Embed Size (px)
Citation preview
AUTOBUSKE STANICE
ELEMENTIAUTOBUSKE STANICE
STANI^NIPRETPROSTOR
PUTNI^KAZGRADA
AUTOBUSKIPROSTOR
KORISNICI AUTOBUSKIH STANICA
1.1.
Putnici, pratioci, i posetioci. Putnici, pratioci, i posetioci. 2.2.
Osoblje zaposleno na autobuskoj stanici.Osoblje zaposleno na autobuskoj stanici.3.3.
Voza~ko osoblje.Voza~ko osoblje.
Korisnici jedne autobuske stanice su veoma razli~iti i oni se razlikuju po broju, koncentraciji, vremenu zadr`avanja, ciljevima i zahtevima.
Da bi se izvr{ilo utvr|ivanje strukture i kapaciteta autobuske stanice, neophodno je detaljno definisati njene korisnike i utvrditi njihove zahteve.
Sve korisnike autobuske stanice mo`emo, sobzirom na njihove zahteve podeliti u tri osnovne grupe:
ZAHTEVI PUTNIKA, PRATIOCA I POSETILACA
1.1.
Prijem i otprema ovih korisnika sbobzirom na na~in dolaska.Prijem i otprema ovih korisnika sbobzirom na na~in dolaska.2.2.
Kupovina ili rezervacija karata, informisanje, ~uvanje prtljaga,Kupovina ili rezervacija karata, informisanje, ~uvanje prtljaga,
neophodno zadr`avanje, upotreba toaleta i sl.neophodno zadr`avanje, upotreba toaleta i sl.
3.3.
Ukrcavanje ili iskrcavanje putnika i sme{tanje ili preuzimanje pUkrcavanje ili iskrcavanje putnika i sme{tanje ili preuzimanje prtljaga.rtljaga.
Zahtevi ovih korisnika jedne autobuske stanice su veoma sli~ni i
mogu se podeliti u dve osnovne grupe:
A) Osnovne
u koje spadaju:
1.1.
Ugostiteljske usluge, usluge u prodavnicama, ostale usluge, zabaUgostiteljske usluge, usluge u prodavnicama, ostale usluge, zabava, va, higijena i sl.higijena i sl.
B) Prate}e
u koje spadaju:
ZAHTEVI OSOBLJA ZAPOSLENOG NA
AUTOBUSKOJ STANICI
1.1.
Parking prostor za vozila zaposlenih,Parking prostor za vozila zaposlenih,2.2.
Odgovaraju}i radni prostor,Odgovaraju}i radni prostor,3.3.
Topli obrok,Topli obrok,4.4.
Toalet i dr.Toalet i dr.
Osoblje zaposleno na autobuskoj stanici ima svoje zahteve, koje je neophodno zadovoljiti kako bi se obezbedilo normalno funkcionisanje stanice, i u te zahteve spadaju:
ZAHTEVI VOZA^KOG OSOBLJA
1.1.
Perone za prijem i otpremu autobusa,Perone za prijem i otpremu autobusa,2.2.
Parking prostor za autobuse,Parking prostor za autobuse,3.3.
Predstavni{tvo svog preduze}a,Predstavni{tvo svog preduze}a,4.4.
Potrebu za kra}im ili du`im odmorom i toaletom.Potrebu za kra}im ili du`im odmorom i toaletom.
Voza~ko osoblje koje obavlja prevoz putnika, ima svoje zahteve, u odnosu na autobusku stanicu i u te zahteve spadaju:
OSNOVNE TEHNOLO[KE CELINE
AUTOBUSKE STANICE
ELEMENTIAUTOBUSKE STANICE
STANI^NIPRETPROSTOR
PUTNI^KAZGRADA
AUTOBUSKIPROSTOR
Stani~ni pretprostor, predstavlja prostor ispred autobuske stanice koji ima cilj da obezbedi prihvat i otpremu korisnika autobuske stanice i njegov sadr`aj zavisi od na~ina dolaska korisnika na stanicu.
STANI^NIPRETPROSTOR
STAJALITAJGPP-a
TAXISTAJALI[TA
PE[A^KESTAZE
PARKING ZAAUTOMOBILE
Putni~ka zgrada, je prostor u koj se sme{ta osnovni i prate}i sadr`aj, koji obezbe|uju prijem korisnika stanice sa stani~nog pretprostora i otpremu prema autobuskom prostoru.
PUTNI^KA ZGRADA
OSNOVNI SADR@AJ PRATE]I SADR@AJ
UGOSTITELJSTVO
TRGOVINA
USLUGE
INFORMACIJE
PRODAJA KARATA
HOL
TOALET ZABAVA
GARDEROBA HIGIJENA
Autobuski prostor, predstavlja deo autobuske stanice koji ima cilj da obezbedi prihvat i otpremu autobusa uz istovremeno ukrcavanje i iskrcavanje putnika , sme{taj i preuzimanje prtljaga.
AUTOBUSKIPROSTOR
PERONI ZADOLAZAK
PERONI ZAODLAZAK
PARKING ZAAUTOBUSE
UTVR\IVANJE VELI^INA NEOPHODNIH ZA
OPTIMIZACIJU STRUKTURE I KAPACITETA AS
1.1.
Utvr|ivanje strukture autobuske stanice, {to podrazumeva Utvr|ivanje strukture autobuske stanice, {to podrazumeva odre|ivanje elemenata koj }e u}i u sastav stanice.odre|ivanje elemenata koj }e u}i u sastav stanice.
2.2.
Utvr|ivanje kapaciteta, {to podrazumeva ore|ivanje potrebnog Utvr|ivanje kapaciteta, {to podrazumeva ore|ivanje potrebnog broja pojedinih elemenata koji su u sastavu stanice. broja pojedinih elemenata koji su u sastavu stanice.
