Embed Size (px)
Citation preview
Bane Jovanović
Vitomir Teofilović
GORKI MED MEDIJA
Aforizmi o novinarstvu
2. izmenjeno i dopunjeno izdanje
Etna 2012.
2
U PREDVORJU KATARZE
Sloboda je izvikani pojam. Aleksandar Baljak
Nema meda bez medija. Vitomir Teofilović
Panorama je ovo savremenog politiĉkog aforiz-
ma o ĉasnoj i najranjivijoj profesiji i njenim poslenici-
ma, koji su pisanjem stvarali javno mnjenje na ovim
delovima balkanskog i evropskog prostora, od Dimit-
rija Davidovića i njegovih Novina srbskih (1834) i Pe-
re Todorovića i njegovih jevropskih Malih novina –
(1889) do danas.
Knjigom se oduţujemo i našim zaĉetnicima no-
vinskog humora i satire, od Šaljivca (1850) Sergeja
Nikolića, do Stradije (1904) Radoja Domanovića.
Satiriĉne zapise diktirala je stvarnost, a pisala ih
hrabrost u ime istine i slobode kao preduslova društ-
vene samosvesti i katarze.
Uz imena zastupljenih aforistiĉara upisujemo sa-
mo godine njihovog roĊenja, jer njihova misao ne
umire.
B. J.
NIJE OVO PROPAGANDA,
OVO JE SISTEM INFORMISANJA.
Vesna Denčić
3
4
ALEKSANDAR BALJAK
(1954)
Izvori nisu u toku dogaĊaja.
Šamar je informacija iz prve ruke.
Zvaniĉno saopštenje je konaĉna verzija
našeg mišljenja.
Malo je reći da mi celovito informišemo javnost.
Mi dosta toga i dodamo.
Televizija ograniĉenog dometa ne moţe da se meri
sa televizijom ograniĉene pameti.
Urednik neke rukopise nije mogao da objavi
jer ima ţenu i decu.
Medijska blokada je uzrok našeg izbornog poraza,
jer naši ĉlanovi i simpatizeri
nisu znali za koga treba da glasaju.
Novinari su se dogovorili da budu sedma sila,
ali se samo glavni urednici drţe dogovora.
Jedan humoristiĉki list je zabranjen
zato što njegovi urednici i saradnici
nisu dovoljno ozbiljni.
5
Odgledali smo TV dnevnik,
jer nije imalo šta da se ĉuje.
Teško je doći do istine.
Ima jako obezbeĊenje.
Nismo mi obiĉni posmatraĉi.
Mi smo dragi gledaoci.
Spremni smo za dijalog.
Kao zapeta puška.
Pošto sloboda nema cenu,
lako ćemo da se pogodimo.
Kad izostane zvaniĉno saopštenje,
ĉovek ne zna šta da misli.
Druga strana medalje
ne voli preterani publicitet.
Narodu više ne vredi govoriti.
Valja nešto i kazati.
Nakon konferencije za novinare,
vatrogasci su nastavili da gase poţar.
Danas sve moţe da se kaţe,
zato cenzori imaju pune ruke posla.
6
MILADIN BERIĆ
(1962)
Ja sam za to da se kaţe prava istina,
ma kako izgledala laţno.
Ko misli glavom, dobija po repu.
Pao sistem,
na ţalost, na raĉunaru.
7
MILAN BEŠTIĆ
(1952)
Pas je ujeo ĉoveka.
To jeste vest, jer je imao za šta da ga ujede.
Nekad se silom osvajala vlast.
Nije bilo televizije.
Ili je moj friţider prazan,
ili je vetar pomerio TV antenu.
Govor politiĉara prekidan je TV reklamama,
a da to niko nije primetio.
Ĉitam u novinama da nam je bolje.
Gde to piše?!
Novinari ništa ne znaju,
ali nisu duţni da otkriju
izvor informisanja.
Dok se hlade topovske cevi,
puca se iz katodnih.
8
BORISLAV BOGDANOVIĆ
(1933)
Štampa nikad ne laţe, ona samo polaguje.
Novine najviše greše
kad nastoje da budu nepogrešive.
IzmeĊu redova se ne piše, ali se ĉita.
Pitajte, sve dok odgovori za vas
imaju vrednost.
Ko uĊe u polemiku kao bik,
izaĊe kao vo.
Jaĉi imaju jaĉe argumente.
Ne priznajem greške, radio sam po diktatu.
Greška je uvek lepša –
Od ispravke.
Karikatura je pravo lice našeg naliĉja.
Pitanje u nevreme izaziva namešten odgovor.
Piši kao što govoriš,
ako nisi ućutao – zbog pisanja.
9
VLADA BULATOVIĆ VIB
(1931)
Jezik sile prvo siluje jezik.
Zastarelo je praviti ĉoveka od blata.
Savremenije je praviti blato od ĉoveka.
Kad neistinu kaţete preko plota, to je kleveta;
kad je kaţete preko organizacije,
to je mišljenje.
Traţe se dobrovoljni davaoci odgovornosti.
Ko je drmao, neka se trese.
Pelcujte nas i protiv velikih bogova!
Višak straha moţe se iskazati
i kao manjak slobode.
10
BOJAN BOGDANOVIĆ
(1951)
Novinari stvarno znaju biti dosadni.
Jedan se toliko trudio da bude u toku
da ga je i voda izbacila.
Kad se vratio sa razgovora,
satiriĉar se toliko promjenio
da su mu aforizmi ostali bez rijeĉi.
Dok nisam iskljuĉio CNN,
nisam ni znao koliko dobro ţivim.
Satiriĉar je biljka koja raste samonavodnjavanjem.
Pišajući uz vetar.
Aforizme ne pišem svaki dan.
Pišem ih samo posle jela.
Kad gostuju na TV,
lideri stranaka bi morali da nose ĉarape na glavi
tako da i gluvi mogu da shvate
suštinu njihovog programa.
U vinu je istina.
Ovisno o geografskom poloţaju.
11
DUŠAN BODROŢIĆ
(1947)
Istina je u sredini,
izmeĊu dva ĉuvara.
Šutnja je zlato,
izmerite mi onda jedno kilo.
Zlata!
Nekim istinama svaki dan je
godišnjica smrti.
Gdje su krivci?
Iza mikrofona.
Iza male istine
obavezan je veći okvir laţi.
Istina i laţ,
vjeĉni tandem snova.
Aforizmi su kao telegrami.
Brzo putuju, ali se nerado primaju.
12
GOJKO BOŢOVIĆ
(1972)
Aktuelna dezinformacija: Dobar dan!
Danas se gole ĉinjenice mogu vidjeti
samo na nudistiĉkoj plaţi.
Gutenberg nije imao cenzuru.
To su bila zaostala vremena.
Štampa je slobodna.
Ko god hoće, moţe da kupi novine.
Dlaka na jeziku ĉuva glavu.
Nojevi su obezbeĊeni.
Potop moţe da poĉne.
Da li će istina umeti da peva,
kako memoari pišu o njoj?
13
RADIVOJE BOJIĈIĆ
(1949)
Gutenberg je prvi izmakao cenzuri.
Nije to karikatura –
to je slika stvarnosti.
Dosta nam je istine.
Kaţite vi nama kako je stvarno bilo!
Za ono što sam video
još nisam ĉuo.
Novine sebi daju, ipak,
prevelik publicitet.
Mrtvo slovo na papiru se isto piše
i ćirilicom i latinicom.
Dokle god budemo lajali na zvezde,
ţivećemo pasjim ţivotom.
14
SLAVOMIR VASIĆ
(1962)
Kad umre istina – laţ daje ĉitulju.
Imam jednu aktuelnu vest: Galilej je govorio istinu.
Bili smo blizu istine,
ali smo se brzo trgli.
Jedna vedra vest:
pogodio me grom iz vedra neba.
IzmeĊu dva zla –
ja uvek izaberem veći televizor.
Ubi me utešna reĉ.
Laţ je kod nas neodrţiva.
To mi odmah progutamo.
Papir trpi sve, a narod je stegao zube.
Novinama pada tiraţ.
Ne podnose svoje ĉitaoce.
Oštrom jeziku glava nije verna!
Pljunite me ako laţem, više od drugih!
15
MILOVAN VITEZOVIĆ
(1944)
Silaze u narod preko naslovnih strana.
Sredstva informisanja imaju punu slobodu
u dokazivanju da nam je najbolje.
Televizor je prozor u svet
kroz koji gledamo tuĊim oĉima.
I novinarski izveštaji sa bojišta
zvuĉe kao raporti.
Antene su krstovi za one
koji su pokopani pred televizijom.
Najviše je strahovao od autocenzure.
Znao je s kim ima posla!
Javnost je dobro upoznata
sa svim što se od nje krije.
Ĉasna je sedma sila
kad ne sluţi prvih šest.
Sloboda je dokle je ispišeš!
16
Novinari su slobodni.
Samo su informacije pod kljuĉem.
Moral pada.
Na stranice štampe!
Ĉinjenice bi da govore
da nisu unakaţene.
Ţivot uz TV ekran
i zdrave ĉini nepokretnima.
Citat sa TV:
„Dragi gledaoci, ovo je smrt uţivo!“
I crno se mora osvetliti!
Istina je bila na mojoj strani.
I to mi se osvetilo.
Televizijski cenzori
veţu oĉi gledaocima!
U novinama ćete naći
sve što od vas oĉekuju.
Novinarska patka
lovi svog lovca.
17
VLADISLAV VLAHOVIĆ
(1963)
Na poĉetku beše reĉ, na kraju prolajasmo.
O svim našim porazima ĉitajte u „Pobjedi“.
Dţaba ti ĉvrst stav, ako ti je mek argument!
18
MILOVAN VRŢINA
(1951)
Vest jutra!
Treba stvari ostaviti da prenoće.
Bilo šta da zapišemo,
mi pamtimo nešto drugo.
Finiš je uzbudljiv.
DogaĊaji pretiĉu jedni druge.
Ĉitam novine, ali ne pamtim šta sam proĉitao.
Jer i da pamtiš, moraš neke stvari da zaboraviš.
A kako da zaboravim ono što ću pamtiti dok sam ţiv.
Delo još nije završeno.
Ĉeka se mišljenje javnog tuţioca.
U našoj drami najkraći je –
moralni ĉin.
Sa našim zverima
ni Ezop ne bi izašao na kraj!
Gde je mnogo svetlih primera,
Mnogo je i senki.
19
Novinarima su polomljeni zubi,
ruke su im u gipsu,
imaju modrice...
jer zakon kaţe da za vreme protesta
moraju biti vidno obeleţeni!
Dva pišem,
a šta vam pamtim –
bolje je da ne znate1
Ton: ide!
Slika: ide!
Kolona izbeglica, takoĊe, ide...
20
MIHAILO MIĆA VUJANIĆ
(1936)
Pazite kako pišete,
ima zlonamernih ĉitalaca.
Velike reĉi mame minorne.
Na malom ekranu moţete videti sve
osim sitnih briga i potreba.
Naši mediji još nisu pali tako nisko.
Hvale kompjuter,
a izmislio ga ĉovek.
Tamo gde ima mnogo novosti
malo je radosti.
Kompjuter je alter ego
ljudskom mozgu.
A kod mnogih je već
primus ego.
Svaka ĉitulja me uveri
da sam još ţiv.
21
NENAD VUĈETIĆ
(1981)
Vest decenije: Situacija je stabilna,
više se ni kolevke ne ljuljaju.
Pišem po diktatu.
Ĉitajte izmeĊu redova.
Nije to okrugli sto.
To je prva linija fronta.
Dan slobode medija proĊe zaĉas,
dok kaţeš – cenzura!
Dokaz da prelazimo iz socijalizma u kapitalizam
– novine više ne ureĊuju samo vladajuće partije,
već i tajkuni.
Ne znamo gde se završava medijsko nebo,
a gde poĉinje podzemlje!
U toku izbornog medijskog rata
predizborna ćutnja je glas razuma.
Ne samo da šišam ovce,
ja ih i informišem!
22
Kod nas je sedma sila
trinaesta rupa na svirali!
Medijska slika je šarena.
PreovlaĊuju crne vesti
i ţuta štampa.
Medijski linĉ je
vrsta neposredne demokratije
u totalitarnom društvu.
23
GORAN GAĆEŠA
(1967)
Informacija treba da bude objektivna,
ali ne po svaku cenu.
