Artur Klark - Grad i Zvezde

7/17/2019 Artur Klark - Grad i Zvezde

http://slidepdf.com/reader/full/artur-klark-grad-i-zvezde 1/159

Artur Klark, GRAD I ZVEZDEPreveo Zoran @ivkovi}

PROLOGPoput blistavog dragulja, grad je leào na prsima pustinje. Nekada je bio

podloàn promenama i preina~enjima, ali sada je Vreme teklo mimo njega. No}i

i dani nizali su se preko lica pustinje, ali na ulicama Diaspara vladalo je ve~nopopodne i tama se nikada nije spu{tala. Duge zimske no}i mogle su mrazom daokuju pustinju, lede}i poslednje ostatke vlage u razre|enom vazduhu Zemlje - aligrad nije ose}ao ni toplotu ni hladno}u. On nije stajao ni u kakvoj vezi saspoljnim zbivanjima; bio je to svet za sebe.

Ljudi su i ranije podizali gradove, ali nikada sli~an ovome. Neki su trajalistole}ima, drugi milenijumima, pre no {to je Vreme razvejalo ~ak i njihova imena. Jedino se Diaspar uhvatio uko{tac sa Ve~no{}u, brane}i sebe i ono ~emu jepruào okrilje protiv sporog osipanja vekova, razorne mo}i truljenja i pogubnog

dejstva r|e.Od ~asa kada je sazdan, okeani su nestali sa povr{ine Zemlje, a pustinja se

rasprostrla ~itavom planetom. Vetrovi i ki{a satrli su u pra{inu poslednje planine,a svet je bio odve} umoran da bi iznedrio nove. Grad za to nije mario; ~ak se isama Zemlja mogla pretvoriti u prah i pepeo, a Diaspar bi i dalje {titio decusvojih tvoraca, nose}i bezbedno njih i njihova dobra niz reku vremena.

Ona su mnogo zaboravila, ali to nisu znala. Bila su savr{eno saobraènasvom svetu, ba{ kao {to se i on slagao sa njima - jer bili su stvoreni jedno zadrugo. Ono {to se nalazilo sa druge strane zidova grada nije ih se ticalo; to je

naprosto bilo izgnano iz njihovih umova. Jedino je postojao Diaspar, jedino im jeon bio potreban i samo su njega mogli da pojme. Ni{ta im nije zna~ila ~injenicada je ôvek jednom posedovao zvezde.

Pa ipak, drevni mitovi ponekad bi po~eli da ih more i nespokoj bi ihobuzeo kada bi se setili predanja o Cartvu i mladom Diasparu koji je crpeo svojeìvotne sokove iz trgovine sa mnogim suncima. Oni nisu èleli da vrate staredane, po{to su bili zadovoljni u svojoj ve~noj jeseni. Slave Carstva pripadale supro{losti, i tamo su mogle da ostanu - jer oni su pamtili kakav je bio njegov kraj,a pri pomisli na Osvaja~e ledenost samog svemira uvla~ila bi im se u kosti.

Tada bi se ponovo vratili ìvotu i toplini grada, dugom zlatnom dobu ~iji jepo~etak ve} bio zapreten, a svr{etak jo{ udaljeniji. I drugi ljudi su ma{tali oovakvom dobu, ali samo su ga oni do~ekali.

@iveli su u istom gradu, hodali istim, ~udesno nepromenljivim ulicama, dok je lagano proteklo vi{e od milijardu godina.

1.Bilo im je potrebno mnogo ~asova da se izbore za izlaz iz Pe}ine Belih

Crva. âk je i sada bilo neizvesno da li ih neko od belih ~udovi{ta jo{ progoni -a energija njihovog oru`ja ve} je bila na izmaku. Ispred njih, lebde}a strelasvetlosti, koja im je bila tajanstveni vodi~ kroz lavirinte Kristalne Planine, i dalje je



davala signale. Nisu imali drugog izbora do da je slede, iako ih je mogla, kao {tose to dogodilo mnogo puta ranije, dovesti u jo{ pogubniju opasnost.

Alvin se osvrnuo da vidi da li su mu svi drugovi jo{ na broju. Alistra je i{laodmah iza njega, nose}i kuglu hladne, ali stalno rasplamsale svetlosti koja jeobznanila toliko uàsa i toliko lepote od ~asa kada su zapo~eli pustolovinu. Bledobelo zra~enje preplavljivalo je uzak hodnik i odbleskivalo se sa sjajnih zidova; dok

im energija bude trajala, mo}i }e da vide kuda idu i da uo~e prisustvo svakevidljive opasnosti. Ali, Alvin je odve} dobro znao, najve}e opasnosti u ovimpe}inama uop{te nisu bile vidljive.

Povijaju}i se pod teìnom projektora, iza Alistre su kora~ali Narilian iFloranus. Alvin se na ~as upitao zbog ~ega su svi projektori tako te{ki, budu}i dabi bilo sasvim jednostavno instalirati im neutralizatore sile teè. Uvek bi muovakve stvari dolazile na um, ~ak i u jeku najbezbednije pustolovine. Kada bi muneka takva misao prostrujala sve{}u, imao je utisak da je zdanje same stvarnostiustreptalo za tren, i da mu se iza podru~ja ~ula u magnovenju ukazao prizor

nekog drugog, potpuno razli~itog sveta...Hodnik se zavr{avao golim zidom. Da li ih je to strela ponovo izneverila?

Ne - jer, jo{ dok su se pribli`vali, stena je po~ela da se drobi u pra{inu. Kroz zidse probilo metalno rotiraju}e koplje koje se brzo {irilo u dìnovsko svrdlo. Alvin jesa prijateljima odstupio unazad, ~ekaju}i da se ma{ina probije u pe}inu. Uzzaglu{uju}e trenje metala o kamen - koje je sigurno odjekivalo po svimudubljenjima Planine, bude}i sav njen demonski porod - bu{ilica je pro{la kroz zidi zaustavila se pored njih. Masivna vrata su se otvorila i pojavio se Kalistron,dovikuju}i im da poùre. ("Za{to Kalistron? upitao se Alvin. [ta }e on ovde?").

Trenutak kasnije, ve} su bili bezbedni, a ma{ina se zateturala napred, krenuv{i naput u dubinu zemlje.

Pustolovina se zavr{ila. Uskoro }e, kao i uvek dosad, biti kod ku}e, a sva~udesa, uàsi i uzbu|enja osta}e iza njih. Bili su umorni i zadovljni.

Alvin je zaklju~io po nagnutosti poda da se bu{ilica spu{ta u zemlju.Kalistron jama~no zna {ta radi i ovo je nesumnjivo put koji vodi ku}i. Pa ipak,izgledalo je pomalo neobi~no...

"Kalistrone", re~e on iznenada, "za{to ne po|emo na gore? Niko ne znakako stvarno izgleda Kristalna Planina. Bilo bi divno izbiti negde na njenimobroncima i ugledati nebo zajedno sa ~itavim okolnim predelom. Dovoljno smove} dugo pod zemljom."

Jo{ dok je govorio ove re~i, osetio je na neki na~in da one nisu na mestu. Alistri se oteo prigu{eni krik, unutra{njost bu{ilice se zatalasala poput prizoravi|enog kroz vodu, a sa druge strane metalnih zidova koji su ga okruìvali Alvin jo{ jednom uhvati treptaj one druge stvarnosti. Dva sveta su se sukobila, pri ~emu je ~as jedan, a ~as drugi odnosio prevagu. Onda je, iznenada, sve bilo gotovo.Osetio je izvesno rascepljivanje i kidanje - i san se okon~ao. Alvin se opet obreou Diasparu, u svojoj dobro poznatoj sobi, lebde}i stopu ili dve iznad poda, dok ga je gravitaciono polje {titilo od grubog dodira sa sirovom materijom.

Ponovo je bio on. Ovo je bila stvarnost - i on je ta~no znao {ta }e se sadadogoditi.



Prva se pojavila Alistra. Bila je vi{e uzbu|ena nego ljuta, po{to je bilaveoma zaljubljena u Alvina.

"Oh, Alvine!" zajeca ona, pogledav{i ga sa zida na kome se prividnomaterijalizovala. "Imali smo tako uzbudljivu pustolovinu! Za{to si sve morao dapokvari{?"

"@ao mi je. Nisam imao nameru da... Samo sam pomislio da to ne bi bila

r|ava ideja..."Prekinuo ga je istovremeni dolazak Kalistrona i Floranusa."Slu{aj me dobro, Alvine", po~e Kalistron. "Ovo je tre}i put kako si

prekinuo sagu. Ju~e si presekao sekvencu, hotev{i da se uspne{ izvan DolineDuga. Prekju~e si sve pokvario poku{avaju}i da se vrati{ do Po~etka onomvremenskom stazom koju smo ispitivali. Ako ne èli{ da se drì{ pravila, mora}e{sam da nastavi{."

Nestao je veoma razjaren, povev{i i Floranusa sa sobom. Narilian se nikadanije pojavljivao; mora da mu je ve} bilo dosta svega ovoga. Jedino je ostala slika

Alistre, koja je tu`no gledala Alvina. Alvin nagnu gravitaciono polje, stade na noge i ode prema stolu koji se u

~asu materijalizovao. Na njemu se pojavila zdela egzoti~nog vo}a - ali to nije bilahrana koju je èleo; zbunjenost mu je sasvim pobrkala misli. Ne hotev{i da priznagre{ku, on uze vo}ku koja je izgledala najmanje opasna i po~e oprezno da je sisa.

"Dakle", re~e Alistra, "{ta sada namerava{?""Ne mogu se promeniti", uzvrati on pomalo zlovoljno. "Mislim da su pravila

glupa. Osim toga, kako mogu da ih se setim dok doìvljavam sagu? Pona{am sena najprirodniji na~in. Zar i ti nisi poèlela da pogleda{ planinu?"

Alistrine o~i se ra{iri{e od uàsa."Ali to bi zna~ilo izi}i napolje!" prozbori ona u jednom dahu. Alvin je znao da je beskorisno dalje raspravljati se. Ovo je bila barijera koja

ga je ogra|ivala od svih ostalih ìtelja njegovog sveta, i koja ga je mogla osuditina ìvot pun osuje}enja. Oduvek je èleo da izi|e napolje, kako u stvarnosti, takoi u snu. Me|utim, za svakog drugog u Diasparu to 'napolje' predstavljalo jeko{mar sa kojim se nisu mogli suo~iti. O toj temi oni nikada ne bi razgovarali,ako su mogli da je izbegnu; bilo je to ne{to ne~isto i zlo. Razloge nije hteo damu objasni ni Jeserak, njegov staratelj.

Alistra ga je i dalje posmatrala zbunjenim, ali blagim o~ima. "Ti si nesre}an, Alvine", re~e mu ona. "Niko ne treba da bude nesre}an u Diasparu. Dopusti mida do|em i da razgovaram sa tobom."

Nimalo uvi|avno. Alvin odmahnu glavom. Znao je kuda bi ih to odvelo, aovog ~asa je èleo da bude sam. Dvostruko razo~arana Alistra i{~eznu sa zida.

U gradu koji je nastanjivalo deset miliona ljudskih bi}a, pomisli Alvin, onnije imao nikoga sa kim bi stvarno mogao da popri~a. Eriston i Etanija voleli suga na svoj na~in, ali {to se rok njihovog nadzora bliìo kraju, bili su sre}ni {tomogu sve vi{e da mu prepu{taju da sam oblikuje kako svoj ìvot, tako i razonode.U poslednjih nekoliko godina, kako je njegovo podvajanje od uobi~ajenog obrascapostajalo sve o~iglednije, on je ~esto ose}ao ozloje|enost svojih roditelja. Ne zbognjega samog - sa tim bi jo{ mo`da mogao da se suo~i i da to prevlada - ve}



zbog zlehude sre}e koja je htela da upravo oni budu izabrani, me|u milionimaostalih gra|ana, kao njegovi roditelji kada je izi{ao iz Dvorane Stvaranja predvadeset godina.

Dvadeset godina. Jo{ se se}ao prvog trenutka i prvih re~i koje je za~uo:"Dobro do{ao, Alvine. Ja sam Eriston; dodeljen sam ti kao otac. Ovo je

Etanija, tvoja majka."

Same re~i ni{ta mu nisu govorile, ali njegov um ih je zabeleìobesprekornom ta~no{}u. Tako|e se se}ao kako je pogledao u svoje telo; sada jebio vi{i za koji centimetar, ali gotovo da se uop{te nije promenio od ~asa svogro|enja. Do{ao je na ovaj svet gotovo potpuno odrastao, i sem u pogledu visineostao bi u dlaku isti sve do trenutka kada bude trebalo da ga napusti, hiljadugodina kasnije. Pre ovog prvog se}anja nije postojalo ni{ta. Jednoga dana }e se,mo`da, to ni{tavilo vratiti, ali i sama pomisao na to bila je odve} daleka, da bi nabilo koji na~in uznemirila njegova ose}anja.

Ponovo je upravio svoj um ka tajni vlastitog ro|enja. Alvinu nije izgledalo

neobi~no da su ga, u nekom datom trenutku vremena, stvorile sile i energije kojesu materijalizovale sve ostale predmete njegovog svakodnevnog ìvota. Ne, tajnanije bila u tome. Zagonetka koju on sam nije bio u stanju da razre{i i koju muniko nikada ne bi objasnio odnosila se na njegovu jedinstvenost.

Jedinstven. Bila je to ~udna, tu`na re~ - ba{ kao {to je ~udno i tu`no tobiti. Kada mu je ona bila pripisivana - {to je on ~esto ~uo kada niko nijepodozrevao da prislu{kuje - obi~no je bila izgovorena zloslutnim glasom u komese krila pretnja ne samo po njegovu vlastitu sre}u.

Njegovi roditelji, njegovi staratelji, svi koje je poznavao poku{ali su da ga

za{tite od istine u nastojanju da sa~uvaju bezbri`nost njegovog dugog detinjstva.Ovo skrivanje }e, me|utim, uskoro biti okon~ano; kroz nekoliko dana on }epostati punoletni gla|anin Diaspara i ni{ta {to on bude èleo da sazna ne}e mo}ida mu bude uskra}eno.

Za{to se, na primer, nije uklapao u sage? Od mnogo hiljada vidovarekreacije u gradu, ova je uìvala najve}u popularnost. Kada u|ete u sagu, nistesamo obi~an pasivni posmatra~, kao u primitivnim poduhvatima drevnih vremenakoje je Alvin ponekad preduzimao. Mesto toga, vi ste aktivan sudeonik iraspolaète - ili izgleda da raspolaète - slobodnom voljom. Zbivanja i prizore kojipredstavljaju sirovu gra|u va{ih pustolovina mo`da su unapred pripremili nekizaboravljeni umetnici, ali podru~je je dovoljno postrano da dopusti nepreglednomno{tvo varijacija. Moète da odete u te utvarne svetove sa svojim prijateljima, upotrazi za uzbu|enjima kojih nije bilo u Diasparu - a dokle god bi san trajao, onse nikakko nije mogao razlikovati od stvarnosti. U stvari, ko je mogao biti siguranda i sam Diaspar ne predstavlja jedan takav san.

Bilo je nemogu}e iscrpeti sve sage koje su stvarane i beleène od trenutkaosnivanja grada. One su uklju~ivale sva ose}anja i sadràle beskrajno raznovrsneprelive. Sage koje su, na primer, bile osobito popularne me|u omladinom,odnosile su se na jednostavna dramska zbivanja puna pustolovina i otkri}a. Drugesu predstavljale istraìvanja psiholo{kih stanja, dok su neke, opet, bile vezane za



logi~ka i matemati~ka ve`banja, {to je pruàlo najtananija uìvanja umovimasklonim dubokom razmi{ljanju.

Iako je izgledalo da sage zadovoljavaju Alvinove prijatelje, u njemu sustvarale ose}aj nepotpunosti. Bez obzira na svu njihovu rasko{nost i uzbudljivost,na njihovu raznovrsnost lokaliteta i tema, ipak im je ne{to nedostajalo.

Kona~no mu je postalo jasno da sage, u stvari, nikuda ne vode. One su bile

islikane na sasvim sku~enim platnima. Tu nisu postojali prostrani vidici, valovitipredeli za kojima je ùdelo njegovo srce. Povrh svega, nije bilo ni traga onojbeskrajnosti u kojoj su se odvijala istraìvanja drevnog ~oveka - blistava prazninakoja je zjapila izme|u zvezda i planeta. Umetnici koji su planirali sage patili su odiste neobi~ne fobije koja je obuzela sve gra|ane Diaspara. âk i pustolovinedoìvljene kroz tu|a iskustva morale su da se zbivaju u zatvorenom prostoru, upodzemnim jamama ili skladnim malim dolinama okruènim planinama koje suodsecale ~itav ostali svet.

Postojalo je samo jedno obja{njenje. Duboko u ponorima pro{losti mo`da

jo{ pre no {to je sagra|en Diaspar, dogodilo se ne{to {to ne samo da je ugu{iloôvekova stremljenja i radoznalost, ve} ga je i vratilo ku}i sa zvezda i nagnalo dase skloni u si}u{an zatvoreni svet poslednjeg grada na Zemlji. On se odrekaoVaseljene i povukao u ve{ta~ku utrobu Diaspara. Plameni, nepokolebljiv poriv kojiga je poveo putem preko Galaksije i do ostrva magle koja leè jo{ dalje, sasvim jezgasnuo. Nijedan brod nije u{ao u Sun~ev sistem ve} nebrojene eone; tamodaleko, me|u zvezdama ôvekovi potomci verovatno i dalje osnivaju carstva isatiru sunca - ali Zemlja ne samo da nije znala za to, ve} nije ni marila.

Zemlja nije. Ali Alvin jeste.

2.Soba je bila tamna, izuzev jednog sjajnog zida na kome su se plime i oseke

boja smenjivale kako se Alvin rvao sa vlastitim snovima. Deo te {are mu sedopadao; op~inile su ga uzvinute linije planina koje su se izdizale iz mora. Teuspinja~e krive odisale su snagom i ponosom; proveo je dugo vremenaprou~avaju}i ih, a onda ih je uskladi{tio u jedinicu se}anja vizualizera, gde }eostati sa~uvane dok on bude vr{io opite sa preostalim delom slike. Pa ipak, ne{tomu je izmicalo, premda nije znao {ta. Neprestano je nanovo poku{avao da ispuniprazne prostore, dok je ure|aj ~itao pokretne sheme iz njegovog uma imaterijalizovao ih na zidu. To nije bilo dobro. Linije su bile mutne i nejasne, bojeizme{ane i ne~ise. Ako umetnik nije znao kakvom cilju teì, ni naj~udesnija alatkamu nije mogla pomo}i.

Alvin obrisa {krabotinu koja ga nije zadovoljavala i mrzovoljno se zagleda upravougaonik ~ije su tri ~etvrtine bile prazne, a koga je on poku{avao da ispunilepotom. Pokrenut iznenadnim porivom, on udvostru~i veli~inu postoje}eg crteà ipomeri ga u sredi{te okvira. Ne - time je samo povla|ivao vlastitoj lenjosti, a iravnoteà je bila sasvim pogre{na. [tavi{e, promena veli~ine otkrila je nedostatkeu sklopu, odsustvo sigurnosti u tim, na prvi pogled zadovoljavaju}im linijama.Mora}e iz po~etka da se da na posao.



"Potpuno brisanje", izdao je nare|enje ma{ini. Plavetnilo mora se rasto~ilo;planine su se razi{le poput magle, sve dok nije preostao samo go zid. Nestalo ih je, kao da ih nikada nije ni bilo - kao da su i{~ezli u limb koji je progutao svaZemljina mora i planine pre mnogo vremena. Alvin je bio ro|en.

Svetlost je ponovo preplavila sobu i sjajni pravougaonik na koji je Alvinprojektovao svoje snove stopio se s okolinom i postao deo zidova. Ali, jesu li to

doista bili zidovi? Nekome ko nikada ranije nije video ovakvo mesto, soba biizgledala krajnje neobi~no. Bila je sasvim bez oblika i potpuno li{ena name{taja,{to je stvaralo utisak da Alvin stoji u sredi{tu neke kugle. Nikakva vidljiva linija nijerazdvajala zidove od poda ili tavanice. Nije postojalo ni{ta na {ta bi se usredsrediopogled; prostor u kome se nalazio Alvin mogao je imati deset stopa ili deset miljau pre~niku, ako je bar suditi prema utiscima ~ula vida. Bilo je te{ko odoletiisku{enju da se ne zakora~i napred, ispruènih ruku, kako bi se utvrdile fizi~kegranice ovog neobi~nog mesta.

Pa ipak, ovakve prostorije predstavljale su 'dom' ve}ine pripradnika ljudske

rase u prete`nom delu istorije. Alvin je jedino trebalo da uokviri odgovaraju}umisao, i zidovi bi se pretvorili u prozore otvorene ka bilo kom delu grada koji bion izabrao. Nova èlja, i ma{ina, koju on nikada nije video, ispunila bi sobuprojekcijama slika ma kog komada name{taja koji bi mu bio potreban. Tek jenekoliko ljudi u proteklih milijardu godina bilo obuzeto razmi{ljanjem da li je ovajname{taj 'stvaran' ili ne. U svakom slu~aju, on nije bio ni{ta manje stvaran odone druge obmane, ~vrste materije, a kada bi prestala potreba za njim, on sesasvim lako vra}ao u utvarni svet gradske Banke Se}anja. Kao ni sve ostalo uDiasparu, ni name{taj se nije mogao pohabati - niti promeniti, sem u slu~aju da

njegovi uskladi{teni obrasci budu izbrisani hotimi~nim ~inom volje. Alvin je upravo delimi~no preuredio svoju sobu, kada mu se u u{ima oglasio

otegnut zvuk sli~an zvonjavi. Mentalno je uobli~io prijemni signal i zid na kome jemalopre slikao ponovo se razlu~io. Kao {to je i o~ekivao, pojavili su se njegoviroditelji, a odmah iza njih stajao je Jeserak. Prisustvo njegovog staratelja zna~ilo jeda nije posredi obi~no porodi~no okupljanje - ali on je to ve} ranije znao.

Opsena je bila savr{ena i nimalo se nije izgubila kada je Eriston progovorio. Alvin je potpuno bio svestan ~injenice da se Eriston, Etanija i Jeserak, u stvari,nalaze miljama daleko, budu}i da su konstruktori grada osvojili prostor u isto takopotpunoj meri kao {to su pot~inili vreme. Alvin ~ak nije bio siguran gde muroditelji ìve, me|u bezbrojnim kulama i prepletenim lavirintima Diaspara, po{tosu se oboje preselili od kada je poslednji put fizi~ki bio u njihovom prisustvu.

"Alvine", po~e Eriston, "upravo je proteklo dvadeset godina od kada smo tetvoja majka i ja prvi put videli. Ti zna{ {ta to zna~i. Na{ nadzor nad tobom sadase okon~ao i ti si potpuno slobodan da radi{ {ta ti je volja."

Postojao je tra~ak - ali samo tra~ak - tuge u Eristonom glasu. Znatno jevi{e bilo olak{anja, kao da je Eriston bio zadovoljan {to se jedno stanje stvari,koje je fakti~ki bilo na snazi ve} neko vreme, kona~no legalizuje. Alvin je, naime,uìvao svoju slobodu ve} dobrih nekoliko godina.

"Razumem", odgovorio je. "Zahvaljujem vam {to ste vodili ra~una o meni ise}a}u vas se u svim svojim ìvotima." Bio je to uobi~ajen odgovor; on ga je tako



~esto slu{ao, da je za njega izgubio svako zna~enje - pretvoriv{i se u puki sklopzvukova bez ikakvog posebnog smisla. Pa ipak, ono 'svim svojim ìvotima'predstavljalo je neobi~an izraz, ako bi se o tome podrobnije razmislilo. Do sada jesamo neodre|eno naslu}ivao {ta to zna~i; najzad je kucnuo ~as da sazna pravuistinu. Postojalo je mnogo stvari u Diasparu koje on nije shvatao i koje }e moratida nau~i u stole}ima {to su se pruàla pred njim.

Za trenutak se u~inilo kao da Etanija èli da govori. Ona je podigla jednuruku, naru{iv{i prelivnu koprenost svoje ode`de, a zatim ju je ponovo spustila uzbok. Onda se bespomo}no okrenula prema Jaseraku, i Alvin je prvi put shvatioda mu roditelje more brige. U se}anju je brzo pro{ao kroz zbivanja iz proteklihnekoliko nedelja. Ne, nije postojalo ni{ta u bliòj pro{losti {to bi prouzrokovaloovu prigu{enu nespokojnost, ovaj izraz pritajene uzbune, koji kao da su okruìvaliEristona i Etaniju.

Sre}om, tu je bio Jeserak da preuzme stvar u svoje ruke. Ispitiva~ki jepogledao Eristona i Etaniju; bio je zadovoljan {to oni vi{e nisu imali nameru da

govore i {to mu se ukazala prilika da najzad odrì besedu na koju je ~ekaomnogo godina.

"Alvine", re~e on, "ve} dvadeset godina ti si moj u~enik i ja sam u~inio sve{to je stajalo do mene da te {to bolje upoznam sa gradom i da te izvedem napravi put. Postavljao si mi mnoga pitanja, ali ja na sva nisam bio u stanju da tiodgovorim. Neke stvari jo{ nisi bio spreman da nau~i{, a neke ni ja sam nisamznao. Ti si sada punoletan, premda tvoje detinjstvo jedva da je po~elo. I dalje jemoja du`nost da te vodim, ako ti je moja pomo} potrebna. Kroz dve stotinegodina, Alvine, po~e}e{ da upoznaje{ ovaj grad i ne{to malo njegovu istoriju. âk

ni ja, koji se pribliàvam svr{etku ovog ìvota, nisam video ni ~etvrtinu Diaspara,a jedva ako mi je poznat hiljaditi deo njegovih riznica."

Do sada nije bilo ni~eg {to Alvin ve} nije znao, ali nije postojao na~in da se Jeserakovo izlaganje ubrza. Starac ga je netremice posmatrao preko ponoravekova, dok su mu re~i bile bremenite neprocenjivom mudro{}u ste~enom tokomdugog ìvota ispunjenog odnosima sa ljudima i ma{inama.

"Kaì mi, Alvine", re~e on, "da li si se ikada upitao gde si bio pre no {to siro|en, pre no {to si ugledao Etaniju i Eristona u Dvorani Stvaranja?"

"Pretpostavljam da nisam bio nigde... da sam predstavljao samo shemu uumu grada, koja je ~ekala da bude stvorena... poput ovoga." Niski kau~ jezasvetlucao i zgusnuo se u stvarno obli~je pored Alvina. On sede na njega isa~eka da Jeserak nastavi.

"Razume se, u pravu si", usledio je odgovor. "Ali to je samo deoodgonetke... i to sasvim mali deo. Do sada si se sretao samo sa decom svoguzrasta, koja tako|e nisu znala istinu. Ona }e je se uskoro setiti, ali ne i ti, takoda te moramo pripremiti da se suo~i{ sa istinom.

Vi{e od milijardu godina, Alvine, ljudska rasa ìvi u ovom gradu. Od kako jeGalakti~ko Carstvo propalo, a Osvaja~i se vratiti na zvezde, ovo je bio na{ dom.Sa one strane zidova Diaspara postoji samo pustinja o kojoj govore na{e legende.

Malo znamo o na{im primitivnim precima, osim da su bili veomakratkove~na bi}a i da su se, ma kako neobi~no zvu~alo, mogla razmnoàvati bez



pomo}i jedinica se}anja ili ogranizera materije. Sloènim i prividnonekontrolisanim procesom klju~na shema svakog ljudskog stvora o~ivana je umikroskopskim }elijskim strukturama koje su se stvarale u samom telu. Ako teovo zanima, biolozi }e te podrobnije uputiti u stvar, ali sam metod nije od nekogosobitog zna~aja, po{to je bio napu{ten u sam osvit istorije.

Ljudsko bi}e, kao i svaka druga stvar, odre|eno je vlastitom strukturom,

sopstvenim sklopom. Sklop ~oveka, a jo{ vi{e sklop koji opisuje ljudski um,nepojmljivo je sloèn. Pa ipak, Priroda je uspela da sa`me taj sklop u jednu jedinusi}u{nu }eliju, koja se ne moè videti golim okom.

A ono {to Priroda moè da u~ini, ôvek je tako|e u stanju, na svoj vlastitina~in. Ne znamo koliko je za to bilo potrebno vremena. Mo`da milion godina...ali zar to ne{to zna~i. Na{i preci su kona~no nau~ili kako da ispituju i uskladi{tepodatke koji odre|uju i opisuju ljudsko bi}e, kao i da iskoriste te podatke da biponovo stvorili uzor, ba{ kao {to si ti malo~as stvorio taj kau~.

Znam da te ove stvari zanimaju, Alvine, ali ja ti ne mogu ta~no re}i kako

se one odvijaju. Zanemarljiv je na~in na koji se uskladi{tuju podaci; jedino su onisami va`ni. Podaci se mogu registrovati u obliku re~i pisanih na hartiji,promenljivih magnetskih polja, ili smena elektri~nog naboja. Ljudi su koristili sveove metode za skladi{tenje, kao i mnoge druge. Dovoljno je re}i da su oniodavno stekli sposobnost da sami sebe uskladi{te, ili, ta~nije govore}i, da ra{~lanesklop iz koga su ponovo mogli da budu sazdani u stvarna bi}a.

Sve si ovo ve} ranije znao. Na taj na~in preci su nam prakti~no obezbedilibesmrtnost, ali nisu re{ili probleme koje je postavljalo ukidanje smrti. Hiljadugodina u jednom telu sasvim je dovoljno za svakog ~oveka; na kraju tog razdoblja,

um mu je prenatrpan se}anjima, i jedino {to èli jeste po~inak... ili novi po~etak. Ja }u se uskoro pripremiti, Alvine, da napustim ovaj ìvot. Proba}u jo{

jednom svoja se}anja, sredi}u ih i obrisati ona koja ne èlim da sa~uvam. Onda}u se uputiti u Dvoranu Stvaranja, ali kroz vrata koja ti nikada nisi video. Ovostaro telo presta}e da postoji, ba{ kao i sama svest. Od Jeseraka }e ostati samogalaksija elektrona smrznutih u srcu kristala.

Ja }u spavati, Alvine, ali ne}u sanjati. A onda, jednoga dana, mo`da stohiljada godina kasnije, obre{}u se u novom telu i upozna}u se sa onima koji }ebiti izabrani da bdiju nada mnom. Oni }e se brinuti o meni ba{ kao {to su Eristoni Etanija vodili ra~una o tebi, po{to u po~etku uop{te ne}u poznavati Diaspar, niti}u se se}ati onoga {to sam bio ranije. Se}anje na pro{lost polako }e mi se vratiti,kada budem bio na pragu punoletstva, i ja }u mu pridodavati nove slojeve kakose budem kretao novim ciklusom bistvovanja.

To je obrazac na{ih ìvota, Alvine. Mi smo svi ve} bili ovde mnogo, mnogoputa ranije, premda, po{to se razdoblja nepostojanja razlikuju prema prividnonasumi~nim zakonima, sada{nja populacija se nikada ne}e ponoviti. Novi Jeserakima}e nove i druga~ije prijatelje i interesovanja, ali }e i dalje postojati i stari,odnosno onoliko koliko ja budem èleo da sa~uvam od njega.

Ovo nije sve. U svakom ~asu, Alvine, samo stoti deo gra|ana Diaspara ìvii hoda njegovim ulicama. Ogromna ve}ina spava u Bankama Se}anja, ~ekaju}i



signal koji }e ih ponovo prizvati na pozornicu postojanja. Tako smo steklineprekidnost, ali i promenu.. besmrtnost, ali ne i stagnaciju.

Znam {ta se pita{, Alvine. Hteo bi da zna{ kada }e{ biti u stanju daaktivira{ se}anja na svoje ranije ìvote, {to tvoji drugovi ve} ~ine.

Ti, me|utim, nema{ ova se}anja, po{to si jedinstven. Nastojali smo daprikrijemo ovo saznanje od tebe dokle god smo mogli, kako bi imao {to

bezbri`nije detinjstvo, mada ja smatram da si ti i sam ve} naslutio deo istine. Mini{ta nismo podozrevali do pre samo pet godina, ali sada vi{e nema nikakvesumnje.

Ti, Alvine, predstavlja{ ne{to {to se u Diasparu dogodilo samo nekolikoputa od trenutka osnivanja grada. Mo`da si pritajeno leào u Bankama Se}anjasve to vreme, ili si nastao pre samo dvadeset godina nekom slu~ajnompermutacijom. Mo`da su te konstruktori grada predvideli jo{ na po~etku, ali jeisto tako mogu}e da predstavlja{ ishod nesvrhovite igre slu~aja koja se zbila una{e vreme.

Mi ne znamo odgovor. Poznato nam je samo ovo: ti si jedini predstavnikljudske rase, Alvine, koji nikada ranije nije ìveo. U doslovnom smislu, ti si prvodete koje je ro|eno na Zemlji za poslednjih najmanje deset miliona godina."

3.Kada su Alvinovi roditelji i Jeserak i{~ezli sa zida, on je ostao dugo da leì,

nastoje}i da iz uma izgna sve misli. Za~aurio je sobu oko sebe, tako da ga nikonije mogao prekinuti u transu.

Alvin nije spavao; san je predstavljao ne{to {to on nikada nije iskusio, po{to

je ta pojava poticala iz sveta gde su se smenjivali no} i dan, a u Diasparu jeve~no vladao dan. Na ovaj na~in se najvi{e pribliàvao tom zaboravljenom stanju;iako mu nije bilo ni od kakve osobite koristi, Alvin je znao da mu ono ipakpomaè da pribere misli.

Malo je novog nau~io; gotovo sve {to mu je Jeserak rekao, on je ve} ranijepodozrevao. Ali jedno je bilo podozrevati ne{to, a sasvim drugo znati tozasigurno, izvan svake mogu}nosti opovrgavanja.

Kako }e, i ho}e li uop{te, ova izvesnost uticati na njegov ìvot? Nije biona~isto sa tim, a nesigurnost je predstavljala sasvim novi ose}aj za Alvina. Mo`dane}e ostaviti nikakvoga traga; ako se ve} nije sasvim prilagodio Diasparu u ovomìvotu, u~ini}e to u slede}em... ili onom posle toga.

Jo{ dok mu se uobli~avala ova misao, Alvinov um ju je odbacio. Diaspar jemogao biti dovoljan ~itavom preostalom delu ~ove~anstva, ali ne i njemu. Nijenimalo sumnjao da se moè utro{iti hiljadu ìvota, a da se pri tom ne iscrpe sva~udesa grada, ili iskuse svi vidovi iskustava koje je on nudio. Alvin je mogao daim se u potpunosti preda, ali ukoliko ne bi preduzeo ni{ta vi{e od toga, nikadane bi bio zadovoljan.

Preostao je, dakle, samo jedan problem sa kojim je trebalo da se suo~i. [ta je to vi{e {to se moglo u~initi?



Neodgovoreno pitanje izbacilo ga je iz sanjarenja. Nije mogao ostati ovdedok je bio tako obuzet nemirom, a postojalo je samo jedno mesto u ~itavomgradu gde je um mogao da mu na|e spokoj.

Zid se delimi~no razlu~io u nepostojanje kada je on zakora~io u hodnik, apolarizovani molekuli pruìli su otpor njegovom prolasku kao kada bi ga proletnilahor pomilovao po licu. Postojalo je mno{tvo na~ina na koje je bez ikakvog

utro{ka snage mogao da se preveze do odredi{ta koje je izabrao, ali vi{e mu sedopadalo da prevali put pe{ice. Njegova soba nalazila se gotovo na najvi{emnivou grada i posle kratke {etnje izbio je na uvojitu rampu koja je vodila nadole,do ulica. Nije se popeo na pokretnu traku, ve} je krenuo uskim plo~nikom - {to je bilo pomalo nastrano, budu}i da ga je ~ekalo nekoliko milja hoda. Ali Alvin jevoleo ve`banja, po{to su mu ona uspokojavala um. Osim toga, mogle su se videtimnoge zanimljivosti, a bila je prava {teta projuriti pored svih ~udesa Diasparakada se pred vama pruà ~itava ve~nost.

Postojao je obi~aj me|u gradskim umetnicima - a svako je u Diasparu pre

ili kasnije bivao umetnik - da izlaù najnovija ostvarenja du` pokretnih traka, takoda prolaznici mogu da uìvaju u njihovim delima. Na ovaj na~in bi za sveganekoliko dana ~itava populacija kriti~ki ispitala svaku tvorevinu vrednu pa`nje i nanjoj ispisala svoj sud. Zbirna ocena, automatski utvr|ena pomo}u ure|aja koji suprikupljali pojedina~na mi{ljenja i koje niko nikada nije uspeo da podmiti ili da ihobmane - premda je bilo vi{e takvih nastojanja - odlu~ivala je o sudbini remek- dela. Ako je bilo prete`no pohvalnih glasova, njegova matrica bila bi uskladi{tenau se}anje grada, {to je omogu}avalo svakome ko bi to zaèleo, u ma kombudu}em trenutku, da do|e u posed reprodukcije koja se ni po ~emu ne bi

razlikovala od originala.Manje uspela ostvarenja stizao je usud svih takvih dela. Ona su bila ili

rasklopljena na svoje prvobitne sastavne ~inioce ili su zavr{avala u domovimaumetnikovih prijatelja.

Alvin je na svom putu nai{ao na samo jedan object d'art koji mu jeprivukao pa`nju. Bila je to tvorevina od ~iste svetlosti, koja je maglovito podse}alana nerascvetalu laticu. Lagano ni~u}i iz si}u{nog jezgra boje, ona se {irila usloène uvojnice i zastore, zatim bi se iznenada skupila, pa bi ceo ciklus ponovopo~eo. Nije, me|utim, dolazilo do poklapanja, po{to je svaki ciklus bio razli~it. Alvin je stajao i posmatrao ~itav niz ovih pulsiranja, ali svaki put bi se javila nekatanu{na, gotovo neuhvatljiva razlika, premda su osnovne kretnje ostajaleneizmenjene.

Znao je zbog ~ega mu se dopada ova nedodiriva skulptura. Ritam njenog{irenja stvarao je utisak prostora - ~ak bekstva. Mo`da upravo stoga ona ni{tanije govorila mnogim drugim Alvinovim sugra|anima. Zabeleìo je umetnikovoime i odlu~io da stupi s njim u vezu prvom zgodnom prilikom.

Svi putevi, kako oni pokretni tako i nepokretni, imali su isti zavr{etak, vodilisu do parka koji je predstavljao zeleno srce grada. Ovde, na kru`nom prostorupre~nika preko tri milje, nalazilo se se}anje na ono {to je Zemlja bila u danimapre no {to je pustinja progutala sve izuzev Diaspara. Najpre je dolazio {irok pojastrave, zatim nisko drve}e koje se sve vi{e zgu{njavalo kako se i{lo napred pod



njegovim senkama. U isto vreme, tle se lagano spu{talo nadole, tako da bi, kadabi se najzad izi{lo iz uske {ume, ceo grad nestao sa vidika, zaklonjen {titom odstabala.

[irok vodeni tok, koji se pruào ispred Alvina, nazivan je, jednostavno,Reka. On nije imao, niti mu je bilo potrebno neko drugo ime. Na odre|enimrazmacima Reku bi natkrivljavali uski mostovi, a ona je tekla oko parka zatvaraju}i

pun krug, koga su mestimi~no prekidali zatoni. înjenica da se brza reka vra}alau samu sebe posle toka manjeg od {est milja nije Alvinu nimalo izgledalaneobi~na; {tavi{e, on uop{te ne bi obratio pa`nju ni da je na nekom delu svogkruènja Reka protekla uzbrdo. U Diasparu je bilo znatno ~udnijih stvari od te.

Desetak mladih ljudi plivalo je u jednoj maloj uvali, i Alvin je zastao da ihposmatra. Ve}inu njih poznavao je iz vi|enja, a neke i li~no, tako da je zatrenutak poèleo da im se pridruì u igri. Ali tajna koju je nosio odvratila ga je odnjih, i on se zadovoljio ulogom posmatra~a.

U fizi~kom pogledu, nije se moglo re}i ko je od ovih mladih gra|ana izi{ao

iz Dvorane Stvaranja ove godine, a ko je ìveo u Diasparu ve} isto toliko dugokao i Alvin. Iako su postojale primetne razlike u visini i teìni, o uzrastu se ni{tanije moglo zaklju~iti. Ljudi su se naprosto takvi ra|ali, a iako je vaìlo pravilo da{to je neko vi{i, to je i stariji, ono ipak nije bilo primerno, izuzev ako bi se starostodre|ivala u vekovima.

Lice je tu bilo znatno pouzdaniji putokaz. Neki novoro|eni gra|ani bili suvi{i od Alvina, ali su izgledali nekako nezrelo, sa izrazom koji je otkrivao za~u|enuiznena|enost pred svetom u kome se sada nalaze i koji im se iznenada obznanio.Bila je neobi~na i sama pomisao da se, usnuli i zapreteni u njihovim umovima,

nalaze nebrojeni raniji ìvoti kojih }e se uskoro setiti. Alvin im je zavideo, premdanije bio siguran da li je to na mestu. Prvo iskustvo predstavljalo je dragocen darkoji se nikada vi{e ne}e ponoviti. Bilo je predivno doìvljavati ìvot po prvi put,kao u sveìni jutra. Kada bi samo bilo i drugih sli~nih njemu: sa kojima bi mogaopodeliti svoje misli i ose}anja!

Pa ipak, u fizi~kom pogledu, on je bio izliven u potpuno istom kalupu kao ideca koja su se igrala u vodi. Ljudsko telo nije se uop{te promenilo tokommilijardu godina proteklih od ~asa kada je Diaspar podignut, po{to je osnovnisklop ve~no bio smrznut u gradskim Bankama Se}anja. Ono se, dodu{e, sadaprili~no razlikovalo od svog prvobitnog, primitinog oblika, premda je ve}inapreina~enja bila unutra{nja i nedostupna oku. ôvek je mnogo puta u svojojdugoj istoriji popravljao samoga sebe, u nastojanju da otkloni bolesti kojima jenjegovo tro{no telo nekada bilo podlo`no.

Nestali su svi suvi{e izra{taji poput noktiju i zuba. Kosa je bila ograni~enasamo na glavu; po telu vi{e nije bilo nikakvih malja. Nedostatak koji bi u najve}ojmeri iznenadio ~oveka iz Ranih Vremena odnosio se na pupak. Njegovoneobja{njivo odsustvo zadalo bi mu mnogo glavobolje, a na prvi pogled tako|e biimao problema sa razlikovanjem mu{karaca od ène. Nije isklju~eno da bi nakraju do{ao do zaklju~ka da me|u polovima vi{e nema nikakve razlike, {to bipredstavljalo veliku pogre{ku. U prikladnim okolnostima, nije postojao ni tra~aksumnje u pogledu mu{kosti svakog mu{karca u Diasparu. Stvar je bila u tome {to



su njihova oru|a sada znatno doli~nija bila odlagana kada se nisu nalazila uupotrebi; ~itavo odlaganje znatno se pobolja{alo u odnosu na prvobitno Prirodno,koje ne samo {to je bilo nimalo elegantno, ve} i do zla boga uo~ljivo.

Bilo je ta~no da razmnoàvanje ne spada vi{e u nadle`nost tela, s obziromna to da je posredi bila odve} va`na stvar da bi se olako prepustila igri slu~aja,koja je postupala sa hromozomima kao sa kockicama. Pa ipak, iako su za~e}e i

ro|enje i{~ileli i iz se}anja, seks je ostao. âk i u drevnim vremenima, jedva ako je stoti deo seksualnih delatnosti bio posve}en samom razmnoàvanju. Nestanak iovog poslednjeg jednog postotka izmenio je iz temelja ljudsko dru{tvo, kao izna~anje pojmova 'otac' i 'majka' - ali èlja je i dalje bila tu, premda njenozadovoljenje vi{e nije imalo nikakvu vi{u svrhu nego bilo koje drugo uìvanje ~ula.

Alvin je ostavio svoje razigrane vr{njake i nastavio ka sredi{tu parka. Slabouo~ljive staze ukr{atale su se i presecale kroz nisko {ipra`je, mestimi~no sespu{taju}i u uske gudure izme|u velikih gromada prekrivenih li{ajevima. Jednom je pro{ao pored male, vi{estrane ma{ine, ne ve}e od ~ovekove glave, koja je

lebdela me|u granama nekog drveta. Niko nije znao koliko varijeteta robotapostoji u Diasparu; oni su se obi~no dràli po strani, obavljaju}i tako nenametljivosvoj posao da je bila prava retkost nai}i na nekoga.

Tle je ponovo po~elo da se uspinje; Alvin se pribliàvao maloj uzvi{ici kojase nalazila u samom sredi{tu parka, pa dakle i celog grada. Ovde gotovo da nijebilo prepreka i obilaènja, tako da je jasno video vrh brda{ca i jednostavno zdanjekoje se uzdizalo na njemu. Malo se zadihao kada je najzad stigao do odredi{ta;oslonio se o jedan od ruì~astih stubova i zadovoljno bacio pogled na put kojim jedo{ao.

Postoje izvesni oblici arhitekture koji se nikada ne menjaju zato {to sudostigli nivo savr{enstva. Grob Jarlana Zeja lako su mogli projektovati i neimarihramova iz prvih civilizacija koje je ~ovek osnovao, premda oni ne bi bili u stanjuda pojme od kakvog je materijala on sagra|en. Krov je bio otvoren prema nebu,a jedina prostorija bila je poplo~ana tankim plo~ama koje su samo na prvi poglednalikovale prirodnom kamenu. U toku mnogih geolo{kih razdoblja, ljudska stopalaprelazila su uzdu` i popreko ovim podom, ne ostaviv{i pri tom ni najmanjeg tragana nepojmljivo postojanom materijalu.

Tvorac velikog parka - neimar samog Diaspara, kako su neki govorili -sedeo je sa blago oborenim o~ima kao da ispituje planove koji su mu bilirasprostrti na kolenima. Na licu je imao onaj ~udno neodredljiv izraz koji jedovodio u nedoumicu mnoga pokolenja. Neki su ga prenebregavali kao pukidokoni hir umetnika, ali drugima je izgledalo kao da se to Jarlan Zej li~no smejenekoj pritajenoj {ali.

Celo zdanje predstavljalo je zagonetku, po{to se ni{ta u vezi sa njim nijemoglo prona}i u istorijskom arhivu grada. Alvin ~ak nije bio siguran ni {ta zna~ire~ 'Grob'; Jeserak mu je to mo`da mogao objasniti, po{to je bio strastvenisakuplja~ zastarelih izraza kojima je kitio svoje razgovore, {to je neretko zbunjivalonjegove sabesednike.

Sa ove sredi{nje uzvi{ene ta~ke, Alvin je razgovetno mogao da vidi prekoparka, iznad zastora od drve}a, sve do samog grada. Najbliè zgrade nalazile su



se na udaljenosti od gotovo dve milje, obrazuju}i nizak pojas koji je potpunookruìvao park. Iza njega, na sve vi{im nivoima nizale su se kule i terase koje susa~injvale glavni deo gra|evina u gradu. Prostirale su se miljama blago seuspinjuju}i put neba, pri ~emu se uporedo pove}avala njihova sloènost imonumentalna upe~atljivost. Diaspar je bio sazdan kao jedinstvena celina; on jepredstavljao ogromnu, mo}nu ma{inu. Iako mu je spoljni izgled bio gotovo

zastra{uju}i po svojoj sloènosti, on jedva da je obznanjivao deli} skrivenih ~udesatehnologije bez kojih bi sve ove velike zgrade bile samo beìvotne grobnice.

Alvinov pogled odlutao je ka granicama njegovog sveta. Na udajenosti oddeset do dvanaest milja uzdizali su se spoljni bedemi grada, ~ije su se pojedinostimutile zbog udaljenosti i na kojima je izgledalo da po~iva nebeski svod. Iza njihnije bilo ni~ega - ni~ega, izuzev bolne praznine pustinje u kojoj bi ~ovek veomabrzo si{ao s uma.

Zbog ~ega ga je onda ta praznina mamila, i za{to niko drugi izuzev njeganije osetio taj zov? Alvin to nije znao. Lutao je pogledom preko raznobojnih kula

i tornjeva koji su zatvarali obzorja ~ove~anstva kao da traì odgovor na svojepitanje.

Tu ga nije bilo. Ali istog ~asa kada je u srcu osetio ùdnju za nedoku~ivim,doneo je odluku.

Sada je znao {ta mu valja ~initi u ìvotu.

4. Jaserak se nije pokazao od velike pomo}i, premda nije bio neraspoloèn za

saradnju, kao {to je Alvin gotovo o~ekivao. Sli~na pitanja postavljana su mu i

ranije u toku njegovog dugog bavljenja savetni~kom du`no{}u, tako da on nijeverovao da ga ~ak i neko ko je Jedinstven poput Alvina moè iznenaditiproblemima koje on ne bi bio u stanju da re{i.

Ta~no je da je Alvin po~eo da ispoljava izvesne manje nastranosti upona{anju, koje su zahtevale eventualne ispravke. On se nije ukalapao onakokako je trebalo u neverovatno razra|en dru{tveni ìvot grada, kao ni u svetovema{te svojih drugova. Tako|e nije pokazivao ve}e zanimanje za dublja filosofskarazmi{ljanja, premda to nije bilo iznena|uju}e, s obzirom na njegov uzrast. Stvarisu stajale znatno ozbiljnije sa Alvinovim nepravilnim ljubavnim ìvotom; od njegase, dodu{e, nije moglo o~ekivati da stupi u neku relativno ~vrstu vezu jo{najmanje jedno stole}e, pa ipak kratko}a vremena koje je provodio sa pojedinimpartnerkama ve} je postala predmet prepri~avanja. Veze su mu bile postojanedok su trajale, ali nije bilo takve koja bi opstala duè od nekoliko nedelja.Izgledalo je da Alvin ne moè da posveti pa`nju vi{e od jednoj stvari u isto vreme.Postojala su razdoblja kada se on svom du{om predavao erotskim igrama svojihdugova, ili kada je potpuno i{~ezavao sa izabranicom svog srca na nekoliko dana. Ali kada bi ga volja za tim minula, usledili bi veliki razmaci, kada se ~inilo da jeizgubio svako zanimanje za ono {to je trebalo da predstavlja glavno zadovoljstvonjegovog uzrasta. To je mo`da bilo lo{e i po njega, ali u svakom slu~aju poljubavnice koje je napustio i koje bi potom neobi~no dugo snu`dene lutale



gradom, pre no {to bi im po{lo za rukom da sa nekim drugim na|u utehu. Jeserak je ve} primetio da je i Alistra upravo do{la u to nesre}no stanje.

Nije stvar bila u tome da su se u Alvinovom pona{anju ispoljavalibezose}ajnost ili neuvi|avnost. U ljubavi, kao i u svemu drugom, izgledalo je daon teì nekom cilju koji mu Diaspar nije mogao pruìti.

Ove osobenosti, me|utim, nisu zabrinjavale Jeseraka. Od nekog ko je

Jedinstven moglo se o~ekivati da se pona{a na takav na~in, i Alvin se uprikladnoj meri uklapao u op{ti sklop grada. Nijedan pojedinac, ma kako nastranili blistav bio, nije mogao da uti~e na dìnovsku inerciju dru{tva koje se udoslovnom smislu nije menjalo preko milijardu godina. Jeserak nije tek samoverovao u stabilnost; sve drugo osim nje bilo mu je nepojmljivo.

"Problem koji te mu~i veoma je star", re~e on Alvinu, "ali iznenadio bi sekada bi saznao koliko je ljudi prihvatalo ovaj svet zdravo za gotovo, nemaju}inikakve sumnje u pogledu njega, niti uop{te razmi{ljaju}i o tome. Ta~no je da jeljudska rasa jednom zaposedala prostor koji je bio nesravnjivo ve}i od ovoga

grada. Ti si ve} video ne{to od onoga {to je Zemlja bila pre no {to se pustinjara{irila, a okeani i{~ezli. Svedo~anstva o tom razdoblju, koja ti tako radoprou~ava{, najranija su kojima raspolaèmo; ona su, zapravo, jedina koja namgovore o tome na {ta je li~ila Zemlja pre dolaska Osvaja~a. Mislim da ih je sasvimmalo ljudi videlo; ti bezgrani~ni, otvoreni prostori predstavljaju ne{to sa ~im se mine moèmo nositi ~ak ni u mislima.

Naravno, i ~itava Zemlja bila je tek puko zrnce peska u Galakti~komCarstvu. Zdrav ~ovek ne}e se odvaìti ni da na ~as predo~i sebi na {ta li~e ponorikoji zjape me|u zvezdama. Na{i preci su ih prevalili u sam osvit istorije, kada su

se otisnuli u svemir da podignu Carstvo. Ponovo su pre{li njima poslednji putkada su ih Osvaja~i potisnuli, natrag na Zemlju.

Postoji predanje, ali samo predanje, da smo sklopili pakt sa Osvaja~ima.Oni su dobili Vaseljenu koja im je preko bila potrebna, a mi smo se zadovoljilisvetom na kome smo ro|eni.

Dràli smo se tog pakta i zaboravili isprazne snove iz doba detinjstva, kao{to }e{ ih i ti zaboraviti, Alvine. Ljudi koji su sazdali grad i stvorili dru{tvo kojeide uz njega u podjednakoj su meri stekli vlast nad umom kao i nad materijom.Oni su pripremili sve {to }e ljudskoj rasi ikada biti potrebno unutar ovih zidova, apotom obezbediti da ih mi nikada ne prekora~imo.

Oh, fizi~ke barijere su najmanje va`ne. Mo`da postoje putevi koji vode izvangrada, ali ja ne verujem da }e{ ti njima daleko sti}i, ~ak i ako ih prona|e{.Ukoliko bi ti to i po{lo za rukom, ni{ta dobro ne bi proisteklo iz toga. Tvoje telobi ubrzo propalo u pustinji, kada vi{e ne bi bilo grada da ga {titi i hrani."

"Ako, dakle, postoji put kojim se izlazi iz grada", re~e Alvin polako "{ta meonda moè spre~iti da ga napustim?"

"Postavio si glupo pitanje", uzvrati Jeserak. "Mislim da ve} mora{ da zna{odgovor."

Jeserak je bio u pravu, ali ne onako kako je on zami{ljao. Alvin je odistaoznao, ili mo`da pre - naslu}ivao. Drugovi su mu dali odgovor, kako svojimbudnim ìvotom, tako i pustolovinama u snu u kojima je i on sudelovao. Oni



nikada ne}e biti u stanju da napuste Diaspar; ono {to Jeserak uop{te nijepodozrevao, bila je ~injenica da uslovljenost koja je upravljala njihovim ìvotimanema nikakvog uticaja na Alvina. On nije znao da li je njegova jedinstvenost plodslu~aja ili drevnog plana, ali ovo je predstavljalo jednu od njenih posledica.Zapitao se, koliko }e jo{ drugih otkriti.

Niko se nikada nije ùrio u Diasparu, i to pravilo je ~ak i Alvin retko kr{io.

Podrobno je razmatrao problem nekoliko nedelja i utro{io mnogo vremena traè}inajranija istorijska svedo~anstva grada. Proveo je sate leè}i, u bestelesnomnaru~ju antigravitacionog polja, dok mu je hipnonski projektor zapljuskivao umpro{lo{}u. Kada bi se svedo~anstva okon~ala, ma{ina bi se razlu~ila i nestala - ali Alvin bi i dalje leào, zure}i ni u {ta, pre no {to bi ponovo prevalio put krozvekove do sada{njice. Pred o~ima bi mu se ukazale beskrajne morske milje plavevode, prostranije od samog kopna, kako valjaju talase u pravcu zlatnih obala. U{ibi mu bile ispunjene grmljavinom tih valova koji su spirali obalu proteklih milijardugodina. U pam}enju su mu ostajale {ume, prerije i neobi~ne ìvotinje koje su

jednom delile svet sa ôvekom.Postojalo je svega nekoliko ovakvih drevnih svedo~anstava; op{te je bilo

prihva}eno obja{njenje, premda niko nije umeo da kaè zbog ~ega, da su negdeizme|u dolaska Osvaja~a i podizanja Diaspara bila izgubljena sva se}anja naprimitivna vremena. zaborav je bio tako potpun, da se te{ko moglo poverovati da je posredi puki slu~aj. ôve~anstvo je izgubilo svoju pro{lost, sa izuzetkomnekoliko hronika koje su sasvim mogle da predstavljaju predanja. Pre Diasparapostojala su naprosto samo Rana Vremena. U ovom limbu bili su nerazmrsivoprepleteni prvi ljudi koji su dobili duge kanue i prvi koji su stigli do zvezda. Na

dalekom kraju pustinje vremena, svi su oni stajali tik jedni uz druge. Alvin je imao nameru da sam prevali jo{ jednom ovaj put, ali samo}a je

predstavljala ne{to sa ~im se uvek nije moglo ra~unati u Diasparu. Tek {to jeizi{ao iz svoje sobe, kada je sreo Alistru, koja nije ni{ta preduzela da stvori utisakkako se tu nalazi slu~ajno.

Alvin nikada nije pomislio da je Alistra lepa, iz prostog razloga {to nijeimao priliku da se susretne sa ljudskom ru`no}om. Kada je lepota op{ta pojava,ona gubi mo} da ushitri srce, a samo je njeno odsustvo u stanju da izazoveemocionalne posledice.

Alvin je za trenutak osetio mrzovolju zbog ovog susreta, po{to ga je onse}ao na strasti koje ga vi{e nisu uzbu|ivale. Jo{ je bio odve} mlad isamopouzdan da bi osetio potrebu za nekom trajnijom vezom, a kada bude do{lovreme za to, on }e je mo`da te{ko ostvariti. âk i u najprisutnijim trenucima,barijera njegove jedinstvenosti ispre~avala se izme|u Alvina i njegovih ljubavnica.Bez obzira na to {to mu je telo bilo sasvim uobli~eno i zrelo, on je i dalje biode~ak i to }e ostati jo{ decenijama, dok mu drugovi jedan za drugim buduprizivali se}anja na ranije ìvote, ostavljaju}i ga daleko iza sebe. Ve} se prethodnosuo~avao sa tim, {to ga je u~inilo podozrivim pred svakim potpunim predavanjemnekoj drugoj osobi. âk }e i Alistra, koja je sada izgledala tako bezazlena inepritvorna, uskoro postati kompleks se}anja i nadarenosti daleko izvan svihnjegovih sutnji.



Alvinove prigu{ene zlovolje nestalo je za ~as. Ni{ta se nije protivilo tome da Alistra po|e sa njim ukoliko to èli. On nije bio sebi~an, niti je èleo da poputnekog tvrdice prigrli samo za sebe ovo novo iskustvo. [tavi{e, mo`da }e munjene reakcije pomo}i da vi{e sazna.

Dok ih je ekspresni kanal odvozio iz gu`ve u sredi{tu grada, ona nijepostavljala nikakva pitanja, {to je bilo prili~no neobi~no. Zajedno su prokr~ili put

do centralnog odeljka sa velikom brzinom ne obra}aju}i uop{te pa`nju na ~udopod svojim nogama. Neki inènjer iz drevnog sveta sigurno bi postepenopoludeo, poku{avaju}i da shvati kako to da jedan prividno ~vrst put moè naivicama da bude fiksiran, dok se u pravcu sredi{ta kre}e sve ve}om brzinom. Alvinu i Alistri izgledalo je sasvim prirodno da postoji takav tip materijala koji na jednom kraju poseduje potpuna svojstva ~vrstih tela, a na drugom savr{eneosobine te~nosti.

Oko njih, zgrade su se sve vi{e pele uvis, kao da je grad iznosio svojebedeme spram spoljnog sveta. Kako bi to bilo ~udno, pomisli Alvin, kada bi ovi

ustremljeni zidovi postali prozra~ni poput stakla i neko mogao da osmotri ìvotunutra. Svuda oko njega, nalazili su se prijatelji koje je poznavao, prijatelji koje }e jednoga dana upoznati, kao i stranci sa kojima se nikada ne}e sresti - premda jebroj ovih poslednjih verovatno sasvim mali, po{to }e on tokom svog vekaupoznati gotovo sve ìtelje Diaspara. Ve}ina njih sedi u svojim zasebnim sobama,ali to ne zna~i da su sami. Dovoljno je da samo uoblikuju svoju èlju, i odmah }ese na}i, u svakom drugom izuzev u fizi~kom smislu, u dru{tvu bilo koje osobe zakoju se opredele. Nisu se dosa|ivali po{to su imali pristup u sve {to se zbivalokako na podru~ju ma{te tako i u stvarnosti od trenutka kada je grad sazidan. Za

ljude ~iji su umovi bili ovako osposobljeni, to je predstavljalo potpunozadovoljavaju}i ìvot. Da je on, me|utim, u isti mah bio i sasvim beskoristan, toni Alvin jo{ nije shvatao.

Kako su se Alvin i Alistra udaljavali iz sredi{ta grada, broj ljudi koje susretali na ulicama postepeno se smanjivao, a kada su se sasvim blago zaustavili uz jednu dugu platformu od svetlo obojenog mermera, nikoga vi{e nije bilo navidiku. Zakora~ili su preko smrznutog vrtloga materije, gde se tvar od koje je biosazdan pokretni put pretapala u svoje prvobitno stanje, i ugledali zid u kome subili probijeni sjajno osvetljeni tuneli. Alvin se bez oklevanja opredelio za jedan iu{ao u njega, dok ga je Alistra sledila u stopu. Odmah ih je zahvatilo peristati~nopolje i upravilo napred, dok su se oni udobno zavalili, posmatraju}i oko sebe.

Izgledalo je sasvim neverovatno da se nalaze u tunelu duboko pod zemljom.Umetnost koja je ceo Diaspar upotrebila kao svoje platno ovde se i te kakoiskazala, a iznad njih ~inilo se da je nebo otvoreno ka atmosferskim vetrovima.Svuda unaokolo uzdizale su se gradske kule, blistaju}i u sjaju sunca. Nije to biograd koji je Alvin poznavao, ve} Diaspar iz jednog znatno ranijeg doba. Iako jeve}ina velikih zdanja izgledala poznata, postojale su tanane razlike koje sudoprinosile zanimljivosti prizora. Alvin je poèleo da zastane za ~as, ali nikada munije po{lo za rukom da uspori vo`nju kroz tunel.

Odve} brzo su bili blago izru~eni u veliku, elipti~nu prostoriju, koju su sasvih strana okruìvali prozori. Kroz njih su dopirali iskri~avi odsevi iz vrtova koji



su buktali blistavim cvetovima. U Diasparu su jo{ postojali vrtovi, ali samo uumovima umetnika koji su ih zami{ljali. Razume se, ovakvog cve}a danas vi{e nijebilo na svetu.

Alistra je bila zadivljena njegovom lepotom, i o~igledno u dubokom uverenjuda ju je Alvin doveo ovamo da joj to pokaè. Posmatrao je na ~as kakorazdragano ide od prizora do prizora, uìvaju}i u njenom ushi}enju prilikom

svakog novog otkri}a. Postojalo je na stotine takvih mesta u polunapu{tenimzgradama po periferiji Diaspara, koje su u besprekornom stanju odràvale skrovitesile zaduène da bdiju nad njima. Mo`da }e jednoga dana plima ìvota ponovopohrliti ovamo, ali do tog trenutka ovi drevni vrtovi predstavjali su tajnu koja jepripadala samo njima.

"Moramo da krenemo dalje", re~e Alvin kona~no. "Ovo je tek po~etak." Onzakora~i kroz jedan od prozora i opsene nestade. Iza stakla nije bilo nikakvogvrta, ve} je po~injao kru`ni prolaz koji se strmo zakrivljavao nagore. I dalje jevideo Alistru na nekoliko stopa od sebe, ali je znao da ona njega vi{e ne vidi.

Devojka ipak nije oklevala i trenutak kasnije obrela se pored njega u prolazu.Pod njihovim nogama, pod je lagano po~eo da klizi unapred, kao da je

goreo od nestrpljenja da ih povede ka odredi{tu. Prevalili su nekoliko koraka ponjemu, ali im je brzina uskoro postala tako velika da bi dalje kretanje bilo sasvimsuvi{no.