Dva osnovna zadatka koj se postavljaju prilikom dimenzionisanja autobuske stanice jeste jesu:
DEFINISANJE MERODAVNE VELI^INE ZA
DIMENZIONISANJE AS
Osnovna polazna veli~ina za dimenzionisanje autobuske stanice jeste broj putnika u protekloj godini, na osnovu koje se odre|uje merodavan broj putnika qα, izra`en brojem putnika na ~as.
Pored ove osnovne polazne veli~ine, va`no je poznavati i broj posetilaca i pratilaca, odnosno uzeti u obzir njhov uticaj na dimenzionisanje autobuske stanice.
Merodavni broj putnika, zavisi prvenstveno od ukupnog broja putnika i njihove raspodele pojavljivanja u posmatranom vremenskom periodu (po satima, danima i mesecima).
Du`im posmatranjem promene broja putnika na autobuskim stanicama utvr|eno je da ova promena ima svoju zakonitost i da se pona{a po normalnoj razpodeli.
DISTRIBUCIJA KORISNIKA AUTOBUSKE STANICE PO ELEMENTIMA KOJE KORISTE
Putnici, pratioci i posetioci pose}uju razli~ite elemente autobuske stanice, i to zavisi od njihovog vremena zar`avanja, potreba i navika.
Utvr|ivanjem distribucije korisnika autobuske stanice na njene elemente dobija se njihovo optere}enje, {to je osnov za prora~un
potrebnih kapaciteta.
Sobzirim na karaktrer distribucija korisnika mo`e biti:
Op{ta Op{ta –– razvrstavanje korisnika na osnovni i prate}i sadr`aj, razvrstavanje korisnika na osnovni i prate}i sadr`aj, ~ime se dobija procenat korisnika po sadr`aju,~ime se dobija procenat korisnika po sadr`aju,Detaljna Detaljna –– razvrstavanje korisnika na pojedine elemente razvrstavanje korisnika na pojedine elemente osnovnog ili prate}eg sadr`aja.osnovnog ili prate}eg sadr`aja.
OP[TA DISTRIBUCIJA KORISNIKA U ODLASKU
OP[TA DISTRIBUCIJA PUTNIKA U DOLASKU
DETALJNA DISTRIBUCIJA PUTNIKA U DOLASKU
DETALJNA DISTRIBUCIJA PUTNIKA U ODLASKU
DETALJNA DISTRIBUCIJA PUTNIKA U TRANZITU
DETALJNA DISTRIBUCIJA PRATIOCA I POSETIOCA
BROJ PRATILACA I POSETILACA
Broj pratioca i posetioca koji pose}uju elemente autobuske stanice, i to zavisi od :
Tipa autobuske stanice Tipa autobuske stanice –– za prigradski ili me|ugradski saobra}aj,za prigradski ili me|ugradski saobra}aj,Lokacije,Lokacije,Sadr`aja iSadr`aja iVeli~ine grada.Veli~ine grada.
Analizom srtukture korisnika autobuske stanice, utvr|eno je da postoji odre|en broj putnika koji putuju svakodnevno ili veoma ~esto i oni su definisani kao dnevni migranti.
Dnevni migranti su specifi~na kategorija korisnika autobuske stanice, i veoma je va`no utvrditi njihov procenat u ukupnom broju korisnika iz razloga {to oni imaju specifi~ne zahteve.
ODNOS BROJ PRATILACA I POSETILACA I BROJA DNEVNIH MIGRANATA
Sa porastom broja dnevnih migranata broj posetilaca opada!
SREDNJE VREME BORAVKA KORISNIKA NA AUTOBUSKOJ STANICI
Vreme zadr`avanja korisnika autobuske stanice je veoma zna~ajno za odre|ivanje strukture i kapaciteta elemenata autobuske stanice. Du`e vreme zadr`avanja zahteva bogatiji sadr`aj i ve}e kapacitete elemenata.
Tipa autobuske stanice ,Tipa autobuske stanice ,Sadr`aja iSadr`aja iVeli~ine grada.Veli~ine grada.
Prose~no vreme zadr`avanja korisnika autobuske stanice zavisi od
slede}ih faktora:
RASPODELA KORISNIKA AUTOBUSKE STANICE NA PRATE]I SADR@AJ
Kori{}enje elemenata prate}eg sadr`aja autobuske stanice zavisi,
pre svega od:
Vremena boravka na autobuskkoj stanici,Vremena boravka na autobuskkoj stanici,Spremnosti i mogu}nost putnika da tro{i novac,Spremnosti i mogu}nost putnika da tro{i novac,Brojnosti i atraktivnosti ponu|enog sadr`aja.Brojnosti i atraktivnosti ponu|enog sadr`aja.
POTRO[NJA U PRATE]EM SADR@AJU
UTICAJNI PARAMERI NA KAPACITET
ELEMENATA AUTOBUSKE STANICE
Kapaciteti elemenata koj se nalaze u osnovnom i prate}em sadr`aju autobuske stanice zavisi od velikog broja faktora, a me|u najva`nije spadaju:
Broj korisnika u jedinici vremena,Broj korisnika u jedinici vremena,Vreme opslu`ivanja,Vreme opslu`ivanja,Verovatno}a opsluge,Verovatno}a opsluge,Broj mesta za ~ekanje,Broj mesta za ~ekanje,Vreme ~ekanja na uslugu i Vreme ~ekanja na uslugu i Broj jednovremenih polazaka autobusa.Broj jednovremenih polazaka autobusa.
KOEFICIJENT JEDNOVREMENIH POLAZAKA AUTOBUSA
z z –– srednji broj mesta u autobusu (put / bus),srednji broj mesta u autobusu (put / bus),γγ
--
koeficijent iskori{}enja autobusa,koeficijent iskori{}enja autobusa,aa
nn
–– broj jednovremenih polazaka (bus / h),broj jednovremenih polazaka (bus / h),qqαα
–– merodavni broj putnika (put / h).merodavni broj putnika (put / h).