VoĊa je u informativnoj blokadi.
Niko mu ruţnu reĉ nije rekao.
Svedok je pristrasan!
Sve je video svojim oĉima.
Pobediće istina!
Ima premoć u etru!
Okrenuli su drugi list.
Hartija sve trpi.
Publika – to su ljudi na svom mestu.
Pobediće istina.
Ima prevlast u vazduhu.
24
VUK GLIGORIJEVIĆ
(1946)
Na poĉetku beše ĉasna reĉ.
Na kraju, kratka izjava.
Dnevnu štampu ĉitam u stanju
umanjene uraĉunljivosti.
Ţivela sloboda!
Perfekt ili imperativ?
Kad god izoštrim sliku o vama,
pojave se smetnje!
Ko puzi,
ne moţeš ga oboriti!
25
ZDRAVKO GOJKOVIĆ
(1930)
Već dugo se ne menjate u novinskim ĉlancima –
isti ste.
Ćutanje treba paţljivo slušati.
Pas laje,
televizija prenosi.
Koga ste pitali
kad dajete odgovre?
Ništa ne moţe ćutanjem
da se prećuti.
Tek kad se priĉe ostvare,
vidimo koliko smo lagali.
Tajne javno kompromituju.
26
RANKO GUZINA
(1939)
Novinari su sedma sila na svirali!
Treba biti realan i priznati:
novinari nisu u stanju da formiraju vladu.
Ćutanje je najteţi verbalni delikt.
Najveći ciljevi najteţe se pogaĊaju.
Novine javljaju: pojeftinilo 1800 proizvoda.
Šta će meni 1800 proizvoda?!
Sa satirom je kao i sa svakom deficitarnom robom.
Ako je nema u slobodnom prometu,
ima je na crnoj berzi.
Razumljivo je što se bavimo posledicama.
Posledice su oĉigledne, jasne i na dohvat ruke,
a uzroci su daleki, duboki i teški.
Tabloidi su glasila za širenje glasina.
Niti gledam, niti slušam televizor,
ali ga ne gasim.
Kad ga plaćam, ima da radi!
27
Istina je prodrla u javnost,
ali ne zna se kako,
niti su krivci pohvatani i kaţnjeni.
Moćnici su se toliko osilili
da rade šta hoće.
Moramo ih okrpiti u rubrici
„Pisma ĉitalaca“!
Istina se otrgla kontroli i prodrla u javnost.
Nešto ozbiljno škripi
u institucijama sistema!
Nedavno je na televiziji prikazan jedan stari film
u kome je pobedila pravda.
I deca su se slatko smejala.
Sad kad je sve transparentno
najviše se cene tajni,
anonimni i poverljivi
informativni razgovori.
Mi ćemo vam saopštiti više istina,
a vi odaberite
koja vam najviše odgovara.
Ĉitalac novina prvo pogleda crnu hroniku.
Ţivne od tolikih nesreća!
28
Na televiziji se šepure ljudi
kojima je mesto u zatvoru.
Ne samo što se brane sa slobode,
već i napadaju sa slobode!
Mediji citiraju samo izjave politiĉara.
Kao da niko drugi ne ume da izvali glupost!
Kad sudstvo i policija
ne rade svoj posao,
novinari su prinuĊeni da istraţuju,
isleĊuju, tuţe i presuĊuju.
Još im samo hapšenje fali!
29
RATKO DANGUBIĆ
(1946)
Novinari ţive kratko.
Dele sudbinu novina.
Nije taĉno da se kod nas kontrolišu novine.
To nigde niste mogli da proĉitate.
U traganju za istinom otišli su najdalje.
Izgubio im se svaki trag.
Nije nam potrebna cenzura.
Mi o vlasti, svakako, moţemo da kaţemo
sve najlepše.
Kad je cenzor u glavi,
mozak ima manje prostora.
Laţ: istina je prva poĉela!
Pišite o veĉnim temama.
Duţe ćete ţiveti.
30
VESNA DENĈIĆ
(1963)
Novinarima treba stati na put.
Nedopustivo je da javnost opterećuju ĉinjenicama.
Od novinara se zahteva da budu objektivni.
To olakšava ĉitanje izmeĊu redova.
Konaĉno smo progledali.
Gle: mrak!
Novi zakon o informisanju
razlikuje se od starog.
Novijeg je datuma.
Pišem i levom i desnom,
ja sam novinar od zanata.
To ti je ţivot – reĉe karikaturista.
Informacije koje procure
brţe stiţu u javnost.
Kaţite nam istinu.
Ne zavaravajte nas ĉinjenicama.
Sloboda štampe je zagarantovana.
To mogu da potvrde preţiveli novinari.
31
Ubijeni novinar objektivno informiše.
Gledam TV reklame i divim se ponudi naše privrede:
cigarete, alkohol, seks...
Medijski rat nikako da se završi.
Mediji su pod opsadom politiĉara.
Sredstva informisanja su cilj.
Sukob mišljenja uspešno je okonĉan.
Opelom.
Optimizam smo podigli na viši nivo.
Toliko je ludilo uzelo maha.
Program vlade je dobar.
Hvataju ga sve TV stanice.
Kriminalnoj bandi nije teško ući u trag.
Ne silazi sa TV ekrana.
Prizore iz braĉnog ţivota
upotpunjuju TV reklame.
To tragediju ĉini profitabilnom.
O mrtvima sve najlepše.
Dok se ne otvore arhivi.
32
ŢIVOJIN DENĈIĆ
(1939)
Mediji su me proglasili milionerom.
Imam milion problema.
Teško je pogoditi istinu,
ali i istina teško pogaĊa.
Laţni svedoci vremena
brane se prećutkivanjem.
Istina će kad-tad da ispliva.
Leš mora da izaĊe na površinu.
Lupa doboš,
vreme je za medijske manipulacije.
Još nije pronaĊena hartija
koja ne trpi sve.
Štamparska greška:
Pili na braniku otadţbine!
Ĉinjenice drastiĉno deformišu istinu.
Posle povoljnih vesti o stanju na putevima,
krenuli smo u sve pravce.
33
U novinama još mnogo šta ne razumem,
ali to mi ĉini posebno uţivanje.
Slobodno govorite otvoreno.
Zidovima to ne smeta.
34
GORAN DOKNA
(1970)
Cenzor je majstor brisane reĉi.
Zbog verbalnog delikta
zatvara se govorno podruĉje!
Najopasnije sum one misli
koje povuku i galvu za sobom.
35
VLADIMIR DRAMIĆANIN
(1982)
Decu uspavljujem uz dnevnik.
Bajke su zakon!
Ja sam medijska liĉnost.
A ĉime se vi ponosite?
Vodim aktivni društveni ţivot.
Pišem memoare.
Danas smo jeli juĉerašnji hleb,
a sutra ćemo današnje novine.
Ja sam savestan novinar.
Redovno posećujem psihijatra.
Radim u informativnoj agenciji.
Kao aforistiĉar.
Siromašnima se preporuĉuje
da jedu više puta dnevno.
Pet TV serija po deset zalogaja.
36
SLOBODAN DUĈIĆ
(1941)
Ne nasedajte laţnim informacijama.
Istinite su.
Iskljuĉio sam TV-dramatora.
Zaštitio sam ehološku sredinu.
Kriza sredstava informisanja je dvostruka:
i u sredstvima i u informisanju.
Istinska laţ je ubedljivija od laţne istine.
Savremene bajke su kratke.
Stanu u TV dnevnik.
TV repetitori su previsoki:
ne hvataju prizemne probleme.
Znaĉajnu ulogu u TV ima montaţa.
U laţi su kratke noge,
Ali duga joj TV antena!
Novinarstvo je zanatska veština,
pri ĉemu je posebna veština
ne izneveriti taj zanat.
37
Poplavu šunda
regulišemo
u TV kanalima.
Traganje za izgubljenim vremenom
mnoge je dovelo pred TV.
38
RADE ĐERGOVIĆ
(1948)
Ja sam dobro informisan graĊanin,
zato loše izgledam.
Verujem u bolje sutra.
Uĉestvujem u svim nagradnim igrama.
Televizija na mene nema nikakv uticaj.
Moje selo još nije dobilo struju.
39
MITAR ĐERIĆ
(1952)
Ţuta štampa je dobra.
Ako prigusti.
Televizija je nova grana zdravlja.
Sluţi za ispiranje mozga.
Slobodno govori.
Rešetke nemaju uši.
40
ANĐELKO ERDELJANIN
(1941)
Mi praštamo, ali i dalje ĉitamo novine.
Novine ţive samo jedan dan.
Zato što su preopterećene istinom.
Medijska buka –
kako to demokratski zvuĉi!
Neki daju servisne informacije,
a neki servilne.
U dobro obaveštenim krugovima
uvek ima i jedan zaĉarani.
Dobra vest nekad stigne
tek posle lošeg komentara.
Što je ĉesto na jeziku –
izliţe se.
Pune su mi uši prećutanih istina.
Imamo dve vesti: lošu i dobru.
Za nas je i to dobra vest.
41
Istina je zarazna,
ali ne preti opasnost od epidemije.
Pred mikrofon se dovode najbolja grla.
42
MIĆA ŢIVOJINOVIĆ
(1952)
Nismo daleko od istine.
Odmah iza laţi.
Najviše kazuju oni koji znaju
kad treba da ućute.
Loše nam se piše,
a još lošije govori.
43
RASTKO ZAKIĆ
(1942)
Ono što je istinito najteţe je proveriti.
Ĉujte nereĉeno.
Slepilo je poĉelo
kad ništa nismo hteli da vidimo.
Ne ĉitaj, zapamtićeš.
Klupko se odmotava!
Biće zamršeno.
Sve što saznamo
to se već dogodilo.
Novinama se potpaljuje vatra!
Novine postaju objektivne
tek kad na naslovnu stranu
izbije pozadina.
Ako sloboda nema cenu,
zašto je mi uvek skupo plaćamo?
Ne pitaj uz vetar!
44
Najteţe je humoristima u komiĉnom društvu!
Zbrisao sam izmeĊu redova!
Nije istina ono što je taĉno,
jer nije taĉno da je to istina.
Televizija Srbije je
prozor u drugi svet.
Danas se sve moţe reći,
ali kome?
45
ŢIVAN ŢIKIĆ
(1939)
Kome mediji, tome i med.
Ĉitam samo ţutu štampu.
Ono što miševi nisu još pojeli.
Ako nam istina pobegne,
ni laţ je ne moţe stići.
46
MILAN ILIĆ MAJA
(1950)
Autocenzura je olakšala posao cenzoru.
Istina se ne moţe klonirati.
Ĉim se pojave dve,
jedna je laţ!
Dobro osmišljena laţ je opasna:
nije istina,
ali neodoljivo podseća na nju.
Ima govornu manu:
niko ne moţe da razume ono što je napisao.
Da li analfabete
ĉitaju izmeĊu redova?
Iskljuĉite kamere!
Njihovo zujanje uznemirava
poslanike koji spavaju!
Da li je ispiranje mozga
ekološka kategorija?
47
MILOVAN ILIĆ MINIMAKS
(1938)
U medijskom ratu štamparska greška je –
samopovreĊivanje.
Sedma sila su novinari,
a osma – novinarske supruge.
Nepismeni veruju
da je televizija pronaĊena zbog njih.
48
SLOBODAN JANKOVIĆ
(1935)
Prvi i neprevaziĊeni aparat
za širenje informacija
zvao se šaputanje.
Prave konferenciju za novinare
samo da bi odgovarali na pitanja
koja im niko ne postavlja.
Sanjao sam loše snove
i obistinili su se ujutro.
Na televiziji sam video lopove
kako govore o svojoj brizi za mene.
49
BANE JOVANOVIĆ
(1935)
(Izbor: Vitomir Teofilović)
Tek u sopstvenoj glavi
raĊa se cenzor pravi.
Vest dana stiţe preko noći.
Znamo: ko, šta, gde, kad, kako –
ne znamo zašto!
Govori tiše,
dalje se ĉuje.
Televizija je izazov.
Opasno je nagnuti se kroz taj prozor.
Sloboda je preduslov katarze.
Gledaj televiziju!
Imaćeš glavu za svaku kapu!
Istina nam u grafitima.
Tek pred zidom setimo se glave.
Samo nas još istina moţe iznenaditi.
50
Ne idi glavom kroz zid
dok ne proveriš i drugu stranu.