Hodnik je i dalje vodio navi{e, a posle sto stopa skretao je ta~no podpravim uglom. Ali toga su samo logi~ki bili svesni; sva ~ula su im govorila dahitaju potpuno vodoravnim hodnikom. înjenica da su se zapravo kretali uzuspravnu cev duboku hiljdama stopa nije ih ispunjavala nesigurno{}u, po{to je

otkazivanje polarizovanog polja bilo nezamislivo. A onda je hodnik ponovo po~eo da se spu{ta 'nadole', sve dok jo{ jednom

nije skrenuo pod pravim uglom. Kretanje poda neprimetno se usporavalo, da bise on najzad potpuno zaustavio na rubu duga~ke dvorane obloène ogledalima,{to je Alvinu stavilo do znanja da je ovde sasvim beznade`no poùrivati Alistru.Nije stvar bila samo u tome da se neke ènske osobine uop{te nisu menjale jo{od Eve; niko, naime, nije bio u stanju da odoli op~injavaju}oj privla~nosti ovogmesta. Koliko je Alvin znao, u celom Diasparu nije postojalo ni{ta sli~no ovome.Po }udljivoj zamisli umetnika, samo je nekoliko ogledala odraàvalo prizor kakav je zaista bio - ali i ona su, Alvin je bio uveen u to, stalno menjala svoj poloàj. Iostala su, razume se, odraàvala ne{to, ali bilo je prili~no zbunjuju}e videti sebekako idete kroz sredinu koja se stalno preina~uje i deluje kao da je iz ma{te.

Ponekad bi se pojavili ljudi koji su nekuda i{li u svetu iza ogledala; Alvin jeu vi{e navrata ugledao prilike koje je prepoznao. Ubrzo mu je postalo jasno danije opazio nijednog prijatelja koga je znao iz ovog postojanja. Kroz umnepoznatog umetnika on je gledao u pro{lost i video prethodne inkarnacije ljudikoji ìve danas. To ga je rastuìlo po{to se setio vlastite jedinstvenosti; znao je dama koliko ~ekao pred ovim nepostojanim prizorima, nikada ne}e nai}i na nekidrevni odjek samoga sebe.

"Ima{ li pojma gde se nalazimo?" upita Alvin Alistru, kada su zavr{ili putkroz ogledala. Alistra odmahnu glavom. "Negde blizu ruba grada, pretpostavljam",



uzvrati nehajno. "Izgleda da smo prevalili dobar komad puta, ali ne znam zapravokoliki."

"Sada smo u Loranoj Kuli", odgovori Alvin. "To je jedna od najvi{ih ta~akau Diasparu. Hodi, pokaza}u ti." Uhvatio je Alistru za ruku i poveo je iz dvorane.Nije se mogao videti nikakv izlaz, ili na razli~itim mestima oblici poda ukazivali suna bo~ne hodnike. Ako biste se primakli ogledalu u nekoj takvoj ta~ki, odraz bi

se razlu~io u zasveden prolaz svetlosti kroz koji se moglo u}i u drugi hodnik. Alistra se sasvim izgubila u ovim krivudanjima i skretanjima, kada najzad stigo{e u jedan duga~ak, savr{eno prav tunel kroz koji je stalno duvao prohladan vetar.Vodoravno se pruào stotinama stopa u oba smera, tako da su mu udaljenirubovi izgledali kao si}u{ni krugovi svetlosti.

"Ne dopada mi se ovde", poàli se Alisra. "Hladno je." Ona verovatnonikada ranije u ìvotu nije isku{ila pravu hladno}u i Alvin je osetio da ga pomalope~e savest. Trebalo je da joj blagovremeno skrene pa`nju da ponese ogrta~, i toneki valjan, po{to su gotovo svi ogrta~i u Diasparu imali isklju~ivo ukrasnu, a

nimalo za{titnu vrednost.Budu}i da se devojka ose}ala neudobno isklju~ivo njegovom krivicom, on joj

bez re~i pruì svoj ogrta~. U ovom gestu nije, me|utim, bilo nikakve galantnosti;ravnopravnost polova bila je ostvarena odve} davno da bi takve konvencionalnostiopstale. Da su okolnosti bile obrnute, Alistra bi tako|e dala Alvinu svoj ogrta~ ion bi ga automatski prihvatio.

Nije bilo neprijatno kora~ati dok im vetar duva u le|a, i oni su brzo stigli dokraja tunela. Krupno mreàst kameni filigran nije im dozvoljavao da nastave dalje,{to je bilo dobro, po{to su stajali na samom rubu ni~ega. Velika vazdu{na cev

izbijala je na okomito pro~elje kule, tako da je ispod njih zjapio ponor duboknajmanje hiljadu stopa. Nalazili su se visoko iznad spoljnih bedema grada, dok sepod njima pruào prizor Diaspara koji je imao prilike da vidi tek mali broj ìteljaovog sveta.

Vidik je sada bio suprotan onome koji je Alvin imao iz Sredi{ta parka.Pogled mu se odavde spu{tao niz koncentri~ne talase kamena i metala koji su seobru{avali u miljama dugim naborima ka srcu grada. Daleko dole, delimi~noskrivene vrhovima kula, on je video polja, drve}e i reku koja ve~ito kruì. Jo{dalje, bastioni Diaspara koji su stajali sa suprotne strane ponovo su se uspinjaliput neba.

Stoje}i pored Alvina, Alistra je uìvala u prizoru, ali nije bila iznena|ena.Ona je ve} nebrojeno puta pre toga videla grad sa nekog drugog, gotovopodjednako dobrog osmatra~kog mesta, koje je, me|utim, bilo znatno udobnije.

"Ovo je na{ svet; odavde se ceo vidi", re~e Alvin. "Hteo bih sada da tipokaèm ne{to drugo." Okrenuo se od re{etke i krenuo ka udaljenom kruì}usvetlosti na suprotnom kraju tunela. Hladan vetar probijao mu se kroz laku ode}u,ali on nije obra}ao pa`nju na ovu nelagodnost, kora~aju}i napred kroz vazdu{nustruju.

Samo {to je prevalio nekoliko metara, shvatio je da Alistra ne ide za njim.Stajala je i gledala ga, dok joj je pozajmljeni ogrta~ lepr{ao na vetru; jednu rukuupravo je po~ela da diè ka licu. Alvin je video kako joj se usne pokre}u, ali re~i



nisu stizale do njega. Uputio joj je najpre iznena|en, a potom i nestrpljiv pogledu kome se mogao nazreti tra~ak saàljenja. Jeserak je rekao istinu. Ona nije bilau stanju da po|e za njim, po{to je shvatila zna~enje onog udaljenog kruì}asvetlosti kroz koji je vetar ve~ito strujao prema Diasparu. Iza Alistre nalazio sepoznati svet, pun ~udesa ali bez iznena|enja, koji se poput blistavog, ali gustozbijenog mehura kretao niz reku vremena. Ispred nje, na udaljenosti ne ve}oj od

nekoliko koraka pruàla se prazna divljina - svet pustinje - svet Osvaja~a. Alvin se vratio do devojke i iznena|eno ustanovio da ona drhti. "êga se

pla{i{", upita je. "I dalje smo na sigurnom, u Diasparu. Pogledala si kroz ovajprozor ispred nas; zar ne moè{ da baci{ pogled i kroz onaj tamo?"

Alistra je zurila u njega kao da pred sobom ima neko neobi~no ~udvi{te. Ustvari, po njenim merilima, on je to i bio.

"Ne mogu", re~e najzad. "âk i pri pomisli na to obuzme me ve}a jezanego od ovog vetra. Nemoj i}i dalje, Alvine?"

"Ali to uop{te nije logi~no!" neumoljivo je nastavljao Alvin. "[ta ti se r|avo

moè dogoditi ako ode{ do kraja ovog hodnika i pogleda{ napolje? Prizor je tamoneobi~an i samotan, ali nije uàsan. U stvari, {to ga duè gledam, postaje mi svelep{i..."

Alistra nije sa~ekala da Alvin zavr{i misao. Okrenula se na petama i pojuriladugom rampom koja ih je dovezla gore kroz pod tunela. Alvin nije ni{ta preduzeoda je zaustavi, po{to bi to predstavljalo r|av gest nametanja svoje volje drugome.S druge strane, bilo mu je jasno da je svako ube|ivanje potpuno uzaludno. Znao je da Alistra ne}e stati sve dok se ne vrati svojim drugovima. Nije postojalaopasnost da }e se izgubiti u lavirintima grada, po{to je bez te{ko}a mogla da ide

svojim tragovima. Nagonska sposobnost da se sna|e i u najzapetljanijimokolnostima predstavljala je samo jednu od osobina koje je ôvek stekao od kada je po~eo da ìvi u gradovima. Odavno istrebljen pacov bio je prinu|en dapribegne sli~nim dovitljivostima kada je napustio polja i po~eo da deli usud saljudskim rodom.

Alvin je oklevao trenutak, kao da je pomislio da bi se Alistra mogla vratiti.Nije ga izneadila devoj~ina reakcija, ve} samo njena èstina i nerazumnost. Iakomu je iskreno bilo ào {to je ona oti{la, ipak ju je prekorevao u sebi {to jezaboravila da mu ostavi ogrta~.

Nije samo bilo hladno, ve} se i te{ko moglo kretati uz vetar koji je ulaziokroz plu}a grada. Alvin se borio kako protiv vazdu{ne struje, tako i protivnepoznate sile koja ju je pokretala. Tek kada je stigao do kamene re{etke iobgrlio rukama njene {ipke, mogao je da predahne. Bilo je taman toliko prostorada promoli glavu kroz otvor, ali mu je ~ak i tako vidno polje bilo maloograni~eno, po{to je ulaz dìnovske cevi bio delimi~no uvu~en u zidine grada.

Pa ipak, video je sasvim dovoljno. Hiljadama stopa ispod, svetlost suncapovla~ila se sa pustinje. Gotovo vodoravni zraci prodirali su kroz re{etku,istikivaju}i ~udesan mozaik zlata i senke koji se pruào duboko kroz tunel. Alvin jerukom zaklonio o~i od sna`nog sjaja i pogledao nadole prema zemlji kojomljudska noga nije stupila ve} neznano mnogo vekova.



U~inilo mu se da pred sobom ima neko ve~no smrznuto more. Bezbrojnimmiljama, pe{~ane dine stajale su zatalasane ka zapadu, dok su im obli~ja izgledalaprekomerno uveli~ana pod zako{enim svetlom. Nesta{na igra vetra mestimi~no jeisklesala neobi~na vrtlo`ja i `lebove u pesku; na mahove, bilo je te{ko nepoverovati da ove skulpture predstavljaju plod delanja razuma. Na veoma velikojudaljenosti, koju on vi{e nije bio u stanju da proceni, uzdizao se lanac blago

zaobljenih brda, koja su ga pomalo razo~arala; Alvin bi dao mnogo da je mogaoda u stvarnosti vidi visoke planine iz drevnih svedo~anstava i vlastitih snova.

Sunce je stajalo na ivici brda, a stotine milja atmosfere kroz koju je prolazilanjegova svetlost ~inilo ju je prigu{enijom i crvenom poput krvi. Na disku su serazabirale dve velike crne mrlje; Alvin je ve} bio upoznat sa ovom pojavom, aliiznenadilo ga je to {to ju je mogao sasvim lako videti. Mrlje su izgledale gotovokao dva oka koja ga posmatraju kako se zgr~io na svojoj maloj osmatra~nici, dokmu je vetar neprekidno zvi`dao pored u{iju.

Nije bilo sumraka. Kada je sunce za{lo, bazeni senke koji su leàli me|u

pe{~anim dinama brzo su se razlili i spojili me|usobno, obrazuju}i ogromno jezerotame. Boja je nestala i sa neba; tople crvene i zlatne pruge postepeno su sepovukle, ostavljaju}i iza sebe antarkti~ko plavetnilo koje je sve vi{e poniralo uno}. Alvin je sa~ekao onaj trenutak pred kojim zastaje dah i ~iji je jedino on bioo~evidac u ~itavom ljudskom rodu - trenutak kada se na nebu pale zvezde.

Proteklo je mnogo nedelja od kada je poslednji put bio na ovom mestu, aznao je da se izgled no}nog neba mogao promeniti u me|uvremenu. No, i poredtoga, on jo{ nije bio pripravan da po prvi put ugleda Sedam Sunaca.

Nije bilo ni tra~ka sumnje; re~i su mu same navrle sa usana. Ona su

obrazovala malu, veoma zbijenu i zadivljuju}e simetri~nu grupu spram odbleskasunca na nebu. [est sunaca bilo je razme{teno po blago spoljo{tenoj elipsi, zakoju je Alvin bio siguran da predstavlja savr{en krug malo nagnut ka liniji vida.Svaka zvezda bila je razli~ite boje; razabrao je crvenu, plavu, zlatastu i zelenu, aliostale prelive nije mogao odrediti. U ta~nom sredi{tu formacije nalazio se jedanbeli dìn - najsvetlija zvezda na celom vidljivom nebu. îtava grupa savr{eno jepodse}ala na neku draguljarsku rukotvorinu; izgledalo je neverovatno i izvansvakog doma{aja zakona slu~aja da je Priroda u stanju da stvori tako besprekoranporedak.

Kada su mu se o~i polako privikle na tamu, Alvin je razaznao velikimagli~asti veo koji se nekada nazivao Mle~ni Put. On se protezao od zenita kaobzorju, a Sedam Sunaca nalazilo se pod njegovim okriljem. Kao da im prkose,po~ele su da se pomaljaju i druge zvezde, a njihove nepravilne skupine samo su jo{ poja~ale zagonetku savr{ene simetrije. Gotovo je izgledalo da se to neka silahotomice suprotstavila neredu prirodne Vaseljene, ostaviv{i svoj beleg nazvezdama.

Ne vi{e od deset puta Galaksija se okrenula oko vlastite ose od ~asa kadase ôvek pojavio na licu Zemlje. Prema njenim merilima, to je predstavljalo samotren. Pa ipak, i u tom kratkom razdoblju ona se potpuno promenila - zapravo,znatno vi{e nego {to bi to smela samo po prirodnom toku stvari. Velika suncakoja su nekada mo}no plamtela u sjaju mladosti odavno su ve} zgasla. Ali Alvin



nikada nije video nebo u njegovoj drevnoj rasko{nosti, tako da uop{te nije biosvestan onoga {to je zauvek izgubljeno.

Hladno}a, koja mu se uvla~ila u kosti, nagnala ga je da se vrati u grad.Iskobeljao se nekako iz re{etke, i krvotok mu je ponovo po~eo normalno da strujiudovima. Svetlost koja je kroz hodnik pred njim dopirala iz Diaspara bila je takoblistava da je on na ~as morao da zakloni o~i. Izvan grada postojao je ciklus dana

i no}i, ali ovde je ve~no vladao dan. Kada bi sunce za{lo, nebo iznad Diasparaispunilo bi se svetlo{}u i niko ne bi opazio kada je i{~ezlo prirodno osvetljenje. Jo{ pre no {to su ljudi izgubili potrebu za snom, oni su izgnali tamu iz svojihgradova. Jedina no} koja se ikada spu{tala u Diasparu bilo je retko inepredvidljivo zatamnjivanje koje se ponekad zbivalo u parku, pretvaraju}i ga upopri{te tajanstvenosti.

Alvin se polako vratio kroz dvoranu ogledala, dok su mu u umu i daljeobitavali no} i zvezde. Ose}ao se nadahnuto, ali i poti{teno. Izgledalo je da nemana~ina na koji bi utekao u onu ogromnu prazninu - ba{ kao ni nekog razumnog

razloga zbog ~ega bi to u~inio. Jeserak je kazao da bi ~ovek ubrzo umro napoljuu pustinji i Alvin nije video za{to mu ne bi verovao. Mo`da }e jednoga danaotkriti kako da izi|e iz Diaspara, ali ~ak i u tom slu~aju znao je da }e brzo moratida se vrati. Oti}i u pustinju - to bi bila samo zabavna igra i ni{ta vi{e, tu igru onnije mogao ni sa kim da podeli, i to ga nikuda ne bi odvelo. Ali mo`da bi onaipak bila vredna truda, ukoliko bi mu pomogla da utaì ~e`nju koju je ose}ao udu{i.

Nevoljan da se odmah vrati u poznati svet, Alvin se zadrào me|u odrazimaiz pro{losti. Stao je ispred jednog od najve}ih ogledala i posmatrao prizore koji su

se odigravali u njegovim dubinama. Bez obzira na to kakav je mehanizam stvaraoove slike, on je bio uslovljen njegovim prisustvom, a u izvesnoj meri i njegovimmislima. Ogledala su bila prazna kada je Alvin u{ao u prostoriju, ali su namahoìvela ~im je zakora~io me|u njih.

înilo se da stoji u velikom, otvorenom parku koji nikada u stvarnosti nijevideo, ali koji mo`da jo{ postoji negde u Diasparu. Bilo je neobi~no mnogo sveta,po{to je izgledalo da se upravo odràva nekakav javni skup. Dva ~oveka ne{to suugla|eno raspravljala na izdignutim platformama, dok su oni koji su ih podràvalistajali unaokolo i s vremena na vreme pravili upadice. Potpuna ti{ina doprinosila je privla~nosti prizora, po{to je odmah na scenu stupala ma{ta da nadoknadiodsustvo zvukova. O ~emu li su se govornici sporili? upitao se Alvin. Mo`da touop{te nije bio stvarni doga|aj iz pro{losti, ve} sasvim izmi{ljena epizoda. Bri`ljivaravnoteà prilika, pomalo formalne kretnje - sve je to prizor ~inilo odve}ve{ta~kim.

Alvin je posmatrao lica u gomili, poku{avaju}i da prepozna nekog. Ovdenije uo~io nikog takvog, ali uop{te nije bilo isklju~eno da gleda prijatelje sa kojima}e se upoznati tek posle mnogo vekova. Koliko li je tu bilo mogu}ih tipovaljudske fiziognomije? Broj je sigurno bio veliki, ali je ipak bio kona~an, posebnokada su odstranjene sve neestetske varijacije.

Ljudi u svetu ogledala nastavili su svoju davno zaboravljenu raspravu,prenebregavaju}i sliku Alvina koji je nepomi~no stajao me|u njima. Ponekad je



doista bilo te{ko ne poverovati da i on sam ne predstavlja deo prizora, po{to jeopsena bila besprekorna. Kada bi neka prilika u ogledalu oti{la iza Alvina, ona jenestajala, ba{ kao {to bi se to dogodilo i sa nekim stvarnim predmetom; a kadabi neko pro{ao ispred njega, onda bi on bivao zaklonjen.

Alvin se upravo spremao da krene kada mu je pogled pao na neobi~noodevenog ~oveka, koji je stajao malo po strani od glavne grupe. Njegove kretnje,

ode}a i sve ostalo izgledali su pomalo neprili~ni na jednom ovakvom skupu; on jenaru{avao poredak stvari; kao i Alvin, i on je predstavljao anahronizam.

U stvari, bio je znatno vi{e od toga: pripadao je stvarnosti i posmatrao je Alvina sa blago podrugljivim sme{kom na usnama.

5.U toku svog kratkog ìvota, Alvin se nije upoznao ni sa hiljaditim delom

ìtelja Diaspara. Nije ga stoga za~udila ~injenica {to mu je ~ovek sa kojim se sreobio stranac. Iznenadilo ga je, me|utim, to {to je uop{te nai{ao na nekoga ovde, u

ovoj samotnoj kuli, tako blizu granice nepoznatog.On okrenu le|a svetu ogledala i suo~i se sa uljezom. Ali pre no {to je

uspeo da prozbori i jednu re~, nepoznati mu se prvi obratio."Ti si Alvin, ako se ne varam. Kada sam ustanovio da neko dolazi ovamo,

odmah sam posumnjao na tebe."Opaska o~igledno nije bila izre~ena sa namerom da zvu~i kao uvreda;

predstavljala je samo puko konstatovanje ~injeni~nog stanja i Alvin ju je prihvatiokao takvu. Nije ga iznenadilo {to ga je ~ovek prepoznao; dopadalo mu se to iline, bio je poznat svima u gradu po svojoj jedinstvenosti i po jo{ neotkrivenim

sposobnostima."Ja sam Kedron", nastavi stranac, kao da time obja{njava sve. "Zovu me

Lakrdija{." Alvin ga je prazno pogledao i Kedron slegnu ramenima sa pritvorenom

rezignirano{}u."[ta }e{, takva je slava! Dodu{e, ti si mlad i za tvoga veka nije bilo nikakvih

lakrdija. To te opravdava zbog neznanja."Postojalo je ne{to izazovno neobi~no u vezi sa Kedronom. Alvin je po~eo

da prebira po pam}enju, tragaju}i za zna~enjem nepoznate re~i 'Lakrdija{'; ona jebudila prisenke dose}anja, ali se nije mogla sasvim razabrati. Postojalo je ~itavomno{tvo takvih zvanja u sloènoj socijalnoj strukturi grada i bio je potreban ~itav jedan ìvotni vek da bi se ona sva upoznala.

"Dolazi{ li ~esto ovamo?" upita Alvin, sa prizvukom ljubomore. Ve} senavikao na pomisao da Loranova Kula predstavlja njegovo privatno vlasni{tvo,tako da ga je pomalo onespokojila ~injenica da i neko drugi zna za ova ~udesa.Za ~as se upitao, da li je i Kedron ikada bacio pogled prema pustinji iliposmatrao zvezde kako poniru ka zapadu?

"Ne", re~e Kedron, kao da je odgovarao na njegove neizre~ene misli."Nikada ranije nisam bio ovde. Ali rado se upoznajem sa svim neobi~nimzbivanjima u gradu, a proteklo je veoma mnogo vremena od kada je neko bio uLoranovoj Kuli."



Alvina je u magnovenju za~udilo kako to da Kedron zna za njegoveprethodne posete ovom mestu, ali je odmah odagnao sve nedoumice. Diaspar jebio pun o~iju, u{iju i drugih jo{ tananijih organa ~ula, koja su grad obave{tavali osvemu {to se doga|a u njemu. Svako koga bi to u dovoljnoj meri zanimalo,nesumnjivo je mogao da na|e na~ina da se uklju~i u te kanale.

"âk i ako je neobi~no da bilo ko navrati ovamo", re~e Alvin, ne odustaju}i

od verbalnog okr{aja, "za{to bi to tebe zanimalo?""Zato {to", uzvrati Kedron, "neobi~no u Diasparu spada u moju nadle`nost.

Odavno si mi ti na oku; znao sam da }emo se sresti jednog dana. Prema mojimvlastitim nazorima, i ja sam jedinstven. Ah, svakako ne tako kao ti; ovo nije mojprvi ìvot. Ve} sam najmanje hiljadu puta iza{ao iz Dvorane Stvaranja. Ali negdedaleko, na po~etku, bio sam izabran da budem Lakrdija{, a u Diasparu ne moèda bude vi{e od jednog Lakrdija{a odjednom. Mnogi ljudi misle da je i taj jedansuvi{an."

Postojala je izvesna ironi~nost u Kedronovim re~ima, {to je Alvina jo{ vi{e

dovodilo u pometnju. Nije bilo ba{ najprili~nije postavljati otvorena li~na pitanja,ali Kedron je prvi na~eo taj predmet.

"@ao mi je {to nisam upu}en", re~e Alvin, "Ali {ta je to Lakrdija{ i {ta onradi?"

"Ti si pitao '{ta', uzvrati Kedron, "ali ja }u ti radije odgovoriti 'za{to'. Upitanju je duga pri~a, ali uveren sam da }e te zanimati."

"Mene sve zanima", re~e Alvin, prili~no uverljivo."Vrlo dobro. Ljudi (ako su to uop{te bili ljudi, u {ta ja ponekad sumnjam)

koji su projektovali Diaspar morali su da re{e jedan neverovatno sloèn problem.

Diaspar nije puka ma{ina, zna{, ve} ìvi organizam, i to besmrtan. Mi smo se utoj meri navikli na na{ oblik dru{tva da nam je sada nepojamno koliko je onomoralo da izgleda neobi~no na{im prvim precima. Ovde imamo si}u{an, zatvorenisvet koji se uop{te ne menja, izuzev u sitnim pojedinostima, i koji je savr{enopostojan u vremenskom toku. On verovatno ve} traje duè i od ~itave ostaleistorije ljudskog roda, pa ipak smatra se da je u toj istoriji bilo na hiljade zasebnihkultura i civilizacija koje su kratko postojale, a zatim se brzo gasile. Kako jeDiaspar postigao ovu izuzetnu postojanost?"

Alvina je za~udilo da neko uop{te moè postaviti tako jednostavno pitanje, injegove nade da }e ste}i neka nova znanja po~ele su polako da kopne.

"Pomo}u Banaka Se}anja, naravno", uzvrati on. "U Diasparu se uvek nalazeisti ljudi, premda se njihovo periodi~no grupisanje menja na taj na~in {to im setela stvaraju ili unu{tavaju."

Kedron odmahnu glavom."To je tek mali deo odgovora. Sa potpuno istim ljudima mogu se na~initi

sasvim druga~iji sklopovi dru{tva. Ja to nisam u stanju da dokaèm, niti imamneko pouzdano jemstvo, ali uveren sam da je ta~no. Tvorci grada nisu naprostofiksirali njegove ìtelje; oni su utvrdili zakone koji upravljaju njihovim pona{anjem.Mi smo gotovo nesvesni postojanja ovih zakona, ali im se ipak pokoravamo.Diaspar predstavlja zamrznutu kulturu koja se ne moè menjati izvan uskihgranica. U Bankama Se}anja nalaze se uskladi{tene i mnoge druge stvari, osim



na{ih tela i li~nosti. Tu je zaptivena i slika samog grada, u kojoj se svaki atomprotivi promenama koje vreme moè da donese. Baci pogled na ovaj pod:postavljen je tu pre mnogo miliona godina i nebrojeno mno{tvo stopala pre{lo jepreko njega. Moè{ li da primeti{ i najmanji znak tro{nosti? Neza{ti}ena materija,ma kako ~vrsta, odavno bi se pretvorila u prah. Ali dokle god postoji energijaneophodna za rad Banaka Se}anja i dok matrice koje one sadrè budu upravljale

sklopom grada, fizi~ka strukura Diaspara nikada se ne}e promeniti.""Ali nekih promena je ipak bilo", usprotivi se Alvin. "Mnogo zgrada je

poru{eno od kada je grad sazdan, a nove su podignute.""Razume se, ali samo kori{}enjem informacija uskladi{tenih u Bankama

Se}anja, koje su iskombinovane u novi poredak. U svakom slu~aju, nisam toimao na umu kada sam govorio o na~inu na koji se grad moè fizi~ki o~uvati.Su{tina stvari je u tome da u Diasparu postoje i takve ma{ine koje ~uvaju na{usocijalnu strukturu. One vode ra~una o svakoj promeni, ispravljaju}i je pre no {topostane odve} velika. Kako ma{ine to ~ine? Ne znam: mo`da odabiraju}i one koji

}e iza}i iz Dvorane Stvaranja; mo`da manipuli{u}i sklopovima na{ih li~nosti. Mimoèmo misliti da raspolaèmo slobodnom voljom, ali ko bi bio potpuno siguranu to?

No, bez obzira na sve, problem je bio re{en. Diaspar je opstao i bezbednoplovi niz vekove, poput nekog velikog broda koji kao tovar ima sve ono {to jepreostalo od ljudske rase. Posredi je zadivljuju}e dostigu}e socijalnog inènjeringa,premda je sasvim drugo pitanje da li je ono vredno truda.

Postojanost, me|utim, nije dovoljna. Ona lako vodi u stagnaciju, pa, dakle, iu dekadenciju. Projektanti grada preduzeli su obimne mere da se to izbegne,

mada ove napu{tene zgrade nagove{tavaju da im to nije sasvim po{lo za rukom. Ja, Kedron Lakrdija{, predstavljam tako|e deo plana. Sasvim mali deo, mo`da.Voleo bih da su okolnosti druga~ije, ali {ta se moè."

"Koliki je, u stvari, taj deo?" upita Alvin, i dalje pipaju}i u mraku i ve}pomalo razdraèn.

"Recimo da ja unosim prora~unatu koli~inu nereda u grad. Ako bi se sasvimrazjasnio moj delokrug, obezvredila bi se njegova efikasnost. Prosu|uj o meniprema mojim delima, kojih je malo, a ne prema mojim re~ima, kojih ima ~itavoobilje."

Alvin nikada ranije nije sreo nekoga poput Kedrona. Lakrdija{ jepredstavljao pravu li~nost - karakter koji je za glavu iznad op{teg nivoa jednoobraznosti tipi~nog za Diaspar. Bilo je, dodu{e, malo nade da se otkrije {tasu ta~no njegove du`nosti i kako ih on sprovodi, ali preko toga se jo{ moglopre}i. Alvin je ose}ao da je najzna~ajnije to {to najzad postoji neko sa kim moèda razgovara - kada bi se pojavio izvestan predah u monologu - i ko je u stanjuda mu pruì odgovore na mnoge probleme koji ga odavno zaokupljuju.

Vratili su se zajedno hodnicima Loranove Kule i izi{li pored praznogpokretnog puta. Tek kada su se ponovo obreli na ulicama, Alvinu je palo napamet da ga Kedron uop{te nije zapitao {ta je radio tamo, na rubu nepoznatog.Podozrevao je da Kedron zna razlog, da ga to zanima, ali da nije iznena|en.Ne{to mu je govorilo da bi bilo veoma te{ko iznenaditi Kedrona.



Razmenili su brojeve indeksa, tako da su mogli stupiti u vezu kad god bi tona{li za shodno. Alvin je poèleo da ~e{}e vi|a Lakrdija{a, premda se pribojavaoda bi se duè ostajanje u njegovom dru{tvu moglo pokazati iscrpljuju}im. Pre no{to se ponovo budu sreli, me|utim, on je odlu~io da ispita {ta mu prijatelji, aosobito Jeserak, mogu re}i o Kedronu.

"Do na{eg slede}eg susreta", re~e Kedron i brzo i{~eznu. Alvina je to malo

naljutilo. Ako nai|ete na nekoga kada se projektujete i niste telesno prisutni,predstavljalo je stvar dobrog vladanja staviti to do znanja odmah od po~etka. Usuprotnom, sagovrnik bi ponekad dolazio u nimalo prijatne situacije. Mo`da jeKedron sve ovo vreme sasvim spokojno proveo kod ku}e - ma gde da mu senalazio dom. Broj koji je dao Alvinu jem~io je da }e svaka poruka sti}i do njega,ali nije otkrivao gde stanuje. To je, dodu{e, bilo u saglasnosti sa op{tim obi~ajem.Sa brojem indeksa mogli ste postupati prili~no {irokogrudo, dok je adresapredstavljala ne{to {to se poverava samo prisnim prijateljima.

Dok se vra}ao natrag u grad, Alvin je razmi{ljao o svemu onome {to mu je

Kedron ispri~ao o Diasparu i njegovom dru{tvenom ustrojstvu. Izgledalo je ~udno{to nikada nije sreo jo{ nekog ko bi bio nezadovoljan svojim na~inom ìvota.Diaspar i njegovi ìtelji bili su sazdani kao deo jednog glavnog plana; oni suobrazovali savr{enu simbiozu. Tokom svojih dugih ìvota, ljudi u gradu se nikadanisu dosa|ivali. Premda je njihov svet bio sasvim si}u{an prema merilima ranijihrazdoblja, njegova sloènost bila je zapanjuju}a, a obilje ~uda i rizniceneprocenjivi. ôvek je ovde sabrao sve plodove svog genija, sve {to je bilosa~uvano iz ru{evina pro{losti. Svi gradovi koji su ikada postojali, govorilo se, dalisu pone{to Diasparu; pre dolaska Osvaja~a, njegovo ime bilo je poznato na svim

svetovima koje je ôvek izgubio. U zdanju Diaspara stekla su se sva ume}a, sveve{tine Carstva. Kako su se dani slave polako pribliàvali kraju, genij ljudi sazidao je grad i opremio ga ma{inama koje su ga u~inile besmrtnim. Ma {ta sezaboravilo, Diaspar }e ìveti i bezbedno nositi potomke ôveka niz reku vremena.

Oni su ostvarili samo puki opstanak, ali bili su zadovoljni njime. Postojalo jena milione stvari kojima su mogli osmisliti svoje ìvote od onog ~asa kada bi izi{li,gotovo potpuno odrasli, iz Dvorane Stvaranja, do trenutka kada bi se, tekneznatno ostarelih tela, vra}ali u Banke Se}anja grada. U svetu gde su svimu{karci i ène raspolagali inteligencijom koja bi se nekada smatrala odli~jemgenijalnosti, nije moglo biti opasnosti od dosade. Uìvanje u razgovorima iraspravama, sloène formalnosti dru{tvenog opho|enja - ve} je i to bilo dovoljnoda zaokupi preteàn deo jednog ljudskog veka. Osim toga, postojala su i velikaformalna pretresanja, kada bi ~itav grad kao op~injen slu{ao dok bi se najizvrsnijiumovi ogledali i borili da dosegnu one planinske vrhove filosofije, koji su bilineosvojivi, ali i ~iji izazov nikada nije jenjavao.

Nijedan mu{karac ili èna nisu bili bez nekog intelektualnog interesovanjakome bi se predavali. Eriston je, na primer, provodio najve}i deo vremena uraspredanjima sa Centralnim Kompjuterom, koji je doslovce bdio nad celimgradom, ali je ipak imao vremena da vodi mno{tvo istovremenih rasprava sasvakim ko bi poèleo da oproba svoju domi{ljatost spram njegove. Ve} tri stotinegodina, Eriston se upirao da stvori logi~ke paradokse koje ma{ina ne bi bila u



stanju da razre{i. Nije o~ekivao da }e posti}i neki ve}i uspeh bar u jo{ nekolikoìvota.

Etanijina zanimanja bila su vi{e estetke prirode. Ona je zami{ljala i pravila,uz pomo} organizera materije, trodimenzionalne pletenaste tvorevine takozadivljuju}e sloènosti da su odista predstavljale krajnje zamr{ene topolo{keprobleme. Njena dela mogla su se videti svuda po Diasparu, a bilo je i takvih koja

su stajala utelovljena u podovima velikih koreografskih dvorana, gde su se koristilakao potke za postavke nove baletske umetnosti ili kao igra~ki motivi.

Ovakva bavljenja mogla su izgledati jalova onima koji nisu raspolagali sadovoljno produhovljenosti kojom bi prosudili njihove tananosti. Ali u Diasparu nijebilo nikoga ko nije razumeo pone{to od onoga {to su Eriston i Etanija poku{avalida ostvare, i ko i sam nije imao neko sli~no interesovanje.

Atletika i razni sportovi, uklju~uju}i tu i mnoge koji su se mogli upra`njavatisamo kontrolom sile teè, ~inili su prijatnim prvih nekoliko vekova mladosti. [tose pustolovina i ve`banja ma{te ti~e, sage su nudile sve {to se moglo poèleti.

One su predstavljale neizbeàn zavr{ni proizvod nastojanja da se stvori savr{enaopsena stvarnosti - nastojanja koje je po~elo kada su ljudi po prvi putreprodukovali pokretne slike i snimili zvuk, a zatim upotrebili ove tehnike da biopatvorili prizore iz stvarnog ili zami{ljenog ìvota. U sagama, sve opsene bile subesprekorne, po{to su svi utisci ~ula poticali neposredno iz mozga, dok suometaju}i podraàji bivali odstranjivani. U~esnik posmatra~ ostajao je potpunoodse~en od stvarnosti dokle god je pustolovima trajala, bilo je to kao da je ìveou snu, a ipak verovao da je budan.

U svetu poretka i postojanosti, koji se u svojim glavnim odlikama nije

menjao milijardu godina, mo`da nije bilo iznena|uju}e ustanoviti zama{nointeresovanje za igre na sre}u. Ljudski rod je oduvek bio op~injen tajnamaokretanja kockica, rasporeda karata u {pilu, kruènja kuglice na ruletu. Na svojimnajniìm nivoima, ovo interesovanje imalo je u zale|u puku pohlepu; takvom jednom ose}anju nije, me|utim, bilo mesta u svetu gde je svako mogao daposeduje ono {to mu je s razlogom bilo potrebno. Kada je ova pobuda otpala,ostala je samo ~istointelektualna op~injenost slu~ajem, koja je zavodljivo mamila inajumnije duhove. Ma{ine koje su se pona{ale potpuno nasumi~no i zbivanja ~ijise ishod nikako nije mogao predvideti, ma sa koliko se informacija raspolagalo,pruàli su podjednaka i izvanredna uìvanja kako filosofima, tako i kockarima.

Kona~no, svim ljudima su stajali na raspolaganju jo{ i spojeni svetovi ljubavii umetnosti. Spojeni, zato {to ljubav bez umetnosti predstavlja samo pukoutaìvanje èlje, a u umetnosti se ne moè uìvati ukoliko joj se ne pri|e sljubavlju.

ôvek je posegao za lepotom u mnogim oblicima - u nizovima zvuka, ucrtama na hartiji, u povr{ini kamena, u kretnjama ljudskog tela, u bojamaraspr{enim kroz prostor. Svi ovi mediji i dalje su postojali u Diasparu, a tokomvekova pridodavani su im i novi. Niko, me|utim, nije znao da li su ve} otkrivenesve mogu}nosti umetnosti; isto je tako bilo neizvesno ima li ona kakvog smislaizvan ~ovekovog uma.

A sve je to vaìlo i za ljubav.



6. Jeserak je nepomi~no sedeo u vrtlogu cifara. Prvih hiljadu prostih brojeva,

izraènih u binarnom sistemu koji se koristio za sve aritmeti~ke operacije odotkri}a elektronskih ra~unara, nizali su se u poretku pred njim. Beskrajne serijesastavljene od samo dva simbola, '1' i '0', neumorno su promicale pred

Jeserakovim o~ima, upotpunjavaju}i sled onih brojeva ~ije je glavno svojstvo da semogu deliti samo samim sobom i jedinicom. Postojala je izvesna tajanstvenost uvezi sa prostim brojevima koja je oduvek op~injavala ~oveka, i oni su jo{zaokupljali njegovu ma{tu.

Jeserak nije bio matemati~ar, premda mu se ponekad dopadalo da verujekako jeste. Sve {to je mogao uraditi bilo je da traga po beskrajnom redu prostihbrojeva za posebnim odnosima i pravilima koje bi nadareniji ljudi objedinili uop{te zakone. On je bio u stanju da prona|e kako se brojevi pona{aju, ali nijeumeo da objasni za{to. Uìvao je u tome da kr~i za sebe put kroz aritmeti~ku

dùnglu, a s vremena na vreme uo~avao bi neobi~nosti koje su promakle znatnoume{nijim istraìva~ima.

Postavio je matricu svih mogu}ih prirodnih brojeva i podesio kompjuter daniè proste brojeve preko njene povr{ine, {to je li~ilo na perle raspore|ene poseci{tima neke mreè. Jeserak je to u~inio ve} stotinu puta, ali nikada ni{ta nijeotkrio. Me|utim, op~injavao ga je na~in na koji su cifre {to ih je izu~avao bilerazme{tene, na prvi pogled bez ikakve pravilnosti, po nizu prirodnih brojeva.Znao je za zakone distribucije koji su ve} bili utvr|eni, ali nije gubio nadu da }eustanoviti ne{to novo.

Te{ko da se mogao poàliti {to je bio prekinut. Ako je èleo da ga neometaju, trebalo je samo da podesi svoj najavljiva~. Kada mu se blaga zvonjavaoglasila u u{ima, zid cifara se zatresao, brojke su se me|usobno pretopile i Jeserak se vratio u svet obi~ne stvarnosti.

Odmah je prepoznao Kedrona, {to mu nije bilo odve} milo. Jeserak nijemario ako bi mu omeli ustaljen na~in ìvota, ali Kedron je predstavljaonepredvidljivo. Pa ipak, pozdravio je svog posetioca prili~no ljubazno, prikriv{i svetragove izvesne zabrinutosti.

Kada bi se dva ~oveka srela u Diasparu po prvi put - ili po stoti, svejedno - vladao je obi~aj da provedu oko jedan ~as izmenjuju}i u~tivosti pre no {to bipre{li na posao, ako ga je uop{te bilo. Kedron je pomalo uvredio Jeserakaokon~av{i ove formalnosti za ciglih petnaest minuta. "Voleo bih da razgovaramoo Alvinu", re~e mu iznenada. "Ti si njegov staratelj, zar ne?"

"Tako je", uzvrati Jeserak. "Jo{ ga vi|am nekoliko puta nedeljno... u stvari,kako on to odlu~i."

"Da li ti se ~ini da je valjan u~enik?" Jeserak se na ~as zamislio; te{ko je bilo odgovoriti na ovo pitanje. Odnos

izme|u staratelja i u~enika bio je izuzetno vaàn i predstavljao je, zapravo, jedanod temelja ìvota u Diasparu. U proseku je deset hiljada novih umova dolazilo ugrad svake godine. Njihova prethodna se}anja jo{ su bila pritajena, tako da im jeu prvih dvadeset godina ìvota sve unaokolo izgledalo sveè i neobi~no. Morali su



da nau~e da se sluè ~itavim mno{tvom ma{ina i ure|aja koji su sa~injavaliosnovu svakodnevnog ìvota i da se priviknu na najsloènije dru{tvo koje je ôvekikada sazdao.

Prva uputstva primali su od parova koji su bili izabrani da budu roditeljinovim gra|anima. Selekcija se vr{ila `rebom, a du`nosti nisu bile odve} te{ke.Eriston i Etanija jedva da su posvetili tre}inu svog vremena Alvinovom podizanju,

i preduzeli su sve ono {to se o~ekivalo od njih. Jaserakove du`nosti bile su usredsre|ene na formalnije vidove Alvinovog

obrazovanja; smatralo se da bi roditelji trebalo da ga nau~e kako da se ophodi udru{tvu i da ga upoznaju sa sve {irim krugom prijatelja. Oni su bili odgovorni zanjegov karakter, a Jeserak za um.

"Te{ko mi je da odgovorim na tvoje pitanje", uzvrati Jeserak. "Svakako, sve je u najboljem redu sa Alvinovom inteligencijom, ali mnoge stvari koje bi trebaloda ga zanimaju kao da ga ostavljaju potpuno ravnodu{nim. S druge strane, onispoljava nastranu radoznalost za stvari o kojima mi uglavnom izbegavamo da

raspravljamo.""Kao {to je svet izvan Diaspara, na primer?""Da... ali, kako zna{?"Kedron je oklevao za trenutak, pitaju}i se koliko bi poverenje mogao da

ima u Jeseraka. Znao je da je Jeserak blag i dobronameran, ali mu je isto takobilo jasno da ga sputavaju isti tabui koji su upravljali svima u Diasparu - svima,izuzev Alvinom.

"Podozrevao sam", re~e najzad. Jeserak se udobnije zavali u stolicu koju je upravo materijalizovao. Okolnosti

su bile zanimljive i on je èleo da ih {to podrobnije razmotri. Malo je, me|utim,bilo nade da }e ne{to saznati, ukoliko Kedron ne bude voljan za saradnju.

Trebalo je da nasluti da }e se Alvin jednoga dana sresti sa Lakrdija{em, kaoi da }e taj susret imati nepredvidive posledice. Kedron je predstavljao drugu osobuu gradu za koju se moglo re}i da je nastrana ali njegovu nastranost su iplaniralitvorci Diaspara. Odavno je bilo otkriveno da bez izvesnog zlodela i nereda Utopijaubrzo postaje nepodno{ljivo dosadna. Po prirodi stvari, me|utim, nije se moglo jem~iti da }e zlo~in postojati na optimalnom nivou koji je zahtevala socijalna jedna~ina. Ukoliko je, naime, opunomo}en i regulisan, on prestaje da budezlo~in.

Poziv Lakrdija{a predstavljao je re{enje - na prvi pogled naivno, pa ipakveoma tanano - koje su usavr{ili projektanti grada. U ~itavoj istoriji Diaspara nijebilo ni dve stotine osoba ~ija su mentalna svojstva odgovarala ovoj naro~itoj ulozi.Ovi ljudi uìvali su izvesne pogodnosti koje su ih {titile od posledica njihovogdelanja, premda je bilo i takvih Lakrdija{a koji su pre{li dopu{tene granice i bilika`njeni jedinom kaznom koja se mogla izvr{iti u Diasparu - prognani su ubudu}nost pre no {to se njihovo teku}e bivstvovanje okon~alo.

U retkim i nepredvidljivim prilikama Lakrdija{ bi nekom smicalicom naglavceokrenuo ceo grad, ali se uglavnom ispostavljalo da je posredi neka dobrosmi{ljena prakti~na {ala ili sra~unat napad na neko trenutno omiljeno verovanje,odnosno na~in ìvota. Ako se sve to ima na umu naziv 'Lakrdija{' bio je vi{e



nego prikladan. Nekada su postojali ljudi koji su imali veoma sli~na zaduènja iovla{}enja, u davnim vremenima kada je jo{ bilo dvorova i kraljeva.

"Olak{a}emo stvari", re~e Jeserak, "ako budemo iskreni jedan premadrugome. Obojica znamo da je Alvin jedinstven, da nikada ranije nije ìveo uDiasparu. Mo`da ti moè{ bolje od mene da razabere{ {ta to zna~i. Sumnjam dase u gradu moè dogoditi bilo {ta {to ne bi bilo isplanirano, tako da verovatno

postoji odre|ena svrha zbog koje je on stvoren. Da li }e on ostvariti tu svrhu, ma{ta ona bila, ja ne znam. Isto tako nemam pojma da li je ona dobra ili r|ava.Ona mi je, naprosto, nedoku~iva."

"Da se ona mo`da ne odnosi na ne{to {to je izvan grada," Jeserak se strpljivo osmehnuo; kao {to se i moglo o~ekivati, Lakrdija{ je

sprovodio u delo svoju malu {alu."Objasnio sam mu {ta se nalazi napolju; on zna da sa druge strane zidova

Diaspara postoji samo pustinja. Odvedi ga tamo, ako moè{; mo`da ti zna{ put.Kada se jednom suo~i sa stvarno}u, to }e mo`da odagnati neobi~nost iz njegovog

uma.""Mislim da je on ve} video spoljni svet", re~e Kedron tiho. Kazao je to vi{e

samome sebi nego Jeseraku."Ne verujem da je Alvin sre}an", nastavi Jeserak. "Jo{ nije stupio ni u kakvu

ozbiljnu vezu, a i ne vidim kako bi, kada ga jo{ proganja ta fiks-ideja. Pa ipak,on je veoma mlad. Nije isklju~eno da }e prerasti ovu fazu i uklopiti se u op{tushemu grada."

Izgledalo je kao da Jeserak poku{ava sam sebe da uveri u to {to govori,tako da se Kedron zapita koliko je on stvarno ube|en u to.

"Reci mi, Jesera~e", upita ga Kedron iznenada, "zna li Alvin da on nije prvikoji je bio Jedinstven?"

Jeserak ga pogleda upla{eno, a zatim pomalo izaziva~ki."Mogao sam pretpostaviti", re~e on poti{teno, "da }e{ ti to znati. Koliko je

Jedinstvenih bilo u ~itavoj istoriji Diaspara? Ne vi{e od deset?""êtrnaest", odgovori Kedron bez oklevanja. "Ne ra~unaju}i Alvina.""Bolje si obave{ten od mene", re~e Jeserak oporo. "Mo`da mi moè{ kazati

{ta se dogodilo sa tim Jedinstvenima?""Nestali su.""Hvala: to sam ve} i sam znao. Zbog toga sam i rekao Alvinu {to sam

mogao manje o njegovim prethodnicima; te{ko da bi mu to pobolj{alo sada{njeraspoloènje. Smem li da ra~unam na tvoju saradnju?"

"Za sada, da. I ja èlim da ga prou~im; tajanstvenosti su me oduvekprivla~ile, a u Diasparu ih ima tako malo. Osim toga, imam ose}aj da Usudpriprema jednu lakrdiju spram koje }e svi moji poduhvati izgledati vi{e negoskromni. Ako je to ta~no, onda }u preduzeti sve da ne propustim finale."

"Ti kao da uìva{ da govori{ u zagonetkama", poàli se Jeserak. "Na {ta, ustvari, cilja{?"

"Sumnjam da su moja naga|anja iole bolja od tvojih. Pa ipak, uveren samda ni ti, ni ja, niti bilo ko u Diasparu ne}e biti u stanju da spre~i Alvina da



ostvari ono {to je naumio. Mislim da nas u budu}nosti ~eka nekoliko veomazanimljivih stole}a."

Jeserak je ostao dugo nepomi~no da sedi, sasvim zaboraviv{i namatematiku, po{to je Kedronova prilika i{~ezla sa vidika. Izvesna zla slutnja, kojuon nikada ranije nije iskusio, po~ela je da ga ti{ti svom svojom teìnom. Umagnovenju se zapitao da li da zatraì prijem u Ve}u, ali onda se pobojao da bi

to moglo biti samo dizanje sme{ne graje ni oko ~ega. Mo`da je cela stvarpredstavljala neku zapetljanu i mra~nu Kedronovu lakrdiju, premda mu nije bilo jasno za{to je ba{ on morao biti izabran kao njena meta.

Pa`ljivo je razmotrio ceo problem, ispituju}i ga iz svih uglova. Posle ne{tovi{e od jednog ~asa, doneo je odluku koja je bila tipi~na za njega.

Sa~eka}e i vide}e razvoj doga|aja. Alvin nije gubio vreme, ve} se dao u sakupljanje svega onoga {to se znalo

o Kedronu. Kao i uvek, Jeserak mu je bio glavni izvor obave{tenja. Stari u~iteljpruìo mu je podroban ~injeni~ki izve{taj o svom susretu sa Larkdija{em, dodav{i

tome ono malo {to je znao o njegovom na~inu ìvota. U meri u kojoj je to bilomogu}e u Diasparu, Kedron je bio samotnjak: niko nije znao gde stanuje nitikakav ìvot provodi. Poslednja lakrdija koju je priredio bila je pomalo detinjastasmicalica: pre pedeset godina izazvao je op{te blokiranje pokretnih puteva.Stole}e pre toga, pustio je veoma razlju}enog zmaja koji je lutao gradom,pro`diru}i sva postoje}a ostvarenja jednog tada naro~ito popularnog skulptora.Siromah umetnik, koji se s razlogom uspani~io kada su otpale sve sumnje upogledu alinog jednoli~nog jelovnika, utekao je u neko skrovi{te i nije izi{ao iznjega sve dok ~udovi{te nije nestalo na isto tako vol{eban na~in na koji se i

pojavilo.Ovi izve{taji su bespogovorno ukazivali na jednu stvar. Kedron se veoma

dobro razumeo u ma{ine i energiju koje upravljaju gradom i mogao ih je pot~initisvojoj volji ve{tije nego {to bi to ikom drugom uspelo. Sva je prilika, me|utim, dapostoji odre|ena superkontrola koja sputava odve} ambiciozne Lakrdija{e daprouzrokuju trajnu i nepopravljivu {tetu u sloènoj strukturi Diaspara.

Alvin je dobro upamtio sve ove podatke, ali ni{ta nije preduzeo da stupi ukontakt sa Kedronom. Iako je imao mnogo pitanja da postavi Lakrdija{u, njegovaneumoljiva te`nja ka nezavisnosti - mo`da najjedinstvenije odli~je koje jeposedovao - u~inila ga je odlu~nim da otkrije {to vi{e moè svojim vlastitimsnagama. Zapo~eo je jedan posao koji }e mu mo`da uzeti vi{e godina, ali svedok bude ose}ao da se pribliàva svom cilju, bi}e sre}an.

Poput nekog drevnog moreplovca, koji unosi u kartu nepoznatu zemlju, Alvin je otpo~eo sistematski da istraùje Diaspar. Provodio je nedelje i danetumaraju}i po usamljenim kulama na rubovima grada, u nadi da }e negde otkritiput u spoljni svet. U toku ovog traganja, prona{ao je desetak velikih ventilacionihotvora visoko iznad pustinje, ali svi su bili zaptiveni re{etkama; ~ak i da ovih nijebilo, ponor pod njima koji je gotovo dostizao jednu milju, predstavljao je sasvimdovoljnu prepreku.

Nije otkrio nikakav drugi izlaz, iako je ispitao hiljadu hodnika i deset hiljadapraznih prostorija. Sva zdanja nalazila su se u savr{enom i besprekornom stanju,



{to su ìtelji Diaspara prihvatali kao izraz normalnog poretka stvari, Alvin jeponekad sretao robote, koji su o~igledno vr{ili nadzorni obilazak, i uvek jeiskori{}avao priliku da ne{to zapita ma{ine. To, me|utim, nije ura|alo plodom,po{to roboti sa kojima se susretao nisu bili programirani da odgovaraju na ljudskigovor ili misli. Iako su bili svesni njegovog prisustva, po{to su se ljubazno sklanjaliu stranu da bi ga propustili da pro|e, odbijali su da zapodenu razgovor.

Doga|alo se da Alvin po ~itavih nekoliko dana ne nai|e ni na jednog~oveka. Kada bi ogladneo, on je odlazio u neki od apartmana predvi|enih zaboravak i naru~ivao obroke. ûdesne ma{ine, na ~ije je postojanje uop{te onveoma retko pomi{ljao, povratile bi se u ìvot posle sna dugog eonima. Shemekoje su bile uskladi{tene u njihovim pam}enjima zatitrale bi na rubu stvarnosti,ustrojavaju}i i upravljaju}i materiju koja im je stajala pod kontrolom. I tako, obrokkoga je neki vrhunski kulinar zgotovio pre sto miliona godina ponovo bi bioprizvan u postojanje da bi pruìo slast ~ulu ukusa ili samo da bi utaìo glad novogsladokusca.

Samotnost ovog pustog sveta - prazne opne koja obavija ìvo srce grada -nije Alvina ispunjavala malodu{no{}u. On je bio navikao na usamljenost ~ak ikada se nalazio me|u onima koje je nazivao prijateljima. Strasna predanostistraìvanju, na koje je tro{io svu snagu i usredsre|ivao svako zanimanje, u~inila jeda na trenutak smetne s uma tajnu svog porekla i osobenost koja ga je razdvajalaod ostalih ìtelja.

Istraìo je manje od stotog dela ivica grada, kada je shvatio da time samogubi vreme. Ova odluka nije proistekla iz nestrpljivosti, ve} je do nje do{aozdravim razumom. Ukoliko se pokaè potrebnim, on je bio spreman da se vrati i

da zavr{i zapo~eti posao, ~ak i po cenu da na to utro{i ostatak ìvota. Do sada je, me|utim, dovoljno video, da bi mu bilo jasno kako, ako i postoji izlaz izDiaspara, njega uop{te ne}e biti tako lako na}i. Mogao je da stra}i stole}a u jalovom traganju, ukoliko se ne obrati za pomo} mudrijim od sebe.

Jeserak mu je s izvesnim àljenjem rekao da on ne zna ni za kakav put kojibi vodio iz Diaspara i da sumnja da tako ne{to uop{te postoji. Informacionema{ine prebirale su, kada im je Alvin postavio isto pitanje, po svom gotovoneizmernom pam}enju, ali uzalud. One su mogle da mu kaù svaku pojedinsot izistorije grada od trenutka kada su doga|aji po~eli da se beleè - od ~asa kada suse okon~ala zauvek skrivena Rana Vremena. Ali nisu bile u stanju da odgovore na Alvinovo jednostavno pitanje - ili ih je mo`da neka vi{a sila spre~avala u tome.

Morao je, dakle, ponovo da se vidi sa Kedronom.

7."Radio si na svoju ruku", re~e Kedron, "ali znao sam da }e{ me ranije ili

kasnije potraìti."Ova samouverenost zabrinula je Alvina; nije mu se dopadala pomisao da se

njegovo pona{anje moè tako ta~no predskazati. Zapitao se da li je Lakrdija{ bioo~evidac svih njegovih bezuspe{nih traganja i da li je upoznat sa koracima kojepreduzima.



"Poku{avam da prona|em izlaz iz grada", re~e otvoreno. "Siguran sam dapostoji i mislim da mi ti moè{ pomo}i da ga prona|em."

Kedron za trenutak nije ni{ta odgovorio. Ako je èleo, jo{ nije bilo kasnoda ne krene putem koji se pruào pred njim, vode}i u budu}nost {to je leàlasasvim izvan doma{aja njegove mo}i predvi|anja. Niko drugi tu ne bi oklevao;nijedan ìtelj grada, ~ak i da je bio u stanju, ne bi se usudio da uznemiri duhove

jednog razdoblja koje je po~ivalo ve} milionima stole}a. Mo`da nije postojalaopasnost, mo`da ni{ta ne bi ugrozilo ve~nu nepromenljivost Diaspara. Ali ako jebilo i najmanjeg rizika da se na svetu moè zbiti ne{to neobi~no i novo, ovo jepredstavljalo poslednju priliku da ga predupredi.

Kedron je bio zadovoljan postoje}im poretkom stvari. On je, dodu{e,mogao da naru{i taj poredak s vremena na vreme, ali u sasvim maloj meri. Bio jekriti~ar, a ne revolucionar. Na reci vremena, koja je mirno proticala, on jedva ako je èleo da izazove nekoliko talasi}a: najeìo bi se i od same pomisli o skretanjunjenog toka. Potreba za bilo kojom drugom pustolovinom izuzev duhovne bila je

odstranjena iz njega isto tako bri`ljivo i potpuno kao i iz svih ostalih gra|anaDiaspara.

Pa ipak, on je i dalje posedovao, premda u sasvim prigu{enom vidu, iskruradoznalosti koja je nekada predstavljala najvrednije ôvekovo odli~je. Jo{ je biopripravan da se suo~i sa rizikom.

Pogledao je Alvina i poku{ao da se priseti vlastite mladosti, snova koji su gazaokupljali pre pola milenijuma. Svaki trenutak pro{losti koji je èleo da sa~uvaprikazivao bi mu se jasno i o{tro kada bi upravio se}anje na njega. Poput perli naniski, ovaj ìvot i svi koji su mu prethodili nizali su se kroz vekove; mogao je da

se zaustavi na bilo kome od njih i da ga iskusi jo{ jednom. Ve}ina ovih biv{ihKedrona sada su mu predstavljali samo strance; osnovna shema bila je ista, aliteìna iskustva zauvek ga je razdvajala od njih. Ukoliko je èleo, mogao je dao~isti um od svih svojih ranijih inkarnacija, pre no {to slede}i put zakora~i uDvoranu Stvaranja da usni do trenutka kada ga grad ponovo bude pozvao. Ali tobi bila neka vrsta smrti, a on jo{ nije bio spreman za nju. I dalje je èleo daprikuplja sve {to bi mu ìvot ponudio, poput nautilusa koji strpljivo dodaje nove}elije svojoj spirali {to se postepeno {iri.

U mladosti se nije razlikovao od svojih drugova. Tek kada je odrastao ikada su mu pritajena se}anja na prethodne ìvote preplavila um, po~eo je da igraulogu koja mu je odavno bila dosu|ena. Ponekad mu se javljao ose}aj dainteligencija, koja je zasnovala Diaspar beskrajnom ume{no{}u, ~ak i sada, posletoliko vremena, postupa sa njime kao sa lutkom koja se nitima pokre}e popozornici. Mo`da mu se ovde najzad pruà prilika za dugo odlagani revan{.Pojavio se novi glumac koji }e, izgleda, spustiti poslednji put zavesu u komadusastavljenom iz ve} veoma mnogo ~inova.

Naklonost prema nekome ~ija usamljenost mora da je jo{ ve}a od njegove,dosada poja~avana vekovima ponavljanja i bezo~na sklonost ka zabavi -predstavljali su tri razli~ita ~inioca koja su nagnala Kedrona na delanje.

"Mo`da mogu da ti pomognem", re~e on Alvinu, "a mo`da ne mogu. Neèlim da budim nikakve la`ne nade. Hajde da se na|emo kroz pola ~asa na



seci{tu Polupre~nika 3 i Prstena 2. Ako sve drugo bude zakazalo, obe}avam tibar zanimljivo putovanje."

Alvin je do{ao na sastanak deset minuta ranije, iako je morao da prevaliput do suprotnog kraja grada. Nestrpljivo je ~ekao dok su pokretni putevi ve~nopromicali pored njega, nose}i spokojne i zadovoljne ìtelje grada koji su i{li zasvojim neva`nim poslovima. Najzad je ugledao kako se visoka prilika Kedrona

pojavila u daljini, i trenutak kasnije on se po prvi put na{ao u Lakrdija{evomfizi~kom prisustvu. Ovoga puta nije bila posredi projekciona slika; kada sudodirnuli dlanove prilikom drevnog na~ina pozdravljanja, osetio je da je Kedronstvarno tu.

Lakrdija{ je seo na jednu mramornu ogradu od stubova i osmotrio Alvinaljubopitljivim pogledom.

"Pitam se", re~e najzad, "da li uop{te zna{ {ta traì{. Tako|e mi nije jasno{ta }e{ u~initi ako ostvari{ to {to si naumio. Da li odista misli{ da }e{ biti u stanjuda napusti{ grad, ~ak i ako na|e{ izlaz?"

"Uveren sam u to", uzvrati Alvin dovoljno ubedljivo, premda je Kedron ipakosetio prizvuk nesigurnosti u njegovom glasu.

"Dozvoli onda da ti kaèm ne{to {to mo`da ne zna{. Vidi{ li one kuletamo?" upita Kedron, pokazav{i na istovetne vrhove Energetske Centrale iVe}nice, koji su gledali jedan prema drugome preko kanjona dubokog jednumilju. "Zamisli da ja sasvim ~vrsto postavim izme|u dve kule dasku, i to {irokusvega {est in~a. Da li bi mogao da hoda{ njome?"

Alvin je oklevao."Ne znam", odgovori najzad. "Ne bi mi se dopalo da poku{am."

"Sasvim sam ube|en da ne bi bio u stanju. Uhvatila bi te vrtoglavica istrmoglavio bi se dole pre no {to bi prevalio desetak koraka. Da se, me|utim, istadaska nalazi sasvim blizu tla, ti bi pro{ao njome bez ikakvih pote{ko}a."

"[ta sve to dokazuje?""Nastojim da izvedem jedan jednostavan zaklju~ak. U oba slu~aja koja sam

opisao razmere daske se uop{te ne bi menjale. Jedan od onih robota nato~kovima, sa kojima si se sigurno sretao, podjednako bi lako prevalio rastojanjedu` daske bilo da ona premo{}uje ponor {to zjapi izme|u dve kule ili da se nalazitik uz povr{inu. Mi za to nismo sposobni, zato {to je u nas usa|en strah odvisine. On je, verovatno, sasvim nerazuman, ali i odve} snaàn da bismo gaprenebregli. Ro|eni smo sa njim, on je prosto utkan u nas.

U istom smislu ose}amo strah od prostora. Pokaì bilo kom ìtelju Diasparaput izvan grada, put koji se ni po ~emu ne bi razlikovao od ovoga pred nama, ion ne}e biti u stanju da daleko stigne njime. Mora}e da se vrati natrag, ba{ kao{to bi se i ti vratio, ukoliko bi zakora~io na dasku postavljenu izme|u dve kule."

"Ali za{to?" upita Alvin. "Mora da je postojalo vreme...""Znam, znam", re~e Kedron. "Ljudi su nekada i{li po celom svetu, pa su

~ak stigli i do zvezda. Ne{to se, me|utim, promenilo, {to im je ulilo ovaj strah sakojim se sada ra|aju. Jedino ti misli{ da ga ne ose}a{. Dobro, da vidimo. Vodimte u Ve}nicu."



Ve}nica je bila jedno od najve}ih zdanja u gradu i gotovo su je celuzaposedale ma{ine koje su predstavljale pravu administraciju Diaspara. Blizunjenog vrha nalazila se prostorija u kojoj se okupljalo Ve}e u onim retkimprilikama kada se neka stvar morala re{iti.

Prostrani ulaz ih je progutao i Kedron stupi napred u zlatastu tamu. Alvinnikada ranije nije i{ao u Ve}nicu; tome se nije protivila nikakva odredba - u

Diasparu tek ako je bilo nekoliko odredbi koje su ne{to zabranjivale - ali kao i sviostali, i on je ose}ao izvesno polu-pobo`no strahopo{tovanje pred tim mestom.U svetu koji je bio bez bogova Ve}nica se ponajpre mogla uporediti sa hramom.