Broj jednovremenih polazaka autobusa znatno uti~e na raspodelu i
grupisanje putnika u okviru posmatranog sata.
Koeficijent jednovremenih polazaka autobusa izra~unava se preko slede}eg izraza:
α
γδq
az n⋅⋅+=1
Sa pove}anjem broja jednovremenih polazaka pove}ava se potreba za povea}anjem kapaciteta elemenata autobuske stanice!
METODE ZA IZRA^UNAVANJE KAPACITETA ELEMENATA AUTOBUSKE STANICE
Prilikom izra~unavanja potrebnih kapaciteta pojedinih elemenata autobuske stanice, neophodno je uskladiti zahteve korisnika i interese vlasnika.
Prihvatljivo re{enje za izra~unavanje optimalnih kapaciteta dobija se primenom teorije masovnog opslu`ivanja, jer procesi koji se pojavljuju na autobuskoj stanici imaju potpune karakteristike ove teorije.
Primena teorije masovnog opslu`ivanja podrazumeva ispunjenje slede}a tri uslova:
korisnici dolaze u intervalima jedan po jedan,protok korisnika je stacionaran,pojava jednog korisnika nezavisna je od drugog.
IZRA^UNAVANJE KAPACITETA PARKIRALI[TA ZA PUTNI^KE AUTOMOBILE
Analizom ankete korisnika koji na autobusku stanicu dolaze putni~kim automobilima utvr|uju se parametri na osnovu kojih se izra~unava
potreban broj parking mesta.
Razlog dolaskana parking
Procenatkorisnika
Ispra}aj putnika 44,11Do~ek putnika 29,91Kupovina karata 11,90Poslovno 9,59Neizja{njeno 5,45
Vreme zadr`avanjana parkingu
Procenatkorisnika
do 1 min 36od 1 do 15 min 30od 15 do 30 min 16od 30 do 45 min 5od 45min do 1 h 4od 1 h do 2 h 6preko 2 h 3
Rezultati do kojih se do{lo tokom analize navode na zaklju~ak da
je potrebno podezbediti tri vrste prostora za parkiranje: stajali{ta, parking za kratkotrajno zadr`avanje (do 1h) i parking za du`i period (preko 1h).
Osnovna ulazna veli~ina za prora~un kapaciteta parkirali{ta autobuske stanice je broj vozila u merodvavnom ~asu (16 – 18 h).
Qm = Qm = qqαα
++
00
–– merodavni broj korisnika,merodavni broj korisnika,d d –– procenat korisnika koji dolazi automobilom,procenat korisnika koji dolazi automobilom,νν
–– prose~an broj ljudi po automobilu (put / voz),prose~an broj ljudi po automobilu (put / voz),δδ
–– koeficijent jednovremenih polazaka autobusa.koeficijent jednovremenih polazaka autobusa.
Broj korisnika parkig mesta izra~unava se preko slede}eg izraza:
)/( hvozdQmp ν
δλ ⋅⋅=
Broj ljudi koj }e tra`iti informacije zavisi od: tipa stanice, broja ostalih informacija, veli~ine grada i potreba za daljim putovanjem.
Qm = Qm = qqαα
++
00
–– merodavni broj korisnika,merodavni broj korisnika,kk
1 1 –– procenat korisnika koji tra`e informacije,procenat korisnika koji tra`e informacije,
h h –– procenat korisnika koji tra`e {alterske informacije,procenat korisnika koji tra`e {alterske informacije,δδ
–– koeficijent jednovremenih polazaka autobusa.koeficijent jednovremenih polazaka autobusa.
Broj korisnika {altera za informacije izra~unava se preko slede}eg izraza:
min)/(601 korhkQm
i⋅⋅⋅
=δλ
IZRA^UNAVANJE KAPACITETA [ALTERA ZA INFORMACIJE
Polazni podatak za izra~unavanje potrebnog broja {altera za prodaju karata predstavlja vreme potrebno za kupovinu karte jednog putnika.
qqαα
–– merodavni broj putnika (put / h),merodavni broj putnika (put / h),ηη
–– koeficijent kupovine vi{e karata od strane jednog korisnika,koeficijent kupovine vi{e karata od strane jednog korisnika,δδ
–– koeficijent jednovremenih polazaka autobusa.koeficijent jednovremenih polazaka autobusa.
Broj korisnika {altera za prodaju karata izra~unava se preko slede}eg izraza:
min)/(60
korqpk η
δλ α
⋅⋅
=
IZRA^UNAVANJE KAPACITETA [ALTERA ZA PRODAJU KARATA
Ovo vreme direktno zavisi od sistema izdavanja karata koji mo`e biti: rukom pisane karte, karte sa unapred napisanim informacijama i izdavanje karata pomo}u kompjutera.
Prilikom izra~unavanja dimenzija hola autobuske stanice neophodno je da se njegov prostor podeli na nekoliko povr{ina i to: prostor za sedenje, kretanje izme|u sadr`aja, za formiranje redova ispred {altera.
aa
nn
–– broj jednovremenih polazaka (bus / h),broj jednovremenih polazaka (bus / h),z z –– srednji broj mesta u autobusu (put / bus),srednji broj mesta u autobusu (put / bus),qq
00
–– broj pratilaca i posetilaca (kor / h),broj pratilaca i posetilaca (kor / h),pp
0 0 –– procenat kori{}enja osnovnog sadr`aja.procenat kori{}enja osnovnog sadr`aja.