Informativni ukrasi su
odeţda nagote.
51
DIMITRIJE JOVANOVIĆ
(1949)
Ako prestanemo da se laţemo,
neće nam ništa ostati.
Gde glupost caruje,
um je fiziĉka radna snaga.
Nije sve u greškama,
nešto je i u grešnicima.
Jesam lanuo,
ali sam i rep podvio.
Od svih sloboda
najrazvijenija je:
hvaljenje slobode!
Kaţite i neku istinu,
tek da ne zaboravite kako se to radi.
Moţe li se starim smerom u nove pravce?
52
RADE JOVANOVIĆ
(1939)
Prošao sam ceo svet,
ali nigde narod ne ţivi lepše
nego na našoj televiziji.
Šta će nam toliko nezavisnih
radio i TV stanica?!
Istina je samo jedna.
Izbegavaju se izjave oĉevidaca –
TV ne ţeli da bude subjektivna.
Premijerova konferencija za novinare
izuzetno je uspela.
Uprkos prisustvu novinara.
Što je više kleveta i laţi ...
duţe su nam informativne emisije.
Upalili smo televizore...
To je izazvalo ratni poţar.
Bio sam oĉevidac dogaĊaja.
Jedva ĉekam TV dnevnik da saznam šta se desilo.
Zbunio me je sastav vlade na TV.
Mislio sam da je u pitanju odjavna špica.
53
Mediji nerado izveštavaju o uspesima Vlade.
Ne moraju baš svi da znaju za našu bruku.
Strani novinari iznose
samo ono što vide.
Mi insistiramo na ĉinjenicama.
Pogledajte istini u oĉi.
Odmorite televizor.
54
VLADIMIR JOVIĆEVIĆ JOV
(1950)
Cajtnot dolazi na vreme.
Odigrao je najteţi potez.
Još odjekuje.
Figure su marionete u rukama majstora.
55
MILIVOJE JOZIĆ
(1932)
Demokratija je slobodno kretanje jezika.
Prošlost nam je pisana
zlatnim perom,
a sadašnjost
tupom olovkom.
Razgovori su bili korisni.
Jelo se i pilo dţabe.
56
DRAGIŠA KAŠIKOVIĆ
(1932)
Naša štampa prenosi
samo proverene neistine.
Niko ne moţe da nam prebaci
da preterujemo sa demokratijom.
Ne ĉudim dţse što laţete,
ali se ĉudim
što vam neki veruju.
Nismo hartija
da trpimo sve.
Zašto nas napadate,
tek smo trideset godina na vlasti?!
Našu ideologiju namećemo samo onima
koji neće da je prihvate.
Dali smo vam parole,
Vi se pobrinite za ostalo.
57
RADE KECOJEVIĆ
(1950)
Iz vaših usta u vaše uši.
Intervju se odvijao u najboljem redu:
novinar je postavljao pitanja
na koja je znao odgovor,
a intervjuisani je govorio o onome
što je odavno bilo reĉeno.
Oni ne laţu da govore istinu,
a ja ih laţem da im verujem.
58
GORAN KLJAJIĆ
(1955)
Televizijski tornjevi su spomenici Svevidu,
a televizijski ekrani su njegovi oltari.
Ne mogu jake reĉi,
ne mogu snaţne misli!
To je osnova slobode govora.
Rijeĉi bole jer istinu vole!
„U cara Trajana kozje uši“ –
kad je Trajan bio u prvom stoleću!
Vatikan nije TV studio
preko koga Bog šalje poruke vernicima!
Srpski Survivor je potpuno predvidljiv.
Najbolji će izbaciti prve.
Namazan je tako
da moţe stati u svako dupe!
59
ZORAN R. KOVAĈEVIĆ
(1950)
Istina nije samo vrhunsko naĉelo.
Ĉesto je i verbalni delikt.
Novinsko olovo lakše pogaĊa
i teţe ranjava od pušĉanog.
Laţ je osvetljena.
Senka joj pada na istinu.
Medijski mrak je više od metafore.
To je tragedija.
TV ekran toliko zraĉi
da zaslepljuje!
Istina je kolateralna ţrtva
medijske paljbe.
Toliko novinskih i TV-lica,
a mas-mediji bezliĉni!
Novinar.
Tragaĉ za novim vestima
ili samo njihov potpisnik?
60
Mediji ne smeju da nasednu
na narodno nezadovoljstvo.
Biće nezadovoljna vlast.
Više nema šta da se ĉita izmeĊu redova.
Mediji su providni.
Bezubom ĉitaocu novinari sve saţvaću,
pa neka to svari.
61
PAVLE KOVAĈEVIĆ
(1940)
Klanjajući se,
nismo ni primetili da se vladar promenio.
Sloboda govora,
pa to je apsolutna kontrola misli.
Glava ga je koštala glave.
Slobodu govora
podstiĉu i provokatori.
Svaka sila ima slabu taĉku
u koju se moţe ubosti
perom za pisanje.
Ostao sam pri svom mišljenju.
Drugi odoše dalje.
Niko ne govori ono što misli.
Svako se pravi pametniji.
62
UROŠ KOVAĈEVIĆ
(1975)
Cenzura će nestati
ĉim nestane medija.
Novinari se dele na podobne,
prodane
i pokojne.
To je novinar veteran.
Imao je sreće!
Istina boli.
Zato nas kljukaju laţima.
Televizija je najjaĉi halucinogen.
Najskuplje je istraţivaĉko novinarstvo.
Isplate te olovom.
Nezavisni novinar
zavisi samo od gazde.
63
VIŠNJA KOSOVIĆ
(1958)
Slobodu govora guši sloboda lajanja.
Nije dobro ćutati izmeĊu redova.
Poslušnoj glavi sve su kape dozvoljene.
Slobodna misao je kao ptica,
najĉešće je gaĊaju praćkom.
I kad joj presudite,
rijeĉ ne moţete staviti u tamnicu.
Istina je gola,
pa je prostituišu.
Je li demokratija
i lov na slobodu?
64
PETAR LAZIĆ
(1960)
Informacije moraju biti dostupne novinarima.
U protivnom bi mogle da dopru do javnosti.
Nema više tabu tema.
Pokopane su uz najviše poĉasti.
Govor o slobodi mišljenja je bio plodonosan.
Govorniku zadugo ništa sliĉno neće poći za rukom.
Nikada to o vama ne bih rekao,
ja ipak samo tako mislim.
Cenzor ne bi smeo da bude ĉovek jedne knjige.
Od njega se oĉekuju znatno veći rezultati.
A kad je vlast potegla svoje argumente,
nešto se u meni prelomilo.
Vaši stavovi za nas su zakon,
što smo u više navrata i sami primetili.
Novinar koji zna svoj posao
beleţi samo uspehe.
Otkako smo ukinuli cenzuru,
tuţilaštva rade bez ograniĉenja.
65
Nema tog lavirinta
kome mi ne moţemo da pronaĊemo ulaz.
Ja sam do kraja principijelan.
Sa svima se slaţem.
Nismo zaţmurili pred stvarnošću.
Samo nišanimo sa oba oka.
Toliko kreativnosti prilikom ĉitanja!
Vi niste obiĉan cenzor.
Toliko je politiĉki podoban
da o moralu nema ni govora.
Ne moţe nas da obmanjuje ko stigne.
Zna se ko se za šta izborio.
66
ILIJA LAKUŠIĆ
(1947)
Nema veće istine od one koja se uveliĉava.
Cilj bira sredstva informisanja.
Kako ćeš imati novine ako ih ne kupiš?!
67
DEJAN LOPIĈIĆ
(1939)
Autocenzura bi bila neprihvatljiva
da nije reĉ o kolektivnoj tvorevini.
Etiketa nije etika,
ali se ĉesto prilepi za nju.
Ako ĉitaš kako je napisano,
piši propalo!
Istina je dugo skrivana pod izgovorom
da joj preti opasnost.
Ćutanje je sasvim druga priĉa.
Teško da bi nas oĉi odvele
tamo gde su nas noge donele.
Narod je domišljat.
Razumeće i najnovija objašnjenja.
68
BOJAN LJUBENOVIĆ
(1972)
Naišao sam jutros
na jednog nezavisnog novinara.
Ubacio sam mu dvadeset dinara u šešir.
Veĉeras otvorite prozore
da vidite pomraĉenje Meseca,
a sutra otvorite novine
da vidite pomraĉenje pameti.
Ţao nam jer onih koji odbijaju
da se bave politikom.
Ne znaju šta dopuštaju!
Istina boli.
Pogotovo ako je sam povrediš.
Televiziju ne gledam,
ali pretplatu redovno plaćam.
Od dva zla izabrao sam manje.
Redovno gledam reklame.
To je moj doprinos potrošaĉkom društvu.
Cilj je ispred nas.
To je problem s njim!
69
BOŠKO MARINKOVIĆ
(1943)
Šuplje glave su najbolji prijemnici
za reĉi bez pokrića.
Ţuta štampa poznaje samo maksimu:
Hartija sve trpi.
Kod nas nema balova pod maskama,
jer su ĉeste konferencije za novinare.
70
ILIJA MARKOVIĆ
(1940)
Ko zna zna.
Ko ne zna, informisan je.
Probio sam medijsku blokadu.
Pucao sam u televizor.
Istinu o nama svet će saznati
pre ili posle TV dnevnika.
Nismo dugo ĉekali odgovor.
Usledio je pre pitanja.
Istina je bila najjaĉe oruţje.
Do pojave televizije.
Narodu treba reći pravu istinu,
a ne kako je bilo.
Nije istina tako velika
da bi se morala zaobilaziti.
Juĉe se nije moglo sve reći.
Danas se sve moţe prećutati.
Vest je taĉna.
Niko se ne usuĊuje da je saopšti.
71
Udarna vest bi bila još taĉnija
da je nije objavila drţavna televizija.
Teško je dozvati pameti narod
kome je televizija probila bubne opne.
Drţava je On.
Drţavna televizija – Ona.
Novinske patke gnezde se
na kukaviĉjim jajima.
Protok informacija zavisi od propusta.
Ne pijte iz poverljivih izvora.
Jasno je znaĉenje
dok ne usledi tumaĉenje.
Dobar glas se ĉuje
na daljinski.
Stalo nam je do istine.
Dalje ni makac.
Laţ je taĉka
u kojoj se seku dve istine.
72
TOMISLAV MARKOVIĆ
(1976)
Izvori informacija su nepouzdani,
pa moramo da izmišljamo.
Đavo mi ubacuje skaredne slike u glavu.
Posredstvom satelitskog TV programa.
Novinari drţavne televizije imaju smetnje
na vezama sa stvarnošću.
Svi nas izbegavaju.
Reklama ĉini ĉuda.
Blagostanje se širi sredstvima informisanja.
Izgubili smo medijski rat
jer u njemu nismo uĉestvovali.
Ne treba beţati od problema.
Dovoljno je zabiti glavu u pesak.
Neoĉešljane misli nastaju
u vunenim vremenima.
Jedno misle, a drugo govore.
Oĉigledno je da ne umeju da se izraze.
73
Delikt mišljenja je bezopasan.
Odnosi se na misleću manjinu.
Samo u ĉitulji nema sumnjivih lica.
74
SAVO MARTINOVIĆ
(1935)
Zvaniĉna verzija je demantovala dogaĊaje.
Ţuta štampa
najbolje ide na Bulevaru sumraka.
Da se ne laţemo:
mnogo se laţemo!
Cenzura ne traţi mnogo –
samo istomišljenika.
Razum je pobedio:
silu treba poštovati!
Dobra vest: pala je vlada.
Loša vest: ukazano je poverenje novoj.
Prvo je nastalo pitanje,
a onda smišljen odgovr.
Danas se na odgovor smišlja pitanje.
U pitanju je istina.
U odgovoru je laţ.
Verbalni delikt je ukinut.
Pazi šta pišeš!
75
Poentu u humoru toliko prikrivam
da ni policija ne moţe da je otkrije.
Za jezik mrţnje nemam reĉi.
Meni budilnik ne treba. Budi me savest.
Novinarsku patku je izmislila
jedna guska.
Ţut, a sklon padu.
Naše gore list.
Ako laţu mediji,
ni ja ne govorim istinu.
76
EKREM MACIĆ
(1966)
Od dvije poluistine moţe se napraviti
dobro obećanje.
Gledam ĉitulje i divim se slobodi štampe.
