Asimov Isak "Svemirske struje"

8/10/2019 Asimov Isak "Svemirske struje"

1/185

Asimov Isak


2/185

Isak Asimov Svemirske struje

______________________________________________________2

Asimov Isak

SVEMIRSKE STRUJE

Prevod: ivkovi Mirjana/Proti AleksandraAsimov Isaac CURRENTS OF SPACE (THE), 1952.

Serija "Roboti-Carstvo-Zadubina"(6)

POLARIS1987.


3/185


______________________________________________________3

Prolog: GODINU DANA RANIJE

ovek sa Zemlje doneo je odluku. Bilo mu je potrebno dosta vremenada je osmisli, ali je na kraju ipak uspeo.

Ve nekoliko nedelja nije nigde nalazio spokoj koji mu je prualapaluba njegovog broda i hladni, tamni omota svemira oko njega.Prvobitno je nameravao da samo na brzinu podnese izvetaj lokalnojkancelariji Meuzvezdanog svemirsko-istraivakog biroa i da se smestavrati u svemir. Ali umesto toga, zadrali su ga ovde.

Kao da se naao u zatvoru.Iskapio je olju aja i pogledao u oveka sa druge strane stola. A onda

ree: "Odlazim."I drugi ovek je doneo odluku. Bilo mu je potrebno dosta vremena daje osmisli, ali je na kraju ipak uspeo. Meutim, bie mu potrebno jovremena, dosta vremena. Na prva pisma nije dobio nikakav odgovor.Zbog svega to su uinili lako su mogli pasti i na neku zvezdu.

To niti bi premailo njegova oekivanja, niti bi ih izneverilo. Ali upitanju je bio tek prvi korak.

Stoga je bilo oigledno da oveku sa Zemlje ne sme dozvoliti da mu

se izmigolji dok bude povlaio naredne poteze. On dodirnu prstimaglatku crnu palicu u depu."Kao da ne shvatate delikatnost problema", dobaci on oveku s druge

strane."ega ima delikatnog u unitenju jedne planete? elim da emitujete

pojedinosti itavom Sarku; u stvari, svima na toj planeti", odvratiZemljanin.

"To ne moemo uiniti. I sami znate da bi to izazvalo paniku."

"U poetku ste govorili da ete to uiniti.""Razmislio sam i zakljuio da to ne bi bilo zgodno."Zemljanin pree na narednu pritubu. "Predstavnik MSIB-a jo nije

stigao.""Znam. Imaju puno posla oko organizovanja odgovarajuih procedura

u vezi sa ovom krizom. Saekajmo jo dan-dva.""Jo dan-dva! Stalno to ponavljate - jo dan-dva! Zar imaju toliko

posla da ne mogu da odvoje nekoliko trenutaka za mene? Nisu jo ni

videli moje proraune.""Ponudio sam se da im ja odnesem vae proraune. Ali vi to ne elite."


4/185


______________________________________________________4

"I dalje ne elim. Oni mogu doi do mene ili u ja otii do njih."Zatim besno dodade: "Mislim da mi ne verujete. Ne verujete da eFlorina biti unitena."

"Oh, verujem vam.""Ne verujete. Znam da mi ne verujete. Vidim da mi ne verujete.

Ismevate me. Niste u stanju da razumete moje podatke. Niste istraiva izsvemira. ak mi se ini da uopte niste to za ta se izdajete. Ko ste vi,zapravo?"

"Uzbueni ste.""Tako je, jesam. Da li vas to iznenauje? Ili moda mislite -jadniak,

svemir je za sve kriv. Mislite li da sam lud?"

"Gluposti.""Razume se da to mislite. Zato i elim da vidim nekoga iz MSIB-a.

Oni e umeti da ocene da li sam lud ili ne. Oni e znati."Drugi ovek se priseti svoje odluke, i odmah predloi: "Nije vam

dobro.Pomoi u vam."

"Ne, neete", povika Zemljanin histerino, "jer odlazim. Ako elite dame zaustavite, moraete da me ubijete, ali na to se sigurno neeteodvaiti. Jer ako to uinite, biete odgovorni za smrt svih stanovnikajedne planete."

Drugi ovek takoe poe da vie, kako bi ga onaj prvi uo. "Neu vasubiti. Sasluajte me, neu vas ubiti. Nema nikakve potrebe da vasubijem."

"Svezaete me", odvrati Zemljanin. "Draete me ovde. To stesmislili, zar ne? A ta ete preduzeti kada MSIB pone da traga za

mnom? Trebalo bi da im redovno aljem izvetaje, da li vam je topoznato?""Biro zna da ste sa mnom bezbedni.""Odista? Pitam se da li uopte znaju da sam stigao do ove planete?

Pitam se da li su primili moju prvobitnu poruku?" Zemljaninu se vrtelo uglavi. Udovi su mu se ve sasvim ukoili.

Onaj drugi ovek ustade. Bilo mu je jasno da nije preuranio sa svojomodlukom. On lagano obie oko dugakog stola prilazei Zemljaninu.

Istovremeno mu se obrati umirujuim glasom. "To je za vae vlastitodobro." I iz depa poe da vadi crnu palicu.


5/185


______________________________________________________5

"Pa to je psiho-sonda", zakreta Zemljanin. Rei je sada ve nejasnoizgovarao, a kada pokua da ustane, ruke i noge jedva da uspe da pomeri.

Jedva procedi izmeu zuba koje je s tekom mukom razdvajao:

"Drogiran!""Drogiran!" potvrdi onaj drugi. "Sasluajte me... Ne elim da vas

povredim. Teko vam je da shvatite svu tananost situacije dok ste u tojmeri uzbueni i zabrinuti. Ja u vas osloboditi samo zabrinutosti. Samozabrinutosti."

Zemljanin vie nije mogao ni da govori. Bio je u stanju jo samo danepomino sedi. I tupo razmilja: veliki svemire, drogirali su me. eleo jeda vie i tri, ali nije mogao.

Drugi ovek je dotle ve stigao do Zemljanina. Stajao je posmatrajuiga odozgo. Zemljanin podie pogled. Jo je mogao da pomera one

jabuice.Psiho-sonda bila je samostalna jedinica. Njene ice trebalo je samo

privrstiti za odgovarajue mesto na lobanji. Zemljanin je paninoposmatrao stvari oko sebe, dok mu se oni miii nisu sledili. Uopte nijeosetio tanani ubod kada je otro, tanko olovo prodrlo kroz kou i mesokako bi se povezalo sa spojevima kostiju lobanje.

Vritao je i vritao u tiini svoga uma. Vikao je: ne, vi ne razumete!Na toj planeti ima mnogo ljudi. Zar ne shvatate da se ne moetepoigravati stotinama miliona ivih ljudi?

Rei onog drugog oveka bile su nejasne i gubile su se, kao da sudopirale sa udaljenog kraja kakvog dugakog i vetrovitog tunela. "Neevas boleti. Za jedan sat oseaete se dobro, sasvim dobro. Zajedno samnom smejaete se svemu ovome."

Zemljanin oseti lake vibracije na lobanji, a zatim i one iilie.Tama je postala gua i potpuno se sruila na njega. Jedan njen deonikada se vie nije podigao. Protekla je itava godina pre no to je uopte,tek malice, poela da se die.


6/185


______________________________________________________6

1. NAHOD

Rik odgurnu svoj obrok i skoi na noge. Do te mere se tresao da jemorao da se osloni o goli mlenobeli zid.

"Seam se!" povika on.Mnotvo pogleda podie se prema njemu i prilino glasan agor

mukaraca za rukom malo utihnu. Oi sa osrednje istih i osrednjeobrijanih lica sretoe se sa njegovim, sijajui se i belasajui prinesavrenom zidnom osvetljenju. U oima im se nije oitavala neka

posebna zainteresovanost, ve samo refleksna pozornost kakvu bi izazvao

bilo koji iznenadni i neoekivani povik.Rik ponovo povika: "Seam se svog posla. Bio sam zaposlen!" Nekomu doviknu: "Zave'!" a neko drugi: "Sed' bre!"

Lica se ponovo okrenue od njega i amor iznova postade jai. Rik jetupo zurio du stola. "Ludi Rik", zau neiju primedbu, i vide kako ljudisleu ramenima. Primetio je i kako jedan od mukaraca vrti prstom,prislonivi gauz slepoonicu. Njemu to nita nije govorilo. Nita od toganije mu dopiralo do svesti.

On lagano sede i ponovo dohvati svoju jedilicu, spravicu u oblikukaike, sa otrim ivicama i siunim zupcima koji su trali iz prednjegzaobljenog dela inije i koji su stoga na podjednako nespretan nainmogli da seku, zahvataju i nabadaju hranu. Bilo je to, meutim, dovoljnoza jednog radnika u mlinu. On je okrenu i zagleda se praznim pogledom usvoj broj na poleini porcije. Nije ni morao da ga vidi. Znao ga jenapamet. I svi ostali su poput njega imali svoje registarske brojeve, alioni su, takoe, imali i imena. On ga, meutim, nije imao. Zvali su ga Rik,

jer to se ime u slengu kritskih mlinara koristilo za oznaavanje'slaboumnih' osoba. A veoma esto su ga zvali i 'Ludi Rik'.Ali moda e mu se od sada seanje polako vraati. Od kad je stigao u

mlin ovo je bilo prvi put da se setio bilo ega to se desilo pre togpoetka. A ako se bude naprezao da razmilja! Ako se sav usredsredisamo na razmiljanje!

Odjednom vie nije bio gladan; uopte nije bio gladan. Jednimiznenadnim pokretom on uroni jedilicu u elatinastu smesu od mesa i

povra ispred sebe, odgurnu hranu i prekri dlanovima oi. Prste zavue uzamrenu kosu i napreui se od bola pokua umom da prodre u ponor iz


7/185


______________________________________________________7

koga je iupao jednu pojedinost... jednu blatnjavu, nerazumljivupojedinost.

Zatim briznu u pla, upravo u trenutku kada se oglasilo zvono,

objavljujui da je vreme za ruak njegove smene isteklo.Kada je te veeri naputao mlin pored njega se nala Valona Mar. U

poetku jedva da je bio svestan njenog prisustva, bar ne kao nekeodreene osobe. uo je samo da je neko uskladio svoj korak sa njegovim.On zastade i pogleda je. Kosa joj nije bila ni plava ni smea. eljalajuje u dve debele pletenice, koje bi potom spajala malim magnetizovanimnalama od zelenog kamena. Bile su to veoma jeftine nale i ve suizgledale dosta pohabano. Na sebi je imala jednostavnu pamunu haljinukoja joj je bila dovoljna u ovoj oblasti sa blagom klimom, kao to i Rikuod odee nije bilo potrebno nita vie od raskopane koulje bez rukava i

pamunih sportskih pantalona."ula sam da je za vreme ruka neto polo naopako", obrati mu se

ona.Govorila je otrim, seljakim naglaskom koji joj je i bio primeren.

Rikov govor bio je pun ravnomernih samoglasnika i izgledalo je kao dagovori kroz nos. Zbog toga su mu se smejali, oponaajui njegov naingovora, ali Valona ga je teila da to ine jedino zbog vlastiteneobrazovanosti.

"Sve je u redu, Lona", promrmlja Rik.I ona ga je zvala Rik. A i kako bi drugaije? Nije mogao da se seti

svog pravog imena, iako se oajniki trudio. A i Valona sa njim. Jednogdana je nekako nabavila iscepani gradski imenik i proitala mu iz njegasva imena. Nijedno nije na njega ostavilo neki dublji utisak.

On joj se zagleda pravo u lice i ree: "Morau da napustim mlin."Valona se namrti. Na njenom okruglom, irokom licu sa ravnim,visoko postavljenim jagodinim kostima videlo se da je zabrinuta."Mislim da nee moi. To ne bi bilo u redu."

"Moram jo toliko toga da saznam o sebi."Valona obliznu usne. "Mislim da ne bi trebalo da to ini."Rik se okrenu od nje. Znao je da se uvek trudila da bude iskrena. Kao

prvo, ona je bila ta koja mu je pronala posao u mlinu. On nije imao

nikakvog iskustva u radu sa mainama koje su se koristile u mlinu. Ili jemoda imao, ali se jednostavno nije seao toga. U svakom sluaju, Lonaje uporno tvrdila da je on suvie sitan za fiziki posao, te su se sloili da


8/185


______________________________________________________8

ga za rad na mainama obue besplatno. Pre toga, u komarnim danimakada je jedva isputao bilo kakve zvuke i kada nije razlikovao hranu, onaga je pazila i hranila. Ona ga je odrala u ivotu.

