla

Vuna ivotinjskog porekla

Vuna je mogla da se tka. On nje su pravljene pregae, suknje, pojasevi, torbe. Pletene su arape, rukavice, kape.

Nakon tkanja vuna je mogla i da se valja i tako je nastajalo SUKNO.

Opis kako se proc valjanja odvijao u VALJARICAMA: materijal je potapan vrelom vodom, a drvene stupe, koje su se pokretale uz pomo toka, su sabijale vunu i dobijalo se sukno. Sukno je nepromoivo i od njega su pravljene muke akire, aljine, zubuni, gunjevi.

oja...

PUST ili FILC = dobijao se tako to se neupredena vuna rasproste na odreenu povrinu, prelije vruom vodom i onda pritiska rukama ili nogama; kasnije je u tu vruu vodu dodavan sapun, a poele su da se koriste i metalne ipke za pritiskanje; od ovog materijala izraivane su kape, kapuljae i pokrivai; kao i sukno, i ovaj materijal ne nepromoiv

SVILA = uzgajanje svilenih buba je najvie bilo na Kosovu i Metohiji i junom Pomoravlju

Najpoznatije je PRIZRENSKO PLATNO.

Koriena je i svila industrijske izrade.

BROKAT = od njega su izraivane suknje; u Crnoj Gori izraivane su suknje od belog brokata, au Banatu od crnog brokata.Tipologija: panonski tip (Vojvodina, umadija, Severna Srbija), dinarski tip (jugozapadna i zapadna Srbija9, centralnobalkanski tip (Kosovo i Metohija, juno Pomoravlje), opski tip (jugoistona i juna Srbija).

Razlika izmeu panonskog i dinarskog tipa koulje

Panonski tip koulje se io od dve polovine platna, koje su se prvo nabirale i spajale na ramenima. Nakon toga vreno je uglavljivanje rukava.

Dinarski tip koulje se io od jednog komada platna, napravljen je otvor za glavu, ispod pazuha su ubacivani klinovi, kako bi se dobilo proirenje za rukave, a potom su uglavljivanj rukavi.

Panonski tip:

ensku odeu su inile koulja panonskog tipa u kombinaciji sa SKUTI, GORNJA I DONJA SUKNJA, PREGAA, PRSLUK.

Koulja panonskog tipa je bila duine preko kukova. Svakodnevna koulja panonskog tipa izraivana je od konopljenog platna, a rukavi su ukraavani vezom.

SKUTI = podsuknja, nosila se do tela; nije noena druga vrsta donjeg rublja. ene nis nosile gae. Do druge polovine 19. veka u evropi, i na zapadu gae su iskljuivo bile muki odevni predmet. Svaki premet, koji je vrio difurkaciju tela ene je bio nemoralan i gae su nosile samo krtizane. Osim kurtizana, gae su mogle da nose i devojice, ali samo do puberteta. Gae su, dodue, nosile i dame iz visokog drutva prilikom sportskih aktivnosti, kao to je jahanje. U drugoj polovini 19. veka gae poinju da nose ene, koje su ivele u urbanim sredinama, kako na Zapadu, tako i kod nas.

DONJA SUKNJA = noena je samo praznicima; na rubu je bila dekorisana vezom; bila je dua od gornje suknje da bis etaj vez mogao videti.

GORNJA SUKNJA = ide preko donje suknje; praznine su izraivane od plia, tofa, svile (radi se o kupovnim materijalima). PRSLUK =najee je crne boje i izraivao se od istog materijala, kao i gornja suknja. Mogao se zakopavati uz pomo dugmadi ili pertlanjem.

Zatim je na predavanju ukazano na slinosti i razlike izmeu prsluka i korseta. Prsluk je proisteko iz korseta. No, dok je korset imao f-ju da preoblikuje ensko telo tako da istakne ennske atribute, prsluk ima f-ju da neutralie polne atribute ene, odnosno da enske grudi pritegne uz telo. Prsluk je imao i PEEVE, koji su bili priivani na donju ivicu. Na donju ivicu priivani su kvadratii od iste tkanine kao i prsluk (postojanje peeva moglo se uoiti i na srednjeevropskom korsetu).

PREGAE = su noene samo radnim danima, retko praznikom. U velikim mestima nikada nisu noene praznikom. ile su se od kudeljnog platna, imale su karnere.

Zimi su noeni GRUDNJACI i KOUCI.

Kouci, koji su noeni priikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti nisu bili dekorisani. Redue u kui su koristile jedan te isti kouh prilikom obavljanja svojih aktivnosti.

Kouci su titili izmeu ostalog ensku odeu od prljanja.

ZLATNA KAPA (ZLATARA) = ovu kapu nosi devojka prilikom svadbenog rituala; kapa se sastojala iz dva para kraka. Dui par ima duinu od 80cm, a krai 13cm. Sa prednje strane kapa je ukraena buketom od vetakog cvea. itava povrina kape je dekorisana zlatovezom. Ovu kapu su iskljuivo nosile bogate paorke (buroarske devojke). Kapa nije noena samo prilikom svadbenog rituala. Devojka ju je nosila sve do roenja prvog deteta, kada konano dobija status udate ene. Dok ne rodi prvo dete ima status neveste.

Devojke su radnim danom nosile marame, a praznikom su ile gologlave.

Krai par kraka na zlatari pokriva vrat.

Zlatara predstavlja etniki marker jer su je nosile iskljuivo Srpkinje.

Zlatara nastaje 1860. godine.

Prof. je zatim pitala zbog ega je ova godina znaajana u istoriji Vojvodine?

U ovo vreme Vojvodina je bila pod Habzburkom monarhijom. Od polovine 19. veka u njoj se deava sledee: revolucionarni pokreti 1848. godine, zatim ukinuti su feudalno-kmetski odnosi i narod se bori za nezavisnost.

1851. godine dolazi do Bahovog apsolutizma (Aleksandar Bah je bio ministar unutranjih poslova.)1860. godina Franjo Josif ukinuo zvanino autonomiju Vojvodine, koja je u prethodnom periodu bila formirana (ne znam tano koje godine...)- DEGA = nastala je stilizacijom marame vezane na pero; to je marama kvadratnog oblika, koja se presavija po dijagonali, vee se na vratnom delu, a potom na temenu.

Dega se za svaki dan ila od jeftinih materijala; za praznike od svile i atlasa (atlas je materijal koji ima visoki sjaj).

Postojala je diferencijacija dega prema starosti:

1) mlade ene su nosile crvene dege

2) straije ene su nosile crne dege

ena zamenjuje zlataru za degu, onog trenutka kada dobije prvo dete. Na degi zlatovez, odnosono sam vez nalazio se kakao na samoj kapi tako i na vratnom delu.