Kedron uop{te nije zastajao, vode}i Alvina hodnicima i rampama koji suo~igledno bili napravljeni za ma{ine na to~kovima, a ne za promet ljudi. Nekerampe su krivudale nadole pod tako kosim uglom da bi bilo nemogu}e normalnohodati po njima, da sila teè nije bila tako pode{ena da se potire sa nagibom.

Kona~no su stigli do jednih zatvorenih vrata, koja su se be{umno otvorilakada su se oni sasvim pribliìli, a zatim im zapre~ila uzmak. Ispred su se nalazila

nova vrata, koja se nisu otvorila kada su im se oni primakli. Kedron nije posegaoda ih dodirne, ve} je nepomi~no stajao pred njima. Posle nekoliko trenutaka,za~uo se tihi glas:

"Molim vas, recite svoja imena.""Ja sam Kedron Lakrdija{. Sa mnom je Alvin.""Zbog ~ega ste ovde?""Iz puke radoznalosti."Na Alvinovo iznena|enje, vrata su se odmah otvorila. Iz iskustva je znao da

ako se ma{ini odgovori nekom dosko~icom, to bi je uvek dovodilo da pometnje,

tako da se moralo krenuti ispo~etka. Ma{ina koja je postavljala pitanja Kedronumora da je bila veoma pametna i da je zauzimala visoko mesto u hijerarhijiCentralnog Kompjutera.

Nije vi{e bilo prepreka, ali Alvin je podozrevao da su sigurno pro{li kroz~itav niz testova kojih on uop{te nije bio svestan. Kratki hodnik iznenada ih jedoveo u veliku kru`nu postoriju sa uleglim podom na kome se nalazilo ne{to takozadivljuju}e, da je Alvin za trenutak gotovo zanemeo od ~uda. Pred o~ima mu sepruào prizor ~itavog grada Diaspara, ~ije najvi{e kule jedva da su mu dosezaledo visine ramena.

Toliko se zadubio u prepoznavanje poznatih mesta i gledanje izneo~ekivanih uglova da je pro{lo prili~no vremena pre no {to je obratio pa`nju ina ostale delove prostorije. Zidovi su bili prekriveni mikroskopski podrobnimmozaikom sa~injenim od crnih i belih kvadrata; sam mozaik bio je sasvimnepravilan, tako da kada bi brzo pre{ao pogledom po njemu, stekao bi utisak daon brzo treperi, premda se uop{te nije menjao. Na malim razmacima, unaokolooko sobe nalazile su se izvesne ma{ine kojima se ru~no upravljalo; uz svaku je biopostavljen video-ekran i stolica za operatora.

Kedron je pustio Alvina da razgleda koliko èli. Zatim je pokazao premasmanjenoj maketi grada i rekao:

"Zna{ li {ta je ovo?" Alvin je gotovo zaustio.



"Model, mislim", ali taj odgovor je izgledao tako o~igledan da je sigurno biopogre{an. Zato je samo odmahnuo glavom i prepustio Kedronu da sam odgovorina svoje pitanje.

"Se}a{ se", re~e Lakrdija{, "da sam ti jednom pri~ao o tome kako se gradodràva, kako Banke Se}anja ~uvaju njegov sklop ve~no zamrznut. Ove Bankenalaze se svuda oko nas, sa neizmernim skladi{tima podataka, koji potpuno

odre|uju grad ovakav kakav je danas. Svaki atom u Diasparu povezan je na nekina~in, silama koje smo mi zaboravili, sa matricama ugra|enim u ovim zidovima."

Pokazao je rukom ka savr{enom, beskrajno podrobnom simulakrumuDiaspara koji je stajao pod njima.

"Ovo nije model; to stvarno ne postoji, ve} predstavlja samo projekcionusliku sheme koja je zapretena u Bankama Se}anja, {to zna~i da je potpunoistovetno sa samim gradom. Opti~ke ma{ine koje se nalaze unaokoloomogu}avaju da se uveli~a bilo koji izabrani deo do svojih prirodnih razmera, ili u jo{ ve}em obimu. One se koriste kada se pojavi potreba za nekom izmenom u

projektu, premda je pro{lo dugo vremena od kada je tako ne{to preduzeto. Akoèli{ da sazna{ ne{to o Diasparu, ovo je najprikladnije mesto za to. Za samonekoliko dana, u ovoj postoriji moè{ nau~iti vi{e nego u toku ~itavog ìvotaprovedenog u neposrednom istraìvanju."

"Pa to je ~udesno", re~e Alvin. "Koliko je ljudi upoznato sa ovim?""Oh, prili~no, ali ih retko zanima. Ve}e se okuplja ovde s vremena na

vreme; nemogu}e je izvr{iti ikakvu promenu u gradu ukoliko se svi ne na|u ovde.Pa ~ak je i onda potrebno da Centralni Kompjuter odobri predloèni projekat.Sumnjam da ve}nici dolaze u ovu prostoriju vi{e od dva ili tri puta godi{nje."

Alvin je poèleo da zna odakle Kedronu svi ti podaci, a onda se setio da jeve}ina njegovih domi{ljatijih lakrdija morala da pretpostavlja upu}enost uunutra{nje mehanizme grada, do ~ega se moglo do}i jedino veoma temeljitimizu~avanjem. Sigurno je jedna od pogodnosti koju je uìvao Lakrdija{ bila ta daide gde èli i da u~i {ta ho}e; bolji vodi~ koji bi ga uveo u tajne Diaspara odnjega se nije mogao zamisliti.

"Ono {to traì{ mo`da ne postoji", re~e Kedron, "ali ako ga ipak ima, ovde}e{ ga ponajpre na}i. Hajde da ti pokaèm kako se rukuje monitorima."

Slede}i sat Alvin je proveo sede}i pred jednim video-ekranom i u~e}i kakoda koristi njegov upravlja~ki sistem. Mogao je po èlji izabrati bilo koju ta~ku ugradu i ispitivati je kroz sve stepene uve}anja. Ekranom su brzo promicale ulice,kule, zidovi i pokretni putevi, kako je on menjao koordinate; izgledalo je kao da je svevide}i, bestelesni duh koji se bez po muke mogao kretati svuda poDiasparu, neometan nikakvim fizi~kim preprekama.

Pa ipak, on nije ispitivao pravi Diaspar. Kretao se kroz }elije pam}enja,gledaju}i sliku grada iz sna - sna koji je posedovao mo} da sa~uva stvarni Diasparneokrnjen u toku razdoblja dugog milijardu godina. Pred o~ima mu je stajao samoonaj deo grada koji je bio stalan; ljudi koji su i{li ulicama nisu sa~injavali deo ovezamrznute slike. To mu i nije bilo potrebno za ono {to je nameravao. Njega susada isklju~ivo zanimale tvorevine od kamena i metala, ~iji je on bio zarobljenik, ane oni koji su - premda sasvim dobrovoljno - delili njegovo zato~eni{tvo.



Po~eo je da pokre}e ru~ice i ubrzo je na{ao Loranovu Kulu; hitro se kretaokroz hodnike i prolaze koje je ve} istraìo u stvarnosti. Dok se prizor kamenere{etke {irio na ekranu, gotovo je osetio prohladan vetar koji je neprekidnostrujao kroz nju u toku mo`da polovine ~itave istorije ~ove~anstva i koji duva isada. Sasvim se primakao re{etki, pogledao napolje - i nije video ni{ta. [ok je zatrenutak bio tako snaàn, da je gotovo posumnjao u vlastito pam}enje; da li je

posmatranje pustinje bilo tek puko snovi|enje? A onda se setio istine. Pustinja nije predstavljala deo Diaspara, tako da

nikakav njen prizor nije mogao postojati u avetinjskom svetu koji je istraìvao. Ustvarnosti, sa druge strane re{etki moglo se nalaziti bilo {ta; monitorski ekran tonikada ne bi pokazao.

Pa ipak, on mu je mogao u~initi dostupnim ne{to {to nijedan trenutno ìvi~ovek nikada nije video. Alvin je pomerio osmatra~ku ta~ku kroz re{etke, uni{tavilo koje se pruàlo izvan grada. Zatim je podesio upravlja~e da promenesmer vi|enja, {to mu je omogu}ilo da pogleda unazad na put kojim je do{ao. I

tako se pred njima pojavio Diaspar - posmatran spolja.Za kompjutere, vodove pam}enja i sve mnogobrojne mehanizme koji su

stvarali prizor {to ga je Alvin gledao, to je predstavljalo samo prost problemperspektive. Oni su 'znali' oblik grada; prema tome, mogli su ga prikazationakvog kakav izgleda spolja. Dopadao mu se trik kojim je ovo izvedeno, ali sunjegove posledice delovale znatno sna`nije na Alvina. Bar duhom, ako ve} nestvarno, on je pobegao iz grada. Izgledalo je kao da visi u postoru samo nekolikostopa od strmih zidina Loranove Kule. Za trenutak je netremice gledao u glatku,sivu povr{inu koja mu je pukla pred o~ima; a onda pokrenu upravlja~e i po~e da

spu{ta osmatra~ku ta~ku ka tlu.Sada kada se upoznao sa mogu}nostima ovog ~udesnog ure|aja, plan

delanja postao mu je sasvim jasan. Nije bilo potrebe stra}iti mesece i godine uistraìvanju Diaspara iznutra, i}i iz prostorije u prostoriju, iz hodnika u hodnik. Saove nove osmatra~nice mogao je spolja da razgleda grad i lako da uo~i bilo kojiotvor koji bi vodio u pustinju i svet koji se pruào iz njega.

Ose}aj pobede, ispunjenja, gotovo mu je izazvao vrtoglavicu i on je poèleoda sa nekim podeli svoju radost. Okrenuo se ka Kedronu, hotev{i da se zahvaliLakrdija{u {to mu je ovo omogu}io. Ali Kedrona je nestalo, a bio mu je potrebansamo trenutak razmi{ljanja da shvati uzrok.

Alvin je verovatno bio jedini ~ovek u Diasparu koji je bez pote{ko}a mogaoda posmatra prizore koji su sada promicali ekranom. Lakrdija{ je bio voljan damu pomogne u traganju, ali ~ak je i on podlegao neobi~nom uàsu Vaseljene koji je tako dugo prikovao ~ove~anstvo unutar njegovog malog sveta. Pustio je Alvinada sam nastavi svoje istraìvanje.

ose}aj usamljenosti, koji je za kratko i{~ileo iz Alvinove du{e, opet je po~eoda ga ti{ti. Ali ovo nije bio ~as za setu ~ekalo ga je mnogo poslova. Ponovo seokrenuo monitorskom ekranu, podesio ure|aj tako da mu prizor gradskih zidinalagano promi~e pred o~ima i dao se u traganje.

Alvin se gotovo uop{te nije vi|ao u Diasparu narednih nekoliko nedelja,premda je svega nekoliko ljudi primetilo njegovo odsustvo. Kada je ustanovio da



mu biv{i u~enik provodi sve vreme u Ve}nici, umesto da tumara grani~nimpodru~jima grada, Jeserak je malo odahnuo, po{to je smatrao da mu se tamoni{ta r|avo ne moè dogoditi. Eriston i Etanija pozvali su ga u stan jednom ili dvaputa, ali po{to ga nisu na{li, odustali su od daljeg traènja. Alistra je, me|utim,bila malo ustrajnija.

Za njeno vlastito dobro, bila je {teta {to se zaljubila u Alvina, kada joj je na

raspolaganju stajalo ~itavo mno{tvo prikladnijih izbora. Alistra je oduvek bez pomuke pronalzila partnere, ali u pore|enju sa Alvinom svi ostali ljudi koje jepoznavala predstavljali su bezli~ne tipove, istesane iz iste neoblikovane gromade.Ona ga ne}e izgubiti bez borbe: njegova izdvojenost i ravnodu{nost bili su izazovekome ona nije mogla odoleti.

Uostalom, mo`da devojka nije imala isklju~ivo sebi~ne pobude; one su prebile materinske nego seksualne. Iako je ro|enje odavno zaboravljeno, i dalje sezadrào ènski nagon za za{titom i naklono{}u. Alvin se mogao pokazatitvrdoglavim, samopouzdanim i odlu~nim da ide svojim putem, ali ona je ipak

ose}ala njegovu unutra{nju usamljenost.Kada je otkrila da je Alvin nestao, bez oklevanja je upitala Jeseraka {ta mu

se dogodilo. Jeserak se samo trenutak dvoumio pre no {to joj je rekao. Ako Alvin nije èleo dru{tvo, za to je mogao sam da se pobrine. Njegov staratelj nijeni odobravao ovu vezu, niti joj se protivio. U stvari, Alistra mu se dopadala inadao se da }e njen uticaj pomo}i Alvinu da se prilagodi ìvotu u Diasparu.

înjenica da je Alvin provodio sve vreme u Ve}nici mogla je zna~iti samoda se zadubio u nekakav istraìva~ki projekat; a ovo saznanje pomoglo je Alistrida odagna sve sumnje koje je eventualno imala u pogledu neke mogu}e

suparnice. Ali ako ve} ljubomora nije po~ela da je kopka, znatièlja jeste.Ponekad je prebacivala sebi {to je napustila Alvina u Loranovoj Kuli, premda jebila svesna da bi u ponovljenim okolnostima postupila isto tako. Nije bilo na~inada doku~i Alvinov um, kazala je samoj sebi, ukoliko ne ustanovi {ta je on tonamera~io.

Odlu~no je zakora~ila u glavnu dvoranu, op~injena ali ne i zapla{enati{inom koje je postala svesna ~im je pro{la kroz ulaz. Informacione ma{ine bo~nosu se nizale du` naspramnog zida i ona nasumice izabra jednu.

îm je zasvetleo signal za prepoznavanje, Alistra re~e: "Traìm Alvina, on jenegde u zgradi. Gde ga mogu na}i?"

Ni posle ~itavog ìvotnog veka nije se moglo sasvim navi}i na potpunoodsustvo pauze kada bi informaciona ma{ina odgovarala na neko obi~no pitanje.Bilo je ljudi koji su znali - ili su tvrdili da znaju - kako se to izvodi; oni su govorilio 'dodatnom vremenu' i o 'skladi{nom prostoru', ali krajnji ishod zbog toga nijeizgledao ni{ta manje ~udesan. Na svako pitanje ~isto ~injeni~ke prirode, u okviruodista ogromnog raspona informacija kojima je raspolagao grad, moglo seodgovoriti istog trena. Samo u slu~aju kada je trebalo obaviti sloènaprora~unavanja pre no {to bi se dao odgovor, postojao je primetan razmak.

"On je kod monitora, uzvratila je ma{ina." To joj nije mnogo pomoglo,po{to joj naziv ure|aja ni{ta nije govorio. Nijedna ma{ina nije dobrodovljno davala



dodatna obave{tenja, pored onih koja su joj zatraèna; ume{nost postavljanjapitanja na najprikladniji na~in sticala se tek dugim ve`banjem.

"Kako da stignem do njega?" upita Alistra. Otkri}e {ta su monitori kadabude do{la do njih.

"Ne mogu ti re}i ukoliko nema{ dozvolu Ve}a."Bio je ovo najneo~ekivaniji, pa ~ak i veoma zbunjuju}i razvoj doga|aja.

Postojalo je tek nekoliko mesta u Diasparu koja nije mogao da obi|e svako ko bito poèleo. Alistra je bila sasvim sigurna da Alvin nije dobio dozvolu Ve}a, {to jemoglo samo zna~iti da mu pomaè neko sa velikim ovla{}enjima.

Ve}e je vladalo Diasparom, ali i ono je bilo podre|eno jednoj vi{oj sili -beskrajnom intelektu Centralnog Kompjutera. Bilo je te{ko ne misliti oCentralnom Kompjuteru kao o ìvom bi}u, sme{tenom u samo jednoj ta~ki,premda je predstavljao ukupan zbir svih ure|aja u Diasparu. âk i ako se nijemoglo re}i da je ìv u biolo{kom smislu, on je jama~no raspolagao sa u najmanjuruku isto toliko svesti i samosvesti kao i ljudska stvorenja. Centralni Kompjuter je

morao znati {ta Alvin radi, odnosno morao se s tim slagati, ina~e bi ga spre~ioda u|e ili bi ga uputio na Ve}e, kao {to je to u~inila informaciona ma{ina sa Alistrom.

Nije vi{e bilo razloga da se ostaje ovde: Alistra je znala da bi svaki poku{ajda na|e Alvina - ~ak i kada bi ta~no znala gde se nalazi u ovoj ogromnoj zgradi - bio osu|en na neuspeh. Vrata se ne bi otvarala; pokretni putevi po~eli bi daidu u suprotnom smeru kada bi ona zakora~ila na njih, nose}i je nazad, a nenapred; elevaciona polja bi se tajanstveno uko~ila, odbijaju}i da je podignu sa jednog sprata na drugi. Ukoliko ona ne bi popu{tala, jedan ljubazan ali neumoljiv

robot blago bi je izgurao na ulicu ili bi je vodao unaokolo po Ve}nici sve dok njojsamoj to ne bi dodijalo, tako da bi svojevoljno izi{la.

Bila je u r|avom raspoloènju kada se obrela na ulici. Ose}ala se ne malozbunjenom i po prvi put je po~ela da naslu}uje kako se oko nje plete neka tajna,spram koje su njene li~ne èlje i interesi odista izgledali sasvim neznatni. To,me|utim, nije zna~ilo da su joj oni zbog toga bili manje va`ni. Nije znala kakavkorak treba da preduzme, ali u jednu stvar je bila sigurna. Alvin nije predstavljao jedinu osobu u Diasparu koja se mogla podi~iti tvrdoglavo{}u i uporno{}u.

8.Slike je nestalo sa monitorskog ekrana kada je Alvin podigao ruke sa

kontrolnog panela i oslobodio vodove. Za trenutak je sedeo sasvim nepomi~no,zure}i u zatamnjen pravougaonik koji mu je potpuno zaokupljao svest mnogonedelja. Prokrstario je uzdu` i popreko svojim svetom; ekranom je pro{la svakakvadratna stopa spoljnih zidina Diaspara. Sada je poznavao grad bolje od bilo kogdrugog ìvog ~oveka, sa izuzetkom mo`da Kedrona; isto tako, sada mu je bilo jasno da nema nikakvog puta kroz zidove.

Ose}anje koje ga je proìmalo nije bila puka utu~enost; on uop{te nijeo~ekivao da }e imati lak posao, niti se nadao da }e ve} iz prve na}i ono {totraì. Najva`nije je bilo da je odstranio jednu mogu}nost. Sada se morausredsrediti na ostale.



Ustao je i po{ao ka slici grada koja je gotovo ispunjavala prostoriju. Bilo ju je te{ko zamisliti druga~ije nego kao stvarni model, premda je znao da je,zapravo, posredi opti~ka projekcija sheme u }elijama pam}enja koje je istraìvao.Kada bi podesio upravlja~e monitora i programirao osmatra~ku ta~ku da se kre}ekroz Diaspar, jedan svetlosni kruì} i{ao bi povr{inom ove kopije, ta~no mupokazuju}i kojim pravcem putuje. Bio je to koristan vodi~ prvih dana, ali ubrzo se

tako izve{tio u postavljanju koordinata da mu pomo} vi{e nije bila potrebna.Ceo grad pruào se pod njim; gledao ga je sa visine poput nekog boga. Pa

ipak, gotovo da ga nije prime}ivao, razmi{ljaju}i podrobno o koracima koje mu jesada valjalo preduzeti.

Ukoliko sve ostalo zakaè, uvek je postojalo jedno re{enje problema.Diaspar su mogli da o~uvaju u nedirnutom stanju njegovi vodovi ve~nosti,zamrznuti zauvek prema shemi u }elijama pam}enja, ali je zato samu ovu shemubilo mogu}e promeniti, {to bi za posledicu imalo preina~enja grada. Jedan deospoljnjeg zida mogao se ponovo projektovati i tako da sadrì otvor, zatim je ovaj

novi plan trebalo ubaciti u monitore i sa~ekati da se grad peoblikuje u saglasnostisa izmenjenom koncepcijom.

Alvin je naslu}ivao da se veliki delovi monitorske kontrolne table, ~iju musvrhu Kedron nije objasnio, nalaze u vezi sa ovakvim menjanjima. Bilo bibeskorisno vr{iti opite sa njima; ure|aji koji su mogli menjati samu srukturu gradabili su dobro zapreteni i njima se moglo upravljati jedino uz ovla{}enje Ve}a isaglasnost Centralnog Kompjutera. Postojalo je sasvim malo izgleda da bi Ve}epristalo na ono {to bi on traìo, ~ak i ako bi bio pripravan da se decenijama istole}ima strpljivo zauzima za svoju stvar. Uostalom, tako ne{to mu se i ina~e nije

odve} dopadalo.Upravio je svoje misli ka nebu. Ponekad bi zami{ljao, u ma{tanjima kojih se

gotovo stideo da se priseti, kako je ponovo stekao slobodu kretanja vazduhomkoje se ~ovek odavno odrekao. Znao je da je nebo Zemlje nekada bilo ispunjenoneobi~nim obli~jima. Iz dubina kosmosa stizali su veliki brodovi, nose}i nepoznatablaga, i ukotvljavali se u legendarnoj Luci Diaspar. Ali Luka se nalazila izvanpodru~ja grada; pre mnogo eona, zapreo ju je peska nanesen vetrom. Pomi{ljao je na mogu}nost da se negde u lavirintima Diaspara jo{ nalazi skrivena nekalete}a ma{ina, ali nije stvarno verovao u to. âk i u danima kada su male,pojedina~ne letelice bile u op{toj upotrebi, izgledalo je sasvim neprili~no da senjihovo kori{}enje dopu{ta u gradskom ataru.

Za trenutak se udubio u stari, poznati san. Zami{ljao je da je gospodarneba, da se ceo svet pruà pod njim, mame}i ga da putuje gde mu se prohte.To, me|utim, nije bio svet njegovog vremena, ve} onaj izgubljeni, iz praskozorjavremena - rasko{an i ìvotan prizor breùljaka, jezera i {uma. Osetio je gorkuzavist prema svojim nepoznatim precima koji su potpuno slobodno hodili po celojzemlji, ali i dopustili da njena lepota zgasne.

Ovo opojno sanjarenje bilo je beskorisno; vratio se zato u sada{njost iproblemima koji su ga neposredno ~ekali. Ukoliko je nebo bilo neosvojivo, a puttlom zapreten, {ta je preostajalo?



Jo{ jednom je dospeo u }orsokak i bila mu je potrebna pomo}, po{to nijemogao nastaviti vlastitim snagama. Nije mu se dopadalo da prizna ovu ~injenicu,ali bio je dovoljno po{ten da je ne pori~e. I tako, neumitno, misli su mu ponovoskrenule na Kedrona.

Alvin nikako nije bio u stanju da razabere da li mu se Lakrdija{ svi|a. Bilomu je veoma milo {to su se upoznali i ose}ao je zahvalnost prema Kedronu za

pomo} i pre}utnu naklonost koju je ovaj imao prema njegovom traganju. Nijepostojao niko drugi u Diasparu sa kim je imao toliko zajedni~kog, pa ipak bilo jene~eg u Lakrdija{evoj li~nosti {to ga je uznemiravalo. Mo`da je to bio Kedronovizraz ironi~ne nadobudnosti koji je ponekad u Alvinu stvarao utisak da se ovajkradomice podsmeva svim njegovim naporima, ~ak i onda kada je izgledalo dapreduzima sve da mu pomogne. Zbog ovoga, kao i usled vlastite svojevoljnosti inezavisnosti, Alvin je izbegavao da se obrati Lakrdija{u sve dok to nije postao jedini izlaz.

Dogovorili su se da se na|u u malom, kru`nom dvori{tu nedaleko od

Ve}nice. Bilo je mnogo ovakvih izdvojenih mesta u gradu, mo`da samo nekolikokora~aja od neke zakr~ene prometnice, pa ipak sasvim odse~enih od nje. Do njihse obi~no moglo sti}i jedino pe{ice posle pomalo zaobilazne {etnje; {tavi{e, onasu se ponekad nalazila u sredi{tu nekog prili~no zamr{enog lavirinta koji jedoprinosio njihovoj osamljenosti.

Dvori{te je imalo tek ne{to vi{e od pedeset kora~aja u pre~niku i zapravo jebilo sme{teno duboko u unutra{njosti jedne velike zgrade. Pa ipak, ~inilo se danema kona~ne fizi~ke granice, po{to je bilo obloèno providnim plavo-zelenimmaterijalom koji se sjajio blagom unutra{njom svetlo{}u. Iako nije bilo vidljivih

granica, dvori{te je tako bilo postavljeno da nije postojala opasnost od strahapred beskrajnim prostorom. Niski zidovi, koji nisu dosezali ni do pasa, bili surastavljeni na razmacima, tako da se moglo pro}i izme|u njih; to je davalo utisakbezbedne zatvorenosti, bez ~ega se niko u Diasparu nije mogao ose}ati potpunosre}nim.

Kedron je ispitivao jedan od tih zidova kada je Alvin stigao. Bio jeprekriven zamr{enim mozaikom raznobojnih plo~ica, koje su izgledale takofantasti~no prepletene da Alvin uop{te nije poku{ao da ih razabere.

"Pogledaj ovaj mozaik, Alvine", re~e Lakrdija{. "Prime}uje{ li i{ta neobi~nona njemu?"

"Ne", priznade Alvin posle kra}eg ispitivanja. "Ne razumem se mnogo u testvari, ali ovde ne vidim ni{ta neobi~no."

Kedron prevu~e prstima preko raznobojnih plo~ica. "Nema{ ba{ osobiti darzapaànja", re~e. "Pogledaj ove ivice ovde: vidi kako postaju zaobljene iumek{ane. Tako ne{to se veoma retko sre}e u Diasparu, Alvine. Pohabalo se...materija propada pod bremenom vremena. Se}am se ovog mozaika kada je bionov, pre samo osamdeset hiljada godina, za mog poslednjeg ìvota. Ako sevratim na ovo mesto kroz desetak ìvota, plo~ice }e sasvim otpasti."

"Ne vidim ni{ta iznena|uju}e u tome", odgovori Alvin. "Postoje i drugaumetni~ka dela u gradu koja nisu dovoljno valjana da bi se sa~uvala u vodovimapam}enja, ali ni sasvim r|ava da bi se odmah uni{tila. Pretpostavljam da }e



jednog dana ovamo do}i neki drugi umetnik i obaviti bolji posao. Njegovo delone}e biti prepu{teno propadanju."

"Poznavao sam ~oveka koji je projektovao ovaj zid," re~e Kedron, i daljeispituju}i prstima naprsline u mozaiku. "ûdno da pamtim ovu ~injenicu, kada nemogu da se setim samog ~oveka. Mora da mi se nije dopadao, tako da sam gaizbrisao iz uma." Za trenutak se nasmejao. "Mo`da sam ga i ja sam napravio u

toku jedne od mojih umetni~kih faza; posle sam sigurno bio toliko ljut kada jegrad odbio da ga ovekove~i, da sam odlu~io da zaboravim na celu stvar. Ha,znao sam da }e se ovaj komad odvaliti!"

Po{lo mu je za rukom da istrgne jednu zlatnu plo~icu i veoma zadovoljno jeposmatrao malu sabotaù. Bacio je komadi} na pod, dodav{i: "Roboti zaodràvanje mora}e ne{to da urade s tim!"

Alvin je u magnovenju shvatio da je upravo imao priliku da ne{to nau~i. Tomu je rekao onaj neobi~an nagon poznat kao intuicija koji se kretao pre~icamanepristupa~nim prostoj logici. Pogledao je zlatnu ljusku koja mu je stajala kraj

nogu, poku{avaju}i da je dovede u nekakvu vezu sa problemom koji mu jezaokupljao um.

Nije bilo te{ko do}i do odgovora kada je jednom shvatio da on postoji."Razumem {ta ho}e{ da mi kaè{", re~e Kedronu. "Postoje predmeti u

Diasparu koji se ne ~uvaju u vodovima pam}enja, tako da nikada ne bih mogaoda ih na|em posredstvom monitora u Ve}nici. Kada bih oti{ao tamo i upravioosmatra~ku ta~ku na ovo dvori{te, ne bi bilo ni traga od zida na kome sedimo."

"Mislim da bi na{ao zid, ali na njemu ne bi bilo mozaika.""Da, jasno mi je to", re~e Alvin, odve} nestrpljiv da bi se zadràvao na

takvim cepidla~enjima. "Na isti na~in, mo`da jo{ postoje delovi grada koji nikadanisu bili uneseni u vodove ve~nosti, ali koji jo{ stoje sa~uvani. Pa ipak, i dalje nevidim kako mi to moè pomo}i. Pouzdano znam da spoljni zid postoji i da unjemu nema nikakvog otvora."

"Mo`da izlaz odista ne postoji, odgovori Kedron. "Ne mogu ti ni{ta obe}ati. Ali mislim da ima jo{ mnogo stvari kojima nas monitori mogu nau~iti, ukoliko imto dopusti Centralni Kompjuter. Sre}om, izgleda da mu se ti dopada{."

Alvin je razmi{ljao o ovoj opasci dok su i{li prema Ve}nici. Do sada jeverovao da je isklju~ivo zahvaljuju}i Kedronovom uticaju uspeo da do|e dominitora. Nije mu uop{te padalo na pamet da bi to moglo biti i zbog nekognjegovog unutarnjeg odli~ja. Biti Jedinstven - imalo je mnogo r|avih strana; bilo je red da uìva i neku pogodnost.

Nepromenjiva slika grada i dalje je preovla|ivala prostorijom u kojoj je Alvinproveo toliko ~asova. Pogledao ju je sada druga~ijim o~ima; sve {to je video ovdeodista je postojalo - ali se mo`da u slici nije odraàvao ceo Diaspar. Dodu{e, svanepoklapanja su sigurno bila neznatna i, koliko je uspevao da razabere,neprimetna.

"Poku{ao sam ovo pre mnogo godina", re~e Kedron, sedaju}i za monitorskipult, "ali kontrolni ure|aji me nisu slu{ali. Mo`da }e mi se sada pokoriti."

Najpre lagano, a zatim sa sve ve}im samopouzdanjem, kako je ponovosticao davno zaboravljenu ume{nost, Kedron je baratao prstima po kontrolnoj



plo~i, zaustaviv{i se za trenutak na ~vori{tima senzitivne mreè instalirane u panelpred sobom.

"Mislim da je u redu", re~e najzad. "U svakom slu~aju, ubrzo }emo videti."Ekran je zasvetleo i oìveo, ali umesto slike koju je Alvin o~ekivao, pojavila

se pomalo zbunjuju}a poruka:

VRA]ANJE ]E OTPOÊTI ÎM BUDETE ODREDILI STEPEN BRZINE

"Ba{ sam glup", promrmlja Kedron. "Sve sam u~inio kako treba, azaboravio na najva`niju stvar." Prsti su mu sada brzo jurili po plo~i, a kada jeporuka nestala sa ekrana, on se okrenuo u stolici tako da je mogao da posmatrakopiju grada.

"Gledaj dobro, Alvine", re~e. "Mislim da }emo obojica nau~iti ne{to novo oDiasparu."

Alvin je strpljivo ~ekao, ali ni{ta se nije dogodilo. Slika grada lebdela mu je

pred o~ima u svoj svojoj poznatoj ~udesnosti i lepoti - premda ih on sada nijebio svestan. Upravo je zaustio da pita Kedrona {ta to treba da gleda, kada muiznenadni pokret privu~e pa`nju i on brzo okrenu glavu da bi ga razabrao. Bio jeto jedva uo~ljiv blesak ili treptaj, tako da nije stigao da vidi {ta ga je izazvalo.Ni{ta se nije promenilo; Diaspar je u dlaku bio isti kao i pre. A onda je primetioda ga Kedron posmatra sa podrugljivim sme{kom i zato se ponovo zagledao ugrad. Ovoga puta, sve se odigralo pred njegovim o~ima.

Jedna od zgrada na rubu parka iznenada je nestala, a na njenom mestu seodmah pojavila nova, sasvim razli~itog tipa. Preobraàj se odigrao tako naglo da

bi promakao Alvinu da je on u tom trenutku trepnuo. Za~u|eno je zurio uneznatno promenjeni grad, ali jo{ u prvom ~asu {oka iznena|enja po~eo je datraga za odgovorom. Setio se re~i koje su se pojavile na monitorskom ekranu -VRA]ANJE ]E OTPOÊTI i namah mu je bilo jasno {ta se doga|a.

"Ovo je grad kakav je bio pre vi{e hiljada godina", re~e Kedronu. "Mi sevra}amo kroz vreme."

"Slikovito, ali ne sasvim ta~no obja{njenje", uzvrati Lakrdija{. "Stvar je,zapravo, u tome da se monitor prise}a ranijih verzija grada. Kada su pravljeneizmene, jedinice pam}enja nisu jednostavno obrisane; podaci su sa njih prenesenina pomo}ne skladi{ne jedinice, tako da se mogu aktivirati kad god se za timukaè potreba. Podesio sam monitor da se vra}a kroz te jedinice brzinom odhiljadu godina u sekundu. Pred nama se ve} nalazi Diaspar od pre pola milionagodina. Mora}emo, me|utim, da odemo znatno dublje u pro{lost da bismo videlineku pravu promenu; pove}a}u brzinu."

Okrenuo se ponovo ka kontrolnoj plo~i, i upravo dok je to ~inio, ne samo jedna zgrada, ve} ~itav blok prestao je da postoji, da bi ga zamenio veliki, ovalniamfiteatar.

"Ah, Arena!" re~e Kedron. "Se}am se gu`ve koja se podigla kada smo re{ilida je se otarasimo. Ona se, ina~e, veoma retko koristila, ali ve}ina ljudi bila jesentimentalno vezana za nju."



Monitor je sada oìvljavao se}anja znatno brìm ritmom; slika Diasparahrlila je u pro{lost milionima godina u minutu i promene su se zbivale takomunjevito da ih oko nije moglo pratiti. Alvin je uo~io da se preina~enja gradadoga|aju u ciklusima; postojalo je dugo razdoblje zati{ja, zatim bi usledila pravaplima razgra|ivanja i zidanja, da bi potom ponovo do{la pauza. înilo se da jeDiaspar ìvi organizam koji je morao da prikupi snagu posle svake eksplozije

rasta.I pored svih ovih promena, osnovni plan grada ostajao je isti. Zdanja su se

podizala i ru{ila, ali sklop ulica izgledao je ve~an, a park je neprestano ostajaozeleno srce Diaspara. Alvin se upitao koliko daleko u pro{lost monitor moè daide. Da li je u stanju da se vrati do samog podizanja grada i da pro|e kroz veokoji je razdvajao poznatu istoriju od mita i predanja Ranih Vremena?

Njihovo poniranje u pro{lost ve} je dostizalo pet stotina miliona godina. Sadruge strane zidova Diaspara, izvan znanja monitora, pruàla se jedna druga~ijaZemlja. Mo`da je napolju tada bilo okeana i {uma, pa ~ak i drugih gradova koje

ôvek jo{ nije napustio u svom dugom uzmicanju ka kona~nom pribeì{tu.Minuti su promicali, pri ~emu je svaki predstavljao po jedan eon u malom

svetu monitora. Uskoro }e biti dostignuta najranija se}anja, pomisli Alvin, ivra}anje }e se okon~ati. Ali ma koliko ova pouka bila op~injavaju}a, on nijeshvatao na koji bi mu na~in pomogla da izi|e iz grada ovakvog kakav je sada.

Uz iznenadnu, be{umnu imploziju, Diaspar se saèo u deli} svojihprethodnih razmera. Park je i{~ezao; grani~ni zid povezanih, dìnovskih kula utrenu je ispario. Grad je postao otvoren prema svetu, po{to su se radijalni putevipruàli do ivica slike na monitoru bez ikakvih prepreka. Bio je to Diaspar iz

vremena pre no {to je velika promena zahvatila ~ove~anstvo."Ne moèmo dalje", re~e Kedron, pokazuju}i na monitorski ekran, na kome

su se pojavile re~i: VRA]ANJE ZAVR[ENO. "Ovo je verovatno najranija verzijagrada koja je sa~uvana u }elijama pam}enja. Sumnjam da su pre toga uop{tekori{}eni vodovi ve~nosti, a zgrade su pu{tane da prirodno propadaju."

Alvin je proveo dugo vremena netremice zure}i u taj model drevnog grada.Razmi{ljao je o saobra}aju koji se odvijao ovim putevima, kako su ljudi dolazili iodlazili na sve strane sveta - ba{ kao i na druge svetove. Ti ljudi bili su njegovipreci; osetio se znatno bliì njima nego savremenicima sa kojima je provodioìvot. Poèleo je da moè da ih vidi i da im doku~i misli dok se kre}u ulicamaDiaspara dalekog milijardu godina. Dodu{e, te misli sigurno nisu bile sre}ne,po{to su ve} onda ìveli pod senkom Osvaja~a. Kroz samo nekoliko stole}a, bi}eprinu|eni da se odreknu slave koju su zadobili i da podignu zid prema Vaseljeni.

Kedron je desetak puta pro{ao monitorom napred i nazad kroz kratkorazdoblje istorije koje je obilovalo preobraàjima. Promena od otvorenog grada doznatno ve}eg, zatvorenog, trajala je tek ne{to vi{e od hiljadu godina. Za to vremeprojektovane su i napravljene ma{ine koje su tako verno sluìle Diasparu, aznanje koje im je omogu}ilo da izvr{e svoj zadatak uskladi{teno je u vodovepam}enja. Tu su se, dakle, morale nalaziti i temeljne sheme svih ljudi koji su sadaìvi; kada bi bio upu}en pravilan impulsni poziv, oni bi bivali sazdani u materiju iponovo ro|eni izlazili iz Dvorane Stvaranja. Alvinu je postalo jasno da je na



izvestan na~in i on morao postojati u tom drevnom svetu. Naravno, nije biloisklju~eno da je potpuno sinteti~ki stvoren - da su mu celokupnu li~nostprojektovali umetnici-tehni~ari, koriste}i nepojmljivo sloèna oru|a za ostvarenjesvog jasno postavljenog cilja. Pa ipak, vi{e mu se dopadala pomisao dapredstavlja smesu ljudi koji su davno ìveli i hodali na Zemlji.

Veoma je malo preostalo od starog Diaspara kada je novi grad stvoren;

park mu je gotovo uni{tio svaki trag. Jo{ pre preobraàja, postojala je mala,travom prekrivena ~istina u sredi{tu Diaspara koja je okruìvala ta~ku spajanja svihradijalnih ulica. Posle toga, ona se desetostruko pro{irila, gutaju}i kako ulice takoi zgrade. Grob Jarlana Zeja postavljen je u to vreme umesto veoma velike kru`nestrukture koja je ranije stajala na seci{tu svih ulica. Alvin nikada nije verovao upredanja o starodrevnosti Groba, ali sada se ispostavilo da su ona ta~na.

"Pretpostavljam", re~e Alvin, poveden iznenadnom mi{lju, "da moèmoistraìvati ovu sliku ba{ kao {to istraùjemo i slike dana{njeg Diaspara?"

Kedronovi prsti zaigra{e po monitorskoj kontrolnoj plo~i, i ekran odgovori

na Alvinovo pitanje. Davno i{~ezli grad po~eo je da se {iri pred njegovim o~ima,dok mu se osmatra~ka ta~ka kretala neobi~no uskim ulicama. Se}anje na drevniDiaspar bilo je u podjednakoj meri o{tro i jasno kao i slika grada u kome je ondanas ìveo. îtavu milijardu godina, informacioni vodovi odràvali su ga uavetinjskom, la`nom postojanju, ~ekaju}i na trenutak kada }e ga neko ponovoprizvati. U stvari, pomisli Alvin, ovo {to je sada gledao nije bilo samo pukose}anje. Bilo je to ne{to znatno sloènije - ne{to kao se}anje na se}anje.

Nije znao {ta bi mogao nau~iti odavde, niti da li bi mu ovo uop{te moglopomo}i u traganju. Uostalom, svejedno; op~injavalo ga je da gleda u pro{lost i da

posmatra svet koji je postojao u danima kada je ~ovek jo{ lutao me|u zvezdama.Pokazao je na nisko, kru`no zdanje koje je stajalo u srcu grada.

"Po~nimo odavde", re~e Kedronu. "Mesto je prikladno kao i svako drugo."Mo`da je posredi bila puka sre}a; mo`da neko drevno prise}anje; mo`da

elementarna logika. Bilo je to, dodu{e, bez zna~aja, po{to bi ranije ili kasnijeionako stigao do te ta~ke - ta~ke u kojoj su se sabirale sve radijalne ulice grada.

Pro{lo je desetak minuta pre no {to je otkrio da se one ne ukr{taju ovdesamo iz razloga simetrije - desetak minuta pre no {to mu je postalo jasno da jenjegovo dugo traganje najzad urodilo plodom.

9. Alistra je sasvim lako mogla da prati Alvina i Kedrona bez njihovog znanja.

Izgledalo je da su u velikoj ùrbi - {to je ve} samo po sebi bilo neobi~no - iuop{te se nisu osvrtali unazad. Bila je to zabavna igra slediti ih po pokretnimputevima i kriti se u gomili, ali ih nikada ne ispu{tati iz vida. Kona~no, postalo jeo~igledno koje su odredi{te izabrali; kada su napustili mreù ulica i u{li u park, jedino su mogli da se upute ka Grobu Jarlana Zeja. U parku nije bilo drugihgra|evina, a neko ko je bio u tako grozni~avoj hitnji sigurno nije do{ao ovamo dabi uìvao u prirodi.

Po{to nije postojao na~in da se prikrije na brisanom prostoru od nekolikostotina metara koji je okruìvao Grob, Alistra je sa~ekala da Kedron i Alvin



nestanu u mramornoj tami. îm su se ova dvojica izgubila sa vidika, devojka jepoùrila obronkom pokrivenim travom. Bila je prili~no sigurna da se moè sakritiiza jednog od velikih stubova, dovoljno dugo da bi otkrila {ta Alvin i Kedronsmeraju; posle toga je bilo svejedno da li }e primetiti njeno prisustvo.

Grob se sastojao iz dva koncentri~na prstena stubova, koji su zatvaralikru`ni prostor. Izuzev na jednom delu, stubovi su potpuno zaklanjali unutra{njost;

Alistra nije èlela da u|e kroz taj prolaz, ve} se u{unjala u Grob sa strane.Pa`ljivo je provirila iza prvog prstena stubova, uverila se da nikoga nema navidiku i na vrhovima prstiju pretr~ala do drugog. Kroz promak izmedu dva stubaprimetila je Jarlana Zeja kako gleda napolje, kroz ulaz, preko parka koji jepodigao, u pravcu grada nad kojim je bdio toliko vekova.

Ali sem njega nikoga vi{e nije bilo u mramornoj osami. Grob je bio pust.U tom trenutku, Alvin i Kedron nalazili su se sto stopa ispod povr{ine tla, u

maloj prostoriji sli~noj kutiji ~iji su zidovi ostavljali utisak da stalno hrle nagore.Bio je to jedini pokazatelj kretanja; nije postojao ni najmanji trag vibracija koji bi

posvedo~io da se brzo spu{taju u utrobu zemlje, hitaju}i ka cilju koji nijedan odnjih jo{ nije potpuno shvatao.

Ispalo je nepojmljivo lako, po{to ih je sve ~ekalo spremno. (Ko je to u~inio?upita se Alvin, Centralni Kopjuter? Ili sam Jarlan Zej, kada je preobrazio grad?).Monitorski ekran im je pokazao duga~ak, okomit tunel koji je ponirao u dubinu,ali oni su tek neznatno sledili njegov tok, kada se slika izgubila. Alvin je odmahrazumeo {ta to zna~i: traìli su podatke koje monitor ne poseduje, niti ih je,verovatno, ikada posedovao.

Tek {to mu je ova misao prostrujala sve{}u, kada je ekran ponovo oìveo.

Na njemu se pojavila kratka poruka, od{tampana upro{}enim pismom kojim su sema{ine sluìle prilikom saobra}anja sa ~ovekom, jo{ od trenutka kada su dostigleintelektualnu jednakost:

Stani tamo gde statua gleda - i upamti:DIASPAR NIJE UVEK BIO OVAKAV

Poslednjih pet re~i bile su napisane velikim slovima, i Alvin je u trenushvatio zna~enje cele poruke. Mentalno uobli~ene {ifrovane poruke kori{}ene suodvajkada za otvaranje vrata i za stavljanje ma{ina u pokret. Prvi deo - 'Stanitamo gde statua gleda' - odista je bio sasvim jednostavan.

"Pitam se, koliko je ljudi pro~italo ovu poruku?" re~e Alvin zami{ljeno."êtrnaest, koliko ja znam", uzvrati Kedron. "A mo`da je bilo i drugih."

Lakrdija{ se nije upustio u bliè razja{njenje ove prili~no uvijene opaske, a Alvinuse odve} ùrilo da do|e do parka, tako da ga nije dalje ispitivao.

Nisu mogli biti sigurni da li }e mehanizam jo{ reagovati na tanu{ni impuls.Kada su stigli do Groba, bio im je potreban samo trenutak da, u mno{tvu ostalihplo~a kojima je pod bio prekriven, prona|u onu na koju je stajao uprt pogled Jarlana Zeja. Samo se u prvi mah ~inilo da statua gleda napolje, prema gradu;ukoliko bi se stalo neposredno ispred nje. Iako se moglo primetiti da joj je pogledoboren i da je varavi sme{ak upravljen ka jednoj ta~ki na samom ulazu u Grob.



Kada su najzad ogonetnuli tu tajnu, sve sumnje su se ubrzo raspr{ile. Alvin jezakora~io na obli`nju plo~u i ustanovio da Jarlan Zej vi{e ne gleda u njegovompravcu.

Pridruìo se Kedronu i mentalno ponovio re~i koje je Lakrdija{ glasnoizgovorio: 'Diaspar nije uvek bio ovakav'. Istog ~asa, kao da uop{te nije postojalomnogo miliona godina koje je proteklo od kada je poslednji put kori{}en, strpljivi

mehanizam je proradio. Velika kamena plo~a na kojoj su stajali po~ela je da ihlagano spu{ta u dubinu.

Iznad njih, kvadrat plavetnila ubrzo je prestao da postoji. Tunel vi{e nije biootvoren; nije postojala opasnost da bi neko slu~ajno mogao nabasati na njega. Alvin se u magnovenju upitao da li se to u me|uvremenu na neki na~inmaterijalizovala druga plo~a koja je zamenila postolje na kome su on i Kedronupravo stajali, ali je odmah odbacio tu pomisao. Prvobitna plo~a verovatno je idalje stajala kod groba; sva je prilika da ova na kojoj se sada nalaze postoji samoinfinitezimalni deli} sekunde, stalno se obnavljaju}i na sve ve}im i ve}im dubinama

zemlje, kako bi stvorila privid neprestanog kretanja naniè.Ni Alvin ni Kedron nisu prozborili ni re~i dok su zidovi be{umno promicali

pored njih. Lakrdija{ je jo{ jednom do{ao u sukob sa vlastitom save{}u, upitav{ise nije li ovoga puta stvarno prekarda{io. Nije imao nikakvu predstavu o tomekuda bi ih ovaj put mogao odvesti ako je uop{te nekuda vodio. Po prvi put usvom ìvotu, po~eo je da doku~uje pravo zna~enje straha.

Alvin se, me|utim, nije bojao; bio je odve} uzbu|en. Isto ose}anje iskusio jeu Loranovoj Kuli, kada je pogledao napolje, preko neobesve}ene pustinje, i videozvezde kako osvajaju no}no nebo. Tada jedva da je privirio u nepoznato; sada mu

je najzad i{ao u susret.Zidovi su prestali da proti~u mimo njih. Tra~ak svetlosti pojavio se sa jedne

strane prostorije koja se vol{ebno kretala, postaju}i sve sjajniji i sjajniji, da bi seiznenada pretvorio u vrata. Pro{li su kroz njih, prevalili nekoliko koraka krozkratki hodnik - i obreli se u velikoj, kru`noj hali ~iji su se zidovi spajali u blagojzakrivljenosti tri stotine stopa iznad njihovih glava.

Stub kroz ~iju su se unutra{njost spustili izgledao je odve} tanu{an da biizdrào milione tona stena nad sobom; u stvari, ~inilo se da on uop{te nijesastavni deo ovog prostora, ve} da je tu naknadno dogra|en. Prate}i Alvinovpogled, Kedron je do{ao do istog zaklju~ka.

"Ovaj stub je podignut", re~e on, govore}i pomalo grozni~avo, kao da je posvaku cenu hteo ne{to da kaè, "samo zbog cevi kroz koju smo do{li. On sigurnone bi mogao podneti optere}enje prometa koji se odvijao ovuda kada je Diaspar jo{ bio otvoren ka svetu. Saobra}aj mora da je tekao kroz one tunele tamo;pretpostavljam da ih prepoznajem?"

Alvin pogleda prema zidovima hale, udaljenim vi{e od sto metara. U njimase, na pravilnim razmacima, nalazilo dvanaest tunela, koji su se zra~no pruàli usvim pravcima, ba{ kao i pokretne trake u Diasparu. Primetio je da se blagouspinju nagore i razabrao je poznatu sivu povr{inu pokretnih traka. Bili su tosamo prekinuti ogranci velikih puteva; neobi~an materijal koji im je nadahnjivao



ìvot nalazio se sada u nepomi~noj okamenjenosti. Kada je grad sazdan, centralnideo sistema pokretnih straka bio je isklju~en, ali ne i uni{ten.

Alvin krenu ka najblièm tunelu. Prevalio je samo nekoliko koraka kada jeshvatio da se ne{to doga|a sa podom pod njegovim stopalima. Postajao jeprovidan. Jo{ nekoliko metara, i izgledalo je kao da se nalazi usred vazduha, bezikakvog vidljivog oslonca. Zaustavio se i zagledao u prazninu pod sobom.

"Kedrone?" uzviknu. "Hodi da vidi{ ovo!"Lakrdija{ mu se pridruìo i obojica po~e{e da gledaju u ~udesa koja su im

stajala pod nogama. Jedva vidljiva, na neodre|enoj dubini, leàla je ogromnakarta - velika mreà linija koje su se sabirale u jednu ta~ku ispod sredi{nje cevi.Za trenutak su je posmatrali u ti{ini, a onda Kedron re~e tiho: "Shvata{ li {ta jeovo?"

"Mislim da shvatam", uzvrati Alvin. "To je karta celokupnog transportnogsistema, a oni kruì}i su sigurno drugi gradovi na Zemlji. Vidim pored njih nazive,ali su odve} sitni da bih ih pro~itao."

"Mora da je ovde nekakda postojalo nekakvo unutra{nje osvetljenje", re~eKedron odsutno. I{ao je tragom linija pod svojim nogama, prate}i ih pogledom upravcu zidova hale.

"Tako sam i mislio!" uzviknu iznenada. "Vidi{ li kako sve ove zra~ne linijevode ka malim tunelima?"

Alvin je primetio da se pored velikih lukova pokretnih puteva nalazenebrojeni manji tuneli koji vode izvan hale. Umesto da idu nagore, oni su sespu{tali nadole.

Kedron nastavi, ne ~ekaju}i na odgovor.

"Te{ko se moè zamisliti jednostavniji sistem. Ljudi bi se spustili pokretnimputevima, izabrali mesto koje èle da posete, a zatim bi sledili odgovaraju}u linijuna karti.

"[ta se onda doga|alo sa njima?" upita Alvin. Kedron je }utao,poku{avaju}i da pogledom doku~i tajnu tunela koji su vodili nadole. Bilo ih jeizme|u trideset i ~etrdeset i svi su izgledali istovetni, li~iv{i me|usobno kao jaje jajetu. Mogli su se razlikovati jedino na osnovu naziva na karti, ali ti nazivi sadavi{e nisu bili razumljivi.

Alvin se odvojio i dao u obilaènje sredi{njeg stuba. A onda do Kedronadopre njegov glas, pomalo prigu{en i nadja~an odjecima koji su se vra}ali sazidova hale.

"[ta je?" upita Kedron, nevoljan da promeni poloàj, po{to mu je gotovopo{lo za rukom da razabere jednu te{ko ~itljivu grupu slova. Ali Alvinov glas nijetrpeo odlaganje, i tako on ustade i pridruì mu se.

Daleko ispod nalazila se druga polovina velike karte, ~ija se tanana mreàzra~no {irila ka ta~kama kompasa. Ovoga puta, me|utim, nisu svi natpisi biliodve} tamni da se ne bi mogli razabrati; jedna linija - ali samo ona - bila jesjajno osvetljena. Izgledalo je kao da se ne nalazi ni u kakvoj vezi sa ostalimdelom sistema; poput blistave strele, pokazivala je ka jednom od tunela koji suvodili naniè. Blizu svog svr{etka, linija je presecala krug zlatne svetlosti poredkoga je stajala samo jedna re~: LIS. To je bilo sve.



Alvin i Kedron proveli su dugo vremena netremice zure}i u taj nemi simbol.Kedronu je on predstavljao izazov za koji je znao da ga ne moè prihvatiti -{tavi{e, ~ije mu se samo postojanje uop{te nije dopadalo. Ali za Alvina bio je tonagove{taj ostvarenja svih njegovih snova; iako mu re~ Lis nije ni{ta zna~ila, on jepo~eo da je oblikuje usnama, ku{aju}i otegnuto slovo 's' poput nekog egzoti~nogukusa. Krv mu je brè potekla ìlama, a grudi po~e{e da mu se nadimaju kao u

groznici. I{ao je pogledom oko velikog zbori{ta, poku{avaju}i da zamisli kako jeizgledalo u drevnim danima, kada se vazdu{ni saobra}aj okon~ao, ali su gradoviZemlje i dalje bili u me|usobnoj vezi. Na um mu pado{e nebrojeni milioni godinakoje su protekle dok je saobra}aj postepeno jenjavao, a svetlosti se na velikojkarti gasile jedna za drugom, da bi na kraju preostala samo ova jedna. Kolikove}, upita se on, ona sija me|u svojim utuljenim sadruzima, ~ekaju}i da budevodi~ onima koji nikako da do|u, od kada je Jarlan Zej zapreo pokretne puteve izatvorio Diaspar prema svetu?

A to je bilo pre ~itavih milijardu godina. Mora da je jo{ onda Lis izgubio

vezu sa Diasparom. Izgledalo je neverovatno da je samo on mogao opstati; kozna, mo`da je karta sada bila bez ikakvog zna~enja.

Kedron najzad prekinu Alvinovo razmi{ljanje. Ostavljao je utisak nervozne iuzrujane osobe, nimalo nalik onoj iz grada, punoj samouverenosti i pouzdanja.

"Mislim da ne bi trebalo da idemo dalje", re~e. "Ne}emo biti u bezbednostidok se... dok se bolje ne pripremimo."

Bilo je to sasvim razumno, ali Alvin je osetio prigu{eni odjek straha uKedronovom glasu. Da ga nije bilo, on bi postupio onako kako mu je razboritostnalagala, ali odve} jasna svest o vlastitoj hrabrosti udruèna sa prezirom prema

Kedronovoj boja`ljivosti nagnala je Alvina napred. Izgledalo je glupo sti}i ~akdovde, a onda se vratiti kada se cilj pojavio na vidiku.

"Ja idem u tunel!", re~e neumoljivo, kao da je ~ikao Kedrona da ga spre~i."@elim da vidim kuda vodi." Odlu~no je krenuo napred, a posle trenutka oklevanjaza njim je po{ao i Lakrdija{, prate}i strelu svetlosti koja im se sjajila pod nogama.

Kada su zakora~ili u tunel, osetili su poznato vu~enje peristati~nog polja isamo ~as kasnije bez otpora su skliznuli u dubinu. Put jedva da je trajao punminut; kada su se oslobodili polja, obreli su se na jednom kraju neke duga~ke,uske prostorije oblika polucilindra. Na suprotnoj strani, dva slabo osvetljena tunelapruàla su se u nedogled.

Ljudi iz gotovo svake civilizacije koja je postojala od Ranih Vremena sasvimlako bi prepoznali ovaj ambijent, ali za Alvina i Kedrona bio je to odsev izpotpuno druga~ijeg sveta. Svrha duga~kih ma{ina aerodinami~nog oblika koje sustajale postavljene poput projektila bila je o~igledna, ali one zbog toga nisuizgledale manje nove. Gornji deo im je bio providan, tako da je Alvin, gledaju}ikroz zidove, primetio redove rasko{no postavljenih sedi{ta. Nigde nije bilo ni tragaulazu, a ~itava ma{ina lebdela je oko stopu iznad jedne metalne {ine koja sepruàla u daljinu, nestaju}i u jednom od tunela. Nekoliko metara odatle, ista takva{ina vodila je u drugi tunel, ali iznad nje nije lebdela nikakva ma{ina. Alvinu je umagnovenju sinula pomisao da negde ispod nepoznatog, dalekog Lisa ta drugama{ina ~eka u nekoj prostoriji sli~noj ovoj.



Kedron po~e da govori, pomalo odve} brzo."Ba{ neobi~an prevozni sistem! Vozilo najvi{e moè da poveze stotinu

putnika odjednom, {ta zna~i da ga nisu predvideli za gust saobra}aj. Zbog ~ega li je samo bilo potrebno da se zavuku pod Zemlju, ako je nebo jo{ bilo slobodno?Mo`da im Osvaja~i nisu dozvoljavali ~ak ni da lete, premda mi to izgleda maloverovatno. Ili je, moè biti, sve ovo podignuto u prelaznom razdoblju, kada su

ljudi jo{ putovali, ali nisu èleli da ih bilo {ta podse}a na svemir? Ovako su moglida idu iz grada u grad, bez bojazni da }e ugledati nebo i zvezde." Nervozno senasmejao. "Siguran sam u jednu stvar, Alvine. Kada je Lis postojao, on je veomanalikovao Diasparu. Svi gradovi mora da su u osnovi isti. Nije ni ~udo onda {tosu svi na kraju napu{teni i {to su se slili u Diaspar. Kakve je svrhe bilo imati vi{eod jednoga?"

Alvin ga gotovo nije slu{ao. Bio je zaokupljen ispitivanjem duga~kogprojektila, nastoje}i da prona|e ulaz. Ukoliko se ma{inom upravljalopodsredstvom neke mentalno ili verbalno kodirane naredbe, verovatno nikada ne

bi uspeo da ovlada njome; u tom slu~aju, ona bi za njega doìvotno ostalaobespokojavaju}a zagonetka.

Vrata koja su se be{umno otvorila zatekla su ga potpuno nepripravljenog.Nije bilo nikakvog zvuka niti upozorenja kada je jedan deo zida jednostavnoprestao da postoji, a pred o~ima mu se pojavila divno ure|ena unutra{njost.

Bio je to trenutak odluke. Do tog ~asa, on se jo{ mogao vratiti ukoliko bito poèleo. Ali ako zakora~i kroz ova vrata koja su se otvorila s dobrodo{licom,znao je {ta }e se dogoditi, ali ne i kuda }e ga to odvesti. Vi{e ne}e biti gospodarvlastite sudbine, ve} }e se prepustiti na milost i nemilost nepoznatim silama.

Uop{te nije oklevao. Nije bilo mesta uzmicanju, po{to se pobojao da se,ukoliko odve} odlaè, ovaj trenutak mo`da nikada vi{e ne}e ponoviti - pa ~ak iako se ponovi, hrabrost je narednog puta mogla da mu se pokaè nedostojnomèlje za saznanjem. Kedron je ve} otvorio usta, hotev{i da izrekne bri`noupozorenje, ali pre no {to je stigao da bilo {ta kaè, Alvin zakora~i kroz ulaz.Okrenuo se da pogleda Kedrona, koji je stajao uokviren u jedva vidljivompravougaoniku vrata, i za trenutak je zavladala napeta ti{ina, u kojoj su obojica~ekala da onaj drugi prvi progovori.

Ali odluku nisu doneli oni. Ne{to je prigu{eno blesnulo i zid ma{ine seponovo zatvorio. Tek {to je Alvin podigao ruku u znak pozdrava, duga~ki cilindarpo~eo je da se kre}e napred. Pre no {to je u{ao u tunel, ve} je i{ao brè od~oveka koji tr~i.

Postojalo je vreme kada su milioni ljudi svekodnevno preduzimali ovakvaputovanja, koriste}i ma{ine u osnovi istovetne ovoj, da bi prevalili rastojanjaizme|u svojih domova i mesta gde su obavljali jednoli~ne poslove. Od tih dalekihdana, ôvek je istraìo Vaseljenu i ponovo se vratio na Zemlju - osvojio je jednocarstvo i izgubio vlast nad njim. Sada je sli~no putovanje ponovo otpo~injalo, uma{ini u kojoj bi se ~ete zaboravljenih i znatno manje pustolovnih ljudi ose}alesasvim kao kod ku}e.

Bilo je to najzna~ajnije putovanje na koje se otisnulo jedno ljudsko bi}e utoku poslednjih milijardu godina.



Alistra je pretraìla Grob desetak puta, premda je i jednom bilo dovoljno,po{to nije bilo mesta gde bi se neko mogao sakriti. Posle prvog {oka odiznena|enja, upitala se da li ono {to je pratila kroz park mo`da uop{te nisu bili Alvin i Kedron, ve} samo njihove projekcije. Ali to je bilo besmisleno; projekcijebi se jednostavno materijalizovale u izabranim ta~kama, bez potrebe da se tamoli~no ode. Niko ko je pri zdravoj pameti ne bi 'hodao' svojom projektovanom

slikom nekoliko milja i proveo vi{e od pola ~asa na putu do odredi{ta, kada jetamo mogao da se trenutno na|e. Ne; ono {to je sledila do Groba bili su pravi Alvin i pravi Kedron.

Negde se, dakle, morao nalaziti tajni ulaz. Odlu~ila je da se da u potragu zanjim dok ih bude ~ekala da se vrate.

No, sre}a joj je okrenula le|a; kada se Kedron ponovo pojavio, ona jeupravo ispitivala jedan stub iza statue, tako da ga nije videla. Ali ~ula mu je odjekkoraka, okrenula se ka njemu i odmah primetila da je sam.

"Gde je Alvin?" uzviknu.

Lakrdija{ nije ni{ta odgovorio. Izgledao je rastresen i neodlu~an, tako da je Alistra morala da ponovi pitanje da bi je on uop{te primetio. înilo se da nije bionimalo iznena|en {to je zati~e ovde.

"Ne znam gde je", odgovori kona~no. "Mogu ti samo re}i da se nalazinegde na putu za Lis. Sada zna{ isto koliko i ja."

Nikada nije bilo mudro uzimati Kedronove re~i zdravo za gotovo. Ali Alistrinisu bila potrebna dalja jemstva da Lakrdija{ danas ne igra svoju ulogu. On joj jekazao istinu - ma {ta ova zna~ila.

10.Kada su se vrata zatvorila iza njega, Alvin se sru~io u najbliè sedi{te.

Najednom mu se u~inilo da su mu noge sasvim malaksale. Kona~no je stekaosvest o onome {to mu je ranije izgledalo potpuno nepojmljivo - svest o strahupred nepoznatim koji je obuzimao svu njegovu sabra}u. Osetio je kako mu svakideli} tela podrhtava, a vid mu je postao maglovit i nejasan. Da je mogao dautekne iz ove brze ma{ine rado bi to u~inio, ~ak i po cenu da digne ruke od svihsvojih snova. Sada mu, me|utim, to vi{e nije bilo mogu}e.

Ono {to ga je ti{talo nije, me|utim, bio sam strah, ve} i ose}aj neizreciveusamljenosti. Sve {to je poznavao i voleo nalazilo se u Diasparu; ~ak i ako ne ideu susret opasnosti, lako se moglo dogoditi da vi{e nikada ne vidi svoj svet.Postalo mu je jasno, kao nijednom ~oveku ve} ogromno dugo vremena, {ta zna~izauvek napustiti dom. U tom trenutku poti{tenosti, u~inilo mu se potpunobezna~ajno da li ga put kojim ide vodi u opasnost ili bezbednost; jedino mu jebila va`na ~injenica da ga on sve dalje odnosi od doma. Ne zato {to je mrzeosvoj dom; ali, kao {to su njegovi daleki preci dobro znali, dolazi trenutak kada semora upoznati i svet izvan vlastitog doma.

