Ashton,Frederick - 67-Lun i Razmena Zla

8/10/2019 Ashton,Frederick - 67-Lun i Razmena Zla

1/98

L U N

I R A Z M E N A" 8391 Z L A

ZABAVNI ROM ANI % 45 DINARA


2/98


3/98

F. Et on

LUN I RAZM ENA ZLA

Den Kostei

MALI PITER


4/98

HHEBHHK Direktor NIRO DNEVNIKVrrOMIR SUDARSKI

Glavni i odgovorni uredn ik OOUR IZDAVAKADELATNOST

VLADIMIRSTEVANOV

Odgovorni urednik Redakcije knjievnih izdanjaMILORAD PREDOJEVI

Urednik IzdanjaGRADIMIR PAANOVI

RecenzentVLADISLAV URBAN

Korektori-

DRAGINJA NASTASIJEVIANELKA SILAKEMILIJAJOVOVIEVAIKMAN

Tehniki urednikSLAVKA BONJAKOVI

Tlra: 120.000 primeraka. I Izdanje

Izdaje I ttampa: Novinska, Izdavaka I tamparska radna organizacija DNEVNIK, OOURIZDAVAKA DELATNOST, Bulevar 23. oktobra 31, Novi Sad, telefon (021) 621-555. Brojilro-rauna: 65300-603 6350.

RUKOPISI SE NE VRAAJU


5/98

F. Eton

i

Poto provue ruku kroz prosedui od leanja zamrenu kosu, LesterSparbek izie na prostranu terasu,koja je na jednoj strani gledala naBeelor Strit, a na drugoj ka Liver-pul Rodu. Njegovo telo vrste gradelako se strese od prolene hladnoe, jer, posle ponoi, duvao je nadIslingtonom prohladan vetar.

- Opet. si napolju, Lese - zau ses desne strane iza njega.

On se okrenu i pri slabom svetluugleda svoju enu Prisilu, ije lice je

virilo izmeu dva prozorska krila.- Jesam li te probudio izlazei?- upita Sparbek.

On prede terasu i otvori vratakoja su vodila u sobu njegove ene.Spadali su u posebnim i luksuznoopremljenim sobama, koje je delilo

zajedniko kupatilo, pa su radijejedno k drugome dolazili preko terase.

- Donkit se jo nije vratio -ree sputajui se na ivicu krevetadok se ona s druge strane zavlailapod topli pokriva.

- I ti zbog toga ne moe da spava?

- Sama zna da ranije nisam toliko brinuo.

- Kai mi ve jednom ta se todogaa... ta te mui? Zabrinut si inesrean.

- Imam razloga. .. Ali nikad te

nisam optereivao svojim poslovima i brigama - odgovori on iopet izie na terasu.

Opet se uhvati dugim i snanimrukama za metalnu ogradu, i os-lunu. Tada se izdaleka izdvoji zvukmotocikla. Lester je bio siguran da

3


6/98

je prepoznao Donkitovu hondu I,malo kasnije, ugleda je kako dolazivozei sredinom puta. Kad stie naspram Klodesli placa, Sparbak je ipored kacige i motociklistikih nao-ara prepoznao svog sina. iza kogaje, priljubljena uz njegova leda i ta-koe s kacigom i naoarima, bila

Meiisa Habard.Lester Sparbek oseti da je uznjega stala Prisila i on je privue ksebi ne odvajajui pogled od motoc ikla, koji je dolazio njiui se podulinim svetiljkama.

- Sada im je hladno... Mrzim tajnjegov motocikl i zato sam mu kupio dvoja ko la... - govorio je Sparbak, a onda uzdrhta.

Pucnji koji odjeknue izgledali sumu nekako slabaki prema huanju mone honde. Da su to bili pucnji, otac je samo naslutio, a straneistine postade svestan tek kad semotocikl povi desno i levo, a ondase preturi i vrtoglavo* otkliza doivice ulice. Telo njegovog sina nijese odvajalo od izvrnutog motocikla,

a devojka je bila pala, i udarivi oplonik, zaustavi se uz ogradu oblinje kue.

- Puku' - viknu Lester Sparbek i utra u svoju spavau sobu.

Uprkos svojih ezdeset godina,on hitro otvori vrata svoje radnesobe i sa zida skide skupocenu lovaku puku. U trku je napuni mecima uzetim s police pored puke.

Kad se opet nade na terasi, ugledajedan automobil tamne boje, kojase odavde nije mogla tano odrediti. kako naglo krenu s mesta zloina i nestade iza ugla BrofildStrita. Lester nije stigao da puca.Zato se zgri, spusti puku na podterase i jauknu kao ranjena zver.Pris ila je bila pala na pod kao da ju

je neto oborilo, pa tek tada ciknu:

- Ubili su ih!Tog trenutka dole stigoe poli

cijska kola, a iz zaustavljenih automobila, ometenih u prolazu lee-vima i motociklom, izlazili su ljudi iene. ali niko nije prilazio unesree

nima. Lester se uspravi i ukrue-nim korakom, savlaujui drhtanjei nemo, ue u svoju spavau sobu ipoe da se oblai. Ue i njegovaena plaui.

- Da li da se i ja obuem? -upita ona.

- Obuci se, ali ostani ovde... Jo

bolje, idi gore i probudi Harija, aonda telefoniraj Ivoni - odgovoriLester.

- Ali zato da sada. usred noi,uasnem Ivonu? Jo ne znamo da lije... Moda su iv i njih dvoje dole...- grcajui u suzama, ree Prisila.

- Moda si u pravu to se tievremena, ali to se tie mogunostida su Donkit i Meiisa ivi... No,

ini kako misli da je najbolje. Jaidem na ulicu - zakljui Sparbek.

Kad stie na plonik, zaustaviega policajci. On ree da je otacrtve i ljudito poe dalje. Jedan inspektor Skotland Jarda mu poe ususret, jer bee uo ta pridoli,sedi mukarac govori.

- Ne prilazite rtvama ree

inspektor.- Jesu li oboje mrtvi? - upita

Sparbek.- Na alost, jesu .. Po tuce rana

iz automatskog oruja. . A i pad jedoprineo da sve bude gotovo u trenutku - odgovor i inspektor traei i ne nalazei prigodnije reikojima bi ocu saoptio nesrenuvest.

Policajci su ve traili svedokezloina i Sparbek ree da je oekivao sina stojei na terasi i da je svevideo.

- A li broj automobila nisamuspeo da vidim odozgo sa treegsprata zakljui on.

Zatim zatrai da i on ide ambulantnim policijskim kolima, koja

povezoe leeve, ali mu ne dopu-stie. Inspektor ga upita da li je ustanju da odmah da izjavu.

- Ne, nisam ... N i ja, ni moja supruga Prisila. A moj mlai sin Hari,koji sa porodicom ivi na etvrtomspratu, nita nije ni uo, ni video. Pa

4


7/98

ve je prola pono . Nama svimapotreban je lekar - odgovori Sp arbek potresenim glasom.

- Hoete li da mi pozovemo le-kara9 - upita inspektor.

- Ne treba U blizini ivi na porodini lekar i prijatelj doktorBirbi Pozvacemo ga, i on e biti uz

nas - ve smirenije ree Sparbek.Izlazei iz posebnog lifta, koji jesluio samo za trei i etvrti spratkue u kojoj je iveo i iji vlasnik jebio, Lester Sparbek srete svog drugog sina. utei se na asak zagr-lie.

- Osvetiemo se, Hari - jedvaizusti otac.

- Silazio sam, ali me je policajacvratio - ree sin. - Ko ih je ubiooe9

- Znam ko treba da odgovara, ako je pucao i nije tako vano - od govori otac jo uvek stojei pred lif tom. - Strepeo sam, jer pretili sumi...

- Ko, oe?- Mnogo ih je . Govoriemo o

svemu kad bude trebalo. Neto euti im se porodica okupi - odgovori otac, pa poe holom.

- Ipak smo javili Ivoni i Lajo-nelu... Oni e stii najkasnije zapola sata - govo rio je sin idui zaocem.

*

Poinjalo je da svie kad se porodica nala na okupu. Lester Sparbek je s vremena na vreme podizaoglavu i osmotrio ponekog od prisutnih. Njegova ki Ivon Holt imala jena licu tragove suza i podnaduleoi, ali sada je utala i lice joj jeimalo izraz kakav se dobije kad sesnano steu zubi. Njen mu Lajo-nel Holt ju je gledao iskosa i ispod

oka. Imao je zabrinut izraz licaMlai Lesterov sin Hari imao je odluan izraz, kao da eli da se jedinipokae vrstim u toj skupini ojaenih Njegova ena So fija nije moglada sakrije elju da i u ovakvim trenucima istakne svoju lepotu. Bila je

uredno naminkana i svoje lepeusne drala je napuene, a glavumalo nakrivljenu na levu stranu.

- Hoe li neto da nam kae,Lese? - prva se oglasi Prisila Sparbek.

Na svim licima se pojavi izrazolakanja to je neko zapoeo da

govori.- Da, moram da govorim. . Kriv

sam za smrt naeg Donkita... -zapoe Lester s umornim izrazomlica

- Zato ti? - upade njegova kiIvona.

Bile su to prve rei koje je izgovorila od trenutka kad su se svi sakupili.

- To je duga pria ali treba da jeujete - nastavi Lester Sparbek. -Svi znate da sam ve itavih dvadeset i pet godina jedan od trgovacaorujem. Umean sam u mnoge poslove. .. Bogatstvo svih nas potie odte trgovine.

- O tome znamo, oe - upadenjegov sin Hari. - I sam radim na

popravkama stokova oruja. Nazet Lajonel je takoe ukljuen...

- A li vi ipak ne znate sve - prekide ga otac. - Trgovina orujemnikada nije sasvim ist posao. No,to je ipak svojevrsna trgovakaroba. Ja sam pokuavao da ne mislim o onima koji ginu od prodatogoruja, jer da ga ja ne prodajem, i

nio bi to neko drugi.- Molila sam te da ipak preki-ne trgovanje orujem - primetiPrisila Sparbek.

Njeno mladoliko lice i pored etrdeset i jedne godine starosti imaloje nekakav tvrd izraz, koji je bioupadljiv ba zbog finih linija. Kovr-de nametene u toku dana i poredtoga to je spavala bile su uredne,

pa je njena kosa izgledala kao tekoeljana.

- Ima poslova u kojima se ostajedoivotno uzdahnu Lester. Ipak vas sve molim da mi verujeteda nikada nisam zagazio u zloine,kao mnogi drug i trgovc i orujem.

5


8/98

- Mi to svi znamo - ree njegovzet ' Lajonel Holt. - Moda je utome sva tvoja krivica za Donki-tovu smrt. Zato sebi ne treba nitada prebacuje.

- Znam ta govorim smrknuto nastavi Lester. - Prisila

je u pravu kad kae da me je molila

da ostavim trgovinu orujem. Onanije majka moje dece, ali vam elidobro kao da jeste. I meni je olakala poetke starenja... Ali nekestvari joj nisam poveravao, kao nivama ostalima. Neu ni sada reisve. No, treba svi da znate da trgovina orujem postaje sve prljavija.Od mene se trailo neto neprihvatljivo. Ba u vaem interesu pokuaosam da sebe i sve vas zadrim izvan onoga to je oito zloin.

- Zar bi neko mogao i da pomisli da je drugaije, oe? - reeIvon i opet stisnu zube.

- Do sada je bilo tako... Ali sadase sve menja. Ja ne mogu da lje... -ree Lester i glas ga izdade.

Neko vreme je utao i svi prime-tie da mu ruke drhte, a onda onpodie glavu i otro nastavi:

- Uenjem sam ivotima svihvas i mojih unuica. Dokazali su mida se ne ale i da e ostvariti svojegrozno pretnje. Odluio sam daspreim nove zloine nad meni dragim osobama na taj nain to upostati posluan. To znai da se svi

morate od mene udaljiti na nainkoji e vas dovesti u bezbedan poloaj. Hari i Sofijasa sa svojim dete-tom otpoee novi posao. Isto vaiza Lajonela i Ivonu...

- Ja ne elim da istupam izposla - ree Lajonel Holt. - Znamda nisam sposoban za drugi posao,a ovaj ve poznajem...

- Zna li da nastaju nove opasnosti? - prek ide ga Lester Sparbek.

- Znam! - otro odgovori zet.- Postae krijumar droge! -

uzviknu Sparbek, sada ljutito.- Radiu ono to budem morao

- smrknuto odgovori Holt.

- Videemo sve to jo... Imamnaina da te iskljuim iz svojim poslova. Naravno, to je u tvom i Ivoni-nom interesu...

- I ja elim da ostanem uz tebe,oe - upade Hari Sparbek Samsi rekao...

- Ni re vie! - uzviknu otac

otro diui ruku. - Razgovara-emo o svemu i pojedinano. Poe-leo sam da bez mnogo ubeivanjasvi ponemo da radimo ono to jenajbolje za spas svih nas. Ovako...No, videemo. Vano je da svi izbe-gavate novinare i javnost, pa se prikrivajte.