Dega za razluku od zlatare nije bila etniki marker. Nosile su je i Srpkinje, i Maarice, i Bunjevke i Slovakinje.

Od ovih dega to su ukraene zlatovezom postoji pria da je jedna vredlea ak jutro i po zemlje.

to se obue tie, ene su nosile opanke sa obojcima i to opanke kaiare.

OBOJCI su pravougaoni komadi platna, koji se uvijaju oko listova, a koji su pridravani kaiem na opancima.

Opanci sa obojcima noeni su prilikom svakodnevnih poslova; tokom, praznika noene su pliane papue, sa motivima rua na prednjem delu papaua.

Zatim, na slajdu (prezentacije) imamo definiciju Burdijea i u njoj pojam: PREDMET KVALITETA, sam kvalitet je odreen drutveno-kulturnim injenicama; simbolike osobine predmeta, koje se prepisuju na drutvenom planu.

Nakit je izravao povlaeni drutveno-ekonomski status. Drutveno-ekonomski status bio je izraavan i preuzimanjem suncobrana, kiobrana, rukavica (bile su moderne rukavice bez prstiju), muf, modne cipele, ime, lepeza.

URAK = ogrta od tamnog plavog plia ili crne oje; postavljen krznom i imao je kragnu od astragana (astragan je krzno od karakul ovce, koja je poreklom iz Avganistana)

SEFERIN = je najcenjeniji dukat; veliki dukat oiven zlatnim vencem i kamenom u boji, koji je mogao biti poludragi ili dragi.

Poput zlatare i dukati se javljaju 1860. godine.

MUKA ODEA U BANATU (30.11.2010) letnja odea iz Bake i Banata je vrlo slina. Sastavni delovi lenje odee su: koulja panonskog tipa, koja se nosi preko dugih irokih gaa, prsluk. Svakodnevna koulja se pravila od grubog platna, od konoplje i lana. Praznina odea se pravila od pamuka. Bila je na grudima ukraena belim vezom, vezom u boji i zlatovezim.

Mukarci iz imunijih kua nosili su preko koulje PORMET (?! nisam sigurna da sam ovo ispravno zapisala) PORMET = zlatom izvezen umetak, koji je prekrivao grudni deo koulje. Mladii su nosili narukvice, komade plia izvezene zlatom i dekorisane ljokicama (ovo se odnosi na ove iz imunijih kua).

Prsluk, crni sa ukrojenom pravom (upravnom) kragnom (ono to mi zovemo ruskom kragnom) i reverima, zakopavao se uz pomo dugmad, koja su se nazivala PULIJE. Pulije su bile od srebra ili neke druge legure.

Zimi, mukarci su pored gaa nosili i akire. One su najpre bile od belog sukna, a kasnije su izraivane od tamnijih boja. akire su bile dvojako ukraavane:

1) ukraavanje sa vojnikim arama. 1873. godine Banat je bio deo Vojne Krajne. Militarizaciaj tela je bio kulturni odgovor na specifine drutveno-istorijske uslove. Vojnike are n akirama odgovarale su oznaci pojedinih regimenti (Vojna Krajan je bila izdeljena na regimente.)

2) ukraavanje uz pomo floralnih motiva, najee je bio zastupljen motiv lala ovaj element je preuzet iz baroka; smatra se da su ba zato to su nosili odeu sa motivima lala, mukarci u Vojvodini prozvani lalama. DOROC = vrsta kaputa od belog domaeg sukna Takoe, mukarci su nosili i koene odevne predmete, kao to je GRUDNJAK i KOUH.

GRUDNJAK = je bez rukava i postavljen krznom.

KOUCI = su izraivani od smee i bele ovije koe; donje ivice prednje polovine (pea) su se zavravale u pic, tako da su se ti picevi preklopili kada je kouh zakopavan. Praznini su ukraavani vezom u boji i ogledalcima.

PODMINJAK = kopa se pod miku i zato se tako zove

Momaki kouh je bio ukraen motivom MOMAKE GRANE. Na nekim koucima se vidi da je taj motiv bio oparan i predpostavlja se da je postojao obiaj skidanja momake grane, onog trenutka kada se momak oeni. Obo skidanje momake grane ukazivalo je na promenu branog statusa.

GUBERA = vrsta eira; plitke glave, a vei obodi

UBARE su bile bele i crne boje.

Mukarci su nosili opanke kaiare sa obojcima. Pod uticajem Nemaca noene su i drvene klompe, u koje se stavljala slama da bi bile toplije i udobnije. Papue sa konim licem noene su radnim danom, a sa somotskim licem tokom praznika. Takoe, noene su i modne cipele.

Predmeti, koji su nabijeni simbolikim znaenjem:

sako i pantalone (preuzeti iz graanske mode)

ubara od astragana (ASTRAGANKA)

TOKE = vrsta nakita; pozlaeni ili srebreni remeni, kaili su se za jedno rame, sputali se do ispod grudi, a potom kaili za drugo rame; bolje su bile one toke, koje su imale vei broj RUA (sastavne komponente toka); toke su prevashodno bile obeleja momaka.

Duboke izme, tvrdih ili mekih sara (sari su deo izme od glenjeva do ispod kolena)

URDIJA = dugaak kaput, postavljen, vatiran, odnosno ispunjen pamukom; krojen u struku, sa do tri-etiri reda srebrne dugmadi. Preko urdije mogle su se nositi toke. S obzirom na teki ekonomski status seljaka u Vojvodini, postojala je praksa zajednikog ulaganja u odevne predmete i iznajmljivanje. Ovo je imalo za cilj bolje predstavljanje, radi ugovaranja to boljeg braka. To je bio pokuaj zamagljivanja drutveno-ekonomskog statusa. KABANICA = imala je uivene rukave; bila je vrsta ogrtaa; duine ispod listova; pravila se od belog sukna; uiveni rukavi su bili vrsta depova u kojima je odlagan duvan, uina, koja se nosila na put; kabanica se nosila prebaena preko ramena; osim to je izraavala ekonomski status, moglo je da izraava i odreenu profesiju, zato to su kabanicu nosili profesionalni obani.

OPAKLIJA = ogrta od ovije koe, bez rukava, imao je prorez za ruke; duine do lanaka; irok; sedam ovijih ili jagnjeih koa je moglo bitiupotrebljeno prilikom njihovog pravljenja. Za razliku od maarske, banatska opaklija nije bila bogato ukraena. Glavni ukras na banatskoj opakliji je bila kragna od krzna, koja bi se podizala kada bi duvala jaka koava. DUCIN = koni kaput dugih rukava, zakopavao se od grla do pojasa; imao je kragnu od crnog jagnjeeg krzna; imao je lic pozaci kako bi se olakalo kretanje

U 19. veku u Zapadnoj Evropi poinje da s epoklanja manje panje mukoj odei. Mukarci poinju da oblae u formalizovana odela sa kravatama, koja odravaju njihovu ukljuenost u sveru poslovanja. Dekoracija na odelima je bial nepoeljna.