Ali ovo raspoloènje ga je polako minulo; tmurni oblaci razi{li su mu se sasvesti. Po~eo je da obra}a pa`nju na ono {to ga je okruìvalo i dao se uispitivanje neverovatno starog vozila u kome je putovao. Alvinu se nije u~iniloosobito neobi~nim i ~udnim to {to je ovaj podzemni transportni sistem jo{ bio u



stanju da savr{eno radi, posle toliko proteklih eona. Nije se nalazio uskladi{ten uvodovima ve~nosti gradskih monitora, ali mora da su na nekom drugom mestubili sli~ni vodovi koji su ga ~uvali od promene i propadanja.

A onda je prvi put primetio tablu sa pokazateljima koja je ~inila deonaspramnog zida. Na njoj se nalazila kratka, ali umiruju}a poruka.

LIS35 MINUTA

Upravo dok je posmatrao, brojka se promenila u '34'. Ovo nije bio osobitokoristan podatak, jer kako nije imao predstavu o brzini kretanja ma{ine, on muni{ta nije mogao re}i o duìni putovanja. Zidovi tunela predstavljali su neprekidansnop sivila, a jedini ose}aj kretanja poticao je od veoma slabih vibracija koje onuop{te ne bi primetio da ih hotimice nije potraìo.

Od Diaspara ga je sada sigurno delilo mnogo milja, a iznad mora da se

pruàla pustinja sa svojim nepostojanim pe{~anim dinama. Mo`da je upravo uovom trenutku jurio ispod izlomljenih brda koje je tako ~esto posmatrao izLoranove Kule.

Misli mu tada pohrli{e ka Lisu, kao da je goreo od nestrpljenja da tamostigne pre vlastitog tela. Kakav li je to samo grad? Ma koliko se trudio da gapredo~i sebi, na um mu je padala samo umanjena verzija Diaspara. Upitao se dali uop{te jo{ postoji, ali odmah je odagnao sve sumnje, po{to ga u suprotnomova ma{ina ne bi tako brzo vozila kroz Zemljinu utrobu.

Najednom je osetio uo~ljivu promenu vibriranja koje je dopiralo odozgo.

Vozilo je usporavalo - to je bilo sasvim izvesno. Vreme je sigurno promicaloznatno brè nego {to se njemu ~inilo; pomalo iznena|en, Alvin pogleda napokazatelj.

LIS23 MINUTA

Zbunjen i pomalo zabrinut, on pribi lice uz bok ma{ine. Zbog brzine, zidovitunela i dalje su se rastakali u bezobli~no sivilo, ali sada je ve} s vremena navreme uspevao da u magnovenju razabere neke znakove koji bi i{~ezavali istotako munjevito kao {to su se i pojavljivali. Prilikom svakog narednog promicanjaizgledalo je da se zadràvaju ne{to malo duè u njegovom vidnom polju.

A tada, bez ikakvog upozorenja, zidovi tunela se razmako{e sa obe strane.Ma{ina je prolazila, i dalje veoma velikom brzinom, kroz nekakav ogromanprazan prostor, znatno obuhvatniji ~ak i od hale sa pokretnim putevima.

Gledaju}i za~u|eno kroz providne zidove, Alvin je pod sobom uo~ioprepletenu mreù {ina koje su se ukr{tale i presecale da bi na kraju nestajale ulavirintu tunela sa obe strane. Plima plavi~aste svetlosti slivala se sa lu~ne kupoletavanice; spram ovog sjaja on je uspeo da razabere samo obrise velikih ma{ina.Svetlost je bila tako blistava da su od nje o~i bolele, i Alvin je shvatio da ovomesto nije bilo predvi|eno za ~oveka. Trenutak kasnije, njegovo vozilo projurilo je



pored niza cilindara koji su nepomi~no stajali iznad svojih tra~nica. Bili su znatnove}i od ovoga u kome je on putovao, {to je Alvinu stavilo do znanja da su sekoristili za prevoz tereta. Oko njega bili su grupisani mnogi me|usobno povezanimehanizmi, utihli i nepomi~ni, ~ija mu je svrha ostala nedoku~iva.

Gotovo isto tako brzo kao {to se i pojavila, ogromna i samotna hala nestala je iza njega. Prolaz kroz nju izazvao je u Alvinovom umu ose}aj strahopo{tovanja;

po prvi put stvarno mu je postalo jasno zna~enje one velike zatamnjene karteispod Diaspara. Svet je znatno vi{e obilovao ~udesima nego {to je on i u snupomi{ljao.

Alvin ponovo baci pogled na pokazatelj. Ni{ta se nije promenilo; bilo je,dakle, potrebno manje od jednog minuta da prohuji kroz veliku halu. Ma{ina jeponovo pove}avala brzinu; iako gotovo da nije postojao ose}aj kretanja, zidovitunela promicali su tako munjevito sa obe strane da on uop{te nije mogaoodrediti kojom brzinom ide.

Izgledalo je da je protekla ~itava ve~nost pre no {to je ponovo do{lo do

jedva primetne promene vibriranja. Sada je na pokazatelju stajao novi znak:

LIS1 MINUT

Bio je to najduì minut u dotada{njem Alvinovom ìvotu. Ma{ina se kretalasve sporije i sporije; vi{e nije bilo posredi samo smanjenje brzine. Na redu je bilokona~no zaustavljanje.

Glatko i be{umno, drugi cilindar skliznuo je iz tunela i jednu halu koja je

izgledala istovetna onoj ispod Diaspara. Za trenutak, Alvin je bio odve} uzbu|enda bi bilo {ta jasno razabrao; vrata su ve} stajala otvorena prili~no dugo, pre no{to je on shvatio da moè izi}i iz vozila. Dok je ùrio iz ma{ine, bacio je poslednjipogled na pokaziva~. Tekst je sada bio promenjen, a nova poruka ulivala jebezgrani~no spokojstvo:

DIASPAR35 MINUTA

Kada je po~eo da traga za izlazom iz hale, Alvinu je po prvi put palo napamet da se mo`da nalazi u civilizaciji koja je druga~ija od njegove. Put dopovr{ine o~igledno je vodio kroz niski, {iroki tunel koji je po~injao na jednomkraju hale - uspinju}i se nagore prostranim stepeni{tem. Tako ne{to bilo jeizuzetno retko u Diasparu; arhitekte grada predvidele su rampe ili strme hodnikekad god bi se javila promena nivoa. Bilo je to nasle|e iz vremena kada se ve}inarobota kretala na ta~kovima, tako da su im stepenice predstavljale nepremostivuprepreku.

Stepeni{te je bilo sasvim kratko i zavr{avalo se vratima koja su seautomatski otvorila kada im se Alvin pribliìo. Obreo se u maloj prostoriji sli~nojonoj u koju se spustio niz cev pod Grobom Jarlana Zeja i nije se iznenadio kadasu se nekoliko minuta kasnije vrata ponovo otvorila, otkriv{i mu zasveden hodnik



koji se lagano uspinjao ka pokrivenom ulazu ~ije su konture uokviravale polukrugneba. Nije postojao ose}aj kretanja, ali Alvin je znao da je podignut mnogostotina stopa. Poùrio je usponom ka sun~anom otvoru, zaboraviv{i na sav strahu ùdnji da vidi ono {to je leàlo pred njim.

Stajao je pri vrhu niskog brda i za trenutak mu se u~inilo da se ponovonalazi u sredi{njem parku Diaspara. Me|utim, da je ovo stvarno park, bio bi

odve} ogroman da bi ga njegov um obuhvatio. Nije bilo ni traga od grada koji jeo~ekivao da ugleda. Dokle god mu je pogled sezao, nije bilo ni~eg drugog izuzev{ume i travom obraslih ravnica.

A onda, Alvin podiè o~i ka obzorju; iznad kro{nji drve}a, idu}i zdesnaulevo u velikom luku koji je okruìvao svet, pruàla se linija stena spram koje su inajmo}niji dìnovi Diaspara izgledali patuljasto. Nalazila se na veoma velikojudaljenosti, zbog koje su sve pojedinosti izgledale zamu}ene, ali postojalo je ne{tou vezi sa njenim obrisima {to je zbunilo Alvina. Kada mu se pogled kona~noprilagodio razmerama ovog kolosalnog predela, namah mu je postalo jasno da taj

daleki zid nije podigao ~ovek.Vreme nije osvojilo sve; Zemlja je jo{ posedovala planine na koje je mogla

biti ponosna. Alvin je dugo ostao na ulazu u tunel, polako se navikavaju}i na neobi~an

svet u kome se obreo. Gotovo ga je o{amutilo saznanje o njegovoj veli~ini iprostranosti; prsten maglovitih planina lako je mogao obujmiti desetak gradovavelikih kao Diaspar. Ma koliko, me|utim, da se upirao, Alvin nije uspeo daprimeti nikakav trag ljudskog ìvota. Dodu{e, put koji je vodio niz obronak brdaizgledao je dobro o~uvan; ni{ta mu bolje nije palo na pamet do da krene njime.

U podno`ju brda put se gubio me|u velikim stablima koja su gotovozaklanjala sunce. Kada je Alvin zakora~io u njihovu senku, do~ekala ga je ~udname{avina mirisa i zvukova. [u{tanje vetra kroz li{}e poznavao je od ranije, ali onose preplitalo sa hiljadama nerazgovetnih {umova, koje on nije umeo ni~emu dapripi{e. Zapahnuli su ga neobi~ni mirisi, mirisi koji su i{~ileli ~ak i iz se}anjanjegove rase. Toplina, bujnost mirisa i boja i nevidljivo prisustvo miliona ìvih bi}azaneli su ga gotovo fizi~kom èstinom.

Bez ikakvog predznaka, izbio je na jezero. [uma sa desne strane naglo seokon~ala i pred o~ima mu je puklo veliko prostranstvo vode, pro{arano malimostrvima. Nikada ranije u ìvotu Alvin nije video toliku vodu; u pore|enju sanjom, najve}i bazeni u Diasparu predstavljali su tek obi~ne barice. Lagano sespustio do ruba jezera i zahvatio u {ake malo tople vode, pustiv{i da mu procurikroz prste.

Velika srebrna riba, koja je plivala svojim putem kroz podvodno {iblje, bila je prvo neljudsko bi}e koje je Alvin ikada video. Trebalo je da mu izgleda krajnjeneobi~na, pa ipak njen oblik zagolicao mu je um nekom ~udnom blisko{}u.Poniru}i kroz bledozelenu prazninu, sa perajima koja su se blago povijala prisvakoj kretnji, ostavljala je utisak su{tog otelovljenja snage i brzine. Na njoj su se,isklesane u ìvom mesu, odraàvale vitke linije velikih brodova koji su nekadagospodarili nebom Zemlje. Evolucija i nauka do{le su do istog re{enja; ali deloPrirode bilo je dugove~nije.



Alvin se najzad otrgao za~aranosti jezera i produìo krivudavim putem.[uma se ponovo zaklopila oko njega, ali samo za kratko. Staza se iznenadazavr{avala na velikoj ~istini, pola milje {irokoj i dvostruko duga~koj - i Alvin utrenu shvati za{to ranije nije video ni traga od ~oveka.

Na ~istini se nalazilo mno{tvo niskih, dvospratnih zgrada, obojenih blagimprelivima koji su odmarali oko ~ak i pri punom sjaju sunca. Gradnja je uglavnom

bila laka i jednostavna, ali postojali su i primeri sloènijih arhitektonskih zahvatakoji su sadràli iz`lebljene stubove i ljupko ukra{ene kamene delove. Na ovimzgradama, ~ija je starost izgledala ogromna, mogao se primetiti i simbol jednogneizmerno drevnog stila: {iljati stubovi.

Dok je lagano kora~ao prema selu, Alvin se jo{ naprezao da se saìvi sanovom okolinom. Ovde mu ni{ta nije bilo poznato; ~ak se i vazduh promenio,vrve}i ustreptalim, nepoznatim ìvotom. Visoki, zlatokosi ljudi, koji su se kretalime|u zgradama sa tako nehajnom ljupko{}u, o~igledno su poticali sa druga~ijegstabla od ìtelja Diaspara.

Nisu uop{te obratili pa`nju na Alvina, {to je bilo ~udno, po{to mu se ode}apotpuno razlikovala od njihove. Po{to se temperatura nije nikada menjala uDiasparu, odevni predmeti bili su ~isto ukrasnog karaktera i ~esto izuzetnodoterani. Ovde su, me|utim, bili prevashodno funkcionalni, predvi|eni da sluèodre|enoj svrsi, a ne da zadovoljavaju ~ulo vida; uglavnom su se sastojali iz jednog haljetka obavijenog oko tela.

Tek kada je Alvin duboko za{ao u selo, stanovnici Lisa po~eli su da reagujuna njegovo prisustvo, ali i onda na prili~no neo~ekivan na~in. Grupa od pet ljudiiza{la je iz jedne od ku}a i hotimice se uputila ka njemu - gotovo kao da je

o~ekivala njegov dolazak. Alvin je osetio iznenadno vrtoglavo uzbu|enje i krv mu je brè prostrujala ìlama. Na um mu pado{e svi sudbinski susreti do kojih morada je dolazilo izme|u ljudi i drugih rasa na dalekim svetovima. Oni koji su musada i{li u susret pripadali su njegovoj vlastitoj vrsti - ali u kojoj meri su postalirazli~itim tokom eona {to su leàli izme|u njih u Diaspara?

Poslanstvo se zaustavilo nekoliko koraka ispred Alvina. Predvodnik seosmehnuo, pruìv{i ruku u drevnoj kretnji prijateljstva.

"Pomislili smo da }e biti najbolje ako te do~ekamo ovde", re~e on. "Na{eobitavali{te veoma se razlikuje od Diaspara, tako da {etnja od terminala pruàposetiocima priliku da se aklimatizuju."

Alvin prihvati pruènu ruku, ali je u prvi mah bio odve} iznena|en da biodgovorio. Sada mu je postalo jasno za{to su ga svi ostali me{tani potpunoprenebregavali.

"Znali ste da dolazim?" re~e on otegnuto."Naravno. Mi uvek znamo kada se vozilo stavi u pokret. Reci mi, kako si

prona{ao put? Pro{lo je mnogo vremena od poslednje posete, tako da smo sepobojali da je tajna izgubljena."

Jedan od pratilaca prekinu govornika."Bi}e bolje ako obuzdamo radoznalost, Gerane. Seranis ~eka."Imenu 'Seranis' prethodila je jedna re~ koju Alvin nije razumeo;

pretpostavio je da je posredi neka vrsta titule. Nije imao nikakvih pote{ko}a u



shvatanju sagovornika, i to mu uop{te nije izgledalo iznena|uju}e. Diaspar i Lisdelili su isto lingvisti~ko nasle|e, a drevni pronalazak snimanja zvuka odavno jeokamenio jezik u neokrnjivu gromadu.

Geran slegnu ramenima sa podrugljivom rezignirano{}u. "Vrlo dobro",osmehnu se. "Seranis ne uìva mnogo povlastica; zato je ne}u li{iti ove."

Dok su zalazili dublje u selo, Alvin je prou~avao ljude oko sebe. Izgledalil su

prijatni i inteligentni, ali ove vrline je on podrazumevao kao normalne u toku~itavog ìvota; poku{avao je da ustanovi po ~emu se oni razlikuju od sli~nih grupau Diasparu. Razli~itosti su svakako postojale, ali bilo ih je te{ko odrediti. @iteljiLisa bili su ne{to vi{i od Alvina, a dvojica me|u njima ispoljavala su nepogre{iveznake fizi~kog starenja. Koà im je imala sme|u boju, a svakim pokretom zra~ilisu snagu i uìvanje, {to je Alvinu izgledalo osveàvaju}e, ali u isto vreme i pomalozbunjuju}e. Osmehivao se, setiv{i se Kedronovog proro~anstva da }e, ako ikadastigne do Lisa, ustanoviti da je on potpuno istovetan Diasparu.

Me{tani sela sada su sa prostodu{nom radoznalo{}u posmatrali kako Alvin

sledi svoje vodi~e; vi{e nije izgledalo da ga prihvataju kao normalni deo svogsveta. Iznenada, sa drve}a na desnoj strani razlegli su se vri{tavi, prodorni uzvici iskupina malih, uzmuvanih bi}a pohrlila je iz {ume, tiskaju}i se oko Alvina. Onzastade krajnje preneraèn, ne mogav{i da veruje vlastitim o~ima. Pred njim senalazilo ne{to {to je odavno i{~ezlo iz njegovog sveta i moglo se na}i jo{ samo ucarstvu mita. @ivot je nekada po~injao na ovaj na~in; ta bu~na, op~injavaju}a bi}abila su ljudska deca.

Alvin ih je posmatrao sa zapanjenom nevericom - i sa jo{ jednimose}anjem koje mu je zaigralo u srcu, mada on jo{ nije bio u stanju da ga

razazna. Ni{ta drugo nije mu tako jasno moglo predo~iti jaz koji ga je delio odpoznatog sveta. Diaspar je platio, i to u punoj meri, cenu besmrtnosti.

Dru{tvo se zaustavilo pred najve}om ku}om koju je Alvin do tada video.Stajala je u sredi{tu sela, a na jarbolu sa njenog malog kru`nog tornja napovetarcu se viorila zelena zastava.

Svi izuzev Gerana ostali su napolju kada je on u{ao u zgradu. Unutra je bilotiho i sveè; svetlost sunca prolazila je kroz mle~ne zidove, obasjavaju}i sveblagim, spokojnim sjajem. Pod je bio gladak i elasti~an, ure|en lepim mozaikom.Po zidovima, neki umetnik velikih sposobnosti i snage naslikao je niz {umskihprizora. Uz ove slike bilo je i nekih fresaka, koje, me|utim, ni{ta nisu govorile Alvinu, premda su izgledale privla~no i bile prijatne za gledanje. U jednom zidunalazio se ugra|en pravougaoni ekran ispunjen pokretnim lavirintom boja - posvoj prilici fizifonski prijemnik, mada prili~no malih razmera.

Zajedno su se uspeli kratkim, kru`nim stepeni{tem koje ih je odvelo naravni kroz zgrade. S ovog mesta moglo se videti ~itavo selo, i Alvin je primetioda se ono sastoji od stotinak zgrada. U daljini stabla su se razmicala, obujmljuju}iprostrane livade po kojima su pasle ìvotinje vi{e razli~itih vrsta; ve}ina ih je bila~etvorono`na, ali neke su imale po jedan ili ~ak dva para udova vi{e.

Seranis ga je ~ekala u senci tornja; videv{i je, Alvin se upitao koliko jestara; njena duga, zlatna kosa bila je pro{arana sedim vlasima, za koje je shvatioda predstavljaju znamenje vreme{nosti. Prisustvo dece, sa svim posledicama koje



su odatle proisticale, veoma ga je zbunilo. Tamo gde ima ra|anja, mora da budei umiranja, a ìvotni vek u Lisu sigurno se veoma razlikovao od onoga uDiasparu. Nije mogao proceniti da li je Seranis pedeset, pet stotina ili pet hiljadagodina, ali gledaju}i je u o~i naslu}ivao je mudrost i dubinu iskustva koje jeponekad ose}ao kada je bio sa Jeserakom.

Ona pokaza na malo sedi{te; iako su joj se o~i osmehivale dobrodo{licom,

nije ni{ta progovorila sve dok se Alvin nije udobno smestio - odnosno onolikokoliko mu je to bilo mogu}e pod tim prodornim, mada prijateljskim motrenjem.Ona najzad uzdahnu i obrati se Alvinu prigu{enim, blagim glasom.

"Ovo je prilika koja se ~esto ne pruà, tako da te molim da mi oprosti{ akone budem umela ispravno da se pona{am. Ali postoje izvesna prava kojapripadaju gostu, makar i neo~ekivanom. Pre no {to otpo~nemo razgovor, èlelabih da te na ne{to upozorim. Ja sam u stanju da ti ~itam misli."

Osmehnula se na Alvinovu o~iglednu zapanjenost i brzo dodala: "Nemanikakvog razloga da zbog toga bude{ zabirnut. Nijedno pravo ne po{tuje se tako

strogo kao mentalna autonomnost. Ja }u u}i u tvoj um samo ako me bude{pozvao. Ali ne bi bilo po{teno prikrivati tu ~injenicu od tebe; to }e isto takoobjasniti zbog ~ega drìmo da je govor pomalo spor i teàk. Mi se njime ovde~esto ne koristimo."

Iako je bilo donekle uznemiruju}e, ovo otkri}e nije iznenadilo Alvina.Nekada su i ljudi i ma{ine raspolagali tom sposobno{}u, a nepromenjive ma{ine idalje su mogle da ~itaju nare|enja svojih gospodara. Ali u Diasparu, ~ovek jetokom vremena izgubio dar koji je jednom delio sa svojim robovima.

"Ne znam {ta te je dovelo iz tvog sveta u na{", nastavi Seranis, "ali ako

traga{ za ìvotom, tvoj posao je okon~an. Sa izuzetkom Diaspara, s druge stranena{ih planina pruà se samo pustinja."

Bilo je neobi~no {to Alvin, koji je ranije ~esto dovodio u pitanje prihva}enaverovanja, uop{te ne sumnja u Seranisine re~i. Jedino ga je obuzela seta {to seispostavilo da je sve ono {to su ga u~ili gotovo sasvim ta~no. "Pri~aj mi o Lisu",zamoli on. "Zbog ~ega ste tako dugo odse~eni od Diaspara, kada izgleda da znateveoma mnogo o nama?"

Seranis se osmehnula ovoj radoznalosti."Odmah }u ti objasniti", re~e ona. "Ali prethodno bih volela da saznam

ne{to o tebi. Reci mi kako si na{ao put koji vodi dovde i za{to si do{ao?"Najpre se uzdràvaju}i, ali potom sa sve ve}im samopouzdanjem, Alvin joj

je ispri~ao sve. Nikada ranije nije govorio tako slobodno; ovde je kona~no na{aonekoga ko se ne}e smejati njegovim snovima, zato {to je znao da su ti snovistvarnost. Jednom ili dva puta Seranis ga je prekinula brzim pitanjima, kada je onpomenuo ne{to u vezi sa Diasparom {to joj je bilo nepoznato. Alvin je s mukomshvatao da stvari koje su sa~injavale deo njegovog svekodnevnog ìvota mogu dani{ta ne govore nekome ko nikada nije ni ìveo u gradu i uop{te nije bio upu}enu njegovo sloèno kulturno i dru{tveno ustrojstvo. Seranis ga je slu{ala sa tolikorazumevanja, da on uop{te nije sumnjao u njeno poimanje; tek mu je znatnokasnije postalo jasno da su i drugi umovi osim njenog slu{ali ono {to je pri~ao.



Kada je zavr{io, na kratko je zavladala ti{ina. Onda ga Seranis pogleda iupita: "Zbog ~ega si do{ao u Lis?"

Alvin joj uputi iznena|en pogled."Kazao sam ti", re~e. "hteo sam da istraìm svet. Svi su svakodnevno

govorili da izvan gradskih zidina postoji samo pustinja, ali u to sam morao samda se uverim."

"Da li je to bio jedini razlog?" Alvin je oklevao. Kada je najzad odgovorio, to vi{e nije bio neustra{ivi

istraìva~, ve} izgubljeno dete koje je ro|eno u stranom svetu."Ne", re~e mekim glasom, "to nije bio jedini razlog, mada to do sada nisam

znao. Ose}ao sam se usamljeno.""Usamljeno? U Diasparu?" Na Seranisinim usnama zaigrao je osmeh i u

o~ima joj se mogla pro~itati naklonost; Alvin je shvatio da ona ne o~ekuje daljeodgovore.

Po{to je zavr{io svoju pri~u, ~ekao je da sada ona ispuni svoj deo pogodbe.

Seranis se podiè i po~e da kora~a napred-nazad po krovu."Znam koja pitanja èli{ da postavi{", re~e. "Na neka od njih mogu ti

odgovoriti, ali bi}e zamorno izvesti to re~ima. Ako mi otvori{ svoj um, re}i }u tiono {to treba da zna{. Moè{ imati poverenja u mene: ne}u ti ni{ta uzeti ako mito ne dopusti{."

"[ta èli{ da uradim?" upita Alvin oprezno."Nagnaj sebe da prihvati{ moju pomo}... gledaj me u o~i... i zaboravi na

sve", naredi Seranis. Alvin nikada nije shvatio {ta se tada dogodilo. Sva ~ula su mu se potpuno

isklju~ila i mada se uop{te nije mogao setiti kako ga je stekao, kada je zavirio uvlastiti um celo znanje bilo je tamo.

Video je duboko u pro{lost, ne jasno, ve} kao {to bi ~ovek na visokojplanini video maglovitu ravnicu. Shvatio je da ôvek nije uvek bio stanovnikgrada; od kada su ga ma{ine oslobodile mukotrpnog rada, stalno je postojalonadmetanje izme|u dva razli~ita tipa civilizacije. U Ranim Vremenima postojalo jena hiljade gradova, ali preteàn deo ~ove~anstva vi{e je voleo da ìvi u srazmernomalim zajednicama. Sveobuhvatni prevoz i trenutno komuniciranje obezbedili sumu sve potrebne veze sa ostalim svetom, tako da on vi{e nije smatraoneophodnim da provodi ìvot u gu`vi sa milionima ostalih ljudi.

U tim drevnim danima, Lis se malo razlikovao od stotina takvih zajednica. Ali postepeno, kako su vekovi prolazili, on je razvio nezavisnu kulturu, koja sepokazala jednom od najvi{ih {to ih je ~ovek ikada dosegao. Ova kultura poglavitose temeljila na neposrednom kori{}enju mentalne snage, {to ju je izdvojilo odostalog dela ljudskog dru{tva, koje se sve vi{e i vi{e vezivalo za ma{ine.

Tokom eona, jaz izme|u Lisa i ostalih gradova se produbljivao kako su sekretali svojim razli~itim putevima. On se premo{}ivao jedino u trenucima velikihkriza; kada je Mesec po~eo da pada na Zemlju, uni{tilii su ga nau~nici iz Lisa.Oni su tako|e upravljali odbranom planete protiv Osvaja~a, koji su bili dovedeni u{kripac u zavr{noj [almiranskoj bici.



Ovo te{ko isku{enje iscrplo je ~ove~anstvo; jedan za drugim, gradovi suodumirali i pustinja ih je prekrivala. Kako se stanovni{tvo osipalo, otpo~ela jemigracija koja je Diaspar u~inila poslednjim i najve}im gradom.

Ve}ina ovih promena bila je bez uticaja na Lis, ali on je morao da vodisopstveni boj - boj protiv pustinje. Prirodna barijera planina pokazala senedovoljnom, tako da je pro{lo mnogo vekova pre no {to je velika oaza postala

bezbedno mesto. Slika je ovde bila zamu}ena, mo`da hotimice. Alvin nije mogoada razabere kako je to i Lis stekao ve~nost koju je posedovao samo Diaspar.

Izgledalo je da Seranisin glas dopire sa velike udaljenosti; uz to, on nije biosam, ve} utonuo u simfoniju re~i, kao da je mno{tvo drugih glasova pevalo sanjim istu melodiju.

"To je, sasvim ukratko, na{a istorija. Vide}e{ da smo ~ak i u RanimVremenima odràvali slabe odnose sa gradovima, premda su njihovi ìtelji ~estodolazili u na{u zemlju. Nikada ih u tome nismo spre~avali, tako da su mnogi odna{ih najvi|enijih ljudi do{li spolja; ali kada su gradovi po~eli da odumiru, nismo

èleli da budemo ume{ani u njihovo propadanje. Kada je ukinut vazdu{ni prevoz,preostao je samo jedan put u Lis: podzemni sistem iz Diaspara. On je zatvorenna va{em kraju posle podizanja parka i vi ste nas zaboravili, premda mi vasnikada nismo.

Diaspar nas je iznenadio. O~ekivali smo da }e doìveti sudbinu svih ostalihgradova, ali on je razvio postojanu kulturu koja je mogla trajati koliko i samaZemlja. Ta kultura nije, dodu{e, po na{em ukusu, ali nam je drago {to su oni kojisu èleli da pobegnu iz Diaspara bili u stanju da to u~ine. Njihov broj je znatnove}i nego {to ti misli{, i to su po pravilu bili izuzetni ljudi koji su uvek sa sobom

donosili ne{to od vrednosti kada bi do{li u Lis."Glas je utihnuo; oduzetost Alvinovih ~ula je popustila i on je ponovo vladao

sobom. Za~u|eno je primetio da se sunce spustilo nisko ispod kro{nji drve}a i da je isto~no nebo ve} po~elo da se smrkava. Odnekud se prodornim zvukomoglasilo veliko zvono, da bi potom postepeno zamrlo, ispuniv{i vazduhtajanstveno{}u i predskazanjem. Alvin je osetio kako lagano podrhtava, ne zbogprvog talasa ve~ernje sveìne, ve} usled strahopo{tovanja i ~u|enja pred svimonim {to je tog dana otkrio. Bilo je veoma kasno, a on se nalazio daleko oddoma. Iznenada mu se javila potreba da ponovo vidi prijatelje i da se obre usredpoznatih vidokruga i prizora Diaspara.

"Moram se vratiti", re~e. "Kedron, moji... moji roditelji, svi me o~ekuju."To nije bilo sasvim ta~no; Kedron }e se sigurno pitati {ta mu se dogodilo,

ali koliko je Alvinu bilo poznato, niko osim njega nije znao da je on oti{ao izDiaspara. Nije bio u stanju da objasni razloge ove male obmane i postideo sesamoga sebe ~im je izgovorio re~i.

Seranis ga je pogledala zami{ljeno."Bojim se da to ne}e biti tako lako", re~e."[ta time ho~e{ da kaè{?" upita Alvin. "Zar me prevozno sredstvo koje me

je dovelo ovamo ne}e i vratiti natrag?" Nije èleo da se suo~i sa mogu}no{}u dabude zadràn u Lisu protiv svoje volje, premda mu je ova pomisao za ~asprostrujala sve{}u.



Prvi put je izgledalo da se Seranis na{la u neprilici."Razgovarali smo o tome", re~e ona, ne objasniv{i pri tom ko je to 'mi',

niti kako su me|usobno saobra}ali. "Ako se vrati{ u Diaspar, ceo grad }e saznatio nama. âk i ako obe}a{ da ni{ta ne}e{ re}i, bi}e ti nemogu}e da sa~uva{tajnu."

"Za{to vi èlite da ona ostane sa~uvana?" upita Alvin. "Siguran sam da bi to

bilo od obostrane koristi ako se dva naroda ponovo sretnu."Seranis je izgledala nezadovoljna."Ne mislimo tako", re~e. "Ukoliko bi se kapije otvorile, na{u zemlju bi

preplavili zaludni radoznalci i osobe èljne uzbudljivih doga|aja. Kako stvari sadastoje, samo su va{i najbolji predstavnici stizali do nas."

Odgovor je odisao sna`nom nesvesnom nadmo}no{}u, ali se i temeljio nasasvim pogre{noj pretpostavci, {to je u Alvinu pobudilo ljutnju koja je sasvimpotisnula zabrinutost.

"To nije ta~no", re~e on srdito. "Ne verujem da biste u Diasparu prona{li

jo{ nekoga ko bi bio u stanju da izi|e iz grada, ~ak i ako bi to èleo, ~ak i ako biznao da ima gde da ode. Za Lis }e sasvim biti svejedno ako me pustite da sevratim."

"Odluka nije moja", objasni Seranis, "a ti potcenjuje{ snage uma ako misli{da se prepreke koje zadràvaju tvoj narod unutar gradskih zidina nikada ne moguprevazi}i. Me|utim, mi ne èlimo da te zadràvamo ovde protiv tvoje volje, aliako odlu~i{ da se vrati{ u Diaspar mora}emo da izbri{emo iz tvoje svesti svase}anja na Lis." Za trenutak je oklevala. "Tako ne{to jo{ se nije dogodilo; svi onikoji su ti prethodili do{li su ovamo da bi ostali."

Alvin nije pristajao da prihvati ovaj izbor. @eleo je da istraì Lis, da doku~isve njegove tajne, da otkrije po ~emu se razlikuje od njegove postojbine, ali jeisto tako bio odlu~an da se vrati u Diaspar kako bi mogao da dokaè svojimprijateljima da su mu snovi bili stvarni. Nije mogao da razume razloge koji sustajali u zale|u ove èlje za ostajanjem u tajnosti; no, ~ak i da jeste, to ni za dlakune bi promenilo njegov stav.

Shvatio je da mora dobiti u vremenu ili uveriti Seranis da je to {to traì odnjega nemogu}e.

"Kedron zna gde se ja nalazim", re~e. "Njegova se}anja ne moète izbrisati."Seranis se osmehnu. Bio je to ljubak sme{ak koji bi u svim drugim

okolnostima predstavljao znamenje prijateljske naklonosti. Ali Alvin je u njemusada razabrao, po prvi put, prisustvo ogromne i neumoljive mo}i.

"Potcenjuje{ nas, Alvine", uzvrati ona. "Ni{ta nije lak{e od toga. DoDiaspara mogu sti}i brè nego do suprotnog kraja Lisa. Drugi ljudi su i ranijedolazili ovamo, a neki su prethodno poveravali svojim prijateljima kuda idu. Onisu, me|utim, gubili svaki pomen na njih, tako da se izbeglicama gubio svaki tragiz istorije Diaspara."

Bilo je glupo {to Alvin nije uzeo u obzir ovu mogu}nost, koja je izgledalatako o~igledna sada, kada ju je Seranis pomenula. Upitao se koliko su puta, umilionima godina proteklim od kada su se dve kulture razdvojile, ljudi iz Lisaodlazili u Diaspar da sa~uvaju svoju ljubomorno skrivanu tajnu. Tako|e je poèleo



da pojmi kolika je, zapravo, snaga mentalnih mo}i kojima je ovaj ~udni narodraspolagao, uop{te ne oklevaju}i da ih upotrebi.

Da li je, u takvim okolnostima, bilo nekog smisla pripremati planove?Seranis je obe}ala da mu ne}e zavirivati u um bez njegove dozvole, ali on seupitao postoje li mo`da i takve situacije kada se ovo obe}anje nije moglo odràti.

"Siguran sam", re~e on, "da ne o~ekuje{ da odmah donesem odluku. Da li

bih mogao malo da se upoznam sa va{om zemljom pre no {to se opredelim za jednu od mogu}nosti?"

"Svakako", uzvrati Seranis. "Moè{ ostati ovde koliko èli{, a potom sevratiti u Diaspar ako se predomisli{. Ali ako bi se odlu~io u toku narednihnekoliko dana, sve bi bilo znatno jednostavnije. Sigurno ne èli{ da ti se prijateljibrinu, a {to duè bude{ odsustvovao, to }e nam teè biti da izvr{imo neophodnapode{avanja."

Alvin je imao uvaàvanja za ovaj predlog; jedino je hteo da zna kakva su to'pode{avanja' bila posredi. Verovatno bi neko iz Lisa stupio u vezu sa Kedronom,

~ega Lakrdija{ uop{te ne bi bio svestan, i izazvao izvesne promene u njegovomumu. înjenica o Alvinovom nestanku nije se mogla prikriti, ali je zato bilomogu}e sasvim zapresti ono {to su on i Kedron otkrili. Sa protokom vremena, Alvinovo ime pridruìlo bi se imenima ostalih Jedinstvenih koji su tajanstvenonestali bez traga, a zatim bili zaboravljeni.

Ovde je postojalo mno{tvo zagonetki, a on jo{ nijednu nije uspeo darazre{i. Da li je bilo neke svrhe iza neobi~nog, jednostranog odnosa izme|u Lisa iDiaspara, ili je posredi naprosto bio samo istorijski nesre}ni slu~aj? Ko su i {ta subili Jedinstveni, a ako su ve} ìtelji Lisa mogli da u|u u Diaspar, za{to se nisu

domogli vodova se}anja u kojima se nalazio klju~ njihovog postojanja? Mo`da jeto bilo jedino pitanje na koje je Alvin mogao dati iole prikladan odgovor. Nijeisklju~eno da je Centralni Kompjuter odve} istrajan i izdr`ljiv protivnik, tako da nanjega nisu mogle da deluju ni najsavr{enije mentalne tehnike.

Odlu~io je da ostavi po strani ove probleme; jednoga dana, kada bude znaodaleko vi{e nego sada, mo`da }e biti u prilici da ih odgonetne. Nije bilo mudrorazbijati glavu i baviti se naga|anjima na temelju pukog neznanja.

"Vrlo dobro", re~e on, premda ne odve} sre}nim glasom, po{to je i daljebio ljut {to mu se ova neo~ekivana prepreka ispre~ila na putu. "Da}u vamodgovor {to brè budem mogao, ako mi omogu}ite da se podrobno upoznam sava{om zemljom."

"U redu", re~e Seranis; njen osmeh ovoga puta nije sadrào nikakvuskrivenu pretnju. "Mi se ponosimo Lisom i bi}e nam zadovoljstvo da ti pokaèmokako ljudi mogu ìveti bez pomo}i gradova. U me|uvremenu, nema{ se zbog~ega brinuti: prijatelji ti se ne}e uzbuditi zbog tvog nestanka. Mi }emo povestira~una tome, ako ni zbog ~ega drugog, ono zbog na{e bezbednosti."

Bilo je to prvi put da je Seranis izrekla jedno obe}anje koje nije moglaodràti.

11.



Ma koliko se upinjala, Alistra nije mogla da izvu~e nikakve nove podatke odKedrona. Lakrdija{ se brzo oporavio od prvobitnog {oka i panike koja ga jeobuzela i nagnala da se munjevito vrati na povr{inu kada se obreo sam udubinama zemlje ispod Groba. Tako|e se stideo svog kukavi~kog pona{anja,pitaju}i se da li }e ikada smo}i hrabrosti da se vrati u halu sa pokretnim putevimai mreòm tunela koja je zra~no polazila iz nje, {ire}i se preko celog sveta. Iako je

smatrao da je Alvin delao nestrpljivo, pa ~ak i nepromi{ljeno, nije verovao da }ese odista na}i u opasnosti. Ve} }e se on vratiti zdrav i ~itav. Kedron je biosiguran u to. Ili, bolje re}i, gotovo siguran; podozrivost je bila taman tolika da muuvreì potrebu za oprezom. Bi}e mudro, odlu~io je, da o svemu pri~a {to jemanje mogu}e i da celu stvar prikaè kao samo jednu od svojih lakrdija.

Na nevolju po ovaj plan, on nije bio u stanju da prikrije ose}anja kada ga je Alistra srela prilikom povratka na povr{inu. Ona je razabrala nesumnjiv izrazstraha u njegovim o~ima i odmah ga je protuma~ila kao znak da se Alvin nalazi uopasnosti. Sva Kedronova razuveravanja pokazala su se uzaludnim i ona se sve

vi{e ljutila na njega dok su se zajedno vra}ali kroz park. Alistra je u prvi mahhtela da ostane kod Groba i da sa~eka da se Alvin vrati na isto tako tajanstvenna~in na koji je i i{~ezao. Kedronu je po{lo za rukom da je ubedi kako bi to bilosamo tra}enje vremena i laknulo mu je kada je ona po{la za njim ka gradu.Moglo se dogoditi da se Alvin iznenada vrati, a on nije èleo da bilo ko drugiotkrije tajnu Jarlana Zeja.

U ~asu kada su stigli u grad Kedronu je postalo jasno da je njegova taktikaizvrdavanja potpuno zakazala i da mu je situacija ozbiljno izmicala iz ruku. Prviput u ìvotu on se na{ao u nedoumici i nije bio u stanju da se uhvati uko{tac sa

problemima koji su iskrsli. Nagao i nerazuman strah zamenila je dublja i sveproìmaju}a zebnja. Sve do sada, Kedron je malo razmi{ljao o posledicama svogdelanja. Njegovi vlastiti interesi i blaga, premda iskrena naklonost prema Alvinu,predstavljali su dovoljne pobude za ono {to je ~inio. Iako je pruào ohrabrenje ipomo} Alvinu, nije verovao da se ovako ne{to odista moè dogoditi.

Bez obzira na razliku u godinama i iskustvu izme|u njih, Alvinova volja bila je oduvek sna`nija od njegove. Sada je bilo kasno da preduzme ne{to u vezi stim; Kedron je po~eo da naslu}uje da ga zbivanja nose ka vrhuncu koji je leàosasvim izvan njegovog upliva.

U tom pogledu bilo je pomalo nepo{teno {to ga je Alistra o~iglednosmatrala Alvinovim zlim duhom, pokazuju}i sklonost da ga okrivljuje za sve {to sedogodilo. Alistra nije bila odista osvetoljubiva, ali sada je bila ljuta, a dobar deo teljutnje padao je na Kedrona. Ako ga koraci koje bude preduzela dovedu unepriliku, ona }e biti poslednja osoba kojoj }e to biti ào.

Me|u njima je vladala mukla ti{ina kada su stigli do velikog kru`nog putakoji je obujmljivao park. Kedron je posmatrao kako Alistra nestaje u daljini i sazebnjom se upitao kakve li planove sada kuje.

Sada je postojala samo jedna stvar u koju je mogao biti siguran. Za dobardeo vremena koje je dolazilo ne}e biti optere}en dosadom.

Alistra je delala brzo i mudro. Presko~ila je Eristona i Etaniju; Alvinoviroditelji predstavljali su prijatene bezli~ne jedinke prema kojima je ona ose}ala



izvesnu naklonost, ali ne i po{tovanje. S njima bi se samo izgubilo vreme ubeskorisnom raspravljanju i oni bi na kraju u~inili isto ono {to je Alistrapreduzimala sada.

Jeserak je saslu{ao devoj~inu pri~u, ne ispoljiv{i pri tom nikakva ose}anja.Ukoliko je i bio uznemiren ili iznena|en, to je valjano prikrivao - ~ak tolikovaljano, da je to pomalo razo~aralo Alistru. Njoj je izgledalo da se nikada ranije

nije dogodilo ni{ta tako izuzetno i va`no i Jeserakovo trezveno pona{anje prili~no ju je rasrdilo. Kada je zavr{ila, postavio joj je nekoliko pitanja, a zatim joj staviodo znanja, ne reka{vi, me|utim, otvoreno, da smatra da je verovatno pogre{ila.Kakvih je bilo razloga da se pretpostavi da je Alvin stvarno oti{ao iz grada?Mo`da je posredi bila varka ~ija je ona bila `rtva. înjenica da su u celu stvar biliupleteni i Kedronovi prsti samo je i{la tome u prilog. Alvin joj se po svoj prilicismejao ovog ~asa, kriju}i se negde u Diasparu.

Jedini povoljan odgovor koji je dobila od Jeseraka bilo je obe}anje da }eispitati ceo slu~aj i javiti joj se kroz jedan dan. U me|uvremenu, ona ne treba

mnogo da bude zabrinuta i bi}e najbolje da nikom drugom ne pri~a o ovoj stvari.Nije bilo nikakve svrhe podizati uzbunu oko jednog doga|aja koji }e se verovatnorazjasniti za nekoliko ~asova.

Alistra je napustila Jeseraka sa ose}ajem izvesne osuje}nosti. Sva je prilikada bi bila znatno zadovoljnija da je imala prilike da ga vidi odmah posle svogodlaska.

Jeserak je poznavao neke ljude iz Ve}a; i sam je bio ~lan ovog tela tokomsvog dugog ìvota i lako mu se moglo dogoditi da to postane opet ukoliko musre}a okrene le|a. Pozvao je trojicu najuticajnijih prijatelja i oprezno ih

zainteresovao za ceo slu~aj. Kao Alvinov staratelj, bio je sasvim svestan svogdelikatnog poloàja, tako da je preduzeo sve da bi se za{titio. Za sada je najboljeda {to manje ljudi bude upu}eno u celu stvar. Odmah su se sloìli da se najpremora stupiti u vezu sa Kedronom da bi se od njega zatraìla izvesna razja{njenja.Lakrdija{ je, me|utim, to predvideo i nestao je kao da je u zemlju propao.

Ukoliko su i postojale neke dvosmislenosti oko Alvinovog poloàja, njegovidoma}ini bili su odve} pa`ljivi da ga ne podse}aju na njih. Uìvao je slobodu daide gde mu se prohte po Erliju, malom selu kojim je vladala Seranis - premda jeovaj izraz bio odve} strog da stvarno opi{e njenu ulogu. Alvinu se na mahove~inilo da je ona dobro}udni diktator, ali bilo je i trenutaka kada mu je izgledalo dauop{te ne raspolaè nikakvom mo}i. Do sada mu uop{te nije po{lo za rukom dadoku~i dru{tveno ustrojstvo Lisa, zbog toga {to je ono bilo ili suvi{e jednostavno,ili tako sloèno da mu je njegova razgranatost sasvim izmicala. Jedino {to jezasigurno utvrdio bilo je da je Lis podeljen na mnogobrojna sela, ~iji je Erli biotipi~an primer. U izvesnom smislu, me|utim, nije moglo biti re~i o tipi~nimprimerima, po{to se Alvin uverio da svako selo nastoji da se {to je mogu}e vi{erazlikuje od svojih suseda. Sve ga je to veoma zbunjivalo.

Iako je bio sasvim mali i okupljao jedva hiljadu ìtelja, Erli je obilovaoiznena|enjima. Te{ko da je postojao ma i jedan jedini vid ìvota koji se nijerazlikovao od svog parnjaka u Diasparu. Ova podvajanja pruàla su se i do tako



temeljnih stvari kao {to je govor. Samo su se deca koristila glasovima prilikomnormalnog saobra}anja; odrasli te{ko da bi uop{te progovorili i posle izvesnogvremena. Alvinu je postalo jasno da to ~ine isklju~ivo iz ljubaznosti prema njemu.Bilo je to neobi~no, osuje}uje}e iskustvo obresti se usred velike mreè be{umnih inedoku~ivih re~i, ali Alvin se ubrzo navikao. înilo se iznena|uju}im {to jegovorni jezik uop{te opstao, budu}i da se vi{e nije nalazio ni u kakvoj upotrebi,

ali Alvin je tek kasnije ustanovio da su stanovnici Lisa veliki poklonici pevanja,odnosno svih oblika muzike. Bez ovog podstreka, sva je prilika da bi oni odavnopostali potpuno nemi.

Stalno su bili zauzeti ne~im, zaokupljeni zadacima ili problemima koji su Alvinu obi~no izgledali nepojmljivi. Kada mu je ipak polazilo za rukom da shvati{ta rade, predmet njihovog zanimanja ~inio mu se sasvim nepotrebnim. Najve}ideo prehrambenih proizvoda, na primer, rastao je na zemlji, a nije bivaosintetizovan u saglasnosti sa shemama izra|enim u dubokoj pro{losti. Kada je Alvin izrazio svoje ~u|enje, strpljivo mu je obja{njeno da ìtelji Lisa uìvaju da

gledaju kako stvari rastu, da vr{e sloène geneti~ke eksperimente, kao i dapronalaze sve tananije ukuse i slasti. Erli je bio ~uven po svom vo}u, ali kada je Alvin ku{ao nekoliko izabranih uzoraka, oni mu se nisu u~inili nimalo boljim odvo}a koje je mogao stvoriti u Diasparu samo pokretom malog prsta.

U prvi mah se upitao da li su stanovnici Lisa zaboravili, odnosno da li suikada posedovali sile i ma{ine koje je on drào sasvim obi~nim i na kojima setemeljio sam ìvot u Diasparu. Ubrzo je ustanovio da to nije tako. Oru|e i znanjesu postojali, ali su se koristili samo kada je to bilo od su{tinskog zna~aja.Najuo~ljiviji primer bio je vezan za prevozni sistem, ako se on uop{te mogao

udostojati tim imenom. Ljudi su kratke udaljenosti prevaljivali pe{ice, uìvaju}i utome. Ukoliko im se, pak, ùrilo, ili su morali da prebace manje terete, koristili suìvotinje koje su o~evidno bile uve`bane za ovu svrhu. Tovarnu marvupredstavljala su niska, {estonoga stvorenja, veoma poslu{na i sna`na, ali skromneinteligencije. Trka}e ìvotinje bile su sasvim razli~ite pasmine; normalno su i{le na~etiri noge, koriste}i svoje veoma mi{i}ave stra`nje udove samo kada su stvarnobrzo jurile. Mogle su uzdu` da prevale ~itav Lis za ciglih nekoliko ~asova, dok biputnici jahali na istaknutom sedi{tu koje je kai{evima bilo sapeto oko ìvotinjinogboka. Ni{ta na svetu ne bi moglo nagnati Alvina da preduzme tako riskantno jahanje, mada je ono predstavljalo veoma omiljen sport kod mla|eg sveta. Njihovi~istokrvni paripi predstavljali su aristokratiju ìvotinjskog carstva i bili su sasvimsvesni toga. Alvinu je ~esto dopiralo do uha hvalisavo }askanje, vo|eno prili~nobogatim re~nikom, o pro{lim i budu}im pobedama. Kada je poku{ao da im sepribliì i da se uklju~i u njihov razgovor, oni su se pretvarali da ga ne razumeju, aukoliko bi on navaljivao, odjahali bi od njega povre|enog dostojanstva.

Ove dve vrste ìvotinja bile su dovoljne za sve obi~ne potrebe i pruàle susvojim vlasnicima takva zadovoljstva kakva nije bilo u stanju da pruì nikakvomehani~ko sredstvo. Ali kada bi se javila potreba za veoma velikim brzinama ikada je trebalo prebaciti te{ke terete, na pozornicu bi stupale ma{ine koje su seupotrebljavale bez oklevanja.



Iako je ìvotinjsko carstvo Lisa priu{tilo Alvinu ~itav jedan svet novihzanimanja i iznena|enja, njega su ipak u najve}oj meri op~inile dve krajnje ta~kespektra ljudske populacije. Veoma mladi i veoma stari ìtelji bili su za njegapodjednako neobi~ni i podjednako zapanjuju}i. Najvreme{niji stanovnik Erlija tek{to je proìveo drugo stole}e i pred sobom je imao jo{ svega nekoliko godinaìvota. Kada on bude stigao u to doba, pade Alvinu na pamet, telo mu se gotovo

uop{te ne}e promeniti, dok je ovaj starac, koji pred sobom kao naknadu nijeimao ~itav niz budu}ih postojanja, ve} gotovo iscrpeo sve svoje fizi~ke snage.Kosa mu je bila sasvim seda, a lice mu je predstavljalo neverovatno prepletenumreù bora. Najve}i deo vremena provodio je sede}i na suncu ili se polako{etaju}i selom, izmenjuju}i be{umne pozdrave sa svakim koga bi sreo. Kako se Alvinu ~inilo, on je bio sasvim zadovoljan; ni{ta vi{e nije traìo od ìvota, niti ga je uzbu|ivala pomisao na skori kraj.

Bila je to filosofija koja se u toj meri razlikovala od one u Diasparu da je Alvin uop{te nije mogao pojmiti. Zbog ~ega bi se neko mirio sa smr}u kada ona

nije bila nu`na, kada vam je na raspolaganju stajao izbor da ìvite hiljadu godina,a onda da prostrujite kroz mnogo milenijuma da biste ponovo krenuli ispo~etka usvetu kome ste vi pomogli da se uobli~i? ^vrsto je odlu~io da razre{i ovu tajnu~im mu se bude ukazala prilika da je iskreno razmotri sa nekim. Bilo mu jeveoma te{ko da poveruje da se Lis opredelio za ovo po slobodnoj volji, znaju}ipri tom da postoji i druga mogu}nost.

Deo odgovora prona{ao je me|u decom, tim malim stvorenjima koja su muizgledala podjednako ~udna kao i ìvotinje u Lisu. Proveo je mnogo vremename|u njima, posmatraju}i ih kako se igraju; na kraju, ona su ga prihvatila kao

prijatelja. Ponekad mu se ~inilo da deca uop{te nisu ljudska, po{to su im pobude,logika, pa ~ak i jezik bili sasvim osobeni. Sa nevericom bi pogledao u odrasle ipitao se kako je mogu}e da su se oni razvili iz ovih izuzetnih bi}a koja kao da sunajve}i deo ìvota provodila u svom vlastitom, privatnom svetu.

Pa ipak, ~ak i onda kada su ga varala, budila su mu u srcu ose}anje kojemu je ranije bilo potpuno nepoznato. Kada bi - {to je bio prili~no redak izuzetak - briznula u pla~ zbog neke osuje}nosti ili o~ajanja, njihova mala poti{tenost ~inilamu se tragi~nijom od ôvekovog dugog povla~enja posle gubitka Galakti~kogCarstva. Ovo je bilo suvi{e veliko i daleko da bi ga dirnulo, dok je pla~ detetapoga|ao pravo u srce.

Alvin je upoznao ljubav u Diasparu, ali sada se sreo sa ne~im podjednakodragocenim, bez ~ega sama ljubav nije mogla dosti}i svoje najvi{e ispunjenje, ve} je uvek ostajala nepotpuna. Bila je to ne`nost. Dok je Alvin prou~avao Lis, ovaj je tako|e njega ispitivao i nije bio nezadovoljan onim {to je prona{ao. Proveo jeu Erliju tri dana, kada mu je Seranis predloìla da krene malo dalje i da obi|e idruge delove zemlje. On je smesta prihvatio predlog - pod uslovom da ne morada ja{e neku od seoskih trka~kih ìvotinja.

"Uveravam te", re~e Seranis, sa retkim prizvukom humora, "da ovdenikome ne pada ni na kraj pameti da izlaè opasnosti svoje dragocene konje.Po{to je ovo naro~iti slu~aj, pripremi}u prevoz koji }e ti znatno vi{e pristajati.Hilvar }e ti biti vodi~, ali, naravno, ti i dalje uìva{ punu slobodu kretanja."



Alvin se upitao da li je to sasvim istina. Pretpostavljao je da bi bilo izvesnihprimedbi ukoliko bi on poku{ao da se vrati na breùljak sa ~ijeg je vrha prvi putizbio u Lis. Ovo ga, me|utim, za sada nije mnogo zabrinjavalo, po{to jo{ nijeùrio sa povratkom u Diaspar; i ina~e je o tom problemu malo razmi{ljao, posleprvobitnog susreta sa Seranis. @ivot je ovde obilovao zanimljivostima i novinama,tako da je on jo{ bio zadovoljan njime.

Cenio je Seranisin postupak da mu ponudi svog sina kao vodi~a, mada suHilvaru nesumnjivo data pomna uputstva da vodi ra~una da ovaj ne{to ne zabrlja. Alvinu je bilo potrebno izvesno vreme da se navikne na Hilvara, iz razloga kojemu nije mogao ta~no objasniti, a da mu pri tom ne povredi ose}anja. Fizi~kosavr{enstvo predstavljalo je sveop{tu pojavu u Diasparu, {to je dovelo dopotpunog obezvre|enja pojedina~ne lepote; ljudi su je prime}ivali koliko i vazduhkoji su udisali. To, me|utim, nije bilo tako u Lisu, a najlaskaviji pridev koji semogao pripisati Hilvaru glasio je 'odbojan'. Prema Alvinovim merilima, on je biokrajnje ruàn i ovaj ga je kra}e vreme hotimice izbegavao. Ako je Hilvar toga i

bio svestan, ni~im to nije pokazao; nedugo potom, njegova uro|ena prijatnostsru{ila je sve prepreke koje su stajale me|u njima. Tek je trebalo da do|e vremekada }e se Alvin toliko navi}i na Hilvarov {iroki, izvijeni osmeh, na njegovu snagui blagost, da }e te{ko mo}i da poveruje da ga je nekada smatrao neprivla~nim;tada }e mu se ~initi da ga ne bi menjao ni za {ta na svetu.

Krenuli su iz Erlija odmah posle svitanja u malom vozilu koje je Hilvarnazvao hoverkraft i koje je naizgled radilo na istom principu kao i ma{ina kojomse Alvin dovezao iz Diaspara. Lebdelo je u vazduhu nekoliko centimetara iznad tlai mada nije bilo ni traga od nekih tra~nica, Hilvar mu je kazao da se kola mogu

kretati samo po unapred odre|enim putevima. Sva populaciona sredi{ta bila supovezana na ovaj na~in, ali za vreme ~itavog svog boravka u Lisu Alvin nije videou upotrebi nijedan drugi hoverkraft.

Hilvar je uloìo velike napore u organizovanje ove ekspedicije i o~igledno jeo~ekivao od nje isto tako mnogo kao i Alvin. Planirao je put, imaju}i na umusvoja vlastita interesovanja, po{to mu je prirodopis bio velika strast; nadao se da}e prona}i nove primerke iz sveta insekata u srazmerno nenaseljenim podru~jimaLisa koje }e posetiti. Nemeravao je da se otisnu na jug koliko god ih ma{inabude vozila, a da ostatak puta prevale pe{ice. Ne uvi|aju}i u tom trenutku {ta tozapravo zna~i, Alvin nije uputio nikakvu primedbu.

Na putu su imali i dru{tvo - Krifa, najspektakularnijeg od mnogih Hilvarovihljubimaca. Kada bi Krif mirovao, njegovih {est koprenastih krila leàlo bi pripijenouz telo, koje se presijavalo kroz njih kao èzlo opto~eno dragim kamenom.Ukoliko bi ga ne{to uznemirilo, prhnuo bi u vazduh lepetima punim preliva i uzprigu{en fijuk nevidljivih krila. Iako bi veliki insekt do{ao kada bi bio pozvan i,ponekad, slu{ao jednostavne naredbe, bio je gotovo sasvim bezuman. Pa ipak,posedovao je svoju odre|enu li~nost i zbog ne~ega je bio sumnji~av prema Alvinu~iji su povremeni poku{aji da stekne njegovo poverenje uvek okon~avali krahom.

Za Alvina je putovanje kroz Lis imalo izvesnu snoliku nestvarnost. Utihlapoput duha, ma{ina je klizila preko talasastih ravnica i vijugala kroz {ume, nikadane skre}u}i sa svog nevidljivog traga. Putovala je mo`da deset puta brè no {to bi



~ovek normalno kora~ao; retko se ina~e doga|alo da se nekom ìtelju Lisa vi{eùri od toga.

Pro{li su kroz mnoga sela, od kojih su neka bila ve}a od Erlija; ve}ina ih jebila podignuta na u osnovi sli~an na~in. Alvin je sa zanimanjem uo~avao tanane,ali va`ne razlike u odevanju, pa ~ak i fizi~kom izgledu koje bi se ispoljavale kadabi iz jedne zajednice pre{li u drugu. Civilizacija Lisa sastojala se iz vi{e stotina

razli~itih kultura, od kojih je svaka nekom posebnom nadareno{}u doprinosilacelini. Hoverkraft je bio dobro natovaren najpoznatijim proizvodom Erlija -malom, ùtom breskvom koju su sa zahvalno{}u primali svi kojima bi Hilvar daonekoliko komada. êsto se zaustavljao da porazgovara sa prijateljima i dapredstavi Alvina, koga je svaki put o~aravla jednostavna ljubaznost trenutnogprelaska na govorni jezik ~im bi se saznalo ko je on. To mora da im je biloprili~no naporno, ali koliko je on mogao prosuditi, oni su uvek odolevali isku{enjuda skliznu u telepatiju i nikada ga nisu isklju~ivali iz svojih razgovora.

Najduè su se zadràli u jednom malom selu, gotovo skrivenom u moru

visoke, zlatne trave, koja im se uzdizala visoko iznad glava, talasaju}i se nablagom povetarcu kao da je nadahnuta ìvotom. Dok su se kretali kroz nju,neprestano su ih sustizali valjaju}i talasi, kako su se nebrojene vlati skladnopovijale nad njima. To im je najpre malo smetalo, po{to se Alvinu javilonerazumno uverenje da se trava savija nadole da bi ga gledala, ali je ubrzo na{aoda neprekidno kretanje deluje prili~no ospokojavaju}e.

Nedugo potom, Alvinu je postalo jasno za{to su se ovde zaustavili. U malojgomili koja se namah sakupila jo{ pre no {to su kola uklizala u selo nalazila se istidljiva, tamnokosa devojka koju je Hilvar predstavio kao Niaru. Oni su o~evidno

bili veoma radosni {to se ponovo vide i Alvin im je pozavideo na njihovojneprikrivenoj sre}i pri ovom kratkom susretu. Hilvar je o~igledno dospeo uprocep izme|u du`nosti vodi~a i èlje da mu jedini sadrug bude Niara; Alvin ga jeubrzo izvukao iz neprilike, dav{i se u nekakvo istraìvanje za svoj gro{. Nije bilomnogo toga da se vidi u malom selu, ali on se ipak lepo proveo.

Kada su ponovo krenuli na put, pojavilo se ~itavo mno{tvo pitanja na koja je on od Hilvara hteo da potraì odgovor. Nije imao pojma kako izgleda ljubav utelepatskom dru{tvu, i posle kra}eg oklevanja izi{ao je na sredu sa tim. Hilvar jepredusretljivo pristao da mu objasni, iako je Alvin posumnjao da je prekinuoprijatelja u dugom i ne`nom mentalnom opra{tanju.

Izgledalo je da u Lisu sve ljubavi po~inju mentalnim kontaktom, a mogli suprote}i meseci, pa ~ak i godine, pre no {to se par stvarno sretne. Na ovaj na~in,smatrao je Hilvar, nije moglo do}i do pogre{nih utisaka niti obmana kod obestrane. Dvoje ljudi ~iji su umovi me|usobno bili otvoreni nisu mogli sakriti nikakvetajne. Ukoliko bi to neko poku{ao, drugi partner bi istog ~asa znao da je ne{topritajeno.

Samo veoma zreli i potpuno uravnoteèni umovi mogli su podneti ovokrajnje po{tenje; jedino je ljubav utemljena na potpunoj nesebi~nosti bila u stanjuda ga preìvi. Alvin je shvatio da je takva ljubav dublja i bogatija od svih za koje je njegov narod znao; ona je, u stvari, bila u toj meri savr{ena da on gotovo nijeverovao da se uop{te moè dogoditi.



Hilvar ga je uverio da ipak moè; kada ga je Alvin zamolio da budeodre|eniji, o~i su mu zaiskri~ile i on je utonuo u svoja sanjarenja. Postojale suneke stvari koje se nisu mogle saop{titi; one su se ili znale ili nisu. Alvin je tu`noshvatio da nikada ne}e biti sposoban za takvo me|usobno razumevanje koje suovi sre}ni ljudi postavili kao temlj vlastitih ìvota.

Kada je hoverkraft izi{ao iz savane, koja se okon~ala tako naglo kao da je

postojala neka granica preko koje trava nije smela da raste, pred njima se pojaviolanac niskih breùljaka bogato obraslih {umom. Hilvar je objasnio da je topredstraà, jedan od glavnih bedema koji ~uvaju Lis. Prave planine leàle su dalje,ali Alvinu su i ova mala brda bila o~aravaju}i prizor pun strahopo{tovanja.

Kola su se zaustavila u uskoj, zaklonjenoj dolini koju su i dalje napajalitoplota i svetlost zalaze}eg sunca. Hilvar je pogledao Alvina tako ~estitim o~ima,za koje se moglo zakleti da su sasvim li{ene bilo kakvog pritvorstva.

"Odavde }emo nastaviti pe{ice", re~e on veselo, po~ev{i da istovarujeopremu iz vozila. "Ne moèmo vi{e da se vozimo."

Alvin baci pogled na brda koja su ih okruìvala, a zatim na udobno sedi{teu kome je putovao.

"Zar ne postoji nikakav obilazni put?" upita, ne sa mnogo nade."Postoji", uzvrati Hilvar. "Ali mi ne}emo da obilazimo, ve} idemo na vrh,

{to je daleko zanimljivije. Podesi}u kola na automatsko upravljanje, tako da }e nas~ekati kada se budemo spustili sa druge strane."

Odlu~an da ne popusti bez borbe, Alvin je preduzeo poslednji korak."Uskoro }e se smra~iti", usprotivi se. "Ne}e nam po}i za rukom da

prevalimo taj put pre zalaska sunca."

"Ta~no", re~e Hilvar, razvrstavaju}i pakete i opremu neverovatnom brzinom."Prove{}emo no} na vrhu, a ujutro }emo zavr{iti putovanje."

Ovoga puta, Alvin je znao da je poraèn.Oprema koju su nosili izgledala je ogromna, ali iako je bila veoma zama{na,

prakti~no nije teìla ni{ta. Bila je zapakovana u kontejnere sa polarizatorimagravitacije koji su joj potirali teìnu, ostavljaju}i joj jedino inerciju. Sve dok bi sekretao u pravoj liniji, Alvin uop{te nije bio svestan da nosi neki teret. Baratatiovim kontejnerima zahtevalo je malo uve`bavanja, jer ukoliko bi poku{ao daiznenada promeni pravac kretanja, tovar koji je nosio najednom kao da je dobijao jogunastu li~nost, upiru}i se iz sve snage da ga zadrì na prvobitnom pravcu, svedok ne bi savladao njegov momenat inercije.