- A policija? - upita Holt.- Policija zna da sve konce

drim ja i prihvatie moj zahtev davas ne uznemirava odgovori Lester Sparbek i rukom dade znak dase svi raziu.

*

Kad je osetio da uticaj snane injekcije za smirenje, koju mu je bio

dao doktor Birbi poinje da slabi,Lester Sparbek pozva svog sobara iree mu da pozove Harija. Lesterovsin stie nakon tri minuta, kao daje spreman oekivao oev poziv.

- Kako si, oe? - upita on stojei uz orman za knjige.

- Tvoj stari jo uvek ima snage- odgovori otac i glasno uzdrhta.

On rukom pokaza sinu da sedneu fotelju, pa se i sam spusti u drugunaspram njega. Neko vreme kao da

je prikupljao snagu, a onda poe:- Sine, jesi li spreman da mi

olaka borbu?- Jesam, oe - odmah odgovori

Hari. - Uiniu sve da osvetimoDonkita.

- Onda potrai neki ugodan

grad daleko od Londona i tamo seprikrij najmanje nekoliko meseci.Naravno, odvee enu i sina. Toe mi pom oi... objanjavao jeotac.

- Sta e uiniti, oe? Sta moeda uini? - upita Hari.

6


9/98

- Znam mnoge stva ri... Nije trebalo da dirnu u mene .. Ubili su misina. To je najstranije to su moglida mi uine. No, oni mogu da minanesu jo vee zlo. Ne bih podneoda ubiju i tebe i tvog sinia. Za toim neu dati povod - priao je ez-desetogodinjak koji se odjednom

pretvorio u pravog starca.- Rizik postoji... No, mi imamonovca, a mnogi ljudi... - zausti njegov sin.

Lester ga pogleda zakrvavljenimoima i skoro jeknu:

- Donkita ne mogu osvetiti pla-,eni ubice1To bi ga i mrtvog opr-ljalo.

Hari pomisli kako je njegov otac,kad je lino pogoen, odjednompostao preosetljiv na moralne zakone. Htede da mu to kae, ali seuzdra. Nije video kako bi se naneki poten nain osvetila Donki-tova smrt. Istina, mogli bi otac i zetzajedno s njim da istrauju i nekoga kazne. Ali, vie izgleda je biloda krivci pokose njih.

- Pa kako onda misli da postupi, oe? - upita tiho Hari Spar-bek.

- Postoji jedan ovek... No, otome drugom prilikom. Kao sinutrebalo bi da ti naredim ta da ini, ali ja te molim da se skloni saporodicom - ree Lester.

- Ne elim da ti protivureim, ali

sad ja tebe molim da me ne iskljuuje iz neeg u emu e se sam nai- odlunim glasom odgovori Hari.

- Ali enu i dete mora ..- Njih hou. Imamo kuu u Pon-

ders Endu. Neka budu tamo - sioise Hari.

- Onda budi uz mene Vodiesve svoje ranije poslove i deo mojih,pod izgovorom da starim i da sam

bolestan. Idi i sam pokua) da senegde na sigurno skloni i Ivona sdecom, kad Lajonel nee Dok steon i ti izloeni...

- Nikad ne bih izdao svoju enui dete'... Mislim da je i Lajonel vrstovek - ree Hari

- vrst?... ta znai biti vrst?...Lajonel, zajedno smo saznali, imaveze sa sumnjivim enama. Viajuga sa izvesnom Mejpl Knolt... - pri-meti otac.

- Sve to znam, oe. Ali ip ak... No,imaemo sve okolnosti u vidu -prekide ga sin.

Otac ga je zamiljeno gledao utei nekoliko dugih minuta, a onda,kao da se na neto odlui, tiho ree:

- A sada idi i radi ono to seukae za potrebno. Ja danas imami suvie posla. Svakog asa moe dase pojavi inspektor iz Skotland

Jarda, koji je sino stigao na mestoDonkitove smrti. Zove se KlivBraun. Evo, zabelei njegove bro

jeve telefona. I upamti da je to jedan od potenih ljudi u policiji.

II

Bliilo se podne kad je devojka zaspremanje u stanu otvorila inspektoru Braunu. Rekla mu je da ga oekuju i zamolila da saeka u holu, aonda je izvestila gospou Prisilu.Ona pouri i pozdravi inspektora,pa ga odvede u mali salon.

- Ja u da pozovem Lestera -ree iako je imala na raspoloenjeposlugu. - elim i da procenimkako je. Veoma je potiten i slomljen.

- Sasvim vas razumem, gospooSparbek - osmehnu joj se inspek

tor i spusti se u polufotelju kodstola.Kad je ula u Lesterovu radnu

sobu, koja je bila i biblioteka i arhiva za najvan ije dokumente poslovanja, ona se tre. Zapahnu je jakdim duvana, iako je Lester jo preetiri godine prestao da pui, pozahtevu lekara. Ona htede da uzvikne u uenju zbog toga to ponovo

u njegovoj ruci vidi cigaretu, ali seuzdra i samo ree da je stigao inspektor Kliv Braun.

- Otvori prozor, a onda gauvedi... I ne gunaj, doavola! Pu-im i tako hou' - uzviknu on lju-tito.

7


10/98

- Pa nisam nita rekla - branila se ena.

- Ali si pomislila. A to je u sutini isto. ini mi se da mi cigaretapomae da se ne sruim... A znamda nije. .. Znam, eno! - govorio jekao za samoga sebe.

Prisila otvori prozor i zastade

nekoliko trenutaka, a onda dovedeinspektora. Upita ime bi mogla daposlui gosta. Umesto inspektoraodgovori Lester:

- Pia imamo u mom ormanu, ati poalji kafe. Imamo o emu daporazgovaramo.

Inspektor klimnu glavom u znaksaglasnosti, pa kad Prisila izie, on

upita:- Da li se dobro oseate? Da li

moete da izdrite razgovor?- Mogu - kratko odgovori Spar-

bek. No, vi ste doli sami, toznai da nee biti zapisnika i zva-nine ukruenosti...

- Ba tako, gospodine Sparbek- odgovori inspektor Braun. - Vi

ste ovek s kojim moram da saradu-jem, iako bih vas najradije uhapsioTrgovac ste orujem, a na svakogtrgovca vae vrste sumnja se i da jekrijumar. Mislim na slanje orujau zaraene zemlje i svuda gde tozabranjuju nai zakoni, ili nekidrugi vladin dokumenat...

Va otvoreni nain razgovora

samo me ohrabruje. Svemu to sterekli ima mesta. Istina, neposrednonikad nisam krijumario, ali nisamuvek ni znao gde je zavrila nekamoja poiljka. Dakle, spreman samda na vaa pitanja iskreno odgovorim, ako me ne optuuju - reeSparbek.

- Moda se udite to neu njukati po vaim poslovima, mada

bih, da mi nije nareeno da ne guram nos tamo gde ne smem.

- O, vi me obavezujete, inspektore! Takva iskrenost je ili vrlo dobro-namerna, ili je neka stupica.

- Nije stupica. Moj posao jesamo to da otkrijem ko je ubio va

eg sina. Znate li ko je to uinio? Kosu mu bili neprijatelji?

- On nije imao neprijatelja, iakoje vukao sa sobom tu filmsku star-letu. Voleo ju je... A ja sam se usprotivio braku i on se nije oenio, dokmoj mlai sin ve ima i sina...

- Na koga sumnjate? - prekide

ga inspektor.- Takvo pitanje u ovom sluaju

ne odgovara... Ne radi se o jednom,ili o tri oveka. Ima ih na stotine! A

ja elim da im se osvetim.- Sve ih ne moete kazniti.- Sumnjam na neke koji su u

poslovima prodaje oruja, ali i nekim drugima. Ovo vam kaem kaooveku. Kao inspektoru mogu dakaem samo: nita ne znam! Jaimam sina i ker, a oni imaju svojudecu. Svi e zavriti kao nesreniDonkit... Dakle, nisam vam sve-dok ni u kom trenutku. Moram danaem drugi, bolji nain da se osvetim. Do tada vam ne mogu rei nire optube protiv bilo kog svogneprijatelja, ma koliko veliki zloi

nac bio - izloi Sparbek svoju ree-nost da za sada uti.

Ba u tom trenutku zazvoni telefon i Lester se javi.

- Ovde Stiv Habard, otac ubijeneMelise Habar - javi se glas iz slualice.

- O ... Zajedno smo unesreeni...Primite moje sauee u alosti -

ree Lester.- I ja vama izjavljujem sauee- odgovori Habard. - Pored toga,koristim priliku da vas zamolim dase sretnemo. Valjda neemo ostaviti neosveenu smrt svoje dece!?

- Trenutno ovde imam gosta .No, recite kada elite da se naemo,i gde. Spreman sam da doem kvama, ili da vas primim u svoj dom

- ree Sparbek.- Verujem da znate da stanujem

u zabaenom Grejfordu. Donkit jedolazio k nama po Melisu... Zato,ako vam to ne smeta, ja bih svratiok vama, jer inae sam u Sitiju veod jutra.

8


11/98

- Kad god budete imali vr emena, dodite k meni. Ja u celogdana biti u svojoj kui. Znate liadresu?

- Znam. Biu kod vas tano u petsati posle podne. Do tada treba dase naem sa inspektorom KlivomBraunom - ree Habard.

- Nisam pomislio na to ... Pa inspektor je ovog asa kod mene.Moda moete da se dogovorite ree Sparbek i obrati se inspektoru: - Otac devojke ubijene za jedno sa Donkitom. Treba da senade s vama.

- Da, uputio sam mu poziv.Moda ne bi bilo loe da on odmahdoe ovamo predloi inspektorBraun.

- elim da se s njim vidim nasamo. Dva nesrena oca e modajedan pred drugim lake otkritisvoju tugu. I, uopte... - usprotivise Sparbek.

- Razumem vas i ne zameram.Za sada, ostau samo kod izvetajao utiscima dobijenim iz razgovora s

vama. Moda zapisniki uzeta izjava nee ni zatrebati. Dakle, nistespremni da Skotland Jardu pruiteneku pomo u otkrivanju ubica vaeg sina? - ree inspektor usta-

jui.- 1 ako ih naete, bie to samo

neposredni izvrioci zloina. Krivcevidim mnogo dalje od njih - uzdahnu Sparbek i sam ustade

- Pretpostavljam da znate ukakve opasnosti zapadate ako samineto preduzmete - ree inspektor.

- Znam ih. . Rekao sam da nitaneu preduzeti - zakljui Sparbek.

- A ja vam ne verujem - os-mehnu se inspektor Braun. - Jaznam poneto o gospodinu Ha-

bardu. Upozoriu ga u kakve opasnosti moete sami da upadnete, a ukakve da povuete i druge.

Sparbek je samo klimnuo glavompa se nije znalo je li to znak pozdrava, ili saglasnosti. Isprati inspektora ak do izlaza iz kue. Kad je

dan drugome stisnue ruke, inspektor dodade:

- Ako prihvatite Habardovepredloge, nastae moda velikaguva. Ne znam samo ja ko su Ha-bardovi prijatelji.

- Ne razumem vas, inspektore- ree Sparbek.

- Razumeete kad budete ulita sve kae nesreni Habard -odgovori inspektor i jo jednom senakloni, pa ode.

Lester Sparbek je neko vremezamiljeno gledao za njim, pa prepusti vrata devojci koja bese prilada ih ona zatvori.

- Samo on ... Ako on bude hteo i

mogao...- Nisam razum ela ta ste rekli,

gospodine - ree devojka kojabee zatvorila vrata stana.

- Nisam govorio tebi odmahnu rukom Sparbek, pa pouri usvoju sobu.

Tamo je ve bila njegova ena.- Ostavi me samog, Pris ila I

neka me niko ne uznemirava dodolaska tiva Habarda ree umorno.

Kad njegova supruga izie, on sesklupa na kauu, koji se nalazioizmeu orrrlana za knjige, pa pokrilice dlanovima i ostade tako nepomian. Nije mogao tako dugo damiruje i razmilja, jer je zazvoniotelefon. Javi se redakcija lista u

kom je radio reporter Artur Mar-kin. Govorila je njegova sekretarica.

- Dajte ga ve jednom! - ljutitoree Sparbek.

uo je kako neko preuzima slualicu, a onda se oglasi Markin:

- Pre svega, prim ite moje duboko sauee u alosti zbog nesree koja vas je zadesila.

- Hvala - hladno odgovori Sparbek.

- Znam da vam je teko, a ipakvas molim da me primite na kratakrazgovor - nastavi reporter.

- To mi se ne dopada, a li. . Pa viste jedini londonski novinar koga

9


12/98

neu da odbijem. Meutim, mojeobaveze omoguavaju mi da vas primim tek u vreme veere. Uinietemi zadovoljstvo, pa ak i uslugu,ako pristajete da zajedno veeram oi provedemo to vreme u razgovoru- ree Sparbek - Obino veeram u osam navee.

- Znai li to da mogu doi makar pola sata ran ije9 - upita Mar-kin.