Ako prešutiš, sve si rekao,
ako rekneš, pola si prešutio.
Zaštitio sam svoje mišljenje
za neka bolja vremena.
Lupi glavom o zid!
I to je grafit!
Nije on kriv što informacija
ne moţe da pronaĊe njegov mozak.
Ono što sam vidio ne mogu da tvrdim,
a ono što nisam vidio – nije za priĉu!
77
DANICA MAŠIĆ
(1944)
Ne zavijajte stvari u novine.
One treba da ih otkriju.
Jezik mrţnje ima i svoje prednosti.
Vidi se.
Istina boli.
a laţ onemogućava postavljanje dijagnoze.
78
MILEN MILIVOJEVIĆ
(1943)
Informacija je proverena,
ali je vest neverovatna.
Ne samo drugi list,
okrenuo sam i drugu televiziju.
Sve što kaţete
moţe biti upotrebljeno
na nekoj televiziji.
„Ĉuvam belu hartiju za crnu hroniku”
– reĉe urednik.
Marketing je skup.
Nema više jeftine propagande.
Uzalud traţimo istinu.
Izašla je na videlo.
Ćutanje je zlato.
To je glavni izvor bogatstva sirotinje.
79
VESELIN MILIĆEVIĆ
(1953)
Šta sve trpi hartija –
blago toalet papiru!
Verovali ili ne –
oni laţu!
Imali smo svoje izvore informacija
dok ih nisu zatrovali!
80
DEJAN MILOJEVIĆ
(1959)
Izašla mi je slika u novinama,
mada je fotoreporter, zapravo,
slikao kontejner.
Poštovani gledaoci,
slikom smo na ulici,
a zvukom u streljani.
Rado gledam informativni program
drţavne televizije.
Jedino mi smeta ton.
Kakav ste vi patriota?!
Nemate ni televizor!
Narod je dobro informisan,
ali ne ume da poveţe ĉinjenice.
Novinara moţeš da kupiš,
a ne moraš,
a politiĉara moraš da izdrţavaš,
a ne moţeš.
Novinarske patke su otpevale labudovu pesmu.
81
DRAGUTIN MINIĆ KARLO
(1942)
Novinari su veliki kockari.
Sa ţivotom.
Istina ima hiljadu lica,
a novinar samo jedan obraz.
Od štampe moţe da se oslepi,
od radija da se ogluvi,
a od televizije da se oglupi.
I novinarsko olovo ubija.
Prvi javni servis su bila dva vrana gavrana.
Novinare ubijaju, zar ne?
A konji su ţivi i zdravi.
Televizija nas vodi kao ovce – na brojilo.
Istraţivaĉko novinarstvo je
kad tragaš za imenom svog gazde.
Novinarstvo je pravi poziv. Sudski.
I u navijaĉkom novinarstvu
ima grobara i cigana.
82
Gde god ima dima,
novinari ga popuše!
Novinari pošteni, a novine laţu!
Molim tajkune koji su pazarili novinare
da plate PDV.
Kod nas je cenzura prešla cenzus.
Satiru pišem
prekoraĉujući nuţnu samoodbranu.
83
DRAGOSLAV MITROVIĆ
(1964)
S televizije su nas izveli na ratište.
S televizorima smo se i vratili.
Bistre misli ne izviru
iz ispranog mozga.
Ko preţivi, priĉaće.
Kako smo ćutali.
84
MITAR MITROVIĆ
(1933)
Iako su u laţi kratke noge,
brţa je od istine.
Zbog TV sapunica
kod naših domaćica
najpopularniji je španski jezik.
Glas istine
laţima se kuje.
Nije vaţno šta o vama pišu.
Vaţno je ko to ĉita.
Ne znam zašto moj tata kupuje novine
kad stalno govori
da u njima nema šta da se proĉita.
Bolje ponekad upaliti sijalicu nego televizor.
Mrtva usta ne govore.
A imala bi svašta da kaţu.
85
SVETLANA MIĆIĆ PETROVIĆ
(1962)
Polupismeni ĉitaju medije,
pismeni i namere.
Novinske kolumne su sve bogatije:
vire iz sve dubljih dţepova.
Mediji su najefikasnija škola!
Uskoro ćemo umesto maternjim
govoriti jezikom latino-ameriĉkih serija.
86
RADMILO MIĆKOVIĆ
(1954)
Vremenska prognoza: Vreme je!
Istina nije ubijena.
U poslednjem trenutku je zaobiĊena.
Istini za volju, poĉeli smo da laţemo.
Izveštaj sa ratišta:
poštovani slušaoci, novih ţrtava,
na ţalost, nema!
Medijski rat su dobili bez krvi.
Ugušili su medije.
Vest o pobedi nad celim svetom
potresla nas je, obradovala
i prijatno iznenadila.
Vest o našoj pobedi nad svetom
preneli su svi humoristiĉki listovi.
Kad bi voĊi oduzeli televiziju,
mogao bi da se slika!
Da je car Lazar imao TV u rukama,
kakva bi tek to pobeda bila!
87
Štampa k`o štampa.
Ĉas prelom, ĉas fraktura!
Ţuto nam se piše!
88
IVKO MIHAJLOVIĆ
(1964)
Istina je na našoj strani.
Zato nas ovoliko pristiska.
Birajte reĉi!
Nismo u Skupštini!
89
DRAGOSLAV MIŠIĆ
(1948)
Što se piše krvlju,
popravlja se mastilom.
Istina će pobediti,
ali to nije razlog da dotle ne laţemo.
I najveće slobode govora
poĉele su zuckanjem.
Ĉovek je danas kompletno informisan:
od novina izmeĊu redova,
od televizije izmeĊu slika,
od govornika onim što su prećutali.
U svojim memoarima
ĉvrsta ruka je bila neţna i meka.
Da ne bi bila mrtvo slovo na papiru,
istina je cenzurisana.
Nije efikasno ţmuriti
pred ĉinjenicama koje se ĉuju.
90
JOVAN MOKRINSKI
(1955)
Ispiranje mozgova je bilo banja,
ali je tek televizija omogućila
kućno leĉenje.
Mislio bih ja svojom glavom,
ali je daljinski upravljaĉ pokvaren.
Piši kao što ćutiš!
IzmeĊu redova!
Propaganda vam je odliĉna!
Prosto da ne veruješ!
Ne brini, narode!
Sve će to televizija pozlatiti!
Javnost je sasvim upoznata,
ali dobro obavešteni krugovi
nisu u toku!
Lako je narodu da ima miran san
kad ga televizija svako veĉe uspavljuje
priĉama za decu!
91
NINUS NESTOROVIĆ
(1965)
Dragi novinari,
doĊite da preuveliĉate našu malu sveĉanost.
U našoj kući TV dnevnik pratimo u najvećoj tišini.
Iskljuĉen je i ton.
Taj novinar piše samo istinu.
Da mi je znati samo ko plaća tu budalu!
TV dnevnik je naša najbolja TV serija.
Ništa se ne zna.
Srećom, dobro smo informisani.
Nije dobro ćutati izmeĊu redova.
Ulepšajte istinu.
Nećete je valjda takvu izvesti pred narod.
IzmeĊu naše kanalizacione i TV mreţe
sadrţajno nema razlike.
Jedino što na TV-u
sve to lepše izgleda.
Ima listova koji objavljuju istinu,
ali njih niko ne ĉita.
92
Treba ĉitati samo reţimske listove.
Tu sve lepo piše.
Do istine je teško doći.
Ona je duboko u nama.
Teško da će pobediti istina.
Mi ne volimo da gubimo.
Ako ne gledate TV dnevnik,
vi ne znate koliko ste srećni.
Ne pišem ja dobro.
Ja pišem opasno.
Kazna je izvršena.
Televizor je ukljuĉen!
Iskljuĉite televizor –
dobićete bolju sliku!
Ĉuvajte televizor od pogleda –
da vam duţe traje!
Poslednje upozorenje:
poĉinje TV program!
Nije spreman za dijalog.
Ovo je njegova monodrama.
93
JOVO NIKOLIĆ
(1958)
I Evin list je bio reţimski.
UreĊivala ga je politika jednog ĉoveka.
Zabranjen ĉasopis je
naše gore list.
Demokratija je sloboda koja se otrgla kontoli.
Dlaka na jeziku je nit
koja povezuje sve dijalekte ovog podneblja.
Dobri novinari ţive kratko.
Nestanu posle prvih objavljenih ĉlanaka.
Lako je satiriĉarima da pišaju po svemu
kad im je izvor inspiracije uvjek pri ruci.
Satiriĉari kritikuju sve postojeće.
Pljuju, tako reći, po svemu što nemamo.
94
RAKO NIKĈEVIĆ
(1938)
Ne raduje me ako ne vide što vidim!
Prvo me ojadio radio,
a pored TV ostadoh i bez sebe!
Treba vjerovati
da će glava preteći noge!
95
ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ
(1975)
Prekidamo informativni program
zbog vaţnih vesti.
Istina je negde izmeĊu,
samo što je bliţa našoj strani.
Veza sa onim svetom nije uspostavljena.
Moraćemo nekog tamo da pošaljemo.
Ćutanje je zlato
koje se dobija ispiranjem mozga.
Ucara Trajana loš plastiĉni hirurg!
Sloboda je lepa reĉ
koju gvozdena vrata zatvaraju.
Mozak ste nam poremetili.
Sad je na prvom mestu.
Autocenzura je literarni harikiri.
Istina je na našem putu.
Moraćemo da je pregazimo.
96
Nećemo o pojedinostima.
Tiĉu se pojedinaca.
Piromani se posipaju pepelom!
97
DRAGAN OGNJANOVIĆ
(1972)
Dobru vest da je pucnjava prestala niko nije ĉuo.
Svi su ogluveli od detonacija.
Ako ti je televizor prozor u svet,
onda ţiviš u zatvoru.
Istina ponekad zvuĉi kao laţ,
pogotovo ako se izgovori u informativnom programu.
Televizija štiti narod.
Istina deluje porazno.
Mediji su slobodni,
kad god hoće mogu da prestanu sa radom.
Gledali ste vesti,
a slušali gluposti.
Istina je gola jer nema šta da skriva.
98
ĐORĐE OTAŠEVIĆ
(1959)
Otkud znam šta sam video!
Nisam ja prorok!
Na televiziji su govorili istinu.
Odmah sam pogodio
da je to skrivena kamera.
Nisam ĉuo da smo svi srećni!
A otkad ti je pokvaren televizor?
Mafijaš u novinama prvo pregleda ĉitulje.
Uvek se obraduje kad vidi da ga tamo nema.
U obdaništu iskljuĉuju televizor
kad poĉnu vesti.
Nisu to jaslice.
Ova laţ je nesumnjivo taĉna.
To je naš najpouzdaniji izvor.
Ubijen je novinar koji je pisao
o organizovanom kriminalu.
A i pre toga je pokazivao
samoubilaĉke sklonosti.
99
U današnjoj emisiji tumaĉićemo
jedan postmodernistiĉki roman,
ali ovo nipošto ne pokušavajte
kod svoje kuće.
Cenzura je zabranjena,
ali mi smo slobodoljubivi narod
koji prkosi zabranama.
Danas mi nije do istine.
Daj pivo!
Kad sam proĉitao zvaniĉno saopštenje
o onome što sam video,
shvatio sam koliko mi je vid oslabio.
Jedna od TV stanica
je prekršila izbornu tišinu.
Prikazali su kriminalistiĉki film.
Ovo je aforizam o autocenzuri,
ali sam izbacio nezgodne delove.
Kod nas teĉe med i mleko.
A snimljene su i druge reklame.
100
SRBA PAVLOVIĆ
(1942)
Tolika je sloboda govora,
da me je sramota da slušam.
Sve što nam rade,
uveĉe nas informišu u TV dnevniku.
Potrebno je pratiti štampu,
kao što ona prati nas.
Dnevna štampa deluje anahrono,
jer se istorija ponavlja.
Ĉitam izmeĊu redova.
Tu piše da ljudi nemaju šta da jedu.
Slobodno govorite istinu...
Niko vas ne sluša.
Zahvaljujući medijima,
slika o nama sasvim je promenjena.
Televizijska slika je namazana svim bojama.
Neprijatelj nikad ne spava.
Gleda naš TV dnevnik.
101
Onome što sam prećutao
imao bih još dosta da dodam.
Nekad je ţivot pisao romane,
a sad je usitnio, pa piše aforizme.