Kada je Hilvar pri~vrstio sve remenove i utvrdio da je i sve ostalo u redu,lagano su krenuli uz dolinu. Alvin se ~e`njivo osvrnuo prema hoverkraftu koji jekrenuo nazad po vlastitom tragu i nestao sa vidika; upitao se koliko }e ~asovaprote}i pre no {to ponovo bude mogao da se opusti u njegovoj udubnosti.

Me|utim, ispostavilo se da je penjanje veoma prijatno; blago sunce sijalo im je u le|a, a unaokolo su se raskriljavali stalno novi prizori. Postojala je delimi~noutrta staza koja je nestajala s vremena na vreme, mada je Hilvaru polazilo zarukom da je prati ~ak i onda kada joj Alvin nije mogao razabrati ni traga. Upitao je Hilvara kako je nastala ova staza; odgovoreno mu je da u ovim brdima imamnogo malih ìvotinja - od kojih su neke bile samotnjaci, dok su druge ìvele u



primitivnim zajednicama koje su odràvale mnoga svojstva ljudske civilizacije.Samo je mali broj otkrio, ili bio nau~en, da koristi oru|a i vatru. Alvinu se u~iniloda takva stvorenja mogu biti samo prijateljski naklonjena; on i Hilvar prihvatili suto kao izvesnu pouzdanost, budu}i da je proteklo mnogo vremena od kada sene{to na Zemlji odvaìlo da se suprotstavi nadmo}nosti ôveka.

Peli su se pola ~asa, kada je Alvin po prvi put razabrao prigu{en, odjekuju}i

àmor u vazduhu oko sebe. Nije mogao ustanoviti njegov izvor, jer je izgledalo dane dopire ni iz jednog odre|enog pravca. Nije prestajao, ve} je neprestanopotojao bu~niji kako se predeo {irio unaokolo. Rado bi upitao Hilvara {ta jeposredi, da nije morao da {tedi dah za znatno va`niju svrhu.

Alvin je bio besprekorno zdrav; u stvari, on uop{te nije upoznao bolesttokom celog svog ìvota. Ali fizi~ka kondicija, ma koliko ina~e bila va`na ineophodna, nije bila dovoljna za poduhvat koji je sada preduzimao. Imao je telo,ali nije raspolgao ume{no{}u. Hilvarovi laki, dugi koraci, talasi snage li{eni napora{to su ga uznosili uz svaki uspon, ispunjavlai su Alvina zavi{}u - i odlu~no{}u da

ne posustane sve dok uop{te bude u stanju da pokre}e noge. Znao je savr{enodobro da ga Hilvar proverava i nije mu to zamerio. Bila je to zdrava igra i on sesaìveo sa njome, iako mu se umor polako {irio nogama.

Hilvar se saàlio na njega kada su prevalili dve tre}ine uspona; nakratko supredahnuli, pruìv{i se na strminu koja je gledala prema zapadu, dok im je blagasun~eva svetlost napajala tela toplinom. Potmula grmljavina bila je sada veomasna`na; Alvin je zatraìo od Hilvara obja{njenje, ali ovaj je odbio da mu ga da. Ako bi mu sada kazao {ta ga ~eka na kraju nasipa, rekao mu je, izostalo bi svakoiznena|enje.

Sada su se kretali u pravcu sunca, ali, sre}om, zavr{ni deo uspona bio jeblag i lak. Drve}e koje je prekrivalo niè delove brda sada se proredilo, kao da sei ono umorilo od borbe sa silom teè; poslednjih nekoliko stotina metara tle jebilo obraslo niskom, krutom travom po kojoj je bilo vrlo prijatno kora~ati. Kadase vrh pojavio na vidiku, Hilvara je iznenada preplavila plima energije i on jeustr~ao uz strminu. Alvin je odlu~io da ne prihvati izazov; u stvari, nije imaonikakvih izgleda. Bio je sasvim zadovoljan da nastavi tromim korakom, a kadabude stigao Hilvara, da se sru~i pored njega u prijatnoj iscrpljenosti.

Tek kada je povratio dah, mogao je po~eti da se divi pogledu koji sepruào pod njim, ugledav{i najzad izvori{te neprestane grmljavine koja je sadaispunjavala vazduh. Tle se strmo obru{avalo nadole sa litice brda - tako strmo, ustvari, da se ubrzo pretvaralo u gotovo okomit greben. Odska~u}i daleko odpro~elja grebena pruàla se mo}na koprena vode, koja se povijeno sunovra}ivalakroz prostor da bi se rasprskavala o stene hiljadu stopa niè. Tu se gubila usvetlucavoj izmaglici kapljica, dok se iz dubine ogla{avala ona postojana, potmulagrmljavina koja se rastakala u {uplje odjeke s obe strane brda.

Najve}i deo vodopada sada se nalazio u senci, ali sun~eva svetlost, koja seslivala preko planina, i dalje je obasjavala donje predele, dodaju}i zavr{ni prisenak~arobnosti celom prizoru. Podrhtavaju}i u kratkove~noj lepoti, iz samog korenasunovrata uzdizala se poslednja duga na Zemlji.

Hilvar napravi duga~ku kretnju rukom, obujmiv{i ~itavo obzorje.



"Odavde", re~e on, povisiv{i glas da bi nadja~ao grmljavinu vodopada,"moè{ sagledati ceo Lis."

Alvin je imao razloga da mu veruje. Na sever su se pruàle nebrojene milje{uma, mestimi~no pro{arane ~istinama, poljima i vijugavim tokovima stotina reka.Zapreteno negde u ovoj ogromnoj panorami leàlo je selo Erli, ali nije bilonikakve svrhe traìti ga. Alvinu se u~inilo da vidi odsev jezera pored koga ga je

put doveo do ulaza u Lis, ali je ubrzo shvatio da ga je oko obmanulo. Jo{ daljena sever, {ume i ~istine gubile su se u {arenoj prostirci zelenila, izbrazdanoj tu itamo linijama brda. A iza nje, na samoj granici vidljivosti, planine koje suogra|ivale Lis od pustinje pruàle su se poput dalekih obla~nih masa.

Pogled je bio ne{to druga~iji u pravcu istoka i zapada, dok su na juguplanine izgledale udaljene svega nekoliko milja. Alvin ih je potpuno razgovetnovideo i postalo mu je jasno da su znatno vi{e od malog vrha na kome je stajao.Od njih ga je razdvajao predeo koji se ~inio znatno divljijim nego zemlja kroz kojusu upravo pro{li. Na neki neodredljiv na~in, izgledao je pust i prazan, kao da

ôvek tu nije ìveo toliko godina.Hilvar odgovori na Alvinovo neizre~eno pitanje."Nekada je i ovaj deo Lisa bio nastanjen", re~e. "Ne znam zbog ~ega je

napu{ten, a mo`da }emo ga jednog dana ponovo naseliti. Sada tamo ìve samoìvotinje."

Odista, nigde nije bilo ni traga od ljudskog ìvota: nijedna kr~evina iliukro}eno re~no korito koji bi govorili o ôvekovom prisustvu. Samo se na jednom mestu mogao primetiti znak da je on jednom tu ìveo: na udaljenosti odmnogo milja, samotne bele ru{evine {tr~ale su iznad kro{nji drve}a poput

slomljene ~eljusti. Svuda unaokolo dùngla je ponovo zadobila prevlast.Sunce je zahodilo za zapadne zidine Lisa. U trenu u kome se gubi dah,

daleke planine kao da su buknule zlatnim plamenom; a onda je zemlja nad kojomsu bdile utonula u senku i no} je pala.

"Trebalo je da ovo u~inimo ranije", re~e Hilvar, prakti~an kao i uvek, kada je po~eo da istovaruje opremu. "Kroz pet minuta sasvim }e se smra~iti... a izahladni}e."

Neobi~ni delovi ure|aja po~e{e da se slaù po travi. Iz tankog trono{capruàla se okomita {ipka sa kru{kolikim zadebljanjem na gornjem kraju. Hilvar ju je podizao dok mu nije do{la u visinu glave, a zatim dade mentalni signal koji Alvin nije mogao da uhvati. U istom ~asu, njihovo malo logori{te preplavila jesvetlost, a tama je ustupila. Kru{ka nije zra~ila samo svetlost ve} i toplotu, po{to je Alvin osetio blagu, umilnu jaru koja kao da mu je uranjala do samih kostiju.

Nose}i tronoàc u jednoj ruci, a prtljag u drugoj, Hilvar se po~eo spu{tatiniz obronak, dok je Alvin hitao za njim, nastoje}i na svaki na~in da ne izi|e izkruga svetlosti. Kona~no su se ulogorili u maloj uvali nekoliko stotina metaraispod litice brda, a zatim po~e{e da stavljaju u pogon ostatak opreme.

Najpre je do{la velika polukugla od nekog krutog i gotovo nevidljivogmaterijala koja ih je potpuno zakrilila, {tite}i ih od prohladnog povetarca koji je ume|uvremenu po~eo da piri uz strmine brda. Izgledalo je da kupolu generi{emala, pravougaona kutija koju je Hilvar stavio na zemlju, da bi potom sasvim



zaboravio na nju, ~ak u toj meri da ju je zatrpao drugim delovima opreme.Mo`da je ona tako|e projektovala udobne, poluprovidne leàjeve na koje se Alvinrado ispruìo. Bilo je to prvi put da vidi kao se name{taj materijalizuje u Lisu, gdemu se ~inilo da su zgrade uàsno prenatrpane stalnim poku}stvom koje je znatnobolje bilo bezbedno odloìti u Banke Se}anja.

Obrok koji je Hilvar proizveo iz jednog od svojih ure|aja tako|e je

predstavljao prvu, ~isto sinteti~ku hranu koju je Alvin okusio od dolaska u Lis.Postojalo je stalno strujanje vazduha, koji se usisavao kroz neki otvor gore nakupoli kako je pretvara~ materije zahvatao sirovine i pravio svoje svakodnevno~udo. Sve u svemu, Alvin je bio znatno sre}niji sa ~isto sinteti~kom hranom.Na~in na koji je ona druga spravljena ~inilo mu se uàsno nehigijenskim, a sapretvara~em materije bar ste uvek bili na~isto {ta jedete.

Prionuli su na ve~ernji obed, dok je no} oko njih postajala gu{}a, a zvezdepo~ele da se pomaljaju. Kada su zavr{ili, sa druge strane kruga svetlosti vladala jepotpuna tama, na ~ijoj je ivici Alvin razabrao kretnje nekih mra~nih obli~ja -

{umskih stvorenja koja su promolila nju{ke iz svojih skrovi{ta. S vremena navreme, primetio bi odsev kada bi ga blede o~i na ~as pogledale, ali ma koja da jeto bila ìvotinja, ona nije prilazila bliè, tako da je nije mogao prepoznati.

Bilo je veoma mirno i Alvin se osetio neizmerno spokojnim. Kratko vremeproveli su zavaljeni na leàjevima, razgovaraju}i o onome {to su videli, o tajni ukoju su obojica bili upleteni, kao i o mnogim vidovima po kojima se njihove dvekulture razlikuju. Hilvara je op~inila ~udesnost Vodova Ve~nosti koji su staviliDiaspar izvan doma{aja vremena i Alvin je veoma te{ko mogao da odgovori naneka njegova pitanja.

"Ono {to ne razumem", re~e Hilvar, "jeste kako su tvorici Diaspara moglibiti sigurni da nikada ne}e do}i do nekog kvara u vodovima pam}enja. Kaè{ dasu podaci koji odre|uju grad i sve njegove ìtelje uskladi{teni kao shemeelektri~nih naboja u kristalu. Dobro, kristali }e zauvek trajati, ali {ta je sa svimonim vodovima koji su povezani sa njima? Da li im se ikada dogodilo bilo kakavkvar?"

"Postavio sam Kedronu isto pitanje i on mi je kazao da su Banke Se}anjautrostru~ene. Svaka od njih u stanju je da odràva grad, a ako bi u njoj do{lo donekakve gre{ke, ostale dve bi je automatski ispravile. Jedino ako se dogodi istikvar u isto vreme u dve banke, proistekla bi ozbiljna {teta, ali izgledi za takone{to beskrajno su mali."

"A kako se odràva odnos izme|u shema uskladi{tenih u jedinicamapam}enja i trenutnog ustrojstva grada? Izme|u plana po sebi i stvari koje onopisuje?"

Alvin nije bio osobito upu}en u ove probleme. Znao je da se odgovorodnosi na tehnologiju koja je povezana sa manipulisanjem samog prostora, alikako se jedan atom moè ~vrsto fiksirati u poloàj odre|en podacimauskladi{tenim na nekom drugom mestu, to on naprosto nije umeo da objasni.

U iznenadnom nadahnu}u, on pokaza na neviljivu kupolu koja ih je {titilaod no}i.



"Kaì mi kako je ovaj krov iznad nas stvorila ta kutija na kojoj sedi{", upitaon, "pa }u ti objasniti na kom principu rade Vodovi Ve~nosti."

Hilvar se nasmeja."Mislim da je pore|enje po{teno. Mora}e{ da pita{ nekog od na{ih

stru~njaka za teoriju polja. Ja ti to svakako ne umem re}i." Alvina je ovaj odgovor nagnao na razmi{ljanje. U Lisu je, dakle, i dalje bilo

ljudi koji su se razumeli u rad ma{ina; tako ne{to nije se moglo re}i za Diaspar.Proveli su jo{ neko vreme u }askanju i razgovoru, kada Hilvar re~e:

"Umoran sam. [ta je s tobom? Tebi se ne spava?" Alvin protrlja svoje jo{ umorne noge."Naprotiv", priznade on, "ali nisam siguran da }u mo}i. Spavanje mi i dalje

izgleda kao prili~no ~udna navika.""Ono je znatno vi{e od navike", osmehnu se Hilvar. "ûo sam da je nekada

predstavjalo nu`nu potrebu svakog ljudskog stvora. Mi i dalje obi~avamo daspavamo bar jednom dnevno, makar samo nekoliko ~asova. Za to vreme telo se

osveì, ba{ kao i um. Zar u Diasparu niko nikada ne spava?""Samo u veoma retkim prilikama", re~e Alvin. "Jeserak, moj staratelj, u~inio

je to jednom ili dva puta, po{to je preduzeo neke vanredno sloène mentalnenapore. Dobro satkano telo ne bi trebalo da ose}a potrebu za takvim razdobljimapo~inka; mi smo ih se otaralil pre mnogo miliona godina."

Jo{ dok je izgovarao ove prili~no hvalisave re~i, vlastite kretnje su gaizneverile. Osetio je malaksalost kao nikada ranije u ìvotu; izgledalo je da mu sepruà od listova i bedara, da bi se potom rasprostrla po celom telu. Nije biloni~eg neprijatnog u ovom ose}aju - ~ak, naprotiv. Hilvar ga je posmatrao sa

veselim sme{kom, a Alvin je imao jo{ taman toliko snage da se upita ne ispobavali to njegov drug neku od svojih mentalnih mo}i na njemu. Ako je to i biloposredi, on nije imao ni{ta protiv.

Svetlost koja se slivala sa metalne kru{ke pritulila je svoj sjaj, ali toplota koju je zra~ila nije jenjavala. Pri poslednjem treptaju svetla, Alvinov pospani umregistrovao je jednu neobi~nu ~injenicu koju }e on morati da ispita sutra ujutro.

Hilvar je svukao svoju ode}u i Alvin je po prvi put primetio u kojoj se meridva ogranka ljudske rase me|usobno razlikuju. Neke od promena odnosile su sena puke nagla{enosti ili proporcije, ali druge, kao {to su spoljni polni organi iprisustvo zuba, noktiju i telesnih malja bile su znatno temeljnije. Ono {to ga je,me|utim, najve}ma za~udilo, bila je ~udna mala {upljina usred Hilvarovog trbuha.

Kada se, nekoliko dana kasnije, iznenada setio ove stvari, ona je uzrokovala~itavo mno{tvo obja{njavanja. Hilvar je morao utro{iti mnogo hiljada re~i inacrtati nekoliko diagrama, pre no {to mu je po{lo za rukom da svom prijatelju~estito objasni funkciju pupka.

No, upravo je to pomoglo da obojica prevale veliki korak napred urazumevanju osnova na kojima su po~ivale njihove kulture.

12.Bilo je gluvo doba kada se Alvin probudio. Ne{to ga je uznemirilo, nekakav

{u{anj koji mu je dopro do uma uprkos neprestanoj grmljavini vodopada.



Uspravio se u tami, netremice zure}i u skrivenu zemlju; zaustavio je dah,oslu{kuju}i potmulu tutnjavu vode i blaè, varavije zvuke no}nih stvorenja.

Ni{ta se nije videlo. Sjaj zvezda bio je preslab da obasja veliki predeo koji sepruào nekoliko stotina stopa ispod; samo je reckava linija tamnije no}i, koja jezaklanjala zvezde, ukazivala na planinski lanac sa ju`nog obzorja. U mraku poredsebe, Alvin je za~uo kako mu se prijatelj okrenuo i uspravio.

"[ta je?" oglasio se {apatom."îni mi se da sam ~uo nekakav {um.""Kakav {um?""Ne znam: mo`da je posredi bila samo uobrazilja."Vladala je ti{ina dok su dva para o~iju zurila u tajanstvenost no}i. A onda,

iznenada, Hilvar uhvati Alvina za mi{icu."Gledaj!" pro{aputa.Daleko na jugu sijala je usamljena ta~ka svetlosti, suvi{e nisko na nebu da bi

bila zvezda. Izgledala je ble{tavobela, sa ljubi~astim prelivom, i upravo dok su je

posmatrali, snaga je po~ela da joj raste, sve dok oko vi{e nije bilo u stanju da jeneposredno gleda. Tada se rasprsnula - {to je stvorilo utisak da je munja sevnulaispod ruba sveta. U magnovenju, planine i zemlja koju su okruàvale plameno suse ocrtale spram no}ne tame. îtavu ve~nost potom stigao je duh dalekeekspozije i u {umama ispod me|u stablima se podigao nenadani vetar. Sve jeubrzo utihnulo i jedna za drugom prigu{ene zvezde ponovo su se pomolile nanebu.

Drugi put u ìvotu Alvin je upoznao strah. On ovoga puta nije bio takoli~an i blizak kao u hali pokretnih puteva, kada je doneo odluku koja ga je dovela

u Lis. Mo`da je pre bilo posredi strahopo{tovanje nego sam strah; suo~io se sanepoznatim i kao da je ve} naslutio da se tamo negde iza planina nalazi ne{to sa~ime }e morati da se sretne.

"[ta je to bilo?" pro{aputao je otegnuto.Usledila je tako duga pauza, da je on ponovio pitanje."Poku{avam da ustanovim", re~e Hilvar i ponovo za}uta. Alvin je poga|ao

{ta mu prijatlej radi i nije ga prekidao u be{umnom istraìvanju.Kona~no, Hilvaru se ote blag uzdah razo~aranja. "Svi spavaju", re~e. "Nema

nikoga ko bi mi kazao. Moramo sa~ekati do jutra, osim ako ne probudim nekogod prijatelja. Ne bih voleo da to u~inim ako stvarno nije veoma va`no."

Alvin se upitao {ta li je za Hilvara stvar od stvarne va`nosti. Upravo je hteoda mu predloì, pomalo sarkasti~no, da ovo zavre|uje prekid ne~ijeg sna. Ali preno {to je izrekao misao, Hilvar je ponovo progovorio.

"Setio sam se", re~e on, sa prizvukom izvinjavanja. "Pro{lo je dugo vremenaod kada sam poslednji put bio ovde i nisam siguran da li me pam}enje ba{ dobrosluì. Ali ovo mora da je [almiran."

"[almiran! Zar on jo{ postoji?""Da; gotovo sam ga zaboravio. Seranis mi je jednom kazala da se utvr|enje

nalazi u ovim planinama. Naravno, ono je ve} mnogo vekova u ru{evinama, alimo`da neko jo{ ìvi tamo."



[almiran! Za decu dveju rasa, ~ije su se kultura i istorija tako razlikovale,ovo ime je odista imalo prizvuk ~arobnja{tva. U ~itavoj dugoj istoriji Zemlje nijebilo ve}eg epskog doga|aja od odbrane [almirana od osvaja~a koji su podjarmili~itavu Vaseljenu. Iako su se prave ~injenice sasvim izgubile u maglama koje sugusto obavijale Rana Vremena, predanja nikada nisu zaboravljena i traja}e koliko iljudski rod.

Hilvarov glas ponovo se za~u iz tame."Ljudi sa juga re}i }e nam vi{e o tome. Imam neke prijatelje tamo; pozva}u

ih ujutro." Alvin ga gotovo nije ~uo; zadubio se u vlastite misli, poku{avaju}i da se seti

onoga {to je ikada ~uo o [almiranu. Toga nije bilo mnogo; posle ogromnogvremena koje je pro{lo, niko vi{e nije mogao razgrani~iti istinu od predanja. Jedino je bilo sigurno da je {almiranska bitka zna~ila kraj ôvekovih osvajanja ipo~etak njegovog dugog pada.

Me|u onim planinama, pomisli Alvin, mo`da se nalazi re{enje svih

problema koji su ga zaokupljali toliko godina."Koliko }e nam biti potrebno da stignemo do utvr|enja?" upita on Hilvara."Nikada nisam bio tamo, ali sigurno je dalje nego {to sam nameravao da

odemo. Sumnjam da }e nam biti dovoljan samo jedan dan.""Moèmo li se posluìti hoverkraftom?""Ne; put vodi me|u planine, a nikakva kola tamo ne mogu da pro|u." Alvin je po~eo da se premi{lja. Bio je umoran, stopala su mu se izranjavila,

a mi{i}i na listovima jo{ su ga boleli od naprezanja na koje nije navikao. Sve jei{lo u prilog tome da celu stvar odloì za neki drugi put. Ali drugog puta moglo je

i ne biti.Pod prigu{enom svetlo{}u slaba{nih zvezda, od kojih je prili~an broj zgasnuo

od kada je [almiran podignut, Alvin se neko vreme nosio sa vlastitimnedoumicama, a onda je doneo odluku. Ni{ta se nije promenilo; planine sunastavile svoje prekinuto bdenje nad usnulom zemljom. Ali klju~ni obrt u istorijive} je minuo i ljudska rasa se kretala ka neobi~noj, novoj budu}nosti.

Alvin i Hilvar vi{e nisu spavali te no}i, ve} su pospremili logor u prvi cikzore. Brdo je bilo opto~eno rosom i Alvin je osetio divljenje prema iskri~avimdraguljima koji su povijali svaku travku i list 'Fisak' vla`ne trave o~arao ga je dok je kr~io put kroz nju, a kada je stigao do vrha brda i osvrnuo se unazad, video jeda se iza njega pruà staza poput tamne trake kroz ble{tavo tle.

Sunce se upravo podiglo iznad isto~nog zida Lisa, kada su stigli do ruba{ume. Ovde, Priroda je ponovo bila jedini gospodar. âk je i Hilvar izgledaopomalo izgubljen me|u dìnovskim stablima {to su zapre~avala svetlost sunca istvarala velike senke na podu dùngle. Sre}om, reka sa vodopada tekla je na juglinijom koja je bila odve} prava da bi sasvim bila prirodna i drè}i se njene obalemogli su izbe}i gu{}i {iprag. Hilvar je utro{io veliki deo vremena vode}i ra~una oKrifu, koji bi povremeno nestajao u dùngli ili mahnito jurio preko vode. âk je i Alvin, kome je i dalje sve izgledalo novo, ose}ao da ova {uma poseduje ~ari kojese nisu sretale u manjim, znatno kultivisanijim gajevima severnog Lisa. Malo jebilo sli~nog drve}a; ve}ina se nalazila u razli~itim stanjima devolucije, a neka su se



preobratila tokom vekova u svoje prvobitne, prirodne oblike. Prili~an broj stabalauop{te nije poticao sa Zemlje - a verovatno ni iz Sun~evog sistema. Bdiju}i poputstraàra nad manjim drve}em, uzdizale su se dìnovske sekvoje, visoke po tri ili~etiri stotine stopa. Nekada su nosile odli~je najstarijih stvari na Zemlji; i dalje subile malo vreme{nije od ôveka.

Reka se sada {irila; stalno se rastakala u mala jezera, po kojima su stajala

usidrena si}u{na ostrva. Bilo je mno{tvo insekata - blistavo obojenih stvorova kojisu se njihali tamo-amo iznad povr{ine vode. Uprkos Hilvarovoj naredbi, Krif je jednom pohitao da se pridruì svojim dalekim srodnicima. Istog trena nestao je uoblaku ble{tavih krila i do njih je dopro zvuk ljutitog zujanja. Trenutak potom,oblak se rasprsnuo i Krif se vratio preko vode, brzinom koja je gotovo izmicalavidu. Posle toga, drào se tih uz Hilvara i sli~ni izleti mu vi{e nisu padali napamet.

Predve~e su do njih doprli slu~ajni odsevi planina koje su se pruàle ispred.Reka koja im je bila veoma veran vodi~ sada je tromo proticala, kao da se i ona

pribliàvala kraju svog puta. Ali bilo je o~igledno da ne}e mo}i da stignu doplanina pre no}i; znatno pre zalaska sunca {uma je postala tako tamna da jedalje napredovanje bilo nemogu}e. Velika stabla leàla su sasvim u senci, a krozli{}e je {umeo hladan vetar. Alvin i Hilvar re{ili su da se ulogore pored jednegorostasne zimzelene sekvoje, ~ije su najvi{e grane i dalje plamtele sjajem sunca.

Kada je najzad skriveno sunce za{lo, svetlost se i dalje zadràla narazigranoj vodi. Dva istraìva~a - kakvima su sada sebe smatrali, i to nipo{to bezrazloga - otpo~inila su u sve gu{}oj tami, posmatraju}i reku i razmi{ljaju}i osvemu onome {to su videli. A onda je Alvin ponovo osetio kako ga obuzima

ose}aj prijatne dremljivosti koji je prvi put iskusio prethodne no}i i on se radosnoprepustio snu. Ovaj mo`da nije bio potreban u lagodnom ìvotu Diaspara, aliovde je bio veoma dobrodo{ao. U poslednjem trenutku pre no {to }e uroniti ustanje nesvesnosti, upitao se ko je poslednji pro{ao ovuda i pre koliko vremena.

Sunce je ve} stajalo visoko na nebu kada su izbili iz {ume i kona~no seobreli pred planinskim zidinama Lisa. Pred njima se tle strmo uznosilo uvis utalasima golih stena. Ovde se reka okon~avala na podjednako spektakularan na~inna koji je i nastajala, po{to se zemlja otvarala usred njenog toka i ona je bu~noponirala sa vidika. Alvin se upitao {ta se doga|a sa njom i kroz kakve podzemnepe}ine putuje pre no {to ponovo izi|e na svetlost dana. Mo`da izgubljeni okeaniZemlje jo{ postoje, duboko dole u ve~noj tami, i mo`da ova drevna reka i daljeose}a zov koji je mami ka moru.

Hilvar je za trenutak zastao da bi bacio pogled na vrtlog i veliku uvalu u tlu.Zatim pokaza na jedan procep u brdima.

"[almiran leì u ovom pravcu", re~e pouzdano. Alvin ga nije upitao kako tozna; pretpostavio je da je Hilverov um stupio u vezu sa nekim prijateljemudaljenim mnogo milja, tako da mu je be{umno dostavljen podatak koji mu je biopotreban.

Nisu utro{ili mnogo vremena na putu do procepa, a kada su pro{li kroznjega, na{li su se na neobi~noj zaravni sa blago zako{enim rubovima. Alvin vi{enije ose}ao umor, ba{ kao ni strah, ve} samo napeto i{~ekivanje i slutnju bliske



pustolovine. Nije imao pojma o tome {ta }e otkriti. Da ga je neko otkri}e ~ekalo,u to uop{te nije sumnjao.

Kada su se pribliìli vrhu, priroda zemlji{ta naglo se promenila. Donji deostrmine sastojao se od poroznih, vulkanskih stena, koje su mesti~no bile sabraneu velike gomile {ljake. Povr{ina se sada najednom pretvorila u ~vrsti, staklastipokrov, gladak i sklizak, kao da je kamenje najednom po~elo da se sliva niz

planinu u obliku rastopljene reke.Ivica zaravni nalazila se neposredno pred njima. Hilvar je stigao do nje prvi,

a nekoliko sekundi kasnije Alvin ga je pretekao i bez re~i se zaustavio. Odista sustajali na ivici, ali ne zaravni kao {to su o~ekivali, ve} dìnovske uvale, dubokepola, a {iroke tri milje. Pred njima se tle strmo obru{avalo nadole, lagano sezaravnjuju}i pri dnu doline, da bi potom ponovo po~elo da se uspinje, sve strmijei strmije, ka suprotnom rubu. U najnièm delu uvale nalazilo se kru`no jezero, ~ija je povr{ina neprestano podrhtavala, kao da su je remetili neprekidni talasi.

Iako je bilo obasjano punim sjajem sunca, ~itavo to veliko udubljenje

izgledalo je abonosno crno. Alvin i Hilvar nisu mogli ni da naslute od kakvog jematerijala sastavljen krater, ali on je bio crn poput stena sa nekog sveta kojinikad nije video sunca. To, me|utim, nije bilo sve; leè}i pod njihovim nogama iokruùju}i ceo krater, pruàla se be{avna metalna traka, {iroka oko sto stopa,nagrièna nebrojenim vekovima, ali bez i najmanjeg znaka r|e.

Kada su im se o~i privikle na avetinjski prizor, Alvin i Hilvar su razabrali dacrnilo uvale nije tako potpuno kao {to su mislili. Tu i tamo, tako varave da su ihsamo neposredno mogli videti, si}u{ne eksplozije svetlosti iskri~ile su naabonosnim zidovima. Javljale su se bez plana, nestaju}i ~im bi se pojavile, poput

odraza zvezda na uzburkanom moru."ûdesno", prozbori Alvin. "Ali {ta je to?""Izgleda kao nekakav reflektor.""Ali tako je crno!""To samo tako izgleda na{im o~ima, ne zaboravi. Mi ne znamo koja

zra~enja koriste.""Ali sigurno mora postojati jo{ ne{to! Gde je utvr|enje?"Hilvar pokaza na jezero."Dobro osmotri", re~e. Alvin pogleda kroz drhtavi krov jezera, poku{avaju}i da doku~i tajne koje je

ono krilo u svojim dubinama. Najpre nije mogao ni{ta da razabere; a onda, upli}aku blizu obale, opazio je jedva primetan preplet svetlosti i senke. Po{lo mu jeza rukom da sledi {aru ka sredi{tu jezera, sve dok dublja voda nije prikrila daljepojedinosti.

Tamno jezero progutalo je utvr|enje. Na njegovom dnu leàle su ru{evinenekada mo}nih zdanja koje je vreme pregazilo. Pa ipak, nisu sva potonula, po{to je na suprotnoj strani kratera Alvin uo~io gomile raznolikog kamenja i velikeblokove koji mora da su nekada sa~injavali deo masivnih zidova. Voda ih jezapljuskivala, ali jo{ nije dosegla dovoljno visoko da okon~a svoju pobedu.



"Krenu}emo oko jezera", re~e Hilvar, govore}i blago, kao da jeveli~anstvena pusto{ unela zebnju u njegovu du{u. "Mo`da }emo prona}i ne{to uonim ru{evinama."

Prvih nekoliko stotina metara zidovi kratera bili su tako strmi i glatki da jebilo te{ko stajati uspravno, ali uskoro su stigli do blaè strmine, gde su mogli lakoda kora~aju. Blizu obale jezera glatka abonosovina povr{ine bila je prekrivena

tankim slojem tla koji su vetrovi Lisa sigurno naneli ovde tokom vekova.êtvrt milje dalje, gorostasni kameni blokovi bili su naslagani jedan na

drugi, poput razbacanih igra~ki nekog deteta-dìna. Tu se jo{ mogao razaznatideo jednog masivnog zida; malo dalje, dva isklesana obeliska obeleàvala su ono{to je nekada bio mo}ni ulaz. Svuda su rasle mahovine i puzavice, kao i mala,zakr`ljala drveta. âk je i vetar bio pritajen.

I tako su Alvin i Hilvar do{li do ru{evina [almirana. Pred ovim zidinama,kao i pred energijama koje su stajale pod njihovim okriljem, sile koje su bile ustanju da raspr{e svetove u pra{inu palile su i harale, ali i bile do nogu potu~ene.

Jednom je ovo mirno nebo plamtelo u ognju istrgnutom iz srca sunaca, a planineLisa morale su podrhtavati poput ìvih bi}a, suo~ene sa besom svojih gospodara.

Niko nije nikada osvojio [almiran. Ali sada je utvr|enje, to nepobedivoutvr|enje, kona~no palo - osvojili su ga i uni{tili strpljivi pipci br{ljena, pokolenjacrva koja su naslepo rila i sve vi{i nivo jezera.

Zastra{eni njegovom veli~anstveno{}u, Alvin i Hilvar hodali su u ti{ini kakolosalnim razvalinama. Pre{li su u senku sru{enog zida i u{li u kanjon izme|udve procepljene kamene planine. Pred njima se pruàlo jezero i oni oseti{e kakoih tamna voda zapljuskuje po stopalima. Talasi}i, ne vi{i od nekoliko centimetara,

neprekidno su se razbijali o usku obalu.Hilvar je prvi progovorio, a u glasu mu se osetio prizvuk nesigurnosti, {to je

nagnalo Alvina da ga iznena|eno pogleda."Ne{to ovde ne razumem", re~e on polako. "Nema ni da{ka vetra, a talasi}i

se stalno podiù? Povr{ina vode morala bi biti potpuno glatka."Pre no {to je Alvinu pao na um neki odgovor, Hilvar se opruì na zemlju,

okrenu glavu na jednu stranu i uroni desno uho u vodu. Alvin se upita {tao~ekuje da }e otkriti u tako sme{nom poloàju; a onda mu je postalo jasno damu prijatelj oslu{kuje. Uz izvesnu odvratnost - po{to su zatamnjene vode izgledalekrajnje neprivla~no - on krenu Hilvarovim stopama.

Po~etni drhtaj od hladno}e trajao je samo jedan tren; kada je minuo, uspeo je da razabere, slabo ali razgovetno, postojano ritmi~ko kucanje. Bilo je to kao da je ~uo, daleko dole iz jezerskih dubina, otkucaje nekog dìnovskog srca.

Otresli su vodu iz kose i izmenjali nem pogled pun slutnje. Nijedan nijeèleo da izrekne zajedni~ku misao: jezero je bilo ìvo.

"Bi}e najbolje", re~e Hilvar najzad, "ako pretraìmo one ru{evine i drìmo sepodalje od jezera."

"Misli{ li da se ne{to nalazi dole?" upita Alvin, pokazav{i na zagonetnetalasi}e koji su mu se i dalje razbijali o stopala. "Da li bi moglo biti opasno?"



"Ni{ta {to poseduje um nije opasno", uzvrati Hilvar. (Da li je to sasvimta~no? pomisli Alvin. [ta je sa osvaja~ima?) "Ne mogu da otkrijem nikakve misliovde, ali ~ini mi se da nismo sami, to je veoma ~udno."

Lagano su krenuli natrag ka ru{evinama utvr|enja, obojica nose}i u umuzvuk onog postojanog, prigu{enog pulsiranja. Alvinu se ~inilo da se tajna gomilana tajnu i da se, bez obzira na uloène napore, sve vi{e i vi{e udaljuje od

poimanja istine za kojom je tragao.Izgledalo je da im ru{evine ni{ta novo ne}e otkriti, ali oni su ipak pa`ljivo

pregledali gomile raspadina i velike kamene gromade. Ovde mo`da leè grobovizakopanih ma{ina - ma{ina koje su tako davno obavile svoj posao. One bi sadabile beskorisne, pomisli Alvin, ako se Osvaja~i vrate. Za{to oni to nisu u~inili? Alito je bila nova u nizu tajni: on je ve} imao mnoge na vratu, tako da mu dodatneuop{te nisu bile potrebne.

Sasvim blizu jezera nai{li su na malu ~istinu me|u raspadinama. Bila jepokrivena korovom, koji se od uàsne toplote zacrneo i ugljenisao, tako da se

raspadao u pepeo kako su se Alvin i Hilvar pribliàvali, obavijaju}i im nogetankim slojem ugljene pra{ine. U sredini ~istine stajao je metalni tronoàc, ~vrstopribijen za tle, na kome se nalazio kru`ni kolut, nagnut u odnosu na osu, tako da je pokazivao prema jednoj ta~ki na pola puta ka nebu. Na prvi pogled se ~iniloda kolut ne obujmljuje ni{ta; a onda, kada je pa`ljivije pogledao, Alvin je opazioda je ispunjen tananom izmaglicom, koja je izmicila oku, titraju}i na samoj granicividljivog spektra. Bio je to sjaj energije; uop{te vi{e nije sumnjao da je ovajmehanizam izazvao eksploziju svetlosti koja ih je namamila u [almiran.

Nisu se odvaìli da bliè pri|u, ve} su posmatrali ma{inu sa bezbedne

udaljenosti. Nalaze se na pravom tragu, pomisli Alvin; sada je jedino preostalo daotkriju ko je, ili {ta, postavio ovaj ure|aj ovde i kakva bi mogla biti njegova svrha.Nagnuti kolut - jasno se nalazio upravljen ka svemiru. Da li je blesak koji su videlipredstavljao mo`da neku vrstu signala? Ova pomisao sadràla je posledice odkojih je zastajao dah.

"Alvine", re~e iznenada Hilvar, mirnim ali ùrnim glasom, "Imamoposetioce."

Alvin se okrenu na petama i na|e se pred jednim trouglom o~iju bezkapaka. Takav mu je bar bio prvi utisak; a onda je iza o~iju koje su pomnogledale razabrao konture male, ali sloène ma{ine. Lebdela je u vazduhu nekolikostopa iznad tla i nije li~ila ni na jednog robota koga je on ranije video.

Kada je prvobitno iznena|enje minulo, osetio se potpunim gospodaremsituacije. îtavog ìvota izdavao je nare|enja ma{inama, a ~injenica da mu je ovaizgledala nepoznata nije bila ni od kakve va`nosti. Imao je prilike da se susretne jedva sa nekoliko postotaka od ukupnog broja robota u Diasparu, koji su gaopskrbljivali dnevnim potrebama.

"Ume{ li da govori{?" upita Alvin.Vladala je ti{ina."Da li neko upravlja tobom?"I dalje ti{ina."Odlazi, pri|i, digni se, spusti se."



Nijedna od uobi~ajenih misli za kontrolu nije izazvala nikakvu posledicu.Ma{ina je oholo ostala nepomi~na. Ovo je ukazivalo na dve mogu}nosti. Ili je bilaveoma neinteligentna da bi ga razumela, ili, pak, odve} inteligentna, sa vlastitommo}i izbora i voljom. Ako je ovo poslednje bilo ta~no, morao je da je prihvatikao sebi ravnu. No, ~ak ju je i tako mogao potceniti, premda time ne bi navukaognev na sebe, po{to roboti uglavnom nisu patili od ta{tine.

Hilvar nije mogao obuzvati smeh zbog Alvinove o~igledne osuje}enosti.Upravo je zaustio da predloì da on preuzme na sebe deo posao okokomuniciranja, kada mu re~i zamre{e na usnama. Ti{inu [almirana naru{io je jedan zlokoban zvuk u ~ije poreklo nije moglo biti nikakve sumnje: ùboravobu}kanje veoma velikog tela koje izranja iz vode.

Po drugi put od kako je napustio Diaspar Alvin je poèleo da se nalazi kodku}e. A onda mu je palo na pamet da se malodu{not ne slaè sa duhompustolovine i on po~e da kora~a polako ali odlu~no ka jezeru.

Stvor koji je izranjao iz tamne vode izgledao je kao ~udovi{na parodija,

satkana u ìvoj materiji, robota koji ih je i dalje podvrgavao svom nemommotrenju. Isti jednakostrani~an raspored o~iju nije mogao predstavljati pukupodudarnost; ~ak je i sklop pipaka, zajedno sa malim bo~nim udovima, bioprili~no verno odraèn. No, sli~nost je tu prestajala. Robot nije posedovao -po{to mu o~igledno nije bila potrebna - resu tananih, paperjastih izra{taja koji suudarali po vodi postojanim ritmom, ~ekinjave mnogostruke udove na kojima jestvor nosio sebe po suvom, ili ventilacione ulaze, ukoliko su to bili, koji su sada}udljivo brektali u razre|enom vazduhu.

Najve}i deo tela ostao je u vodi; samo se prvih deset stopa pomolilo u

onome {to je o~evidno predstavljalo strani elemenat. îtava ìvotinja dostizala jeduìnu od pedesetak stopa, a ~ak i neko ko uop{te ne bi bio upu}en u biologijushvatio bi da ovde ne{to uop{te nije bilo u redu. Gra|a stvorenja ostavljala jeutisak krajnje improvizacije i odsustva svakog planiranja, kao da su mu deloviproizvedeni bez prethodnog promi{ljanja, a potom skleptani zbrda zdola kada sepojavila potreba.

Bez obzira na veli~inu stvora i na njihovo prvobitno podozrenje, Alvin iHilvar vi{e nisu ose}ali ni najmanju nelagodnost kada su jednom podrobnoosmotrili ìtelja jezera. @ivotinja je ispoljavala zabavnu nespretnost, tako da je bilonemogu}e prihvatiti je kao ozbiljnu pretnju, ~ak i da je bilo nekog razloga da seposumnja u njene r|ave namere. Ljudska rasa odavno je prevazi{la uàsedetinjstva pred ne~im ~iji je izgled bio stran. Taj strah nije mogao opstati posleprvog kontakta sa prijateljski nastrojenim vanzemaljskim rasama.

"Ja }u se pozabaviti ovim", re~e Hilvar tiho. "Imam iskustva u radu saìvotinjama."

"Ali to nije ìvotinja", uzvrati mu Alvin {apatom. "Siguran sam da jeinteligentan stvor i da njemu pripada ovaj robot."

"Mo`da on pripada robotu. U svakom slu~aju, mentalno ustrojstvo mora damu je vrlo ~udno. Jo{ ne mogu da otkrijem nikakav trag misli. Hej! [ta se tozbiva?"



ûdovi{te se nije pokrenulo iz svog poluuspravljenog poloàja na rubu vode,u kome je izgledalo da se odràva uz prili~ne napore. Ali u sredi{tu trougla o~ijukao da je po~ela da se obrazuje poluprovidna membrana - koja je pulsirala,kucala i najednom po~ela da oda{ilje ~ujne zvuke. Bila je to niskoferekventna,zvonka tutnjava koja nije uobli~avala nikakvu razumnu poruku, mada je biloo~igledno da stvorenje poku{ava da im se obrati.

Izgledalo im je mu~no da posmatraju ovaj o~ajni~ki poku{aj uspostavljanjakontakta. Nekoliko minuta bi}e se uzalud naprezalo; a onda, iznenada, kao da jeshvatilo da gre{i. Pulsiraju}a membrana suzila je svoj obim, a zvuci koje jeoda{iljala povisili su se za nekoliko oktava, sve dok nisu u{li u podru~jenormalnog govora. Po~ele su da se oblikuju razumljive re~i, mada su se i daljeme{ale sa nerazgovetnim deonicama. înilo se kao da se stvorenje prise}a nekogre~nika koga je nau~ilo veoma davno, ali ve} dugo vremena nije imalo prilike dase koristi njime.

Hilvar je poku{ao da mu pomogne.

"Sada te razumemo", re~e on, govore}i polako i razgovetno. "Da li timoèmo pomo}i? Videli smo svetlost koju si proizveo. Ona nas je dovela ovamoiz Lisa."

Pri re~i 'Lis' stvorenje se zgr~ilo kao da se prisetilo nekog gorkograzo~aranja.

"Lis", ponovi ono; nije izgovorilo ba{ najbolje slovo 's', tako da je re~zazvu~ala kao 'Lid'. "Uvek iz Lisa. Niko drugi ne dolazi. Mi zovemo Velike, ali onine ~uju."

"Ko su Veliki?" upita Alvin, nagnuv{i se radoznalo unapred. Tanani izra{taji

koji nisu prestajali da se mi~u za ~as mahnu{e u pravcu neba."Veliki", re~e ono. "Sa planeta ve~nog dana. Oni }e do}i. Gospodar nam je

obe}ao."Stvari posle ovoga nisu izgledale ni za dlaku jasnije. Pre no {to je Alvin

stigao da nastavi svoja unakrsna ispitivanja, Hilvar se ponovo ume{ao. Njegovapitanja zvu~ala su tako strpljivo i blagonaklono, ali u isto vreme i tako ume{nopostavljena, da je Alvin odlu~io da ga ne prekida, bez obzira na radoznalost kojaga je kopkala. Nije voleo da prizna da ga Hilvar nadma{a u inteligenciji, ali ovdenije bilo sumnje da se njegova ume{nost u postupanju sa ìvotinjama proteè ~akdo ovog fantasti~nog stvora. [tavi{e, izgledalo je da mu on odgvora. Izraàvanjemu je postajalo sve razgovetnije, kako je razgovor odmicao, a namesto po~etnegrubosti koja se pruàla ~ak do neuljudnosti, sada je promi{ljeno uzvra}ao, pa je~ak po~eo da i sam dobrovoljno pruà neka obave{tenja.

Alvin je sasvim izgubio predstavu o vremenu dok je Hilvar sklapao deli}eneverovatne pri~e. Nisu bili u stanju da otkriju celu istinu; veliki delovi ostali supodlo`ni pretpostavkama i preispitivanjima. Kako je stvorenje sve pristalijeodgovaralo na Hilvarova pitanja, njegov izgled po~eo je da se menja. Ponovo jezaronilo u jezero, a ~ekinjasti udovi na kojima se dràlo kao da su se stopili saostalim delom tela. A onda se zbila jo{ neobi~nija promena; tri velika oka laganosu se zaklopila, saèla se u ta~ku i potpuno nestala. Izgledalo je kao da je bi}e zasada videlo sve {to èli, tako da mu o~i vi{e nisu bile potrebne.



Druga, tananija preina~enja smenjivala su se jedno za drugim, da bi nakraju iznad povr{ine vode ostala samo vibriraju}a dijafragma posredstvom koje jestvorenje govorilo. Sada je bilo izvesno da }e se i ona rasto~iti u prvobitnubezobli~nu masu protoplazme, kada vi{e ne bude bila potrebna.

Alvin je te{ko mogao da poveruje da inteligencija moè postojati u takonestalnom obliku - ali njegovo najve}e iznena|enje tek je imalo da usledi. Iako je

bilo o~evidno da stvor nije zemaljskog porekla, pro{lo je izvesno vreme pre no{to je ~ak i Hilvar, bez obzira na veliko znanje koje je posedovao iz biologije,shvatio sa kakvim tipom organizma se susreo. To nije bio samo jedan entitet; utoku ~itavog razgovora, ono se stalno pozivalo na sebe u mnoìni, kao 'mi'. Ustvari, posredi je bila ~itava kolonija me|usobno nezavisnih stvorenja, koju suustrojile i kojom su upravljale nepoznate sile.

@ivotinje koje su izdaleka odgovarale ovom tipu - meduze, na primer - nekada su bujale u drevnim okeanima Zemlje. Neke od njih dostizale su ogromnuveli~inu, vuku}i svoja prozra~na tela i {ume pipaka punih àoka po ~itavih

pedeset ili sto metara kroz vodu. Ali ni u jednoj od njih nije zaiskri~io ni najmanjitra~ak inteligencije, koji bi bio vi{i od mo}i reagovanja na jednostavne nadraàje.

Nasuprot tome, ovde je postojala inteligencija, ali inteligencija koja je bila uopadanju, koja se degenerisala. Alvin nikada ne}e zaboraviti ovaj nezemni susret,dok je Hilvar postepeno doku~ivao pri~u Gospodara, a proteinski polip se rvao sanepoznatim re~ima, dok je tamno jezero zapljuskivalo zidine [almirana, a trookirobot ih posmatrao o~ima koje nikada nisu treptale.

13.

Gospodar je do{ao na Zemlju u jeku haosa Prelaznih Vekova, kad seGalakti~ko Carstvo raspadalo, ali komunikacione linije me|u zvezdama jo{ nisubile sasvim prekinute. Bio je ljudskog porekla, ali mu se prebivali{te nalazilo naplaneti koja je kruìla oko jednog od sedam Sunaca. Kao jo{ mlad, bio jeprinu|en da se otisne sa svog mati~nog sveta, a se}anja na njega proganjalo ga je ceo ìvot. Za ovo izgnanstvo optuìvao je osvetoljubive neprijatelje, ali bila je~injenica da je patio od neizle~ive bolesti koja je, izgleda, napadala samo homosapiensa me|u svim inteligentnim rasama Vaseljene. Ta bolest bila je religijskamanija.

Tokom ranih razdoblja svoje istorije, ~ove~anstvo je iznedrilo beskrajan nizproroka, vidovnjaka, mesija i jevan|elista koji su uveravali sami sebe i svojesledbenike da su samo njima obznanjene tajne Vaseljene. Nekima od njih po{lo jeza rukom da zasnuju religije koje su opstale mnogo pokolenja i imale uticaja namilijarde ljudi; druge su bile zaboravljene jo{ pre no {to su izumrle.

Uspon nauke, koja je jednoli~nom pravilno{}u pobijala kosmologije prorokai stvarala ~uda sa kojima se oni nisu mogli ogledati, kona~no je uni{tila sve tevere. Ona, me|utim, nije uni{tila zastra{enost, poniznost i strahopo{tovanje kojesu ose}ala sva razumna bi}a, poku{avaju}i da doku~e veli~anstvenu Vaseljenu, ~ijisu bili sastavni deo. Umesto toga, poljuljala je i najzad zatrla nebrojene religije, odkojih je svaka tvrdila sa neverovatnom nadmeno{}u da je jedina riznica istine, ada su milioni njenih takmaca i prete~a pogre{ni.



Pa ipak, iako vi{e nisu posedovali pravu mo} kada je ~ove~anstvo jednomdoseglo elementarni nivo civilizacije, tokom svih potonjih vekova nastavili su dani~u zasebni kultovi i ma kako fanstati~ne bile vere koje su propovedali, uvek suuspevali da zadobiju pristalice. S osobitom snagom bujali su u razdobljimapometnji i nereda, tako da nije iznena|uju}e {to su Prelazni Vekovi videli pravipreporod iracionalnosti. Kada bi stvarnost po~ela da ih ti{ti, ljudi bi potraìli utehu

u mitovima.Iako je Gospodar bio izgnan sa svog sveta, on ga ipak nije napustio praznih

{aka. Sedam Sunaca predstavljalo je sredi{te galakti~ke mo}i i nauke, a on je jama~no imao uticajne prijatelje. Otisnuo se na svoju hedìru u malom, ali brzombrodu, koji je uìvao glas jednog od najboljih koji su ikada napravljeni. Sa sobom je u izganstvo poneo jo{ jednu poslednju re~ galakti~ke nauke - robota koji jeupravo gledao u Alvina i Hilvara.

Niko nikada nije do kraja upoznao sve ume{nosti i funkcije te ma{ine. Uizvesnoj meri, zapravo, ona je postala Gospodarev alter ego; bez nje bi religija

Velikih po svoj prirodi propala posle Gospodareve smrti. Zajedno su tumaralime|u zvezdanim oblacima, slede}i krivudavi trag koji ih je napokon doveo,svakako ne slu~ajno, na svet sa koga su poticali Gospodarevi preci.

îtave biblioteke bile su napisane u ovoj sagi, da bi svako od ovih delapotom nadahnulo mno{tvo komentara, sve dok se, po lan~anoj reakciji, izvornicinisu izgubili pod planinama tuma~enja i obja{njenja. Gospodar se zaustavio namnogim svetovima i stekao sledbenike me|u mnogim rasama. On je nesumnjivomorao da ima neizmerno jaku li~nost, kada mu je po{lo za rukom da podjednakonadahne ljudska i ne-ljudska bi}a; tako|e je sigurno da je religija tako velikih

zahvata sadràla mnogo tananog i otmenog. Gospodar je verovatno bionajuspe{niji - a ujedno i poslednji mesija ljudskog roda. Nijedan njegov prethodniknije imao toliko poklonika, niti su se njihova u~enja pruàla po tako ogromnimrazmerama prostora i vremena.

Alvin i Hilvar, me|utim, nisu bili u stanju da iole pouzdano doku~e o ~emusu govorila ta u~enja. Veliki polip o~ajni~ki je davao sve od sebe da im to saop{ti,ali ve}ina re~i koje je koristio bila je bez ikakvog zna~enja; osim toga, on jepokazivao sklonost da ponavlja re~enice ili cele govore, i to brzim mehani~kimizlaganjem, tako da ga je bilo veoma te{ko pratiti. Hilvar je ubrzo poku{ao daodvrati razgovor sa ovih besmislenih teolo{kih bezizlazja, da bi se usredsredio na~injenice koje su se mogle smatrati pouzdanim.

Gospodar i ~eta njegovih najvernijih sledbenika stigli su na Zemlju u vremekada gradovi jo{ nisu bili nestali i kada je Luka Diaspar jo{ bila otvorena premazvezdama. Mora da su prispeli u brodovima raznih vrsta; polipi su se, na primer,nalazili u letelicama ispunjenim morskom vodom koja je bila njihova prirodnasredina. Nije bilo izvesno da li je ovaj pokret dobro primljen na Zemlji; u svakomslu~aju, on se nije suo~io sa nasilnim otporom i kona~no, posle dugog lutanja,na{ao je poslednje pribeì{te u {umama i planinama Lisa.

Pri kraju svog dugog ìvota, Gospodareve misli jo{ jednom su se upravile kapostojbini iz koje je izgnan, i on je zatraìo od prijatelja da ga iznesu na otvorenokako bi mogao da posmatra zvezde. êkao je, dok mu je snaga venula, do



vrhunca Sedam Sunaca, a kada mu se kraj pribliìo, obznanio je mnogo stvarikoje }e nadahnuti ~itave biblioteke tuma~enja u potonjim vremenima. Neprestano je govorio o 'Velikima', koji su oti{li iz ovog sveta prostora i materije, ali i koji }ese jednoga dana jama~no vratiti; ostavio je u amanet svojim sledbenicima daostanu i da ih pozdrave kada do|u. To su mu bile poslednje razumne re~i. Posletoga, vi{e nije bio svestan svoje okoline, ali je pred sam izdisaj izrekao jednu

re~enicu, koja se provla~ila kroz potonje vekove, zaokupljaju}i umove svih koji su je ~uli: Divno je posmatrati obojene senke na planetama ve~ne svetlosti. Onda jeumro.

Posle Gospodareve smrti, mnogi sledbenici su ga izneverili, ali ostali sunastavili njegovo u~enje, koje su postepeno razradili kroz stole}a. U po~etku suverovali da }e se Veliki, ma ko oni bili, uskoro vratiti, ali ova nada je kopnila saprotokom vremena. Pri~a je tu postajala veoma zbrkana, kao da su se istina ipredanje nerazmrsivo prepleli. Alvin je imao tek nejasnu sliku o pokolenjimafanatika, koji ~ekaju da se u nekom nepoznatom trenutku budu}nosti zbije jedan

veliki doga|aj ~ija im je su{tina potpuno izmicala.Veliki se nikada nisu vratili. Snaga pokreta lagano je jenjavala kako su je

smrt i razo~aranje osipali od njegovih zagovornika. Najpre su podlegli kratkove~niljudski sledbenici, a vrhunska ironija ogledala se u ~injenici da je poslednjipristalica u~enja jednog proroka-~oveka bilo bi}e koje se krajnje razlikovalo odljudi.

Veliki polip ostao je poslednji Gospodarev sledbenik iz jednog jednostavnograzloga. Bio je besmrtan. Milijarde pojedina~nih }elija iz kojih je njegovo telo bilosazdano neumitno su umirale, ali pre no {to bi se to dogodilo, one bi se

samoreprodukovale. U dugim razmacima, ~udovi{te bi se raspr{ilo u nebrojenezasebne }elije, koje bi postale samostalne i umnoàvale se deobom ukoliko jesredina bila pogodna. U toku te faze polip nije postojao kao samosvetan, razumnientitet, {to je Alvina neodoljivo podsetilo na na~in na koji ìtelji Diaspara provodesvoje miruju}e milenijume u gradskim Bankama Se}anja.

U dati ~as, neka tajanstvena biolo{ka sila ponovo bi sabrala sve razdvojenesastavne delove i polip bi zapo~eo nov ciklus bivstvovanja. Vratila bi mu se svest ion bi se setio svih ranijih ìvota, premda ~esto nesavr{eno, budu}i da su raznenezgode ponekad o{te}ivale }elije sa krhkim shemama pam}enja.

Mo`da nijedan drugi oblik ìvota ne bi mogao ostati tako dugo dosledan jednoj veri, koja je ina~e bila zaboravljena pre milijardu godina. U izvesnomsmislu, veliki polip bio je bespomo}na `rtva svoje bilo{ke prirode. Besmrtnost munije dopu{tala da se menja, ve} samo da ve~no ponavlja isti, nepromenljivi sklop.

U kasnijim vremenima, religija Velikih poistove}ena je sa oboàvanjemSedam Sunaca. Po{to su Veliki uporno odbijali da se pojave, preduzeti supoku{aji da se po{alje signal ka njihovom dalekom prebivali{tu. Veoma davno,ovo signaliziranje pretvorilo se u besmislen ritual, koji su sada upra`njavali jednaìvotinja {to je zaboravila kako se u~i i jedan robot koji nikada nije umeo dazaboravlja.

Kada je neizmerno stari glas zamro u utihlom vazduhu, Alvin je osetio kakoga preplavljuje plima saàljenja. Neprili~na privrènost, odanost koja se dràla



svog jalovog puta dok su sunca i planete nastajali i nestajali - nikada ne bipoverovao u tu pri~u da sve nije video vlastitim o~ima. Kao nikada ranije, rastuìoga je obim njegovog neznanja. Si}u{an deo pro{losti za tren je bio osvetljen, alisada je sve ponovo prekrila tama.

Istorija Vaseljene sastojala se iz mno{tva ovakvih nepovezanih niti i niko nijemogao re}i koja je od njih va`na, a koja bezna~ajna. Fantasti~no predanje o

Gospodaru i Velikima izgledalo je kao jedna od bezbrojnih legendi koje su nekakopreìvele iz civilizacija Ranih Vremena. Me|utim, postojanje ogromnog polipa irobota koji je nemo posmatrao nije dopu{talo Alvinu da celu stvar shvati kaopri~u satkanu od samoobmane postavljene na temelj ludila.

Upitao se kakva je veza izme|u ova dva entiteta koja su, uprkos tome {tosu se razlikovala na sve mogu}e na~ine, ipak ostala nerazdvojni sadruzi tokomtoliko dugo vremena? Ne{to mu je govorilo da je robot znatno va`niji ~lansimbioze. On je bio Gospodarev poverenik i sigurno zna sve njegove tajne.

Alvin je bacio pogled na zagonetnu ma{inu, koja ga je i dalje netremice

posmatrala. Zbog ~ega ne govori? Kakve li se misli motaju njenim sloènim imo`da iz osnove druga~ijim umom? Dodu{e, ako je bila sazdana da sluìGospodaru, njen um onda nije toliko druga~iji, tako da bi trebalo da odgovara nanare|enja ljudi.

Dok je razmi{ljao o tajnama u koje je nesumnjivo upu}ena ova upornonema ma{ina, Alvin je iskusio tako veliku radoznalost, da se ona na krajupretvorila u ùdnju. Izgledalo je nepo{teno da se ovakvo znanje tra}i i krije odsveta; tu mora da leè ~udesa koja po obimu mora da nadma{uju i skladi{taCentralnog Kompjutera u Diasparu.

"Zbog ~ega tvoj robot ne}e da razgovara sa nama?" upita on polipa, kada je Hilvar za trenutak ostao bez pitanja. Odgovor koji je dobio gotovo je o~ekivao.

"Gospodar nije èleo da on razgovara sa bilo kojim drugim glasom izuzevnjegovim, a njegov glas je sada zamro."

"Ali on }e poslu{ati tebe?""Da; Gospodar nam je to omogu}io. Mi moèmo da vidimo kroz njegove

o~i, ma gde on i{ao. On bdije nad ma{inama koje ~uvaju ovo jezero i odràvaju~isto}u vode. Dodu{e, prikladnije je nazvati ga na{im saradnikom nego slugom."

Alvin po~e razmi{ljati o ovome {to je ~uo. Jedna pomisao, jo{ neodre|ena ipoluoblikovana, po~ela je da mu se za~inje u umu. Mo`da je bila nadahnutapukom ùdnjom za znanjem i mo}i; kada se kasnije prise}ao tog trenutka, nijebio na~isto kojim se pobudama upravljao. Mo`da su bile sasvim sebi~ne, ali suipak sadràle i tra~ak saàljenja. Ukoliko bi to bio u stanju, rado bi okon~ao ovaj jalov tok doga|aja i oslobodio ova stvorenja njihove fantasti~ne sudbine. Nije biosiguran {ta se moglo preduzeti u vezi sa polipom, ali je mo`da bilo izvodljivoizle~iti robotovu bolest i u isto vreme domo}i se njegovih neprocenjivih,zapretenih se}anja.

"Da li si siguran", upita on polako, obra}aju}i se polipu, premda su re~i bileupu}ene robotu, "da odista ostvaruje{ Gospodareve èlje ostaju}i na ovom mestu?On je hteo da se svet upozna sa njegovim u~enjem, ali ono se izgubilo dok si se



ti skrivao ovde u [almiranu. Mi smo sasvim slu~ajno nabasali na tebe, a sigurnoima jo{ mnogo drugih koji bi voleli da ~uju u~enje o Velikima."

Hilvar mu uputi o{tar pogled, o~evidno ne razabiru}i njegov naum. Polip jeizgledao uzbu|en, a postojani otkucaji njegovih disajnih organa kao da su izgubiliritam nekoliko sekundi. A onda uzvrati, glasom koji nije sasvim drào podkontrolom: "Mnogo godina smo raspravljali o tom problemu. Na àlost, ne

moèmo napustiti [almiran, tako da svet mora do}i ovamo, ma koliko to dugotrajalo."

"Imam ne{to bolje na umu", re~e Alvin nestrpljivo. "Ta~no je da ti mora{ostati ovde u jezeru, ali ne vidim razlog zbog ~ega tvoj sadrug ne bi po{ao sanama. Moèmo se vratiti kad god on to poèli ili kada tebi bude potreban.Mnoge stvari su se promenile od kada je gospodar umro, stvari koje bi trebalo dazna{, ali koje nikada ne}e{ razumeti ako ostane{ ovde."

Robot se nije micao, ali u agoniji neodlu~nosti polip je potpuno zaronioispod povr{ine jezera i zadrào se tamo nekoliko minuta. Mo`da je za to vreme

vodio be{umu raspravu sa svojim sadrugom; vi{e puta je zapo~injao da izranja, aonda bi se predomislio i ponovo uronio. Hilvar je iskoristio ovu priliku da izmenjanekoliko re~i sa Alvinom.

"Voleo bih da znam {ta namerava{", re~e on blago, polu{aljivim,poluozbiljnim glasom. "Ili mo`da ni ti sam ne zna{."

"Sigurno je", uzvrati Alvin, "i tebi ào ovih jadnih stvorenja. Zar ti se ne ~inida bi bilo plemenito izbaviti ih?"

"îni mi se, ali te ve} dovoljno poznajem da sam sasvim siguran kako~ovekoljublje nije jedno od tvojih izrazitijih ose}anja. Sigurno ima{ na umu ne{to

drugo." Alvin se skru{eno osmehnu. âk i ako mu Hilvar nije ~itao misli - a nije

imao razloga da posumnja u to - jama~no mu je ~itao karakter."Tvoji sunarodnici imaju zadivljuju}e mentalne mo}i", uzvrati on,

poku{avaju}i da skrene razgovor sa opasnog terena. "Mislim da }e oni na~inna~ina da pomognu robotu, ako ve} ne ìvotinji." Govorio je veoma prigu{eno,kako bi to ostalo samo izme|u njih dvojice. Mo`da je ova mera opreza bilabeskorisna, ali ako je robot i uhvatio njihov razgovor, to ni~im nije pokazao.