)/(1 00 jednovremkorq
pqzaK nC ⎟⎟⎠
⎞⎜⎜⎝
⎛ ⋅+⋅⋅=
α
γ
IZRA^UNAVANJE DIMENZIJA HOLA -
^EKAONICE
Osnovni parametar za izra~unavanje dimenzije hola je jednovremeni broj ljudi u merodavnom periodu koji se izra~unava preko slede}eg izraza:
Osnovni podatak za izra~unavanje kapaciteta garderobe je merodvani broj putnika, sa napomenom da treba uezeti u obzir ~injenicu da se na garderobi istovremeno pojavljuju putnici u dolasu i odlasku.
qqαα
–– merodavni broj putnika (put / h),merodavni broj putnika (put / h),g g –– procenat putnika koji koristi garderobu,procenat putnika koji koristi garderobu,bb
pp
–– broj prtljaga po putniku.broj prtljaga po putniku.
Potreban kapacitet garderobe izra~unava se preko slede}eg izraza:
min)/(korbgq pg ⋅⋅⋅= δλ α
IZRA^UNAVANJE KAPACITETA GARDEROBE
Merodavna veli~ina za izra~unavanje kapaciteta toaleta je merodvani broj putnika, uve}an za broj pratilaca i posetilaca.
mm
–– merodavni broj korisnika (kor / h),merodavni broj korisnika (kor / h),w w –– procenat korisnika koji koristi toalet.procenat korisnika koji koristi toalet.
Potreban kapacitet toaleta izra~unava se preko slede}eg izraza:
min)/(60
korwQmt
⋅⋅=
δλ
IZRA^UNAVANJE KAPACITETA TOALETA
Naosnovu rezultata istra`ivanja do{lo se do ~injenice da se dolazak autobsa na autobusku stanicu, pona{a prema zakonitostima Poissonove raspodele,
{to zna~i da se pri prora~unu koristi teorija masovnog opslu`ivanja.
δδ
’’ –– koeficijent jednovremenih dolazaka autobusa,koeficijent jednovremenih dolazaka autobusa,γγ
’’ –– koificijent iskori{}enja autobusa u dolasku.koificijent iskori{}enja autobusa u dolasku.
Da bi se odredio broj perona potrebno je odrediti broj autobusa koji dolazi u nekom merodavnom periodu, a koji se izra~unava se preko
slede}eg izraza:
min)/(60 '
'
busz
qpd γ
δλ α
⋅⋅⋅
=
IZRA^UNAVANJE BROJA PERONA ZA DOLAZAK
Naosnovu rezultata istra`ivanja do{lo se do ~injenice da dolazak
autobsa na perone za odlazak nema nikakvih zakonitostim {to zna~i da nemo`e da se koristi teorija masovnog opslu`ivanja.
νν
–– vreme ranijeg dolazaka autobusa na peron (min),vreme ranijeg dolazaka autobusa na peron (min),εε
–– koificijent iskori{}enja perona.koificijent iskori{}enja perona.
Red vo`nje i vreme ranijeg postavljanja autobusa na perone odre|uju broj perona za odlazak koji se izra~unava preko slede}eg izraza:
)(60
peronaz
qEεγ
νδα
⋅⋅⋅⋅⋅
=
IZRA^UNAVANJE BROJA PERONA ZA ODLAZAK
Gotovo kod svake me|ugradske autobuske stanice postoji potreba za parkiranjem autobisa izme|u dolaska i slede}eg odlaska po redu vo`nje.
rr
–– procenat autobusa koji odlazi na parking prostor.procenat autobusa koji odlazi na parking prostor.
Dolazak autobusa na parking prostor ima zakonitost identi~nu koja je utvr|ena kod perona za dolazak, pa se izra~unavanje kapaciteta parkinga za autobuse vr{i preko slede}eg izraza:
)/('
'
hbusz
rqpBUS γ
δλ α
⋅⋅⋅
=
IZRA^UNAVANJE KAPACITETA PARKINGA ZA AUTOBUSE
Veliki uticaj na prora~un kapaciteta ima vreme zadr`avanje autobusa na parkingu koje je veoma razli~ito, o ~emu treba voditi ra~una.
Pored utvr|ivanja broja i kapacita pojedinih elemenata autobuske
stanice , tehnolo{ki projekat autobuske stanice podrazumeva i njihovo dimenzionisajnje i prostorni razme{taj.
DIMENZIONISANJE ELEMENATA AUTOBUSKE STANICE I NJIHOV RAZME[TAJ
DIMENZIONISANJE ELEMENATA PUTNI^KE ZGRADE
DIMENZIONISANJE ELEMENATA AUTOBUSKOG PROSTORA
[ALTERI ZA INFORMACIJE
[alter za informacije mo`e biti zaseban ili u sklopu {altera za prodaju karata, {to zavisi od veli~ine autobuske stanice. [alter za informacije sastoji se od dva dela, deo za sme{taj radnika i deo prostora u holu za formiranje reda ~ekanja.
Da bi se obezbedila normalna komunikacija i odgovaraju}i konfor,
pri pru`anju usluge, minimalna {irina {altera za informacije mora iznositi 1 m, dok du`ina prostora za ~ekanje, po jednom korisniku iznosi 0,5 m.
[ALTERI ZA PRODAJU KARATA[alteri za prodaju karata dimenzioni{u se prema istom principu, stom razlikom {to je potrebna {irina ne{to ve}a i ona minimalno iznosi 1,5 m, dok du`ina po jednom korisniku ostaje ista 0,5 m.
Formiranje reda ~ekanja ispred {altera mo`e biti koso, koje se primenjuje kod manjih autobuskih stanica sa manjim brojem {altera, i upravno, kod ve}e autobuske stanice.
^EKAONICAPrilikom dimenzionisanja ~ekaonice neophodno je obezbediti tri zasebna dela, odnosno prostora i to: prostor za formiranje reda ~ekanja ispred {aaltera, prostor za sedenje i prostor za kretanje.
Dimenzionisanje prostora za formiranje redova
uskla|uje se sa kapacitetima {altera i minimalno navedenim dimenzijama.