"Moram", odvrati on."Ima li opet glavobolje, Rik?""Ne. Stvarno sam se neeg setio. Setio sam se svog preanjeg posla...

preanjeg!"Nije bio siguran da li eli da joj saopti u emu se taj posao sastojao, i

zato skrenu pogled. Toplo, ugodno sunce e se jo najmanje dva satazadrati iznad obzorja. Jednolini redovi radnikih spavaonica koji su se

protezali oko mlinova nisu ba predstavljali privlaan prizor, ali je Rik

znao da e se im se uspnu na breuljak pred njima prostreti polja u svojsvojoj grimiznoj i zlatnoj lepoti.

Voleo je da posmatra polja. Jo od prvog asa taj prizor ga je smirivaoi u njemu izazivao zadovoljstvo. ak i pre no to je znao da su te bojepred njima grimizna i zlatna, pre no to je saznao da uopte postoje boje,jo onda kada je svoje zadovoljstvo umeo da izrazi jedino blagimmrmorenjem, glavobolja mu je bre prolazila u poljima. U tim danimaValona bi pozajmila dijamagnetski skuter i odlazila bi s njim iz selasvakog slobodnog dana. Promicali bi na stopu iznad puta, klizei naglatkim jastucima brojaa gravitacionog polja, sve dok se ne bi miljamaudaljili od svake ljudske nastambe i stigli do mesta gde je na licu oseaosamo vetar ispunjen mirisima kritskih cvetova.

Zatim bi sedeli pored puta, okrueni bojama i mirisima, delili paketiehrane, dok ih je sunce obasjavalo, i sve dok ne bi dolo vreme da seponovo vrate.

Rika uzbudi seanje na to i on predloi: "Lona, hajdemo u polja.""Kasno je.""Molim te. Iziimo samo malo iz grada."Ona stade da pretura po mravoj vreici za novac koju je uvala ispod

plavog kaia od meke koe; bio je to njen jedini luksuzni ukras na odeito ga je sebi dozvoljavala.

Rik je uhvati za ruku. "Proetajmo."Nekih pola sata kasnije okrenue sa autoputa na krivudave puteve od

utabanog peska na kojima nije bilo praine. Meu njima je vladala grobnatiina i Valona oseti kako je ponovo obuzima poznati strah. Nije umelareima da izrazi ono to je oseala prema njemu, tako da nikada nije ni


9/185


______________________________________________________9

pokuala.ta ako je bude napustio? Bio je omalen momak, njene visine, i ak

neto laki od nje. Po mnogo emu podseao je na malo dete. Ali pre no

to su mu iskljuili um mora da je bio obrazovan ovek. Neki veomavaan, obrazovan ovek.

Valona nije stekla gotovo nikakvo obrazovanje, sem to je nauila daita i pie i zavrila neto malo tehnoloke trgovake kole. To joj jeomoguavalo da rukuje mainerijom u mlinu, ali i to je bilo dovoljno dashvati kako postoje i ljudi ije znanje nije u toj meri ogranieno. Razumese, na prvom mestu bili su Varoani, ije je veliko znanje svima njimabilo od neprocenjive koristi. Vlastelini su povremeno dolazili u obilazak.

Samo jednom ih je videla izbliza, i to za vreme odmora kada je posetilagrad i u daljini ugledala jednu skupinu predivnih stvorenja. S vremena navreme bi radnicima iz mlinova doputali da uju kako zvui govorobrazovanih ljudi. Oni su govorili drugaije, tenije, upotrebljavali sudue rei i meke tonove. Rik je govorio sve slinije njima to mu seseanje vie vraalo. Kako su je samo uplaile njegove prve rei.Izgovorio ih je tako nenadano, posle dugog aljenja na glavobolju.Izgovorio ih je neobino. Kada je pokuala da ga ispravi, on nije eleo daje poslua.

Ve onda se uplaila da bi seanje moglo i previe da mu se povrati, teda bi je on onda napustio. Ona je bila samo Valona Mar. Zvali su je iVelika Lona. Nikada se nije udavala. Nikada ni nee. Krupna devojkavelikih stopala i crvenih aka od posla poput nje nikada nije mogla da seuda. Poto je momci nisu primeivali na veernjim zabavama odravanimza slobodnih dana, preostajalo joj je jedino da ih posmatra sa nemom

zlovoljom. Bila je suvie krupna da se pred njima kikoe i glupo smejulji. Nikada nee imati bebu koju e ljuljukati idrati. Ostale devojke suih imale, dobijale su ih jedna za drugom, a njoj je preostajalo samo da se

progura kako bi na as videla neto crveno i bez kose, stisnutih oiju,nemono skupljenih pesnica i bezubih zuba...

"Sada si ti na redu, Leona.""Kada e ti dobiti bebu, Leona?"Ona bi se samo okretala i odlazila.

Ali kada je Rik naiao, on je za nju bio poput bebe. Trebalo ga jehraniti i brinuti o njemu, izvoditi na sunce, uspavljivati kada ga jerazdirala glavobolja.


10/185


______________________________________________________10

Deca bi trala za njom, smejui se. Vikala bi: "Lona ima momka.Velika Lona je nala ludog momka. Lonin momak je tikvan."

Nepredvidiva igra rei: Rick je lino ime, a rick znai plast sena, slamu,

kojom se obino pune straila u polju, simboliui u uobiajenomgovoruglupu, maloumnu osobu. - Prim. red.

Kasnije kada je Rik ve mogao sam da hoda (onog dana kada jenapravio prvi korak bila je ponosna kao da mu je tek jedna a ne, to je

bilo mnogo verovatnije, trideset i jedna) te sam, bez pratnje, poeo daizlazi na seoske ulice, trali su u krugovima oko njega, viui ga ismevalii dobacivali mu gluposti u elji da vide odraslog mukarca kako u strahu

prekriva oi akama, grbi se i odgovara im jedino crvenjenjem. Desetinu

puta izletela je iz kue izdirui se na njih i maui svojim velikimpesnicama.

ak su se i odrasli mukarci bojali tih pesnica. Oborila je predvodnikasvog odeljenja jednim jedinim udarcem jo prvog dana kada je dovelaRika na posao u mlin, jer ga je ula kako prigueno se cerekajuiizgovara neku nepristojnu primedbu koja se ticala njih dvoje. Mlinskovee kaznilo ju je zbog tog ispada nedeljnom platom, a moglo ju je

poslati i u Grad na daljnje suenje u sudu Vlastelina, da nije bilointervencije varoanina i molbe u kojoj je stajalo da je bila izazvana.

I tako je ona sada elela da sprei Rika da se dalje prisea svojeprolosti. Znala je da nema to da mu ponudi; bilo je sebino od nje to jeelela da zauvek ostane praznog uma i bespomoan. Ali niko nikadaranije nije u toj meri zavisio od nje. Ona se jednostavno plaila ponovneusamljenosti.

"Da l' si siguran da si se neeg setijo, Rik?" upita ona.

"Jesam."Zaustavili su se u poljima, dok je sunce prekrivalo svojim crvenimsjajem sve to ih je okruivalo. Uskoro e se podii blagi, mirisni,veernji povetarac, a kanali za navodnjavanje rasporeeni u oblikuahovske table ve su poeli da se rumene.

"Mogu, Lona, da verujem onome ega se prisetim", nastavi on. "Isama zna da mogu. Ti me, na primer, nisi nauila da govorim. Sam samse setio rei. Nisam li? Nisam li?"

Ona nevoljno odvrati: "Jesi.""ak se seam i da si me izvodila u polja pre no to sam mogao dagovorim. Sve vreme sam pamtio nove stvari. Jue sam se prisetio kako si


11/185


______________________________________________________11

mi jednom ulovila kirtsku muvu. Drala si je meu akama i naterala meda prislonim oko na otvor izmeu tvojih paleva tako da sam u tamivideo kako isputa rumene i narandaste munje. Smejao sam se i

pokuavao da uguram svoju aku izmeu tvojih kako bih je uhvatio i onati je pobegla, a ja sam se na kraju rasplakao. Tada nisam znao da je tokirtska muva, niti mi je bilo ta o njoj bilo poznato, ali sada mi je sve

jasno. O tome mi ti nikada nisi priala, zar ne, Lona?"Ona odmahnu glavom."Ali to se ipak dogodilo, nije li? Seanje mi je dobro, zar ne?""Jeste, Rik.""A setio sam se i neeg o sebi iz ranijeg razdoblja. Mora da je

postojalo to ranije, Lona."Mora da je postojalo. Kada je o tome razmiljala oseala je da joj je

vrlo teko na srcu. To ranije je bilo drugaije, ni nalik njihovomsadanjem ivotu. ak ni svet nije bio isti. Znala je to, jer re koje senikada nije setio bila je kirt. Morala je da ga naui kako se nazivanajvanija stvar na celoj Florini.

"ega se to sea?" upita ona.Kada ga je to upitala, Rikovo uzbuenje kao da splasnu i on se

povue. "Nema mnogo smisla, Lona. Samo sam s setio da sam nekadaimao posao, i u emu se on sastojao. Bar, uglavnom."

"Kakav je to bio posao?""Istraivao sam Nita."Ona se otro okrete prema njemu, zagledavi mu se u oi. Na trenutak

mu spusti dlan na elo, ali se on nervozno odmae. "Da te ponovo nemui glavobolja, Rik?" upita ona. "Ve nedeljama se nisu pojavljivale."

"Dobro sam. Ne gnjavi me."Ona obori pogled, i on smesta dodade: "Nisam mislio da me gnjavi,Lona. Ali sasvim dobro se oseam i ne elim da brine."

Ona se razvedri. "ta to znai 'istraivati'?" On je znao rei koje sunjoj bile nepoznate. Uvek kada bi pomislila koliko mora da je nekada biouen osetila bi poniznost.

Trenutak je razmiljao. "To znai... to znai 'deliti'. Zna, kao kad mirastavimo mainu za sortiranje ne bismo li otkrili zato ne radi zrak za

skaniranje.""Oh! Ali, Rik, kako neko moe biti zaduen da nita ne istrauje? Tonije nikakav pos'o."


12/185


______________________________________________________12

"Nisam kazao da nisam nita istraivao. Rekao sam da sam istraivaoNita. Sa velikim N."

"Zar to nije isto?" Nadolazi, pomisli ona. Ve je poeo da shvata da

ona govori gluposti. Uskoro e je, sav zgaen, odbaciti."Ne, razume se da nije." On duboko udahnu. "Bojim se da ne mogu

poblie da ti objasnim. To je sve ega se seam. Ali to mora da je bioneki vaan posao. Tako mi se bar inilo. Malo je verovatno da sam biokriminalac."

Valona se tre. Nije smela da mu kae. Uveravala je sebe da to inikako bi ga zatitila i upozorila, ali sada je uviala da je samo elela da gato vre vee uz sebe.

To se dogodilo kada je prvi put progovorio. Zbilo se tako iznenada daju je uplaio.Nije se usuivala ak ni da to pomene varoaninu. Kada jeprvi naredni put imala slobodan dan podigla je pet kredita sa svogivotnog rauna... nikada se nee pojaviti mukarac koji e ih traiti umiraz, tako da je bilo svejedno... i odvela Rika kod gradskog lekara. Ime iadresu imala je ispisane na paretu hartije, ali ipak su joj bila potrebnadva zastraujua sata da stigne do prave zgrade prolazei izmeuogromnih stubova koji su izdizali Gornji Grad prema suncu.

Zahtevala je da i ona prisustvuje pregledu tokom koga je doktor izveosvu silu stranih stvari pomou nekih udnih instrumenata. Kada jesmestio Rikovu glavu izmeu dva metalna predmeta, a zatim uinio netoda je zasvetlila poput kirtske muve, ona je skoila i pokuala da ga naterada prekine s tim. On je pozvao dva oveka koji su je uz divlje guanjeodvukli napolje.

Pola sata kasnije doktor joj je, onako visok i namrten, priao na

hodniku. Oseala se neprijatno u njegovom prisustvu jer je bio Vlastelin,iako je imao ordinaciju uDonjem Gradu, ali njegove oi su bile blage,ak ljubazne. Brisao je ruke malim pekirom, koji je potom bacio u kantuza otpatke, mada je njoj izgledao potpuno ist.

"Kada ste sreli ovog oveka?" upita je on.Obazrivo mu je, u najkraim crtama, saoptila kako se to dogodilo, ne

pomenuvi ni varoanina ni patroldije."To onda znai da vi o njemu nita ne znate?"