Urbani slojevi kod nas, su demonstrirali istu anksioznost kada je u pitanju dekoracija muke odee.

No, sve to nije sluaj sa selom. U ruralnoj sredini, dekorisana odea je bila odraz maskuliniteta.

Bilo je zastupljeno da su mukarci nosili suknje. Nosili su ih u podruju Banata. Bile su kratke i plisirane (znai imale su kratke falte). Bile su kraene belim vezom. Nosili su ih momci. Noene su u sveanim prilikama i nedeljom. Ove suknje none su preko gaa. Suknje su mukarci nosili u straoj Grkoj i Rimu. U zapadnom drutvu suknje se iskljuivo vezuju za ene od 14. veka. Do 14. veka i mukarci i ene su nosili haljine. Na Balkanu, u junoj Srbiji, su takoe, noene suknje od strane mukaraca i one se nazivaju TOSKE. I Grci i Albanci su nosili suknje i kod njih se te suknje, koje su nosili mukarci nazivaju FUSTANELE. Suknja je starobalkanska tradicija. Na slici Paje Jovanovia Borba petlova, prikazani su mukarci u suknjama.Odevanje u severnim delovima ue Srbije i umadije u ovim delovima imamo preanske uticaje (to su uticaji iz Vojvodine)

(do ili od nisam sigurna?!) 1830. godine koristi se koulja iz jednog dela, koja je pritom bila duga do lanaka. Ne postoje kao u Banatu zasebno koulja zasebno skuti (ovo se odnosi na ensku odeu)

Dvopregani sistem: noenje prednje i zadnje pregae (pregae su koriene kao oznaitelj branog statusa ene)

Vojnika uniforma je vrlo uticala na oblikovanje mukog kostima.

U ovom periodu prisutna je odea iz orijentalnog inventara. Imamo puno orijentalnih elemenata.

Seoski kostim u umadiji se uzdigao do nivoa nacionalnog simbola.

ENSKA ODEA:

Prvi period: do 1830. godine

1830. godina se uzima kao vremenski graninik, jer je tada bio uveden prvi Hatierif, a potom imamao i Drugi Hatierif. Srbija dobija autonomiju.

- Koulja dinarskog tipa, nosi se uz jelek, pregau sukneni zubun i aljine.

- ZUBUN = bez rukava; moe biti razne duine (do pola butine ili do ispod kolena)

- ALJINE = su noene zimi; one su sa dugim rukavima; sa prednje strane nisu zakopavane; nosile su se otvorene

- Devojke su kosu uplitale u 2 pletenice, dok su bile sasvim mlade putale su ih niz lea.

Pletenice obmotavaju oko glave, kada stasaju za udaju.

Devojke su najee ile gologlave. Kitile su kosu cveem, travkama, metalnim novcem, iglama i drugim metalnim nakitom.

U odreenim delovima umadije, tanije u Grui, Kaevu, Kosmaju i Kolubari, devojke spremne za udaju su nosile plitku crvenu kapu, kupolastog oblika, i ta kapa se nazivala ELEPA.

- Putopisci Buzbek i Braun napominju da su devojke nosile ovu kapu u svojim putopisima, 16. vek.

- U svadbenom ceremonijalu, neveste su koristile SMILJEVAC = nevestinska kapa; pripremala ga je sama nevesta uz pomo drugarica na ritualan nain, pevanjem obrednih pesama.

Svaki detalj na kapi je imao simboliku ulogu; smiljevac je sadran naniz novaca, mogao je da sadri i do 300 novia, bilo austrijskih cvanciha ili turskih (neki njihovi novii). Meu tim novcima, mogao je biti i zlatan novac. to ima vie novca, vei drutveno-ekonomski status. Od cvea stavljana je majina duica, nana, bosiljak. Najdominatnije cvee je bilo smilje (imalo je f-ju zatite plodnosti; zatita neveste , koja se nalazi u liminalnom poloaju prilikom udaje.)< bosiljak ima svoje apotropijsko znaenje; smilje je deviansko bilje; takoe, na smiljevcu su postojale i trake, koje su padale niz ui i imale su funkciju zatite. (cilj je proizvodnja buke, kako bi se odagnali zli demoni). Na smiljevcu su postojala i PAUNOVA PERA. Ona su imala ulogu zatite. Okca na ovim perima su imala mo da odvrate zle poglede. Ona su zaustavljala dejstvo urokljivih oiju. Osim magijske zatite, ova pera su izraaval i socijalnu diferencijaciju. Paunova pera su se kupovala, pa ih nisu mogli svi priutiti. Siromane devojke su u svojoj nevestinjskoj kapi stavljale pera iz urki i kokoi. DUVAK ili PREVEZ = beli pekir od tankog belog platna, koji je padao niz lea do ispod kukova; nevesta ga je koristila za pridravanje smiljevca, kada se klanjala da poljubi ruku bitnijim svatovima.

Nakon venanja prvih 40 dana neveste su nosile smiljevac svaki dan, a potom samo za praznike do navrene prve godine. Nakon toga, kapa bi se ralanjivala. Novac je uvan kao veliko bogatstvo ili bi bio pozajmljivan siromanim devojkama za njihove smiljevce. Nakon skidanja smiljevca, ena bi na glavi poela da nosi konu.

KONA = sastojala se iz dva dela, podloka od lipove kore (bila je elipsastog oblika) i ubadaa (bela marama kvadratnog oblika, koja je savijena po dijagonali i ija su sva tri kraja slobodno padala). Kona se nosila nakon smiljevca. Sa prednje strane stavljala se ukrasna traka pod nazivom KUMA. U umadiji drveni podloak kone postavljan je na teme, pa je prednji deo glave bio nepokriven. Poloaj koe oznaavao je regionalni identitet. Po poloaju kone, izmeu ostalog, razlikovale su se ene iz umadije od ena iz beogradskog kraja. ene su nosile opanke od netavljene koe i bili su domae radinosti.

Drugi period: 1830 1875. godina

Jaanje preanskih uticaja; jaa i uticaj orijentalnog naina odevanja, koji potie iz urbanih sredina.

umadijaks nonja je po estetskim vrednostima u ovom periodu dostigla najvii stepen u svom razvoju.