Dimenzionisanje i organizovanje prostora za sedenje
mo`e biti izvedeno na razne na~ine, sa stolovima ili bez nijh, sa prostorom za prtljag i sl. Minimalne dimenzije jednog mesta za sedenje su 0,9 x 0,7 m.
Dimenzionisanje i organizovanje prostora za kretanje
izvodi se tako da se obezbede nesmetani tokovi korisnika autobuske stanice izme|u njenih elemenata.
Potrebne dimenzije {irine prostora za kretanje zavise od veli~ine srednjeg toka korisnika autobuske stanice koji se meri u broju korisnika na jedan metar u jednom minutu (P.M.M)
GARDEROBA
Dimenzionisanje garderobe uslovljeno je procentom korisnika koji
koriste garderobu autobuske stanice, odnosno od izra~unatog kapaciteta.
Pri dimenzionisanju garderobe treba posebno voditi ra~una da je broj redova za slaganje prtljaga po visini ograni~en na maksimalno ~etiri, i da je nepododo da visina pulta za preuzimanje prtljaga bude 0,45 m.
TOALET
Prostor predvi|en za toalet deli se najpre na `ensk i mu{ki deo,
stom razlikom {to se mu{ki deo prostora deli na tri prostora (deo sa kabinama, pisoarima i predprostor za pranje ruku). @enski prostor deli se na dva dela, stim {to je prostor sa kabinama ve}ih dimenzija.
Osnovne dimenzije kabine su 1 x 1,4 m, a prostora za pranje ruku
0,9 x 1,0 m.
PERONIPeroni su mesta na kojima se obavlja kontakt izme|u putnika i autobusa, kao i autobusa i autobuske stanice. Peroni su veoma va`an element autobuske stanice, jer njen kapacitet i nivo usluge zavisi upravo od brojnosti, opremnjenosti i konfiguracije
perona.
Svaki peron sastoji se iz dva dela i to putni~ki i autobuski
deo perona, sa napomenom da oni moraju biti fizi~ki odvojeni u cilju za{tite putnika.
Naj~e{}i vid za{tite putnika je denivelisanje, odnosno uzdizanje
putni~kog dela prerona, u odnosu na autobuski deo.
Prilikom prostornog dimezionisanja perona mora se voditi ra~una da se zadovolje zahtevi korisnika autobuske stanice i to voza~a i putnika.
Zahtevi koje imaju voza~i su: da su lako pristupa~ni, komforni i
pregledni i da postiji poseban prostor za manevrisanje a poseban za kretanje autobusa.Zahtevi koje imaju putnici odnose se na bezbednost i konfor a t osu pre svega: bezbedan prilaz vratima autobusa, bezbedno kretanje oko autobusa, da putni~ki deo perona bude pokriven, da postoje klupe
za sedenje, priru~ne prodavnice i sli~no.
Prostorno dimezionisanje perona podrazumeva i izbor odgovaraju}eg tipa perona koji zavisi od: oblika razpolo`ivog prostora, namene (dolazak ili odlazak) `eljene za{tite putnika, polo`aja putni~ke zgrade isl.
IZBOR TIPA PERONA
VRSTE PERONA
PRAVOLINIJSK TESTERASTI ZUP^ASTI ^E[LJASTI
Ovakav tip perona koristi se uglavnom na ve}im autobuskim stanicama kao dolazni peron, iz razloga {to omogu}ava lak prilaz i lako iskrcavanje putnika, dok je jedini nedostatak preuzimanje prtljaga sa leve srane autobusa.
PRAVOLINIJSKI TIP PERONA
Dimenzionisanje ovakvih perona podrazumeva podrazumeva obezbe|enje prostora za peron, traku za manevrisanje i traku za kretanje.
Ovakav tip perona koristi se uglavnom za perone u odlasku, iz prostog razloga {to zahtevaju znatno manju du`inu za sme{taj jednog perona. Sobzirom na ugao postavljanja postoje ~etiri tipa ovih petona:
TESTERASTI TIP PERONA
tip A pod uglom od 45tip A pod uglom od 4500,,tip B pod uglom od 60tip B pod uglom od 6000,,tip C pod uglom od 120tip C pod uglom od 12000,,tip D specifi~ni, pod uglom od 45tip D specifi~ni, pod uglom od 4500..
Svaki od navedenih perona ima svoje karakteristike, odnosno prednosti i nedostatke!
Ovakav tip perona omogua}ava nesmetan i bezbedan prilaz prednjim
vratima, dok prilaz zadnjim vratima i prtlja`niku zahteva silazak putnika na kolovoz, {to nije bezbedno.
TESTERASTI PERON – TIP “A”
Prilaz autobusom je jednostavan i lak, pa je iz tih razloga prihva}en od strane voza~a. Sme{taj ovog tipa perona zahteva najmanju du`inu ali i znatno ve}u {irinu trake za manevrisanje.
Ovakav tip perona omogua}ava nesmetan i bezbedan prilaz prednjim
i zadnjim vratima, kao i prtlja`niku sa desne strane, dok prilaz sa prtlja`niku sa leve strane zahteva silazak putnika na kolovoz, {to nije bezbedno.
TESTERASTI PERON – TIP “B”
Prilaz autobusom je jednostavan i lak, pa je iz tih razloga prihva}en od strane voza~a. Sme{taj ovog tipa perona zahteva ve}u du`inu, ali
i znatno manju {irinu trake za manevrisanje pa se iz tih razloga koristi kod prostora u obliku pravougaonika.
Ovakav tip perona omogua}ava poziciju autobusa sli~nu kao kod perona tipa “B”, stom razlikom {to se ulazak i izlazak vr{i hodom unapred pa se
naziva prolazni.