Ona odmahnu glavom. "Nita iz njegovog ranijeg ivota."On ree: " Ovaj ovek je bio pod dejstvom psiho-sonde. Znate li ta jeto?"


13/185


______________________________________________________13

U prvi mah je ponovo odmahnula glavom, ali onda ree suvimapatom: "Je li to ono to primenjuju na ludacima, doktore?"

"I na kriminalcima. Kako bi im izmenili um, za njihovo vlastito dobro.

Umovi im tako ozdravljaju, ili im se na taj nain izmene oni njihovidelovi koji ih teraju da kradu ili ubijaju. Razumete li?"

Razumela je. Pocrvenela je poput crepa i rekla: "Rik nikada nije nitaukrao, niti je bilo koga povredio."

"Zovete ga Rik?" inilo se da ga to zabavlja. "Sasluajte me... otkudznate ta je sve uinio pre no to ste ga sreli? Sondiranje je bilosveobuhvatno i surovo. Ne mogu da kaem koliki je deo njegovog mozgatrajno uklonjen, a koliki je privremeno izgubljen usled pretrpljenog oka.

Hou da kaem da e se neki delovi tokom vremena povratiti, na primer,govor, ali ne svi. Treba ga staviti pod nadzor."

"Ne, ne. On mora ostati sa mnom. Dobro sam se brinula o njemu,doktore."

On se namrti, ali glas mu ipak postade blai. "Ali ja sam mislio navas, devojko. Moda sve zlo nije odstranjeno iz njegovog mozga. Sigurnone elite da vas jednog dana povredi."

U tom trenutku je bolniarka izvela Rika. Isputala je tihe zvuke kakobi ga umirila, kao da je u pitanju kakvo dete. Rik spusti aku na glavu iprazno se zagleda, dok mu se oi ne usredsredie na Valonu; zatimisprui ruke i jedva ujno je pozva: "Lona..."

Ona skoi ka njemu i poloi mu glavu na svoje rame, vrsto gasteui. Zatim se obrati doktoru. "Mene on nee povrediti, bilo ta da sedogodi."

Doktor zamiljeno primeti: "Njegov sluaj, razume se, moramo

prijaviti. Ne znam kako je uspeo da pobegne nadlenima u stanju u komemora da se nalazio.""Da li to znai da e ga odvesti, doktore?""Bojim se da je tako.""Molim vas, doktore, nemojte to da uradite." Ona posegnu za

maramicom ukojoj je bilo zamotano pet sjajnih kreditnih kovanica, izvadi ih i ree:"Uzmite sve, doktore. Dobro u se brinuti o njemu. Nee nikoga

povrediti."Doktor pogleda kovanice u njenoj aci. "Radi u mlinu, zar ne?"Ona potvrdno klimnu.


14/185


______________________________________________________14

"Dve zarez osam kreditnih kovanica."Lekar zamiljeno protrese novie, sakupi ih na povijenom dlanu dok

je metal zveckao, a onda joj ih prui. "Uzmi ih, devojko. Nita ti neu

naplatiti."Valona zaueno prihvati novac. "Nikome neete nita rei o ovome,

doktore?"Meutim, njegov odgovor bee odrean. "Bojim se da u morati.

Takav je zakon." Gotovo naslepo i tromo odvezla se nazad u selo,oajniki privijajui Rika uz sebe.

Sledee nedelje je na hipervideo dnevniku saopteno da je jedandoktor umro u diro sudaru za vreme kratkog prestanka rada usled kvara

na jednom od lokalnih tranzitnih energetskih zrakova. Ime se Valoniuini poznatim, i te noi ga u svojoj sobi uporedi sa onim na komadiuhartije. Bilo je isto.

Bila je tuna, poto je u pitanju bio dobar ovek. Jo davno je dobilanjegovo ime od jednog radnika koji joj je rekao da je taj Vlastelin doktordobar prema mlinskim radnicima i da im pritie u pomo kada im je to

potrebno. I njoj je pritekao u pomo kada joj je bilo potrebno. Pa ipak jeradost nadjaala tugu. Nije imao vremena da prijavi Rika. Bar se nikadaniko nije pojavio u selu radi istrage.

Kasnije, kada je Rik bolje shvatao, saoptila mu je ta je doktor kazao.Oekivala je da e to uticati na njega da ostane u selu, na sigurnom.

Rik ju je protresao i ona se vrati iz svojih sanjarija."uje li me?" vikao je on. "Ako sam obavljao vaan posao, onda

sigurno nisam bio kriminalac.""Zar nisi mogao da pogrei?" poe ona, oklevajui. "ak i ako si bio

veoma vaan, moglo ti se to dogoditi. ak i Vlastelini...""Ubeen sam da to nije bio sa mnom sluaj. Ali zar ne shvata da ja tomoram saznati kako bih i druge uverio? Nema drugog naina. Moramnapustiti mlin i selo i saznati vie o sebi!"

Osetila je kako je obuzima sve vea panika. "Rik! To bi moglo bitiopasno. Zato to da ini? ak i ako si istraivao Nita, zato ti je tolikovano da jo neto sazna o tome?"

"Zbog druge stvari koje sam se setio."

"Koje druge stvari?"On proapta: "Ne elim da ti kaem."


15/185


______________________________________________________15

"Mora nekome rei. Mogao bi ponovo zaboraviti."On je epa za ruku. "Tako je. Ti to nikom drugom nee rei, zar ne,

Lona? Bie samo moje rezervno seanje, u sluaju da zaboravim."

"Svakako, Rik."Rik se osvrnu oko sebe. Ovaj svet je bio veoma lep. Valona mu je

jednom rekla da u Gornjem Gradu postoji veliki, sjajni znak, postavljenak miljama iznad njega, na kome stoji ispisano: Florina je najlepa odsvih plenata u Galaksiji.

Kada se osvrnuo oko sebe bio je spreman da poveruje u to."Strano je to ega sam se setio", zapoe on, "ali sve ega se setim je

tano, kada se konano setim. Ovoga sam se setio danas posle podne.""Da?"Uasnuto je zurio u nju. "Svi e na ovom svetu umreti. Svi na Florini."

2. VAROANIN

Mirlin Terens se upravo spremao da uzme jednu knjigu-film sa njenog

mesta na polici, kada se oglasi signal na vratima. Prilino demekaste crtenjegovog lica otkrivale su da je zamiljen, ali sada te zamiljenostinestade i zameni je za njega uobiajen izraz blagog opreza. On jednomakom pree preko proreene, crvenkaste kose i povika: "Samo as."

Vrativi film na mesto, on pritisnu kontakt kojim se sputao zastortako da se taj deo zida nije razlikovao od ostalih. Za mlinske radnike ifarmere s kojima je uglavnom dolazio u dodir predstavljalo bi stvarneizmernog ponosa to to jedan od njih, bar po roenju, poseduje

filmove. Na taj nain se, bar oskudnim razmiljanjem, razgrtala tekatama koja je vladala u njihovim umovima. Pa ipak ne bi bilo dobro da seotovreno razmee filmovima.

Kada bi bili vidljivi, nepovoljno bi na njih uticali. Samo bi im jo viestezali jezike kojima ionako nisu uneli ba naroito umeno da se slue.Mogli su oni da se hvale knjigama svoga varoanina, ali kada bi se onenale pred njihovim oima verovatno bi pomislili da je Terens postaoisuvie nalik na kakvog Vlastelina.

Trebalo je, razume se, misliti i na Vlasteline. Bilo je malo verovatnoda bi ga ijedan od njih posetio u njegovoj kui, ali ako bi koji od njih idoao, nerazumno bi bilo pred njim otkriti niz filmova. On je bio


16/185


______________________________________________________16

varoanin i to mu je davalo izvesne povlastice, ali se njima nije trebalorazmetati.

On ponovo povika: "Dolazim!"

I tada se uputi prema vratima, u hodu zakopavajui gornji deo tunike.ak je i njegova odea pomalo liila na onu koju su nosili Vlastelini.Ponekad je gotovo zaboravljao da je roen na Florini.

Na pragu se nalazila Valona Mar. Napravivi kniks, ona s punopotovanja isprui aku.

Terens irom otvori vrata. "Ui, Valona. Sedi. Sigurno je proaopolicijski as. Nadam se da te patroldije nisu videle."

"Mislim da nisu, varoanine."

"Nadajmo se da je tako. I sama zna da ti dosije nije ba blistav.""Znam, varoanine. Veoma sam vam zahvalna za sve to ste u

prolosti uinili za mene.""Pusti sad to. Sedi. Da li bi elela neto da pojede ili popije?"Ona sede ukoenih lea na ivicu stolice i odmahnu glavom. "Ne,

hvala, varoanine. Ve sam jela."Meu seljanima je bio obiaj da se gost ponudi neim za osveenje.

Ali neutivo je bilo ponudu prihvatiti. Terens je to znao i stoga nijenavaljivao.

"ta te mui, Valona?" upita on. "Ponovo Rik?"Valona klimnu, ali inilo se da nije raspoloena da mu objasni o emu

je re."Ima li nevolja u mlinu?" upita Terens."Ne, varoanine.""Ponovo ga mue glavobolje?"

"Ne, varoanine."Terens je ekao, dok su mu se prorezi oiju suavali a pogled postajaootriji. "E pa, Valona, ne oekuje valjda da ja pogaam ta te mui?Hajde, reci mi ili neu biti u stanju da ti pomognem. Pretpostavljam daeli da ti pomognem."

"Da, varoanine", zapoe ona, a zatim iz nje provali: "Kako da vam tokaem, varoanine? Zvui gotovo ludo."

Terens poele da je potape po ramenu, ali je znao da bi se ona

najeila od samog njegovog dodira. Sedela je kao i obino, zavukavivelike ake duboko meu nabore haljine. Primetio je da su joj nezgrapni,snani prsti bili isprepletani i da su se lagano grili.


17/185


______________________________________________________17

"ta god da je posredi, sasluau te", ohrabri je on."Seate li se, varoanine, kada sam dola da vam kaem da sam bila

kod gradskog lekara i ta je on rekao?"

"Da, seam se, Valona. A seam se i da sam ti ja izriito naloio danikada vie ne ini nita slino pre no to se posavetuje sa mnom. Da lise toga sea?"

Ona irom otvori oi. Nije smela da okleva da ne bi ponovo izazvalanjegov gnev. "Nikada ne bih ponovila nita slino, varoanine. elimsamo da vas podsetim da ste mi obeali da ete uiniti sve da mipomognete kako bih zadrala Rika."

"I hou. Da li su se patroldije raspitivale o njemu?""Nisu. Oh, varoanine, mislite li da hoe?""Siguran sam da nee." Ve je poinjao da gubi strpljenje. "Hajde,

Valona, reci mi ta nije u redu?"Oi joj se odjednom zamaglie. "Varoanine, on kae da e me

napustiti. A ja elim da ga spreim u tome.""Zato eli da te napusti?""Kae da je poeo da se prisea nekih stvari."

Na Terensovom licu se namah javi izraz pojaanog zanimanja. On senagnu napred i umalo ne posegnu za njenom rukom. "Sea se? ega?"

Terens se istovremeo priseti dana kada je Rik pronaen. Ugledao jemaliane okupljene u blizini jednog od kanala za navodnjavanje, maloizvan sela. Stali su da ga dozivaju svojim piskutavim glasiima.

"Varoanine! Varoanine!"Potrao je. "ta se dogodilo, Razi?" Kada je doao u grad, stavio je

sebi u zadatak da naui imena maliana. To se dopadalo majkama i tako

mu olakalo prvih nekoliko meseci.Raziju kao da je bilo muka: "Pogledajte, varoanine."Pokazivao je na neto belo to se uvijalo, a to belo bio je Rik. Ostali

deaci su stali svi uglas da mu zbrkano objanjavaju. Terens je uspeo dashvati da su igrali neku igru koja je od njih zahtevala da tre, skrivaju se iproganjaju jedni druge. Nameravali su da mu saopte i ime te igre, njensled, trenutak kada su bili prekinuti, uz kratku usputnu raspravu oko togakoji pojedinac ili strana su 'pobeivali'. Razume se, sve to uopte nije bilo

vano.Razi, crnokosi dvanaestogodinjak zauo je neko cvilenje i oprezno sepribliio mestu odakle je ono dopiralo. Oekivao je da e zatei neku


18/185


______________________________________________________18

ivotinju, moda poljskog mia, to bi se pretvorilo u dobar lov. Naao je,meutim, Rika.