Preanski uticaji se ogledaju na nivou koulje; posebnu stilsku odliku koulje predstavljaju rukavi, koji su bili ukraeni razliitim tehnikama veza; rukavi su bili nabrani neposredno iznad lakta, odakle su se lepezasto irili prema aci.

Udate ene i one koje su stasale za udaju nosile su 2 pregae.

Neveste su nosile samo 1 pregau.

Prednaj pregaa je bila iroka i ukraena raznim ilimskim arama. Zadnaj pregaa je bila manja, crna i samo pri dnu ukaraena.

Nosili su se jeleci, zubuni. Zubun dostie svoj estetski vrhunac.

PAMUKLIJA = potie iz orijentalnog inventara; pravljena je od pamuka; ispunjena je njime; protepan u redovima, pa su se dobile karakteristine pruge; postojale su pamuklije bez i sa rukavima. Pamuklija bez rukava se zakopavala spreda, dok su kod pamuklije sa rukavima prednje strane bile na preklop (postoji poseban naziv za ove prednje strane, ali ne uspeh da zapiem). FES = fesovi, koje su nosile ene bili su plii od onih, koje su nosili mukarci. enski fesovi su bili 5cm. Ukraavani su crvenim, svilenim kiankama, metalnim noviima ili pak TEPELUCIMA.

U ovom periodu i dalje se nose smiljevac i kona.

Od obue nosi se stariji umadijski opanak zanatske radinosti. Ovaj opanak je imao iljak. Nosile su se i JEMENIJE = plitke cipele crvene boje, koje su izraivane u Jemenu.

Trei period: 1875 1914 (od sticanja nezavisnosti do Prvog svetskog rata)

Na seoski kostim u ovom periodu u velikoj meri utiu srpski graanski kostim i moda. Seoske ene su poele da nose suknje, koje se nazivaju VUNJARKE ili VUNJAE. Pojava suknje je istisnula zadnju pregau i zubun. Suknja je menjala duinu i nain ukraavanja prema zahtevima mode. Mlae ene su je dekorisale kupovnom ipkom ili su priivane bordure sa vezom ,koji je bio ekvivalentan onom, koji se nosio na arapama.

Koulja se kroji prema zahtevima tadanje mode.

Jelek se kroji od plia, sa zlatovezom i ukraen je zlatnim gajtanima. Pregaa je crne boje sa utkanim floralnim elementima.

Komplikovano oglavlje iz prethodnih perioda se zamenjuju. Devojke sve ee idu gologlave i frizuru oblikuju prema zahtevima mode. Sekle su ike, talasasto oblikovale kosu i sl.

Neveste su od 1860-tih godina smiljevac zamenile fesom, koji je imao neke dodatke. Ti dodaci su: veni od vetakog cvea i beli veo. (ovo je bilo pod uticajem gradskih nevesta).

Udate ene su nosile kone, koje su postepeno zamenjivane fesom sa tepelukom. (to isto ulazi iz gradske sredine) Oko fesa obavijane su pletenice, a oko njih traka, koja se naziva BARE.. Ovu traku nosile su samo udate ene i traka je bila od svile ili plia i dekorisana. Fes sa tepelukom mogle su nositi i devojke, ali sa bareom samo udate ene.

TIFLETNE = obua na niranje

Nakon 1870-tih godina u srpskom graanskom kostimu, postojala je vratna marama, libade (neka vrsta ogrtaa) i bajader (pojas). Ove tri stvari su prenete iz gradske, urbane sredine na selo. Vratna marama je na selu noena praznikom.

Najea svadbena kombinacija je bila: libade i bajader. Srpski graanski kostim je imao nacionalnu konotaciju. Oznaavao je nacionalni identiet i istu konotaciju je imao i u seoskoj sredini. Noenje elemenata srpskog gra]anskog kostima na selu zadovoljavao je potrebu seljanki da se identifikuju sa socijalno i kulturno superiornijim varoankama.

Vratna marama, libade i bajader su vrlo skupoceni, pa je njihovo posedovanje, odnosno ne posedovanje izraavalo socio-ekonomske razlike. Seljaci su troili mnogo para na ovu odeu, to je zabrinjavalo urbane krugove. Smatralo se da e seljak, zbog velikih rashoda postati plen zelenaa.

Zatim je prof. proitala neki citai iz lista Domaica

Ideal-tipski model nonje je bio naruen uplivom modernih elemenata..

Opadala je domaa radinost, kao to je npr, uzgajanje biljaka i prerada vune. Uvozila se roba iz inostranstva.

Nestanak tradicionalne nonje se povezivao sa nestankom nacionalnog identiteta (odnosno strahovalo se od njegovog nestanka).etvrti period: izmeu dva rata

Pojednostavljanje i tipiziranje koulje

Crni jelek od plia, pliana kecelja ukraena floralnim elementima

Postoje dva tipa suknje:

1) kraa plisirana suknja, duine do pola listova; karo dezen (u umadiji ovakava dezen se nazivao u kocke)

2) jednobojna, imala je prugastu arru na donjem rubu

oglavlje je najvie pojednostavljeno

devojke su ile gologlave ili su nosile kupovne marame, bele boje, kvadratnog oblika, presavijene po dijagonali, vezivane ispod brade; ukoliko je devojka bila gologlava, kosu je ukraavala sa cveem.

Neveste su nosile samo veo i veni; obacuje se fes

Udate ene odbacuju konu i nose marame bele boje, ali isto tako i dezenirane marame.

MUKA ODEA

Prva faza: do 1830. godine Vrlo jenostavna

Domae tkanine bez posebne dekoracije.

Koulja dinarskog tipa, nosila se u kombinaciji sa gaama (noene i leti i zimi). Nisu toliko nosili akire. Zimi se nosio samo vei broj gaa.

Jelek i gunj

Opanci, u kombinaciji sa arapama i uvijaima, odnosno obojcima. Opanci su bili od netavljene koe. Kapa: bela ili crvena; od pletiva ili sukna, koje su se nazivale: ULAV, ELEPU (ova kapa lii na kee koje nose Albanci na KiM)

Narodni prvaci (voe ustanaka i istaknuti pojedinci) prihvatali su levantinski kostim, koji je bio izraen od skupocenih tkanina i ukraen srmom ili zlatnim gajtanima. Osnovni delovi su:

akire POTURLIJE

Preko koulje noen jelek, koji se naziva DEMADAN (ova vrsta jeleka ima peeve na preklop)

MINTAN = izraen od oje, ukraen srmom; kratka jakna dugih rukava

Preko njega odevala se DOLAMA = duga do kolena, od oje, ukraena srmom i ima tzv. EPKEN rukave (orijentalnog su porekla, ovi rukavi su sa itave unutranje strane raseeni i vise kao ukras)

Cipele JEMENIJE, koje se nose sa TOZLUCIMA = dokolenice, koje idu od glenjeva do kolena; kopaju se otpozadi; bogato ukraene.