TESTERASTI PERON – TIP “C”
Specifi~nost ovog perona je u tome {to je univerzalni, odnosno mo`e da se koristi za dolazak i odlazak. Sme{taj jednog perona zahteva veoma veliku du`inu, pa se iz tih razloga koristi veoma retko.
Ovakav tip perona omogua}ava poziciju autobusa istu kao kod perona tipa “A”, odnosno pod uglom od 450, stom razlikom {to je sa svih strana opkoljen pe{a~kim delom, ~ime je pru`ena maksimalna za{tita putnika.
TESTERASTI PERON – TIP “D”
Prilaz autobusom je ote`an i zahteva znatno ve}u pa`nju pri prilazu, pa je iz tih razloga neprihva}en od strane voza~a. Sme{taj ovog tipa perona zahteva najmanju du`inu ali i znatno ve}u {irinu trake za
manevrisanje.
Ovakav tip perona omogua}ava poziciju autobusa pod uglom od 900, i bezbedan prilaz prednjim vratima, dok prilaz zadnjim vratima i prtlja`niku zahteva silazak putnika na kolovoz, {to nije bezbedno.
ZUP^ASTI PERON
Sme{taj ovog tipa perona omogu}ava da se smesti najve}i broj perona po du`in, ali sa druge strane, najve}i prostor za manevrisanje.
Ovakav tip perona omogua}ava poziciju autobusa istu kao kod zup~astih, stom razlikom {to je sa svih strana opkoljen pe{a~kim delom, ~ime je pru`ena maksimalna za{tita putnika.
^E[LJASTI PERON
Sme{taj ovog tipa perona omogu}ava da se smesti najve}i broj perona po du`in, ali sa druge strane, najve}i prostor za manevrisanje.
Razme{taj perona u okviru jedne autobuske stanice mo`e biti organizovan na vi{e na~ina {to zavisi od:
ORGANIZACIJA PERONA U OKVIRU AUTOBUSKE STANICE
izgleda i mogu}nosti lokacije,izgleda i mogu}nosti lokacije,broja potrebnih perona ibroja potrebnih perona imogu}nosti prilaza autobusa i putnika.mogu}nosti prilaza autobusa i putnika.
Pri izboru polo`aja perona na autobuskoj stanici moraju se ispuniti odre|eni zahtevi, kao {to su:
tokovi putnika moraju biti {to kra}i,tokovi putnika moraju biti {to kra}i,tokovi putnika nesmeju da se presecaju sa tokovima vozila itokovi putnika nesmeju da se presecaju sa tokovima vozila iputanja kretanja od putni~ke zgrade do najudaljenijeg perona putanja kretanja od putni~ke zgrade do najudaljenijeg perona nesme biti du`a od 150 m.nesme biti du`a od 150 m.
Razme{taj perona u okviru jedne autobuske stanice prema “A” tipu koristi se kod malih autobuske stanice, sa malim brojem perona sa u`im i
duga~kim prostorima.
ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA -
TIP “A”
Sa pove}anjem broja potrebnih perona neminovno je da se, u cilju
boljeg iskori{}enja prostora, jedan broj pepona (naj~e{}e dolazni) postave pod izvesnim uglom, kako bi se ujedno skratilo pe{a~enje putnika.
ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA -
TIP “B”
Dalje pove}anje broja potrebnih perona zahteva dodatno “lomnjenje perona”, odnosno potrebu da se dolazni i jedan broj odlaznih pepona postave pod izvesnim uglom.
ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA -
TIP “C”
U koliko je raspolo`iv prostor predvi|en za sme{taj perona kvadratnog oblika, odnosno, ukliko prostor ima ve}u {irinu, racionalno iskori{}enje prostora dobija se ako se peroni postave u lu~nom ili polukru`nom obliku.
ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA -
TIP “D”
U slu~aju da raspolo`iv prostor ima veoma veliku {irinu i ujedno
veoma malu du`inu, racionalno iskori{}enje prostora dobija se ako se peroni postave slede}em obliku:
ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA -
TIP “E”
Prednost ovakvog razme{taja perona ogleda se u tome {to omogu}ava odvajanje prigradskog i me|ugradskog saobra}aja, a nedostatak je
nedovoljan prostor za dolazne perone.
Ako raspolo`iv prostor ima ima veoma veliku {irinu ali ne{to ve}u du`inu, u odnosu na predhodni prostor, racionalno iskori{}enje prostora dobija se ako se peroni postave slede}em obliku:
ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA -
TIP “F”
Ovakav razme{taj perona otklanja nedostatak nedovoljnog prostora
za dolazne perone.
Kod ve}ih autobuskih stanica, sa ve}im brojem perona, neophodno je izvr{iti “vi{estruko lomnjenje” krive po kojioj se razme{taju petoni, odnosno racionalno iskori{}enje prostora dobija se ako se peroni
postave slede}em obliku:
ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA -
TIP “G”
Sme{taj perona u vidu vi{e paralelnih podu`nih ostrva, omogu}ava
da se na odgovaraju}em prostoru smesti najve}i mogi}i broj perona.
ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA -
TIP “H”
Me|utim ovakav razme{taj perona ima jedan veliki nedostatak u tome {to se stvara konflikt izme|u putnika i autobusa, a pored toga ote`ano je i snala`enje putnika.
Sme{taj perona oko sve ~etiri sprane putni~ke zgrade omogu}ava da se na odgovaraju}em prostoru smesti najve}i mogi}i broj perona, ali
uz uslov da se ne ugrozi kretanje putnika.
ORGANIZACIJA RAZME[TAJA PERONA -
TIP “I”
Ovakav razme{taj perona je povoljan i izrazloga {to omogu}ava njihovo razvrstavanje po pravcima, zatim za prigradski, me|ugradski i tranzitni saobra}aj.