102
MILENKO PAJOVIĆ
(1953)
Kad se drţava mnogo meša,
masa postane kašasta!
Novine smanjuju broj strana.
Ne mogu ni one na sve strane!
Hleba i memoara!
103
RAŠA PAPEŠ
(1947)
Informacija da je narod srećan je taĉna,
a biće i srećniji kad to bude istina.
Teško je ovde biti objektivan,
ali to je naša realnost.
Neću da budem glasnik novog vremena.
Nisam ja mutav!
U obzir treba uzeti ĉinjenice
preko kojih je lako preći.
Svi su nas unapred preţalili,
pa nam loše vesti
ne mogu pokvariti raspoloţenje.
Teško je verovati objektivnom informisanju,
jer dogaĊaju nam se sve neverovatnije stvari.
Ovo je poštena kuća.
Zato je javna.
Evo baš ovde leţe
neoborive činjenice.
104
Otkako nemam cenzora u glavi,
više ne brinem.
Taj ţivi u ludnici.
Uspešno koristim svoj kapacitet.
Razum me je napustio,
ali sada imam policajca u glavi.
I bi potop,
ali se to vešto krilo
da ne bi procurilo u javnost.
105
DEJAN PATAKOVIĆ
(1941)
Mogao je on da govori i pametnije,
ali nije hteo da uznemirava javnost.
Slobodu govora kod nas imaju samo oni
koji nemaju šta da kaţu.
Sloboda štampe kod nas je najvidljivija
u zavodu za izradu novĉanica.
106
MILOVAN PETROVIĆ VERKIN
(1948)
Istina je relativan pojam.
Kod najjaĉih je najveća.
Prag tolerancije, a neprelazan!
Prvo, pa poslušno!
Radio Milevu potisnuo je
medijski javni servis graĊana.
Mediji nisu krivi.
Farma je naša karma.
Ugašeni mediji
svetle i iz mraka.
Buni se dijalog
zbog monopola monologa.
107
ZORAN T. POPOVIĆ
(1957)
Pazim šta govorim.
To je moje demokratsko pravo.
Uvek govorim istinu
Jer mi je jezik brţi od pameti.
Ugrizite se za jezik,
pa ćete videti
koliko je autocenzura bolna!
Vrši se rekonstrukcija verbalnog delikta.
Optuţenog upravo vuku za jezik.
Istina će pobediti.
Ali ĉija?
Istina je samo jedna,
a postoje i druga tumaĉenja.
Poĉeo je medijski rat.
Jedni druge bombarduju dezinformacijama.
Istina je bila gola.
Zato smo je prikrili.
108
Naši novinari su jataci istine.
Skrivaju je.
Istina nije izašla u javnost
da ne bi dobila publicitet koji ne zasluţuje.
Istina je pobedila
jer smo mi potcenili ĉinjenice.
Istina je samo jedna.
Nema je dovoljno za sve.
Replike su ukrštene reĉi.
Izvršeno je uspešno presaĊivanje mišljenja.
Pacijent se dobro oseća.
Oprostite što sam vas lagao.
To je bilo za opšte dobro.
109
DUŠAN PUAĈA
(1949)
Više nisam naivan.
Od celokupnog TV programa
verujem jedino reklamama.
Pacovi još nisu napustili brod.
O stanju na brodu informišu se preko
javnog servisa Srbije.
Moj prozor u svet ima samo ton.
Sliku puštam mašti na volju.
Na televiziji najviše volim reklame.
One mi raspaljuju maštu.
Kroz prozor u svet interneta
vide se Potemkinova sela.
Moj raĉunar je toliko star
da ga više ni virusi neće.
Ko nema u glavi,
ima na internetu.
110
MILIVOJE RADOVANOVIĆ
(1953)
Istinu o genocidu nad nama
nismo mogli ranije da objavimo
jer je ni mi nismo znali.
Mi se ne bojimo istine
i zato je samo mi znamo.
Samo mi govorimo istinu.
To svi mogu da potvrde.
Nismo ĉuli drugu stranu.
Dali smo joj mogućnost
da se brani ćutanjem.
Nismo ĉuli i drugu stranu
jer ne postoje dve istine.
Narod je nepogrešiv,
samo ga treba pravilno usmeriti.
Intelektualci treba da priĊu većini.
Više ljudi više zna.
Od pisanja se ne ţivi.
To je i nepismenima jasno.
111
Psujte, valjda se i vi nešto pitate!
Imao bih i ja šta da zamerim sebi,
ali sam tolerantan.
Otkad pazim šta priĉam.
osećam se slobodnije.
Svi smo krivi.
Meni, liĉno, imponuje
tako velika odgovornost.
Ćuti i umri!
Ne uznemiravaj javnost!
Napadati vrh znaĉi podrivati temelje.
Sada nam je mnogo lakše
jer znamo da tako treba.
112
DUŠKO RADOVIĆ
(1922)
Uskoro će poskupeti novine.
Sramota je što još nijednom
nisu poskupele zbog sadrţaja,
već uvek zbog poskupljenja hartije.
U Beogradu ima više tranzistora
nego ptica.
Ĉuli smo, dragi slušaoci,
da će biti bolje,
ali nisu hteli da nam kaţu
ni kome ni gde.
Hoće da nas iznenade,
ali nisu rekli ni koga ni kad.
Treba biti podozriv prema svima
koji još uvek kupuju i ĉitaju knjige.
To bi mogli biti oni koji veruju
novinama, radiju i televiziji.
Neki meĊu nama ne samo da ne gledaju
TV program već nemaju ni televizore.
Nikada nećemo misliti isto
ako svi ne budemo ĉitali,
slušali i gledali isto.
113
Ispod nas su velike košnice
savezne i republiĉke administracije.
Med će se deliti putem štampe,
radija i televizije.
Poznato je
da novinari ne znaju mnogo,
a i kada nešto znaju,
to nije ono što bi trebalo da znaju.
Naš sluĉaj je jasan.
Mi samo ne treba da govorimo
ono što govorimo
i ne treba da radimo
ono što radimo.
114
DRAGAN RAJIĈIĆ
(1960)
Na poĉetku beše reĉ.
Eto šta je prethodilo govoru mrţnje!
O nama se svašta priĉa,
ali mi nismo ništa ĉuli!
Gde je ćutanje zakon,
tu najgrlatiji samo šapuću!
U atmosferi opšteg ćutanja
doušnici imaju najviše posla!
Istina o nama bi se mnogo brţe
probijala u svet
da je i mi znamo.
Kod nas novinari ne samo da kratko ţive,
nego i ne umiru prirodnom smrću.
Cenzura je uvedena iz humanih pobuda,
ona će novinarima saĉuvati ţivot.
Pisac je opet ĉaĉkao meĉku.
Taj uvek radi na izvoru inspiracije!
115
Da štampa nije sve ovo izmislila,
to se ne bi ni dogodilo.
Sloboda misli nam je neograniĉena,
ali preko toga ne moţemo ići.
Verbalni delikt je ukinut prerano.
Mnogi još nisu nauĉili da pravilno misle.
Prvo iznesi svoje mišljenje,
pa ćeš posle da ćutiš.
Ono o ĉemu televizija nije izvestila
nije ni trebalo da nam se dogodi!
Ne moţemo biti zadovoljni
dostignutim stepenom informisanja.
Narod još ne zna kako mu je!
Da ne bih proizvoljno tumaĉio
ono što vidim svojim oĉima,
opet ću morati vas da citiram.
116
ZORAN RANKIĆ
(1935)
Zapaţam,
dakle, ne ţivim spokojno.
Pogledali smo istini u oĉi
i rekli joj da laţe!
Ćutanje je zlato
koje se po potrebi menja
za gotov novac.
I stav omekša
kad se na vatru stavi.
Moral je potreban kad ga nema.
Kada ga ima, nije.
Druge laţeš, sebe obmanjuješ.
Klupko ĉini i onaj
ko ga ne razmrsuje.
117
RADOMIR RACKOVIĆ
(1943)
Narodu ne treba saopštavati istinu.
Nije navikao.
Ko ne ide po svoje mišljenje,
doći će po njega!
Ne drţite ih za reĉ!
To je jedino što nemaju.
San mi je da budem realan.
Najteţe je poštenoj inteligenciji.
Treba dokazati i poštenje i inteligenciju.
Supruga i TV gledalac poslednji saznaju.
Kome više verovati:
TV dnevniku ili novĉaniku?
Ipak, dnevniku – lepša je slika.
Novinar: ĉovek od rijeĉi,
najĉešće pogrešno rasporeĊenih.
Televizija: ubica slobodnog vremena
koji, na ţalost, ima alibi.
118
Ne otvarajte usta pred mikrofonom
Ako nećete da zagrizete!
Istina: iznevjerena laţ.
119
VOJKAN RISTIĆ
(1966)
Kad novinar uĊe u politiku,
postane kuvar.
U praznoj glavi
lako je posejati mrţnju.
Demantovali su istinu.
Neistina ih ne pogaĊa.
Samo talentovan novinar
moţe da otvori
ograniĉenog politiĉara.
Onima što laju
ne treba frekvencija.
Tu su doušnici.
Ja lajem,
doušnik prevodi.
Dok je krupne ribe,
nema lovostaja.
BuĊenje naroda je bio veliki san!
120
Kad su ga promašili,
Shvatio je da je bio meta.
Lojalnom ne treba podmazivati!
Oštrom jeziku prvo izbiju zube.
121
MILAN R. SIMIĆ
(1959)
Gledam televizor,
ali ga ne ukljuĉujem.
Za preosetljive gledaoce
emitujemo sliku bez tona.
Neobjektivni mediji su konaĉno
u našim rukama.
Kad smo ukinuli cenzuru,
cenzore smo postavili za urednike.
Ne gledaj kao biraĉ u televizor!
Autocenzura je navika
od koje se Srbin teško odvikava!
Grize me savest.
Ubio sam cenzora u sebi!
Najteţe mi pada sloboda govora.
Nemam više šta da kaţem.
Cenzor je urednik iz senke!
122
Cenzura je jedina mana
današnje slobode štampe.
Više nema cenzure.
Sada tekstove kontrolišemo
iz zadovoljstva.
123
SLOBODAN SIMIĆ
(1963)
Vi, novinari, volite da provocirate!
Stalno nešto pitate!
Novinari su dosad samo pitali.
Vreme je da odgovaraju!
Imali su dobru obaveštajnu sluţbu.
Taĉno su znali kad će ko da umre.
Mi ne izveštavamo o poginulima,
jer to za nas nije vest.
U srpskom novinarstvu nešto smrdi.
Izgleda da im se na izvor informacija neko ukakio.
Drţavna televizija – javni servis tajne sluţbe.
Istina polako provejava.
Nadamo se i mećavi.
Pokvario mi se televizor.
Moraću da gledam bombardovanje kroz prozor.
To su špijunski mediji!
Izveštavaju o svemu što se dešava.
124
Gledam TV dnevnik,
a poĉeo sam i da se drogiram.
Nasmešite se, ovo je skrivena kamera,
mikrofon, bubica...
U televizoru ţive mali ljudi.
Moralno i intelektualno!
Otkad koristim novine
iskljuĉivo za pranje prozora,
znam šta se dešava oko mene.
Ja sam intelektualac, reĉe kompjuter.
Aforizam je grafit izmeĊu zidova.
RTS je javni servis.
Ali, tu se ništa ne moţe popraviti.
Reći ću vam u poverenju,
ali to neka ostane meĊu njima.
Piši propalo.
Ĉitaj kao što je napisano.
Neprijatelj nikad ne spava.
Stalno ĉita.
125
VLADAN SOKIĆ
(1963)
Vest o našoj pobedi prenosi se od uva do uva.
Da ne bi pukla bruka.
Štampa je u Srbiji slobodna.
Moţe da se kupi u svakoj trafici.
Novi ministar informisanja
prihvatio se nemogućeg zadatka.
Radiće na tome
da mediji još više laţu.
Demanti je usledio vrlo brzo.
Tako je laţ potvrĊena.
Televizija direktno prenosi rat.
Sa kolena na koleno.
Ubistvo je izazvalo oštru osudu javnosti.
Time se i sudija zadovoljio.
U sluĉaju nesreće,
razbijte prozor u svet!
Kad se glavom ide kroz zid,
grafiti se ispisuju krvlju!
126
Koliko je satiriĉar strog sudija,
toliko je blag egzekutor.