- Slobodno doite i itav sat ranije Razgovaraemo. Imam razloga Sto elim da doete Jo viebih se radovao da doete s izves-nim gospodinom - neodreenoree Sparbek.

Ali Markin je naslutio istinu, pazakljui:- To ne mogu da vam obeam,

gospodine Sparbek. Ve dugo nemam veze s ovekom na koga pretpostavljam da mislite.

- Onda doite vi, gospodine M arkin - zakljui Sparbek.

Odmah zatim on opet htede dalegne, ali tek to je bio otiao neko

liko koraka od telefona, opet zazvoni.

- Sparbek ovde' - uzviknu kaoda je spreman na svau. - Ko jetamo0

S druge strane ulo se samo lakozujanje ukljuenog telefona, a ondadopree rei:

- Mi se ne znamo. Govorim u

ime poslovnih partnera...- Ne radim ovih dana. Nikakvipos lovi1 - odluno ree Sparbek.

- Ipak me sasluajte! - zau seodgovor. Izgubili ste sina... Totreba da vas natera na razmiljanje. ..

- Ko ste vi, ovee?- Moje ime neete saznati. Nalo-

eno mi je da vas opet opomenem

Vi imate jo jednog sina, ki, snahu,unu^.d...

- ota hoete time da kaete7- Mogli bi i oni di. poginu - od

govori neznanac- Valjda nee ... Mislim da se

neu protiviti izvesnim zahtevima.

a onda oekujem da moja porodicabude poteena - slomljenim glasom ree Sparbek.

Ali u istom trenutku lice mu serazvue u grimasu koja bi se moglarazumeti i kao nasilan osmeh i kaonapor da se uzdri.

- To je pametno, gospodine Spar

bek Ako se toga drite, onda vaaporodica nema ega da se plai -ree nepoznati. - No, ima jo neto. ..

- ta jo? - upade iznenaenoSparbek.

- Policija e se raspitivati osvemu. Mi imamo mogunosti dasaznamo ta ste govorili. Ne otkrivajte poslovne tajne, niti ita iz oblasti trgovanja orujem i drugim.

- Mislim da vas dobro razumem.Inspektoru Braunu nisam nita rekao, a neu ni bilo kome drugome.S te strane moete biti bezbrini.Kaite to svima koji ele to da znaju- odjednom smirenije ree Sparbek

Kad je spustio slualicu, stajao je

neko vreme kod pisaeg stola ukraenog skupim duborezom, pa ondaudari akom o sto i potvrdnoklimnu glavom

*

Oekujui Habarda, razmiljao jeo znaenju onoga to je rekao inspektor Braun Ako prihvatite

Haberdove predloge, nastaemoda velika guva Ne znam samoja ko su njegovi prijate lji-, ponoviLester Sparek u mislima rei inspektora Brauna.

Habard stie tano u zakazanovreme. Zvono na vratima odjeknuloje zajedno sa otkucajima asovnikakoji je izbijao sedamnaest sati. Njihdvojica ponovie konvecionalne

rei utehe i spustie se u fotelje.Habard odmah poe:

- Ja sam odluio da ne oprostimubicama. A vi. gospodine Sparbek7

- Ni ja ne mogu da se pomirim spomisli da ubice ostanu nekanjene - odgovori Sparbek.

10


13/98


14/98

Braun kad je rekao: Ako prihvatite Habardove predloge, nastaemoda velika guva...

I sam inspektor Braun, iakonema nikakve veze s Lunom, gajiizvesne simpatije prema kralju ponoi. Bili su nekoliko puta u poteriza zloincima i dogodilo se da je

Lun spasao Braunu ivot najmanjedva puta objanjavao je Habard. Sada Braun poin je da razmiljao tome da u ja potraiti Lunovupomo, a potrebna su nam obave-tenja koja vi imate, ili moete da ihdobijete.

- Sad mi je sve postalo jasno.Spreman sam da Lunu kaem sveto znam i da uinim sve to onbude zahtevao. Slobodno mu reciteda raspolae i mojim novanimsredstvima, jer moda e biti potrebno plaati privatne detektive ipraviti mnoge trokove zakljuiSparbek.

Nastavie da razgovaraju. Povremeno su zapadali i u takve dijalogekoji su izazivali suze i snaili tugu.

Artur Markin je stigao tano udevetnaest asova. Kad ue u Spar-bekovu radnu sobu, on se sa Habar-dom pozdravi kao sa starim znancem. Odmah stavi na sto predmetslian kutiji za cigarete i ree:

Mislim da moemo smatradida ste uvodne razgovore obavili vasdva.

- Ba tako, Arture - odgovoriHabard. U svemu smo se sloili.Gospodin Sparbek hoe da uinisve to bude potrebno ukljuividavanja potrebnog novca za operacije. Ostaje mi samo da pozdravimdragog Donalda...

- Zdravo, tive - zau se glas odkoga se Sparbek tre. iako je znaoda e posredstvom radio-primopre-

dajnika i Lun uestvovati u razgovoru. - alim zbog smrti vaegsina gospodine Sparbak. Gubitak jenenadoknadiv. No, bar malo uteheimaete ako zloinci budu kanjeni.

Vi ste u pravu, gospodine Sike-rte - snae se Sparbek. - Zahva

ljujem na saueu i vaem intere-sovanju za nesreu dva ucveljenaoca.

Markin je posmatrao dva o-veka, koji su odjednom postalistarci. Sparbek je bio neobrijan ineoeljan, ali se jo uvek na njemuvidelo to da je nekad bio visok, lep

mukarac. Stiv Habard je bio obrijan, ali njegovo veoma naboranolice otkrivalo je da je nekoliko godina stariji od domaina. Hobardovnos je bio preveliki, a oi upale imale, ali svetle kao dve eravice.

Taj ovek, moglo bi se rei, bio jeruan, ali simpatian.

- Postoji li neki trag? - upita

Lun preko primopredajnika.- Ne nema neposrednog traga.Ali znam da su krijumari orujastvorili vrste veze s krijumarimadroga. Veze idu iz Londona u Milano i na Siciliju, a onda dalje na Bliski i Daleki istok... poe da priaLester Sparbek.

Vrati se na istorijat svog ueau trgovini orujem, a onda poe da

izlae sve to je znao o modernomkrijumarenju droge i oruja. Pomi-njao je imena ljudi, mesta i banaka,brodova, koji prevoze i policajaca,agenata i slubenika i nekolikozemalja, koji pomau krijumarima.

Markin je postavljao pitanjamnogo ee nego Lun, to je svedo-ilo o tome da je kralj ponoi zadovoljan onim to uje.

III

- Sluaj i sve dobro zapamti. ila- govorio je robustni Dzord Bogl.- Od tebe mnogo ta zavisi. Ako seneto desi tom oveku, moe dasebi vee ruke i noge, pa da se baci u Temzu tamo gde je najdublja i

naj mutnija.- emu te pretnje, dragi!? - to

boe iznenaeno ree devojka.U istom trenutku ila Pipson je

pomislila ta li to nagoni Dordada preti. Ona je ve dve godineigrala u njegovom timu. Putovala

12


15/98

je i nosila obavetenje, prenosilanovac, pa ponekad i pakete drogevredne stotine hiljada funti. I nikadnije tako pretio. Dakle, taj Mengocije krupna zverka.

- Ne pretim bez razloga. Tvoja jedunost da ga ne ispusti ni asakiz ruku, a ako se to dogodi...

- ta bi moglo da se desi?- Na primer. policija ga uhvati...- Zar ga gone?

- Goni ga italijanska policija, pamoda ga ovde namirie Interpol,ili Skotland Jard. Boravi pod lanim imenom i sa lanim dokumentima. Tvoja je dunost da ga ubijeu sluaju da mu zapreti hapenje.Ubij ga ako moe da ostane nepri-meena, ali i ako ne bude moglada umakne...

- Pa to ga odmah ne sma-knemo? - upita Sila Pipson

- Nismo sigurni da nam jo nijepotreban - odgovori Bogl. - On jebankar i mi ovde ne znamo ta jesve isposlovao u Rimu i Milanu. Pu-tevi novca su zamreni.

ila Pipson obliznu svoje lepo naminkane i vlane usne Bila je tovraki seksepilna i lepa devojka.uvek ivahna i duhovita. I bilo jeteko otkriti njenu pravu ud. Tekponekad je njen pogled postao hladan i otar.

- Zato ga ne strpamo u sprem ite pod temeljima moje prodav-mce? - upita ona.

- On ima vie poslova i moramomu omoguiti da radi, ali da namne izmie ispod nadzora. Tako glasiporuka naih. Skrivae se u tvomstanu, a posetie banke i poslovnepartnere. No, ti mora biti stalno uz

njega. To u mu ja ve rei - objanjavao je Bogl.ila ustade i smesti se u njegovo

krilo. Vrtela je meu prstima njegove obeene brkove i dlanovimaprelazila preko njegovih irokihobraza i snanog vrata.

- Obeaj mi da e mi pomoida naem Feliksa* Mora da mi vratinakit, koji mi je odneo r da budekanjen Jo uvek nisam sigurnakojom smru treba da umre tajsrekovi - ree ona.

Njegove oi benu postale vee ipogled ukruen, a prsti su mu se

znojili dok je rukama dodirivao istiskao njene skrivene lepote. Trese na zvuk telefona. Javi se i dok jesluao, pokri mikrofon paapnu:

- On je ... Dolazi.Njih dvoje popravie svoj izgled i

ila ode u drugu sobu, a DordBogl pozvoni pomou skrivenog tastera kod fotelje. Odmah stie

mrav mukarac koji mora da jeimao makar malo istonjake krviu sebi.

- Tu sam, efe - javi se pruiviruke uz telo.

- Gde je Grejdi? - upita Bogl.- Mislim da spava, jer od ponoi

je on bio na dunosti odgovoriistonjak.

- Probudi ga, Zaki, a ti budi naosmatranici i pazi a li je nekopratio naeg gosta - ree Bogl irukom dade znal: svom pratiocu dase povue.

Taj Zaki ausnil bio je Turin ipripadao je nekoj sekti zbog koje jemorao da bei iz Anadolije. Desilose da mu je Dord Bogl u Istanbulu

dao veliku napojnicu za malu uslugu i otada se Zaki prilepio uz novog gazdu. Bio je spreman da ubijena jedan mig svog patrona, a umeo

je to da uini na mnogo istonjakih naina, kao da je izuio azijskukolu ubijanja. Bio je ujedno i odlian u gaanju pitoljem i bacanjunoa. Uz sve to bio je do nastranostitedljiv. Skupljao je svaki novi i

ve je u bankama imao lepu utedu,jer Dord Bogl je umeo da nagrauje vernost.

) Igra rei . jer Fel iks na lat inskom znai

Sretni

13


16/98

Malo kasnije pojavi se zdepasti,ali snani Grejdi Hiks i Bogl mu ob

jasni da treba'saekati gosta i uvesti ga ovamo. Malo kasnije dopratigosta, koji iroko osmehnut prieBoglu. Rukovae se i sedoe.

- Sta ima novoga u tvojoj sunanoj Italiji! - upita Dord Bogl.

Lice gosta se smrai. On malopouta, pa ree:

- U celini ide dobro, ali za menelino vrlo rdavo. Morao sam da uloim najvei deo novca, kojim je raspolagala banka, i to ba u nezgodno vreme. Jedna havarija*usporila je povratak kapitala i za-pretilo mi je hapenje. Zgrabio sam

to se moglo, i nestao. Tvojih sedamstotina miliona lira je u robi i netreba da brine. Svi nai su nasvom, odnosno obezbedena je dobit.Evo ti ak na dve hiljade funti naovdanje banke. Svi su dobili svoje,a ni ja nisam bez para.

- Zato si doao u London? -upita Bogl.

- Jer posle vajcarskih banaka,najvie sam usmeravao novacovamo. Imam ga pod ifrom i moguda nastavim poslove krijui se. Uztvoju i Sparbekovu pom o... - objanjavao je Mengoci.

- Kae: Sparbekovu pomo?! -prekide ga Bogl. Zar ne zna tase dogodilo?

- Sve znam! Znam i ta si ti javioNeriju. Strah je zao, ali vrst gospodar - nasmeja se Mengoci. - Pored toga, ja se odavna znam saSparbekom i on ne sluti u komkolu se nalazim. Ako bude potrebno, spomenuu mu opasnosti *kojima izlae sebe i porodicu, akomi ne pomogne moram spremitiutovar za Pomonu*. Boginji vrtova

i voa treba mnogo lakog oruja,jer trae ga u Maloj Aziji.

- Ja mogu da utovarim sedamstotina i pedeset puaka, trista pitolja, dvanaest runih reaktivnihbacaa i milion metaka za sve tooruje. Sada su cene naglo sko

ile... Nisam mogao da sakupimvie - izloi Bogl.

- Zato nekoliko puta vie moeda isporui Sparbek. On e i za tvojdeo dati izvozna dokumenta. Imaodline veze za sve poslove. Da si timogao ovde sam, ne bismo pritiskivali Sparbeka - ree Entore Men

goci.- Potrebna je krajnja opreznost,

jer ubijen mu je sin prim eti Bogl.- Nadam se da si ga vrsto zgra

bio, pa nee ni pokuati da se odupire - ree bankar. - Za sada jevano gde u se ja skloniti za nekodue vreme.