Lokacija autobuske stanice zavisi od:
PRINCIPI RAZME[TAJA AUTOBUSKIH STANICA
veli~ine grada,veli~ine grada,tipa autobuske stanice,tipa autobuske stanice,tokova kretanja putnika do i od autobuske stanice,tokova kretanja putnika do i od autobuske stanice,razvijenosti JGPPrazvijenosti JGPP--a,a,osobine prevoznih sredstava,osobine prevoznih sredstava,mre`e gradskih saobra}ajnica imre`e gradskih saobra}ajnica istepena tranzita na ostale vidove saobra}aja (`. stanica, aerodrstepena tranzita na ostale vidove saobra}aja (`. stanica, aerodrom).om).
Pored navedenog pri izboru lokacije autobuske stanice neophodno je razmatrati zahteve svih u~esnika u tehnolo{kom procesu i to su:
zahtevi putnika,zahtevi putnika,zahtevi prevoznika izahtevi prevoznika izahtevi grada i stanovni{tva.zahtevi grada i stanovni{tva.
Zahtevi i potrebe koje putnici imaju prema razme{taju autobuske stanice izra`avaju se preko osnovnih parametara putni~kog prevoza, kao {to su:
ZAHTEVI PUTNIKA
vreme putovanja,vreme putovanja,u~estalost,u~estalost,pouzdanost,pouzdanost,komfor,komfor,vreme pe{a~enja,vreme pe{a~enja,presedanje ipresedanje icena.cena.
Preduze}a koja vr{e prevoz putnika imaju jedinstvene zahteve poznate od davnina a to su pre svega:
ZAHTEVI PREVOZNIKA
popuna kapaciteta ipopuna kapaciteta imanji tro{kovi pri prevozu.manji tro{kovi pri prevozu.
Maksimalno zadovoljenje ovih zahteva prevoznika ostvari}e se ako
se poznaju i ispune potrebe i zahtevi putnika.
[to se ti~e prostornog rasporeda autobuske stanice, prevoznicima
je u interesu da ona bude sme{tena u onom delu grada u koji se lako prilazi autobusima, da se izbegne prolaz kroz centralne delove grada, zatim da se nalazi blizu glavnih saobra}ajnica i sl.
[to se ti~e zahteva grada i samih stanovnika prema lokaciji autobuske stanice oni su dosta razli~iti i veoma kontradiktorni.
ZAHTEVI GRADA I STANOVNI[TVA
Pojava ve}eg broja autobusa u u`em centru grada predstavlja problem za slu`be koje se bave regulisanjem saobra}aja u gradu, me|utim,
lociranje AS na periferiji grada zahteva obezbe|enje novog prevoznika za prevoz putnika po istom kvalitetu.
Isti stav po pitanju lokacije zauzimaju i stanovnci grada koji retko koriste autobuski prevoz, iz razloga {to ti isti autobisi dprinose dodatnom saobra}ajnom optrere}enju (gu`vi) koje smanjije njihov kvalitet putovanja bilo JGPP-om ili putni~kim automobilom.
Sa druge strane, zahtevi putnika su u potpunoj sprotnosti u odnosu na grad, jer je njima u interesu da se autobuske stanice lociraju bli`e centru grada, iz vi{e razloga.
Vi{egodi{njim analizama utvr|eno je da agumenti koje navodi grad
i njegovo stanovni{tvo da se autobuske stanice lociraju na periferiji nisu prihvatljivi i to iz vi{e razloga:
u~e{}e autobusa me|ugradskog saobra}aja u ukupnom broju vozila u gradu je mali i kre}e se od 1-3%,vreme vo`nje autobisima me|ugradskog saobra}aja je znatno kra}e nego autobusima JGPP-a,dodatno se optere}uju prevozna sredstva JGPP-a,izme{tanje autobuske stanice na periferiju grada naru{ilo bi prednosti i atraktivnost ovog vida prevoza.
Na bazi vi{egodi{njih analiza u evropskim zemljama utvr|ena je generalna hipoteza da autobuske stanice treba sme{tati u centralne delove grada u neposrednoj blizini glavnih saobra}ajnica, i to iz slede}ih razloga:
zadovoljeni su zahtevi najve}eg broja putnika,smanjene su potrebe za prate}im sadr`ajem, pa samim tim i za neophodnim prostorom,ve}i broj linija JGPP-a prolazi kroz centar grada, tako da se putnicima olaka{ava stizanje kona~ni cilj..
Rezultati najnovijih istra`ivanja ukazuju na ~injenicu da sme{taj autobuske stanice u gradu mo`e imati vi{e varijanti i to zavisi od tipa autobuske stanice:
autobusku stanicu locirati u centru grada u neposrednoj blizini glavnih saobra}ajnica, po mogu}stvu sa nekoliko stajali{ta za usputni izlazak ili ulazak putnika.
Varijanta A: Ugradu postoji samo me|ugradski saobra}aj i to prete`no zavr{nog ili tranzitnog karaktera.
Varijanta B: Ugradu postoji prigradski i me|ugradski saobra}aj zavr{nog ili tranzitnog karaktera.
autobusku stanicu locirati u centru grada za celokupan saobra}aj,glavna autobuska stanica se sme{ta u centar grada i opslu`uje me|ugradki i jedan deo prigradskog, dok ostatak opslu`uje druga manja koja se sme{ta na drugoj lokaciji,stanica za me|ugradski u centru, a za prigradski vi{e manjh van centra.
jedna autobuska stanica locirana u centru grada – manja mesta.dve autobuske stanice, jedna u centru a jedna van centra,vi{e manjih autobuskih stanica, jedna u centru a vi{e van centra.
Varijanta C: Ugradu postoji prete`no prigradski saobra}aj.
Varijanta D: Ugradu postoji saobra}aj prete`no tranzitnog karaktera.
autobusku stanicu locirati u centru grada – za manja mesta,autobusku stanicu locirati van centra grada u blizini magistralnih puteva.