Da se ovaj narod za nešto pita,
ne bi imao komentara.
Oponirao sam samom sebi.
Da moje mišljenje ne bude usamljeno.
127
MIROSLAV SREDANOVIĆ
(1936)
Imamo pluralizam informacija.
Jedne da nam objave,
druge da nam to demantuju.
Politiĉari ne beţe od javnosti.
Spremni su da odgovaraju
na nameštena pitanja.
Novine nas zastrašuju.
Objavljuju ĉitulje, crnu hroniku i
– govore politiĉara.
Novine nisu površne.
To je duboka štampa.
I televiziji se potkradaju greške.
Katkad objavi nemontirani materijal.
Siromašni narod ne ĉita novine.
I tako nije obavešten da dobro ţivi.
Novine svašta objavljuju. Ĉak i istinu.
Ne govorim istinu.
Nisam više dete.
128
Imamo više izvora dezinformisanja.
Da niko jednostrano ne nasedne.
Vlastodršci ne ĉitaju novine.
Oni ih ureĊuju.
Nema više partijskih biltena.
Zamenila su ih sredstva informisanja.
Vlast je transparentna.
Sve više gluposti izlazi u javnost.
Vlastodršci su dostupni masama.
Dovoljno je pritisnuti na TV dugme.
Pokojnika nema u ĉituljama.
Ne voli da mu se ime pominje u novinama.
U istim novinama više ne pišu srodnici.
Sada su te novine privatizovane.
Dosetili su se da suzbiju istinu.
Uskratili su novinarima da piju vino.
Mnogi nezavisni novinari su dobili nagrade.
Koje ih obavezuju.
129
Vlastodršci spremno odgovaraju
na novinarska pitanja.
Dovoljno je da su pitanja nameštena.
Obavešteni smo o zbivanjima u svetu.
Raseljena deca su nam stalni dopisnici.
130
ZORAN S. STANOJEVIĆ
(1970)
Treba ukinuti slobodu govora.
Dosadilo mi je da slušam ţalopojke.
Ukinuli su slobodu govora.
Priĉi nikad kraja.
Istina je gola
i mi pred tim nećemo zatvarati oĉi.
Novinari sve znaju,
samo ne znaju kad će umreti.
Oni koji ne veruju svojim oĉima,
neka slušaju radio.
Lepa reĉ i gvozdena vrata otvara.
U tome je kvaka.
Svi tekstovi u kojima se predsednik veliĉa
sami po sebi su satira.
Novine sve više laţu,
a sve su tanje i tanje.
Sada znam ko laţe.
Televizija mi je otvorila oĉi.
131
Istina je na našoj strani,
a samo su laţi otišle u svet.
Vlasti drţe televiziju i policiju.
Oni mogu i milom i silom.
132
MILKO STOJKOVIĆ
(1959)
Eho njihovih govora
odjekuje obećanim brdima i dolinama.
Sve je kao u bajci.
Ĉak su i ale stvarne.
Najpre je napisao memoare,
a onda nije hteo da ih izneveri.
Zagolicala nas je istina,
pa su nas poĉešali po leĊima.
U poĉetku nisam verovao,
a posle nisam mogao da verujem.
I šaputanje je sloboda govora.
Ja o tebi, jao meni!
133
MIODRAG STOŠIĆ
(1982)
Nova rubrika u Dnevniku:
Neverovatno, ali ubedićemo vas.
Reportaţa o penzionerima je cenzurisana.
Zbog scena golotinje.
Teško je biti Diogen
u buretu baruta.
134
VITOMIR TEOFILOVIĆ
(1943)
Nema meda bez medija!
Samo tabloidi doseţu punu nezavisnost.
I od istine i od morala.
Šta će nama nezavisni mediji?!
Samo zavisni sve znaju iz prve ruke.
Zasad samo mi znamo da smo nebeski narod.
Ali, kad-tad medijska blokada će pući!
In medias yes!
Hvala cenzuri!
Ako rĊavi dogaĊaji zataje,
nisu se ni zbili.
Kad euforija piše,
apatija ĉita.
Da imam pare i medije,
bio bih dobrotvor i danju i noću.
Mediji su krivi za milion zloĉina.
Da nije novinara,
narod bi znao samo za zloĉine u komšiluku.
135
Gorke istine
i tabloidi izbegavaju.
Nije vest da se mi vratimo u svetsku zajednicu.
Vest je da se svetska zajednica vrati u nas.
Nema nas u svetskim medijima.
Odavno nismo usrali motku.
Istinu ne demantujemo
jer bismo joj povećali vaţnost.
Trake nisu dokaz!
Kamera je snimala i što treba i što ne treba!
Objavio sam frizirane memoare.
Šta će narodu ruţne istine?!
Nije to istina isplivala na videlo
već mehur od sapunice!
Nije dokaz što ste to liĉno videli!
U pustinji su ĉeste fatamorgane.
Mi imamo najveću slobodu govora.
Već drugom reĉenicom negiramo prvu.
U svim novinama ĉitamo isti feljton:
Izgubljeni – snaĎeni.
136
MILAN TODOROV
(1951)
Pre rata rasturao je partijsku štampu,
a posle rata ĉitave redakcije.
Kod nas nema cenzure,
ali to neodgovorni pojedinci koriste da kaţu
i ono što se ne sme.
Širio sam laţne vesti,
ali nisam ja kriv što sam pretplaćen
na javni televizijski servis.
Dragi gledaoci,
moraćemo da prekinemo
ekonomsko-propagndni program
i damo reĉ
predstavnicima vladajuće stranke.
I televizija mora od neĉega da ţivi.
Ĉitulja je cenzurisana
jer u njoj tu i tamo
provejava neosnovani pesimizam.
Odvajam od usta za novine.
Volim da proĉitam
kako mi je iz dana u dan
sve bolje.
137
Imali bi i naši novinari šta da kaţu,
ali su zauzeti pripremanjem
informativnih emisija.
138
ZORAN TUCAKOVIĆ
(1963)
Izvinite, nisam gledao sinoćni dnevnik –
koji je srpski nacionalni program za danas?
Kad god vas proĉitam,
poţelim da sam nepismen.
Ĉujte i – preĉujte!
Fabrike laţi rade za poznatog kupca.
Reţimsku štampu odlikuje visok stepen zagaĊenosti
izvora informacija.
Kolektivni zanos uzrokuje
individualne tragedije.
Ispran mozak ignoriše
grĉeve u stomaku.
139
MITAR TUCOVIĆ
(1948)
Oboţavam mali ekran.
Na njemu je predsednik u prirodnoj veliĉini.
Istina je da su u laţi kratke noge,
ali ni laţ više ne putuje pešice.
Laţu Srbi da nisu informisani.
Taĉno znaju za ĉije babe zdravlje ginu.
140
BRANA CRNĈEVIĆ
(1933)
Radio je omogućio da se glupost ĉuje,
a televizija i da se vidi.
Ubedili ste me,
ali vam ne verujem.
Ĉoveku je lakše objasniti da je srećan
nego da je sit.
Otkad sam ĉuo šta mislim,
ne verujem u ono što ĉujem.
Sadite uspehe po novinama.
Tamo najbrţe rastu.
Neprijatelj je budan, vi ste budni.
Ja ne mogu više da izdrţim, idem da spavam.
Piši kao što ćutiš.
141
SABAHUDIN HADŢIALIĆ
(1960)
Kaţu da će rata opet biti.
A i nije neka vijest.
Medijska sloboda je u privatnim rukama.
Dojuĉerašnjih prosjaka uma i duha.
Pola sata sinoćnjeg TV dnevnika FTV BiH
o kriminalu govore.
Dvadeset godina realiteta
ne moţe stati u pola sata.
142
ALIJA HODŢIĆ
(1988)
Brak je kao TV.
Ţivi od repriza.
Epitaf:
Ovdje poĉiva ĉovjek
koga su ubili u pojam.
Informacija –
to je ono što procuri!
143
ALEKSANDAR ĈOTRIĆ
(1966)
Novinari su podeljeni.
Jedne pozivaju na brifinge,
a druge na informativne razgovore.
Naši novinari su pratili svaku aferu
od poĉetka do kraja.
Sve dok ne bi nestali.
Ako je vlast uspela da ugasi taj list,
znaĉi da nije bio nezavisan.
Od novinara se zahteva da budu objektivni.
Da verno prenesu ono što im se naredi.
Sloboda mišljenja je garantovana ustavom.
Zar to nije dovoljno?
Istina je jedna.
Šta će nam onda više TV stanica?
Naša stvarnost se izopaĉila.
Nikakve sliĉnosti sa TV dnevnikom.
Ništa nije video, ništa nije ĉuo.
Najkraće reĉeno, novinar drţavne televizije.
144
Istina je na sredini.
Zato prva strada.
Gledaoci televizije su nezaštićeni svedoci.
Dobili smo medijski rat.
I mi smo poverovali u to što govorimo.
Reţim je sve medije stavio pod kontrolu.
Da novinari ne bi bili prepušteni
surovim zakonima trţišta.
Nestao je novinar
koji je pisao o organizovanom kriminalu.
On je uvek teţio senzacijama.
Novinar je poginuo
zbog neovlašćenog i nestruĉnog
rukovanja ĉinjenicama.
Suviše znam da bih se sluţio ĉinjenicama.
Da sam znao šta ću da izjavim za medije,
nikada to ne bih rekao.
Ja sam ţrtva medijskog rata.
Potpuno sam nepoznat.
145
Prenesite novinarima
da mi stvarnost lepše zamišljamo.
Imamo karikaturu od drţave
i narod bez reĉi.
146
DRAGAN ŠUŠIĆ
(1932)
Izgleda da mi se kvari televizor.
Emituje mi sve lošije vesti.
Ima dana kad mi se na televiziji
najviše dopadne odjava programa,
ali mora dugo da se ĉeka.
Štamparska greška:
preduzeće je proslavilo jubilej.
Izveštaj o vodostanju:
voda nam je do grla.
Hartija trpi sve,
ali mi smo je nadmašili.
Uvek treba govoriti istinu,
ali moraš paziti da te ona ne kompromituje.
Dobio sam odgovor na sva pitanja
koja sam smeo da postavim.
Meni niko ne preti.
Ne znam otkud taj potcenjivaĉki odnos?!
147
Znam da istina moţe da boli,
pa sam krenuo bezbolnim putem.
Ćutanje je zlato,
a bogami moţe biti i ţivot!
Uvek treba govoriti istinu,
ali moraš paziti da te ona ne kompromituje.
148
149
II
ĆUTANJE JE ZLATNO POLITIĈKO GLASILO.
Miodrag Stojanović Mios
150
PAVLE AĐANSKI
(1934)
Pored slobode govora,
postoji i pravo na ćutanje.
DRAGAN ALEKSIĆ
(1941)
Ĉitam izmeĊu redova
da me ne ubije prejaka reĉ.
RAŠA VELEBIT
(1942)
Istina je samo jedna.
Sve ostalo je taĉno.
GORAN VELJKOVIĆ
(1961)
Mnogo sam toga video u ţivotu.
Na televiziji.
151
ALEKSANDAR DOBROSAVLJEVIĆ
(1969)
Kompjuterske veze sa svetom su uspostavljene.
Prenesi dalje.
RADIŠA V. ĐOKIĆ
(1946)
Opasno je reći istinu onima
koji ţive od laţi.
ŢIVKO ĐUZA
(1953)
Novinar je krenuo tragom vijesti.
Nestao je bez traga.
MILJENKO ŢUBORSKI
(1938)
Šta mi vredi sloboda
bez uputstva za upotrebu?!
152
MIĆA ŢIVOJINOVIĆ
(1952)
Nismo daleko od istine.
Odmah iza laţi.
Štampa je slobodna.
Moţe da se kupi.
MILE ZORBAS
(1949)
Potemkin –
naivni preteĉa savremene televizije.
BORIVOJE ILIĆ
(1941)
Mi smo lakoveran narod.
Više im verujemo
nego što oni mogu da nas laţu!
153
DRAGAN KOPRIVICA
(1953)
Dobar ĉitalac otkriva šta je pisac hteo da kaţe,
a onaj najbolji –
šta je hteo da prećuti.
VLADIMIR KUSOVAC
(1929)
Kako da ĉujemo dobu vest
kad svakog drugog boli uvo?!
LJUBIŠA MANOJLOVIĆ
(1913)
Evo jedne proste reĉenice:
Situacija je sloţena.