Oko struka irok svilen pojas TOMBOLOS

na glavi FES, bio je visok i imao je dugu crnu kianku.

Nosila se i kapa DINJARA (podsea na krike dinje i ukraena je krznom)

Druga faza: 1830 1876/1878

orijentalna odea ima nacionalnu konotaciju

seoska sredina kopira gradsku

supstitucija oje suknom, a srme vunenim gajtanima

nose se poturlije, gunj (jakna duine do struka)

odevni predmeti bez rukava nosili su se obavezno preko odevnih predmeta dugih rukava (suprotno zapadnoevropskom nainu odevanja)

kopiranje orijentalnog naina odevanja

na glavi: UBARA

noene koulje panonskog tipa i gae

koulje se nose preko gaa

pored jeleka nosi se i demadan

nose se i tozluci

na glavi je bio obavezan fes sa crnom kiankom.

Trea faza: 1876/1878 1914.

zimska odea:

odbacuju se poturlije kao neprikladene; umesto njih se uzimaju TURAE (imale su mnogo plii tur i skromnije nabore)

i dalje se nosi anterija, preko koje se nosi jelek; izraena je od sukna i ukraena crnim vunenim gajtanima

odbacuje se fes, ali se i dalje nose ubare; nose se kape iz zapadne mode npr. eiri od filca

AJKAA = plava, sa dvostrukim uspravnim obodom i karakteristinim ulegnuem u sredini; preuzete od AJKAA (oni koji su se vozili amcima i patrolirali kao graniari na granici izmeu Austrije i Turske);1870. zvanino postaje kapa narodne vojske

1876. vojska ju je prvi put ponela u rat

Prvi pomen ajkae 1865. godine - meu stvarima jednog odbeglog vojnika naena je ajkaa.

1868. godine na vlasti je jo uvek knez Mihajlo (on je teio da osnuje Balkanski savez Crna Gora, Bugarska, Rumunija... vezano za priu oko slike na kojoj su bugarski legionari)

Letnja varijanta odee:

Elementi sa Zapada

Koulja, gae, jelek

Slameni eiri, prsluci, kravate, satovi sa lancem (ovo je sa Zapada)

Obua zanatskog tipa, opanci, cipele

Nonja iz umadije poinje da se iri na prostor Zapadne i Istone Srbije, Kosovu i Metohiji, kao i u susednu Bosnu i Hercegovinu.

etvrta faza: izmeu dva rata

Usvajaju se BRI pantalone = jahae pantalone tzv. Francuskog kroja (bile su deo uniforme francuske vojske)

ANTERIJA (KOPORAN) i JELEK se iju od plave oje i ukraavaju se mrkim gajtanima. Uz ovu odevnu kombinaciu nosi se ajkaa.

1908. godine shodno novim shvatanjima ratovanja, koja su podrazumevala mimikriju, itava uniforma postaje sivo, maslinaste, zelenkaste boje, tako da i ajkae postaju ove boje.

Anterija menja svoj kroj i sve vie podsea na vojniku bluzu.

Muko odevanje u ovom periodu je u potpunosti militarizovano. Zato je dolo do toga? Imamo tradicionalno shvatanje da mukarac mora uvek da bude spreman za vojsku, odnosno rat

ajkaa je prvi element, koji je potekao iz vojnike uniforme, dok su bri pantalone drugi element.

Peta faza: nakon Drugog svetskog rata

Petar Bogatirjev (ruski etnolog funkcionalistike orijentacije): nonja je deo sveopte strukture ivota i delovi nonje ne mogu opstati, ako elementi drutvene strukture ne idu tome u prilog.

Negovanje tradicionalne forme maskuliniteta; ovek koji je uvek spreman za boj; (govorimo o uslovima, koji su uticali na ouvanje nekih elemenata nonje u ovom periodu); dobijanje nacionalne konotacije; ajkaa je uzdignuta na nivo nacionalnog simbola 90-tih godina, kada je koriena u politike svrhe. umadijska odea oznaava: Ja sam Srbin, ja sam seljak. Kroz ovu izjavu odraava se i nacionalnost i pripadnitvo odreenom drutvenom sloju.

Poloaj seljaka u jugoslovenskom socijalizmu nije bio ba najbolji; ograniavanje koliine zemljinog poseda.

Konzervativnost drutva (ima dalje na slajdu...)

ajkaa, se izmeu ostalog vezivala za etnike.

Studentski primeri savremenog korienja narodne umadijske nonje:

* na protestima SPO-a pojavljivali se ljudi, koji su bili odeveni u narodnu umadijsku nonju; SPO politika stranka, koja uvaava tradiciju, protivnici reima Slobodana Miloevia* lutkice Stanimir i Stanimirka, koje su predstavljale kasice prasice privlaenje seljakog stanovnitva da uu u svetski bankarski sistem.

* prilikom politikih kampanja, kada politiari odu u neko mesto, njih doekuju devojke u nonjama. Tajin simbolizuje povezivanje sa srpstvom.

* ajkaa ima ne samo nacionalnu, ve i nacionalistiku konotaciju.

Profesorkini primeri:

1999 razbijeni restorani McDonalds-a, pa je onda na slovo M stavljena ajkaa, kako bi se primirilo javno mnjenje i kako bi se zaustavila dalja destrukcija. Znai, strano se poistoveuje (transformie) u domae putem korienja ajkae

Srpska radikalna stranka koristi crne ajkae, koje nisu deo tradicije i ovo se povezuje sa faizmom.

Centralno-balkanski tip seoskog kostima KosovoTRVELJI = vrsta frizure

ENSKA ODEA:

koulja dinarskog tipa

boje

iroki pojas

jelek

Svakodnevna odea je izraivana od kudeljnog i lanenog platna. Dok se praznina pravila od pamuka.

Duina: do sredine listova

Sa uspravnim kolirom

Veena je po grudima, po koliru, na rukavima i na dnu koulje; za vez je koriena zlatna ica, raznobojna vunica, svila, ljokice i perle.