Svaka autobuska stanica sastoji se iz tri celine i to: stani~nog
pretptostora, putni~ke zgrade i autobuskog prostora, i osnovni princip razme{taja ovih elemenata prikazan je na slede]oj slici.
PRINCIPI RAZME[TAJA OSNNOVNIH I PRATE]IH ELEMENATA AUTOBUSKIH STANICA
CENTARGRADA
STANI^NIPRETPROSTOR PUTNI^KA
ZGRADA
AUTOBISKIPROSTOR
STANI^NI PRETPTOSTOR
Stani~ni pretprostor, predstavlja prostor ispred autobuske stanice koji ima cilj da obezbedi prihvat i otpremu korisnika autobuske stanice na taj na~in {to treba da obezbedi mesta za prilaz Vozilima JGPP-a, TAXI, putni~kim automobilima i pe{acima.
Elementi stani~nog pretprostora razme{taju se prema slede}im principima:
prostor za iskracavanje putnika u odlasku potavlja se ispred ulaza u putni~ku zgradu,parkirali{te u neposrednoj blinini putni~ke zgrade (na udaljenosti od najvi{e 200 m),parking gara`a po istom principu ili uz samu putni~ku zgradu,TAXI stajali{ta u neposrednoj blizini perona za dolazak.
PUTNI^KA ZGRADA
Osnovu za razme{taj elemenata putni~ke zgrade ~ini tok kretanja putnika u odlasku i njihova distribucija na osnovne i prate}e elemente.
Na ve}ini autobuskih stanica osnovni tok kretanja putnika u odlasku je – kupovina karata, a potpm u zavisnosti od raspolo`ivog vremena poseta ostalim elementima.
Elementi stani~nog pretprostora razme{taju se prema slede}im principima:
redosled elemenata uskladiti sa stepenom pose}enosti – elementi koj se najvi{e koriste treba da budu najbli`i i pristupa~ni,korisnici treba da imaju jednostavnu orijentaciju – direktan ulaz u hol, a elementi po obodu,{alteri se postavljaju na po~etku pravca glavnog toka putnika ulaz u zgradu – izlaz na perone,slu`bene prostorije postavljaju se na sprat,deo hola predvi|en za ~ekaonicu sme{ta se tako da putnici imaju pogled prema peronima,{alteri za iformacije moraju biti na vidnom mestu,polo`aj toaleta treba da je takav da se obezbedu lak prilaz iz putni~ke zgrade i sa perona,elemente prate}eg sadr`aja postavljaju se na mestima gde je najve}a koncentracija putnika, odnosno u blizini perona.
AUTOBUSKI PROSTOR
Jedan od osnovnih elemenata autobuskog prostora ~ine njegov ulaz
i izlaz, ~ija lokacija zavisi prvenstveno od lokacije i polo`aja autobuske stanice.
Elementi autobuskog pretprostora razme{taju se prema slede}im principima:
sva kretanja u okviru autobuskog prostora moraju biti jednosmerna, i bez ukr{tanja sa ostalim autobuskim ili pe{a~kim kretanjima,peroni za dolazak postavljaju se u neposrednoj blizini ulaza, uz
desnu stranu, tako da ostvare jednostavnu vezu putni~kom zgradom, peronima odlazak i parkingom za autobuse,peroni za odlazak postavljaju se u nastavku perona za dolazak, tako da budu u jednostavnoj vezi sa parkingom za autobuse.
Ulaz i izlaz mogu biti na jednom mestu ili odvojeni, ali je va`no da njihov polo`aj bude uskla|en da ostalim elemenitima veznim za kretanje autobusa.
Sistem vo|enja putnika na jednoj autobuskoj stanici podrazumeva informisanje putnika o svim zna~ajnim pitanjima koja se odnose na njihov boravak na stanici, u cilju njihovog lak{eg snala`enja i kretanja izme|u pojedinih elemenata.
SISTEM VO\ENJA PUTNIKA NA AUTOBUSKIM STANICAMA
direktnim putem direktnim putem –– {alteri,{alteri,pano sa nepromenljivim sadr`ajem,pano sa nepromenljivim sadr`ajem,pano sa promenljivim sadr`ajem,pano sa promenljivim sadr`ajem,zvu~nim putem izvu~nim putem ipomo}u TV monitora.pomo}u TV monitora.
Informacije od posebnog zna~aja za putnike na jednoj autobuskoj stanici mogu se dobiti na jedan od slede}ih na~ina:
Sistem informisanja putnika na jednoj autobuskoj stanici sastoji
se od slede}ih podsistema:
red vo`nje,red vo`nje,podsistem javnog i slu`benog informisanja,podsistem javnog i slu`benog informisanja,podsistem ta~nog vremena,podsistem ta~nog vremena,ozna~avanje i obele`avanje pozicije elemenata autobuske stanice ozna~avanje i obele`avanje pozicije elemenata autobuske stanice iiostalo ({ema stanice, plan grada, mre`a linija JGPPostalo ({ema stanice, plan grada, mre`a linija JGPP--a, turisti~ke a, turisti~ke informacije i sl.informacije i sl.
Sistem vo|enja autobusa na jednoj autobuskoj stanici prijem i otpremu autobusa, kao i njihovo organizovano kretanja izme|u pojedinih elemenata autobuskog prostora.
SISTEM VO\ENJA AUTOBUSA NA AUTOBUSKIM STANICAMA
Vo|enje autobusa vr{i se preko kontrolnog centra koji mora biti
postavljen na takvom mestu da se obezbedi nesmetan pregled na ulaz, izlaz i perone.
Sistem vo|enja autobusa na jednoj autobuskoj stanici sastoji se od slede}ih podsistema:
podsistem za registraciju zauzetosti perona ipodsistem za registraciju zauzetosti perona ipodsistem televiziskog osmatranja (video nadzor).podsistem televiziskog osmatranja (video nadzor).