ALEK MARJANO (Aleksije Marjanović)
(1935)
Neki više vole da otvore sajam knjiga
nego da otvore knjigu.
154
BODIN MARJANOVIĆ
(1963)
Ne uklanjaju više tragove za sobom
već tragaĉe.
VASKA JUKIĆ MARJANOVIĆ
(1935)
Najlakše je duboko uveriti
plitkog ĉoveka.
VELIBOR MARJANOVIĆ
(1965)
Zakon o informisanju
loš je samo u delu koji se odnosi na medije.
ALEKSANDAR MATIJAŠEVIĆ
(1948)
Nepismenima je lako.
Ne umeju da ĉitaju, još ako su gluvi i slepi!
155
ŢARKO MILOVANOVIĆ
(1947)
Odavno nisam video školskog druga.
Ja ne gledam televiziju,
a on ne silazi u narod.
TIMOŠENKO MILOSAVLJEVIĆ
(1948)
Sloboda mišljenja nam je bolja
od mišljenja o slobodi.
MILAN J. MIHAJLOVIĆ
(1966)
Reĉ neće imati slobodu
sve dok nam budu drţali slovo.
VESELIN MIŠNIĆ
(1954)
Laţ se najsigurnije oseća
u sluţbi istine.
156
RAJKO J. NOVAKOVIĆ
(1947)
Štampa je kod nas slobodna.
Moţe slobodno da izlazi.
DEJAN PATAKOVIĆ
(1941)
Sloboda štampe je kod nas najvidljivija
u zavodu za izradu novĉanica.
RADE PETKOVIĆ
(1960)
Novinari pišu da funkcioneri laţu.
Novinari pišu da se funkcioneri bespravno bogate.
Novinari svašta pišu o funkcionerima.
Sram ih bilo!
DUŠKO M. PETROVIĆ
(1948)
Kiosci su prevaziĊeni.
Vlada mnogo uspešnije rastura našu štampu.
157
RANKO PIVLJANIN
(1967)
Naše bulevarske štampe stide se i sokaci.
NEDELJKO RADLOVIĆ
(1946)
Da mu u spavaću sobu nisu doneli televizor,
ne bi imao sa kim da se bori i polemiše.
VELJKO RAJKOVIĆ
(1954)
Izvrću istinu da bi je sagledali sa svih strana.
MILORAD RANKOV
(1954)
Kod nas postoji slobodan protok informacija.
Pas laje – vetar nosi.
158
MIODRAG STOJANOVIĆ MIOS
(1928)
Lani ako smeš!
ZORAN SPASOVIĆ
(1960)
Naša štampa ima ĉlanke,
ali nema kiĉmu!
DEJAN TOFĈEVIĆ
(1971)
Iskopali smo još jedan TV kanal
u koji ćemo rado upadati.
MIĆA TUMARIĆ
(1949)
Informacije su laţne
dok ne poverujete u njih.
159
NENAD ĆORILIĆ
(1975)
Narod će uskoro videti koliko mu je bolje.
Vlada kreće u oštru medijsku kampanju.
ĐORĐE FIŠER
(1933)
- Ima li mesa?
- Nema.
- U novinama piše da ima.
- Onda kupite novine, tamo svega ima,
a i jeftinije je, samo se teţe ţvaće.
160
Karikatura anonimnog autora:
"Ubrano" 3. maja 2011. na manifestaciji "Pet minuta gromoglasne
tišine" na MeĊunarodnom Danu slobode govora.
161
Ţarko Trebješanin
MEDIJI ŠTITE NAROD OD - ISTINE
- Bane Jovanović, GORKI MED MEDIJA;
Aforizmi o medijima i novinarima -
Bane Jovanović i Vitomir Teofilović, dobri pozna-
vaoci srpske aforistike i sami aforistiĉari, sakupili su
preteţno savremene aforizme o medijima i novinarima
u Srbiji, te naĉinili atraktivnu i lepu knjigu Gorki med
medija. U ovoj po svom intelektualnom bogatstvu ras-
košnoj i dragocenoj knjizi, zamašan korpus od nekoliko
stotina aforizama grupisan je prema njihovim autorima,
najpoznatijim, etabliranim, ali i onim manje poznatim
srpskim aforistiĉarima. Na taj naĉin moţemo porediti
estetske, knjiţevne domete pojedinih naših aforistiĉara
u satiriĉnoj kritici medija i uţivati u njihovim lucidnim
uvidima i jeziĉkim bravurama.
Jedno drugo i drugaĉije grupisanje, analiziranje i
ĉitanje ove impresivne zbirke aforizama – po temama i
pojavama vezanim za medije (cenzura, manipulacija,
udvoriĉki odnos medija prema vlasti, „šminkanje stvar-
nosti”, odnos urednika i novinara prema politici, itd.),
162
razotkriće nam stanje i probleme u našim medijima, a
naroĉito onu njihovu skrivenu, tamnu stranu.
Istoriĉar, sociolog, antropolog, politikolog, knji-
ţevni teoretiĉar ili psiholog koji bude nauĉno, metodom
analize sadrţaja saopštenja uporedno analizirao aforiz-
me nastale u Srbiji u poslednjih dvadesetak godina, do-
ći će do mnogih zanimljivih i dragocenih podataka za
ove nauke. Naime, komparativna analiza predmeta afo-
ristiĉkih iskaza srpskih aforistiĉara tokom devedesetih
godina 20. veka i posle 2000. godine, u prvoj deceniji
21. veka, pokazaće neke znaĉajne promene u izboru
omiljenih tema naših satiriĉara. Razume se, neke opšte
teme kao što su ljudska glupost, laţi, prevare, licemerje
i sujeta vlastodrţaca, ostale su iste. Ali kada se pogleda
mapa glavnih, dominantnih tema u srpskom satiriĉnom
aforizmu, lako se uoĉava pomeranje fokusa, nestajanje
jednih i raĊanje drugih dominantnih tema, oĉigledno, u
skladu sa aktuelnim socijalnim i politiĉkim promenama
u srpskom društvu.
Ova pojava nije nimalo ĉudna, jer aforistiĉari ima-
ju vrlo osetljive i precizne senzore upravo za detektova-
nje glavnih, najbolnijih neuralgiĉnih taĉaka i urgentnih,
tipiĉnih društvenih problema u odreĊenom istorijskom
trenutku. Tako, recimo, tokom devedesetih godina proš-
log veka, u vreme reţima Slobodana Miloševića, domi-
nantne teme bile su: Veliki voĎa, nacionalizam, rat, rat-
na propaganda, Drţavana televizija, inflacija, beda, iz-
bori, izborna kraĎa, demonstracije, brutalnost policije,
zavisno sudstvo, itd., a kasnije posle Petooktobarskog
163
prevrata, sa dolaskom nove, demokratske vlasti, prevla-
davaju neke nove teme: ulazak u Evropu; transparent-
nost, demokratska tranzicija, privatizacija, tajkunizaci-
ja Srbije, organizovani kriminal, (ne)kultura dijaloga,
(ne)tolerancija, politička korektnost, neuspesi demo-
kratskih promena, itd.
Danas u Srbiji, hvala Bogu, oĉigledno nisu više
aktuelne teme kao što su brutalna izborna kraĊa, dikta-
tura, deifikovani VoĊa, ali mediji i medijska manipula-
cija su i dalje jedna od glavnih meta politiĉkog satiriĉ-
nog aforizma.
Muke sa cenzurom
Jedna od najvećih boljki medija je cenzura. Iz
straha za vlastitu sigurnost, slobodu, porodicu, ugodan
ţivot ili goli ţivot, urednici biraju informacije i prećut-
kuju one koje su „nezgodne”.
Ali, razume se, niko nije spreman da kaţe da u
Srbiji ima cenzure, jer je i ta istina neprihvatljiva i nep-
rijatna. Ovo negiranje, cenzurisanje postojanja cenzure
je zgodna meta za aforistiĉare i njihovu ironiju.
Nije taĉno da se kod nas kontrolišu novine.
To nigde niste mogli da proĉitate.
(Ratko Dangubić)
*
164
Cenzura je zabranjena,
ali mi smo slobodoljubivi narod
koji prkosi zabranama.
(ĐorĊe Otašević)
*
Nije nam potrebna cenzura.
Mi o vlasti, svakako, moţemo da kaţemo
sve najlepše.
(Ratko Dangubić)
Ako se nekada cenzura tu i tamo i pojavi to je
izuzetak koji se dešava samo iz potpuno opravdanih i
jakih razloga, o ĉemu govori sledeći aforizam:
Reportaţa o penzionerima je cenzurisana.
Zbog scena golotinje.
(Miodrag Stošić)
*
Urednik neke rukopise nije mogao da objavi
jer ima ţenu i decu.
(Aleksandar Baljak)
Kod nas više nema, kao nekada u doba socijaliz-
ma, partijskih komesara koji budno prate nastanak
novina i revnosno vrše svoj društveno odgovorni cen-
zorski posao. Danas, u demokratiji, kada je ukinuta
165
cenzura, taj vaţan posao sasvim dobro i dobrovoljno
obavljaju sami urednici i novinari.
Kad smo ukinuli cenzuru,
cenzore smo postavili za urednike.
(Milan R. Simić)
*
Informacije moraju biti dostupne novinarima.
U protivnom bi mogle da dopru do javnosti.
(Petar Lazić)
*
Kod nas nema cenzure,
ali to neodgovorni pojedinci
koriste da kaţu i ono što se ne sme.
(Milan Todorov)
Ako ima nešto što je još gore, još pogubnije za
slobodu medija od cenzure, to je nesumnjivo – autocen-
zura. Najbolji, najefikasniji i najdelikatniji (nevidljivi)
vid kontrole medija je upravo autocenzura jer u tom slu-
ĉaju cenzor (spoljašnji) je suvišan, pošto se on kao
unutrašnji cenzor već ugnezdio u glavi medijskog radni-
ka. Naime, novinar je sam svestan da ga urednik moţe
otpustiti, kazniti, da njegov medij moţe platiti veliku
novĉanu kaznu ako napiše istinu koja je nepoćudna, te
onda dobrovoljno odustaje od onoga što mu je osnovna
duţnost – obelodanjivanje istine.
166
Tek u sopstvenoj glavi
raĊa se cenzor pravi.
(Bane Jovanović)
*
Otkad sam ĉuo šta mislim,
ne verujem u ono što ĉujem.
(Brana Crnĉević)
Objektivnost i sloboda medija
Deklarativno svi se zalaţu za profesionalizam i
objektivnost medija. Urednici i novinari simuliraju, s
manje ili više uspeha, nepristrasnost i politiĉku neut-
ralnost. Svoje stranaĉke preferencije i ideološku sub-
jektivnost kriju kao zmija noge. Ali naši lucidni satiri-
ĉari ne mogu se zavarati, oni sa ironijom i sarkazmom
razotkrivaju i izvrgavaju ruglu ovu glumljenu „objek-
tivnost” medija.
Izbegavaju se izjave oĉevidaca –
TV ne ţeli da bude subjektivna.
(Rade Jovanović)
*
Informacija treba da bude objektivna,
ali ne po svaku cenu.
(Goran Gaćeša)
167
Narodu treba reći pravu istinu,
a ne kako je bilo.
(Ilija Marković)
*
Informativni sistem ostavlja graĊane bez šanse.
Ili ih ubija istina, ili podleţu dezinformaciji.
(Raša Papeš)
A kada je reĉ o slobodi medija danas, tu postoji
jedna zabrinjavajuća pojava. „Sloboda” medija pretvo-
rila se u svoju karikaturu, u anarhiĉno i haotiĉno reĊa-
nje jedne pored druge istine i laţi, mudrosti i gluposti,
normalnosti i patologije, rasizma i tolerancije, lucidnih
analiza i senzacionalistiĉkih traĉeva, a sve pod izgovo-
rom „neka se ĉuje svaĉije mišljenje”! Sve je, toboţ u
ime slobode relativizovano do apsurda i besmisla. Po-
kazalo se da ukoliko ima više TV i radio stanica, više
novina i listova u kojima se moţe ĉuti i proĉitati mnoš-
tvo razliĉitih mišljenja, utoliko se bitna istina, vaţno
mišljenje teţe moţe probiti. Od sveopšte, zaglušujuće
buke, graktanja, buncanja, bulaţnjenja, lupetanja i brb-
ljanja u jedan glas, gotovo je nemoguće razaznati razu-
man glas i ĉuti neku artikulisanu, mudru i kritiĉku reĉ.