Svi deaci su se lomili izmeu iskazivanja oigledne munine i isto

tako oigledne zapanjenosti dok su posmatrali ovaj udni prizor. Toljudsko bie bilo je odraslo, gotovo nago, brada mu je bila vlana od balai sve vreme je cvilelo i tiho plakalo, besciljno pomerajui ruke i noge.Izbledele plave oi nasumice su se pomerale na licu prekrivenomkratkom smeom bradom. Na trenutak se te oi zaustavie na Terensovimi kao da se usredsredie. ovek zatim lagano podie palac i gurnu ga uusta.

Jedno od dece se nasmeja. "Pogledajte ga samo, varoanine. Sisa prst."

Iznenadni povik natera zgrenu priliku da se trgne i lice mu sezacrvene i zategnu. Zau se slabo jaukanje koje nisu propratile suze, ali

palac ostade na istom mestu. Bio je mokar i ruiast, nasuprot ostalimdelovima prljave ake.

Terens prekide vlastitu obamrlost koju je u njemu izazvao ovaj prizor."U redu, momci", ree on, "ali ne bi ba trebalo da trkate unaokolo pokirtskim poljima. Unitavate useve, a znate ta e se desiti ako vas uhvateradnici sa farme. Hajde, poite, i nikome ni rei o ovome. A ti, Razi, otrido gospodina Jenkusa i dovedi ga ovamo."

Ul Jenkus nije bio lekar, ali u ovoj varoi nije bilo nikog boljeg odnjega. Izvesno vreme proveo je u gradu kao uenik u ordinaciji jednog

pravog lekara i zbog toga je bio osloboen rada na farmama ili umlinovima. To i nije ispalo tako loe. Umeo je da meri temperaturu,izdaje tablete, daje injekcije, i to je najvanije, umeo je da oceni da li jedolo do nekog dovoljno ozbiljnog poremeaja koji je zahtevao

upuivanje u gradsku bolnicu. Bez te poluprofesionalne pomoi oninesrenici koje bi pogodili kimeni meningitis ili akutna upala slepogcreva patili bi od veoma jakih bolova, ali obino ne za dugo. Ovako su

predradnici mrmljali i optuivali Jenkusa na sve mogue naine, semreima, da pomae zabuantima.

Jenkus pomoe Terensu da podigne oveka i smesti ga u skuterskakola, a zatim ga to su paljivije mogli prenesoe u varoicu.

Zajedno su sprali sa njega nagomilanu i stvrdnutu prljavtinu i blato.

Ali s kosom nita nisu mogli da uine. Jenkus mu je obrijao celo telo ikoliko je mogao ispitao njegovo fiziko stanje.


19/185


______________________________________________________19

"Kol'ko mogu da zakljuim, varoanine, nije inficiran. Dobro jeuhranjen. Rebra mu ne tre. Ne znam, meutim, kakav zakljuak daizvedem iz svega ovoga. ta mislite, varoanine, kako je dospeo tamo

napolje?"Jenkus je to pitanje postavio krajnje pesimistikim glasom, kao da

niko nije mogao da od Terensa oekuje da na bilo koje pitanje pruiodgovor. Terens je to primio filozofski. Poto je selo izgubilo varoaninakoji je kod njih bio skoro pedeset godina i na koga se bilo naviklo, mladi

pridolica morao se pomiriti s tim da e izvesno vreme svi u njegasumnjati i da u njega nee imati ba poverenja. U tome nije bilo nieglinog.

"Bojim se da ne znam", odvrati Terens."Ne moe da hoda, znate. Ne moe da napravi ni jedan jedini korak.

Mora da su ga tamo stavili. Po ponaanju mog'o bi biti beba. K'o da je svedrugo to je znao izgubijo."

"Postoji li kakva bolest sa takvim ishodom?""Ne, bar kol'ko ja znam. To se javlja kada um oboli, al' ja o tom nita

ne znam. Umno obolele aljem u Grad. Jeste l' ikad videli ovog ovdi,varoanine?"

Terens se osmehnu i blago odgovori: "Ovde sam tek mesec dana."Jenkus uzdahnu i posegnu za maramicom. "Da. Stari varoanin je bio

sjajan ovek.Dobro se brin'o o nama. Ovde sam skoro ezdeset godina, inikada ranije nisam vid'o ovog momka. Mora da je iz neke druge varoi."

Jenkus je bio debeljukast. inilo se kao da se debeljukast i rodio, akada se na tu prirodnu tenju nadovee esto sedenje, nije iznenaivalainjenica da je ak i najkrae izjave teio da naglasi duvanjem i

uglavnom beskorisnim brisanjem sjajnog ela velikom crvenommaramicom."Ne znam ta, u stvari, da kaem patroldijama", ree on.A patroldije su dole. To se nije moglo izbei. Deaci su dogaaj

ispriali svojim roditeljima; roditelji su ispriali jedni drugima. ivot uvaroi je ionako mirno proticao. ak je i ovako neto bilo dovoljnoneobino i vredno prepriavanja u svim moguim kombinacijama. A svete prie morale su stii do uiju patroldijama.

Takozvane patroldije bile su lanovi florijanske patrole. Oni nisu bilirodom sa Florine, a s druge strane, nisu bili ni sunarodnici Vlastelina saplanete Sark. Bili su, jednostavno, plaenici na koje se moglo raunati da


20/185


______________________________________________________20

e odravati red zbog plate koju su primali i da nikada nee podleisimpatijama prema Florinijancima zbog krvnih ili prijateljskih veza.

Dola su dvojica, zajedno sa jednim predradnikom iz mlina spremnim

da iskoristi svu svoju minijaturnu vlast.Patroldijama je bilo dosadno i kao da ih se stvar uopte nije ticala.

Bezumni idiot je moda spadao u njihovu nadlenost, ali teko da je uneouzbuenje u njihov svakodnevni posao. Jedan od njih se obrati

predradniku: "Pa, koliko e vam vremena biti potrebno da gaidentifikujete? Ko je ovaj ovek?"

Predradnik ustro odmahnu glavom. "Nikada ga nisam video,policaje. Nije iz okoline!"

Patroldija se okrenu prema Jenkusu. "Da li je kod sebe imao nekakveisprave?"

"Nije, gospodine. Bio je uvijen samo u jednu krpu. Spalio sam je daspreim infekciju."

"ta mu fali?""Bezuman je, kol'ko mi se ini."Tada Terens izdvoji patroldiju u stranu. Poto im je bilo dosadno, bili

su popustljivi. Patroldija kojije postavljao pitanja skloni notes i zakljui:"U redu, ovo nije vredno izvetaja. To nema nikakve veze s nama.Nekako ga se oslobodite."

Potom odoe.Predradnik je, meutim, ostao. Bio je pegav i crvenokos, sa velikim

nakostreenim brkovima. Kruto se drao principa ve pet godina koje jeproveo na mestu predradnika, to je znailo da je snosio svu odgovornostza ispunjenje kvote u svom mlinu.

"Sluajte vi", poe on besno. "ta mislite da preduzmete u vezi ovoga?Proklet narod samo pria i nita ne radi.""Ja bih ga posl'o u gradsku bolnicu", predloi Jenkus, sluei se

maramicom na uobiajen nain. "Ja mu ne mogu pomoi.""U Grd?" Predradnik je bio zgranut. "Ko e to da plati? Ko e snositi

trokove? On nije jedan od nas, je l' tako?""Kol'ko je meni poznato, nije", priznade Jenkus."Zato onda da mi platimo za njega? Saznajte iji je. Neka njegova

varoica plati.""Kako to da saznamo? Reci mi, molim te."


21/185


______________________________________________________21

Predradnik stade da razmilja. Za trenutak je mal'ko isplazio jezik injime stao da prelazi preko crvenkaste gornje usne, a onda zakljui: "Pa,moraemo ga se osloboditi. K'o to maloas ree patroldija."

Terens se umea. "Molim? ta ste time hteli da kaete?""Mogao je biti i mrtav", odvrati predradnik. "Za njega bi to bilo

milosre.""Ne moete ubiti ivo stvorenje", dobaci mu Terens."Onda mi vi kaite ta da uinim.""Zar ne bi neko iz varoice mogao da se brine o njemu?""Ko bi to poeleo? Da li biste vi?"Terens nije obraao panju na njegovo otvoreno uvredljivo dranje.

"Ja imam druga posla.""Kao i svi ostali. Ne mogu dopustiti da neko zanemari rad u mlinu da

bi se brinuo o ovom ludaku."Terens uzdahnu, a onda ree bez imalo srdbe: "Budimo razumni,

predradnie. Ako ovog kvartala ne ispunite kvotu mogao bih pretpostavitida je to zbog toga to se neko od vaih radnika brine o ovom jadnommomku, te se zaloiti za vas kod Vlastelina. U protivnom, jednostavno uim rei da mi nije poznat nijedan razlog koji vam je onemoguioostvarenje kvote -u sluaju da je ne ispunite."

Predradnik ga pogleda negodujui. Ovaj varoanin je ovde bio tekmesec dana, a ve se suprotstavljao ljudima koji su ceo ivot proveli uovoj varoici. Ipak, posedovao je kartu sa zakonima Vlastelina. Ne bitrebalo previe uporno da mu protivrei.

"Ali ko bi ga uzeo?" upita on i istog mu asa pade na pamet uasnapomisao. "Ja ne mogu. Imam troje vlastite dece, a ni ena mi nije ba

zdrava.""Nisam na tebe pomislio."Terens pogleda kroz prozor. Poto su se patroldije udaljile, gomila

koja se uvijala i aputala prila je blie varoaninovoj zgradi. Uglavnomsu to bili maliani, suvie mladi da bi radili, a ostali su bili radnici saoblinjih farmi. Bilo je i nekoliko mlinskih radnika kojima se tek zavrilasmena.

Na samoj ivici skupine Terens ugleda krupnu devojku. esto ju je

viao proteklih mesec dana. Bila je snana, sposobna, vredna. Ispod tognesrenog izgleda, krila se prava prirodna inteligencija. Da je bilamukarac, moda bi bila izabrana da je obuavaju za varoanina. Ali bila


22/185


______________________________________________________22

je ena; bez roditelja i dovoljno neugledna da se ne zanosi romantinimnadama. Drugim reima, bila je to jedna usamljena ena koja everovatno zauvek ostati usamljena.

"ta mislite o njoj?" upita on, pokazavi na devojku.Predradnik pogleda, a zatim zagrme. "Prokletstvo. Trebalo bi da je na

poslu.""U redu", stade da ga umiruje Terens. "Kako se zove?""To je Valona Mar.""Tako je. Sada se seam. Pozovite je."Od tog trenutka Terens je sam sebi nametnuo neslubenu ulogu uvara

ovog para. Uinio je sve to je mogao da joj obezbedi dodatne porcije

hrane, ekstra kupone za odeu i sve ostalo to je bilo potrebno da dvojeodraslih (od kojih jedno nije bilo registrovano) ive od prihoda jednog.Takoe joj jepomagao i da obezbedi Riku obuku u kirtskim mlinovima.Umeao se i kada se Valona posvaala sa voom odeljenja i spreio da jetee kazni. Smrt gradskog doktora spreila ga je da preduzme i daljnjekorake, na koje je inae bio spreman.

Stoga je bilo prirodno to mu se Valona uvek u nevolji obraala, i onje sada ekao da mu ona odgovori na pitanje koje joj je postavio.

Valona je jo oklevala, a onda, konano, prozbori: "On kae da e svina ovom svetu umreti."

Terens ostade zaprepaen. "Kae li kako?""Kae da ne zna kako. Kae da se samo toga sea iz onog ranijeg

razdoblja svog ivota, kada nije bijo, znate, ovaki kakav je sada. Takoekae da se sea kako je obavljaoneki vaan posao, ali ne razumem kakavje to posao bijo."

"Kako ga opisuje?""Kae da je is... istraivao Nita - sa velikim N."Valona malo poeka, a onda pouri da objasni: "Istraivati znai neto

rastavljati, kao na primer...""Znam ta znai, devojko." Terens je i dalje bio zadubljen u misli.Valona ga je nestrpljivo posmatrala. "Znate li vi na ta on to misli,

varoanine?""Moda, Valona."

"Ali, varoanine, kako iko moe initi bilo ta sa Nita?"Terens ustade i kratko se osmehnu. "Zar ne zna, Valona, da seGalaksija uglavnom sastoji iz niega."