Rukavi dekorisani pamunim kitkama

Dekorativni motivi veza se ponavljaju nekoliko puta (slini ovome su srednjevekovni i vizantijski vez). LOZANE, ZMIJANE, KUKANE (?!), KRSTANKE, sve su ovo nazivi koulja po onome to je dominantan veeni motiv na koulji. BOJE = duina 40cm; ova suknja je izraivana od tamno-sivog sukna; na donjem rubu je dekorisana veenim ornamentima. IROKI POJAS = simbol krsta je dominantan motiv na vezu

JELEK = najee od crvenog sukna ili oje; kratak je, tako da ostavlja pojas slobodan Zimi se nosio i ZUBUN (od belog sukna, sa crvenim vezom u vidu vegetabilnih i geometrijskih motiva)

DEVOJAKO OGLAVLJE: kosa se splitala u dve pletenice, koje su slobodno padale niz lea; preko ove frizure noena je kapa od tamnocrvene oje, preko nje bela marama sa tepelukom na vrhu.

Nevestinsko oglavlje je raznoliko, tako da se ne moe prikazati reprezentativan primerak.

UDATE ENE: preko TRVELJI, noen je OTOZ i pekir sa crvenim kitkama okrenutim prema elu. Udata ena stavlja pletenice iznad uiju. U kosu su uplitani trvelji, odnosno vunene pletenice, kakao bi kosa bila to bujnija. Trvelji su jo noeni u junoj Srbiji i Makedoniji. Smatra se da trvelji vode poreklo iz Vizantije. Sima Trojanovi je uoio slinu frizuru na jednoj od pratilja carice Teodore u Reveni (pogledati sliku freske na slajdu!). ene su se eljale samo jednom nedeljno i nisu esto prale kosu. Nakon 1912. godine srezski naelnici su zabranjivali noenje trvelji. ene su se teko odricale ovakve frizure. Trvelji su odbaeni mnogo kasnije od uvoenja naredbe.

OTOZ = komad uvijenog platna (neto slino koni)

Opanci od netavljene koe i arape crvene boje

KONDURE = vrsta dubokih cipela, koje su noene samo u sveanim prilikama

Cviji konstruie vezu izmeu srednjevekovne odee i seoske odee sa poetka 20. veka

Kostim balovi, nastali su u drugoj polovini 19. veka; fraanke su se preruavale tako to bi se odevale u srpsku seosku nonju; najveu popularnost je imao kosovski kostim.

Kolo srpskih sestara irenje panslovenstva

MUKI KOSTIM

Bela poluloptasta kapa = KEE; u 17. i 18. veku nosili su ih janjiari i italo-albansko stanovnitvo na podruju Italije i june Srbije; u 19. veku, ova kapa je oznaka seljakog sloja u irem regionu Balkana (umadija, Crna Gora, Raka, Makedonija); Nakon 1912. godine ova kapa postaje simbol etnikog identiteta Albanaca na KiM.

Nakon 1912. godine odbacuje se bela boja odee.

Od 1912. godine nosi se koulja dinarskog tipa, gae, jelek, koporan.

Koulja je bila od konopljenog i meleznog platna. Dekorisana po prsima, na rukavima i ukraena kitama od raznobojnog pamuka. akire varirale po kroju; mlai su nosili akire sa uim turom, dok su stariji nosili akire sa irim turom; Nakon 1912. godine akire se prave od bojenog sukna i to crnog. Poinju da se nose bri pantalone. Ove pantalone poprimaju nacionalnu konotaciju i vremenom potiskuju druge vrste akira.

Preko koulje noeni su jeleci:

Jelek tipa DEMADAN, sa peevima na preklop

Jelek PRSNIK sa peevima, koji su se zakopavali posred grudi i vrlo esto su noeni otkopani.

Zimi se nosio koporan (kratka jakna crne boje)

Oglavlje: nose se okrugle kape od tamnog sukna ili pak ubare, umesto kee; poinje da se nosi kapa ajkaa (nacionalni karakter)

Kea je u prolosti oznaaval samo seljaka, a tek kasnije je poprimila status nacionalnog simbola.

Nosili su se opanci od netavljene koe, a arape su bile crvene i od vune.

Proces srbifikacije kosovskog kostima (preuzimanje kape ajkae i bri pantalona)

FERMAN = vrsta jeleka; dekorisan srmom kao najskupocenijim gajtanom.

MINTAN EPKENLI = vrsta koporana; od oje; ukraen srmom; ima epken rukave (rukavi, koji su nesastavljeni itavom svojom duinom)

Dolama ima sline rukave, samo to je ona dua.

Cipele kondure nosio je povlaeni sloj stanovnitva i one su orijentalnog porekla.

Graanski kostimENSKI KOSTIM:

Prva faza: do 1830/1833

poloaj Srbije u Otomanskoj imperiji jo uvek nije tano, pravno definisan.

Graanska elita prihvata orijentalni sveani kostim

Noen je jelek u kombinaciji sa alvarama.

Noeni su i drugi sveani odevni predmeti, kao to su:

DUBE = ekvivalent seoskom zubunu; duina do ispod kolena

ANTERIJA = duga haljina sa srcolikim izrezom na grudima (?!) Fes sa kiankom, oko koga su se obmotavale pletenice

Udate ene nosile bare (uvijenu maramu ukraenu dragim kamenjem i noviima)

Na ulici hrianke se nisu razlikovale od muslimanki. Na licu su nosile TULBET (odnosno zar), a preko odee FEREDU.

Obua: papue razliitih boja i druge vrste orijentalne obue.

Druga faza: 1830 1860

U ovoj fazi dolazi do raskida sa orijentalnim

Srpsko graansko drutvo traga za autonomnim obrascima odevanja, to predstavlja spoljanju oznaku graanskog drutva u formiranju, kao i oznaka nacionalnosti. Koulja je svilena i izveena zlatom.

Haljina FISTAN, srcolikog izreza na grudima, veoma uskog gornjeg dela, dugih rukava i iroke nabrane suknje; pribijeni gornji deo zakopavao se u grudima do struka. Pravljeni su od tkanina sa veenim ornamentima.

Oko struka svileni pojas BAJADER, koji je imao duge rese na svojim krajevima.

Duboki dekolte na fistanu

Svilena marama se ukrtala na grudima i uvlaila u otvor fistana. Ovakava marama je bila moderna i u zapadnoj Evropi u 19. veku.

Preko fistana oblaio se LIBADE, kratka jakna od plia, atlasa ili kadife, zvonastih rukava i ukraavana je du ivica zlatnim gajtanima. Libade je ponekad na obodu, mogao biti dekorisan krznom.

Zimi su noene bunde od somota i tamnog Atlasa, postavljene i oivene. Ove bunde su preuzete iz evropske mode 17-19. veka.

Na glavi fes sa tepelukom. Radi se o plitkom i crvenom fesu.

Sam termin tepeluk je imao tri znaenja:

Okrugla ploica filingranske izrade; privravala se na gornjoj povrini fesa; metalna; dekorisana; Kruni komad tkanine, na koji su se stavljali srebrni i zlatni novii.