Sve se moţe reći slobodno, jer će se i onako izgubiti u
medijskoj galami, a i jer niko više ne mari za kritiĉku
reĉ.
168
Slobodno govorite istinu...
Niko vas ne sluša.
(Srba Pavlović)
*
Slobodu govora guši sloboda lajanja.
(Višnja Kosović)
*
Doĉekali smo i mi slobodu mišljenja.
Jebe nam se šta ko misli.
(Srba Pavlović)
Televizija, moć manipulacije
i sejanja iluzija
Od svih medija televizija je najmoćnija, najuti-
cajnija i otud je, s pravom, najviše i na udaru duhovite
kritike satiriĉara. Drţavna televizija u doba reţima
Slobodana Miloševića bila je glavna uzdanica, temelj
i najmoćnije oruţje nedomokratske, autoritarne vlasti.
Ona je ĉitavu deceniju modelovala mozak „dragih gle-
dalaca” i huškala ih na rat. Ta reţimska drţavna tele-
vizija, tzv. Slobovizija, bila je otud velika i dragocena
inspiracija za najbolje srpske aforistiĉare. Slobodan
Simić, virtuoz satiriĉnog, crnohumornog aforizma, sa
izvrsnim smislom za tananu samoironiju, napisao je
169
antologijski aforizam koji su studenti nosili kao parolu
u protestima '96-97godine. On glasi:
Gledam TV Dnevnik, a počeo sam i da se drogiram.
O pogubnom, ubitaĉnom dejstvu ove, po zlu ĉu-
vene, orvelovske drţavne televizije sjajno govori i ĉu-
veni aforizam Ilije Markovića:
Šta vredi što će ukinuti smrtnu kaznu
kada će nam ostati drţavna televizija.
Ali i mnogi drugi vrsni srpski aforistiĉari s us-
pehom su se ogledali u ovoj oblasti, oštreći pero i da-
nas na ovoj zahvalnoj temi. To je razumljivo jer je te-
levizija bila i ostala jedan od stubova vlasti kao moć-
no i opasno sredstvo masovne kontrole umova nesreć-
nih gledalaca.
Nekad se silom osvajala vlast.
Nije bilo televizije.
(Milan Beštić)
*
Gledaoci televizije su nezaštićeni svedoci.
(Aleksandar Ĉotrić)
*
170
Upalili smo televizore...
To je izazvalo ratni poţar.
(Rade Jovanović)
Televizija je izazov.
Opasno je nagnuti se kroz taj prozor.
(Bane Jovanović)
*
Istina je bila najjaĉe oruţje.
Do pojave televizije.
(Ilija Marković)
Pa, ipak, istini za volju, nije sve tako crno, televi-
zija ne mora na sve ljude da ima tako veliku moć, neki
pojedinci su imuni na njen uticaj.
Televizija na mene nema nikakav uticaj.
Moje selo još nije dobilo struju.
(Rade Đergović)
O smišljenoj, planskoj i veštoj medijskoj mani-
pulaciji ljudima, o „ispiranju mozga” i sistematskom
prepariranju uma TV slikom i reĉju, pisali su mnogi
od vrhunskih srpskih aforistiĉara.
Dobili smo medijski rat.
I mi smo poverovali u to što govorimo.
(Aleksandar Ĉotrić)
171
*
Televizor je prozor u svet
kroz koji gledamo tuĊim oĉima.
(Milovan Vitezović)
Nova rubrika u dnevniku:
Neverovatno, ali ubedićemo vas.
(Miodrag Stošić)
*
Ne samo da šišam ovce,
ja ih i informišem!
(Nenad Vuĉetić)
Da nam nije televizije, mi bismo ţiveli i dalje
uţasno, u siromaštvu, duhovnoj bedi i neslobodi. Ova-
ko, zahvaljujući njoj, sve je u najboljem redu, ţivimo
u demokratskoj, najslobodnijoj, najsrećnijoj i najbo-
ljoj drţavi.
Nisam ĉuo da smo svi srećni!
A otkada ti je pokvaren televizor?
(ĐorĊe Otašević)
*
Izgleda da mi se kvari televizor.
Emituje mi sve lošije vesti.
(Dragan Šušić)
172
O televizijskom resetovanju stvarnosti i optimis-
tiĉkom reprogramiranju mišljenja gledalaca, piše i
Srba Pavlović. On ironiĉno veli:
O voĊi mislim sve najlepše,
ali od drţavne televizije
ne mogu da doĊem do reĉi.
I jedan drugi izvrsni satiriĉar, Rade Jovanović je na
svoj dobro poznati britki i sarkastiĉni naĉin, takoĊe
izvrsno raskrinkao samu suštinu drţavne televizije, a
to je njen otuţno sladunjavi optimizam. Zato on toboţ
oduševljeno uzvikuje:
Prošao sam ceo svet,
ali nigde narod ne ţivi bolje
nego na našoj televiziji.
Biti novinar - kobno zanimanje
Najmraĉnija strana odnosa tajkuna, kriminala-
ca, izvršne vlasti i tajnih sluţbi, s jedne strane, i medi-
ja i novinara, s druge, jeste ugroţavanje rada i ţivota
novinara. Naši novinari su i pre i posle demoktratskih
promena bili zastrašivani, maltretirani, pa ĉak i ubija-
ni. Posebno su ugroţeni novirari koji se bave tzv. is-
traţivaĉkim novinarstvom, tj. koji pokušavaju da ra-
zotkriju mutne mahinacije u procesu privatizacije,
173
poreklo novca tajkuna ili da razotkriju krupne transak-
cije organizovanog kriminala. Naši satiriĉari na svoj
satiriĉni naĉin skreću paţnju javnosti na ovu bitnu te-
mu i ne dopuštaju da se zaboravi nezahvalna uloga i
tragiĉna sudbina hrabrih novinara u našem društvu.
Kod nas novinari ne samo da kratko ţive,
nego i ne umiru prirodnom smrću.
(Dragan Rajiĉić)
*
Novinar je poginuo
zbog neovlašćenog i nestruĉnog
rukovanja ĉinjenicama.
(Aleksandar Ĉotrić)
*
Ubijen je novinar koji je pisao
o organizovanom kriminalu.
A i pre toga je pokazivao
samoubilaĉke sklonosti.
(ĐorĊe Otašević)
*
Naši novinari su pratili svaku aferu
od poĉetka do kraja.
Sve dok ne bi nestali.
(Aleksandar Ĉotrić)
174
*
Sloboda štampe je zagarantovana.
To mogu da potvrde preţiveli novinari.
(Vesna Denĉić)
Naši aforistiĉari, koji su ne samo satiriĉari već
ĉesto i novinari, pošto dobro poznaju medije iznutra, o
najbolnijim problemima medija i teškog, pa i opasnog
novinarskog rada, govore sa ljutom ironijom, ciniz-
mom i gorkim sarkazmom.
Šta će nam toliko nezavisnih radio i TV stanica?!
Istina je samo jedna.
(Rade Jovanović)
*
Taj novinar piše samo istinu.
Da mi je znati samo ko plaća tu budalu!
(Ninus Nestorović)
*
To su špijunski mediji!
Izveštavaju o svemu što se dešava.
(Slobodan Simić)
*
Danas mi nije do istine.
Daj pivo!
(ĐorĊe Otašević)
175
*
Ako je vlast uspela da ugasi taj list,
znaĉi da nije bio nezavisan.
(Aleksandar Ĉotrić)
Malo je reći da mi celovito informišemo javnost.
Mi dosta toga i dodamo.
(Aleksandar Baljak)
*
Javnost je dobro upoznata
sa svim što se od nje krije.
(Milovan Vitezović)
*
Samo tabloidi doseţu punu nezavisnost.
I od istine i od morala.
(Vitomir Teofilović)
Udvorištvo medija /sejanje optimizma
Ako je odmah posle petog oktobra 2000. godine
postojala bojazan da će naši satiriĉari i aforistiĉari u
demokratiji ostati bez hleba, sada posle više od deset
godina taj strah se pokazuje kao potpuno iracionalan,
neopravdan i suvišan. Verujem da to na najbolji naĉin,
ubedljivo pokazuju i ovi sjajni aforizmi o medijima
nastali u doba procvata demokratije i medijskih slobo-
176
da. Sudeći po njima mediji i dalje manipulišu, prepari-
raju mozak graĊana, seju optimizam, udvaraju se
vlastodršcima, prikrivaju istinu i verno sluţe vlasti i
tajkunima. A satiriĉari? Oni i dalje rade svoj posao. I
to sjajno.
Sadite uspehe po novinama.
Tamo najbrţe rastu.
(Brana Crnĉević)
*
Sredstva informisanja imaju punu slobodu
u dokazivanju da nam je najbolje.
(Milovan Vitezović)
*
Od novinara se zahteva da budu objektivni.
Da verno prenesu ono što im se naredi.
(Aleksandar Ĉotrić)
*
Drţavna televizija – javni servis tajne sluţbe.
(Slobodan Simić)
*
Znaĉajnu ulogu u TV ima montaţa.
(Slobodan Duĉić)
177
Sve u svemu, mediji i dalje prikrivaju ruţnu isti-
nu, „friziraju” stvarnost, ulepšavaju je, seju iluzije, a
aforistiĉari nemilosrdno razotkrivaju njihove laţi i ob-
mane.
178
BELEŠKA O AUTORIMA
Branislav Bane Jovanović, novinar i satiriĉar,
roĊen je 1935. godine u Novom Sadu, diplomirao ju-
goslovensku i svetsku knjiţevnost na Filozofskom
fakultetu u Beogradu.
Objavljene knjige satire: Vidi izlaz pa uĎi (1979);
Post scriptum (1995); Mrak na sunce (1997); Igra
zglavkara (1998); Dinja pukla (2000); Partija se igra
do mata (2001); Uvir (2009).
Predstava Dinja pukla (1980) na Krugu 101 Na-
rodnog pozorišta u Beogradu.
Vaţnija priznanja i nagrade za satiru: Krokodil,
Moskva, 1974; za Turnir duhovitosti, Politika, 1977;
Radoje Domanović (Udruţenje knjiţevnika Srbije,
1996); Za ţivotno delo – Zaduţbina Radoje Domano-
vić, 2001; Zlatni jeţ, 2008; Diploma za najbolji tekst
na prostoru Ex-Yu: Čehov od humoreske do satirične
priče, Sarajevo, 2010.
Posebna priznanja: Knjiţevna nagrada Pera To-
dorović (1997) za dramu Banket Pere Todorovića i
plaketa Pera Todorović (2011).
Zastupljen u antologijama satire, prevoĊen na
više jezika.
179
Vitomir Teofilović, knjiţevnik, roĊen 1943,
diplomirao na Katedri za svetsku knjiţevnost Filološ-
kog fakulteta u Beogradu.
Objavio knjige aforizama Dole crni petak (1978),
Primeri optimizma (1989), Drţavni cirkus (1989), Srbi
i ostatak sveta (2006), Orvel neće proći (2008); anto-
logije aforizama Vrag i šala – pola stoleća srpskog
aforizma (2000), rusko izdanje Ĉert i šutka (2003) i
Slučajni uzorak – antologija savremenog satiričnog
aforizma (2006); zbirka pesama Sunce iznutra (1992);
knjiga eseja Hiperborejci na Sumatri (2002)...
Vaţnija priznanja: Povelja Jeţa, Zlatna kaciga,
Radoje Domanović, nagrada za najbolju novinsku kri-
tiku satire, nagrada za esejistiku Ivan Šop, nagrada
Dragiša Kašiković, Zlatna značka Kulturno-prosvetne
zajednice Srbije za trajan doprinos srpskoj kulturi,
povelja Satira-festa za ukupan doprinos srpskoj sati-
ri...
Aforizmi zastupljeni u antologijama i zbornicima
na dvadesetak jezika.
180
Bane Jovanović
Vitomir Teofilović
GORKI MED MEDIJA
Aforizmi o novinarstvu
Karikature:
Jugoslav Vlahović i Novica Kocić
Elektronsko izdanje:
2. izmenjeno i dopunjeno izdanje
1. april 2012. br. 113. - Dodatak
© ETNA - Elektronski ĉasopis za satiru
www.aforizmi.org/etna
Urednik
Vesna Denĉić