23/185


______________________________________________________23

Valoni ni to ne pomoe da shvati, ali svesrdno prihvati ono to joj bireeno. Varoanin je bio veoma obrazovan ovek. Osetivi iznenadniponos, odjednom je bila ubeena da je njen Rik bio jo obrazovaniji od

njega."Poimo." Terens joj prui ruku."Kuda?" upita ona."Pa, gde je Rik?""Kod kue", odvrati ona. "Spava.""Dobro. Odveu te onamo. eli li da te patroldije pronau samu na

ulici?"Nou je selo izgledalo pusto. Svetla du one jedine ulice delila su

oblast radnikim kabinama na dva dela i sijala bez sjaja. Vazduh jemirisao na predstojeu kiu, ali na onu blagu i toplu, koja je padalagotovo svake veeri. Od nje se nije trebalo naroito tititi.

Valona nikada jo nije bila napolju ovako kasno radnim danom, te jeza nju to bilo zastraujue. Pokuala je da pobegne od zvuka vlastitihkoraka, oslukujui nee li uti udaljeni bat patroldija.

"Prestani da hoda na prstima, Valona. Ja sam s tobom."Varoaninov glas odjeknu u tiini i Valona poskoi. Kao odgovor na

njegove argumente, ona pouri napred.Valonina koliba bila je mrana kao i sve ostale i oni odvano stupie

unutra. Terens je bio roen i odrastao je u jednoj takvoj kolibi, i mada jekasnije iveo na Sarku, a sada imao na raspolaganju kuu od tri sobe i savodovodnim cevima, ali jo je oseao nostalgiju za njenom golomunutranjou. Jedna jedina prostorija bila je dovoljna - sa krevetom,komodom sa ladicama, dve stolice, glatkim podom od nasutog cementa i

ormanom u jednom uglu.Kuhinja nikom nije bila potrebna, poto su se svi obroci dobijali umlinu, kao ni kupatilo, poto se niz zajednikih spoljanjih klozeta i elijasa tuevima protezao odmah iza kua. U toj blagoj, nepromenljivoj klimi

prozori nisu bili prilagoeni da tite od hladnoe i kie. Sva etiri zidabila su izbuena zakrivljenim otvorima, a strehe iznad njih predstavljalesu dovoljnu zatitu od ravnomernog nonogsipljenja kie.

Pri svetlosti male depne svetiljke, koju je zaklanjao savijenim

dlanom, Terens primeti da je jedan ugao prostorije odeljen pohabanimzaklonom. On se seti da ga je nabavio za Valonu, nedavno, kada je Rik


24/185


______________________________________________________24

prestao da bude nemono dete i poeo da se sve vie preobraa u pravogmukarca. Iza njega je dopiralo ravnomerno disanje.

On pokaza glavom u tom pravcu. "Probudi ga, Valona."

Valona pokuca na zastor. "Rik! Rik, bebice!"Zauo se slabi jauk."To sam ja, Lona", odvrati Valona. Oni odmakoe zastor i Terens

pree svojom malom svetiljkom najpre preko Valoninog i svog lica, azatim je uperi u Rika.

Rik podie ruku kako bi se odbranio od bleska. "ta se desilo?"Terens sede na ivicu kreveta, primetivi da Rik spava u standardnom

krevetu koji se mogao nai u svim kolibama. Jo u samom poetku

nabavio je Valoni jedan stari, prilino klimav poljski krevet, ali ona ga jezadrala za sebe.

"Rik", poe on, "Valona kae da si poeo da se prisea nekih stvari.""Tako je, varoanine." Rik je oduvek bio krajnje ponizan pred

varoaninom, koji je bio najvaniji ovek koga je ikada video. ak je iupravnik mlina bio utiv sa varoaninom. Rik ponovi delie koje jenjegov um uspeo tokom tog dana da sakupi.

"Da li si se jo neeg setio od onda kada si ovo ispriao Valoni?" upitaTerens.

"Nisam, varoanine."Terens je jednom akom gnjeio prste na drugoj. "U redu, Rik.

Nastavi da spava."Valona izie napolje za njim. Veoma se trudila da lice ne pone da joj

se gri, te nadlanicom svoje grube ake pree preko oiju. "Da li emorati da me napusti, varoanine?"

Terens je dohvati za ruke i ozbiljno ree: "Mora se ponaati kaoodrasla ena, Valona. Morae na kratko vreme da poe sa mnom, alidoveu ga nazad."

"A posle toga?""Ne znam. Mora shvatiti, Valona. Sada je najvanija stvar na itavom

ovom svetu da saznamo to vie o Rikovim seanjima."Valona iznenada ree: "Hoete da kaete da bi svi na Florini mogli

umreti, ba kao to on to tvrdi?"

Terensov stisak se pojaa. "Da to nikada nikom nisi pomenula,Valona, jer bi u protivnom patroldije mogle zauvek odvesti Rika.Ozbiljno to mislim." On se okrenu i zadubljen u misli lagano se vrati kui


25/185


______________________________________________________25

ni ne primetivi da mu se ruke tresu. Uzaludno je pokuavao da zaspi iposle jednog sata podesi narko-polje. Bila je to jedna od nekoliko stvarisa Sarka koje je doneo sa sobom kada se vratio na Florinu da postane

varoanin. Prianjalo mu je uz glavu poput tanke, crne, filcane kape. Onpodesi kontrole na pet asova i zatvori kontakt.

Imao je jo toliko vremena da se udobno smesti u krevetu pre no tomu se iskljuie centri svesti u mozgu, i on trenutno zapade u san bezsnova.

3. BIBLIOTEKARKA

Dijamagnetski skuter su ostavili u prostoriji za skutere van gradskogatara. Skuteri su bili retki u Gradu, a Terens nije eleo da privlainepotrebnu panju. Na trenutak je besno pomislio na one iz GornjegGrada sa njihovim dijamagnetskim terenskim vozilima iantigrafitacijskim irosima. Ali to je bio Gornji Grad. Tamo je sve bilo

drugaije.Rik je ekao da Terens zakljua prostoriju i zabravi je, ostavivi otiskesvojih prstiju. Na sebi je imao novo jednodelno odelo u kome se oseaopomalo nelagodno. Nevoljno je krenuo za varoaninom pod prvo visokozdanje u obliku mosta, koje je podupiralo Gornji Grad.

Svi drugi gradovi na Florini imali su imena, ali ovaj su jednostavnonazvali Gradom. Ostali stanovnici planete smatrali su da su radnici iseljaci koji su u njemu i oko njega iveli - srekovii. U Gradu je bilo

boljih doktora i bolnica, vie fabrika i prodavnica pia, pa ak i jedvaprimetnih znakova izvesnog luksuza, to drugde nije bio sluaj. I saminjegovi itelji bili su manji zanesenjaci. iveli su u senci Gornjeg Grada.

Gornji Grad predstavljao je upravo ono to je njegovo ime inagovetavalo. Grad je bio dvostruk, grubo podeljen vodoravnom ploomod pedeset kvadratnih milja cementne legure koja je poivala na nekihdvadeset hiljada stubova opasanih elikom. Dole u senci iveli su'domoroci'. Iznad, na suncu - Vlastelini. U Gornjem Gradu bilo je teko

poverovati da se on nalazi na planeti po imenu Florina. Stanovnitvo suiskljuivo sainjavali Sarkiti i po koji patroldija. Oni su doslovcepredstavljali viu klasu.


26/185


______________________________________________________26

Terens je znao put. Hodao je urno, izbegavajui poglede prolaznikakoji su merkali njegovo varoansko odelo s meavinom zavisti i mrnje.Iako se Rik trudio da koraa uspravno i dostojanstveno, u tome su mu

smetale kratke nogavice. Nijese ba mnogo ega seao u vezi sa svojomprvom posetom Gradu. Sada mu je izgledao sasvim drugaiji. Tada je danbio oblaan. Sada je sunce sijalo i probijalo se kroz otvore na ploi odlegure cementa iznad njih, oblikujui pruge svetlosti usled kojih jemeuprostor bio u jo veoj tami. Promicali su kroz sjajne pruge gotovo uhipnotikim ravnomernim razmacima.

Starci su sedeli u pokretnim stolicama na mestima koje su dodirivalepruge, upijajui toplotu i pomerajui se zajedno sa njima. Ponekad bizaspali i zaostali u hladu, dremajui u svojim stolicama dok ih ne biprobudila kripa drugih stolica koje su se pomerale. Tu i tamo majke suzauzimale sav prostor u okviru pruga sa svojim malianima u naruju.

Terens se konano ponovo oglasi. "A sada se isprsi, Rik. Idemo gore."Trenutak potom, on zastade ispred nekog zdanja koje je ispunjavalo

prostor izmeu etiri stuba to su obrazovali kvadrat i uzdizalo se od tlado Gornjeg Grada.

"Plaim se", proapta Rik. Rik je samo mogao da nagaa ta to zdanjepredstavlja. Bio je to lift koji je vodio na gornji nivo.

Liftovi su, razume se, bili neophodni. Proizvodilo se dole, a troilogore. Osnovna hemijska sredstva i osnovne prehrambene sirovine

prebacivale su se u Donji Grad, ali obraena plastika i fina jela bili sunamenjeni Gornjem Gradu. Brojno stanovnitvo rojilo se ispod; sluavke,

batovani, oferi, radnici na graevinama korieni su gore.Terens je preuo Rikove izraze bojazni. Zadivljavalo ga je to to

njegovo srce udara tako estoko. Ne od straha, razume se. Pre zbogdivljeg zadovoljstva to ide gore. Prei e preko itave te svete legure odcementa, zalepie se za nju, sastrugae i ostaviti na njoj svoju prljavtinu.Kao varoanin imao je tu povlasticu. On je za Vlasteline, razume se, idalje bio samo domorodac sa Florine, ali bio je varoanin i mogao je dastupi na leguru od cementa kad god je to hteo.

Galaksije im, kako ih je samo mrzeo!On zastade, odluno uvue vazduh i pozva lift. Misliti o njima s

mrnjom nije imalo nikakvog smisla. Dosta godina proveo je na Sarku,sreditu i rodnom svetu Vlastelina. Nauio je da trpi u tiini. Ne smezaboraviti ta je upravo saznao. Sada to nipoto ne sme zaboraviti.


27/185


______________________________________________________27

Zau se um lifta koji se sputao na donji nivo i itav zid ispred njeganestade u prorezu za to namenjenom.

Domorodac koji je rukovao liftom zgaeno ih pogleda. "Samo vas

dvojica.""Samo dvojica", odvrati Terens ulazei. Rik krenu za njim.Operator se ni ne pokrenu da vrati zid u prvobitni poloaj. "ini mi se,

momci, da ste vas dvojica mogli da priekate na smenu u dva sata iprebacite se zajedno s njom", primeti on. "Nije moja dunost da vozikamovu stvar gore dole za dva nikogovia." On paljivo pljunu, trudei se da

pljuvaka padne nabeton donjeg nivoa, a ne na pod lifta."Gde su vam radne karte?" dodade on.

"Ja sam varoanin", odgovori Terens. "Zar se to ne vidi po mojojodei?"

"Odea nita ne znai. ujte, zar mislite da u staviti na kocku svojposao zato to ste vi negde pokupili kakvu uniformu? Pokaite karticu!"

Terens ne izgovori vie nijednu re, ve mu pokaza standardnu lisnicuza dokumenta koju su svi domoroci morali sve vreme da imaju kod sebe;registarski broj, zaposlenje, taksene potvrde. Otvorio ju je na mestu gdese nalazila njegova grimizna dozvola varoanina. Operator preletepogledom preko nje.

"Pa, moda si i to negde pokupio, ali to se mene ne tie. Ima je i ja ute pustiti, mada je prema mom miljenju varoanin samo uglaeno ime zaobinog domoroca. A ta je sa ovim momkom?"

"On je sa mnom", ree Terens. "Moe poi sa mnom, ili moda elida pozovemo patroldiju da proveri u pravilima?"

To je bilo poslednje to je Terens eleo, ali predlog je izneo krajnje

arogantno."U redu! to se odmah ljuti?" Zid lifta se pomeri i lift uz trzaj krenunavie. Operator je ljutito mrmljao neto sebi u bradu.