Sre}om, pre no {to je Hilvar stigao da nastavi ispitivanje, polip jo{ jednomizroni iz jezera. U toku poslednjih nekoliko minuta veli~ina mu se prili~nosmanjila, a pokreti su mu postali nesre|eniji. Pred Alvinovim o~ima, jedan komadsloènog, prozra~nog tela odvalio se od glavne mase i raspao u mno{tvo manjihgrumenova koji su se brzo razilazili. Stvorenje je po~elo da se rasta~e u njihovompisustvu.

Kada je ponovo progovorilo, glas mu je bio varav i te{ko razumljiv."Slede}i ciklus po~inje", prokrklja ono svojevrsnim rop~u}im {apatom.

"Nismo o~ekivali tako brzo... samo nekoliko minuta preostalo... podraàj odve}veliki... ne moèmo izdràti jo{ dugo..."

Alvin i Hilvar zurili su u stvorenje sa uàsnutom op~injeno{}u. Iako jeproces kome su prisustvovali bio prirodan, nije bilo nimalo prijatno posmatratirazumno stvorenje u samrtnom ropcu. Tako|e ih je proèo mra~ni ose}aj krivice;



on je bio nerazuman, po{to }e postati sasvim bespredmetan kada polip budezapo~eo novi ciklus; me|utim, ti{tala ih je pomisao da odgovornost za ovajprerani preobraàj, koji je usledio kao posledica neuobi~ajenog napora iuzbu|enja, pada isklju~ivo na njihovo prisustvo.

Alvin je shvatio da mora brzo delati ili }e sigurno propustiti priliku - mo`daza nekoliko godina, a mo`da i za mnogo stole}a.

"[ta si odlu~io?" upita Alvin ùrno. "Ide li robot sa nama?"Usledila je agonijska pauza, dok je polip poku{avao da nagna svoje telo

koje se raspadalo da se pokori njegovoj volji. Govorna dijafragma je podrhtavala,ali nikakav ~ujan zvuk nije dolazio od nje. A onda, kao u o~ajni~kom gestuopra{tanja, ono mlitavo mahnu svojim tananim izra{tajima, pa ih pusti da padnunatrag u vodu, gde se oni odmah raspr{i{e i po~e{e da se razilaze po jezeru. Ceopreobraàj bio je gotov samo za nekoliko minuta. Od stvorenja nije preostaonijedan deli} koji bi u pre~niku bio ve}i od nekoliko centimetara. Voda je bilapuna si}u{nih, zelenkastih grumenova, koji su izgledali kao da poseduju vlastiti

ìvot i pokretljivost i koji su brzo nestajali po prostranstvu jezera.Talasanje na povr{ini vode sada se sasvim primirilo; Alvin je znao da vi{e

nema postojanih otkucaja koji su se ogla{avali iz dubine. Jezero je ponovo bilomrtvo - ili se bar tako ~inilo. Ali bio je to varljiv utisak; jednoga dana, nepoznatesile koje nikada nisu propu{tale da izvr{e svoju du`nost u pro{losti ponovo }e seustrojiti - i polip }e jo{ jednom biti ro|en. Bila je to neobi~na i ~udesna pojava,pa ipak, da li mnogo neobi~nija od ustrojenja ljudskog tela, koje i samopredstavlja ogromnu koloniju zasebnih, ìvih }elija?

Alvin nije imao mnogo vremena za ova razmi{ljanja. Morio ga je ose}aj

pogre{ke, premda uop{te nije jasno postavio cilj ka kome je teìo. Izvanrednaprilika je propu{tena i mo`da se nikada vi{e ne}e ponoviti. Tu`no je gledao preko jezera; trebalo je da pro|e izvesno vreme pre no {to mu je um registrovaoporuku koju mu je Hilvar tiho izgovorio u uho.

"Alvine", re~e mu prijatelj blago, "mislim da si ostvario svoj naum."Brzo se okrenuo na petama. Robot, koji je do sada uzdràno lebdeo na

izvesnoj udaljenosti, ne prilaze}i im bliè od dvadeset stopa, pokrenuo se u ti{ini izauzeo poloàj metar iznad Alvinove glave. Njegove nepomi~ne o~i, sa {irokimuglom vi|enja, nisu otkrivale na {ta mu je upravljena pa`nja. Mo`da je pogledomobuhvatao ~itavu hemisferu oko sebe sa podjednakom jasno}om, ali Alvin uop{tenije sumnjao da je sada upravo on predmet njegovog zanimanja.

êkao je na mladi}ev slede}i potez. U izvesnoj meri bar, sada se nalaziopod Alvinovom kontrolom. Mogao ga je pratiti do Lisa, pa ~ak i do Diaspara -osim ako se ne predomisli. Od tog ~asa, Alvin je bio njegov probni gospodar.

14.Putovanje natrag u Erli trajalo je gotovo tri dana, poglavito zato {to se

Alvinu, zbog njegovih li~nih razloga, nije osobito ùrilo. Fizikalno istraìvanje Lisapodre|eno je jednom znatno va`nijem i uzbudljivijem projektu; polako jeuspostavljao kontakt sa neobi~nom, opsednutom inteligencijom, koja mu je sadapostala pratilac.



Podozrevao je na robot poku{ava da ga iskoristi za svoje ciljeve, {to bipredstavljalo izvesnu pesni~ku pravdu. Nije mogao biti na~isto s tim kakve su mupobude, po{to je i dalje tvrdoglavo odbijao da zapodene razgovor sa njim. Iznekog posebnog razloga - mo`da iz straha da bi se time otkrilo odve} mnogonjegovih tajni - Gospodar je jama~no postavio veoma delatne zapreke vodovimaza govor, tako da su svi Alvinovi poku{aji da ih oslobodi ostali bezuspe{ni. âk su

zakazala i posredna ispitivanja tipa: "Ako ni{ta ne odgovori{, pretpostavi}u da tozna~i slaganje"; robot je bio odve} inteligentan da bi podlegao tako jednostavnimvarkama.

U drugim pogledima, me|utim, pokazao se znatno predusretljiviji. Izvr{avaobi svako nare|enje koje ga ne bi nagonilo da govori ili da otkriva podatke. Alvin je ubrzo ustanovio da moè da ga kontroli{e samo mislima, ba{ kao {to jeupravljao i robotima u Diasparu. Bio je to veliki korak napred, a nedugo potomstvorenje - te{ko da ga je mogao i dalje dràti za puku ma{inu - jo{ malo jepopustilo i dozvolilo mu da vidi posredstvom njegovih o~iju. Kako se ~inilo, nije

imalo ni{ta protiv ovih pasivnih oblika saobra}anja, ali je predupre|ivalo svanastojanja da se uspostavi blià prisnost.

Hilvarovo postojanje potpuno je prenebregavalo; uop{te nije izvr{avalonjegove naredbe, a um mu je ostao nepristupa~an za sva njegova ispitivanja. Ovo je u po~etku pomalo razo~aralo Alvina, koji se nadao da }e mu Hilvarove velikementalne mo}i omogu}iti da silom otvori ovu riznicu skrivenih se}anja. Tek posleizvesnog vremena uo~io je prednosti posedovanja sluge koji se ne pokoravani~ijim drugim naredbama na celom svetu.

^lan pohoda koji se èstoko uzjogunio protiv robota bio je Krif. Mo`da je

uobrazio da je sada dobio takmaca, ili je mo`da, prema op{tem na~elu, ose}aoodbojnost prema svemu {to je letelo, a nije imalo krila. Kada niko ne biposmatrao, on je u vi{e navrata neposredno nasrnuo na robota, koji ga je jo{ vi{erasrdio time {to uop{te nije obra}ao pa`nju na njegove napade. Hilvaru jekona~no po{lo za rukom da ga primiri i prilikom povratka hoverkraftom izgledalo je da se pomirio sa okolnostima. Robot i insekt pratili su vozilo koje je be{umnoklizilo kroz {ume i polja - drè}i se strane na kojoj im se nalazio gospodar ipretvaraju}i se da uop{te ne prime}uju takmaca.

Seranis ih je ve} o~ekivala kada su kola ulebdela u Erli. Alvinu je palo naum kako je nemogu}e iznenaditi ovaj narod. Njihovi povezani umovi omogu}avalisu im da budu upu}eni u sve {to im se zbiva u zemlji. Upitao se kako su primiliizve{taj o njegovoj pustolovini u [almiranu, o kojoj su u Lisu sigurno ve} svi znali.

Seranis je izgledala zabrinuta i nesigurnija nego ikada ranije i Alvin se setiizbora koji ga je ~ekao. U mno{tvu uzbu|enja iz proteklih nekoliko dana on ga jesasvim smetnuo s uma; nije èleo da tra}i snagu na razmi{ljanje o problemimakoji su pripadali budu}nosti. Ali ta budu}nost je sada stigla; morao je odlu~iti ukome }e od dva sveta nastaviti da ìvi.

Seranisin glas zvu~ao je bri`no kada je po~ela da govori i Alvinu seiznenada javio utisak da su pali u vodu planovi koje je Lis pripremao za njega.[ta li se samo dogodilo u toku njegovog odsustva? Da li su izaslanici oti{li uDiaspar i posegli u Kedronov um - i da li su mo`da zakazali da izvr{e naloèno?



"Alvine", po~e Seranis, "ima mnogo stvari koje ti ranije nisam kazala, ali sakojima se sada mora{ upoznati da bi razumeo ono {to }emo preduzeti.

Upu}en si u jedan od razloga razdvojenosti na{ih dveju rasa. Strah odOsvaja~a, ta tamna senka u srcima svih ljudskih bi}a, odvratio je tvoj narod odsveta i zapreo ga u njegove vlastite snove. Ovde, u Lisu, taj strah nije bio takoveliki, iako je na nas pao teret zavr{nog napada. Imali smo ja~i razlog za delanje,

i ono {to smo u~inili, u~inili smo otvorenih o~iju.Veoma davno, Alvine, ljudi su se dali u traganje za besmrtno{}u i kona~no

su je ostvarili. Oni su, me|utim, zaboravili da je iz sveta, iz koga je izgnana smrt,tako|e izgnan ìvot. Mo} da se ìvot produì nesagledivo dugo zadovoljavaju}a jeza pojedinca, ali rasi donosi stagnaciju. Pre mnogo vremena mi smo `rtvovalibesmrtnost, ali Diaspar jo{ ide za la`nim snom. Zbog toga su se na{i putevirazi{li, i zato se oni vi{e nikada ne smeju ukrstiti."

Iako je ove re~i gotovo o~ekivao, njihova zlokobnost zbog tog predose}anjanije izgledala ni{ta manja. Pa ipak, Alvin je odbio da se pomiri sa krahom svih

svojih planova, koje je ve} po~eo da razra|uje, i samo je jednim delom svestinastavio da slu{a Seranis. Primao je i razumeo sve njene re~i, ali ostatkom umaponovo je i{ao putem koji je vodio u Diaspar, poku{avaju}i da doku~i sveprepreke koje bi mu mogle biti postavljene.

Seranisina nesre}nost bila je o~evidna. Glas joj je postao mole}iv dok jegovorila i Alvin je znao da se ne obra}a samo njemu, ve} i svom sinu. Sigurno jeuvi|ala da su se u danima koje su proveli zajedno me|u njima razvili razumevanjei naklonost. Hilvar je pomno posmatrao majku kako govori, a Alvinu se u~iniloda mu pogled ne odraàva samo obzir, ve} i ne mali trag prekora.

"Ne èlimo da te prisilimo da u~ini{ ni{ta protiv svoje volje, ali sigurnoshvata{ {ta bi to zna~ilo kada bi se na{a dva naroda ponovo srela. Izme|u na{e iva{e kulture zjapi ponor ve}i od svih koji su ikada razdvajali Zemlju od njenihdrevnih kolonija. Promisli o ovome, Alvine. Ti i Hilvar ste sada pribli`no vr{njaci,ali i on i ja }emo biti ve} vekovima mrtvi kada ti i dalje bude{ mlad. A ovo je tekprvi u beskrajnom nizu tvojih ìvota."

U prostoriji je bilo veoma tiho, ~ak tako tiho da je Alvin mogao ~utineobi~ne, àlosne krike nepoznatih ìvotinja sa polja oko sela. A onda onprozbori, gotovo {apatom: "[ta èlite da uradim?"

"Nadali smo se da }emo ti mo}i pruìti izbor izme|u toga da ostane{ ovde ida se vrati{ u Diaspar, ali sada to vi{e nije mogu}e. Po nas se dogodilo odve}mnogo va`nih stvari da bismo odluku prepustili tebi. âk i za ovo kratko vremekoje si proveo me|u nama, tvoj uticaj bio je veoma uznemiravaju}i. Ne, neprebacujem ti ni{ta; ube|ena sam da ni{ta nisi hotimice u~inio. Ali mislim da }ebiti najbolje ako stvorenja koja si sreo u [almiranu prepusti{ njihovoj sudibni.

[to se, pak, Diaspara ti~e..." Seranis ljutito odmahnu rukom... "Odve}mnogo ljudi zna kuda si oti{ao; nismo stigli na vreme. Znatno je, me|utim,ozbiljnija ~injenica da je ~ovek koji ti je pomogao da otkrije{ Lis nestao bez traga;ni va{e Ve}e ni na{i agenti ne mogu da ga prona|u, tako da on ostaje mogu}aopasnost po na{u bezbednost. Mo`da te iznena|uje {to ti sve ovo govorim, alitime nimalo ne ugroàvam vlastitu sigurnost. Bojim se da sada imamo samo jedan



izbor; moramo te vratiti u Diaspar sa la`nim ustrojstvom se}anja. Ona supripremljena veoma bri`ljivo, tako da kada se bude{ vratio ku}i, ni{ta ne}e{ znatio nama. Verova}e{ da si pro{ao kroz neku maglovitu i opasnu pustolovinu umra~nim podzemnim pe}inama, gde se krov stalno ru{io iza tebe, a preìveo sisamo zahvaljuju}i tome {to si jeo bljutavo korenje i pio sa izvora na koje sislu~ajno nabasao. Kroz sve budu}e ìvote smatra}e{ da je to istina i svi }e

prihvatiti tvoju pri~u. Ne}e biti nikakve tajne koja bi mamila potonje istraìva~e;misli}e da znaju sve {to se moè saznati o Lisu."

Seranis je zastala i pogledala Alvina bri`nim o~ima. "Veoma nam je ào {to je ovo neophodno i molimo te da nam oprosti{ dok nas se jo{ se}a{. Mo`da sene slaè{ sa na{om odlukom, ali mi znamo mnoge stvari u koje ti nisi upu}en. Usvakom slu~aju, ne}e{ imati na {ta da se poàli{, po{to }e{ verovati da si otkriosve {to se moglo prona}i."

Alvin se zapitao da li je to istina. Nije bio ube|en da }e se ikada uklopiti ukolote~inu ìvota u Diasparu, ~ak i ako poveruje da ni{ta vredno ne postoji izvan

njegovih zidina. Uostalom, on nije ni imao nameru da proverava ovu stvar."Kada èlite da me podvrgnete tom... postupku?" upita Alvin."Odmah. Mi smo spremni. Otvori mi tvoj um, kao {to si to u~inio ranije, i

ni~ega ne}e{ biti svestan dok se ponovo ne obre{ u Diasparu." Alvin je za trenutak }utao, a onda re~e tiho: "Voleo bih da se oprostim sa

Hilvarom."Seranis klimnu."Shvatam. Ostavi}u te ovde nakratko i vrati}u se kada bude{ spreman."

Krenula je ka stepenicama koje su vodile nadole u unutra{njost ku}e, ostavljaju}i

ga samog na krovu.Proteklo je izvesno vreme pre no {to se Alvin obratio prijatelju; bio je

veoma tuàn, ali i neumoljivo odlu~an da ne dopusti krah svih svojih nada. Bacio je jo{ jedan pogled prema selu gde je prona{ao merilo sre}e i koje mo`da vi{enikada ne}e videti, ukoliko oni koji stoje iza Seranis ostvare svoj naum.Hoverkraft je i dalje stajao ispod jednog razgranatog drveta, dok je strpljivi robotlebdeo u vazduhu iznad njega. Nekoliko mali{ana se okupilo da ispita ovogneobi~nog prido{licu, ali niko od starijih nije pokazivao ni najmanje zanimanje.

"Hilvare", re~e Alvin naglo, "veoma mi je ào zbog ovoga.""I meni", odgovori Hilvar, glasom koji je odavao uzburkana ose}anja.

"Nadao sam se da }e{ mo}i da ostane{ ovde.""Misli{ li da je u redu ono {to Seranis èli da preduzme?""Ne okrivljuj moju majku. Ona samo izvr{ava ono {to joj se naloì", uzvrati

Hilvar. Iako mu nije odgovorio na pitanje, Alvin nije imao srca da mu ga ponovopostavi. Nije bilo po{teno izlagati takvoj ku{nji njegovu prijateljsku privrènost.

"Reci mi ne{to drugo", upita ga Alvin. "Kako me tvoji sunarodnici moguzaustaviti, ako poku{am da pobegnem sa neokrnjenim se}anjem?"

"To bi bilo lako. Ako proba{ da beì{, preuzeli bismo kontrolu nad tvojimumom i nagnali te da se vrati{."

Alvin je o~ekivao ovakav odgovor i on ga nije obeshrabrio. @eleo je damoè da ima poverenja u Hilvara, koga je o~igledno poga|alo njihovo



predstoje}e razdvajanje, ali nije se odvaìo da izloì opanosti svoje planove.Veoma pa`ljivo, ispituju}i svaku pojedinost, proverio je jedini put koji ga jemogao vratiti u Diaspar pod uslovima koje je on izabrao.

Postojao je samo jedan rizik sa kojim se morao suo~iti i od koga se ni nakoji na~in nije mogao za{titi. Ako Seranis prekr{i dato obe}anje i u|e u njegovum, sve bri`ljive pripreme koje je preduzeo pa{}e u vodu.

Pruìo je ruku Hilvaru, koji je ~vrsto steè, ali nije bio u stanju da izusti nire~i.

"Hajdemo dole kod Seranis", re~e Alvin. "Voleo bih da vidim neke ljude uselu pre no {to odem."

Hilvar je nemo krenuo za njim u utihlu sveìnu ku}e, a zatim kroz predvorjei prsten obojenog stakla koji je okruìvao zdanje. Seranis ga je sa~ekala tamo, samirnim i odlu~nim izrazom lica. Znala je da Alvin poku{ava da prikrije ne{to odnje, i ponovo je razmislila o merama predostro`nosti koje je preduzela. Kao {to bi~ovek koga o~ekuju veliki napori zategao prethodno svoje mi{i}e, ona je proverila

sve vrste prinuda kojima }e mo`da morati da pribegne."Jesi li spreman, Alvine?" upita ga."Potpuno", uzvrati Alvin sa izvesnim prizvukom koji je nagna da ga

podozrivo pogleda."Onda }e biti najbolje da odagna{ sve misli iz uma, kao {to si ranije u~inio.

Posle toga, ni{ta vi{e ne}e{ ose}ati ni znati, sve dok se ponovo ne na|e{ uDiasparu."

Alvin se okrenuo prema Hilvaru i kazao mu hitrim {apatom koji nije doprodo Seranis: "Do vi|enja. Hilvare. Ne brini, vrati}u se." Onda je ponovo pogledao

Seranis."Ne zameram vam zbog ovoga {to preduzimate", re~e. "Vi jama~no verujete

da je to najbolje, ali mislim da niste u pravu. Diaspar i Lis ne treba ve~no daostanu razdvojeni; jednog dana }e mo`da o~ajni~ki biti potrebni jedan drugom.Zbog toga se vra}am ku}i sa svim onim {to sam saznao... i ne verujem da memoète spre~iti u tome."

Nije vi{e oklevao, i to je bilo dobro. Seranis se nije pomerila, ali on jeosetio kako mu telo izmi~e kontroli. Snaga koja je potiskivala njegovu vlastituvolju bila je ve}a nego {to je o~ekivao i on u trenu shvati da mnogi skriveniumovi sigurno pomaù Seranis. Bespomo}no je po~eo da kora~a natrag u ku}u iu ~asu uàsa pomisli da mu je plan pao u vodu.

A onda sevnu blesak ~elika i kristala i metalne ruke brzo se obavi{e okonjega. Telo mu se borilo protiv njih, {to je on znao da }e se dogoditi, ali otpor jebio uzaludan. Izgubio je tle pod sobom i u magnovenju je opazio Hilvara,okamenjenog od iznena|enja, sa tupavim osmehom na usnama.

Robot ga je nosio desetak stopa iznad zemlje, znatno brè nego {to je~ovek bio u stanju da tr~i. Seranisi je bio potreban samo trenutak da prozrenjegovo lukavstvo i Alvinovog opiranja nestade kada ona prestade da gakontroli{e. Ali jo{ nije bila poraèna; usledilo je ono ~ega se Alvin pribojavao i onse upro iz sve snage da mu se suprotstavi.



U svesti su najednom po~ela da mu se bore dva razdvojena bi}a, od kojih je jedno stalo da moli robota da ga spusti dole. Pravi Alvin je bez daha i{~ekivao,pruàju}i tek neznatan otpor silama protiv kojih je znao da nema nikakvihizgleda. Bilo je to kockanje; nije se moglo unapred predvideti da li }e njegovnepouzdani pomaga~ izvr{iti nare|enja sloèna poput onih koja mu je dao. Nipod kakvim okolnostima, kazao je robotu, ne sme se pokoriti nekoj njegovoj

budu}oj komandi sve dok se ne na|e na sigurnom u Diasparu. Takva su bilanare|enja. Ukoliko ih se robot bude pridràvao, Alvinova sudbina nalazi}e seizvan upliva ljudi.

Ne oklevaju}i ni trena, ma{ina je hitala putem koji joj je on bri`ljivo zacrtao.Deo njega i dalje je ljutito zahtevao da bude spu{ten, ali ve} mu je bilo jasno da je spasen. I Seranisi je to postalo jasno istog ~asa, po{to su sile u njegovommozgu obustavile me|usobni rat. Ponovo je stekao spokojstvo, kao i mnogovremena ranije jedan drugi pustolov, kada je, privezan za katarku svog broda, ~uokako pesma Sirena zamire u daljini, preko mora tamnog poput vina.

15. Alvin se nije smirio sve dok se ponovo nije obreo u hali sa pokretnim

putevima. I dalje je postojala opasnost da ìtelji Lisa mogu zaustaviti, ili ~akpoterati unatrag vozilo u kome je putovao, {to bi ga bespomo}no vratilo napo~etnu ta~ku. Ali povratak je predstavljao samo jednoli~no ponavljanje odlaska;~etrdeset minuta po{to je krenuo iz Lisa stigao je do Groba Jarlana Zeja.

Tu su ga ~ekali slu`benici Ve}a, odeveni u propisne crne ode`de koje nisuobla~ili ve} stole}ima. Alvina nije iznenadilo, ali ga je malo uznemirilo prisustvo

ovog odbora za do~ek. Do sada je ve} prevalio toliko prepreka, da je jednamanje ili vi{e bilo sasvim svejedno. Domogao se velikog znanja od kada je oti{aoiz Diaspara, znanja koje mu je ulivalo samopouzdanje {to se grani~ilo sanadmeno{}u. [tavi{e, sada je imao i mo}nog, odanog saradnika. Najbolji umoviLisa nisu bili u stanju da mu osujete naume; ne{to mu je govorilo da ni Diasparne}e biti uspe{niji.

Postojala je razumna osnova za ovo uverenje, ali ono se delimi~no temeljiloi na ne~emu {to je bilo izvan razuma - na veri u vlastitu sudbinu koja je sve vi{eispunjavala Alvinov um. Tajna njegovog porekla, uspe{ni poduhvati koje nijeostvario nijedan ~ovek pre njega, na~in na koji su se novi vidici raskriljavali prednjim i prepreke koje nisu mogle da ga zadrè - sve to je doprinosilo njegovojsamouverenosti. Vera u sopstveni sud bila je jedan od najvrednijih darova koje subogovi mogli da daju ~oveku, ali Alvin nije znao kolike je mnoge ona odvela upotpunu propast.

"Alvine", re~e vo|a gradskih proktora, "imamo nare|enje da te pratimosvuda kuda bude{ i{ao, sve dok Ve}e ne ispita tvoj slu~aj i ne donese odluku."

"Za {ta sam optuèn?" upita Alvin. Jo{ je bio razdragan od odu{evljenja ipoleta zbog bekstva iz Lisa, tako da nije previ{e ozbiljno uzimao ovaj novi tokdoga|aja. Verovatno je Kedron sve ispri~ao; osetio je kratku ljutnju premaLakrdija{u zato {to mu je izdao tajnu.



"Nije podignuta nikakva optu`ba", usledio je odgovor. "U slu~aju potrebe,ona }e biti izre~ena po{to bude{ saslu{an."

"A kada }e to biti?""Uskoro, pretpostavljam." Proktor se o~igledno nalazio u neprilici i nije bio

na~isto kako da se sna|e sa ovom nimalo dobrodo{lom obavezom. Na ~as bi seophodio prema Alvinu kao prema sugra|aninu, ali onda bi se setio svoje du`nosti

~uvara i brzo bi promeniio drànje u preteranu uzdrànost."Ovaj robot", re~e on naglo, pokazuju}i na Alvinovog sadruga, "odakle on

ovde? Da li je jedan od na{ih?""Nije", uzvrati Alvin. "Na{ao sam ga u Lisu, zemlji u kojoj sam bio. Doveo

sam ga ovamo da ga upoznam sa Centralnim Kompjuterom."Ova hladnokrvna izjava dovela je do primetne pometnje. Bilo je veoma

te{ko prihvatiti ~injenicu da postoji ne{to izvan Diaspara, ali je jo{ gora bila Alvinova namera da jednog uljeza predstavi mozgu grada. Proktori su seme|usobno pogledali u tako bespomo}noj uzbu|enosti da je Alvin tek s dosta

napora uspeo da obuzda sme{ak.Dok su se vra}ali kroz park, drè}i neupadljivo straù na za~elju i

raspravljaju}i me|u sobom ùstrim {apatom, Alvin je razmi{ljao o svom slede}empotezu. Prva stvar koju je valjalo u~initi bila je da ta~no ustanovi {ta se dogodiloza vreme njegovog odsustva. Seranis mu je kazala da je Kedron i{~ezao. Postojalo je nebrojeno mnogo mesta gde se ~ovek mogao sakriti u Diasparu, a kako jeLakrdija{evo poznavanje grada bilo nenadma{no, malo je bilo izgleda da }e ganeko prona}i sve dok on sam ne bude re{io da se pojavi. Alvinu pade na pametda bi mo`da mogao ostaviti poruku na nekom mestu gde bi je Kedron sigurno

video i na taj na~in mu zakazati sastanak. Me|utim, to je oteàvalo prisustvostraàra.

Morao je priznati da je nadzor bio veoma neupadljiv. Kada je stigao dostana, gotovo je sasvim smetnuo s uma postojanje proktora. Pretpostavljao je damu se oni ne}e na}i na putu osim ako poku{a da ode iz Diaspara, a to jo{poprili~no dugo nije imao nameru da uradi. U stvari, bio je sasvim siguran da jenemogu}e vratiti se u Lis putem koji je on koristio. Do sada je podzemniprevozni sistem jama~no stavljen izvan pogona po nalogu Seranis i njenihsaradnika.

Proktori ga nisu sledili u sobu; znali su da postoji samo jedan izlaz ipostavili su se oko njega. Po{to nisu imali uputstva u vezi sa robotom, pustili suga da u|e sa Alvinom. Nije im se nimalo dopadala pomisao da imaju posla satom ma{inom, po{to je njen strani sklop bio o~igledan. Na osnovu njenogpona{anja nisu mogli razabrati da li je samo pasivni Alvinov sluga, ili mo`da delapod upravljanjem vlastite volje. S obzirom na ovu neizvesnost, bili su vi{e negozadovoljni da je potpuno ostave na miru.

Kada su se zidovi zaklopili oko njega, Alvin je materijalizovao svoj omiljenleàj i bacio se na njega. Raskomotiv{i se u poznatoj sredini prizvao je iz jedinicase}anja svoja poslednja slikarska i skulpturska ostvarenja i po~eo da ih preispitujekriti~kim pogledom. Ako ga ranije nisu zadovoljavala, sada su mu izgledala kaopotpuni proma{aji i on se vi{e nije mogao ponositi njima. Osoba koja ih je



stvorila nije vi{e postojala; za nekoliko dana koje je proveo izvan Diaspara, Alvinuse ~inilo da je prikupio iskustvo ~itavog jednog ljudskog veka.

Obrisao je sve te mladala~ke tvorevine, uni{tiv{i ih zauvek, umesto da ihvrati u Banke Se}anja. Soba je ponovo bila prazna, izuzev leàja na kome seopruìo i robota koji je i dalje gledao {irokim, nedoku~ivim o~ima. [ta li on mislio Diasparu? Odmah mu je palo na um da robot ovde nije stranac, po{to je

poznavao grad iz razdoblja poslednjih dana kontakta sa zvezdama.Tek kada se sasvim saìveo sa atmosferom doma, Alvin je po~eo da poziva

prijatelje. Najpre se odlu~io za Eristona i Etaniju, premda znatno pre iz ose}ajadu`nosti, nego iz stvarne èlje da ih ponovo vidi i da razgovara sa njima. Nimalomu nije bilo ào kada su ga njihovi komunikatori obavestili da ih je trenutnonemogu}e dobiti, ali im je ipak ostavio kratku poruku u kojoj ih je obavestio dase vratio. Bilo je to sasvim nepotrebno, po{to je ta ~injenica do sada sigurno bilapoznata ~itavom gradu. On se, me|utim, nadao da }e mu roditelji ceniti ovajznak pa`nje. Po~eo je da vodi ra~una o drugima, premda jo{ nije shvatio da,

poput mnogim ostalih, i ova vrlina malo vredi ukoliko nije spontana inesra~unata.

A onda, pokrenut iznenadnim porivom, pozvao je broj koji mu je Kedrondavno dao u Loranovoj kuli. Nije, naravno, o~ekivao nikakav odgovor, ali nije bilaisklju~ena mogu}nost da mu je Kedron ostavio poruku.

To se pokazalo ta~nim; ali sama poruka bila je krajnje iznena|uju}a.Zid se rasplinuo i Kedron se pojavio pred njim. Lakrdija{ je izgledao

umorno i nervozno, nimalo kao samouverena pomalo cini~na osoba koja je Alvina povela stazom {to ga je dovela u Lis. U o~ima mu se odràvala neka

mora, a progovorio je kao neko ko ima na raspolaganju sasvim malo vremena."Alvine", po~e on, "ovo je snimak. Samo ga ti moè{ primiti, a posle toga

dopu{teno ti je da ~ini{ s njim {ta ti je volja. Bi}e mi sasvim svejedno.Kada sam se vratio u Grob Jarlana Zeja, ustanovio sam da nas je Alistra

uhodila. Mora da je kazala Ve}u da si ti oti{ao iz Diaspara i da sam ti japomogao u tome. Proktori su ubrzo po~eli da me traè, tako da sam odlu~io dase sakrijem. Navikao sam na to: ~inio sam to i ranije, kada bi se dogodilo damoje lakrdije nisu primljene sa odu{evljenjem." (Sada je zaiskri~io stari Kedron,pomisli Alvin.) "Oni me ne bi prona{li ni za hiljadu godina, ali nekom drugom toumalo nije po{lo za rukom. U Diasparu ima stranaca, Alvine; oni su jedino moglido}i iz Lisa i siguran sam da traè mene. Ne znam {ta to zna~i, a i ne dopadami se. înjenica da su me gotovo uhvatili govori da raspolaù telepatskimmo}ima. Sa Ve}em mogu da se nosim, ali ovo je nepoznata opasnost od kojezazirem.

Stoga sam se odlu~io da dobrovoljno preduzmem korak na koji bi me Ve}everovatno primoralo, po{to mi je i ranije pretilo time. Idem tamo gde me niko nemoè uhoditi i gde }u izbe}i sve promene koje su na putu da se zbiju u Diasparu.Mo`da je glupo {to to ~inim; to }e samo vreme mo}i da pokaè. Sazna}uodgovor jednog dana.

Sigurno poga|a{ da sam odlu~io da se vratim u Dvoranu Stvaranja, ubezbednost Banki Se}anja. Ma {ta se dogodilo, ja se uzdam u Centralni



Kompjuter i sile kojima on upravlja po dobrobit Diaspara. Ukoliko se ne{topokvari u Centralnom Kompjuteru, svi smo izgubljeni. U suprotnom, nemam se~ega bojati.

Kada ponovo budem izi{ao u Diaspar, ~ini}e mi se da je protekao samo jedan tren, premda }e u me|uvremenu pro}i pedeset ili sto hiljada godina. Pitamse kakav }u grad onda zate}i. Bi}e neobi~no ako i ti bude{ tamo; pretpostavljam

da }emo se jednoga dana ponovo sresti. Ne mogu da kaèm da li èljnoo~ekujem taj susret ili ga se bojim.

Nikada te nisam razumeo, Alvine, premda je bilo trenutaka kada sam biodovoljno ta{t da pomislim kako mi je to po{lo za rukom. Samo CentralniKompjuter zna istinu, kao {to zna istinu i o ostalim Jedinstvenima, koji su sepojavljivali s vremena na vreme tokom vekova, da bi im se potom gubio svakitrag. Da li si ustanovio {ta se doga|alo sa njima?

Jedan od razloga, mislim, {to sam se otisnuo u budu}nost jeste nestrpljenje.@elim da vidim ishod onoga {to si ti zapo~eo, ali me ba{ mnogo ne zanimaju

me|juigre, za koje podozrevam da bi mogle biti neprijatne. Radoznao sam davidim da li }e{ ti, u tom svetu u kome }u se ja na}i kroz samo nekoliko minutaprividnog vremena od sada, biti upam}en kao tvorac ili ru{ilac, odnosno da li }e{uop{te biti upam}en.

Zbogom, Alvine. Mislio sam da ti dam nekoliko saveta, ali siguran sam daih ti ne bi poslu{ao. I}i }e{ svojim putem, kao {to si uvek ~inio, a prijatelji }e tibiti puka oru|a koja koristi{ ili odbacuje{ ve} prema prilici.

To je sve. Ne znam {ta bih jo{ rekao."Za trenutak, Kedron koji je sada postojao samo kao ustrojstvo elektri~nih

naboja u }elijama se}anja grada - gledao je Alvina sa otupelo{}u i, ~inilo se,tugom. A onda se ekran ponovo zatamnio.

Alvin je dugo vremena ostao nepokretan po{to je Kedronova slika nestala.Preispitivao je svoju du{u, {to je retko ~inio ranije u ìvotu, jer nije mogao pore}iveliki deo onoga {to mu je Kedron rekao. Kada je zastao, u svim svojimplanovima i pustolovinama, da razmisli o posledicama onoga {to je ~inio zaprijatelje? Natovario im je samo brigu na vrat, a uskoro je mogao i ne{to mnogogore - a sve zbog vlastite neutaìve radoznalosti i hitnje da otkrije ono {to jetrebalo da ostane nepoznato.

Kedron mu se nikada nije mnogo dopadao; Lakrdija{eva opora li~nostpredupre|ivala je svako prisnije zbliàvanje, ~ak i da mu je Alvin bio sklon. Paipak, sada, dok je razmi{ljao o Kedronovim opro{tajnim re~ima, osetio je griùsavesti. Zbog njegovog delanja, Lakrdija{ je pobegao iz ovog vremena unepoznatu budu}nost.

Me|utim, nije bilo razloga, pomisli Alvin, da sebe okrivljuje zbog toga. Time je dokazano samo ono {to je on ve} znao - da je, naime, Kedron kukavica.Dodu{e, on mo`da nije bio ni{ta ve}i stra{ljivac od ma kog drugog u Diasparu; alinjegova dodatna nevolja ogledala se u ~injenici da je raspolagao mo}nomuobraziljom. Alvin je mogao prihvatiti izvesnu odgovornost za njegov usud, alinipo{to i celokupnu.



Kome je drugom u Diasparu jo{ zadao bol i tugu? Najpre je pomislio na Jeseraka, svog tutora, koji je bio strpljiv sa svojim nesumnjivo najteìm u~enikom.Setio se svih malih ljubaznosti kojima su ga roditelji obasipali tokom godina; kadaih je sada prizivao u pam}enju, shvatio je da ih je bilo znatno vi{e nego {to muse ranije ~inilo.

A onda je do{ao red na Alistru. Ona ga je volela, a on je tu ljubav prihvatio

ili odbacivao po vlastitom }efu. Ali, {ta se drugo moglo u~initi? Da li bi ona bilaiole sre}nija da ju je potpuno odbio?

Sada mu je postalo jasno zbog ~ega nikada nije voleo Alistru, ili bilo kojudrugu ènu iz Diaspara. I tu lekciju nau~io je u Lisu. Diaspar je zaboravio mnogestvari, a me|u njima i pravi smisao ljubavi. Gledao je u Erliju kako majke cupkajusvoju decu na kolenima i duboko u njemu probudila se ona za{titni~ka ne`nostprema svim malim i bespomo}nim bi}ima koja predstavlja nesebi~nu sestruljubavi. U Diasparu, me|utim, nije bilo ène koja je znala ili marila za ono {to jenekada bila kona~na svrha ljubavi.

Nisu postojala prava ose}anja, duboke strasti, u besmrtnom gradu.Mo`da su takve stvari drugde bujale samo zahvaljuju}i vlastitoj prolaznosti,

zato {to nisu mogle ve~no trajati, ve} su uvek bile pod senkom koju je Diasparodagnao.

Bio je to trenutak, ako taj trenutak uop{te postoji, kada je Alvin shvatio {ta je njegova sudbina. Do sada je bio samo nesvesni izvr{ilac vlastitih poriva. Da jeznao tako arhai~nu analogiju, uporedio bi se sa jaha~em na neukro}enom konju.Ovaj ga je vodao po mnogim neobi~nim mestima, i to }e verovatno i dalje ~initi,ali u divljem galopu pokazao mu je svoju snagu i otkrio mu gde sam èli da ode.

Alvinovo sanjarenje iznenada je prekinuo zvuk zvonceta na zidnom ekranu.Visina tona odmah mu je rekla da to nije ulazni poziv, ve} da je neko do{ao daga vidi. Izdao je signal za dopu{tenje i trenutak kasnije pred njim se na{ao Jeserak.

Staratelj mu je imao ozbiljan, ali ne i neprijateljski izraz lica."Naloèno mi je da te povedem u Ve}e, Alvine", re~e. "Ono ~eka da te

~uje." A onda Jeserak ugleda robota i radoznalo ga odmeri. "To ti je dakle sadrugkoga si doveo sa putovanja. Mislim da }e biti doro da i on po|e sa nama."

To je Alvinu sasvim odgovaralo. Robot ga je ve} izbavio iz jedne veomaopasne situacije i mo`da }e se pokazati potreba da ga ponovo pozove upomo}.Pitao se {ta ma{ina misli o pustolovinama i obrtima u koje je stalno zapadao i pohiljaditi put je poèleo da doku~i {ta se zbiva u unutra{njosti tog ~vrstozapretenog uma. Alvin je imao utisak da je robot za sada odlu~io da posmatra,ispituje i izvodi sopstvene zaklju~ke, ne preduzimaju}i ni{ta na svoju ruku sve dokne proceni da je za to kucnuo ~as. A onda }e, verovatno sasvim iznenada,odlu~iti da dela; mo`da }e se ono za {ta se bude opredelio kositi sa Alvinovimplanovima. Jedini pomaga~ koga je imao bio je vezan za njega najtanjom nitivlastitog interesa i mogao ga je napustiti u svakom trenutku.

Alistra ih je ~ekala na rampi koja je vodila na ulicu. âk i ako je èleo da jeokrivi za izvesnu ulogu koju je odigrala u otkrivanju njegove tajne, Alvin nije imao



srca za to. Njena tuga bila je sasvim o~igledna i o~i su joj se ispunile suzama dokmu je hitala u susret da ga pozdravi.

"Oh, Alvine!" uzviknu devojka. "[ta }e u~initi s tobom?""Ne brini, Alistra", re~e. "Sve }e biti u redu. Uostalom, u najgorem slu~aju

Ve}e me moè vratiti u Banke Se}anja, ali mi ne{to govori da se to ne}edogoditi."

Njena lepota i nesre}nost bile su tako izazovne da je, ~ak i u ovom ~asu, Alvin osetio kako mu telo odgovara na njeno prisustvo svojim iskonskim na~inom. Ali to je bila samo poùda tela; on je nije prezirao, ali mu samo ona vi{e nije biladovoljna. Blago je odvojio ruke od njenih i krenuo za Jeserakom ka Ve}nici.

Alistrino srce bilo je usamljeno, ali ne vi{e ispunjeno gor~inom, dok ga jeposmatrala kako odlazi. Znala je sada da ga nije izgubila, po{to joj on nikada nijepripadao. Kada se pomirila sa ovim saznanjem, po~ela je da shvata kako vi{enema mesta uzaludnim tugovanjima.

Alvin je jedva prime}ivao ljubopitljiv ili uàsnut pogled sugra|ana dok je sa

pratnjom prolazio poznatim ulicama. Razvrstavao je argumente koje }e mo`damorati da upotrebi i pripremao je pri~u koja }e mu najvi{e odgovarati. S vremenana vreme, uveravao bi sam sebe da nije nimalo uzbu|en i da je i dalje potpunigospodar situacije.

êkali su samo nekoliko minuta u predvorju, ali to je bilo dovoljno dugo dase Alvin zapita za razlog {to su mu, ako se ve} ne boji, noge postale takoslaba{ne. Iskusio je taj ose}aj dok je savla|ivao poslednji uspon na onom dalekombrdu u Lisu, gde mu je Hilvar pokazao vodopad sa ~ijeg su vrha ugledaliekspoloziju svetlosti koja ih je odvela u [almiran. Upitao se {ta Hilvar sada radi i

da li }e se ikada ponovo sresti. Najednom mu u~inilo veoma va`nim da se todogodi.

Velika vrata se raskrili{e i on krenu za Jeserakom u Ve}nicu. Dvadeset~lanova ve} je sedelo oko stola u obliku polumeseca i Alvin se oseti polaskanimkada je video da nijedno mesto nije prazno. Ovo mora da je prvi put poslemnogo vekova da se sakupilo celo Ve}e bez i jednog odsutnog. Retki sastanciovog tela obi~no su predstavljali puku formalnost, po{to su se svi redovni posloviobavljali uz samo nekoliko poziva videofonom i, ukoliko se pojavila potreba,razgovorom izme|u Predsednika i Centralnog Kompjutera.

Alvin je iz vi|enja poznavao ve}inu ~lanova Ve}a i prisustvo tolikih poznatihlica malo ga je ospokojilo. Kao i Jeserak, oni nisu izgledali neprijateljski, ve}samo bri`ni i za~u|eni. Uostalom, na njima je leàla odgovornost. Mo`da }e bitiozloje|eni {to je neko pokazao da nisu u pravu, ali Alvin nije verovao da }e muto ozbiljno prebaciti. Nekada bi to bila brzopleta i neiskusna pretpostavka, aliljudska priroda se u me|uvremenu popravila u nekim pogledima.

Pa`ljivo }e ga saslu{ati, ali ono {to }e potom misliti ne}e biti odve} va`no. Alvinov sudija ne}e biti Ve}e, ve} Centralni Kompjuter.

16.Nije bilo nikakvih formalnosti. Predsednik je proglasio sastanak otvorenim, a

zatim se okrenuo prema Alvinu.



"Alvine", re~e on prili~no ljubazno, "voleli bismo da nam ispri~a{ {ta sedogodilo od kada si nestao pre deset dana."

Upotreba izraza 'nestao', pomisli Alvin, bila je vanredno zna~ajna. âk isada, Ve}e nije bilo voljno da prizna da je on boravio izvan Diaspara. Pitao se dali znaju da je bilo stranaca u gradu, ali je odmah posumnjao u to. U tom slu~aju,ispoljavali bi znatno ve}u uzbu|enost.

Ispri~ao je svoju pri~u jasno i bez imalo dramatiziranja. Ona je njihovimu{ima ionako zvu~ala sasvim ~udno i neverovatno, tako da joj nisu bila potrebnanikakva ulep{avanja. Samo je na jednom mestu odstupio od stroge ta~nosti opisa,po{to nije pomenuo na~in na koji je pobegao iz Lisa. Izgledalo je vrlo verovatnoda }e ponovo biti prinu|en da pribegne istom postupku.

Bilo je zdivljuju}e posmatrati kako se menja drànje ~lanova Ve}a u tokunjegovog izlaganja. U po~etku su bili skepti~ni, odbijaju}i da prihvateopovrgavanje svega u {ta su verovali, osporavanje njihovih najdubljih predrasuda.Dok im je Alvin pri~ao o svojoj strasnoj èlji da istraì svet izvan zidina grada i o

racionalnom uverenju da takav svet postoji, gledali su ga kao da pred sobomimaju neku neobi~nu i nepojmljivu ìvotinju. U stvari, za njih je on to i bio. Alikona~no su bili primorani da priznaju da je on u pravu, a da su oni pogre{ili.Kako je Alvinova pri~a tekla, sve sumnje koje su prethodno imali polako su seraspr{ile. Mo`da im se nije dopadalo ono {to im je kazao, ali vi{e mu nisu mogliosporavati istinitost. Ukoliko bi ipak osetili sklonost ka tome, bilo je dovoljno dabace pogled na Alvinovog be{umnog sadruga.

Postojao je samo jedan vid njegove pri~e koji je izazvao njihovu rasr|enost,ali se on nije odnosio na Alvina. Prostorijom se razlegao ljutiti àmor kada je

Alvin objasnio nastojanje Lisa da izbegne me{anje sa Diasparom i korake kojeSeranis preduzima da bi predupredila takvu katastrofu. Grad se ponosio svojomkulturom, i to ne bez razloga. înjenica da ih neko smatra podre|enimprevazilazila je sve granice popustljivosti ~lanova Ve}a.

Alvin je bri`ljivo vodio ra~una da ne izrekne nikakvu uvredu u svomizlaganju; hteo je u {to je mogu}e ve}oj meri da pridobije Ve}e uz sebe. Poku{ao je da stvori utisak da ne vidi ni{ta r|avo u onome {to je u~inio i da za svojaotkri}a znatno pre o~ekuje pohvalu nego kudnju. Bila je to najbolja taktika koju jemogao izabrati, po{to je unapred razoruàvala ve}inu njegovih mogu}ih kriti~ara.To je tako|e uticalo - premda nije bilo deo Alvinovog plana - da dobar deokrivice bude preba~en na nestalog Kedrona. Slu{aocima je bilo jasno da je Alvinbio odve} mlad da bi video neku opasnost u onome {to preduzima. Lakrdija{ je,me|utim, bio toga znatno svesniji i postupio je na krajnje neodgovoran na~in.Oni uop{te nisu slutili u kojoj se meri Kedron u tom pogledu slagao sa njima.

Kao Alvinov staratelj, Jeserak je tako|e zasluìo izvestan prekor i s vremenana vreme poneki ve}nik bi mu uputio zami{ljen pogled. Nije im to zamerao,premda je savr{eno bio svesan onoga {to im je bilo na umu. Pripadala mu jeizvesna ~ast {to je obu~avao najoriginalniji um koji se pojavio u Diasparu odRanih Vremena i ni{ta mu je nije moglo oduzeti.

Tek kada je zavr{io ~injeni~ko izlaganje svojih pustolovina, upustio se umalo ube|ivanja. Morao je na neki na~ini uveriti ove ljude u istinitost onoga {to



je saznao u Lisu, ali kako da im stvarno predo~i ne{to {to oni ranije nikada nisuvideli i {to su veoma te{ko mogli da zamisle?

"Velika je tragedija", re~e on, "{to su dva preostala ogranka ljudske rasemorala da ìve razdvojeno kroz tako ogromno vremensko razdoblje. Jednogadana }emo, mo`da, saznati kako je do toga do{lo, ali sada je daleko va`nije da seispravi propu{teno i da se spre~i da se opet dogodi. Za vreme boravka u Lisu

digao sam glas protiv njihovog stanovi{ta da su nadre|eni u odnosu na nas; oninas sigurno mogu mnogome nau~iti, ali i mi njih. Ako oboje verujemo danemamo {ta jedni od drugih nau~iti, nije li onda o~igledno da oboje nismo upravu?"

Uputio je pogled pun nade ka nizu lica koja su ga ohrabrila da nastavi."Na{i preci", produì Alvin, "osnovali su carstvo koje je stiglo do zvezda.

Ljudi su se slobodno {etali po svim tim svetovima, a njihovi potomci se sada bojeda provire izvan zidina svog grada. Treba li da vam kaèm za{to?" Zastao je zatrenutak; u velikoj, neukra{enoj prostoriji nije bilo ni najmanjeg pokreta.

"Zato {to se bojimo, bojimo se ne~ega {to se zbilo u po~etku istorije. Reklisu mi istinu u Lisu, mada sam je i sam davno naslutio. Moramo li se uvek kaokukavice kriti u Diasparu, prave}i se da ni{ta vi{e ne postoji, zato {to su nasOsvaja~i pre milijardu godina potisnuli na Zemlju?"

Upro je prstom u njihov tajni strah - strah koji on nikada nije ose}ao, padakle nije mogao ni da ga u potpunosti razume. Neka sada u~ine {ta im je volja;rekao im je istinu onako kako je on vidi.

Predsednik mu uputi ozbiljan pogled."Ima{ li jo{ ne{to da kaè{", upita ga, "pre no {to razmotrimo {ta valja

preduzeti?""Samo jednu stvar. Voleo bih da povedem ovog robota do Centralnog

Kompjutera.""Ali za{to? Dobro zna{ da je Kompjuter ve} svestan svega onoga {to se

odigralo u ovoj sobi.""Ipak bih èleo da to u~inim", uzvrati Alvin u~tivo ali nepopustljivo. "Molim

za dopu{tenje i od Ve}a i od Kompjutera."Pre no {to je Predsednik stigao da odgovori, prostorijom se razlegao jasan,

miran glas. Alvin ga nikada ranije u ìvotu nije ~uo, ali znao je {ta stoji iza njega.Obave{tajne ma{ine, koje su bile tek spoljni deli}i velike inteligencije, mogle su seobra}ati ljudima, ali nisu posedovale nepogre{ivi naglasak mudrosti i pozvanosti.

"Neka do|e kod mene", re~e Centralni Kompjuter. Alvin pogleda Predsednika. I{lo je u prilog njegovom dobrom glasu {to nije

poku{ao da zloupotrebi ovu pobedu. Samo je jednostavno upitao: "Da li midozvoljavate da se udaljim?"

Predsednik pro|e pogledom po Ve}nici i po{to nije primetio nijedan znakneslaganja, uzvrati pomalo bespomo}no: "Vrlo dobro. Proktori }e te otpratiti, apotom }e te ponovo dovesti ovamo kada zavr{imo ve}anje."

Alvin lagano klimnu u znak zahvalnosti, velika vrata se otvori{e pred njim ion polako izi|e iz Ve}nice. Jeserak je po{ao za njim, a kada su se vrata ponovozatvorila, on se okrenu ka svom staratelju.



"[ta misli{, {ta }e Ve}e sada preduzeti?" upita bri`no. Jeserak se osmehnu."Nestrpljiv kao i uvek, zar ne?" re~e. "Ne znam koliko su mi procene

ispravne, ali pretpostavljam da }e odlu~iti da se zaprete Grob Jarlana Zeja takoda niko vi{e ne moè krenuti tvojim tragom. Onda }e Diaspar nastaviti postarom, neuznemiravan od spoljnog sveta."

"Toga se i pribojavam", re~e Alvin gorko.

"I dalje se nada{ da }e{ to preduprediti?" Alvin nije odmah odgovorio; znao je da mu je Jeserak prozreo namere, ali

staratelj bar nije mogao da mu predvidi planove, po{to ih jo{ nije imao. Do{ao jedo onog nivoa kada je samo mogao da improvizuje i da se bez pripreme suo~avasa novim okolnostima.

"Da li me okrivljuje{?" upita iznenada; Jeseraka je iznenadio novi tonnjegovog glasa. Bio je to tra~ak poniznosti, veoma blag nagove{taj da Alvin poprvi put traì podr{ku od svojih sunarodnika. Jeseraka je to dirnulo, ali bio jepremudar da bi ga shvatio odve} ozbiljno. Alvin je bio prili~no napet i bilo bi

neosnovano uzdati se u neko trajno pobolj{anje njegovog karaktera."Te{ko je odgovoriti na to pitanje", re~e Jeserak polako. "Sklon sam da

tvrdim da je svako znanje vredno, a ne moè se pore}i da si ti znatno pro{iriona{a znanja. Ali ti si pove}ao i na{e strahove. [ta je od toga dvoga probita~nijena duge staze? Da li si se to ikada zapitao?"

Za trenutak, u~itelj i u~enik zami{ljeno su se posmatrali, mo`da poimaju}istanovi{te drugoga znatno jasnije nego ikada ranije u ìvotu. A onda, nagnaniistim porivom, krenuli su dugim prolazom koji je vodio iz Ve}nice, dok je pratnjastrpljivo kora~ala za njima.

Alvin je znao da ovaj svet nije stvoren za ~oveka. Obasjan èstokom plavomsvetlo{}u - tako zaslepljuju}om da je pekla o~i - duga~ki, prostrani hodniciizgledali su kao da se pruàju u beskraj. Tim velikim prolazima roboti Diasparadolazili su i odlazili tokom svojih beskona~nih ìvota, ali njima ve} nebrojeno dugovekova nije odjeknuo bat ljudskih koraka.

Tu se nalazio podzemni grad, grad ma{ina bez kojih Diaspar nije mogaopostojati. Nekoliko stotina metara ispred, hodnik se {irio u kru`nu halu sapre~nikom ve}im od jedne milje, ~iji su krov nosili veliki stubovi na kojima jesigurno po~ivala i nepojmljiva teìna Energetskog Centra. Ovde je, premakartama, Centralni Kompjuter ve~no bdio nad sudbinom Diaspara.

Hala je bila jo{ ve}a nego {to se Alvin usudio da pretpostavi - ali gde senalazio Kompjuter? Zbog ne~ega je o~ekivao da ugleda jednu ogromnu ma{inu,mada je dobro znao da je ta predstava krajnje naivna. Zastra{uju}a, ali li{enasvakog smisla, panorama koja se pruàla pod njim nagnala ga je da zastane u~udu i neizvenosti.

Hodnik kojim su do{li zavr{avao se visoko na zidu hale - nesumnjivonajve}eg zatvorenog prostora koji je ~ovek ikada sagradio - a sa obe straneduga~ke rampe spu{tale su se do udaljenog poda. Zaposedaju}i u potpunostiblistavo osvetljenu zapreminu, stajale su stotine velikih, belih struktura, takoneo~ekivanih da je Alvin za trenutak pomislio kako pred sobom ima podzemni



grad. Utisak je bio zapanjuju}e ìv i jama~no mu nikada ne}e sasvim izbledeti.Nije bilo ni traga prizoru koji je on o~ekivao, prizoru ispunjenom poznatim sjajemmetala, koji je ~ovek od po~etka vremena dovodio u vezu sa svojim slugama.

Ovde se nalazio svr{etak evolucije duge gotovo koliko i ôvekova. Njenpo~etak bio je zapreten u maglama Ranih Vremena, kada je ljudski rod prvi putnau~io da koristi energiju, a zatim poslao svoje bu~ne lokomotive da tandr~u po

celom svetu. Para, voda, vetar - svi ovi oblici energije nakratko su kori{}eni, apotom napu{teni. Vekovima je snaga materije pokretala svet, da bi i ona kona~nobila prevazi|ena, a prilikom svake promene stare ma{ine bile bi zaboravljene, dokbi nove zauzimale njihova mesta. Veoma lagano, u toku mnogo hiljada godina,ljudi su se pribliàvali idealu savr{ene ma{ine - idealu koji je najpre bio puki san,potom daleka perspektiva i najzad stvarnost:

Ma{ina ne sme da sadrì pokretne delove.

Bio je to krajnji izraz ideala. ôveku je bilo potrebno mo`da sto milionagodina da bi ga dosegao, a u samom ~asu trijumfa, zauvek je okrenuo le|ama{ini. Ona je stigla do krajnje ta~ke i nadalje je ve~no mogla sama o sebi da sebrine, sluè}i istovremeno svog tvorca.

Alvin se vi{e nije pitao koja je od ovih utihlih, belih prikaza CentralniKompjuter. Znao je da ih on sve obuhvata i da seè daleko izvan ove hale,uklju~uju}i u svoje bi}e i sve nebrojene ostale ma{ine u Diasparu, bile onepokretne ili nepomi~ne. Kao {to je i njegov vlastiti mizak predstavljao skupmnogo milijardi zasebnih }elija, raspore|enih po zapremini prostora pre~nika

svega nekoliko centimetara, tako su i fizi~ki elementi Centralnog Kompjutera bilirazme{teni posvuda, uzdu` i popreko Diaspara. U ovoj hali mogao se nalazitisamo uklju~no-isklju~ni sistem posredstvom koga su sve ra{trkane jedinice bile ume|usobnoj povezanosti.

Neodlu~an kuda da krene, Alvin je pre{ao pogledom preko velikih silaznihrampi i be{umne arene. Centralni Kompjuter zacelo zna da je on ovde, ba{ kao{to je upu}en i u sve ostalo {to se zbiva u Diasparu; jedino mu je preostalo dasa~eka njegova uputstva.

Sada ve} poznat, ali ipak zastra{uju}i glas bio je tako tih i blizak, da se Alvinu u~inilo da ga niko iz njegove pratnje nije mogao ~uti. "Po|i dole levomrampom", obratio mu se. "Posle }u te ja voditi."

Krenuo je polako nagibom, dok mu je robot lebdeo iznad glave. Jeserak iproktori nisu po{li za njim. Upitao se da li su dobili nare|enja da ostanu ovde, ilisu, mo`da, smatrali da ga dobro mogu dràti na oku i sa ove osmatra~nice, takoda nije bilo potrebno upu{tati se u dugo silaènje. Nije bila isklju~ena nimogu}nost da se, naprosto, dalje nisu usu|ivali pribliìti Centralnoj rizniciDiaspara.

Kod podno`ja rampe tihi glas ponovo je dao Alvinu uputstva i on je krenuoavenijom usnulih, gorostasnih obli~ja. Glas mu se obratio jo{ tri puta, a onda jeshvatio da je stigao do cilja.



Ma{ina pred kojom je stajao bila je manja od ve}ine svojih sadruga, ali onse ose}ao kao patuljak u odnosu na nju. Pet nivoa sa vodorovanim linijama kojesu i{le ukrug stvarali su utisak ne}e {}u}urene ìvotinje; skrenuv{i pogled sa njena svog robota, Alvinu se u~inilo neverovatnim da oboje predstavljaju izdanke isteevolucije i da su ustrojeni prema istom na~elu.

Na oko tri stope iznad tla {iroko, providno polje pruàlo se celom duìnom

strukture. Alvin je priljubio ~elo uz gladak, neobi~no topao materijal i pogledao uunutra{njost ma{ine. U prvih mah nije video ni{ta; a onda, kada je zaklonio o~i,uspeo je da razbere hiljade slaba{nih ta~aka svetlosti koje su po~ivale u ni{tavilu.Bile su pore|ane jedna iza druge po trodimenzionalnoj re{etki, {to je njemupodjednako izgledalo ~udno i li{eno zna~enja kao i drevnom ~oveku zvezdanisvod. Iako je netremice posmatrao vi{e minuta, sasvim nesvestan protokavremena, raznobojne svetlosti nisu se micale sa svojih mesta i sjaj im se uop{tenije menjao.

U trenutku mu je sinulo da, kada bi mogao da pogleda u vlastiti mozak, i

on bi mu se u istoj meri u~inio li{en smisla. Ma{ina je izgledala nepokretna inepromenljiva zato {to nije mogao videti njene misli.

Po prvi put po~eo je da sti~e izvesnu maglovitu predstavu o mo}ima isilama koje su odràvale grad. îtavog ìvota je bez ikakvog pitanja prihvatao~udo sintetizera, koji su iz veka u vek u neiscrpnom prilivu podmirivali svepotrebe Diaspara. Hiljadu puta bio je o~evidac tog ~ina stvaranja, ali mu je pritom retko padalo na um da se negde mora nalaziti prauzor onoga {to je prednjim dolazilo na svet.

Kao {to se ljudski um tek mal~ice mogao zadràti na samo jednoj misli,

tako su nesravnjivo ve}i mozgovi, koji su predstavjali tek deli} CentralnogKompjutera, bili u stanju da obuhvate i zauvek zadrè i najsloènije ideje. Sklopovisvih stvorenih stvari bili su zamrznuti u tim ve~nim umovima, a bio je potrebansamo treptaj ~ovekove volje pa da oni postanu deo stvarnosti.

Svet je zaista daleko odmakao od vremena kada su, iz ~asa u ~as, pe}inskiljudi strpljivo gla~ali vr{ke svojih strela i noève u ~vrstom kamenu.

Alvin je ~ekao, ne hotev{i da progovori dok ne dobije novi znakraspoznavanja. Upitao se na koji je na~in Centralni Kompjuter svestan njegovogprisustva, odnosno kako ga moè videti i ~uti mu glas. Nigde nije bilo ninajmanjeg traga organima ~ula - nikakvih re{etkastih zastora, ekrana ilibezose}ajnih kristalnih o~iju kojima su normalno roboti poimali svet oko sebe.

"Izloì svoj problem", re~e mu tihi glas u uho. Izgledalo je neobi~no {to ovasveobuhvatna zapremina ma{inerija izraàva tako blago svoje misli. A onda mu jepostalo jasno da sam sebi laska; njime nije bio zaokupljen mo`da ni milioniti deomozga Centralnog Kompjutera. On je predstavljao samo jedan od bezbrojnihnepravilnih slu~ajeva kojima je on istovremeno posve}ivao pa`nju, bdiju}i nadDiasparom.

Te{ko je razgovarati sa prikazom koja ispunjava ~itav prostor oko vas. Alvinove re~i kao da su zamirale u praznom vazduhu istog ~asa kada bi ihizgovorio.

"[ta sam ja?" upita on.



Da je ovo pitanje postavio jednoj od obave{tajnih ma{ina iz grada, znao jekakav bi odgovor dobio. U stvari, on je to ~esto ~inio, a odgovor je uvek glasio:"Ti si ôvek." Sada se, me|utim, nalazio pred inteligencijom potpuno razli~itogreda, tako da nije bilo potrebe za bri`ljivom semanti~kom ta~no{}u. CentralniKompjuter }e znati na {ta on misli, ali to jo{ nikako nije zna~ilo i da }e muodgovoriti.

I odista, usledio je upravo onakav odgovor kakvog se pribojavao."Ne mogu da odgovorim na to pitanje. Kada bih to u~inio, otkrio bih naum

mojih tvoraca, a samim tim bih ga i obezvredio.""Onda je moja uloga predvi|ena kada je grad podignut?""To se moè re}i i za sve ostale ljude."Ovaj odgovor nagnao je Alvina na razmi{ljanje. Centralni Kompjuter kazao

je istinu; ljudski ìtelji Diaspara bili su projektovani podjednako temeljito kao injegove ma{ine. înjenica da je jedinstven davala je Alvinu neobi~an ose}ajvlastite retkosti, ali to nije bezuslovno bila vrlina.

Postalo mu je jasno da ovde vi{e ne moè saznati ni{ta {to bi mu pomogloda razre{i tajnu svog porekla. Bilo je beskorisno poku{avati da se obmane ovaogromna inteligencija, ili se nadati da }e ona otkriti podatke koje joj je naloènoda ~uva. Alvin nije bio prekomerno razo~aran; ose}ao je da ve} po~inje dadoku~uje istinu, ali to u svakom slu~aju nije predstavljalo glavni razlog njegoveposete.