- Cim mi je javljeno da e doi,postarao sam se da te ne samo dobro smestim ve i obezbedim - nasmeja se Bogl.

Odmah zatim on izie i vrati sesa Silom Pipson. Ona se smeiladok ju je predstavljao:

- Naa S ila... Vatrena, hrabra,brza u svemu. Zna sve o naim poslovima, a zna i neke druge stvari

To je, verujem, umetnost Neka

stalno bude uz tebe, Entore.- Kad god mi to bude mogue,

biu s gospoicom Pipson galantno izjavi Italijan i poljubi jojruku.

Ona mu na asak stee ruku, kaoda mu daje tajni znak, a onda ree:

- Predstavljaete me kao sekretaricu i prevodioca.

- Ali ja govo rim engleski...Istina, s amerikim naglaskom, aliipak... zbog neega zbunjeno reeMengoci. - I ne mogu obeati daemo stalno biti zajedno.

- A zato ne? nasmeja se Bogl.- Spojie ugodno sa korisnim iobaveznim.

- Obaveznim?! zaudi se Italijan.

- Javljeno mi je da ti obezbedimstalnu pratnju i zatitu. Sila odlinorukuje pitoljem, zna nae veze imogunosti da se brzo pozove pomo. Dakle, sve to ti treba. Poredtoga.. Ne sme se izlagati opasnostima da upozna drugu enu, a to

14


17/98

nee ni poeleti pored nje - odgovori Bogl trudei se da u to vierei prikrije grubost nareenja o-veku s kojim je ravnopravan usvemu.

Naime, postjala je grupa od estljudi, koji su sebe i u ali i za praktine potrebe nazivali Sekstet.

Istina, niti su pevali, niti su svirali,ali su slono pripremali mnogegrmljavine oruja. Znali su i izvesniredosled u Sekstetu. Prvi je bio Vi-enco Neri, Sicilijanac. drugi FrenkRajvensmit, gangster iz Nju Der-sija, trei sam Dord Bogl. londonski zloinac koji se bavio i krijumarenjem, i pljakom i ucenjiva-njem. ve prema prilikama, etvrtiDani Tatuli, trgovac orujem iz Milana peti banker Entore Mengoci iesti kapetan i vlasnik broda Po-mona.

- Valjda se nije kod .nekoga javila sumnja da bih mogao da nesta-nem zajedno s dobrim delom zajednikog novca? upita Mengoci.

- Ne, nije. Radi se o sigurnosti.

Ti si nam dragocen i ne shvatamzato se protivi merama obezbei-vanja tvoje linosti? ree Bogl.

Mengoci je neko vreme utao, aonda zakljui:

- No, onda dobro. Nije loe imatigospoicu ilu uz sebe.

Osmehnu joj se, a ona sede nanaslon njegove fotelje i poe da muapue.

- Za boravak u Londonu potrebna su lepa odela, dosta novca ineto opreznosti. Sve to imamo. .

- I mnogo vie od toga nas-meja se bankar. - No. ja sam vezakazao posetu Lesteru Sparbeku itreba da budem kod njega u vremeruka. Moemo Ii da krenemo?

- Dok ste vi razgovarali, ja sam

se spremila. Jedino me brine topoinje kia - odgovori devojka.- Pozvaemo taksi - ree ban

kar.- O, nije re o tome brzo ree

devojka. - Mene brine vlaga, odkoje se opusti moja kosa. Inae, ja

sam i va voza. Imam nova i brzakola... A mogu li da vas oslovljavam po imenu?

- Naravno, gospoice Pipson1-uzviknu bankar. - Zovite meEntore, ili jednostavno, skraenoEn.

- A ti mene ila. ili samo Pip,

kako su me oslovljavali u porodici.Pip mi je nadimak izveden od prezimena.

- Hoemo li onda, ila? - upitabankar.

Ona mu se obesi o ruku i njihdvoje izaoe. Dord Bogl je zamiljeno gledao za njima. Bila mu jeodavno dosadila ta devojka i eleoje da je nekome prepusti, a li sada je

imao oseaj da je u neemu zakinut.

*

Poto je Boglov stan bio u Isling-tonu, to njih dvoje iz Rimond avenije brzo stigoe do Beer Strita.

Jedna kola su ba kretala i ila Pipson zaustavi na prazno mesto. Gle

dala je u bravu iz koje je vadilaklju za paljenje kola, kada se onajautomobil naglo povarti unazad izatvori im izlaz. Sem Entore Mengoci kasno shvati ta se dogaa, adevojka je inae bila smetena kljuem. No, brzo se snala i potegnulapitolj, jer nekakav predmet probivrata njenog automobila i zau se

itanje vazduha. Bankar i devojkaklonue paralisani. ali ostajui otvorenih oiju.

Glomazan mukarac otvori jednai druga vrata, jer se skrivena builica za ubrizgavanje gasa bee povukla u leite velikih crnih kola.Kao da vue maie, nepoznati prenese jednom rukom prvo devojku, aonda bankara, na zadnje sedite.

- Mislim da nas niko nije video,Same - ree Lun.

Napadai su. dakle, bili Lun i mornar Makferson.

- Vozi, sto mu ulovljenih morskih pasa! Pramcem, mome! - alio se mornar. - Mislim, da li nas je

15


18/98

Sparbek upozorio na tako znaajnu zverku podzemlja, kakva onmisli da je bankar Mengoci, koji seovde krije pod lanim imenom kaoUgo Alibrandi? - pitao se Lun.

*

I Mengoci i ila Pipson mogli suda shvate to da su zarobljenici Do-nalda Sikerta. Rekao im je to onsam u prisustvu snanog mukarcaza koga su zakljuili da je mornarSamjuel Makferson. Nikako im nijeilo u glavu to to nisu zabrinutizbog toga, niti oseaju bilo kakvupotrebu da prue otpor. U njima suiveli tragovi starog naina milje

nja, ali nije bilo ni traga od stalnespremnosti na la, otpor i napad.Dakle, zloinaka agresivnost jesasvim nestala.

- Da, ja sam jedan od lanovaSeksteta - priznavao je EntoreMengoci, skoro smireno i bezstraha od posledica. - Treba znatida se krijumarenjem droge i

oruja u stalnoj sprezi ne bavimosamo nas estorica i nai ljudi.Rade to i naroiti inovnici izves-nih drava...

- Mene interesuje samo ono totano zna prekide ga Lun Kosu lanovi Seksteta?

Mengoci ih paljivo nabrojaonim ustaljenim redom u kome je

on bio peti.- Ko je jo u Londonu, osim tebesada? - pitao je dalje Lun.

- Ja sam samo^ pr ivrem eno ovde.Pobegao sam iz Italije, jer nekestvari su pole kako ne valja, pa mije zapretila opasnost da budemuhapen priao je smireno Mengoci - Stalno ovde radi DordBo!g. On stanuje u Islingtonu, Ri-

mond avenija broj devetsto devedeset.

- ta on radi? Koje poslove obavlja? - upita Lun.

- Pa on .. - poe Mengoci.- O tome i ja dosta znam. Cak

mi je poznato da jedan naoko neva

an posao, on smatra najvanijim.Ba sada sprema dva oveka za to- upMe ila Pipson.

- Budi malo jasnija, devojko upozori je Makferson.

- Dord ima skladite oruja ikupuje sve to se na tritu nae popovoljnim cenama. Skriva drogu

kad treba do asa kad se jedan deorastura ovde u Londonu i VelikojBritaniji uopte, a drugi otprema uSjedinjene Drave Amerike. Sadaesto alje drogu i u Nemaku, atamo kupuje oruje - priala jedevojka. - No, ni sama ne znam toon regrutovanje mornara za nekibrod smatra svojim veoma vanimposlom.

- Je li spominjao ime broda? -upita Lun.

- Nije, ne znam koji je to brod odgovori devojka.

- Ali ja znam - ree Mengoci. -Zove se Pomona, po imenu boginje vrtova i voa Plovi pod panamskom zastavom, a kapetan je Rej-mond Farlou...

- esti lan Seksteta, zar ne? -upita Lun

- Da - potvrdi Mengoci. - Ontransportuje qruje iz evropskih iamerikih luka, jer njegov brod jeputniko-teretni po registraciji, aliretko prevozi putnike. Brz ie, nov iima dizel-elektrini pogon

- Koliki je to brod? - pitao je

dalje Lun.- Veliki. To je brod duge plovidbe od hiljadu i trista tona nos ivosti. Njegova gradnja je zapoeta useriji fregata, pa ima vrst, ilavtrup i brzinu od trideset i pet vorova. No, koliko god je bio dobar,ostao je nerentabilan kao putnikoteretno plovilo sve dok ga nije sodreenom namenom kupio Farlou

- priao je Mengoci.- Koliko broji posada9 - pitao

je dalje Lun.- Automatizacija i moderni ur

eaji omoguavaju da plovi s najmanje petnaest ljudi, a najvie mutreba trideset - odgovori Mengoci.

16


19/98

- Kako ti sve to zna? - upitaLun.

- Plovio sam nekoliko puta nanjemu i u asovima dugog vremenarazgovarao sam sa Rejmondom -objasni bankar.

Tada nastadoe dugi razgovori ozamrenim bankarskim poslovima.

Jedan deo kapitala bio je ulagan naifre i mogao se podii ovde u Londonu, ili u Svajcarskoj. Lun se trudio da nae nain kako bi oduzeoto vie tog novca zloincima Pakad vie nije imao ta da dozna odbankara i devojke, on ih pripremiza izvoenje iz svog podzemnog, aliudobnog i izvanredno opremljenogsklonita.

*

Inspektor Kliv Braun izlagao je sizvesnim uzbuenjem ta se dogodilo toga dana:

- Svodi se sve na to da DonaldSikert jednostavno nije eleo dabude egzekutor. Delatski posao je

prepustio nama, tako to nam jeposlao zloince u takvom stanju danita nisu mogli skrivati. Mengocipria sve te neobine prie o Sekstetu, nabraja imena i otkriva da jelan zloinakog vrha ovde DordBogl. Proverili smo i nali da se onzaista bavi trgovinom orujem, alinije krio zakone...

Sef odeljenja u Skotland JarduRamsi Linds ga je mirno sluao, aonda ga prekide:

- A dokazi, Klive? Ima li dokazaza sve to?

- Naravno da nismo stigli dastvorimo bilo kakve dokaze. Imamna umu da bi bilo dobro da na tajbrod, koji za nekoliko dana stie unau luku, ubacimo svog oveka

odgovori Braun.- I jo ta?- Traiemo od Interpola. . I od

italijansjse policije dokaze o zloinima ovih ljudi, a Bogla emo midrati pod nadzorom. On je podsumnjom i za smrt Donkita Spar-

beka i Meilse Habard - odgovoriBraun.

- Na iskusni inspektor KlivBraun odjednom se pretvorio unaivinu samo zato to ga zbunjujepotez Luna, kralja ponoi. Pa onnam prua mogunost da pravimoguvu, ali ne da postiemo rezul

tate, a on e pokupiti novac iz ifro-vanih uloga, a zatim e nastaviti posvome. Zato pustimo Mengocija idevojku, pa ih drimo pod prismotrom. Odmah proveri ima li ta podifrom u bankama, ili je Lun biobri - dade Linds nalog.

Uskoro je inspektor Kliv Braunbio naisto da je neko ve podigao

tri etvrtine novca uloenog pod ifrom. N a ostatak, iako je znao ifru,inspektor nije mogao da stavi zabranu, pa je s malom komisijompodigao sto pedeset hiljada funti istavio ih u blagajnu Skotland

Jarda. Zavrio je i dokumentovaoizjave uhapenih. Oni su se basada menjali. Poputalo je dejstvotricijanoaminopropena sa dodat

kom nekih drugih sredstava, pa suEntore Mengoci i ila Pipson pokazivali strah i sve tee odgovarali napitanja. Sad su pitali oni.

Konano je inspektor Braun orga-nizovao uhoenje i nadzor nadnjima, pa ih je pustio. Bilo mu jemrsko to je agentima morao daskrene panju da e se moda kod

osumnjienih u blizini opet naiDonald Sikert. A ta treba uraditiako se otkrije Lun. znali su veodavno svi policajci Londona.

*

ila Pipson je brzo razmiljala.Nala se na slobodi, ali u smrtnojopasnosti od Bogla i njegovih ljudi

ako saznaju ta je sve govorilaLunu i policiji. Brzo se odluila.

- Hajdemo k meni - ree ona.- Imam stan koji niko ne zna...

- Mi smo u oajnom poloaju -rhturei, iako je bilo toplo pro-leno vee, ree Mengoci. - Zna

17


20/98

ta smo sve govorili. I ta nam bi?Nije nas muio, pa ak ni pretio...

- Ali nam je ubrizgao svoju zloglasnu drogu, za koju svak zna daje na bazi tric ijanoaminopropena,ali koju niko ne ume da koristi kaoon - odgovori devojka.