Terens se oporo osmehnu. To je bilo nemogue izbei. Oni koji suneposredno radili za Vlasteline suvie su udeli da se poistovete savladarima i da zaborave na vlastitu podreenost, pa su se samo jo jaevezivali za pravila o podvojenosti, i prema svojim sunarodnicima odnosiligrubo i bahato. Oni su bili 'ljudi odozgo' i prema njima su ostali Florijanci

gajili naroitu mrnju, koja nije imala nikakve vee sa paljivoosmiljenom zaviu koju su oseali prema Vlastelinima.Popeli su se u visinu trideset stopa, a onda su se vrata ponovo otvorila


28/185


______________________________________________________28

i pred njima se nae jedan sasvim novi svet. Poput rodnih gradova naSarku, pri gradnji Gornjeg Grada vodilo se mnogo rauna o bojama.Pojedine graevine, bilo da je re o stambenim zgradama ili javnim

zdanjima, bile su umetnute u jedan sloeni raznobojni mozaik koji jegledan izbliza liio na besmisleni mete, ali je iz daljineod stotinu jardipoprimao izgled blagih preliva boja koje su se topile i menjale uzavisnosti od ugla posmatranja.

"Hajdemo, Rik", pozva ga Terens.Rik je zurio irom otvorenih oiju. Nije bilo nieg ivog, nieg to je

raslo! Samo kamenje i boje u velikim koliinama. Nije uopte znao dakue mogu biti tako ogromne. Istog asa ogromnost nije izgledala tako

udna... Ali odmah potom seanje ponovo iile.Pored njih promae jedno terensko vozilo."Jesu li to Vlastelini?" proapta Rik.Videli su ih samo na trenutak. Kosa kratko podiana, iroki, upadljivi

rukavi sjajnih, jarkih boja od plave do ljubiaste, iroke pantaloneverovatno od baruna i dugaki jednodelni trikoi koji su sijali kao da suispleteni od tanke bakarne ice. Nisu se ni osvrnuli na Rika i Terensa.

"Omladina", odvrati Terens. Nije ih video iz ovolike blizine jo odkada je napustio Sark. Na Sarku je ona bila prilino rasputena, ali bar im

je tamo bilo mesto. Aneli nisu pripadali ovamo, trideset stopa iznadpakla. Ponovo se zgrio ne bi li potisnuo beskorisni gr mrnje.

Jedan ploto-dvosed proita iza njih. Bio je to novi model saugraenim vazdunim kontrolama. U tom trenutku glatko je preleteo nadva ina iznad povrine, sa svojim sjajnim zaravnjenim dnom izvijenimnavie du svih ivica radi manjeg otpora vazduha. Pa ipak je udaranje

vazduha o donju povrinu bilo dovoljno jako da stvori karakteristinoitanje koje je nagovetavalo da su patroldije u blizini.Bili su krupni, kao ustalom sve patroldije; irokih lica, spljotenih

obraza, dugake, crne, kose, svetlosmeeg tena. Domorocima su svepatroldije izgledale isto. Sjajno crne uniforme, ukraene upadljivimsrebrnim znakama i izgraviranim dugmadima rasporeenim krajnjestrateki, potiskivali su lica u drugi plan, te tako samo jo vie pojaavaleutisak da su meusobno veoma slini.

Jedan od patroldija je upravljao vozilom. Drugi s lakoom preskoipreko niske ivice kola.


29/185


______________________________________________________29

"Lisnicu!" naredi on i mehaniki je na trenutak pogleda i dobaci nazadTerensu. "Kojim poslom si doao ovamo?"

"S namerom da potraim neke podatke u biblioteci, policaje. Imam

na to pravo."Patroldija se okrenu prema Riku. "A ta je s tobom?""Ja..." zausti Rik."On je moj pomonik",umea se Terens"On nema ista prava kao i varoanin", primeti patroldija."Ja u odgovarati za njega."Patroldija slee ramenima. "Treba da dobro pazi. Varoani imaju

izvesne povlastice, ali oni, ipak, nisu Vlastelini. Nemoj to smetnuti s

uma, mladiu.""Neu, policaje. A da li biste mogli da mi kaete kako da stignem do

biblioteke?"Patroldija ga uputi, upotrebivi za pokazivanje pravca tanku cev

uglastog pitolja. Sa mesta na kome su se trenutno nalazili, biblioteka jeizgledala kao utocrvena bubuljica iji su gornji spratovi prelazili utamnocrvenu boju. to su se vie pribliavali, tamno crvenilo se sputalosve nie.

Rik iznenada razdraeno primeti: "Mislim da je runa."Terens mu uputi jedan brz, iznenaen pogled. Na Sarku je bio navikao

na sline stvari, ali i njemu se napadnost Gornjeg Grada inila pomalovulgarnom. Jer Gornji Grad je bio vie sarkijevski i od samog Sarka. NaSarku nisu svi ljudi bili aristokrate. Bilo je ak i siromanih Sarkita, ijije

poloaj bio jedva neto bolji od poloaja prosenog Florinijanca. Ovde jepostojao samo vrh piramide, to se oitavalo i u zdanju biblioteke.

Po veliini je zaostajala tek za nekolicionom na samom Sarku. Bila jemnogo vea nego to su to zahtevale potrebe Gornjeg Grada, to je,konano, svedoilo o prednostima jeftine radne snage. Terens zastade nazakrivljenoj rampi koja je vodila do glavnog ulaza. Raspored boja narampi stvarao je iluziju stepenica, to se Riku uini pomalo zbunjujue, tese saplete; ali biblioteci je to davalo odgovarajui arhaini izgledtradicionalno povezan sa akademskim zdanjima.

Glavni hodnik bio je velik i prazan. Bibliotekarka za jedinim stolom u

njemu izgledala je poput smeuranog graka u naduvenoj mahuni. Onapodie pogled i napola ustade.


30/185


______________________________________________________30

Terens joj se brzo obrati. "Ja sam varoanin", ree on. "Imam posebnepovlastice. I ja odgovaram za ovog domoroca." Ve je unapred pripremiosvoja dokumenta i sada ih samo isprui ispred sebe.

Bibliotekarka ponovo sede i mrko ih pogleda. Zatim izvue jednusrebrnu ploicu iz nekog proreza i prui je Terensu. Varoanin poloidesni palac na nju i snano pritisnu. Bibliotekarka uze srebrnu ploicu igurnu je u neki drugi prorez u kome nakratko zasja slaba ljubiastasvetlost.

"Soba 242" dobaci im bibliotekarka."Hvala."Prostorijama na drugom spratu strano je nedostajala ona osobenost

koju bi svaka karika u beskrajnom lancu trebalo da poseduje. Neke odnjih bile su pune, sa vratima od naizgled zaleenogi neprozirnog stakla.Veina je, ipak, bila prazna.

"Dva-etrdeset-dva", ree Rik. Glas mu je bio piskav."ta je Rik?""Ne znam. Veoma sam uzbuen.""Da li si ikada ranije bio u nekoj biblioteci?""Ne znam."Terens stavi palac na okrugli aluminijumski disk koji je pre pet minuta

senzitizovan na dodir njegovog prsta. Providna staklena vrata se otvorie,i poto uoe beumno se za njima zatvorie; i kao da se preko njih

prevue neka skrama, postadoe neprozirna.Soba je bila kvadrat est sa est metara, bez prozora ili ukrasa. Bila je

osvetljena difuznim svetlom sa tavanice, a provetravana vetakimstrujanjem vazduha. U njoj se nalazio samo jedan sto koji se protezao od

zida do zida i uspravna klupa bez naslona izmeu njega i vrata. Na stolusu se nalazila tri 'itaa'. Njihove prednje strane od zaleenog staklapovukoe se unazad pod uglom od trideset stepeni. Ispred svakog od njihnalazio se razliit kontrolni brojanik.

"Zna li ta je ovo?" Terens sede i spusti svoju meku, uhranjenu akuna jedan od itaa.

I Rik sede."Knjiga?" upita on hitro.

"Pa..." Terens kao da nije bio ba siguran u to... "Ovo je biblioteka,tako da ti nije bilo teko da pogodi. Ume li da rukuje itaem?""Mislim da ne umem, varoanine."


31/185


______________________________________________________31

"Jesi li siguran? Razmisli malo."Rik se napregnu, ali na kraju ipak odustade. "ao mi je, varoanine.""Onda u ti pokazati. Vidi! Kao prvo, evo dugmeta sa oznakom

"Katalog', pored koga su ispisana slova. Poto nas zanima enciklopedija,okrenuemo dugme na slovo E, a potom ga pritisnuti."

On to odmah i uini, posle ega se nekoliko stvari istovremeno odigra.Zaleeno staklo oive i na njemu se pojavi tekst. Crni tekst na utojpodlozi; te boje bile su posledica priguenog osvetljenja na tavanici. Triglatke ploe pojavie se poput kakvih jezika ispred svakog pojedinogitaa, i svaku je obasjavao uski snop svetlosti.

Terens zgrabi neki prekida u obliku klipa i ploe se povukoe unazadu svoje proreze.

"Neemo praviti beleke", objasni on. Posle krae stanke, on nastavi:"Okreui ovo dugme moemo da pregledamo ega ima pod slovom E."

Dugaak popis materijala, naslova, autora, katalokih brojevaporeanih po alfabetskom redu poe da promie navie, a zatim sezaustavi na gusto ispisanoj koloni listajui brojne tomove enciklopedija.

Rik se iznenada oglasi: "Treba pritisnuti brojeve i slova na ovimdugmiima posle one knjige koju elite i onda se ona pojavi na ekranu."

Terens se okrenu prema njemu. "Otkud zna? Sea li se toga?""Moda se i seam. Nisam siguran. Jednostavno mi se uinilo da tako

treba.""Pa, nazovimo to onda inteligentnim pogotkom."Varoanin pritisnu odreenu kombinaciju slova i brojeva. Svetlo na

staklu utrnu, a zatim ponovo blesnu. Zau se i glas: "Enciklopedija Sarka,tom 54, Sol-spek."

"Sasluaj me sada, Rik", zapoe Terens. "Ne elim da ti serviramnikakve ideje, te ti stoga neu rei ta sam naumio. Od tebe traim samoda pregleda ovaj tom i zaustavi se na svakom mestu koje ti se uinipoznatim. Razume li?"

"Da.""Dobro. A sada, samo polako."Prolazili su minuti. Rik iznenada uzdahnu i poe da vraa brojanik.Kada je prestao, Terens proita naslov poglavlja i po izrazu lica jasno

mu se videlo da je zadovoljan. "Sea se, znai? Ovog puta nije posredisluajan pogodak? Sea li se ovoga?"


32/185


______________________________________________________32

Rik ustro klimnu. "Odjednom mi je sinulo, varoanine. Sasvimiznenada."

Bio je to lanak o istraivanju svemira.

"Znam o emu je", ree Rik. "Odmah ete se uveriti, odmah." Imao jepotekoa sa disanjem, a ni Terens nije nita manje bio uzbuen.

"Pogledajte", ree Rik, "uvek navode ovaj pasus."Poeo je naglas da ita, esto zastajkujui, alimnogo vetije nego to

bi se to moglo oekivati od poetnika kome je Valona odrala nekolikouoptenih asova iz itanja. U lanku je stajalo:

Ne iznenauje injenica da su istraivai svemira po temperamentupovueni u sebe i veoma esto neprilagoeni pojedinci. Od sasvim

normalne odrasle osobe bilo bi previe traiti da vei deo svoga ivotaprovede sama, pravei zabeleke o uasnoj praznini izmeu zvezda.Verovatno zahvaljujui svesti o ovome Institut za svemirska istraivanjausvojio je za svoj slubeni slogan ovakvu pomalo uvrnutu izjavu: 'Miistraujemo Nita'.

Rik zavri itanje gotovo vritei."Jesi li razumeo ono to si proitao?" upita ga Terens.

Nii ovek podie uagrene oi. "Tu stoji 'istraujemo Nita'. Toga seseam.Bio sam jedan od njih."

"Bio si istraiva svemira?""Da", povika Rik. A zatim nastavi tiim glasom: "Boli me glava.""Zato to se prisea?""Pretpostavljam." On pogleda navie namrtena ela. "Moram jo

toliko toga da se setim. Postoji neka opasnost. Ogromna opasnost! Neznam ta da uradim."

"Biblioteka nam stoji na raspolaganju, Rik." Terens ga je paljivoposmatrao, odmeravajui rei. "Pregledaj sam katalog i potrai tekstove oistraivanju svemira. Vidi kuda e te to odvesti."

Rik se nagnu nad ita, vidljivo se tresui. Terens se pomeri u stranukako bi mu stvorio vie mesta.

"ta mislite o Rajtovoj Raspravi o svemirsko-istraivakomusavravanju?" upita Rik. "Ne zvui li vam to dobro?"

"Na tebi je da bira, Rik."