Mala crvena kapa; ukraena vezom od bisera (karakteristina samo za srbijansku graansku kulturu)

Kao znak da je ena udata noen je BARE = crna somotska traka; ukraena biserima ili brilijantima.

Troenje kapitala na skupocenu odeu je bilo vrlo nepovoljno za tadanju ekonomiju (tako nekako....)

Za razliku od knjeginje Perside, knjeginja Ljubica se oblaila mnogo skromnije.

Kakvog je porekla srpski graanski kostim? Orijentalnog

U emu je onda on autentian? ta je to to je u njemu specifino? odgovor na ovo pitanje potraiti u prezentaciji.

U emu je razlika izmeu fistana i anterije? Ispod fistana ide nabrana suknja, a ispod anterije idu dimije.

Marama preklopljena na grudima nosila se i na Zapadu, ne samo na Orijentu.

Evropski kostim je bio sekundaran nain odevanja; u poetku imamao ugledanje na Petu i Be. Nakon 1856. godine imamo oslanjanje na Francusku, pa poinje da preovlauje pariska moda.

Prva ena, koja je prihvatila evropsku modu bila je ANKA OBRENOVI KONSTANTINOVI.

Trea faza: 1860 1890. Krajem 50-tih godina 19. veka graansko drutvo je ve bilo formirano.

Nakon 1867. godine, iseljava se veliki deo turskog stanovnitva.

1848. godine imamao veliki priliv srpskog stanovnitva iz Habzburke monarhije; radilo se o visoko obrazovanom sloju stanovnitva. U ovom vremenskom periodu dolazi prva generacija ljudi, koji su se kolovali na Zapadu. Sa sobom donose nove evropske manire.

Privredni razvoj. Vea diferencijacija stanovnitva.

Modni kostim predstavlja najbolju reklamu za pokretljivost na lestvici drutvene hijerarhije.

KRINULINA = iz evropske nonje; konstrukcija, koja se nosi ispod haljine i treba da oblikuje haljinu, tako da ona (haljina) dobije zvonast izgled

70-tih izbacuje se fistan i zamenjuje haljinom evropskog kroja. Prestaje da se nosi bajader. Isto tako ne nosi se vie ni ona marama.

Kada ponu da se nose suknje i bluze evropskog kroja, poinju ponovo da se nose marame. Samo to se sada one nose na drugaiji nain. Nose se na preklop, tako da prekrivaju itav gornji deo.

Iz prethodne faze ostaju libade, tepeluk, jer se doivljavaju kao kljuna oznaka grupe.

STIL TURNIRA = konstrukcija, koja je noena ispod haljine, akoja je naglaavala zadnji deo tela. Konstrukcije, kao to su krinulina i turnir pravljene su od metala (ice) i od kostiju.

MUKI GRAANSKI KOSTIM:

Prva faza: do 1830/1833

Postoje dva obrazca odevanja:

(na slici knez Milo) fes na glavi, oko kojeg je obmotana ALMA; do tela koulja, preko nje duga arena anterija, koja se opasavala svilenim pojasom, a preko nje duga haljina (do lanaka duga). Zimi, ispod njih su se nosile dimije, a leti samo tozluci. Nosile su se jemenije (crvene plitke cipele)

(narodni prvaci) njihova odea je izraivana od oje, svile, bila je ukraena srmom; poturlije, noene uz demadan, preko njega nosio se mintan, a preko njega dolama (do kolena) sa epken rukavima (raseeni rukavi), Ovaj kostim dopunjavali su tozluci i jemenije.

Turci su nemuslimanskom staovnitvu zabranjivali noenje almi. Srbi su potom nosili alme, kakao bi demonstrirali svoj novi poloaj. Turci su takoe hrianima zabranjivali noenje odee, koja je bila ukraena gajtanima ili krznom, kao i odeu zelene boje.

Druga faza: 1830 1878

Odbacuje se turski nain odevanja

Dimitrije Davidovi (kneev sekretar) je posle itanja Hatierifa poslao kui razmotanu almu.

Termin kreiranje odozgo oznaava da kostim kreira elita i to ne mora uvek biti politika elita. U naem sluaju kostim je kreirala kulturna elita.

Odabrani elementi: koulja, poturlije, demadan, trombolos (svilen pojas prugastog dezena), mintan, fes sa kiankom, tozluci, jemenije, urak (dugaak do lanaka, sa dugim rukavima, postavljen krznom, sa obrubom od lisijeg krzna, obavezno dekorisan gajtanima). Od tkanina kljuna je oja plave boje. to se boja tie dolazi do smirivanja kolorita; odbacuje se orijentalna sklonost da se dekorie odea po celoj svojoj povrini, ve se ona dekorie samo na odreenim mestima. Dekoracija se vri crnim, mrkim, tamno-crvenim gajtanima. TIFLETNE = evropske modne cipele

DUANKA = (Dimitrije Todorovi je nagovorio gimnazijalce da kreiraju specifian nain odevanja) duanka dobija ime po srpskom caru Duanu; inspiracija za njen nastanak nalazila se u husarskom kaputu sa branderbukim kopanjem (kopanje uz pomo pertla, odnosn gajtana); kreiranje duanke je oliavalo aspiracije tadanjeg drutva da se uspostavi kontinuitet sa srenjevekovnom srpskom dravom; duanka je odevni predmet, koji je u potpunosti izkonstrisan; takoe, vojvoanski slikari 18. veka su odevali srenjevekovne junake u branderbuke koulje (smatra se da je ovo uticalo na gimnazijalce)

ISHRANA

ta je srpska nacionalna kuhinja? ta je to to bi je karakterisalo? BELMU = jelo karakteristino za istonu Srbiju; specijalan nain spremanja kaamka

Nacionalna kuhinja se konstruie kao autentina. Mahom sve kuhinje su konstrukcije. Kuhinje su najefikacniji nain da se konzumira nacionalni identitet. Ono to mi smatramo autentinim, naim, srpskim jelima su zapravo poreklom orijentalna jela. Postavlja se pitanje kakao je dolo do orijentalizacije naih jela.

Marija Todorova smatra da do orijentalizacije hrane i muzike na naim prostorima dolazi ne u vreme turske vladavine, ve nakon njenog sloma.

Do 19. veka orijentalna jela su se vezivla za bogato tursko gradsko stanovnitvo.

Seljaka kultura je bila nezavisna od te orijentalne. Proces orijentalizacije urbane sredine poetkom 19. veka.

U ovom periodu dolazi do velikog iseljenja ljudi sa sela u grad.

Prvo je orijentalnu kuhinju prihvatilno srpsko graansko stanovnitvo, a tek potom bogati seljaci.