- Prekrili smo zakon utanja!

- uzviknu Mengoci. - To se kanjava smru. Treba da b.eimo.Moda emo stii mi pre Luna dapodignemo novac sa ifrovanihuloga u vajcarskoj Ja imam i drugog novca, za koji je dokumentacijadeponovana kod mog advokata.

Treba da beimo.- I ne sanjaj o tome. Lun nee

zakasniti, jer ima prijatelja u vajcarskoj. Radio-porukama brzo eim dati uputstva kako da uzmu novac - ree devojka. - No, sadaidemo da se sklonimo. Uzmimotaksi.

Pokolebani Mengoci je poslua.Prosto se preputao njenoj inicijativi A ona ga je odvela u Rimond.Iskoristila je priliku i pozvala dvamomka spremna na svaku vrstuzloina. U pono su ga Viloubi Rodom odvukli pod Rimond Brid. Tupod mostom su ga onesveenogobesili.

IV

- Neka sam i ja jednom vana

linost, hiljadu mu naduvenih menadera! - smejao se mornar Sam-juel Makferson. - Ako ne znam ine umem ta drugo, ali pronailjude koji posreduju pri zapoljavanju mornara, za mene je ala Malo

je tee pronai dobre i potene mornare bez posla, ali hulja i pijanacaima koliko te volja. .

- Ne hvali se, stari moj - pre

kide ga Lun. - Vano je da nade skim radi Dord Bogl i da uspenoudene* nas dvojicu na taj Far-iouov brod.

- Samo jedan je pravi posrednikza mornare bez pasoa i dokumenata. Taj falsifikator i derikoa

zove se Mordri Mejsers. A ja umems njim. Vano je samo da izie fotografija nas dvojice maskiranih umornare koji bee zbog ubistva utui - odgovori mornar.

- Pomogla je naklonost inspektora Kliva Brauna i ve sada trebada se prodaju novine s naim foto

grafijama na kriminalistikoj hro-nici - odgovori Lun.

- Onda ja kreem - zakljuiSamjuel Makferson. - Jesi li siguran da sada ne liim na onu fotografiju u novinama?

- Sasvim siguran, Same. Idi ipokuaj da obavi posao ree Lun.

Bliilo se podne kad Samjuel

Makferson ue u mrani suterenAgencije za zapoljavanje mornaraNauta u Slendi Stritu blizu RojalAlbert doka. Stara, preterano na-puderisana sekretarica ga doekasumnjiavim pogledom i upita:

- No, ta elite? Ako traite posao, onda niste doli u dobar as.Imamo preko stotinu nezaposlenihmornara na svojoj vezi, a ne trai

se nijedan...- Vi ste neto pitali, gospoice, a

ne date mi da vam odgovorim, vepriate ono to me ne zanima Jaimam svoj brod i neu vae mornare. elim da vidim starog lupeaMordrija, i to odmah!

- On nije ovde... Ne moe da vasprimi, jer radi vaan posao - odgo

vori sekretarica za koju sem Mak-fersona niko ne bi rekao da je gospoica.

Ali on je ve znao da se staraMegi isholm nije nikad udavala,ve je ostala veno zaljubljena unastranog, starog Mordrija Me-

jersa, vlasnika male agencije, kojije bio udovac Makferson je znao ito da Mejers ima jedanaest odras

lih sinova i jednu ki koju voli vienego sinove, a zatim da ima sedamnaest unuadi, ako im se u meuvremenu broj nije poveao

- Ipak idem ja unutra - reeMakferson i namignu joj saues-niki. - Priznau gazd i da sam na

18


21/98

silno uao. a vi malo galamite zamnom kad budem ulazio.

On za njegovu teku telesnugrau zauujuu lako, umesto daotvori niska vratanca, preskoipult i nae se pred vratima Mejer-sovog biroa, pa ih otvori. Za njim jevikala Megi Cisholm;

- To je nasilje, gospodine! Ja nedozvoljavam! Vratite se ili u zvatipoliciju...

- Ne verujem da stari jaracMordri eli dustabanlije ovde u svo

joj jazbini. Zar ne, Mejers? - sme-jui se ree Makferson.

- Sve ie u redu, Megi! Neka go spodin ude - ree Mejers.

Mornar zatvori vrata za sobom,smesti se u fotelju i ogromnom ru-erdom potapa sto pred sobom, paree:

- Ne moe se rei da si ba ljubazan prema gostima, Mordri.

- Hteo sam biti stvarno neljubazan prema jednom nasilniku, jernisam shvatio da si to ti, Same -odgovori vlasnik agencije. - 1neka

me spre svi gromovi uhvaeni londonskim gromobranima, ako ti sene bih obradovao da se ne plaimda mi donosi samo neke brige.

- Sto mu prolenih grom ova ihiljadu jesenjih oluja, pa ja ti donosim posao. Tu su dva dobra, vieci-frena eka, hiljadu mu penija mahnu Makferson ekovima izva

enim iz depa na grudima.Odmah zatim ih veto baci na stopred Mejersa. Njegovo etrvtastolice kao da se jo malo rairi, akrupne oi pod naroguenim obrvama postadoe jo vee. Tu u svojoj agenciji on je ipak imao eir naglavi, nakrivo ulubljen na temenu.Pored toga, Mordri Mejers je okovrata, niz revere tamnog sakoa,

imao komad kanapa dug verovatnodva jarda. Paperjasti pramenovikose, koji su oko slepoonica u neredu strali ispod eira, malo sezatresoe. On skide eir i onaj ka-nap, pa ih otisnu dalje k ivici stola.

Tek tada uze ekove i pogleda.

- Oh! - jeknu. - Moram li zaove pare dati polovinu svoje dece,ili izazvati trei svetski rat?!

- Ne, Mordri. do sto crnih avola! - odgovori Makferson. - To ti

je za malu uslugu, koju e nam uiniti.

- Malu? - upita Mordri iskri

vivi glavu.- Sasvim malu! Tolicnu! - po

kaza Makferson vrh nokta.- Moe li da ja ipak ne inim ni

kakvu uslugu i da ti lepo vratimekove, ponudim au pia i mah-nem baj, baj. Sam e? - upita Me

jers i lice mu dobi lukav izraz.- Ne moe, Mordri, sreice moja!

Ne moe. tako mi svih morskih talasa! Neka nestanu i neka se uki-sele i zablate sva mora i okeani.Evo pogledaj ove novine... Taj lanak okruen olovkom! as podiui, a as sputajui glas, ree Sam-juel Makferson.

Vlasnik agencije uze novine i odjednom smireno i polako proitalanak, pa upita:

- 1ta sad da ja uinim za njih?- Video si tu da su u bekstvu9 -

upita Makferson.- Jesam... I plaim se da e

teko umai?- Video si i to da nisu ubili zbog

pljake, ili sline prljavtine, vezbog uvrede ljudskog dostojanstva?

- Video... To to su im momci

rekli da su hulje, nije bilo dovoljanrazlog da potegnu pitolje i ubijudva jadnika.

- A li hulje nisu bili oni ve tadva jadnika. Uzgred mora da siprimetio da su ta dva momka bili

Trozubac Bil i Unjkavi Asparg, kojisu se izazivajui dva moja tienikaspremali da ih iz istog zadovoljstva napune olovom.

- Uh! Eto, s takvim ljudima jatreba da radim - ree Mordri Mejers i neuveno vetim, maioni-arskim potezom potee kratkudvocevku i uperi je na Makfersona.

- Kog vraga to okree ovamo?- odmahnu Makferson - 1da li ti

19


22/98

stvarno zna da rukuje tom lupa-rom? I zna li zato se ona takozove?

- Od dosade... Dok sam malobio iza reetaka, jedino to su mimuitelji dali bio je udbenik latinskog jezika. Dakle, lupus je vuk, apuka sicilijanskih obana je lu

para. Istina, to je posle postalooruje Mafije. Mislim da su lupareubile mnogo vie homusa, nego lu-pusa - priao je Mejers.

- Dobro, ostavi luparu za nekogli;pusa i budi pametan Mejerse. Tiono ima jedanaest smova?

- Imam! - odgovori Mejers ipuka mu uzdrhta uzdrhata u ru

kama.- Ima i ki Diksi Blu, zar ne?

Ono Blu je umetniko ime, a ona jeiski Mejers. Lepa, sto mu jada!...

- Imam je, ali je u Am erici! -uzviknu Mejers i malo spustikratke cevi lupare.

- Lae, Mordri, milion mu gre-hova! Video sam je skoro u varijeteu Lavdju. Silno sam uivao dokje igrala!

Mejers spusti puku na sto i hu-knu:

- Pa ta onda?- Jo samo da nabrojimo tvoje

sinove, videe da sve znam - nastavi Makferson - Tom ima istionicu odee u Vest Herriu, Artur leporadi u svom restoranu u Vembliju.-samo Leon je crna ovca porodice iima polutajnu javnu kuu u So-hou...

- emu sve to 7 - splasnu nes-reni Mordri Mejers, pa spustipuku pod sto i odmae stolicu takoda se vidi da vie ne preti.

No, Makferson nastavi brojei idalje desnom prste leve ruke:

- Herb s agencijom za kunepomonice, Henri drei eirdi-nicu i Hari vozei svoj taksi mirno ilepo rade..

Mornar je ve levom rukomdrao prst desne ruke. pa uzedrugi:

- Ne moe se zameriti ni Gerijuto zarauje kao uitelj igranja, niGlenu kao atletskom treneru...

Sad je i Mejers levom rukomdrao kaiprst desne i ekao daMakferson nastavi.

- Tvoj Mark mi je popravio dvazuba i jo uvek me slue kao da ni

kad nisu imala mrljicu ni za vrhigle - ree mornar. - Najrede viam skitnicu Dejvida, koga sprema da bude tvoj naslednik u ovojagenciji. No, lako ga je nai medumornarima u lukim krmama..

Makferson sklopi i palac svojeteke pesnice, pa ponovo uze maliprst leve ruke.

- Ostao je Nevil, fotograf. Kaoprijatelju uiniu ti da se ime najmlaeg zaboravi, ako doe do pokoljaostalih - zakljui Makferson.

- Hva la ti, Same! Uteio si me -uzdrhtalim glasom ree MordriMejers. - I tano si nabrojao svemoje sinove, to meni ne uspevabez liste koju mi je sastavila jo pokojna Sara. Iz zahvalnosti zbog

toga to si tako divan drug, uiniusve to eli. A ti nee eleti netopreterano opasno, zer ne?

- Nita strano - nasmeja seMakferson. - Hiljadu mu mornarskih knjiica, za koje si znao da sulane, a ipak si ih priznao posredu

jui pri ukrcavanjima mornara namorske olupine, treba samo da

neka dva momka ukrca na jedanbrod kao dobre radnike. A oni suprvoklasni pomorci i strunjaci.Kemp erer je elektroniar, elektr iar i mehaniar, a ume i ponetodrugo da radi...

- Kakav dragulj za svaki prekoo-keanski brod1Poto se sigurno viene vraa ... - upade Mejers.

- O drugom, odnosno o Gaju Lar-

senu, ne treba nita da ti priam.Pogledaj mene. Zna ta vredim na

jednom brodu, zar ne?- Znam! Sve od peraa palube

do kapetana. I ne zna' se jesi li ve-tiji s koltovima, ili sa sekstan-tom...

20


23/98

- ut!.. Sto mu uhoda, pa i z idovi, kau, imaju ui - zaustavi gaMakferson.

- Ali. Same, pa za to mi ne trebaplaati toliki novac1 Smestiu vasvrlo brzo kao prijatelje ..

- Ali na jedan odreeni brod -primeti Makferson.

- Pa i u tom sluaju... Eto. recimo da bi mnogo bio i jedan ekod pet stotina funti - odgovori Me-jers i privue jedan od ona dvaeka.

- Ali to mora da bude brod Po-mona, koji e za dan ili dva uploviti u Temzu - dodade Makferson.

Mejers se zagrcnu i lupi se pesnicom u gradu, a onda ree:

- Za to e jedva biti dovoljna obaeka Ve sam bio naao tri mornara po zahtevu izvesnog gospodina. ..

- Po zahtevu Dorda Bogla -upade mornar.

- I to zna9! iznenadi se M ejers - Pa da... Kad zna gde su ita rade mojih jedanaest sinova,

mora znati i sve ostalo. I ne recimi da zna i ta hoe inspektorSkotland Jarda gospodin KlivBraun!

- To e ti meni rei, tako mitvoje lepe kosice. ili u te sasvimoupati mislei da je to guijeperje - nasmeja se Makferson.

- Hou - uspi se Mordri Mejers

usnama kao da je probao neto kiselo.- I on hoe na isti brod, na Po-

monu, iji kapetan je Rejmond Fa-rou, koji uzgred plovei po morimauvek ustreli ponekog od svojih mornara, a to lepo sakrije i prijavi dasu mu pobegli. Ima na brodu tucenjemu slinih ubica.

- To mi se ne svia primeti

Makferson. Moe li nekako daga izostavi?