Rik pritisnu kataloki broj i ekran postade ravnomerno bletav. Nanjemu se pojavi poruka: "Molim vas, posavetujte se sa bibliotekarem okotraenja knjige."


33/185


______________________________________________________33

Terens hitro isprui aku i smesta neutralisa ekran. "Probaj neku druguknjigu, Rik."

"Ali..." Rik je oklevao, a zatim se povinova nareenju. Nastavio je da

pretrauje katalog i izabrao Eningsov Sastav svemira.Na ekranu se ponovo pojavi zahtev da se posavetuje s bibliotekarem.

Terens izusti jedno: "Do avola!" i ponovo iskljui ekran."O emu je re?" upita Rik."Ni o emu", odgovori Terens. "Ba ni o emu. Nemoj da se uspanii,

Rik, ali nije mi ba jasno..."Na boku itaa iza reetke nalazio se mali zvunik. Iz njega se sada

zau bibliotekarkin tanuni, suvi glas, od koga se obojica sledie."Soba 242! Ima li koga u sobi 242?""ta elite?" otro odbrusi Terens."Koju ste knjigu traili?" upita glas."Nijednu. Hvala. Samo isprobavamo ita."Nastupi za trenutak pauza, kao da je usledilo neko nevidljivo

savetovanje. Zatim glas nastavi neto otrijim tonom: "Zapis pokazuje daste traili na itanje Rajtovu Raspravu o svemirsko-istraivakomusavravanju i Eningsov Sastav svemira. Je li to tano?"

"Nasumice smo pritiskali kataloke brojeve", odvrati Terens."Smem li vas upitati zbog ega ste eleli te knjige?" Glas je bio

neumoljiv."Kaem vam da ih ne elimo... A sada dosta s tim." Ovo poslednje

bilo je izgovoreno ljutitim glasom i namenjeno samo Riku, koji je vepoeo da cvili.

Ponovo je nastupila pauza, a onda se glas opet javi: "Ako siete do

pulta knjige e vam biti stavljene na raspolaganje. Nalaze se na posebnojlisti tako da ete morati da popunite obrazac."Terens prui ruku Riku. "Hajdemo.""Moda smo prekrili neko pravilo", drhtavim glasom ree Rik."Gluposti, Rik. Odlazimo.""Neemo ispuniti obrazac?""Ne, doi emo drugi put po knjige."Terens je urio, primoravajui Rika da ga sledi. Krenuo je glavnim

predvorjem. Bibliotekarka podie pogled.


34/185


______________________________________________________34

"Evo", povika ona, ustavi i obiavi oko stola. "Samo trenutak. Samotrenutak!"

Nisu se zaustavili.

To jest, sve dok se pred njih ne isprei jedan patroldija. "U stranojste urbi, momci, a?"

Bibliotekarka, pomalo bez daha, stie do njih. "Vi ste bili u 242, zarne?"

"ujte vi", poe otresito Terens, "zato nas zaustavljate?""Niste li vi traili odreene knjige? elimo da vam ih donesemo.""Kasno je. Moda drugi put. Zar ne shvatate da ne elim te knjige?

Vratiuse sutra."

"Biblioteka", ree ena ukoeno, "nastoji da uvek svima izie u susret.Knjige e vam odmah biti stavljene na raspolaganje." Visoko naobrazima pojavie joj se dve crvene mrlje. Ona se okrenu i pouri natragkroz jedna mala vrata koja se otvorie im im se pribliila.

Terens zapoe: "Policaje, ako nemate nita protiv..."Ali patroldija isprui svoj osrednje dugaak i teak neuronski bi.

Mogao je da poslui kao odlian pendrek, ilipak, kao daljinsko oruje saparalizirajuim svojstvima. "Sluaj, momak", ree on, "zato mirno nesedne i ne saeka gospou da se vrati? To bi uinio svaki pristojanovek."

Patroldija nije bio ni mlad ni vitak. Izgleda da je bio blizu penzije iverovatno je dovravao svoje slubovanje provodei mirne dane kaouvar biblioteke, ali bio je naoruan, a dobrodunost koja mu se ogledalana crnomanjastom licu nije ba izgledala iskrena.

Terensu je elo bilo znojavo, a mogao je da oseti da mu se znojskuplja i pri dnu kime. Ipak je potcenio situaciju. Bio je ubeen da jenjegova procena stvari u svakom pogledu tana. A evo ga sad, ovde. Nijetrebalo da bude toliko nesmotren. Sve se ovo dogodilo zbog njegoveproklete elje da upadne u Gornji Grad, da se kooperi hodnicimabiblioteke kao da je pravi Vlastelin...

U trenutku oajanja poele da ubije patroldiju, ali odjednom to vienije mogao da uini.

U poetku je izgledalo samo kao da se neto na trenutak pokrenulo.Patroldija je stao da se okree za dlaku prekasno. Izdale su ga godine.


35/185


______________________________________________________35

Neuronski bi mu je izbijen iz ake, i pre no to je uspeo da ispusti ijedankrik spusti mu se na slepoonicu. Sruio se.

Rik zavrita od radosti, a Terens povika: "Valona! Svi avoli Sarka,

Valona!"

4. POBUNJENIK

Terens se gotovo istog asa povrati i hitro dobaci: "Napolje. Brzo!" Isam krenu prvi.Na trenutak je pomislio da bi bilo dobro odvui nesvesno telo

patroldije u senku stubova koji su se protezali du glavnog predvorja, aliza to oigledno nije bilo vremena.

Izbie na rampu na kojoj ih doeka poslepodnevno sunce koje jegrejalo i osvetljavalo svet oko njih. Gornji Grad se sada kupao unarandastim tonovima.

Valona nestrpljivo uzviknu. "Hajdemo!" ali Terens je uhvati za lakat.Smekao se, mada mu je glas bio otar i priguen. "Nemoj sluajno dapotri", upozori je on. "Hodaj sasvim prirodno i sledi me. Dri se zaRika. Nemoj mu dopustiti da potri."

Napravili su nekoliko koraka. Kao da su se kretali kroz lepak. Jesu lise to iza njih uli neki zvuci iz biblioteke? Ili im se to samo privialo?Terens se nije usuivao da pogleda.

"Ovamo", ree on. Natpis nad ulazom za kola na koji im je pokazivao

poigravao je na poslepodnevnoj svetlosti. Nije ba najbolje odolevaosuncu Florine. Na njemu je stajalo: Ulaz u ambulantu.

Krenuli su trakom za kola, proli kroz boni ulaz i nastavili izmeuneverovatno belih zidova. Odudarali su poput grudvica nekog stranogmaterijala od aseptiki staklastog izgledahodnika.

Iz daljine ih je posmatrala jedna ena u uniformi. Najpre je oklevala,ali se zatim namrti i stade da im prilazi. Terens, meutim, ne saeka daim prie. Otro je zaokrenuo u jedan od sporednih hodnika, a potom i u

drugi. Prolazili su i pored drugih ljudi u uniformi i Terens je zamiljaokoliko su nedoumice izazvali kod njih. Bilo je sasvim neshvatljivo da


36/185


______________________________________________________36

domoroci bez pratnje lutaju po gornjim nivoima bolnice. ta je trebalouiniti?

Na kraju e ih, nema sumnje, zaustaviti.

Stoga Terensu srce jo bre zakuca kada ugleda jedna neupadljivavrata na kojima je pisalo: Za domorodake nivoe. Lift se nalazio nanjihovom nivou. On ugura Rika i Valonu unutra, a meko sputanje lifta

predstavljalo je najprijatnije oseanje toga dana.U Gradu su postojale tri vrste zgrada. Veinom su to bile nie

graevine u celosti sagraene na niem nivou. Zdanja za radnike odnajvie tri sprata. Fabrike, pekare, prodajna mesta. Ostalo su sainjavalevie zgrade: sarkitski domovi, pozorite, biblioteka, sportske arene. Ali

bilo je i nekoliko duplih, sa nivoima i ulazima koji su se nalazili i dole igore; stanice patroldija, na primer, i bolnice.

Tako se bolnica mogla iskoristiti za prelazak iz Gornjeg Grada u DonjiGrad i na taj nain se izbegavalo korienje velikih teretnih liftova koji suse sporo kretali i kojima su upravljali suvie savesni operatori. Kada bidomorodac uinio tako neto to bi, razume se, bilo ilegalno, ali tajdodatni zloin predstavljao je sitnicu za one koji su ve bili krivi zaubistvo patroldije.

Izioe, konano, na donjem nivou. I tamo su naili na iste, aseptikezidove, ali pomalo oronulog izgled, a kao da nisu bili tako esto ribanikao oni na gornjem nivou. Ovde nije bilo tapaciranih klupa koje su seprotezale du hodnika na gornjm nivou. Ovde je najvie upadao u oinervozan amor osoben za ekaonice ispunjene zabrinutim mukarcima iuplaenim enama. Samo jedna pomonica trudila se da zavede kakavtakav red, ali joj to ba nije polazilo za rukom.

Ona se obrecnu na jednog neobrijanog starca koji je na kolenu guvao,a potom ispravljao svoje pantalone za put i koji je na sva njena pitanjaodgovarao monotono i kao da se izvinjava.

"Na ta se tano alite?... Od kada oseate te bolove?... Jeste li ve biliu ovoj bolnici?... ujte, ne moete nas gnjaviti zbog svake sitnice. Sedite,doktor e vas pregledati i dati vam jo lekova."

Zatim piskavo povika: "Sledei!" i promrmlja neto sebi u bradupogledavi na raspored obeen na zidu.

Terens, Valona i Rik su se paljivo probijali kroz guvu. Kao da jeprisustvo sunarodnika Florijanaca razvezalo Valoni jezik, stala je napetoda apue.


37/185


______________________________________________________37

"Morala sam da doem, varoanine. Brinula sam za Rika. Mislila samda ga neete vratiti, i..."

"Kako si samo dospela u Gornji Grad?" upita je Terens preko ramena,

dok je gurao u stranu domoroce koji se, dabome, nisu protivili."Sledila sam vas i videla kako ulazite u teretni lift. Kada se vratio dole

rekla sam da sam sa vama i on me je povezao gore.""Tek tako?""Malo sam ga protresla.""Tako mi svih avola Sarka", zarea Terens."Morala sam", objasni pokunjeno Valona. "Zatim sam videla

patroldije kako vam pokazuju put. Saekala sam da se udalje, pa sam i

sama otila do one zgrade. Samo to se nisam usudila da uem. Nisamznala ta da radim pa sam se krila dok vas nisam ugledala kako izlazite, ipatroldiju kako vas zaustavlja..."

"Hej, vi tamo!" Bio je to otar, nestrpljiv glas sestre sa prijemnog. Veje bila ustala, a prodorno grebanje njene metalne igle po stolu odmeavine cementa nadjaalo je amor prisutnih i nateralo ih da umuknu.

"Vi to pokuavate da odete. Doite ovamo. Ne moete otii odavdedok niste pregledani. Nema izostajanja s posla zbog lanih napadabolesti. Vratite se ovamo!"

Ali njih troje ve su bili napolju u polusenci Donjeg Grada. Oko njihse oseao miris i ula buka Domorodake etvrti, kako su je Sarkitinazivali, a gornji nivo je opet bio samo krov iznad njih. Bez obzira kolikosu olakanje osetili Valona i Rik to su umakli pritiskajuem bogatstvusarkatske okoline, Terensa i dalje nije naputao nemir. Otili su suviedaleko, te stoga moda nigde vie nee nai spokoja.

Ta misao mu se jo motala po uzburkanom umu kada Rik povika:"Pogledajte!"Terens oseti kako mu se grlo stee.Bio je to moda najgori prizor koji su domoroci iz Donjeg Grada

mogli da u gledaju. Iz jednog od otvora u Gornjem Gradu pojavila se, kaoda lebdi, jedna divovska ptica. Zaklonila je sunce i pojaala preteu tamuu tom delu Grada. Samo to to nije bila ptica. Bilo je to jedno odnaoruanih terenskih vozila patroldija.

Domoroci stadoe da viu i tre. Moda i nisu imali neki odreenirazlog za strah, ali ipak su se ratrkali unaokolo. Jedan ovek, koji senaao gotovo na putu kolima, nevoljno se pomeri u stranu. Hitao je


38/185


39/185


______________________________________________________39

Starac im dobaci promuklim glasom: "Ovuda! Brzo!"Terens koraknu unazad. "Tamo unutra?""Ovaj je ba glup", primeti starac kao za sebe.