Dolazimo zatim do druge polovine 19. veka. Po pitanju hrane u gradu dolazi do prihvatanja evropskih jela, zapravo srednjeevropskih i zapadnoevropskih (npr. saher torta, dobo torta). Ta evropska jela prihvata urbana elita. No, orijentalna kuhinja u ovom vremenskom periodu poinje da se iri kod svih drugih drutvenih slojeva. Da li konstruisanje nacionalne kuhinje neka vrsta otpora? Proces autentizacije je proces, kojim se izraava mo (pria o tome kakao su Slovenci pre nas zatitili ajvar, kao svoj autentian proizvod, pa su oni ti koji sada mogu da profitiraju na tom brendu, a ne mi)

Izlaganje teksta Mirjane Proi-Dvorni

POKLADE su proslave, koje se odravaju dan pre posta i to je dan kada se mrsti.

Levi-Strosov kulinarski trougao. Peeno se vezuje za ezgo-kuhinju, za neekonomski nain pripreme, za mukarce i peena jela se slue otvorenim drutvenim grupama. Bareno se vezuje za endo-kuhinju, za ene i barena jela se slue unutra porodine zajednice. Dimnjeno i peeno se vezuju za prirodu, dok se bareno vezuje za kulturu.

Hrana je totalna drutvena injenica. Sam pojam totalna drutvena injenica uveo je Mos. Pod totalnom drutvenom injenicom podrazumeva se aktivnost, koja ima implikacije u razliitim sferama drutvenog ivota.

Profesorka ukazuje na citat Denet Dejms Rajt: Hrana je medijum razmene, simbol razliitih odnosa i sredstvo da se niz emocija izrazi u konkretnoj formi.

Da li je hrana u naoj tradicionalnoj kulturi bila medijum razmene i u kojim situacijama?

Jaja i ivinsko meso su bili roba; razmenjivali su se za novac; zatim, ito je bilo roba, ali ne i kukuruz; rakija je bila roba, ali ne i vino. Seoske zajednice su autarhine zajednice. Sve to proizvode, proizvode za sopsvrne potrebe. Vrlo malo toga je za robnu razmenu. Seoska zajednica je i proizvoa i potroa (prethodno navedeni primeri su primeri razmene hrane za novac). Slave su tipian primer razmene hrane za hranu.

Drutveni odnosi se odraavaju kroz najuvaeniji gost i nepozvani gost Porodini odnosi kroz hijerarhiju rodnih odnosa

to se emocija tie reafirmacija porodine harmonije i drugih porodinih vrednosti.

Na koji nain hrana konstruie drutveno vreme? Drutveno vreme se odraava kroz strukturu: post- normalno konzumiranje hrane post. Na granici izmeu posta i normalnog konzumiranja hrane nalaze se poklade.

tekst o gastronomskim tradicijadama od Kovaevia

termin izmiljna tradicija uveli su E. Hobson (?!) i Terens Rejder (?!)

primer izmiljene tradicije je kotski kilt

Kada su nastale prve tradicijade i koje su to tradicijade najstarije? Najstarije tradicijade su SLANINIJADA U KAAREVU 1985 i KOBASICIJADA U TURIJI 1988

Izmeu 1990 i 1995. godine 20, veka, nije bilo tradicijada. To je period ratova i sankcija, pa nemamo povoljne drutvene i ekonomske uslove za javljanje tradicijada. Nastanak tradicijada je usko vezan za ekonomsko-politiki kontekst. Prve dve tradicijade su nastale u vreme socijalizma. Od 1995. do 200. godine nastaje 6 tradicijada. Nakon 5. oktobra nastaje ukupno 19 tradicijada. Motiv takmienja:

Motiv takmienja koji se javlja na tradicijadama Kovaevi povezuje sa razliitim oblicima takmienja u socijalizmu. Postojale su forme takmienja, koje su predstavljale trine supstitute. Najznaajnije je takmienje sa Amerikom (stii i prestii Ameriku). Ko e obezbediti najvei prinos; pria o sovjetskom velikom paradajzu, koji je na kraju bio plastia; takmienje udarnika; ostvarivanje najvee proizvodnje; jugoslovenski udarnik je neki uveni rudar (ne znam mu ime); takmienje izmeu kolektiva (npr. takmienje metalurkih udruenja). Kovaevi smatra da su se prve tradicijade ugledale na socijalistiki nain takmienja.

No, tradicijade generiu pojedinci, to nije karakteristino za socijalizam. Period od 1985 do 1990, godine je period kada dolazi do slabljenja socijalizma.

Koja je f-ja izlaganja zaboravljenih premeta i folklornih manifestacija na tradicijadama? Overavanje tradicionalnog karaktera tradicijada.

Da li su u kreiranju gastronomskih tradicijada ukljueni etnolozi/antropolozi? Nisu. Kovaevi smatra da je dobro da etnolozi/antropolozi ne uestvuju u kreiranju tih tradicijada. Antropolozi/etnolozi posmatraju tradiciju kao okamenjenu stvar, koja se ne menja, a obini ljudi, po Kovaeviu, stalno menjaju stvari. Antropolozi bi stalno teili da okamene tradiciju, to po Kovaeviu nije dobro.

Dominantan ideoloki diskurs turistikih organizacija je lepota prirode. Tako da im se gastronomske tradicijade ne uklapaju u taj model. Kovaevi je vrlo kritian prema ideolokom diskursu, koji favorizuje manastire. Naa srpska zajednica nema bog zna ta da ponudi na globalnoj turistikoj mapi, tako da u moda reenje upravo tradicijade.

tekst Riard Tellstorm Kultura prehrane u evropskoj politici

stvaranje prijateljstava i izlaganje informacija u jednoj neformalnoj atmosferi gosti se rasporeuju prema potrebama rasprave

jelo se smatra slubenim inom

u vedskoj od 2003. godine ne slui se holandska govedina, niti gua pateta, jer je politika takva. Postoji politiki korektna i nekorektna hrana. U nekim sluajevima jedno te isto jelo moe biti politiki korektbo, dok u nekom drugom trenutku ono to ne mora biti.

Smanjena je duina obroka.

Da li hrana moe biti ventil u napetim situacijama? Kada se doe do razgovora, koji ima odreenu tenziju, onda je bolje da se ode na ruak, jer se atmosfera pretvara u neformalnu i prijateljsku.Vezano za nau sredinu: primeri kroz koje se ostvaruje (odraava) promena politikog identiteta izborom hrane. Radikalski skupovi javlja se peenje kao osnovna hrana. Napredna stranka nema peenja, ve imamao klasino koktelsko okruenje

PAGE 10