- Ne mogu. Ve sam morao dase muim kako bi moj ovek opio iizazvao onoga koga uklanjam da bidoao inspektor. Ve sam dao da sefalsifikuiu dokumenta za njega...

- A ta je s moja dva ovek a9 -upita mornar.

- Vas u .. - ote se Mejersu, papokri na asak usta. Za tu gospodumoram sve da uinim Valjda cuuspeti da spremim mornarska dokumenta za tog gospodina ererai... i Larsena. Treba da su to stare

knjiice, pune peata i overa, pa dani u ijim rukama ne izazovu podozrenje. Je li tako?

- Sve si shvatio, M ord ri1 I znajda si stekao pravo da u nekom asuti od mene trai pomo. Svake ne-delje itam oglase u tom istom listu.

Tamo se javi pod ifrom Mordri -Samu. Odmah u ti se javiti. Paipak smo mi stari poznanici, aposle ovoga moi emo se smatratii prijateljima.

- Pa to se razume! uzviknuMejers i do jednog ormana odneseona dva eka, pa ih sakri, a otudadonese bocu brendija.

*

U istom tom trenutku Donald Si-kert razgovarao je sa DordomBoglom. Imao je preooruku od Le-stera Sparbeka, pa ja je Bogl primio u svom prizemnom birou uistoj zgradi u kojoj je i stanovao

- Kako to da vas ja ne znam, gospodine Sohumi? - upita Bogl. -Mislio sam da poznajem sve

trgovce orujem.- Ne i onim kradenim - nasmeja se tobonji Abdul Sohumi. -Gospodin Sparbek mi je skrenuopanju na to da s vama moram bitiiskren i da vas ni u emu ne smemprevariti. No, to se tie cena, tusam slobodan.

- Ja ne radim s ukradenim orujem - smrknuto ree Bogl

- tete... A ja radim ba s takvim Vojna skladita amerikihtrupa u Evropi samo su simbolinoobezbeena. To su oruja nadohvatruke. Radio sam u Nemakoj, Italiji,Belgiji... Sada sam ovde. I nudimdvesta hobi raketa zemlja - vaz-

21


24/98

duh. Lansiraju se iz ruku ratnika isustiu svaki avion. Cena je povoljna: pet stotina funti po komadu!Isporuka brza i gde god elite -ispria Lun s naglaskom koji jeopravdavao ime Abdul.

- A izvozna dokumenta Njih svakako nemate! - primeti Bogl.

- Eekli smo da moram biti iskren. Izvozni papiri postoje, ali sufalsifikovani. No, tako su dobro uraeni da ih ni samo Ministarstvorata ne bi prepoznalo - odgovoritobonji Sohumi.

- Zbunjuje me taj broj od dvestaraketa Pre nekoliko dana iz amerike baze u Nemakoj ukradeno jeba dvesta i ba takvih protiva-vionskih lakih raketa Otkud one uLondonu? - upita Bogl.

- Stigle su kao redovna poiljkaamerikih vojnih jedinica iz Ne-make, bazi u Meriportu - odgovori Lun i otvori svoju torbu, pa nasto pred Bogla izrui utovarne ikontrolne liste.

Sve je bilo overeno od lukih vla

sti i carinskih slubi.- A li u Meriportu ne postoji ame

rika baza - primeti Bogl.- Pa ni rakete nisu ostale tamo

- smejao se lani Abdul Sohaoit, -Lepo su prenete kam ionima do Londona. Zbog toga im je i cena malovia od one po kojoj sam ih kupio.

- Recite iskreno da li ste ih pla

tili vie od pedeset dolara po komadu? - upita Bogl.- Kako ste samo pogodili, gospo

dine Bogl?! - iznenadi se Lun. -Ali jo toliko je potroeno dok surakete prenete do broda i ukrcane,dok su stvorena dokumenta i pokrp-ljene sve rupe na situ kroz kojeistie novac pri ovakvoj trgovini.Ko bi bolje od vas sve to znao!

- To je jo uvek sto dolara pokomadu - ree Bogl. - A vi traitepo dvesta funti za jednu...

- Bogami traim! - uzviknuLun. - To je vrua roba i stalno mipee prste. A treba jo da ih predam tamo gde kupac eli.

- Po sto pedeset funti za komadkupujem celu koliinu. Utovar uBrajtonu. Isplata preko LesteraSparbeka kad on kae i kako naloi da treba da bude - predloiDord Bogl i prui ruku.

Lun je prihvati i protrese ne govorei nita. Bogl ga je neko vreme

gledao ispod oka, pa popravi svojudugu kosu i pomilova obeenebrkove. Onda ustade i ponudi gostapiem.

- Imam malo nastran ukus -osmehnu se Lun. - Ja bih sada najradije aicu nekog likera

- Tu imam samo liker s mentom ree domain i pokaza bocu sazelenom tenou.

- To je ba ono to elim - sloise Lun. - Ostaje samo da se dogovorimo jo o neemu...

- Zar ima jo neto? - pronicljivo ga pogleda Bogl.

- Ima... U kojoj moneti elite daplatite? - upita Lun.

- Funte... do lari... nemake

marke... Skoro sasvim je isto -odgovori Bogl.- A u beloj moneti ne bi moglo?

- Hpita Lun.- Ne, nikako... M i nemamo te

koa s razmenom praha, jer sada jedroga sigurnija od zlata. Cene brerastu. No, ako biste vi nama moglida ponudite, bilo bi vam lepo. Ma-nite se opasnog posla i ne meajte

se u poslove koje sada nadziruvlade, otjavetajne slube i tajne teroristika organizacija. Vi lepo kra-dite, prijatelju - smejui se zakljui Bogl.

- Mislio sam ... A li sigurno uposluati va savet. Vi ste u poslovima trgovine orujem kompetentniji od mene - takoe se nasmeja

Lun.- Ako sve ide kako treba, kas

nije moemo da se sporazumevamoza sve to budete nudili - zakljuiBogl i neprimetno pod svojim stolom pritisnu tree dugme u nizu odpet.

22


25/98

To je znailo da gosta treba daprate Boglovi ljudi. No nije imuspelo. Kad je iziao, Lun se brzoizgubio idui peice prema RiiStritu. Grejdi Hiks, koji ga je pratio,vratio se pokunjen.

- Iezao je odjednom, kao da jepostao nevidljiv - obavesti on Bo-

gla.- Jednom emo znati sve o tomlupeu Sohumiju ljutito ree Bogli rukom dade znak Hiksu da izie.

V

Prvi na brod Pomona stigao ieinspektor Braun. Uzdao se u to to

je sluio neko vreme u ratnoj mor

narici da e mu pomoi da se snaekao mornar na trgovakom brodu.Briljivo je bio pregledao sve udbenike o brodovima i zvanjima mornara Upoznao je i osnovne ureaje,pa se javio kao rukovalac dizaliceza unutranji teret i vozaa vilju-kara u skladitu.

Doekao ga je straar na stepenitu i odveo ga do oficira palube.

Ovaj ga upita kakva dokumentamoe da pokae i Braun mu ihprui zajedno s kopijom ugovoranainjenog u Agenciji Mejers, a napoleini je bilo rukom dopisano daje sve uraeno uz zahtev i saglas-nost izvesnog D. B. Braun je pogaao da se iza tih inicijala skrivaime Dorda Bogla. Dok je oficir

pregledao dokumenta, Braun sezabrinuto osvratao. Tada ugledakako za njim dolaze dva mornara sdakovima i omanjim koferima urukama.

- Ko su oni?- I to su novi mornari, kao i ti -

odgovori ofic ir i saeka da ona dvaoveka priu.

Glomazni mornar, koji se malo

njihao u hodu prie, odloi prtljag isaeka da i njegov drug uini isto.Onda pozdravi i kratko ree:

- Mornar Gaj Larsen i mainist,ili ta li je ve, Kemp erer1Javljamo se s dokumentima, da bismose ukrcali radi posla!

- Eto kako se postupa, gospodine Vinter - podsmeljivo seobrati oficir inspektoru Braunu. -No, nauie, ako ti dugo koa ostane itava.

- Potrudiu se da sve bude kakoelite, gospodine - odgovori inspektor Braun.

- Poto kapetan broda samprima posadu, to u vas odvesti knjemu. Samo vas smo oekivali, pada isplovimo - ree o fic ir i njih tripooe za njim.

Postroj ie se u kapetanovoj kabini kod komandnog mosta, jer kapetan je jo uvek bio u posebnommanjem salonu, koji je koristio za

sebe i ponekad za oficire, koje bipozvao u drutvo. Uao je pueitanku i miriljavu cigaru. Nekovreme stajao je i gledao tri tek pri-spela oveka. Svakome je posvetionekoliko trenutaka gledanja oi uoi. Oni izdrae poglede ostajuimirni i ozbiljni. Jedino se Makfer-son nasmei.

- Sta je tebi smeno, grm alju? -

upita kapetan.- Smejem se samome sebi, go

spodine - odgovori Makferson. -Nesreni Gaj Larsen video je i boljedane. Jedno vreme sam imao i svojbrod, na kome sam bio kapetan.Napredovao sam unazad kao rak isada ekam ovde da dobijem bilokakav posao na brodu. Drugo je

Kemp Kemp erer! To je ovajovde. On je mainist, elektriar,elektroniar, a nije epilep tiar...

- Zaustavi se, stari moru! tomanje bude govorio, to e imativie ansi. O vama ve znam onoto treba. Svi vi od neega beite. Papripazite da ne poelite da najdaljepobegnete od ovog broda. Nem a pi-

janenja, niti iskrcavanja s broda

dok ja to ne kaem. Ve sam odredio poslove za erera i Vintera.Prvi e raditi na elektronskim ureajima, a drugi u skladitu na sortiranju tereta tokom plovidbe. No,ta da dam tebi, glomazni? - go vorio je kapetan Farlou.

23


26/98

- Da ja predloim? - upita Mak-ferson.

- Reci - smrknuto odgovorikapetan.

- Najvie bi mi odgovaralo me-sto prvog oficira, ali mogu da budem i krmano i nostromo...Momci bi me sluali, jer ja brzo uda

ram - smekajui se nabrajao jeMakferson.

- Nema nostroma na ovombrodu. Jedini nastromo) sam ovdeja sam. Plovim o sa smanjenim brojem mornara, jer visoka automatizacija nam to omoguava. Zato je iorgan izac ija slube postavljena drugaije. Od oficira, pored mene sujo samo prvi oficir i o ficir palube,koji je i krmano. Svaki mornarradi po v ie poslova. No. zato je sme-taj udoban. Mi smo putniko-te-retni brod. koji ne uzima putnike,pa su u kabinama po jedan ili dvamornara. ivi se dobro, jer kuvar jenajbolji. No i brzo se umire... Nikone sme mnogo da njuka po brodu ida se mea u poslove koji ga se ne

tiu. Vas trojica dobiete dve kabine, pa se smestite kako elite -ispria kapetan.

- Nas dvojica smo doli zajedno,pa emo deliti i kabinu - prvi putse oglasi tobonji Kemp erer.

- Dobro - klimnu glavom kapetan Farlou. - Vinter i Larsen moguda idu i da se smeste, a ti erer ost

ani jo malo ovde.Lun klimnu glavom u znak da jerazumeo, pa se pomeri da prouMakferson i Braun. Donald Sikertbee prepoznao inspektora Brauna,jer on nije mnogo uinio na pro-meni svog izgleda, ali inspektornije ni slutio ko stoji uz njega.

- Sedi! - pokaza kapetan niskui za pod uz sami zid kabine uvr

enu polufotelju. - I priaj mi kakose desilo to da ubijete TrozupcaBila i Unjkavog Asparga?

- Larsen je brz i na pesnici i napitolju . A ja sam bio s njim i morao sam mu pomoi. Dogaalo se ina drugim mestima Tako smo se

jedva spasli u Serburu. a ve smoupali u blato u Londonu priao jeLun.

Znao je da je ostala tajna ko jeubio tri francuska policajca u Serburu, pa je aludirao na to. On je saMakfersonom briljivo pripremioivotne prie, pa je svoju sada brzo

ispriao kapetanu Farlou.- A kako to da si tehniar elektronike, elek trike i jo uz to mehaniar? - upita Farlou.

- Zavrio sam studije, jer me je uCikagu kolovao gospodin MaimoPapalardo2), jer je imao planove...Kad je ubijen, ja sam pokuao da seosvetim ubicama. Malo sam pucaopo Cikagu, ali sam morao da beimto dalje. Naao sam mesto na jednom starom brodu. I tako je poeomoj mornarski ivot. Na tom brodusam radio uz mainistu, pa kao ini-njer elektronike brzo sam postaobolji od njega - pr iao je Lun bezvoljno.

- Taj dera slanine bio je velikigangster - primeti Farlou.

- Bio je ... No, sad ga vie nema uzdahnu Lun. Smem li ja vasneto da pitam?

- Sme, erer.- Da li smo mi na vaem brodu

tako sigurni kako nam je rekao iz-vesni gospodin u Londonu? - upitatobonji erer.