Najpre Rik, za njim Valona, pa konano Terens upuzae kroz vratapenice. Zau se jedno tiho klik i zadnji zid penice se malo pomeri iostade da visi u vazduhu, smaknut sa gornjih arki. Oni se provukoepored njega i naoe u jednoj maloj odaji, iza penice, slabo osvetljenoj.

ekali su. Ventilacija je bila slaba, a miris peciva mamio je vodu nausta. Valona nije prestajala da se smei Riku, i s vremena na vreme bi gamehaniki potapala po ruci. On joj je uzvraao ispraznim pogledom. Tui tamo poloio bi aku na svoje zarumenjeno lice.

"Varoanine..." zapoe Valona."Ne sada, Lona", odbrusi joj on odlunim apatom. "Molim te!"On pree nadlanicom preko ela, a zatim se zagleda u vlagu na

zglobovima prstiju.Zau se opet onaj poznati klik, ali sada mnogo jae usled stenjenog

prostora njihovog sklonita. Terens se ukoi, a onda i nesvesno podiestisnute pesnice.

Meutim, bio je to pleati, koji je pokuavao da provue svoja irokaramena kroz otvor. To mu je, konano, jedva polo za rukom.

Pogledao je Terensa sa izrazom podsmeljivosti na licu. "Hajde,ovee. Neemo se valjda potui."

Terens pogleda svoje pesnice, a onda opusti ake.Pleati je sada bio u mnogo jadnijem stanju nego kada su ga prvi put

sreli. Na leima vie nije imao koulju, a preko jednog obraza mu seprotezala masnica, koja se prelivala od crvene u ljubiastu. Imao je sitne

oi sa gustim trepavicama."Prekinuli su traganje", ree on. "Ako ste gladni, hrane ovde imadovoljno, iako nije ba bogzna kakva. ta kaete na to?"

U Gradu je bio mrak. Svetla iz Gornjeg Grada obasjavala su nebomiljama unaokolo, ali u Donjem Gradu tama se prosto lepila za oveka.Zastori su bili vrsto navueni preko prednjeg dela pekare kako bi se

prikrilo ilegalno osvetljenje posle policijskog asa.Rik se sada, kada je u sebe uneo neto tople hrane, oseao bolje.

Glavobolja mu je polako prolazila. On se zagleda u obraz pleatog, aonda ga stidljivo upita: "Jesu li vas to oni povredili, gospodine?"


40/185


______________________________________________________40

"Malo", odvrati pleati. "Ali nije vano. To se u mom poslu svaki dandogaa." On se osmehnu, otkrivi krupne sube. "Morali su da priznaju danita nisam uinio, ali naao sam im se na putu dok su progonili nekog

drugog. Najlaki nain da se jedan domorodac skloni s puta jeste..."Njegova aka sepodie, a zatim spusti, kao da dri nevidljivo oruje, pendrek na primer.

Rik se izmaknu, a Valona nervozno isprui ruku da odbije udarac.Pleati se nagnu unazad i stade da isti zube od zaostale hrane. Zatim

ponovo progovori: "Ja sam Met Korov, ali me svi zovu samo Pekar. A koste vi?"

Terens slee ramenima. "Pa..."

"Shvatam", preduhitri ga Pekar. "Ono to ne znam, nee nikomenakoditi. Moda. Moda. to se toga tie, moete imati poverenja umene. Nisam li vas spasao od patroldija?"

"Jesi. Hvala." Terensu ne poe za rukom da srdano odgovori. Ipak,on upita: "Otkud si znao da ba nas trae? Nismo bili jedini koji smobeali."

Ovaj drugi se osmehnu. "Niko od njih nije imao ovakav izraz nalicima. Bili ste bledi kao kre."

Terens pokua da mu uzvrati osmehom, ali mu ni to ba ne uspenajbolje. "Nije mi ba jasno zato ste rizikovli svoj ivot. U svakomsluaju, hvala vam. Rei samo 'hvala' nije bogzna ta, ali sada ne mogunita vie da uinim."

"Ne morate nita ni da uinite." Pekar se svojim irokim pleimaosloni o zid. "To inim kad god mogu. Nema u tome nieg linog. Ako

patroldije ponu nekog da proganjaju, trudim se da za njega uinim sve

to je u mojoj moi. Mrzim patroldije."Valona uzdahnu. "Zar nikada nemate neprilika?" upita ona."Kako da ne. A ovo?" On neno poloi prst na obraz pun modrica.

"Ali nadam se da ne smatra kako bi to trebalo da bude dovoljan razlogda prestanem. Zato sam i sagradio tu glupu penicu. Kako me patroldijene bi uhvatile i zagorale mi ivot jo vie."

Valona razrogai oi, i u njima se za asak ogledae meavina straha izadivljenosti.

"A zato da ne?" upita Pekar. "Znate li koliko ima Vlastelina naFlorini? Deset hiljada. A nas domorodaca ima pet stotina miliona. Kada


41/185


______________________________________________________41

bismo im se svi zajedno suprotstavili..." Umesto da zavri reenicu, onpucnu prstima.

Terens, meutim, odvrati: "Nali bismo se pred pukama s iglicama i

blasterskim topovima, Pekaru."Pekar mu se smesta suprotstavi. "Bah!" uzviknu on. "Morali bismo i

mi da ih pribavimo. Vi Varoani ste suvie privreni Vlastelinima. Bojiteih se."

Valonin svet se danas okrenuo naopake. Ovaj ovek ovde borio seprotiv patroldija i samouvereno se obraao varoaninu. Kada ju je Rikuhvatio za rukav, ona se neno oslobodi njegovih prstiju i ree mu daspava. Jedva da ga je i pogledala. elela je da uje ta e sve ovaj ovek

rei.A pleati je nastavljao: "I pored toga to imaju puke s iglicama i

blasterske topove, jedini nain da Vlastelini dre Florinu u svojoj vlastijeste uz pomo sto hiljada Varoana."

Terens je izgledao uvreen, ali Pekar ni ne saeka njegov odgovor venastavi: "Uzmimo, na primer, tebe. Ima lepu odeu. Urednu. Finu.Kladim se da ima i lepu kuicu, sa knjigama-filmovima, privatni odvod,te da ne mora da potuje policijski as. Ako eli moe otii i u GornjiGrad. Vlastelini ti sigurno nisu zabadava sve to omoguili."

Terens je znao da nije u poloaju da se razbesni. Zato samo ree: "Uredu. ta eli da Varoani uine? Da ponu da se bore protiv patroldija?Ali kakve su koristi od toga? Priznajem da odravam mir u svojojvaroici i da se trudim da seljani ispune kvotu, ali na taj nain ihspreavam i da upadnu u neprilike. Pokuavam da im pomognem onolikokoliko to zakon doputa. Zar to nije vredno spomena? Jednog dana..."

"Ah, jednog dana. Ko moe da eka taj dan? Kada ti i ja budemomrtvi, bie svejedno ko e vladati Florinom. Mislim, nama dvojici.""Kao prvo", odvrati Terens, "mrzim Vlasteline ak i vie od tebe. Pa

ipak..." On zastade, pocrvenevi.Pekar se nasmeja. "Samo nastavi. Ponovi to. Ja te neu prijaviti zbog

toga to mrzi Vlasteline. Ali ta ste to uinili da su patroldije krenule zavama?"

Terens je utao.

"Mogu, ipak, da pretpostavim", nastavi Pekar. "Kada su se patroldijeokomile na mene, bili su prilino besni. Hou da kaem da su stvarno bilibesni, a ne samo zato to im je neki Vlastelin rekao da to treba da budu.


42/185


______________________________________________________42

Poznajem ih dosta dobro, tako da mogu da pretpostavim. Mislim da jesamo ovo moglo da se dogodi: mora da ste oborili nekog patroldiju. Iliga, ak, moda i ubili."

Terens je i dalje utao.A Pekar, ne obazirui se, nastavi da govori svojim prijatnim glasom.

"Nemam nita protiv vaeg utanja, ali ne valja biti ni suvie oprezan,varoanine. Bie vam potrebna pomo. Poznato im je ko ste."

"Ne, nije", odvrati urno Terens."Mora da su vam pregledali isprave u Gornjem Gradu.""Ko kae da sam bio u Gornjem Gradu?""Pretpostavljam. Kladim se da jeste."

"Pregledali su mi isprave, ali ne dovoljno dugo da bi proitali mojeime."

"Ipak, dovoljno dugo da znaju da ste varoanin. Sada treba samo dautvrde koji varoanin nije u svojoj varoi ili da pronau onog koji nemoe da im poloi raune o svom dananjem kretanju. Verovatno se vestve iri Florinom. Mislim da ste u nevolji."

"Moda i jesmo.""I sami znate da nema nikakvog 'moda'. elite li da vam

pomognem?"Razgovarali su apuui. Rik se ve sklupao u jednom uglu i zaspao.

Valona je gledala as u jednog, as u drugog govornika.Terens odmahnu glavom. "Ne, hvala. Ja... ve u se nekako izvui."Pekar se spremno nasmeja. "Bie zanimljivo posmatrati kako.

Nemojte me gledati s visoka samo zato to nisam obrazovan. Imam jadrugih vrlina. ujte, provedite no razmiljajui o tome. Moda ete doi

do zakljuka da biste ipak mogli iskoristiti moju pomo."Valonine oi bile su otvorene u mraku. Krevet joj se sastojao odebeta baenog na pod, ali ni to nije bilo mnogo loije od kreveta nakakve je navikla. Rik je vrsto spavao na drugom ebetu u naspramnomuglu. Uvek je vrsto spavao posle velikih uzbuenja i kada bi mu prestalaglavobolja.

Varoanin je odbio da spava u krevetu, na ta mu se Pekar nasmejao(inilo se da se on svemu smeje), ugasio svetlo i kazao mu da slobodno

moe da ostane da sedi u tami.Valonine oi se nikako nisu sklapale. Uopte joj se nije spavalo. Da lie ikada ponovo uspeti da zaspi? Oborila je patroldiju!


43/185


44/185


______________________________________________________44

Ona zavrte glavom. Sve je bilo tako udno. Da nije bilo onoga to jojje varoanin rekao, nikada joj tako neto ne bi palo na pamet.

Tiinu odjednom razbi neija glasna, neobazriva upadica: "Zdravo?

Jo si ovde?"Ona se sledi, dok je snop svetlosti prelazio preko nje. Polako se potom

opusti i stee arav oko vrata. Snop se ugasi.Nije morala da razmilja o tome kome ovaj novi glas pripada. Njegova

etvrtasta iroka ramena nazirala su se u polutami iza svetiljke."Zna, mislio sam da e poi s njim", ree Pekar."S kim, gospodine?" jedva ujno prozbori Valona."S varoaninom. Poznato ti je da je otiao, devojko. Nemoj gubiti

vreme na pretvaranje.""Vratie se, gospodine.""Zar je rekao da e se vratiti? Ako to uini, pogreie! Patroldije e

ga epati. Taj va varoanin nije ba naroito bistar, inae bi znao zbogega se vrata namerno ostavljaju otvorena. Da li i ti planira da odeodavde?"

"ekau Varoanina", odvrati Valona."Kako eli. Naekae se. Moe otii kada god eli.Snop svetlosti odjednom se udalji od nje i stade da putuje preko poda

dok se ne zaustavi na Rikovom bledom, mravom licu. Rik automatskisamo jo vre zatvori oi i nastavi da spava.

Pekarev glas postade zamiljen. "Ali voleo bih da ovoga ostavi kadpoe. Pretpostavljam da razume. Ako odlui da ode nai e vrataotvorena, ali za njega ona nee biti otvorena."

"On je samo jedan jadni, bolesni momak..." zausti Valona pitavim,

uplaenim glasom."Stvarno? E pa, dobro, ja sakupljam jadne bolesne momke, i ovajostaje ovde. Jasno?" Snop svetlosti ostade uperen u Rikovo uspavanolice.


45/185


______________________________________________________45

5. NAUNIK

Dr Selim Junc bio je nestrpljiv itavu jednu godinu, ali ovek sevremenom ne navikne na nestrpljenje. Upravo obrnuto. U svakom sluajute godine je nauio da sarkitsku Civilnu slubu nita ne moe naterati da

bre radi; i to u najveoj meri stoga to su samo civilne sluge bileuglavnom preseljeni Florijanci koji su strano polagali na vlastitodostojanstvo.

Jednom je upitao starog Abela, trantorijanskog ambasadora koji je naSarku proveo toliko vremena da su mu onovi cipela ve pustili korenje,

kako to da Sarkiti doputaju da im vladina odeljenja

Documents

Asimov Isak "Svemirske struje"