Bacio je pogled na robota koga je doveo iz Lisa i upitao se kako dapreduzme slede}i korak. Ovaj je mogao nasilno da reaguje, ukoliko sazna {ta Alvin sprema, tako da je bilo osobito va`no da ne ~uje ono {to je Alvin hteo da

kaè Centralnom Kompjuteru."Moè{ li da obezbedi{ zonu ti{ine?" upita.U istom ~asu, iskusio je nepogre{ivi ose}aj 'smrti', potpuno prigu{enje svih

zvukova, kojim se odlikovala ovakva zona. Kada mu se Kompjuter ponovoobratio, glas mu je bio neobi~no zvonak i opor. "Niko nas ne moè ~uti. Reci {taèli{."

Alvin pogleda robota; i dalje se nalazio u istom poloàju. Izgledalo je dani{ta ne podozreva; mo`da uop{te nije bio u pravu kada je pretpostavio da ovajkuje neke svoje planove. Nije isklju~eno da je po{ao sa njim u Diaspar kao verni,poverljivi sluga; u tom slu~aju, ovo {to je Alvin sada nameravao da preduzmemoglo je predstavljati krajnje neumesnu niskost.

"ûo si kako sam nai{ao na ovog robota", po~e Alvin. "On sigurnoraspolaè neprocenjivim znanjem o pro{losti, ~ak do onih vremena kada jo{ nijepostojao grad kakav mi poznajemo. Mo`da }e mo}i da nam kaè ne{to i odrugim svetovima osim Zemlje, budu}i da je pratio Gospodara na njegovimputovanjima. Na nevolju, govorni vodovi su mu blokirani. Ne znam u kojoj jemeri ova blokada otporna, ali molim te da je otkloni{."

Glas mu je zvu~ao zagrobno i {uplje, po{to je zona ti{ine upijala svaku re~pre no {to bi ova proizvela odjek. êkao je u nevidljivoj i mukloj praznini da mumolba bude usli{ena ili odbijena.



"Tvoj zahtev se suo~ava sa dva problema", uzvrati Kompjuter. "Jedan jemoralne, a drugi tehni~ke prirode. Ovaj robot je programiran da izvr{avanare|enja samo jednog odre|enog ~oveka. Kakva prava imam da izmenim ovo,~ak i ako mogu?"

Alvin je predvideo ovo pitanje i pripremio nekoliko odgovora na njega."Nije nam poznat ta~an vid Gospodareve zabrane", uzvrati on. "Ukoliko

moè{ da razgovara{ sa robotom, probaj da ga ubedi{ da su se sada promenileokolnosti u kojima je blokada postavljena."

Naravno, bio je to o~igledan potez. Alvin ga je i sam povukao, no bezuspeha; nadao se da }e Centralni Kompjuter, sa svojim nesravnjivo ve}immentalnim mo}ima, mo}i da u~ini ono {to njemu nije po{lo za rukom.

"To isklju~ivo zavisi od prirode blokade", usledio je odgovor. "Mogu}e je, naprimer, postaviti takvu blokadu koja bi, ukoliko bi neko neovla{}eno posegao unju, izazvala brisanje sadràja }elija se}anja. Ne verujem, me|utim, da jeGospodar raspolagao sa dovoljno ume}a za tako ne{to; za to je potrebna veoma

specijalizovana tehnika. Pita}u tvoju ma{inu da li se u njenim jedinicamapam}enja nalazi vod za brisanje."

"Ali {ta", uzbu|eno uzviknu Alvin, "ako i samo pitanje o postojanju voda zabrisanje dovodi do brisanja pam}enja?"

"Postoji uobi~ajeni postupak za ovakve slu~ajeve i ja }u ga se pridràvati.Izda}u drugostepena uputstva, rekav{i ma{ini da prenebregne moje pitanje,ukoliko takva zamka postoji. Ona }e se onda neminovno suo~iti sa logi~kimparadoksom; bez obzira na to da li mi odgovori ili se uzdrì od odgovora,prekr{i}e prvostepena uputstva. U takvim okolnostima svi roboti postupaju na isti

na~in kako bi za{titili sebe. Oni jednostavno isklju~e ulazne vodove i delaju kao daim nije postavljeno pitanje."

Alvin je poàlio {to je poveo re~ o ovom predmetu i posle kratkogmentalnog kolebanja zaklju~io je da bi i on trebalo da pribegne istoj taktici i da sepretvara da mu nikakvo pitanje nije upu}eno. U svakom slu~aju, pouzdano jeutvrdio bar jednu stvar: Centralni Kompjuter bio je potpuno pripravan da seuhvati uko{tac sa svakom neo~ekivanom zamkom koja moè postojati urobotovim jedinicama se}anja. Alvin nije èleo da vidi ma{inu svedenu na gomilugvo`|urije; umesto toga, znatno bi je radije vratio u [almiran sa neugroènimtajnama.

êkao je {to je mogao strpljivije da se zbije nemi, bestelesni susret dvaintelekta. Bilo je to ogledanje dva uma, koje je stvorio ljudski genije u davnozapretenom zlatnom dobu svog najve}eg dostignu}a. Sada su se obojica nalaziladaleko izvan mo}i poimanja bilo kog ìvog ~oveka.

Mnogo minuta kasnije ponovo je prozborio {upalj, neodre|en glasCentralnog Kompjutera.

"Uspostavio sam delimi~an kontakt", re~e. "Sada bar znam prirodu blokadei mislim da sam otkrio zbog ~ega je postavljena. Postoji samo jedan na~in na kojise ona moè otkloniti. Tek kada Veliki do|u na Zemlju, ovaj robot }e ponovoprogovoriti."



"Ali to je besmisleno", usprotivi se Alvin. "I drugi Gospodarev sledbenikverovao je u njih i poku{ao je da objasni {ta su oni zna~ili po nas. Ali uglavnom je pri~ao nerazumljivosti. Veliki nikada nisu postojali, niti }e ikada postojati."

Izgledalo je da se na{ao u }orsokaku i osetio je gorko, bespomo}norazo~aranje. Put do istine zapre~ile su mu èlje jednog ~oveka koji je bio si{ao suma i koji je umro pre milijardu godina.

"Mo`da si u pravu", re~e Centralni Kompjuter, "kada kaè{ da Veliki nikadanisu postojali. Ali to ne zna~i da oni nikada ne}e postojati."

Ponovo je usledila duga ti{ina, dok je Alvin razmi{ljao o zna~enju oveopaske, a umovi dvaju robota ponovo uspostavljali svoj tanani kontakt. A onda,bez ikakvog predznaka, on se obreo u [almiranu.

17.Sve je bilo u dlaku isto kao i pro{li put: velika abonosna uvala upijala je

svetlost sunca, ali je nije odraàvala ka oku. Stajao je me|u ru{evinama utvr|enja,

gledaju}i preko jezera, ~ija je nepomi~na vodena povr{ina ukazivala da dìnovskipolip sada predstavlja samo razlu~eni oblak animalkula, a ne vi{e ustrojeno bi}e,sposobno da ose}a.

Robot se i dalje nalazio uz njega, ali od Hilvara nije bilo ni traga. Nije imaovremena da razmisli o ovoj neobi~nosti, niti da se zabrine zbog odsustva prijatelja,po{to se gotovo istog trena dogodilo ne{to tako fantasti~no, da su mu sve ostalestvari i{~ilele iz uma.

Nebo je po~elo da se raspolu}uje na dvoje. Tanak klin tame pruào se odobzorja do zenita, lagano se {ire}i, kao da se tmina i haos zarivaju u Vaseljenu.

Klin je neumoljivo prodirao, sve dok nije obuhvatio ~etvrtinu neba. I pored sveupu}enosti u ~injeni~ku stvarnost astronomije, Alvin se nije mogao otetisveproìmaju}em utisku da se on i njegov svet nalaze pod velikom, plavomkupolom - koju sada ne{to probada spolja.

Klin tmine prestao je da se {iri. Sile koje su ga izazvale gledale su nadole, usvet-igra~ku koju su otkrile, mo`da raspredaju}i me|u sobom da li je on uop{tevredan njihove pa`nje. Pod ovim kosmi~kim motrenjem, Alvin nije osetio niuznemirenost, ni uàs. Znao je da se nalazi licem u lice sa silom i mudro{}u predkojima je ~ovek mogao ose}ati strahopo{tovanje, ali ne i strah.

A onda je pala odluka: utro{i}e jedan deli} Ve~nosti na Zemlju i njeneìtelje. Dolazili su kroz prozor koji su otvorili u nebu.

Poput iskri iz neke nebeske kova~nice, po~eli su se slivati na Zemlju. Njihovpriliv postojao je sve zama{niji i na kraju se sa nebesa obru{avao plamenivodopad, rasprskavaju}i se u lokve te~ne svetlosti kada je stizao do tla. Alvin nijemorao da ~uje re~i koje su mu zazvu~ale u u{ima poput blagoslova:

Veliki su do{li.Plamen je stigao do njega, ali nije pekao. Bilo ga je posvuda: ispunjavao je

veliku uvalu [almirana svojim zlatnim sjajem. Posmatraju}i u ~udu, Alvin jeprimetio da to nije bezobli~na struja svetlosti, ve} da poseduje oblik i sklop.Po~eo je da se rasta~e u razaznatljiva obli~ja, da se sakuplja u zasebne ognjenekovitlace. Ova vrtlo`ja okretala su se sve brè i brè oko svojih osa, dok su im se



sredi{ta uznosila, obrazuju}i stubove, u kojima je Alvin uspeo da razaberetajanstveno i{~ezavaju}e prikaze. Iz ovih blistavih totemskih karijatida dopirala jetanana muzi~ka melodija, beskrajno udaljena i o~aravaju}e prijatna.

Veliki su do{li.Ovoga puta bilo je odgovora. Gospodareve sluge vas pozdravljaju. êkali

smo va{ dolazak.

ûv{i ove re~i, Alvin je shvatio da su barijere sru{ene. Istoga ~asa, [almirani njegovi ~udni posetioci nestado{e, a on se ponovo na|e pred CentralnimKompjuterom u dubinama Diaspara.

Sve je bila samo opsena, nimalo stvarnija od sveta ma{te iz saga u kome jeproveo tolike ~asove mladosti. Ali kako je ona stvorena; odakle su poticaleneobi~ne slike koje je video?

"Problem je bio neobi~an", re~e tihi glas Centralnog Kompjutera. Znao samda robot mora imati u svom umu neku vizuelnu predstavu o Velikima. Trebalo je,dakle, da ga ubedim da se utisci ~ula koje prima poklapaju sa tom slikom, a

potom je sve i{lo lako.""Kako si to u~inio?""Jednostavno, pitao sam robota kako su izgledali Veliki, a zatim sam

registrovao shemu koja se uobli~ila u njegovim mislima. Shema je bila krajnjenepotpuna, tak da sam morao prili~no da improvizujem. Jednom ili dva puta,slika koju sam ja stvarao po~ela je opasno da se podvaja od robotove predstave,ali kada se to dogodilo, osetio sam kako zbunjenost raste u ma{ini i preoblikovaosam sliku, pre no {to je robot postao podozriv. Mora{ uzeti u obzir da su menina raspolaganju stajale stotine vodova, dok je robot imao samo jedan, {to mi je

omogu}ilo da tako brzo prelazim sa jedne slike na drugu da se promena nijemogla primetiti. Bio je to mali hokus-pokus; bio sam u stanju da prezagu{imrobotove senzorne vodove, a u isto vreme i da predupredim njegove kriti~kesposobnosti. Ono {to si ti video bila je samo zavr{na, ispravljena scena, koja jenajve}ma odgovarala Gospodarevom otkrovenju. Izgledala je prili~no grubo, ali jebila dovoljna. Robot je verovao u njenu istinitost taman onoliko koliko je bilopotrebno da se blokada otkloni i u tom ~asu mogao sam da uspostavim potpunikontakt sa njegovim umom. On vi{e nije lud; odgovori}e ti na sva pitanja kojamu bude{ postavio."

Alvin je i dalje bio pod utiskom vi|enog; odsevi la`ne apokalipse jo{ su muplamteli u umu i on se nije sasvim napregao da shvati obja{njenje CentralnogKompjutera. Svejedno; ~udesna terapija bila je okon~ana i kapija saznanja {iromse otvorila pred njim, ~ekaju}i ga da u|e.

A onda se setio upozorenja koje mu je dao Centralni Kompjuter i bri`noupitao: "[ta je sa moralnim prigovorom {to si morao da pogazi{ Gospodarevanare|enja?"

"Ustanovio sam zbog ~ega su izdata. Kada se bude{ upoznao sa njegovimìvotom, {to je sada sasvim izvodljivo, vide}e{ da je on tvrdio kako je izazvaomnoga ~udesa. Sledbenici su mu verovali, a njihova ube|enost doprinosila jenjegovoj mo}i. Ali naravno, iza svih tih ~udesa stajalo je neko jednostavno



obja{njenje, ako ih je uop{te i bilo. Iznena|uje me {to su ina~e razboriti ljudidopu{tali da budu obmanuti na takav na~in."

"Gospodar je, dakle, bio varalica?""Ne; stvar nije tako jednostavna. Da je bio samo puki obmanjiva~, nikada

ne bi postigao takav uspeh i njegov pokret ne bi tako dugo opstao. Bio je todobar ~ovek i veliki deo onoga {to je propovedao bilo je istinito i mudro. Na

kraju je i on sam poverovao u vlastita ~udesa, ali je ipak znao da postoji jedansvedok koji je u stanju da ih opovrgne. Robot je bio upu}en u sve njegove tajne;bio je njegov zagovornik i saradnik, pa ipak, ako bi ikada bio podvrgnutpodrobnom ispitivanju, ugrozio bi sam temelj njegove mo}i. Stoga mu je naredioda ne obznanjuje svoja se}anja sve do sudnjeg dana Vaseljene, kada Veliki bududo{li. Te{ko je poverovati da se u jednom ~oveku mogla nahoditi takva me{avinaprevrtljivosti i iskrenosti, ali upravo je tako bilo."

Alvin se upitao {ta robot misli o svom oslobo|enju od drevnog ropstva. On je, nesumnjivo, bio dovoljno sloèna ma{ina da ovo ne primi kao uvredu. Mogao

je biti ljut na Gospodara {to ga je bacio u takvo ropstvo, ba{ kao i na Alvina iCentralni Kompjuter {to su ga vratili zdravom razumu.

Zona ti{ine je uklonjena, po{to vi{e nije bilo potrebe za tajno{}u. Trenutakna koji je Alvin dugo ~ekao najzad je do{ao. Okrenuo se ka robotu i postavio mupitanje koje ga je morilo jo{ od kada je ~uo pri~u o Gospodarevoj sagi.

I robot je odgovorio. Jeserak i proktori i dalje su strpljivo ~ekali kada im se on pridruìo. Na vrhu

rampe, pre no {to }e u}i u hodnik, Alvin je bacio jo{ jedan pogled na halu iopsena je ovoga puta bila sna`nija nego ikada ranije. Ispod njega je leào mrtav

grad ~udnih belih zdanja, grad obasjan èstokim osvetljenjem koje nije bilopredvi|eno za ljudske o~i. Mrtav je mo`da odista bio, po{to nikada nije ìveo, ali je zato odisao energijama znatno sna`nijim od svih koje su pokretale organskumateriju. Dok svet bude postojao, ove be{umne ma{ine nalazi}e se ovde, nikadane skre}u}i misli sa tokova koje im je ljudski genije odredio pre mnogo godina.

Iako je Jeserak poku{ao da ispita Alvina dok su se vra}ali u Ve}nicu, ni{tanije saznao o njegovom razgovoru sa Centralnim Kompjuterom. Nije to bila samopuka uzdrànost s Alvinove strane; i dalje je bio op~injen onim {to je video,odve} opijen uspehom, da bi vodio neki suvi{ni razgovor. Jeserak je morao daispolji veliko strpljenje i nadao se da }e Alvin kona~no izi}i iz transa.

Ulice Diaspara kupale su se u svetlosti koja se ~inila sasvim bledom upore|enju sa ble{tavo{}u grada ma{ina. Ali Alvin ih uop{te nije prime}ivao; nanjega vi{e nije delovala poznata lepota velikih kula koje su promicale pored njegaili ljubopitljivi pogledi sugra|ana. Palo mu je na pamet da je veoma neobi~nokako je sve {to mu se doga|alo vodilo ka ovom trenutku. Od ~asa kada je sreoKedrona, doga|aji kao da su automatski potekli ka unapred odre|enom cilju.Monitori, Lis, [almiran - na svakom koraku mogao je skrenuti sa pravog puta,ali ne{to ga je vodilo napred. Da li je sam bio tvorac svoje sudbine, ili jepredstavljao posebnog miljenika Usuda? Mo`da je posredi bila puka verovatno}a,delovanje zakona slu~aja. Bilo koji ~ovek mogao je prona}i put na kome je onostavio svoje tragove i nebrojeno puta u pro{losti i drugi su stigli gotovo dokle i



on. Ti prethodni Jedinstveni: na primer, {ta se dogodilo sa njima? Mo`da je onnaprosto bio prvi koji je imao sre}e.

Tokom celog puta natrag kroz ulice Diaspara, Alvin je uspostavljao sveprisniju i prisniju vezu sa ma{inom koju je oslobodio ve{evekovnog ropstva. Ona je oduvek bila u stanju da prima njegove misli, ali ranije on nije mogao znati da li}e izvr{iti nare|enja koja joj izdaje. Sada je ove neizvesnosti nestalo; mogao je da

razgovara sa njom kao i sa svakim ljudskim stvorom. Dodu{e, po{to nije bio sam,naloìo joj je da se ne sluì govornim jezikom, ve} jednostavnim mislenim slikamakoje je on bio u stanju da pojmi. Ponekad ga je vre|ala ~injenica {to roboti mogubez te{ko}a me|usobno da op{te na telepatskom nivou, dok je to ôveku bilonemogu}e - izuzev u Lisu. Bila je to jo{ jedna sposobnost koju je Diaspar izgubioili koje se hotimice odrekao.

Nastavio je be{uman, ali u nekoliko jednostran razgovor dok su ~ekali upredvorju Ve}nice. Bilo je nemogu}e ne uporediti okolnosti u kojima se sadanalazio sa onima iz Lisa, kada su Seranis i njeni saradnici poku{ali da ga pot~ine

svojoj volji. Nadao se da ne}e biti potrebe za novim sukobom, ali ukoliko bi donjega ipak do{lo, on je sada bio daleko bolje pripremljen.

Ve} prvi pogled na lica ~lanova Ve}a rekao je Alvinu kakvu su odlukudoneli. Nije bio ni iznena|en, niti osobito razo~aran; tako|e nije ispoljio nijednoose}anje koje su Ve}nici mo`da o~ekivali dok je slu{ao Presednika.

"Alvine", po~e Predsednik, "veoma bri`ljivo smo razmotrili okolnosti do kojih je dovelo tvoje otkri}e i doneli smo jednoglasnu odluku. Po{to niko ne èli ikakvepromene u na{em na~inu ìvota, kao i s obzirom na to da se svega jednom umnogo miliona godina ra|a neko ko je sposoban da izi|e iz Diaspara, pod

uslovom da je to izvodljivo, smatramo da tunelski sistem za Lis nije neophodan ida, u stvari, moè predstavljati izvor opasnosti. Ulaz u halu sa pokretnimputevima bio je stoga zapreten.

[tavi{e, po{to nije isklju~ena mogu}nost da postoje i drugi putevi koji vodeiz grada, izvr{i}e se pregled jedinica se}anja monitora. On je ve} po~eo.

Tako|e smo razmotrili {ta bi i da li bi ne{to trebalo preduzeti u pogledutebe. S obzirom na tvoju mladost i na posebne okolnosti oko tvog ro|enja,zaklju~eno je da ne moè{ biti ka`njen za ono {to si u~inio. U stvari, otkloniv{imogu}u opasnost po na{ na~in ìvota, ti si gradu u~inio uslugu i mi ti zbog togadugujemo zahvalnost."

Oglasio se pljesak i na licima ve}nika pojavio se izraz zadovoljstva. Sloèneokolnosti brzo su razre{ene, izbegli su neophodnost da strogo kazne Alvina i sadasu se mogli razi}i s ose}anjem da su, kao vode}i gra|ani Diaspara, izvr{ili svojudu`nost. Uz malo sre}e, mo`da }e prote}i vekovi pre no to opet budu morali dase sakupe.

Predsednik je pogledao Alvina s i{~ekivanjem; mo`da se nadao da }e im Alvin uzvratiti istom merom i da }e izraziti zahvalnost ve}u {to ga je tako lakorazre{ilo krivice. Ali ~ekalo ga je razo~arenje.

"Smem li ne{to da pitam?" re~e Alvin u~tivo."Razume se.""Centralni Kompjuter je jama~no odobrio va{e odluke?"



U normalnim okolnostima bilo je prili~no neumesno postaviti ovakvopitanje. Ve}e nije bilo du`no da pravda svoje odluke, niti da obja{njava kako ih jedonelo. Ali Alvin je uìvao poverenje Centralnog Kompjutera iz nekogneobja{njivog razloga. Nalazio se u povla{}enom poloàju.

Pitanje je o~evidno izazvalo izvesnu pometnju i odgovor je usledio pomalopreko volje.

"Naravno da smo se posavetovali sa Centralnim Kompjuterom. Kazao nam je da postupamo prema vlastitoj presudi."

Alvin je to o~ekivao. Centralni Kompjuter vodio je sastanak sa Ve}em uistom trenutku dok je razgovarao sa njim - istovremeno, zapravo, dok je bioudubljen u milion drugih poslova u Diasparu. Znao je, isto kao i Alvin, da jesvaka odluka koju Ve}e sada donese sasvim neva`na. Budu}nost se potpunoizmakla njihovom uplivu istog trena kada su, u blaènom neznanju, zaklju~ili da jekriza bezbedno premo{}ena.

Alvin se nije osetio nadmo}nim, niti je uìvao u naslu}ivanju predstoje}eg

trijumfa, kada je pogledao te budalaste starce koji su sebe smatrali vladaocimaDiaspara. On je video pravog vladaoca grada i razgovarao je sa njim u zagrobnojti{ini njegovog blistavog, podzemnog sveta. Ovaj susret potro je gotovo svakunadmenost u njegovoj du{i, ali nje je ipak ostalo dovoljno za poslednju opasnostkoja }e nadma{iti sve prethodne.

Dok se opra{tao od Ve}a, pitao se da li ih iznena|uje njegovo mirnopokoravanje i odsustvo ozloje|enosti zbog zatvaranja puta za Lis. Proktori ga nisusledili; nije se vi{e nalazio pod prismotrom, bar ne na tako neprikriven na~in.Samo je Jeserak krenuo za njim iz Ve}nice u {arolike ulice.

"Dakle, Alvine?" re~e on. "Vladanje ti je bilo besprekorno, ali mene nemoè{ obmanuti. [ta si sad smislio?"

Alvin se osmehnu."Znao sam da }e{ ne{to posumnjati; ako po|e{ sa mnom, pokaza}u ti za{to

podzemni put za Lis nije vi{e vaàn. Postoji jo{ jedan opit koji bih èleo daoprobam; ni{ta ti se ne}e dogoditi, sem {to ti se mo`da ne}e dopasti."

"Vrlo dobro; ja se i dalje smatram tvojim starateljem, premda izgleda da suuloge sada promenjene. Kuda to namerava{ da me vodi{?"

"Idemo u Loranovu Kulu, odakle }u ti pokazati svet izvan Diaspara." Jeserak je pobledeo, ali je sa~uvao prisustvo duha. A onda, kao da nema

poverenja u vlastite re~i, uko~eno je klimnuo i krenuo za Alvinom na glatkosklisku povr{inu pokretnog puta.

Jeserak se nije upla{io dok su kora~ali tunelom kojim je hladan vetar ve~itoduvao u Diaspar. Tunel se sada promenio; kamena re{etka koja je sputavalapristup spoljnem svetu nestala je. Ona vi{e nije sluìla nikakvoj strukturalnoj svrsi iCentralni Kompjuter ju je uklonio bez re~i protivljenja kada je Alvin to zatraìo.Kasnije }e mo`da naloìti monitorima da se ponovo sete re{etke i da je vrate upostojanje. Ali za sada tunel je izbijao, nezapreten i nenadgledan, na spoljne,okomite gradske zidine.

Tek kada je Jeserak stigao gotovo do ruba vazdu{ne cevi, postalo mu je jasno da se spoljni svet nalazi tik pred njim. Pogledao je prema sve {irem krugu



neba, a koraci su po~eli da mu bivaju sve nesigurniji, da bi kona~no zastao. Alvinse setio kako se Alistra okrenula i pobegla glavom bez obzira sa ovog mesta iupitao se da li }e mo}i da nagna Jeseraka da krene jo{ malo napred.

"Molim te samo da pogleda{", obrati mu se on, "a ne da napusti{ grad.Siguran sam da to moè{ u~initi!"

Za vreme svog kratkotrajnog boravka u Erliju, Alvin je video kako jedna

majka u~i svoje dete da hoda. Taj prizor mu je neodoljivo pao na um dok jepodsticao Jeseraka da nastavi hodnikom, ohrabruju}i ga svaki ~as u njegovomnevoljnom napredovanju korak po korak. Za razliku od Kedrona, Jeserak nije biokukavica. Nije prezao da se uhvati uko{tac sa samim sobom, ali ta borba je bilao~ajni~ka. Alvin je izgledao podjednako iscrpljen kao i njegov tutor, kada mu jekona~no po{lo za rukom da dovede Jeseraka do mesta odakle je mogao videticelokupno, nezapreteno prostranstvo pustinje.

Kada se jednom na{ao tu, zanimljivost i ~udesna lepota prizora, takorazli~itog od svega sa ~im se Jeserak susretao u ovom ili prethodnim ìvotima,

kao da su nadvladali njegov strah. O~evidno je bio op~injen ogromno{}u vidikasatkanog od valovitih pe{~anih dina i udaljenih, drevnih brda. Bilo je poznopopodne i ubrzo }e ceo kraj prekriti pla{t no}i koja se nikada nije spu{tala naDiaspar.

"Molim te da do|e{ ovamo", re~e Alvin, govore}i brzo, kao da mu te{kopolazi za rukom da obuzdava nestrpljenje. "Shvatio sam da ti zasluùje{ vi{e odbilo kog drugog da vidi{ gde su me putevi odveli. Hteo sam da ti pokaèmpustinju, ali istovremeno da bude{ o~evidac onoga {to }u sad preduzeti, kako biVe}e znalo {ta sam u~inio.

Kao {to sam rekao Ve}u, doveo sam ovog robota iz Lisa u nadi da }eCentralni Kompjuter biti u stanju da otkloni blokadu kojom je njegovo se}anjezapretao ~ovek po imenu Gospodar. Varkom koju jo{ potpuno ne razumem,Kompjuter je to u~inio. Posle toga, bio mi je otvoren put u sva se}anja ma{ine,kao i do posebnih ve{tina kojima je ona obdarena. Sada }u primeniti jednu od tihve{tina. Gledaj!"

Nagnan be{umnim nare|enjem koje je Jeserak mogao samo da nasluti,robot je izjezdio iz ulaza tunela, dobio na brzini i posle svega nekoliko sekundipredstavljao je tek daleki metalni odsev pod svetlo{}u sunca. Nisko je leteo prekopustinje, povrh pe{~anih dina, koje su leàle izukr{tane poput zamrznutih talasa. Jeseraku se javio neodoljiv utisak da ma{ina ne{to traì, ali nije imao ni najmanjupredstavu {ta bi to moglo biti.

A onda, iznenada, blistava ta~ka vinula se uvis iznad pustinje i zaustavila sena hiljadu stopa iznad tla. U istom ~asu, Alvinu se oteo dubok uzdah zadovoljstvai olak{anja. Uputio je brz pogled prema Jeseraku, kao da mu kaè: "To je ono!"

U prvi mah, ne znaju}i {ta da o~ekuje, Jeserak nije razabrao nikakvupromenu. A zatim, gotovo ne veruju}i vlastitim o~ima, ugledao je kako se oblakpra{ine polako podiè sa pustinje.

Ni{ta nije uàsnije od pokreta koji se javio tamo gde nikakvog pokreta ne bismelo biti, ali Jeserak je ve} bio izvan doma{aja iznena|enja i straha kada supe{~ane dine po~ele da se razmi~u. Ne{to je po~elo da se uzdiè ispod pustinje,



poput dìna koji se budi iz sna, i najednom do Jeserakovih u{iju dopre{egrmljavina zemlje koja se obru{ava i praskanje stenja koje razmrskava neobuzdanasila. Zatim veliki gejzir peska {iknu stotinama stopa u vazduh i tle nestade savidika.

Pra{ina je po~ela polako da se taloì preko rane zase~ene na licu pustinje. Ali Jeserakov i Alvinov pogled i dalje je bio uprt ka otvorenom nebu, na kome se

do pre samo nekoliko trenutaka nalazio samo strpljivi robot. A onda je, kona~no, Jeseraku postalo jasno za{to je Alvin tako ravnodu{no primio odluku Ve}a, zbog~ega nije ispoljio nikakvo ose}anje kada mu je re~eno da je podzemni put za Liszatvoren.

Naslage zemlje i stenja mogle su da zaprljaju, ali ne i da zapretu ponositelinije broda koji se i dalje uzdizao iznad razdrljane pustinje. Jeserak je netremiceposmatrao kako blago zaokre}e sa njim, sve dok im nije do{ao ta~no u liniju vidai zadobio kru`no obli~je. A onda, sasvim polako, krug je po~eo da se {iri.

Alvin je po~eo prili~no brzo da govori, kao da je imao malo vremena na

raspolaganju."Robot je sazdan da bude Gospodarev sadrug, sluga, ali iznad svega, pilot

njegovog broda. Pre no {to je do{ao u Lis, on se spustio u Port Diaspar, kojisada leì zatrpan pod pustinjskim peskom. âk i u to vreme, kosmodrom je biogotovo prazan; mislim da je Gospodarev brod bio jedan od poslednjih koji sustigli na Zemlju. On je kra}e vreme proveo u Diasparu, pre no {to je oti{ao u[almiran; put je tada sigurno jo{ bio otvoren. Ali brod mu vi{e nije bio potreban itokom svih proteklih vekova letelica je ~ekala tamo, pod naslagama peska. Kao isam Diaspar, kao ovaj robot, kao sve ostalo {to su neimari pro{losti smatrali

odista va`nim, i on je ostao sa~uvan zahvaljuju}i vlastitim vodovima ve~nosti. Svedok bude imao izvor energije, on ne}e biti podloàn propadanju niti uni{tenju;slika koja je uskladi{tena u njegovim }elijama se}anja nikada ne}e izbledeti, aupravo ta slika upravlja njegovom fizi~kom strukturom."

Brod se sada nalazio sasvim blizu, kako ga je robot vodio prema kuli. Jeserak je procenio da mu duìna dostiè oko sto stopa i da je o{tro za{iljen naoba kraja. Izgledalo je da nema prozora niti drugih otvora, mada je ovaj zaklju~akdovodio u sumnju tanak sloj zemlje.

Iznenada ih je zapljusnula prljav{tina kada se deo trupa otvorio premanjima; pred Jeserakovim o~ima pojavio se prizor male, neopremljene prostorijena ~ijem su se suprotnom kraju nalazila druga vrata. Brod je lebdeo samo stopuod otvora ventilacione cevi, kojoj se pribliìo veoma oprezno, poput ìvog bi}a sasposobno{}u da ose}a.

"Do vi|enja, Jesera~e", re~e Alvin. "Ne mogu da se vratim u Diaspar, Jesera~e, da se oprostim od prijatelja; molim te, u~ini ti to u moje ime. ReciEristonu i Etaniji da se nadam da }u se skoro vratiti; ako se to ne dogodi,zahvalan sam i tebi, premda ti mo`da ne odobrava{ na~in na koji primenjujemznanje ste~eno od tebe.

[to se ti~e Ve}a... reci mu da se put, koji se jednom otvori, ne moèzatvoriti pukim dono{enjem odluke."



Brod je sada predstavljao samo tamnu ta~ku spram neba, a samo trenpotom Jeserak ga sasvim izgubi iz vida. Nije primetio kako nestaje, ali najednomse sa nebesa oglasi najzastra{uju}iji zvuk koga je ôvek ikada proizveo: otegnutagrmljavina vazduha, koji se iz milje u milju survava u vakuumski tunel iznenadaizbu{en kroz nebo.

Jeserak je ostao nepomi~an dok su poslednji odjeci zamirali preko pustinje.

Razmi{ljao je o de~aku koji je oti{ao: za Jeseraka Alvin }e uvek predstavljati dete, jedino koje je ugledalo svetlost dana u Diasparu, od kada je, veoma davno, ukinutciklus ra|anja i umiranja. Alvin nikada ne}e odrasti; za njega je ~itava Vaseljenapredstavljala igra~ku, zagonetku koju je on razre{avao vlastite zabave radi. U tojigri, sada je nai{ao na zavr{nu, pogubnu stvar~icu koja je mogla satrti ono {to jepreostalo od ljudske civilizacije: ali ma kakav bio ishod, za njega }e to i dalje bitisamo igra.

Sunce se sada nalazilo nisko na obzorju, a iz pustinje je dopirao prohladanpovetarac. Ali Jeserak jo{ nije odlazio, savla|uju}i strah u sebi; a onda je, po prvi

put u ìvotu, ugledao zvezde.

18.âk i u Diasparu, Alvin je retko imao prilike da vidi takvu rasko{ kao {to je

bila ona koja ga je zasenila kada su unutra{nja vrata vazdu{ne komore skliznula ustranu. Ma {ta da je ina~e bio, Gospodar sigurno nije spadao u askete. Trebalo je, me|utim, da protekne izvesno vreme pre no {to je Alvinu postalo jasno da svaova udobnost ne predstavlja znak ta{te rasipnosti; mali svet bio je Gospodarevo jedino stani{te tokom mnogih dugih putovanja me|u zvezdama.

Nigde se nisu mogli videti nikakvi upravlja~i, ali veliki, ovalni ekran koji jepotpuno zapremao suprotni zid ukazivao je da to nije obi~na prostorija.Postavljena u polukrug ispred njega, nalazila su se tri niska leàja; ostali deokabine zauzimali su dva mala stola i nekoliko mekanih stolica, od kojih nekeo~igledno nisu bile predvi|ene za ljude.

Kada se udobno smestio naspram ekrana, Alvin pogledom potraì robota.Na njegovo iznena|enje, ovaj je i{~ezao; a onda ga je opazio, {}u}urenog u jednom udubljenju ispod zakrivljene tavanice. Dovezao je Gospodara krozsvemirska prostranstva na Zemlju, a zatim ga je kao sluga pratio u Lis. Sada jeponovo stajao spreman, kao da minuli eoni uop{te nisu postojali, da se jo{ jednom lati svoje stare du`nosti.

Alvin mu uputi jedno eksprementalno nare|enje i veliki ekran pred njimoìve. Pojavila se Loranova Kula, neobi~no skra}ena u perspektivi i prividno kaoda leì postrance. Potonji poku{aji predo~ili su mu prizore neba, grada i velikogprostranstva pustinje. Slika je bila izvrsna, gotovo neprirodna i jasna, iako jeizgledalo da nije upotrebljeno nikakvo uve}anje. Alvin je jo{ malo vr{ioisprobavanja, sve dok mu nije po{lo za rukom da dobije svaki prizor koji bipoèleo; tada je bio spreman za polazak.

"Odvezi me u Lis." Nalog je bio jednostavan, ali kako je brod mogao da gaizvr{i, kada on sam nije imao pojma u kom se pravcu nalazi odredi{te? Alvin toranije nije uzeo u obzir, a kad mu je palo na pamet, ma{ina je ve} hitala preko



pustinje zastra{uju}om brzinom. Slegnuo je ramenima, prihvataju}i sa zahvalno{}u~injenicu da sada ima sluge mudrije od njega samog.

Bilo je te{ko proceniti razmere prizora koji je promicao ekranom, ali sasvakim minutom mora da je proletalo mnogo milja. Nedaleko od grada, boja tlaiznenada se promenila u tamnosivu i Alvin je shvatio da upravo prelazi prekokorita nekog od i{~ezlih okeana. Mora da se Diaspar nekada nalazio sasvim blizu

mora, mada o tome nije bilo nikakvog traga u drevnim svedo~anstvima. Makoliko da je star grad, okeani su sigurno nestali znatno pre no {to je onutemeljen.

Stotinama milja kasnije, tle se o{tro uspelo i pustinja se vratila. Jednom je Alvin zaustavio brod iznad neobi~nog spleta izukr{tanih linija, koje su se slabonazirale kroz pe{~ani pokrov. To ga je za trenutak za~udilo; dah je zastajao pripomisli da milijarde ljudi nisu ostavile nikakvog traga za sobom sem ovih brazdi upesku.

Glatka zakrivljenost obzorja kona~no je bila prekinuta, ozubiv{i se

planinama, koje su se ve} na{le ispod njega gotovo u istom ~asu kada ih jeopazio. Ma{ina je sada usporavala i spu{tala se ka zemlji u velikom luku dugomstotinu milja. A onda je pod sobom spazio Lis, ~ije su {ume i nebrojene rekestvarale prizor tako neporedive lepote da za tranutak on nije mogao da nastavi.Na istoku, predeo je bio utonuo u senku, a velika jezera su se ocrtavala poputlokvi jo{ tamnije no}i. Ali u pravcu zalaska sunca, vode su se presijavale i iskri~ilesvetlo{}u, odbleskuju}i ka njemu boje o kojima on nikada nije sanjao.

Nije bilo te{ko prona}i Erli, {to je predstavljalo sre}nu okolnost, po{to robotnije mogao dalje da ga vodi. Alvin je to o~ekivao i bilo mu je pomalo milo {to je

otkrio izvesna ograni~enja njegovih mo}i. Bilo je sasvim neverovatno da je onikada ranije ~uo za Erli, {to zna~i da poloàj sela nije uskladi{ten u njegove }elijepam}enja.

Posle kratkog isprobavanja, Alvin je prizemio svoj brod na obroku brda sakoga je prvi put ugledao Lis. Ma{inom se moglo sasvim lako upravljati; trebalo jesamo da nazna~i op{tu èlju, a robot bi se pobrinuo za pojedinosti. Pretpostavljao je da bi on prenebregao opasne ili neizvodljive naloge, premda Alvin uop{te nijeimao nameru da izda tako ne{to ukoliko se moè izbe}i. Alvin je bio sasvimsiguran da niko nije video njegov dolazak. To mu se ~inilo prili~no va`nim, po{tonije imao nikakvu èlju da se ponovo uhvati uko{tac sa Seranisinim mentalnimmo}ima. Naumi su mu jo{ bili neodre|eni, ali od kada je uspostavio prijateljskeodnose sa robotom, odstranio je svaku opasnost. Robot je mogao da dela kaonjegov zastupnik, dok bi on ostao na bezbednom u brodu.

Nije sreo nikoga na putu za Erli. Bilo je neobi~no sedeti u brodu dok vamse vidno polje sasvim lako kre}e poznatom stazom, a {apati {ume odzvanjaju uu{ima. Jo{ nije bio u stanju da se potpuno poistoveti sa robotom, a i ve{tinomupravljanja nije ba{ najvi~nije ovladao.

Bilo je gotovo ve~e kada je stigao u Erli, a male ku}e plivale su u lokvamasvetlosti. Alvin se drào senke i ve} je gotovo stigao do Seranisine ku}e kada jeotkriven. Najednom se razleglo ljutito, resko zujanje i pogled su mu zapre~ili lepetikrila. Nehoti~no se trgao pred ovim naletom; a onda mu je postalo jasno {ta se



dogodilo. Krif je jo{ jednom izraàvao svoju odbojnost prema svemu {to je letelobez krila.

Ne hotev{i da povredi divno, ali glupo stvorenje, Alvin je zaustavio robota iizdrào ki{u udaraca {to je mogao postojanije. Iako je udobno sedeo naudaljenosti od jedne milje, ustuknuo bi pri svakom lepetu; najzad je odahnuo kada je Hilvar izi{ao da vidi u ~emu je stvar.

Kada mu se gospodar pribliìo, Klif se povukao, i dalje zlokobno zuje}i. Uti{ini koja je potom usledila, Hilvar je neko vreme gledao robota, a onda seosmehnuo.

"Zdravo, Alvine", re~e. "Drago mi je {to si se vratio. Ili si mo`da jo{ uDiasparu?"

Po ko zna koji put, Alvin je osetio zavidljivo divljenje prema hitrini i ta~nostiHilvarovog uma.

"Ne", re~e on, upitav{i se istog ~asa koliko jasno robot odraàva njegovere~i. "Nalazim se u Erliju, ne mnogo daleko. Ali za sada ostajem ovde."

Hilvar se nasmeja."Mislim da si u pravu. Seranis ti je oprostila, ali {to se Skup{tine ti~e... no,

dobro, to je druga stvar. Upravo se sada odràva skup, prvi koji je ikada prire|enu Erliju."

"Ho}e{ da kaè{", upita Alvin, "da su va{i ve}nici do{li ovamo? S obziromna telepatske mo}i kojima raspolaète, takav susret mi se ne ~ini neophodnim."

"Oni su zbilja retki, ali postoje trenuci kada se smatraju poèljnim. Nisamupu}en u ta~nu prirodu krize, ali trojica senatora su ve} ovde, a ostali se svakog~asa o~ekuju."

Alvin nije mogao obuzdati osmeh pri pomisli kako se doga|aji u Diasparuverno odraàvaju ovde. Ma kuda da se kretao, izgledalo je da sada posvudaostavlja za sobom trag uàsnutosti i uzbu|enosti.

"Mislim da ne bi bilo r|avo", re~e, "ako bih mogao da se obratim va{ojSkup{tini, pod uslovom da to ne ugrozi moju bezbednost."

"Smeo bi bez bojazni da li~no do|e{ ovamo", re~e Hilvar, "ako ti Skup{tinaobe}a da ne}e ponovo poku{ati da ti zaposedne um. U suprotnom, bolje bi biloda ostanem{ tu gde jesi. Pove{}u robota do senatora... bi}e prili~no usplahirenikada ga budu videli."

Dok je i{ao za Hilvarom u ku}u, Alvina je proèo prijatan, ali varljiv ose}ajuìvanja i razdraganosti. Sretao se sa vladarima Lisa na znatno ravnijoj nozi negopro{li put; iako nije bio kivan na njih, dopadalo mu se saznanje da je sadagospodar situacije i da mu se u rukama nalaze mo}i koje ni sam jo{ nije do krajarazabrao.

Vrata prostorije u kojoj se odràvao skup bila su zatvorena i trebalo je dapro|e izvesno vreme pre no {to je Hilvar prizvao pa`nju na sebe. Umovi senatoraizgledali su u toj meri zaokupljeni da je bilo veoma te{ko uplesti im se u misaonetokove. A onda su se zidovi nevoljno razmakli i Alvin je brzo uveo robota uprostoriju.

Trojica senatora uko~ila su se u stolicama kada je on krenuo prema njima,ali je preko Seranisionog lica prostrujao tek treptaj iznena|enja. Mo`da ju je



Hilvar ve} upozorio, ili je mo`da ona o~ekivala da }e se Alvin ranije ili kasnijevratiti.

"Dobro ve~e", re~e on veoma u~itivo, kao da je ovo zastupni~ko nastupanjepredstavljalo ne{to najprirodnije. "Re{io sam da se vratim."

Njihovo iznena|enje prili~no je nadma{ilo Alvinova predvi|enja. Prvi sepribrao jedan mladi senator pepeljaste kose.

"Kako si do{ao ovamo?" promuca.Razlog njegovog zaprepa{}enja bio je o~igledan. Ba{ kao i Diaspar, Lis je

tako|e zapreo podzemni put."Za{to, pa do{ao sam ovde na isti na~in kao i pro{li put", re~e Alvin, ne

mogav{i da odoli isku{enju da se ne na{ali na njihov ra~un.Dvojica senatora o{tro pogleda{e tre}ega, koji samo ra{iri ruke u znak

osuje}ene rezignacije. A onda ponovo progovori mladi} koji mu se ve} obratio."Zar nisi nai{ao ni na kakve pote{ko}e?" upita."Ba{ nikakve", re~e Alvin, re{en da pove}a njihovu pometnju. Shvatio je da

mu je to po{lo za rukom."Vratio sam se", nastavi on, "po slobodnom izboru i zato {to imam neke

va`ne novosti za vas. Me|utim, s obzirom na na{u prethodnu nesuglasicu, za sada}u ostati po strani. Ako se pojavim li~no, da li mi obe}avate da vi{e ne}etepoku{ati da ograni~ite moje kretanje?"

Za trenutak, niko nije ni{ta progovorio i Alvin se upita kakve se misli sadabe{umno izmenjuju. A onda, Seranis progovori u ime svih prisutnih.

"Ne}emo vi{e poku{avati da te kontroli{emo, premda ni pro{li put nismobili ba{ osobito uspe{ni."

"Vrlo dobro", uzvrati Alvin. "Do}i }u u Erli {to brè mogu."Sa~ekao je da se robot vrati, a onda je, veoma bri`ljivo, izdao ma{ini

uputstva i naloìo joj da mu ih ponovi. Bio je uveren da Seranis ne}e prekr{itidatu re~; pa ipak, nije bilo zgoreg da za svaki slu~aj obezbedi uzmak.

Kada je izi{ao iz broda, vazdu{na komora se be{umno zatvorila za njim.Trenutak potom, za~ulo se {aptavo hisss... sli~no otegnutom uzdahu iznena|enja,dok je vazduh pravio mesta brodu koji se uspinjao. Za~as, tamna senka pre{la jepreko zvezda, a onda je brod nestao.

Tek kada je i{~ezao sa vidika, Alvin je shvatio da je po~inio si}u{nu, alikobnu gre{ku, zbog kakvih su propadali i najbolje skovani planovi. Zaboravio jeda su robotova ~ula znatno tananija od njegovih, a no} je bila tamnija nego {to jeo~ekivao. U vi{e navrata, sasvim je skretao sa staze, a nekoliko puta je za dlakuizbegao sudar sa drve}em. U {umi se gotovo nije video ni prst pred okom, a jednom je ne{to veliko krenulo ka njemu kroz {iblje. Za~ulo se slaba{nopucketanje gran~ica i dva smaragdna oka upre{e se u njega sa visine struka. Oteomu se prugu{eni krik, a neverovatno dugi jezik hrapavo mu pre|e preko ruke.Trenutak kasnije, sna`no telo ne`no se o~e{a o njega i produì bez {uma. Nijeimao pojma {ta bi to moglo biti.

Kona~no, svetlosti sela promoli{e se kroz kro{nje, ali vi{e mu nije biopotreban njihov putokaz, po{to mu se staza pod nogama pretvorila u rekutamnoplavog plamena. Mahovina kojom je kora~ao jasno se sjajila, a njegove



stope ostavljale su tamne tragove, koji su se polako gubili iza njega. Bio je todivan i o~aravaju}i prizor, a kada se Alvin zaustavio i ubrao malo neobi~nemahovine, ona je minutima svetlucala u njegovim skupljenim {akama pre no {to joj je zra~enje zgaslo.

Hilvar ga je po drugi put do~ekao pred ku}om i ponovo ga najavio Seranisi senatorina. Pozdravili su ga opreznim i nevoljnim po{tovanjem; ako su se i pitali

gde se deo robot, to ni~im nisu pokazali."Veoma mi je ào", po~eo Alvin, "{to sam bio primoran da napustim va{u

zemlju na tako nedostojan na~in. Mo`da }e vas zanimati da ni{ta lak{e nije bilo nipobe}i iz Diaspara." Sa~ekao je da ova opaska stvori utisak, a onda je brzododao: "Ispri~ao sam mom narodu sve o Lisu i preduzeo sam sve {to je bilo umojoj mo}i da ostavim {to povoljniji dojam. Ali Diaspar ne èli da ima nikakvaposla sa vama. Bez obzira na sve {to sam izloìo, on èli da predupredi me{anjesa podre|enom kulturom."

Osetio je veliko zadovoljstvo, posmatraju}i reakciju senatora; ~ak je i

ugla|ena Seranis blago promenila boju na ove re~i. Ako mu po|e za rukom da udovoljnoj meri okrene Lis i Diaspar jedno protiv drugog, re{i}e vi{e od polovineproblema. Obe zajednice upre}e se iz petinih ìla da dokaù nadre|enost vlastitogna~ina ìvota, tako da }e barijere izme|u njih ubrzo morati da padnu.

"Zbog ~ega si se vratio u Lis?" upita Seranis."Zato {to ho}u da ubedim vas, ba{ kao i Diaspar, da ste po~inili gre{ku."

Nije ni{ta kazao o drugom razlogu: da mu se, naime, u Lisu nalazi jedini prijatelju koga moè imati poverenja i ~ija mu je pomo} sada bila potrebna.

Senatori su i dalje }utali, ~ekaju}i da on nastavi; Alvin je znao da

posredstvom njihovih o~iju i u{iju sve ovo sada vide i ~uju mnogi drugi umovi.Bio je predstavnik Diaspara i ceo Lis sudio je o njemu po onome {to }e re}i.Odgovornost je bila velika i on zadrhta pri pomisli na nju. Pribrao je malo misli, aonda ponovo po~eo da govori.

Tema je bila Diaspar. Opisao je grad onako kako ga je video poslednji put,usnulog na prsima pustinje, sa kulama koje blistaju poput o~aravaju}ih dugaspram neba. Iz riznice se}anja prizvao je napeve koje su pesnici starine spevali uslavu Diaspara, a onda je kazivao o nebrojenim ljudima koji su proveli ìvotepove}avaju}i mu lepotu. Nemogu}e je, rekao im je, ikada iscrpsti blaga grada, makoliko se ìvelo; uvek postoji ne{to novo. Zatim je opisivao neka ~uda koja suproizveli ìtelji Diaspara; poku{ao je da im do~ara bar tra~ak ljupkosti koju suumetnici pro{losti stvorili za ve~no divljenje budu}ih nara{taja. Pitao se, pomalozami{ljeno, da li je stvarno muzika Diaspara predstavljala poslednje zvuke koje jeZemlja odaslala ka zvezdama.

Saslu{ali su ga do kraja, ne prekidaju}i ga pitanjima. Kada je zavr{io, bilo jeveoma kasno i on se osetio umornim vi{e nego ikada ranije, bar koliko ga jese}anje sluìlo. Napor i uzbu|enje dugog dana kona~no su se po~eli odràvati nanjemu i gotovo istog ~asa on je utonuo u san.

Kada se probudio, obreo se u nepoznatoj prostoriji i bilo mu je potrebnoizvesno vreme da shvati da se vi{e ne nalazi u Diasparu. Sa povratkom svesti isvetlost se poja~avala oko njega; kupao se u blagom, hladnjikavom zra~enju



jutarnjeg sunca, koje se slivalo kroz sada prozirne zidove. Leào je u dremljivojomamljenosti, prise}aju}i se doga|aja prethodnog dana i pitaju}i se kakve li je silesada stavio u pokret.

Uz neàn, muzi~ki ton, jedan od zidova po~eo je da se nabira nagore, natako sloèn na~in da ga oko nije moglo sasvim razabrati. Kroz otvor koji jenastao promolio se Hilvar i pogledao Alvina sa izrazom koji je predtsavljao

me{avinu {ale i zbilje."Sada kada si se probudio, Alvine", re~e on, "mo`da }e{ mi najzad kazati

{ta dalje ima{ u planu i kako ti je po{lo za rukom da se vrati{ ovamo. Senatori suupravo oti{li da vide u ~emu je stvar sa podzemnim prolazom; nije im jasno kakosi uspeo da se posluì{ njime. Pitam se da li je to uop{te ta~no."

Alvin sko~i iz postelje i sna`no se protegnu."Mo`da je bolje da ih zaustavimo", re~e. "Ne èlim da samo tra}e vreme.

[to se ti~e pitanja koje si mi postavio, uskoro }u ti pokazati odgovor na njega."Senatori su stigli tek u blizinu jezera i dve skupine izmenja{e lake naklone.

Istra`ni odbor video je da je Alvinu poznato kuda se on zaputio, a ovajneo~ekivani susret o~igledno ga je doveo u nedoumicu.

"Bojim se da sam vas no}as uputio na pogre{an trag", re~e Alvin veselo."Nisam do{ao u Lis starim putem, tako da je va{ trud oko njegovog zatvaranjabio sasvim nepotreban. [tavi{e, i diasparsko Ve}e tako|e je zaprelo svoj kraj, aliisto tako bez stvarnog razloga."

Lica senatora predstavljala su ogledalo su{te zbunjenosti, dok su re{enjasmenjivala jedno drugo u njihovim umovima.

"Kako si onda stigao ovamo?" upita vo|a. Iznenada je blesnuo tra~ak

razumevanja u njegovim o~ima i Alvin pomisli da je ovaj po~eo da naga|a istinu.Pitao se da nije mo`da uhvatio nare|enje koje je njegov um upravo poslao prekoplanina. Ali ni{ta nije kazao, ve} je samo u ti{ini upro prstom prema severnomdelu neba.

Odve} brzo da bi je oko pratilo, jedna srebrna igla svetlosti napravila je lukpreko planina, ostavljaju}i za sobom usijani trag duga~ak ~itavu milju. A onda sezaustavila, dvadeset hiljada stopa iznad Lisa. Nije bilo usporavanja, niti polakogko~enja njene dìnovske brzine.

Zaustavila se tako naglo, da je oko nastavilo da se kre}e zami{ljenomputanjom njenog kretanja jo{ dobru ~etvrtinu neba, pre no {to je mozgu uspeloda ga obuzda. Odozgo se razlegao mo}an pucanj groma: zvuk vazduha koji jeprolazak broda potisnuo i sabio. Sjajno blistaju}i na suncu, letelica se ubrzospustila na obronak brda, stotinak metara dalje.

Te{ko se moglo re}i ko je vi{e iznena|en, ali Alvin je prvi povratioprisustvo duha. Dok je i{ao, gotovo tr~e}i, prema brodu, upitao se da li on iina~e putuje na ovaj meteorski na~in. Pomisao je bila uznemiruju}a, premda zavreme puta uop{te nije imao ose}aj kretanja. Znatno je vi{e, me|utim, dovodila uzabunu ~injenica da je do pre samo jednog dana ovo ble{tavo obli~je leàloskriveno ispod debelog sloja stena ~vrstih poput ~elika: tu oblogu i dalje je imalana sebi kada se oslobodila zagrljaja pustinje. Tek kada je Alvin stigao do broda iopekao prste po{to ih je neoprezno stavio na trup letelice, postalo mu je jasno



{ta se, u stvari, dogodilo. Blizu krmenog dela i dalje je bilo tragova zemlje, ali onase rastopila u lavu. Sve ostalo je otpalo, ostaviv{i nepokriven postojani spoljniomota~, koga nisu mogli da okrnje ni vreme, niti bilo koja prirodna sila.

Sa Hilvarom uz sebe, Alvin je zastao u otvorenim vratima i pogledaonadole, prema senatorima, koji su i dalje bili bez re~i. Upitao se na {ta sadamisle, odnosno {ta sada ceo Lis misli. Izrazi lica su im odavali ne{to {to je gotovo

predstavljalo potpunu prazninu uma."Idem u [almiran", re~e Alvin, "i vrati}u se u Erli kroz otprlike jedan ~as.

Ali to je samo po~etak, a dok budem odsutan, evo vam ne{to o ~emu }ete mo}ida razmi{ljate.

Ovo nije obi~na letelica u kakvima su ljudi putovali oko Zemlje. To jesvemirski brod, jedan od najbrìh koji su ikada sazdani. Ako ho}ete da saznateodakle mi on, odgovor vas ~eka u Diasparu. Ali u tom slu~aju mora}ete da odetetamo, po{to Diaspar nikada ne}e do}i k vama."

Okrenuo se ka Hilvaru i pokazao mu prema vratima. Hilvar je oklevao

samo za trenutak, baciv{i jo{ jedan pogled na poznate prizore oko sebe. A onda je zakora~io u vazdu{nu komoru.

Senatori su posmatrali kako brod, koji se sada kretao sasvim polako, po{to je imao da prevali sasvim kratak put, nestaje u pravcu juga. A onda, mladi}pepeljaste kose koji je predvodio skupinu, filosofski slegnu ramenima i okrenu seprema jednom od svojih kolega.

"Uvek si nam protivure~io kada smo èleli promenu", re~e on, "i do sada siuvek bivao ubedljiviji. Ali sumnjam da budu}nost leì u bilo kom od na{a dvatabora. Lis i Diaspar zajedno su do{li do kraja jednog razdoblja, i to valja na

najbolji na~in iskoristiti.""Bojim se da si u pravu", usledio je sumoran odgovor. "Suo~eni smo sa

krizom, a Alvin je jama~no znao {ta govori kada nam je kazao da odemo uDiaspar. Oni sada znaju o nama, tako da vi{e nema nikakve svrhe skrivati se.Mislim da nam ne preostaje ni{ta drugo nego da uspostavimo vezu sa na{imro|acima, koji se sada mogu pokazati znatno raspoloèniji za saradnju."

"Ali podzemni put je zatvoren na oba kraja!""Mi }emo otvoriti na{; ne}e pro}i dugo vremena, a Diaspar }e u~initi isto."Umovi senatora, kako ovih u Erliju, tako i onih razu|enih po celom Lisu,

razmotrili su problem i zaklju~i da im se on nimalo ne dopada. Ali drugemogu}nosti nije bilo.

Znatno brè nego {to je Alvin imao prava da o~ekuje, seme koje je zasejaopo~elo je da ura|a plodom.

Planine su i dalje plivale u senci kada su stigli u [almiran. Sa njihove visine,velika uvala utvr|enja izgledala je sasvim mala; ~inilo se nemogu}im da je nekadasudbina Zemlje zavisila od tog si}u{nog abonosnog kruga.

Kada je Alvin zaustavio brod me|u ru{evinama pored jezera, poti{enost sesru~ula na njega, lede}i mu du{u. Otvorio je vazdu{nu komoru i utihlost ovogmesta uvukla mu se u brod. Hilvar, koji gotovo nije progovorio ni re~i tokomcelog puta, upita tiho: "Za{to si ponovo do{ao ovamo?"



Alvin nije odgovorio sve dok nisu stigli gotovo do ruba jezera. "Hteo samda ti pokaèm kako izgleda brod", re~e. "Tako|e sam se nadao da se polip ve}mogao povratiti u pre|a{nje stanje; imam ose}aj da mu ne{to dugujem i èlim damu kaèm {ta sam otkrio."

"U tom slu~aju", uzvrati Hilvar, "mora}e{ da sa~eka{. Prili~no si poranio." Alvin je to o~ekivao; postojali su veoma mr{avi izgledi, tako da se on nije

odve} razo~arao kada su se izjalovili. Vodena povr{ina jezera bila je savr{enomirna; vi{e je nije remetio onaj postojan ritam koji ih je tako za~udio prilikomprve posete. Klekao je uz ivicu vode i zagledao se u hladne, tamne dubine.

Si}u{na, prozra~na zvonca, vuku}i gotovo nevidljive pipke, kretala su se nasve strane ispod povr{ine. Alvin zagnjuri ruku i izvadi jedno. Ali odmah ga jebacio uz ljutiti uzvik. Zvonce ga je ubolo.

Jednoga dana, mo`da mnogo godina ili mnogo stole}a u budu}nosti, ovebezimene meduze ponovo }e se ujediniti i veliki polip jo{ jednom }e biti ro|en,kada mu se se}anja budu ustrojila, a svest blesnula u postojanje. Alvin se pitao

kako }e ovaj primiti otkri}e do koga je on do{ao; mo`da mu se ne}e dopasti dasazna istinu o Gospodaru. U stvari, verovatno }e odbiti da prihvati da su svivekovi strpljivo ~ekanja protekli uzalud.

Ali da li je odista tako? Ma koliko ova stvorenja bila razo~arana, njihovodugo bdenje ipak nije ostalo jalovo. Kao nekim ~udom, ona su spasla od pro{lostisaznanje koje je ina~e moglo biti izgubljeno zauvek. Najzad su mogla da otpo~inu,dok im je veru ~ekala ista sudbina kao i milione ostalih koje su nekada sebesmatrale ve~nim.

19.Udubljeni u misli, Hilvar i Alvin vratili su se u ti{ini do broda, kojih ih je

~ekao; ubrzo potom, utvr|enje je ponovo postalo samo tamna senka me|ubrdima. Hitro je i{~ezavalo, sve dok se nije pretvorilo u oko bez kapka, ve~itoupravljeno prema svemiru; kona~no se sasvim izgubilo u velikoj panorami Lisa.

Alvin ni{ta nije preduzeo da upravlja ma{inom; i dalje su se uspinjali, svedok se pod njima nije rasprostro ceo Lis; zeleno ostrvo u okernom okeanu. Alvin jo{ nikada nije bio tako visoko; kada su se kona~no zaustavili, ispod se mogaovideti ceo Zemljin srp. Lis je sada izgledao sasvim si}u{no: tek smaragdna mrljicasred pustinje boje r|e; ali u daljini, na samoj zakrivljenosti kugle, ne{to je blistalopoput dragulja, koji su uobli~ile ljudske ruke. Bilo je to pvi put da se predHilvarovim o~ima pojavio Diaspar.

Proveli su dugo vremena posmatraju}i kako se Zemlja okre}e pod njima, odsvih ôvekovih drevnih mo}i, ovo je jama~no bila poslednja koja se smelaizgubiti. Alvin je poèleo da moè da pokaè svet, onako kako ga sada vidi,vladaocima Lisa i Diaspara.

"Hilvare", re~e kona~no, "misli{ li da je na mestu ovo {to radim?"Pitanje je iznenadilo Hilvara, koji nije slutio da mu prijatelja povremeno

obuzimaju sumnje; on tako|e nije ni{ta znao o Alvinovom susretu sa CentralnimKompjuterom i posledicama koje su odatle proistekle. Odgovor nije mogao biti nilak, ni nepristrasan; sli~no Kedronu, premda sa manje razloga, Hilvar je ose}ao



kako polako gubi tle pod nogama. Bespomo}no je tonuo u vrtlog, koji je Alvinuskovitlao za sobom na putu kroz ìvot.

"Smatram da si u pravu" , odgovori Hilvar polako. "Na{a dva naroda bila sudugo razdvojena." Ovo je, pomisli on, ta~no, premda je znao da mu se odgovortemelji na ose}anjima. Ali Alvin je i dalje izgledao zabrinut.

"Postoji jedan problem koji mi ne da mira", re~e on uznemirenim glasom.

"Posredi je razlika izme|u na{ih ìvotnih vekova." Nije vi{e ni{ta kazao, ali obojicasu znala {ta je drugome na umu.

"I mene to zabrinjava", priznade Hilvar, "ali mislim da }e se problem samod sebe re{iti kada se na{a dva naroda ponovo zbliè. I jedni i drugi ne moèmobiti u pravu: na{i ìvoti su odve} kratki, dok su va{i, naprotiv, suvi{e dugi.Mora}emo prona}i neko srednje re{enje."

Alvin se zamislio. Ta~no je da je u tom pravcu leàla jedina nada, aliprelazno razdoblje bi}e nesumnjivo te{ko. Ponovo su mu pale na um gorkeSeranisine re~i: "On i ja bi}emo mrtvi ve} stole}ima a ti }e{ i dalje biti mlad."

Vrlo dobro; prihvati}e uslove. I u Diasparu se na sva prijateljstva nadnosila istasenka; da li }e to biti kroz sto ili milion godina, u krajnoj liniji bilo je sasvimsvejedno.

Pouzdano{}u koja je sezala izvan logike, Alvin je znao da dobrodit rasenalaè me{anje ove dve kulture; pod takvim okolnostima, pojedina~na sre}apostajala je neva`na. Za trenutak, Alvin je video ~ove~anstvo kao ne{to vi{e odìvotnog zale|a njegovog vlastitog postojanja i bez roptanja je prihvationesre}nost do koje }e jednoga dana dovesti njegov izbor.

Pod njima, svet je nastavljao svoje beskrajno kruènje. Poga|aju}i

prijateljevo raspoloènje, Hilvar nije ni{ta rekao; ti{inu je kona~no naru{io Alvin."Kada sam prvi put oti{ao iz Diaspara", re~e, "uop{te nisam slutio {ta }u

na}i. Bio bih zadovoljan Lisom, ~ak i vi{e od toga, ali sada mi sve na Zemljiizgleda tako si}u{no i neva`no. Svako otkri}e do koga sam do{ao otvaralo jeobuhvatnija pitanja, raskriljavalo {ira obzorja. Pitam se ~emu sve to vodi..."