- Ako stvarno zna elektroniku ielektriku kako valja, onda budi bez

brige. Mogu da te snabdem i drugim dokumentima. Ako uz to ne silazi s broda, onda nema opasnostida te iko otkrije - odgovori Farlou.- Je li to sve?

- elim da znam jo to ime se visami najvie bavite, kapetane? taprevozite i kuda?

- Trgovina orujem ... I jo pone

to. .. No, od m nogo znanja o menilako se umire, mome - odgovoriFarlou. - Da li te to brine?

- Mnogo manje nego da ste uobinim poslovima - osmehnu seLun.

*\ Papalardo je itali jansko prezime, koje u prevoduznai dere slaninu

24


27/98

- Nadam se da nema vie pitanja - ree kapetan i ustade.

- Treba da znam ko jo samnom radi na elektronici - reeLun i sam ustajui.

- Nadam se da vam nee smetati to je to ve prava ruevina odoveka. Da se ne bi bacio u more,

zadrava ga jo samo pie. Kad jepijan, onda je podnoljiv, ali nemoe da radi. Drimo ga pod straom treznog dok ne obavi va : . eposlove, a onda mu damo pie. Zi vase Everet Krezlejk i ininjer je elektrotehnike, ali razume se i u elektro niku i u maine, ba kao i ti. Serer.Ba kao i ti, i on bei od zakona, jerubio je svoju enu i dva njena lju

bavnika - ispria kapetan stojei.- Hvala na obavetenju - po

kloni se Lun.- Postaraj se da te Krezlejk ne

zavede da zajedno pijete, jer on, kaoi svaki drugi pijanac, voli da podelis nekim pie - opomenu ga kapetan Farlou.

- Nadam se da neu podlei nje

govom uticaju - smireno odgovoriLun i izie.Napolju zavi oko kapetanskog

mosta i na uglu se umalo sudari sjednom enom. Ona ga prvo zaueno pogleda, onda ga odmeri odglave do pete, pa koketno zatreptaoima.

- Predstavite mi se! - odgovoriona kao da nareuje.

- Brodski elektrotehniar KempSerer - poslua Lun i malo se po-mae da propusti enu.

- Mislim da ste trenutno naj-lepi muakarac na brodu - pro-ceni ga ona i primae mu se. pa apatom d od ade: - Kapetan e motriti. ali mi emo ga ve prevariti.

- Svetla perspektiva! - odgo

vori Lun i sam se trudei da jegleda zavodljivim pogledom.

- U hL . Neka se dogodi netonovo i lepo na ovom prokletombrodu - ree ona i proe.

Osvrnula se skreui ka kapetanskoj kab in i Lun je bolje osmotri.

Imala je besprekoran stas i bila jedovoljno lepa da uzbudi bilo kogmukarca Ba zato mogla je i daizazove brdo neprilika.

Lun nije bio ni primetio prvog o ficira koji je stajao uz ogradu. Ovajmu sada mahnu rukom da doeKad mu je Lun priao, oficir ga je

nekoliko trenutaka radoznalo pos-matrao pa onda ree:- Zovem se Ron Ouks...- Pravo ime? - upita Lun uz

nekakav poslovni izraz lica, kao daje sasvim prirodno sumnjati u valjanost neijeg imena, a pogotovo kad

je on prvi o fic ir palube.- Tako me ovde zovu - odgo

vo ri Ouks. - Da si me to pitao, Se

rer. u trenutku kad nisam dobre volje. sasuo bih ti nekoliko zuba ugrlo. Ovako, nita se ne ljutim.Verujem i da je ime Kemp Sererlano, ali ne tie me se dok sve idekako treba ekao sam da izie, pada ti pokaem brod i tvoje dunosti.Prvo dolazi opomena: ako ne budesiguran da e umeti da radi svoj

posao, onda odmah kai, jer takoe sauvati glavu, ali ne i posao. Uprotivnom, platie svojom koomzbog lanog perja.

- Mislim da emo se slagati,Ouks. Meni je jasno da si ti prvi o ficir, ali meni se poveravaju elektronika i svi ureaji na brodu. To nijeala Neu trpeti da mi se nepotrebno nareuje i da mi se iko

mea u posao - ree Lun mirno.- A, tako?! - iznenaeno ree

Ouks. - Ako jo kapetanu uzmeMarion, onda si laf svih mora iokeana. Da zna da nemam nitaprotiv tebe. pa te zato opominjemda ne dira u ono to Farlou smatrasvojim zabranom. Ve je bilo momaka koji su pomislili da se moekriom pipnuti u drai te devojke.pa su ve odavno mrtvi. Kapetanvidi vie nego to to izgleda. On vezna da. ako ti nee prvi zapoetiflert, hoe devojka.

') Nostrom no - voa palube (ital, ali u upotrebi kod mnogih mornarica)

25


28/98

- Zahvalan sam na opomeni -ree Lun. - Kad bih jo znao kakoda izbegnem devojku ...

- To nije lako, jer ako je bacilana tebe oko, a ti je odbije, opet ti jesmrt sigurna. Moda e te onasama ubiti u pogodnom trenutku irei da si je napadao - odgovori

Ron Ouks.- Oito ti je potreban neki prijatelj na brodu, Rone, pa procenjujeda bih to mogao da budem ja. Nisise prevario. I, jo jednom hvala nasavetima - zakljui Lun.

Redala su se jedno za drugim iznenaenja za Luna. Brod je bioopremljen elektronskim ureajimane starijim od dve godine. Dizelmotori okretali su elektrine agregate, ija mona energ ija je ujednaeno okretala dve brodske elise. No,najvie su iznenaivali ureaji nateretnom delu broda. Bili su podeeni da omogue istovar i u malim

Rukama, pa i uz neureenu obalu. Urezervi su stajali splavovi od plute idrveta, a unutranje dizalice imale

su ine za podizanje na palubu. Naroito je bio neobian ureaj na le-vom boku, kojim su mogli da se ukr^aju i predmeti pod vodom. Grotlasu bila elipsasta i duga samo etirimetra. To je bilo malo za utovar inajlake podmornice. Lun nije mogao da zna zato je ureaj izgraen,jer komora s ulivenom vodom zauzimala je prostor od najmanje sto

tona.

Elektronski ureaji su bili udoza sebe. Bili su podeeni za navoenje udaljenih elektronskih aparatura. Iza svega mogle su da se skrivaju mnoge tajne.

- Zbunjuje, zar ne? - upitaOuks.

- Pitam s- emu ovoliko vrlo

skupih ureaj - prim eti Lun.- Saznae- odgovori Ouks i

povede ga dal; .;.U skladitu-"*, je bilo sanduka s

robom koja s'- odvozila.- Treba li da znam ta je u san

ducima? - upita Lun primetivi da

ih s vrata udaljenih desetak korakagleda inspektor Kliv Braun.

- Oruje... Uvek oruje - odgovori Ouks. - Ovo smo ukrcali uAntverpenu. Ovde smo uzeli vas tro

jicu i kupili neto oruja, koje emoukrcati u Brajtonu. Onda plovimokroz Gibraltar i u Italiji dopunja

vamo utovar. Krcati orujem plovi-emo tamo gde se naredi.

- I sve to legalno? - upita Lun.- Trgovina orujem ima mone

zatitnike - odgovori prvi oficir. -Da nije tako, bili bismo samo jadnigusari, koji ive od danas do sutra.Ovako..

Ouks je utao neko vreme, pa zakljui:

- Niko me ne vue za jezik, a jabrbljam.

Lun se nasmeja i njih dvojica pooe opet na palubu, pa preko nje ukrmenom prolazu sioe do elektromotora. Bili su novi i ispravni. Jedino im je trebalo malo vie odravanja. To Lun i ree, pokazujuiprah kod monih statora.

- Kvara i zastoja ne sme biti -ree Ouks.- Pogledau i dizel motore - na

javi Lun. - To mogu i sam. Ima litamo neki mainist?

- Ima - odgovori prvi oficir. -No, jedan nije dovoljan, pa smo mupridodali jednog mornara da seobuava za pomo. Ipak u i ja s to

bom, jer brod kree tek za dva sata.

*

Za to vreme Samjuel Makfersonje obilazio brod, s grupom mornara Svi su eleli da od novoglana posade saznaju kako je u Londonu, a i da procene kakav je to o-vek. Jedan mornar ga je zadirkivao

da je trapav i da nee moi daproe kroz sva vrata na brodu.Makferson ga jednom rukomzgrabi za kai na pantalonama. paga lako podie i ree:

- Gde ja ne budem mogao daproem, poslau tebe.

26


29/98

Svi su ga gledali s divljenjem, aizaziva se etvoronoke doeka natlu i tiho opsova, ali se udalji odMakfersona. Malo kasnije u grupise nae i inspektor Kliv Braun. Poee odmeravanja i s njim. JedanIrac ga je izazivao na rvanje. Braunpristade, ali se umea Makferson.

- Ovaj momak se ukrcao nabrod kad i ja Prema tome, mi smou nekom smislu roaci. Ko eli daga mui, neka se prvo do mile voljeiskali na meni. Evo, ja u prv i da servem. Naite samo jae kaie zaopasivanje, jer ovi na nama nisudovoljno vrsti za tu vrstu rvanja

- Ja sam se samo alio. Nisamhteo da muim novog lana posade

- ree izaziva i povue se.- Ond a jesmo li primljeni bez

protravanja? - upita M akferson.

Iako nisu bili sigurni na ta on tomisli, verova li su da pita hoe li izo stati ale na raun novih lanovaposade, pa potvrdie da je sve uredu.

- S nama je stigao i izvesniKemp ere r... - zausti Makferson.

. - Znamo smejui se upade jedan od lanova posade i prui novine u kojima je pisalo da policijatrai Kem pa erera i Gaja Larsena.

Dok ih je Makferson gledao,preko njegovog ramena se naklonio i inspektor Braun. Iako su no

vinske fotografije bile slabe, on nanjima prepoznade Larsena i erera. Makferson ga sumnjiavo pogleda, pa iscepa novine, ostatkezguva, a zatim ih baci prekoograde.

- Lau novine, milion im slova!- uzdahnu Makferson i krenu dalje.

Uskoro brod napustie luki po li

cajci i carinici, i Pomona isplovi.Pre veere prvi oficir Ron Ouks jeizvetavao kapetana o svemu to jetrebalo, ali najvie je govorio o trinova lana posade. Za erera reeda je pokazao poznavanje svih elektronskih, elektrinih i mainskih

ureaja i da e za koji dan moi nasvima da radi. Ispria i detalje oMakfersonu, kao i to da su mornarive saznali da londonska policijatrai Larsena i erera zbog dvaubistva.

- Naa je srea to smo ba sadastigli i pr ihvatili ta dva momka -

ree kapetan. - A kakav je trei?- Vidi se da razume posao i veradi na uvrivanju tereta, kao da

je preiveo mnoge bure na moru -odgovori Ouks.

- Onda je sve u redu. Do Braj-tona preuzmi sve poslove komando-vanja brodom, a onda u te ja sme-niti - zakljui kapetan RejmondFarlou.

Marion Benks je lakirala nokte is dosadom sluala razgovor.

VI

im se avion spustio u Rimu,Dani Tatuli se javio telefonomFrenku Rajvensmitu. Ovaj mu kazada ga eka helikopter i da e senjih dvojica videti s prvim lanomSeksteta.

- Voleo bih da te ugostim ovde uRimu, ali poslovi stoje tako da jepotrebno uriti - zakljui Rajvens-mit.

Tatuli se odveze taksijem dokraja aerodroma i uskoro se nadekod ulaza za uzletanja i sletanja helikoptera. Ve su ga ekali, i nakondesetak minuta leta naoe se nadostacima antikog Laurentuma, pase spustie preko Lida di Katel Fu-sano, blizu same tvravice. Jedanautomobil ih je ekao, pa se utljivipratilac i Dani Tatuli odvezoe doborove ume oiviene dugom i visokom zidanom ogradom, iznad kojesu strali ukrasni kolci.

U umi je bila mala luksuzna vilau kojoj Tatulija saeka ovek koji jemorao biti stariji od ezdeset godina. Nije bio mnogo sed, ali onomalo kose jedva se dralo na posive-loj i naboranoj koi. Lice mu je biloizbrijano i negovano, ali i ono je ot

27


30/98

krivalo znatnu starost, ili bar iivlje-nost tog oveka. Tatuli mu prie sizrazom potovanja i divljenja

Milo mi je to te vidim u dobrom zdravlju, Vienco' - uzviknudok su se rukovali

Stari Vienco bio je nekada strahi trepet Los Andelosa, ali je pro-

teran iz Sjedinjenih Drava zbogtoga to se znalo da je gangsterskivoda Istina, dokazali su mu samoutaju poreza, pa su ga se oslobodilipod tim izgovorom i zauvek mu zabranili povratak preko OkeanaVienco Neri zbog toga nije propao.Na svojoj rodnoj Siciliji naao jeMafiju ugraenu u sve ivotne tokove, koja ga je zbog veza u Americi prihvatila kao jednog od vanih efova Sam Vienco umeo je dabrzo uvrsti svoju vlast i proiriposlove. Sada su konci njegove organizacije dosezali do Milana, Londona i Njujorka, a poslovi i mnogodalje.

- I meni je milo to sam te sreo,ali voleo bih da nas nije sastavila

nuda. Ti jo i ne zna kako ravevesti pristiu jedna za drugom -ree Vienco Neri i okrenu se ka

jednom svom revolverau da doprati u kuni bar u prizemlju vileFrenka Rajvensmita im ovaj budest igao.

Njih dvojica uoe i smestie se ufotelje. Dotra momak iz posluge i

ponudi pia. Oni odabrae utei iposmatrajui jedan drugoga.- Sta ima novo? - upita ko

nano Dani Tatuli.- Ima novosti - ree Neri. -

No, da ne ponavljamo isto, saeka-emo Frenka. A sada ti pria o dogaajima tamo na severu.

- Poslovi idu dobro. Jedinoimamo neprilika zbog novca, jer,

kao to zna, Entore Mengoci jemorao da se ukloni - odgovoriDani. - I jo se nije javio.

- I nee nikad vie - uzdahnuNeri.

Dani Tatuli ga zaueno pogleda,ali nije nita pitao, ve nastavi da

govori o tome da je prodaja drogasve bolje organizovana ne samo uMilanu nego u svim gradovima se-vera od najmanjeg do najveeg. Istose dogaa i u ostalim zemljama odSkandinavije do Balkana

- Sada je i cena ujednaena.Heroin je prava valuta, koja odre

uje vrednost drugih ne samo utrgovini orujem nego i u celoj raz-meni ree na kraju.

- Razgovaramo kao dravnici...A, boga mi, to i jesmo - osmehnuse Vienco Neri.

U tom asu stie Frenk Rajvens-mit., pa se brzo pozdravi s njima izatrai da budu sami. To je znailosamo da se povue Nerijev pratilac,

jer vila je pripadala Rajvensmitu, ion je, ulazei, naredio da njemu igostima niko ne smeta. Kazao je igde da ostanu dva straara, koji esve prilaze drati na oku, ali neeuti razgovor.

- Dakle, mi smo na Siciliji uvrstili sve kako valja, a sada, eto po inju havarije na severu, pa i dalje -

ree Neri.- Imam poruke iz Pariza, i one

objanjavaju ta se dogaa - reeRajvensmit.

- Dakle, Entore Mengoci neemoi da nam kae koliko zla nam

je naneo - ree Neri.- Ja vas jo uvek ne razumem -

ree Tatuli.

- Onda sluaj - ree Rajvensmit. - Mengoci je pao u ruke policiji, ali posle je naen obeen podmostom na Temzi. Ne verujem dase ubio, ve ga je neko obesio. Sanjim je, po onome to kae DordBogl, bila izvesna ila Pipson Tosumnjivo stvorenje ima jo dapria.

- Moe li Bogl da sve to tamo sav

lada? upita Tatuli. - uo sam daje uspeno sredio Sparbeka.

- Poelo je kako ne alja, jerSparbek je pristao da rad; ...ako muse kae, ali na scenu je stupila policija, a postoji opasnost da se knama okrenuo i londonski mrani

28


31/98


32/98

prema doruak. U poslu je prekidezvonjenje telefona. Javi se Bogl:

- Ovde Dord! Jesi li dobro,lutko?

- Ne ba najbolje. To to mi sedogodilo... No priau ti o svemukad se vidimo - odgovori ona

- Ja moram na put... Ako bismo

mogli odmah da se vidimo, ispriaobih ti i ta sam saznao o Feliksu. Onje sada na brodu Pomona i plovipod imenom Ron Ouks, prvi oficir.Brod je jo u luci i mogli bismo daga posetimo. Kapetan je moj prijatelj - ispria Bogl.

- Vo lela bih da vidim Feliksa. Dase naemo kod broda? - upita ona.

- Prihvaeno! ree Bogl.Kaza joj da se nau u jedanaest

sati kod broda i objasni joj kako danae -Pomonu. Ona spusti slualicu i ostade zamiljena nekolikotrenutaka, a onda poe da sesprema.

*

Tek to je Dord Bogl spustio slualicu, njegov telefon zazvoni. Javise, iz Rima. Frenk Rejvensmit:

- Imam vane vesti. U nae poslove su se umeali momci iz konkurencije. ..

- Kako to ine? - upita Bogl, jerdavno je bilo dogovoreno da rekonkurencija znai policija.

- Pa kod njih su bili Petica i

neka devojka Mnogo su lepo priali o svima nama - ree Rajvens-mit. - No, sve to bie jasnije kadsazna detalje. Sada elim da ti izdiktiram dimenzije metalnih profila, koji se trae...

Bogl je znao ta to znai, pa uzeolovku i papir da pie. Zabeleio jebrojeve, a onda spusti slualicu.Uze logaritamske tablice i po dogo

vorenom sistemu poe da deifrujebrojeve. Polako su se redala slova urei:

... Mengoci i ila sve priznavali.Izgleda drogirani. Opasnosti mnogobrojne. Na Pomonu se ukrcaopolicijski pijun. Zove se Dord

Braun, a lano ime je Bert Vinter.Obavesti Rejmonda i uini tatreba..

Dalje je Rajvensmit traio da gaBogl pozove na telefon vile kodtvravice Fusano. Bogl spustiolovku i razmisli, pa opet pozvaSilu. Obavesti je da se neto sum

njivo dogaa oko broda, pa morajusaekati. Mogue je sledeeg danadoekati brod u Brajtonu gde trebaneto da utovari. Na kraju Boglree:

- Poto si se ve spremila, doido mene da se o svemu dogovorimo. Oekujem te, draga!

Ona je predoseala opasnost, alinije nala snage da preduzme nekiodluan korak. Nadala se da policija nadzire i nju i Bogla, pogotovood trenutka smrti Entora Mengo-cija. Zbog svega toga grozniavo jerazmiljala, ali odgovori da e doi.

Tek to je spustila slualicu, zause zvono na ulazu. Pogledala je krozokular. Napolju su stajala dva uni-

formisana policajca. Ona im otvori.Rekoe joj da su doli po nju, jervii inspektor Serbruk eli da razgovara s njom.

- Ve sam spremna. Moemo dakrenemo - ree ona i samo pru!ruku da uzme svoju torbicu.

Policajac je zamoli da joj pogledatorbicu, pa joj je vrati. Sioe doautomobila i odvezoe se ka Skot-

land Jardu. im je izvedoe prederbruka, ona poe da govori:

- I sama sam htela da doem,gospodine vii inspektore. uli steda je naen mrtav izvesni EntoreMengoci. Mene i njega sasluavao

je inspektor Braun. Pozovite ga, ion e vam rei...

- Inspektor Braun je odsutan i

ne mogu ga zvati, no ja znam ta sedogodilo. A zato ste hteli da doete? - ree Serbruk.

- Mislim da se Mengoci ubio odstraha, ili je nateran da to uini -odgovori Sila Pipson. - Plaim seza sebe. Zatitite me na neki nain.

30


33/98

- A, tako... Pa, videemo - neodreeno ree erbruk. - Kad bistenam rekli ko je ubio Mengocija. jerutvreno je da je prvo onesveenpa ubijen, mogli bismo da naemopravi nain kako da vas zatitimo.

- Ako ste itali izvetaje o naimiskazima, onda znate da ja ni pre

nisam mnogo znala. Izvesni DordBogl me je odredio da budem uMengocijevom drutvu... Pa, znateve kako to ide - ree ila Pipson.

- Ali sve vae izjave su takve dami trPT'utno nemamo nikakve dokaze. neni ostaje da utvrdim nisteli vi ubili Mengocija - nastavi, viiinspektor. - Gde ste bili u tokunoi kad je on ubijen?

- Moglo se dogoditi da budemsama i da nemam alibi, ali sluaj jehteo da sam pozvala svog susedada provedemo no zajedno. To jetrgovac Bremil... Neu da skrivamprirodu nae veze, iako je trgovacoenjen - odgovori ona.

- Proveriemo to na diskretannain. Nai ljudi e vas drati na

oku, pa gledajte da im olakate posao - otvoreno ree vii inspektorerbruk.

ila Pipson je grozniavo razm iljala. Instinkt joj je govorio da jojpreti opasnost, jer mnogo toga sesplelo oko nje. Sad se kajala to jeuinila da Mengoci bude ubijen. No,bilo je uinjeno i trebalo se spasti.

Zbog toga ona odluno ree:- elim da radim za policiju, dokse stvari ne razjasne. Treba daznate da me je pozvao Dord Bogli da je ve trebalo da budem kodnjega.

- Imaemo to u vidu. Uzmitetaksi i idite tamo - zakljui vii inspektor erbruk. - Biemo u vezi.Ako neto saznate, javite na ovaj te

lefon.On joj prui listi papira s od

tampanim brojem i ona ga stavi utorbicu.

Taksijem, ila Pipson brzo stiedo Islingtona. Doeka je Hiks i odvede je u sobu koja je Boglu sluila

za rad, ali i za kartanje i boravaktokom dana. Jedan zid zauzimali suormani s knjigama, a drugi, sobnibar i sto za kartanje. Uz trei zid,pored prozora, bio je pisai sto sgarniturom od est fotelja ispred.Tako je prostorija, iako vrlo prostrana, izgledala puna nametaja.

Bogl je stajao uz barski pult i spremao pie.- Kasni, draga - primeti on gle

dajui je ispod oka.- Desilo mi se neto nepredvi

eno - ree ona. - Tek to sam tirekla da u doi. stigla su dva policajca i odvezla me u kotland Jard.Tamo me je o Mengocnevoj smrtiispitivao vii inspektor erbruk.

- O! - ote se Boglu. - Pa ta sveto treba da znai?

- On je zahtevao da radim za policiju i dao mi broj telefona - odgovori ona i pokaza listi s brojem. -Rekao je i da e me pratiti njegoviljudi. Istina, ja ih nisam primetila,ali moda su to oni inili dovoljnoveto...

- inili su - klimnu glavomBogl. - Moj ovek mi je telefoniraoTi si mi dovela agente na vrat.

- Nisam ja kriva - ree odlunoila. - Ako sam ta zgreila, to jezato to sam zbog straha preutalaneke stvari. Sad vie neu da utim.

- Onda govori - ree Bogl i pokaza joj da sedne u fotelju pred pisaim stolom.

Ne pitajui je, jer je znao ta biona pila u ovom asu, on prinesevelike ae pune koktela s malo alkohola a vie osveavajueg soka.ila otpi i poe da pria o tomekako je Donald Sikert zarobio nju iMengocija. Nije skrivala nita, pani to da su njih dvoje dobrovoljnootili u Skotland Jard i priali sveto su umeli i znali.

- Kako to da vas je sasluavaoinspektor Kliv Braun, a sada je stobom razgovarao njegov ef viiinspektor erbruk? - prim eti Bogl.

- To sam se i ja pitala, pa samzatraila objanjenje. erbruk je

31


34/98

odgovorio da*je Braun odsutan -odgovori ila.

Dord Braun je razmiljao tada uradi. Postalo mu je jasno da jeSkotland Jard obaveten o Sekstetui njegovim poslovima i da policijskiagenti sada grozniavo rade na pr ikupljanju dokaza. Ve i sam Brau-

nov odlazak na brod potvrivao jeto sasvim jasno. Bio je odluio damui i ubije enu koja je otkrivalanjegove tajne, iako ih nije dobroznala. No, sada je to bilo teko izvesti, jer Zaki aunil ju je pratio odnjenog stana i posle izlaska iz Skotland Jarda. Da je prate policijskiagenti, javio je svom efu telefonom.

- Pa ta da radimo s tobom? - suzdahom upita Bogl.

- Drau se dalje od tebe. To jesve to mogu da uinim odgovor iila.

- elela si da nae Feliksa.Moda je najbolje da se sada tomeposveti - ree Bogl.

Toga trenutka pomislio je kako

da je zauvek ukloni, pa je ispitivaomogunost da je poalje u nekuzamku, iz koje nee izai iva.

- Pokuaj da pobegne od Ser-brukovih agenata, pa pouri u Braj-ton. Tamo se ukrcaj na brod i vidita da uini sa Feliksom, odnosnosa sadanjim prvim oficirom Po-mone* Ouksom. Da li ti to odgo

vara? - ree Bogl.- To je najbolje sloi se ilaPipson.

Odmah zatim Dord Bogl je otprati do izlaza. im se vrati, onpozva vilu u Italiji i samo kratkoree:

- Potvrujem da je verovatnosve to ste mi javili. Sam u otii uBrajton da proverim posao oko ukr

cavanja robe, pa u istim brodomdalje. Da li se slaete?

Tamo je telefonsku slualicu biopodigao Bajvensmit i on se posave-tova s ostalim, pa upita:

- Znai li to da nee vie dozvoliti konkurenciji da te vidi?

- Da - potvrdi Bogl. - Mislimda i vi treba da uinite isto, bar dokse ne vidimo.

- Bie tako

Documents

Ashton,Frederick - 67-Lun i Razmena Zla