Hilvar nikada nije video Alvina toliko predatog razmi{ljanjima i nije hteo daprekine njegov monolog. Nau~io je veoma mnogo o svom prijatelju u poslednjihnekoliko minuta.

"Robot mi je kazao", nastavi Alvin, "da brod moè sti}i do Sedam Sunacaza manje od jednog dana. Misli{ li da treba da odem tamo?"

"A da li ti misli{ da te ja mogu spre~iti u tome?" uzvrati Hilvar tiho. Alvin se osmehnu."To nije odgovor", re~e. "Ko zna {ta me ~eka tamo u kosmosu? Osvaja~i su

verovatno oti{li iz Vaseljene, ali mo`da ima drugih inteligencija, neprijateljskiraspoloènih prema ~oveku."

"Za{to bi ih bilo?" upita Hilvar. "To je jedno od pitanja o kojima na{i filosofiraspravljaju stole}ima. Sasvim je neprili~no da odista inteligentna rasa budeneprijateljska."

"Ali Osvaja~i?""Oni su zagonetka, pretpostavljam. Ako su odista bili zli, do sada su morali

sami sebe uni{titi. âk i ako do toga nije do{lo..." Hilvar pokaza prema



nepreglednoj pustinji pod njima. "Nekada smo imali Carstvo. [ta posedujemosada {to bi ih moglo privu}i?"

Alvin je bio pomalo iznena|en {to jo{ neko deli ovo mi{ljenje, koje segotovo poklapalo sa njegovim.

"Da li svi tvoji sunarodnici isto misle?" upita."Samo manjina. Obi~ni ljudi uop{te se ne zanimaju za to, ali verovatno bi

kazali da bi Osvaja~i, ako su zaista hteli da uni{te Zemlju, to ve} u~inili u davnojpro{losti. îni mi se da ih se niko stvarno ne boji."

"Situacija je sasvim druga~ija u Diasparu", re~e Alvin. "Moji sunarodnici suvelike kukavice. Uàsavaju se pri pomisli da izi|u iz grada i uop{te ne znam {ta}e se dogoditi kada ~uju da sam do{ao u posed svemirskog broda. Jeserak je dosada sigurno ve} obavestio Ve}e o tome i ba{ bi me zanimalo da znam {ta }eono preduzeti."

"To ti ja mogu re}i. Priprema se da primi prvo izaslanstvo iz Lisa. Serenismi je to upravo saop{tila."

Alvin ponovo pogleda na ekran. Mogao je samo jednim pogledom daobuhvati celu razdaljinu izme|u Diaspara i Lisa; iako je ostvario jedan od ciljeva,to je sada izgledalo malo va`no. Pa ipak, bilo mu je veoma drago; jalovaizdvojenost, koja je trajala toliko vekova, najzad se bliìla kraju.

Znanje koje je proisteklo iz onoga {to mu je nekada bio glavni zadatakraspr{ilo je i poslednje sumnje iz Alvinove svesti. Ostvario je svoj naum ovde naZemlji, znatno brè i potpunije nego {to se i usu|ivao da pomisli. Pred njim senalazio otvoreni put ka onome {to mu je mogla biti poslednja, a u svakom slu~ajunajve}a pustolovina.

"Ho}e{ li po}i sa mnom, Hilvare?" upita on, sasvim svestan onoga {to traì.Hilvar ga odlu~no pogleda."Nema potrebe da to pita{, Alvine", re~e. "Ve} sam kazao Seranis i svim

prijateljima da odlazim sa tobom... i to pre dobar sat."Nalazili su se veoma visoko, kada je Alvin dao robotu poslednja uputstva.

Brod se gotovo zaustavio, a Zemlja se nalazila mo`da hiljadu milja pod njima,gotovo ispunjavaju}i nebo. Nije izgledala nimalo privla~no; Alvin se upitao kolikoli je brodova u pro{losti lebdelo ovde zakratko pre no {to su nastavili svojimputem.

Usledila je izvesna pauza, kao da je robot proveravao upravlja~e i vodovekoji nisu kori{}eni ~itava geolo{ka razdoblja. A onda se oglasio veoma tananzvuk, prvi koji je Alvin ~uo iz ma{ine. Bilo je to slaba{no brujanje koje se brzopelo oktavu po oktavu, sve dok se nije izgubilo iz granice ~ujnosti. Nije postojaonikakav ose}aj promene kretanja, ali on iznenada primeti da zvezde hrle prekoekrana. Zemlja se ponovo pojavi, zatim skliznu u stranu, pa izi|e jo{ jednom, une{to promenjenom poloàju. Brod je 'ni{anio', nji{u}i se svemirom poput igle nakompasu koja traì sever. Minutima se nebo okretalo i izvijalo oko njih, sve dokse brod kona~no nije umirio; najzad je postao dìnovski projektil usmeren kazvezdama.

U sredi{tu ekrana nalazio se veliki prsten Sedam Sunaca, prelivaju}i se urasko{nosti duge. Zemlja se jo{ malo videla, kao tamni srp oivi~en zlatnom i



grimiznom bojom zalaska sunca. Alvin je shvatio da se upravo doga|a ne{to {tonakriljuje sva njegova iskustva. êkao je, drè}i se za stolicu, dok su sekundesporo promicale, a Sedam Sunaca ble{talo na ekranu.

Nije bilo nikakvog zvuka, ve} samo iznenadni trzaj koji je zamutio vidik;istog trena, Zemlje je nestalo, kao da ju je pomela neka dìnovska ruka. Bili susami u svemiru, sami sa zvezdama i neobi~no smanjenim suncem, Zemlja je

i{~ezla kao da je nikada nije bilo.Ponovo je usledio trzaj, propra}en ovoga puta slaba{nim zvukom, kao da su

po prvi put generatori napregli jedan zama{niji deo svojih mo}i. Pa ipak, zatrenutak je izgledalo da se ni{ta ne doga|a; a onda je Alvin primetio da je i samosunce nestalo i da zvezde lagano promi~u pored broda. Osvrnuo se za ~as unazad - i nije video ni{ta. Nebo je pozadi bilo potpuno i{~ezlo, zastrto polukuglom no}i.Video je kako zvezde uranjaju u nju, da bi odmah nestale poput iskrica kojepadaju u vodu. Brod se kretao znatno brè od svetlosti i Alvin je shvatio da sevi{e ne nalaze u poznatom svemiru Zemlje i Sunca.

Kada se i po tre}i put razlegao iznenadni, vrtoglavi trzaj, srce mu je gotovoprestalo da kuca. Neobi~na zamrljanost vidnog polja sada je bila potpuna: zatrenutak nije mogao da razabere svoju okolinu, koja kao da se sasvim izvitoperila.Smisao ovog izvitoperenja sinuo mu je u magnovenju lucidnosti ~ije poreklo nijemogao objasniti. Ono {to je video bila je stvarnost, a ne samo opsena oka. Dok je prolazio kroz tananu opnu Sada{njosti, uhvatio je odsev promena koje su sezbivale u prostoru oko njega.

U istom trenutku, brujanje generatora pretvorilo se u grmljavinu koja jepotresla brod - nesumnjivo upe~atljiv zvuk, po{to je to bilo prvi put da Alvin ~uje

krik protesta neke ma{ine. A onda je sve bilo gotovo i iznenad muk po~eo je damu odzvanja u u{ima. Veliki generatori obavili su svoj posao; oni vi{e ne}e bitipotrebni do kraja puta. Zvezde ispred njih blistale su plavo-belom bojom, da bipotom nestajale u ultraljubi~astoj. Pa ipak, nekom ~arolijom Nauke ili Prirode,Sedam Sunaca jo{ je bilo vidljivo, mada su se sada njihovi poloàji i boje doneklepromenili. Brod je hrlio ka njima kroz tunel tame, sa one strane granica prostorai vremena, brzinom koja je nadma{ala mogu}nosti poimanja ljudskog uma.

Te{ko se moglo poverovati da su izba~eni iz Sun~evog sistema brzinomkoja }e ih, ukoliko ne bude smanjena, ubrzo provesti kroz srce Galaksije i zaputitiu ogromnu prazninu koja je zjapila iza nje. Alvin i Hilvar nisu bili u stanju dadoku~e stvarnu veli~inu prevaljenog puta; velike sage o istraìvanjima potpuno supromenile ôvekovo vi|enje Vaseljene, a ~ak i sada, mnogo miliona stole}akasnije, drevno predanje jo{ nije sasvim zamrlo. Legende su pri~ale o jednombrodu koji je oplovio Kosmos od izlaska do zalaska sunca. Pred takvim brzinama,milijarde milja koje su razdvajale zvezde nisu predstavljale ni{ta. Alvinu se ovoputovanje ~inilo samo malo ve}e i ~ak mo`da manje opasnije od prve vo`nje zaLis.

Hilvar je prvi izrekao zajedni~ke misli dok je Sedam Sunaca blago sjalo prednjima.

"Alvine", primeti on, "ovo ustrojstvo ne moè biti prirodnog porekla."Prijatelj mu klimnu glavom.



"Mislio sam to ve} godinama, ali mi i dalje izgleda fantasti~no.""Mo`da taj sistem nije sazdao ôvek", sloì se Hilvar, "ali iza njegovog

nastanka jama~no stoji inteligencija. Priroda nikada ne bi bila u stanju da obrazujetako besprekoran krug zvezda, od kojih su sve podjednako sjajne. Osim toga, uvidljivom delu Vaseljene nema ni~eg sli~nog Sredi{njem Suncu.

"Zbog ~ega je onda sve to stvoreno?"

"Oh, mogu navesti mnogo razloga. Mo`da je u pitanju signal, koji bisvakom stranom brodu pri ulasku u Vaseljenu stavio do znanja gde da potraììvot. Mo`da ozna~ava sredi{te galakti~ke administracije. Ili je mo`da... a ne{to mikaè da je to pravo obja{njenje... posredi najve}e umetni~ko delo svih vremena. Ali nerazumno je sada mozgati o tome. Kroz nekoliko ~asova zna}emo istinu.

Zna}emo istinu. Nije isklju~eno, pomisli Alvin, ali koliki }e nam njen deostvarno biti dostupan? Izgledalo je neobi~no {to mu se u ovom ~asu, kada seotisnuo iz Diaspara i sa same Zemlje brzinom koja je uveliko nadma{ala mo}poimanja, misli ponovo upravljaju na tajnu njegovog ro|enja. Mo`da to, ipak, nije

bilo odve} iznena|uju}e; nau~io je mnoge stvari od kada je prvi put stigao u Lis,ali do sada jo{ nije imao nimalo vremena da natenane razmisli o svemu.

Sve {to mu je preostalo bilo je da sedi i ~eka; njegovom neposrednombudu}no{}u upravljala je ~udesna ma{ina, sigurno jedno od najve}in inènjerskihdostignu}a svih vremena, koja ga je trenutno nosila ka srcu Vaseljene. Bio je to~as za razmi{ljanje, hteo on to ili ne. Ali najpre }e Hilvaru ispri~ati sve {to mu sedogodilo od kada su se onako ùrno razi{li pre dva dana.

Hilvar je slu{ao pri~u bez komentara i ne traè}i dodatna obja{njenja;izgledalo je da je odmah shvatao sve o ~emu je Alvin govorio i nije ispoljio

nikakav znak iznena|enja, ~ak ni kada je ~uo o susretu sa CentralnimKompjuterom i o operaciji koju je ovaj izvr{io nad robotovim umom. Nije stvarbila u tome {to on nije bio u stanju da se za~udi, ve} {to je istorija pro{losti bilapuna neobi~nosti koje su nadma{ale sve o ~emu je Alvin pri~ao.

"O~igledno je", re~e on, kada je Alvin zavr{io izlaganje, "da je CentralniKompjuter kada je sazdan morao primiti naro~ita uputstva u vezi sa tobom.Sigurno si ve} pogodio zbog ~ega."

"Mislim da jesam. Kedron mi je ukazao na deo odgovora kada mi jeobjasnio kakve su korake preduzeli ljudi koji su podigli Diaspar da bi predupredilinjegovo podlaganje dekadenciji."

"Misli{ li da si ti, i ostali Jedinstveni koji su ti prethodili, deo socijalnogmehanizma koji osuje}uje potpunu stagnaciju? U tom slu~aju, Lakrdija{ bipredstavljao kratkotrajan korektivni ~inilac, dok bi ti i tebi sli~ni bili dugotrajan."

Hilvar je bolje izrazio sr` zamisli nego {to bi to Alvinu po{lo za rukom, paipak to se nije sasvim poklapalo sa onim {to je on imao na umu.

"Mislim da je istina ne{to sloènija od toga. Gotovo se ~ini da je, kada jegrad podizan, postojao sukob mi{ljenja izme|u onih koji su èleli da ga potpunozatvore od spoljnog sveta i onih koji su hteli da ipak zadrè izvesne veze. Prvagrupa odnela je prevagu, ali druga nije htela da prizna poraz. Mislim da je JarlanZej bio jedan od njenih vo|a, ali ipak nije bio dovoljno mo}an da dela otvoreno.Povukao je najbolji potez, sa~uvav{i podzemni prolaz i obezbediv{i da se u velikim



razmacima pojavljuje neko iz Dvorane Stvaranja ko ne}e podlegati strahovimasvjih sugra|ana. U stvari, pitam se..." Alvin zastade, dok mu je pogled odbludeonegde u daljinu, tako da se ~inilo da na trenutak uop{te nije svestan onoga {to gaokruùje.

"O ~emu sada razmi{lja{?" upita ga Hilvar."Palo mi je ne{to na pamet... mo`da sam ja Jarlan Zej. To je sasvim

mogu}e. On je verovatno uskladi{tio svoju li~nost u Banke Se}anja, kako biosuje}ivao obrazac ìvota u Diasparu, pre no {to on uhvati odve} duboke korene. Jednog dana moram otkriti {ta se dogodilo sa prethodnim Jedinstvenima mo`da}e to biti poslednji komadi} koji nedostaje mozaiku."

"A Jarlan Ze... ili ma ko to bio... tako|e je naloìo Centralnom Kompjuteruda pruì posebnu pomo} Jedinstvenima, kad god budu stvoreni", produì Hilvar,slede}i istu nit logike.

"Tako je. Ironija je u tome {to sam mogao dobiti sva neophodnaobave{tanja neposredno od Centralnog Kompjutera, bez ikakve pomo}i jadnog

Kedrona. Meni bi rekao mnogo vi{e nego {to je njemu ikada rekao. Pa ipak,nema sumnje da mi je i ovako u{tedeo mnogo vremena i da me je nau~iomnogim stvarima do kojih ja sam nikada ne bih do{ao."

"Mislim da tvoja teorija obuhvata sve poznate ~injenice", re~e Hilvaroprezno. "Na àlost, ona i dalje ostavlja nere{en najve}i od svih problema:prvobitnu svrhu Diaspara. Zbog ~ega su tvoji sunarodnici poku{ali da prikaù daspoljni svet ne postoji? Voleo bih da dobijem odgovor na ovo pitanje."

"Ja nameravam da otkrijem taj odgovor", uzvrati Alvin. "Ali jo{ ne znam nikada... ni kako."

Nastavili su da raspravljaju i sanjare, dok se iz ~asa u ~as Sedam Sunacapribliàvalo, ispunjavaju}i neobi~an tunel no}i kojim su promicali. A onda, jednoza drugim, {est spoljnih sunaca nestade na rubu tame i na kraju ostade samoSredi{nje Sunce, iako vi{e nije moglo da bude sasvim u njihovom prostoru, ipak je ble{talo bisernom svetlo{}u koja ga je isticala spram svih ostalih zvezda. Sjaj muse iz minuta u minut pove}avao, sve dok se ta~ka nije pretvorila u si}u{an krug. A onda je krug po~eo da se {iri u susret njima.

Usledilo je gotovo neprimetno upozorenje: u deli}u sekunde, dubok tonsli~an zvuku zvonca prostrujao je prostorijom. Alvin je ~vr{}e stegao naslonestolice, premda je to bio sasvim uzaludan pokret.

Veliki generatori jo{ jednom su ekspolozivno oìveli i silinom koja je bilagotovo zaslepljuju}a ponovo su se pojavile zvezde. Brod je skliznuo natrag usvemir, u Vaseljenu sunaca i planeta, i prirodni svet gde se ni{ta nije moglokretati brè od svetlosti.

Ve} su se nalazili unutar sistema Sedam Sunaca, po{to je veliki prstenraznobojnih kugli preovla|ivao nebom. A kakvo je to samo nebo bilo! Nestale susve zvezde koje je poznavao, sva dobro znana sazve`|a. Mle~ni Put vi{e nijepredstavljao slaba{an pramen magle du` jedne strane obzorja; sada su bili usredi{tu stvaranja, ~iji je veliki krug raspolu}ivao Vaseljenu.

Brod se i dalje kretao veoma brzo ka Sredi{njem Suncu, dok je {estpreostalih zvezda sistema predstavljalo raznobojne svetionike raspore|ene po



nebu. Nedaleko od najbliè od njih videle su se slaba{ne iskre kruè}ih planeta,svetova koji su nesumnjivo bili ogromnih razmera kada su se mogli videti sa oveudaljenosti.

Uzrok sedefaste svetlosti Sredi{njeg Sunca postao je sada sasvim o~evidan.Veliku zvezdu obavijala je gasna opna koja je ublaìvala njeno zra~enje i davala jojosobenu boju. Ta okru`na maglina mogla se razabrati samo posredno i bila je

izvijena u neobi~na obli~ja koja su izmicala oku. Ali jama~no se nalazila tu, i {tobi se duè posmatrala, ~inila se sve izduènijom.

"Dobro, Alvine", re~e Hilvar, "na raspolaganju nam stoji ~itavo mno{tvosvetova. Ho}emo li izabrati neki, ili, mo`da, misli{ da ih moèmo sve istraìti?"

"Ovo poslednje sre}om nije neophodno", odvrati Alvin. "Ako bilo gdeuspostavimo kontakt, dobi}emo obave{tenje koje nam je potrebno. Logi~naodluka bi bila da se uputimo ka najve}oj planeti Sredi{njeg Sunca."

"Izuzev ako nije odve} velika. Kako sam ~uo, neke planete su tako velike dana njima ne moè postojati ljudski ìvot, po{to bi ~ovek bio zgnje~en pod

vlastitom teìnom.""Sumnjam da bi to vaìlo ovde, po{to sam siguran da je ovaj sistem

potpuno ve{ta~ki. U svakom slu~aju, mo}i }emo videti iz svemira da li postojebilo kakvi gradovi i zdanja."

Hilvar pokaza na robota."Na{ problem je ve} re{en. Nemoj zaboraviti da nam je vodi~ ve} bio ovde.

On nas vodi svojoj ku}i i pitam se {ta misli o svemu tome?" Alvinu je to isto palo na pamet. Ali da li je bilo osnovano, da li je uop{te

imalo nekog smisla pretpostaviti da robot ose}a ne{to {to bi nalikovalo ljudskim

ose}anjima, sada kada se posle toliko eona vra}a drevnom domu Gospodara?Tokom svih delanja koje je preduzeo sa njim, od ~asa kada je Centralni

Kompjuter oslobodio blokadu koja ga je spre~avala da govori, robot nikada nijeispoljio ni najmanji znak ose}ajnosti. Odgovarao je na Alvinova pitanja i izvr{avaomu nare|enja, ali mu se prava li~nost pokazala krajnje nedostupnom. Da ovali~nost uop{te postoji, Alvin je bio uveren; u suprotnom, njega uop{te ne biproìmao mra~ni ose}aj krivice kad god bi se setio varke kojom ga je izigrao,zajedno sa njegovim sada usnulim sadrugom.

On je jo{ verovao u sve ~emu ga je Gospodar nau~io; iako je video daobmanama izvodi ~udesa i da vara svoje sledbenike, ove neugodne ~injenice ipaknisu uticale na njegovu odanost. Posedovao je sposobnost, kao i mnogi ljudi prenjega, da uskladi dva protivre~na niza podataka.

Sada se vra}ao svojim nezaboravljenim se}njima do njihovog izvori{ta.Gotovo izgubljena u sjaju Sredi{njeg Sunca, nalazila se bleda iskrica svetlosti, okokoje su kruìli si}u{ni tra~ci jo{ manjih svetova. Ogromno putovanje pribliìlo sekraju; jo{ samo malo, i zna}e da li je ono preduzeto uzalud.

20.Planeta kojoj su se pribliàvali bila je udaljena svega nekoliko miliona milja i

li~ila je na predivnu kuglu vi{ebojne svetlosti. Na njenoj povr{ini nije moglo bititame, jer dok bi se okretala ispod Sredi{njeg Sunca, preko neba bi joj se nizale



jedna za drugom ostale zvezde. Alvin je sada jasno razabrao zna~ajne re~i koje jeGospodar izgovorio na samrti: Divno je posmatrati raznobojne senke naplanetama ve~ne svetlosti.

Sada su se nalazili tako blizu, da su mogli uo~iti kontitnente, okeane itananu izmagalicu atmosfere. Postojalo je, me|utim, ne{to zbunjuju}e u vezi salinijama obale i oni ubrzo shvati{e da je podela izme|u kopna i vode neobi~no

pravilna. Kontineti planete nisu bili onakvi kakvim ih je Priroda uobli~ila: alipreoblikovanje jednog sveta jama~no je moralo biti tri~av zadatak za one koji susazdavali njena sunca!

"Ovo uop{te nisu okeani!" uzviknu Hilvar iznenada. "Pogledaj, na njimapostoje neke {are!"

Tek kada je planeta postala blià, Alvin je jasno uo~io {ta mu je prijateljimao na umu. Razabrao je tanu{ne pruge i linije du` ivica kontinenata, prili~nounutar onoga {to je on drào da su granice mora. Prizor ga je ispunioiznenadnom sumnjom, po{to je odve} dobro razumeo zna~enje ovih linija.

Jednom ih je ve} video u pustinji oko Diaspara i one su mu stavile do znanja da je putovanje bilo uzaludno.

"Ova planeta je suva kao Zemlja", re~e on tupo. "Sva voda je nestala sanje: one {are predstavljaju slana korita isparelih mora."

"Oni nikada ne bi dopustili da se to dogodi", uzvrati Hilvar. "Uostalom,mislim da smo i te kako zakasnili."

Njegovo razo~arenje bilo je tako gorko, da Alvin nije na{ao re~i kojima binastavio razgovor; u ti{ini je zurio u veliki svet pod sobom. Upe~atljivomsporo{}u, planeta se okretala ispod broda, dok joj se povr{ina veli~anstveno

podizala njima u susret. Kona~no su mogli da razaznaju zdanja: si}u{ne beleokorine nalazile su se svuda, izuzev po okeanskim koritima.

Jednom je ovaj svet bio Sredi{te Vaseljene. Sada je utihnuo, vazduh je bioprazan, a na tlu se nije prime}ivao ni trag nekog pokreta koji bi govorio o ìvotu.Pa ipak, brod je i dalje svrhovito klizio iznad smrznutog kamenog mora - morakoje se tu i tamo nabiralo u velike talase {to su prkosili ve~nosti.

A onda se brod zaustavio, kao da je robot stigao do samog izvori{ta svojihse}anja. Ispod njih se nalazio stub od sne`nobelog kamena, uzdiù}i se iz sredi{ta jednog ogromnog, mramornog amfiteatra. Alvin je malo sa~ekao; a onda, po{to je ma{ina ostala nepomi~na, upravio ju je ka zemlji, blizu podno`ja stuba.

Sve do tog trenutka, Alvin se nadao da }e prona}i ìvot na planeti. Nada jeiskopnila istog ~asa kada se vazdu{na komora otvorila. Nikada ranije u ìvotu, ~akni u pusto{i [almirana, on se nije obreo u tako mrkloj ti{ini. Na Zemlji je uvekpostojalo brujanje glasova, vreva ìvih bi}a ili hujanje vetra. Ovde nije bilo nipomena od toga, niti }e ikada vi{e biti.

"Zbog ~ega si nas doveo ovamo?" upita Alvin. Odgovor ga je malozanimao, ali inercija istraìvanja i dalje ga je gonila napred, iako je izgubio svakuvolju da to nastavi.

"Gospodar je po{ao odavde", uzvrati robot."Pomislio sam da }e to biti obja{njenje", re~e Hilvar.



"Zar ne vidi{ svu ironiju te ~injenice? Otisnuo se u nemilosti sa ovog sveta,a pogledaj kakav su mu spomenik podigli!"

Veliki kameni stub bio je mo`da stotinu puta vi{i od ~oveka i stajao jepostavljen u metalnom krugu malo uzdignutom iznad nivoa ravnice. Nije imaonikakva obele`ja ni natpise. Koliko su se samo hiljada ili miliona godina, upita se Alvin, Gospodarevi sledbenici okupljali ovde da mu odaju po~ast? Da li su ikada

saznali da je umro u izgnanstvu na dalekoj Zemlji?Sada je to bilo svejedno. Gospodara i njegove sledbenike prekrio je veo

zaborava."Hajde napolje", poùri ga Hilvar, poku{av{i da povrati Alvina iz stanja

poti{tenosti. "Prevalili smo pola Vaseljene da bismo videli ovo mesto. Moè{valjda jo{ toliko snage da smogne{ da izi|e{ iz broda."

Gotovo protiv volje, Alvin se osmehnu i krenu za Hilvarom kroz vazdu{nukomoru. Kada se obreo napolju, ponovo je malo ìvnuo duhom. Iako je ovaj svetmrtav, on jama~no sadrì mno{tvo zanimljivosti, mno{tvo koje }e mu pomo}i da

razre{i neke od tajni pro{losti.Vazduh je bio ustajao, ali se moglo disati. I pored mnogo sunaca na nebu,

temperatura je bila niska. Samo je beli disk Sredi{njeg Sunca zra~io toplotu, ~ija je snaga, izgleda, opala prilikom prolaska zvezde kroz koprenu magline koja ju jeokruìvala. Ostala sunca davala su svoj prilog u boji, ali ne i u toploti.

Bilo im je potrebno samo nekoliko minuta da ustanove da im obelisk ne}eotkriti ni{ta. Otporan materijal od koga je on bio isklesan kona~no je po~eo daispoljava znake starenja; rubovi su mu se zaoblili, a metal na kome je stajaoizlizala su stopala pokolenja hodo~asnika i posetilaca. Bilo je ne~eg ~udnog u

pomisli da su oni verovatno poslednja me|u milijardama ljudskih bi}a koja sustajala na ovom mestu.

Hilvar je upravo zaustio da predloì da se vrate u brod i da odlete donajblièg od okolnih zdanja, kada je Alvin primetio dugu, usku pukotinu umramornom podu amfiteatra; po{li su uz nju i prevalili prili~an komad puta.Pukotina se neprestano {irila, sve dok kona~no procep nije postao toliki da senije mogao prekora~iti.

Trenutak kasnije, stigli su do njegove po~etne ta~ke. Povr{ina arene bila jeulegnuta i rascepljena u dìnovsku plitku uvalu, duga~ku vi{e od jedne milje. Nijebila potrebna osobita inteligencija ili mo} uobrazilje da bi se predo~io njenuzro~nik. Pre mnogo vremena - premda sigurno dugo po{to je ovaj svet opusteo - ogromno cilindri~no obli~je spustilo se ovde, da bi se potom ponovo vinulo usvemir i prepustilo planetu vlastitim se}anjima.

Ko su oni bili? Odakle su do{li? Alvin je mogao samo netremice da gleda ida se ~udi. Nikada ne}e saznati da li je za ovim ranijim posetiocima zakasniohiljadu ili milion godina.

U ti{ini su se vratili do svog broda (kako bi si}u{an on izgledao u pore|enjusa gorostasom koji se jednom spustiio ovde) i lagano poleteli preko arene, svedok nisu do{li do najupe~atljivijeg zdanja koje ju je okruàvalo. Dok su seprizemljavali ispred ukra{enog ulaza, Hilvar pokaza ne{to {to je i Alvin uo~io istogtrenutka.



"Ove zgrade ne ulivaju sigurnost. Pogledaj sve ono otpalo kamenje tamo;pravo je ~udo da se jo{ drè. Da je na ovoj planeti bilo oluja, one bi se sigurnoodavno sru{ile. Mislim da ne bi bilo mudro ulaziti u njih."

"Nisam ni imao nameru; posla}u robota, po{to on moè da se kre}e znatnobrè od nas i ne}e izazvati nikakav poreme}aj zbog koga bi mu se krov sru~io naglavu."

Hilvar se sloìo s ovom merom predostro`nosti, ali je tako|e zahtevao jednukoju je Alvin prevideo. Pre no {to robot krene na zadatak, izda}e neophodnauputstva gotovo podjednako inteligentnom mozgu broda, tako da se, ma {ta sedogodilo pilotu, oni uvek mogu bezbedno vratiti na Zemlju.

Bilo je potrebno malo vremena da se kona~no uvere da na ovom svetunema ni~eg zanimljivog za njih. Zajedno su osmotrili milje praznih i pra{inomprekrivenih hodnika i prolaza koji su promicali ekranom, kako je robot istraìvaopusti lavirint. Sva zdanja projektovana za inteligentna bi}a, ma kakvog oblika bilanjihova tela, moraju odgovarati odre|enim temeljnim zakonima, tako da ubrzo ~ak

i najneobi~niji arhitektonski oblici prestaju da izazivaju iznena|enje, dok umpo~inje da biva hipnotisan beskrajnim ponavljanjem, koje sputava primanje novihutisaka. Izgledalo je da su ove zgrade bile predvi|ene isklju~ivo za stanovanje, abi}a koja su tu ìvela po veli~ini su pribli`no odgovarala ljudima. Nije isklju~eno dasu to bili ljudi; dodu{e, postojao je veliki broj soba i prostorija u koje su mogla dau|u samo bi}a sa sposobno{}u letenja, ali to jo{ nije zna~ilo da su neimari gradaimali krila. Sasvim su mogli da koriste pojedina~ne antigravitacione ure|aje, kojisu nekada bili u op{toj upotrebi u Diasparu, ali im sada nije bilo ni traga.

"Alvine", re~e najzad Hilvar, "mogli bismo protra}iti milion godina istraùju}i

ove zgrade. O~igledno je da one nisu tek tako napu{tene, ve} je iz njih odnesenosve {to ima neku vrednost. Ovde samo gubimo vreme."

"[ta onda predlaè{?" upita Alvin."Trebalo bi da obi|emo jo{ dva ili tri podru~ja na planeti kako bismo videli

da li su istovetna sa ovim, {to ja o~ekujem. Onda bismo mogli brzo ispitati ostaleplanete i spustiti se samo ako su su{tinski druga~ije ili ako primetimo ne{toneobi~no. To je sve {to moèmo u~initi, izuzev ako ne nameravamo da ovdeprovedemo ostatak ìvota."

Zaklju~ak je bio ta~an; cilj im je bio da uspostave kontakt sa inteligencijom,a ne da vr{e arheolo{ka istraìvanja. Prvi zadatak mogao se obaviti samo zanekoliko dana, ako je uop{te bio izvodljiv. Drugi bi uzeo vekove mukotrpnog radaarmija ljudi i robota.

Napustili su planetu dva ~asa kasnije i prili~no im je bilo milo {to odlaze. Alvin je stekao utisak da je ovaj svet beskrajnih zgrada ~ak i dok je vrvio ìvotomizgledao prili~no sumorno. Nije bilo ni traga parkovima ili otvorenim prostorimagde je mogla da buja vegetacija. Bio je to potpuno jalov svet i te{ko se moglapredo~iti psihologija bi}a koja su ga nastanjivala. Ako je i naredna planetaistovetna sa ovom, zaklju~io je Alvin, odusta}e od nasumi~nog traganja.

Ali to nije bilo tako; u stvari, ve}a razli~itost nije se mogla zamisliti.Ova planeta nalazila se bliè suncu i ~ak je i iz svemira bilo jasno da je na

njoj toplo. Delimi~no su je prekrivali niski oblaci, ukazuju}i da vode ima u izobilju,



ali nije bilo traga okeanima. Isto tako, ni{ta nije govorilo o prisustvu inteligencije;napravili su dva kruga oko planete, ne primetiv{i nikakav artefakt. îtava kugla,od polova do polutara, bila je opto~ena pla{tom zelenila koje nije izgledalo nimaloprivla~no.

"Mislim da }emo morati da budemo veoma oprezni ovde", re~e Hilvar."Ovaj svet je ìv, a ne dopada mi se boja rastinja. Najbolje }e biti da ostanemo u

brodu i da uop{te ne otvaramo vazdu{nu komoru.""âk ni robota da ne {aljemo napolje?""âk ni to. Vi ste zaboravili {ta su bolesti; moj narod, dodu{e, zna kako da

izi|e na kraj sa njima, ali sada smo daleko od ku}e, a ovde mo`da ima opasnostikoje se ne mogu predvideti. Mislim da je ovaj svet sasvim izvitoperen. Nekada je jama~no bio veliki vrt ili park, ali po{to je napu{ten, Priroda je ponovo zavladalanjime. Nikada ne bi mogao biti ovakav da je sistem nastanjen."

Alvin nije sumnjao da je Hilvar u pravu. U biolo{kom rasulu dole postojalo je ne{to zlo, ne{to negostoljubivo prema redu, i pravilnosti na kojima su se

temeljili Lis i Diaspar. Tu je neprekidna borba besnela ve} milijardu godina; bilo je mudro kloniti se preìvelih.

Oprezno su se spustili na veliku, ravnu ledinu, tako jednoobraznu da jenjena zaravnjenost odmah izazivala podozrenje. Kotlina je bila oivi~ena vi{imterenom, potpuno obraslim drve}em, ~ija je visina mogla samo da se naga|a; bilo je tako gusto zbijeno i tako prepleteno sa niìm {ipra`jem, da su mu stabladoslovce ostala zapretena. Oko vrha kro{nji letela su mnogobrojna krilatastvorenja, koja su se kretala tako brzo da se nije moglo re}i da li su posredi ptice,insekti ili mo`da ne{to tre}e.

Tu i tamo, ponekom {umskom dìnu uspevalo je da za nekoliko desetinastopa nadvisi svoje ratoborne susede, koji su na kratko sklopili savez da ga suzbijunadole i da potru prednost koju je stekao. Bez obzira na ~injenicu {to je to biobe{umni rat, vo|en odve} sporo da bi se uo~io, postojao je sveproìmaju}i utisaknemilosrdnog, neizmirljivog sukoba.

Nasuprot tome, ravnica je izgledala mirna i li{ena zbivanja. Bila je gotovobesprekorno vodoravna i kao prekrivena tanu{nom, ~vrstom travom. Lako suprodrli gotovo petnaest stopa u nju, nije bilo nikakvog traga ìvotinjskom svetu,{to se Hilvaru u~inilo pomalo iznena|uju}im. Mo`da se on prestra{eno povukao uve}u dubinu, kada se brod spustio.

Lebdeli su iznad same ravnice, dok je Alvin poku{avao da ubedi Hilvara danema nikakve opasnosti ako otvore vazdu{nu komoru, a ovaj mu strpljivoobja{njavao osnovne pojmove o bakterijama, gljivama, virusima i mikrobima; Alvin je ove stvari te{ko mogao da sebi predo~i, a jo{ teè da ih dovede u vezusa sobom. Rasprava je trajala ve} nekoliko minuta, kada su iznenada primetilineobi~nu ~injenicu. Sa video-ekrana, koji je samo trenutak ranije prikazivao {umupred njima, najednom je nestala slika.

"Jesi li ga ti isklju~io?" upita Hilvar, ~iji je um, kao i obi~no, za deli}sekunde bio brì od Alvinovog.



"Nisam", uzvrati Alvin; ose}ao je kako su mu uz ki~mu prostrujali ledeni`marci pri pomisli na jedino mogu}e drugo obja{njenje. "Da li si ga ti isklju~io?",upita robota.

"Nisam", usledio je odgovor istovetan sa njegovim.Sa uzdahom olak{anja Alvin je odbacio pomisao da je robot po~eo da dela

po vlastitoj volji, odnosno da su se suo~ili sa mehani~kom pobunom.

"Za{to onda na ekranu nema slike?" upita."Kamere su zapretene.""Ne razumem", re~e Alvin smetnuv{i za trenutak s uma da robot dela samo

na odre|ena nare|enja ili pitanja. Odmah se pribrao i upitao: "[ta je prekrilokamere?"

"Ne znam."[tura doslovnost robota mogla je ponekad vi{e da razdraì od preop{irnosti

ljudi. Pre no {to je Alvin stigao da nastavi sa ispitivanjem, Hilvar mu se obrati."Kaì mu da podigne brod... polako", re~e sa prizvukom hitnosti u glasu.

Alvin ponovi nare|enje. Nije postojao ose}aj kretanja; nikada ga nije bilo. Aonda, lagano, slika se ponovo pojavila na video ekranu, mada je za trenutak bilazamu}ena i izvitoperena. Ali ono {to je pokazala kada se kona~no razbistrila, bilo je dovoljno da zavr{i raspravu oko spu{tanja.

Ravna kotlina vi{e nije bila ravna. Neposredno pod njima obrazovalo seveliko ispup~enje sa otvorom na vrhu ta~no na mestu iznad koga je brod lebdeo.Ogromne pseudopode sporo su se povijale preko pukotine, kao da su poku{avaleda se ponovo domognu plena koji im je upravo utekao iz kandì. Dok suposmatrali u uàsnutoj op~injenosti, Alvin je za trenutak uo~io pulsiraju}e crveno

`drelo, ure{eno bi~olikim pipcima koji su skladno udaralil, uvla~e}i sve {to bi imse na{lo u polju dohvata u ra{~epljenu ~eljust.

Li{eno o~ekivane `rtve, stvorenje je polako utonulo u tle - i tek tada je Alvin shvatio da je cela ravnica, zapravo, samo pena na povr{ini tromog mora.

"{ta je ta... stvar?" promuca on."Morao bih da se spustim dole i da je prou~im, ako ho}e{ da ti odgovorim

na pitanje", odvrati Hilvar strogo bukvalno. "Mo`da je posredi neka vrstaprimitivne ìvotinje, ~ak nekakav srodnik na{eg prijatelja iz [almirana. Sigurnonije inteligentna, jer ina~e ne bi poku{ala da pojede jedan svemirski brod."

Alvin je ose}ao kako drhti, premda je znao da se nisu nalazili u opasnosti.Upitao se {ta jo{ leì dole, pod onim bezazlenim busnjem, koje ih je tako mamiloda izi|u i potr~e njegovom elasti~nom povr{inom.

"Mogao bih provesti mnogo vremena ovde," re~e Hilvar, o~igledno podutiskom onoga {to je upravo video. "Evolucija je sigurno dovela do krajnjezanimljivih ishoda u ovakvim uslovima. I to ne samo evolucija ve} i devolucija,po{to su vi{i oblici ìvota regradirali kada je planeta opusto{ena. Do sada jesigurno ve} uspostavljena ravnoteà i... ha, zar ve} odlazi{?" Glas mu je zazvu~aoprili~no tu`no kada je primetio da se pod njima predeo udaljuje.

"Odlazim", re~e Alvin, "Video sam svet bez ìvota i svet sa odve} mnogoìvota: ne znam koji mi se od njih manje dopada."



Na visini od pet hiljada stopa iznad ravnice, planeta im je priredilaposlednje iznena|enje. Susreli su se sa flotilom velikih, mlohavim balona koji suse kretali niz vetar. Iz svake poluprozirne opne njihali su se grozdovi pipaka,obrazuju}i ne{to {to je doslovce li~ilo na preokrenutu {umu. Izgledalo je da su toneke biljke, koje su, u naporu da umaknu surovom sukobu na povr{ini, steklesposobnost ovladavanja vazduhom. Nekim ~udom prilago|avanja, nau~ile su da

izdvajaju vodonik i da ga sme{taju u mehurove, {to im je omogu}ilo da sepodignu u srazmeran mir niìh slojeva atmosfere.

Me|utim, ni ovde kao da nisu na{le potpunu sigurnost. Njihove nadoleokrenute stabljike i li{}e bili su zagu{eni ~itavom faunom paukolikih ìvotinjica,koje su jama~no provodile ìvot lebde}i visoko iznad povr{ine kugle u neprestanoji sveop{toj borbi za opstanak na svojim samotnim vazdu{nim ostrvima. Verovatnosu s vremena na vreme imale nekakvih dodira sa tlom; Alvin je video kako se jedan od velikih balona iznenada saèo i strmoglavio sa neba, dok mu je puknutaopna sluìla kao grubi padobran. Upitao se da li je posredi nesre}ni slu~aj ili deo

ìvotnog ciklusa ovih neobi~nih entiteta.Hilvar je spavao dok su se nalazili na putu ka novoj planeti. Iz nekog

razloga koji im robot nije mogao objasniti, brod je i{ao polako - bar u pore|enjusa brzinom kojom je premo{}avao Vaseljenu - sada kada se nalazio unutarsistema Sedam Sunaca. Proteklo je gotovo dva ~asa pre no {to su stigli do svetakoji je Alvin izabrao kao njihovo tre}e odredi{te; bio je pomalo iznena|en {to jedno obi~no me|uplanetno putovanje toliko traje.

Probudio je Hilvara kada su po~eli da ulaze u atmosferu."[ta }emo ovde?" upita ga on pokazav{i na video-ekran.

Pod njima se pruào sumoran predeo crne i sive boje, bez ikakvog znakavegetacije ili bilo koga drugog neposrednog pokazatelja ìvota. Ali posrednipokazatelji su bili tu; niska brda i plitke udoline bili su pro{arani savr{enouobli~enim polukuglama, od kojih su neke obrazovale sloène simetri~ne poretke.

Prethodna planeta nau~ila ih je opreznosti; po{to su pa`ljivo razmotrili svemogu}nosti, ostali su da lebde visoko u atmosferi, poslav{i dole robota da ispitaokolnosti. Posredstvom njegovih o~iju, videli su jednu polukuglu kako sepribliàva, a onda je robot nastavio da obilazi na udaljenosti od samo nekolikostopa oko potpuno glatke povr{ine, bez ikakvih obele`ja.

Nije bilo ni traga nekom ulazu, niti se na osnovu ne~ega moglapretpostaviti svrha kojoj ova struktura sluì. Bila je veoma velika: preko sto stopavisoka. Postojale su, dodu{e, i takve polukugle koje su dostizale jo{ ve}u visinu.Posredi je bila zgrada ali nije bilo jasno kako se iz nje moglo izi}i ili u nju u}i.

Posle izvesnog oklevanja, Alvin je izdao robotu nare|enje da krene napred idodirne kupolu. Na njegovo krajnje iznena|enje, ovaj je odbio da ga poslu{a. Ovo je stvarno bila pobuna - ili je bar tako izgledalo na prvi pogled.

"Zbog ~ega ne}e{ da uradi{ ono {to ti kaèm?" upita Alvin, kada se malopribrao od zbunjenosti.

"Zabranjeno je", usledi odgovor."Ali, ko je zabranio?""Ne znam".



"Pa kako onda... ne, prenebregni ovo. Da li je to nare|enje ugra|eno utebe?"

"Nije." Jedna mogu}nost bila je odstranjena. Neimari ovih kupola lako su mogli biti

ista rasa koja je na~inila robota i uklju~ila taj tabu u provobitna uputstva ma{ine."Kada si primio nare|enje?" upita Alvin.

"Primio sam ga kada sam se spustio." Alvin se okrenuo prema Hilvaru, dok mu je u o~ima zaiskri~ala nova nada."Ovde postoje razumna bi}a! Moè{ li da ih oseti{?""Ne", uzvrati Hilvar. "Ovo mesto mi izgleda podjednako mrtvo kao i prvi

svet koji smo posetili.""Izi}i }u napolje i pridruì}u se robotu. Ma ko da se obratio njemu, mo}i }e

da se obrati i meni."Hilvar se nije upustio u prepirku, iako nije bio odve} sre}an zbog Alvinove

odluke. Spustili su brod stotinak metara od kupole, blizu robota koji ih je ~ekao, i

otvorili vazdu{nu komoru. Alvin je znao da se komora ne moè otvoriti ako mozak broda nije

prethodno utvrdio da je atmosfera pogodna za disanje. Za trenutak mu se u~iniloda je do{lo do neke gre{ke, po{to je vazduh bio suvi{e prore|en i gotovo da munije ispunjavao plu}a. A onda, po{to je dublje udahnuo, utvrdio je da moè unetiu sebe dovoljno kiseonika za opstanak, ali osetio je da ovde moè izdràti najvi{enekoliko minuta.

Duboko di{u}i, krenuli su prema robotu i zakrivljenom zidu zagonetnekupole. Napravili su jo{ jedan korak, a onda se zajedno uko~ili u mestu, kao da

ih je obojicu pogodio neki iznenadni udarac. U njihovim umovima zabrujala je,poput odjeka nekog mo}nog gonga, jednostavna poruka:

OPASNOSTNE PRIBLI@UJTE SE

To je bilo sve. Poruka nije izraèna re~ima, ve} ~istom mi{lju. Alvin jeshvatio da bi svako bi}e, bez obzira na nivo inteligencije, primilo istouopozorenje, na istovetan, nepogre{iv na~in: neposredno u dubine uma.

Bila je to opomena, ne pretnja. Ne{to im je govorilo da ona nije uperenaprotiv njih; trebalo je da im pruì za{titu. Ovde postoji ne{to izuzetno opasno -kao da je glasilo upozorenje - a mi, koji smo to stvorili, ne èlimo da ikonastrada, tako {to }e nehotice natrapati na to.

Alvin i Hilvar ustuknuli su nekoliko koraka, a zatim se me|usobnopogledali, ~ekaju}i da neko prvi progovori i kaè {ta ima na umu. Hilvar je prvisabrao utiske.

"Bio sam u pravu, Alvine", re~e. "Ovde nema razumnih bi}a, Upozorenje jeautomatsko: na{e prisustvo ga aktivira kada se isuvi{e pribliìmo."

Alvin je klimnuo u znak saglasnosti."Pitam se {ta su poku{ali da za{tite", re~e. "Pod ovim kupolama mogu da se

nalaze zgrade... bilo {ta, zapravo."



"Nema na~ina da to utvrdimo, ako nam pristup u sve kupole buduspre~avala upozorenja. Zanimljiva je, me|utim, razlika izme|u tri planete koje smoposetili. Odneli su sve sa prve, drugu su napustili uop{te ne haju}i o njoj, a ovdesu se suo~ili sa mno{tvom pote{ko}a. Mo`da su o~ekivali da }e se vratiti jednogadana, te su èleli da ih sve spremno do~eka."

"Ali to se nije dogodilo, a od tada je proteklo mnogo vremena."

"Mo`da su se u me|uvremenu predomislili." Alvinu je palo na pamet kako je neobi~no to {to su i on i Hilvar nesvesno

po~eli da koriste zamenicu 'oni'. Ma ko ili ma {ta da su 'oni' bili, njihovoprisustvo dolazilo je do izraàja na prvoj planeti, a ovde na tre}oj, postalo je jo{sna`nije. Ovaj svet bri`ljivo je upakovan i odloèn za neku budu}u upotrebu.

"Vra}amo se u brod", prodahta Alvin. "Veoma te{ko di{em ovde."îm se vazdu{na komora zatvorila za njima i kada su malo predahnuli,

po~eli su da razmatraju naredni potez. Da bi se izvr{ilo podrobno ispitivanje, bilobi potrebno obi}i veliki broj kupola u nadi da }e prona}i bar jednu koja bi bila

bez upozorenja i u koju bi se moglo u}i. Ukoliko se to izjalovi... Ali Alvin nijehteo da se suo~i sa ovom mogu}no{}u sve dok ne bude prinu|en na to.

To se dogodilo jedan sat kasnije - i to na znatno dramati~niji na~in nego{to je on pretpostavljao. Poslali su robota da ispita desetak kupola, uvek sa istimishodom, kada su nai{li na jedan prizor koji se nikako nije uklapao u ovaj uredan,pospremljen svet.

Pod njima se pruàla prostrana dolina, po kojoj su bile ra{trkanerazdraùju}e, nepristupa~ne kupole. U njenom sredi{tu video se razgovetan tragvelike eksplozije - eksplozije koja je miljama razbacala komade materije na sve

strane i izdubila plitak krater u tlu. A odmah uz krater nalazila se olupina nekog svemirskog broda.

21.Spustili su se nedaleko od popri{ta drevne tragedije i lagano krenuli,

~uvaju}i dah, prema ogromnoj, razbijenoj trupini, koja se uznosila nad njima.Samo je jedan kratak deo broda - kljun ili krma - ostao ceo; ostatak je verovatnouni{ten prilikom eksplozije. Dok su se pribliàvali olupini, jedna misao iznenada seza~ela u Alvinovoj svesti, postaju}i sve razlo`nija, da bi kona~no stekla statusizvesnosti.

"Hilvare", re~e on, na{av{i da je te{ko pri~ati i kora~ati u isto vreme,"mislim da je ovo brod koji se spustio na prvu planetu {to smo je posetili."

Hilvar samo klimnu, hotev{i da u{tedi vazduh. Ista pomisao ve} je i njemupala na pamet. Bila je to dobra pouka neopreznim posetiocima. Nadao se da Alvinu ne}e proma}i ovo naravou~enije.

Stigli su do trupine i bacili pogled u otvorenu unutra{njost broda. Imali suutisak da im se pred o~ima nalazi ogromna zgrada koja je grubo raspolu}ena;podovi, zidovi, i tavanice, prelomljeni u ta~ki eksplozije, pruàli su izvitoperenusliku popre~nog preseka broda. Alvin se upitao kakva neobi~na bi}a i daljepo~ivaju na mestima gde ih je smrt zatekla u olupini njihove letelice.



"Ne razumem", re~e Hilvar iznenada. "Ovaj odeljak broda te{ko je o{te}en,ali je ipak prili~no sa~uvan. Gde se deo ostatak? Da se letelica nije prepolovila usvemiru, posle ~ega je ova trupina pala ovde?"

Odgovor su saznali tek kada su robota ponovo poslali u istraìvanje, a isami ispitali podru~je oko olupine. Nije bilo ni prisenka sumnje; sve ograde kojesu mogli imati nestale su kada je Alvin prona{ao na malom brdu pored broda niz

niskih humki, od kojih je svaka bila duga~ka po deset stopa."Dakle, spustili su se ovde", nastavi Hilvar, "i prenebregli upozorenje. Bili su

ljubopitljivi, ba{ kao i ti. Poku{ali su da otvore kupolu."Pokazao je na drugu stranu kratera, prema glatkoj opni i dalje bez belega, u

koju su otputovali vladaoci ovog sveta zapreli svoja blaga. Ali to vi{e nije bilakupola; sada se videla gotovo cela kugla, po{to je tle u kome je postavljenadignuto u vazduh.

"Uni{tili su vlastiti brod i mnogi su tu poginuli. No, bez obzira na to, uspeloim je da ga nekako okrpe i da se ponovo otisnu u svemir; odbacili su ovaj

odeljak i sve {to je bilo od neke vrednosti. Kakav je to poduhvat morao biti!" Alvin ga gotovo nije ~uo. Posmatrao je neobi~an znak koji ga je najpre

privukao na ovo mesto: bila je to tanka cev, oko koje se nalazio vodoravni krugna tre}ini puta od vrha. Ma kako mu izgledao stran i nepoznat, Alvin je mogaoda odgovori na nemu poruku koju je ovaj nosio niz vekove.

Pod tim kamenovima - ukoliko bi odlu~io da ih razgrne - ~ekalo ga jere{enje bar jedne zagonetke. Ali ona je mogla i da ostane tajna; bilo ko da suova bi}a, ona su zavredila pravo na ve~ni spokoj.

Hilvar je gotovo pre~uo re~i koje je Alvin pro{aputao dok su se lagano

vra}ali ka brodu."Nadam se da su stigli ku}i", re~e."A kuda sad?" upita Hilvar, kada su ponovo do{li u svemir. Alvin je zami{ljeno pogledao ekran pre no {to je odgovorio."Misli{ li da bi trebalo da se vratim?" upita."To bi bilo mudro. Sre}a nas mo`da ne}e jo{ dugo pratiti, a ko zna kakva

nas jo{ iznena|enja ~ekaju na ovim planetama."Bio je to glas zdravog razuma i opreznosti i Alvin je bio spreman da mu

sada posveti ve}u pa`nju nego {to bi to u~inio nekoliko dana ranije. Ali prevalio je veliki put i ceo ìvot ~ekao na ovaj trenutak; ne}e se vratiti dok jo{ ima tolikomnogo da se vidi.

"Od sada }emo ostati u brodu", re~e, "i nigde se ne}emo spustiti napovr{inu. Tako }emo biti dovoljno bezbedni."

Hilvar je slegao ramenima, kao da odbija da prihvati bilo kakvuodgovornost za ono {to se moè ubudu}e dogoditi. Sada, kada je Alvin pokazaoizvesnu meru opreza, nije mu se ~inilo odve} mudrim da prizna da je i onpodjednako radoznao da nastave istraìvanje, premda je odavno izgubio svakunadu da }e na nekoj od ovih planeta sresti razumni ìvot.

Pred njima se nalazio dvostruki svet: jedna velika planeta, sa malimsatelitom uz sebe. Prvi ~lan sistema verovatno je bio blizanac drugom svetu koji



su posetili; bio je opto~en istim pokrovom modrog zelenila. Nije postojao nikakavrazlog da se tu spuste; ta pri~a ve} im je bila poznata.

Alvin je odveo brod nisko iznad povr{ine satelita; nije mu bilo potrebnoupozorenje sloènog mehanizma koji ga je {titio da bi shvatio da ovde nemaatmosfere. Sve senke imale su o{tru, jasnu ivicu i nije bilo potpunog prelazaizme|u dana i no}i. Bio je to prvi svet na kome je video ne{to {to je delimi~no

odgovaralo no}i, po{to je na podru~ju gde su uspostavili prvi kontakt iznadobzorja stajalo samo jedno od udaljenijih sunaca. Predeo se kupao utamnocrvenoj svetlosti, kao da je bio uronjen u krv.

Nekoliko milja leteli su povrh planina, koje su i dalje bile reckave i o{trekao u daleko vreme svog ro|enja. Ovaj svet nikada nije upoznao promenu ilipropadanje, niti su ga ikada spirali vetrovi i ki{e. Ovde nisu bili potrebni vodovive~nosti da bi o~uvali predmete u njihovoj prvobitnoj sveìni.

Ali ako nije postojao vazduh, onda nije moglo biti ìvota - ili mo`da jeste?"Razume se", re~e Hilvar, kada mu je Alvin postavio to pitanje, "nema

ni~eg biolo{ki apsurdnog u toj pomisli. @ivot ne moè da se za~ne ubezvazdu{nom prostoru, ali je zato u stanju da razvije oblike koji tu mogu daopstanu. To se sigurno doga|alo milionima puta, kad god bi neka nastanjenaplaneta izgubila atmosferu."

"Ali da li se moè o~ekivati da inteligentni oblici ìvota postoje u vakuumu?Zar se oni ne bi obezbedili protiv gubitka vazduha?"

"Verovatno, ukoliko bi se to dogodilo po{to su dostigli odre|en nivointeligencije, da preduprede jednu takvu pojavu. Ali ako je atmosfera nestala doksu se oni jo{ nalazili na primitivnom nivou, morali bi se ili prilagoditi ili i{~eznuti.

Po{to bi se prilagodili, mogli su razviti veoma visoku inteligenciju. U stvari, to bise po svoj prilici dogodilo: podsticaj bi bio veoma veliki."

Alvin je zaklju~io da je rasprava bila ~isto teorijske prirode, bar {to se oveplanete ti~e. Nigde nije bilo nikakvog traga da je na njoj nekada postojao ìvot,razuman ili bilo kakav drugi. Ali, u tom slu~aju, kakva je bila svrha ovog mesta? Alvin je bio ~vrsto uveren da je ~itav vi{e~lani sistem Sedam Sunaca ve{ta~kogporekla, {to zna~i da je i ovaj svet morao biti deo velikog projekta.

Nije bilo daleko od pameti da je on zami{ljen isklju~ivo kao ukras: na tajna~in bi nebo iznad njegovog dìnovskog sadruga dobilo mesec. No, ~ak i da jeto bilo posredi, ~inilo se vi{e nego verovatnim da bi i njemu bila pridodana nekanamena.

"Gledaj", re~e Hilvar, pokazav{i na ekran. "Tamo, nadesno." Alvin je promenio smer kretanja broda i predeo se iskosio pod njim.

Crveno osvetljene stene slile su se u neprekidan niz, usled brzine njihovogkretanja; a onda se slika ponovo umirila i ispod njih se pojavio nepogre{ivi znakìvota.

Nepogre{iv - ali i obmanjuju}i. Uzeo je oblik {iroko rasprostrtog niza vitkihstubova, me|usobno udaljenih po stotinu stopa, a dva puta toliko visokih. Pruàlisu se u daljinu, gube}i se u hipnoti~koj perspektivi, sve dok ih obzorje nijeprogutalo.



Alvin je okrenuo brod nadesno i po~eo da juri du` linije stubova,razmi{ljaju}i pri tom kakvoj su svrsi oni mogli sluìti. Bili su potpuno jednoobrazni, niù}i se u neprekidnom poretku preko brda i kroz udoline. Ni{tanije pokazivalo da su nekada nosili ne{to na sebi; izgledali su glatki i bez obele`ja,blago se suàvaju}i prema vrhu.

Sasvim nenadano, prava linija menjala je svoj smer, o{tro skrenuv{i pod

pravim uglom. Alvin je stigao da zaokrene brod tek posle nekoliko milja i da gausmeri u novom pravcu.

Stubovi su se produàvali istim jednoli~nim tokom preko crvenkastogpredela, razme{teni u besprekornom poretku. A onda, pedeset milja odprethodne promene pravca, ponovo su naglo skretali pod pravim uglom. Ako seovako nastavi, pomisli Alvin, ubrzo }emo se obresti tamo odakle smo po{li.

Beskrajni niz stubova u toj meri ih je hipnotisao, da su produìli miljamaposle procepa u njemu, pre no {to je Hilvar uzviknuo i nagnao Alvina, koji ni{tanije primetio, da vrati brod nazad. Polako su se spustili i dok su kruìli iznad

onoga {to je Hilvar prona{ao, jedna fantasti~na pretpostavka po~ela im seza~injati u umovima, mada se u po~etku nijedan nije usu|ivao da je saop{tidrugome.

Dva stuba bila su slomljena blizu osnove i leàla opruèna na stenju pokome su pala. Ali to nije bilo sve; dva druga stuba koja su oivi~avala procep nekaneodoljiva sila savila je prema napolje.

Zastra{uju}i zaklju~ak bio je neizbeàn. Alvin je sada znao iznad ~ega suleteli; video je to mnogo puta u Lisu, ali je sve do ovog trenutka zapanjuju}apromena razmera osuje}ivala prepoznavanje.

"Hilvare", re~e i dalje se usteù}i da preto~i misli u re~i, "zna{ li {ta je ovo?""Izgleda gotovo neverovatno, ali leteli smo oko ivica jednog korala. Ovo

predstavlja ùvu ogradu... ogradu koja nije bila dovoljno sna`na.""Ljudi koji drè doma}e ìvotinje, male ljubimce", re~e Alvin, uz nervozan

smeh kojim su se ljudi ponekad koristili da bi prikrili prestra{enost. "Trebalo je dapouzdano znaju kako da ih nadziru."

Hilvar ni{ta nije rekao na ovu usiljenu lakoumnost; zurio je u polomljenubarijeru, zami{ljeno se mr{te}i.

"Ne razumem", promrmlja kona~no. "Odakle je mogao da pribavlja hranuna jednoj ovakvoj planeti? I za{to je provalio iz svog tora? Dao bih mnogo kadabih mogao da saznam kakva je to ìvotinja bila."

"Mo`da su je ostavili ovde, a ona se probila napolje zato {to je bila gladna",pretpostavi Alvin. "Ili ju je ne{to naljutilo."

"Hajdemo niè", re~e Hilvar. "Hteo bih malo da pogledam tle."Spu{tali su se sve dok brod nije gotovo dodirnuo golu stenu, i tek tada su

primetili da je u ravnici izbu{eno nebrojeno mnogo malih rupa, {irokih najvi{e jedan ili dva in~a. Sa druge strane ograde, me|utim, tle je bilo po{te|eno ovetajanstvene ro{avosti; ona se naglo prekidala na liniji ìvice.

"U pravu si", re~e Hilvar. "Bila je gladna. Ali nije u pitanju ìvotinja: vi{e biodgovaralo istini ako bismo je nazvali biljkom. Sasvim je iscrpla tle u svomzabranu, tako da je morala na nekom drugom mestu potraìti sveù hranu. Sva je



prilika da se kretala sasvim polako; mo`da su joj bile potrebne godine da sru{iove stubove."

Alvinova ma{ta brzo je upotpunila pojedinosti u pogledu kojih on, me|utim,nikada nije mogao biti sasvim siguran. Nije uop{te sumnjao da je Hilvarovaanaliza u osnovi ta~na i da je neko botani~ko ~udovi{te, koje se mo`da kretaloodve} sporo da bi se to primetilo, odista vodilo puèvsku ali neumornu borbu

protiv barijere koja ga je sputavala.Mo`da je jo{ ìvo, posle veoma mnogo vremena, i slobodno tumara

povr{inom ove planete. Bilo bi, me|utim, beznade`no dati se u potragu za njim,po{to bi to zna~ilo prokrstariti uzdu` i popreko ~itavu kuglu. Nasumice su ispitalinekoliko kvadratnih milja oko procepa i prona{li jedno veliko kru`no poljero{avosti, pre~nika gotovo pet stotina stopa, gde se stvorenje o~igledno zaustaviloda bi se nahranilo - ukoliko se ova re~ mogla primeniti na organizam koji je naneki na~in crpeo hranljive sastojke iz ~vrste stene.

Kada su ponovo uzleteli u svemir, Alvin je osetio kako ga ophrvava

neobi~an zamor. Video je tako mnogo, ali je nau~io sasvim malo. Bilo je mno{tvo~udesa na svim planetama, ali ono za ~im je tragao nestalo je veoma davno.Znao je da ne bi imalo svrhe obi}i i ostale svetove Sedam Sunaca. Ako uVaseljeni jo{ postoje razumna bi}a, kuda da krene u potragu za njima? Bacio jepogled prema zvezdama ra{trkanim poput pra{ine preko video-ekrana, shvativ{ida vreme koje mu je preostajalo ipak nije dovoljno da ih sve istraì.

Sna`nije nego ikada ranije, po~eo je da ga obuzima ose}aj usmljenosti ipoti{tenosti. Kona~no mu je postao jasan strah Diaspara od ogromnihprostranstava Vaseljene, uàs koji je nagnao njegov narod da se zbije u mali

mikrokosmos svog grada. Bilo je te{ko poverovati da su, posle svega, oni bili upravu.

Okrenuo se prema Hilvaru, traè}i neku potporu. Ali Hilvar je nepomi~nostajao, ~vrsto stisnutih pesnica i sa staklastim pogledom u o~ima. Glava mu je bilanagnuta na jednu stranu; ~inilo se da ne{to oslu{kuje, napreù}i sva ~ula kapraznini oko njih.

"[ta je?" upita ùrno Alvin. Morao je da ponovi pitanje da bi Hilvar obratiopa`nju na njega. I dalje je zurio u ni{tavilo kada je najzad odgovorio.

"Ne{to dolazi", re~e polako. "Ne{to {to ne razumem." Alvinu se u~inilo da je u kabini najednom postalo veoma hladno i da su

ko{mari njegove rase o Osvaja~ima naprasno vaskrsli u svoj svojoj uàsnosti. Uznapor volje koji mu je iscrpeo gotovo svu snagu, uspeo je da odagna paniku izuma.

"Je li prijateljsko?" upita. "Da li da naredim povratak na Zemlju?"Hilvar nije odgovorio na prvo pitanje, ve} samo na drugo. Glas mu je bio

sasvim slab, ali nije odavao nikakav znak uznemirenosti ili straha. Pre je sadràoveliku za~u|enost i radoznalost; to sa ~ime se susreo bilo je tako iznena|uuju}eda nije imao kada da se bak}e Alvinovim bri`nim raspitivanjem.

"Zakasnio si", re~e. "Ve} je ovde."



Galaksija se mnogo puta okrenula oko vlastite ose od kada se svest prvi putza~ela u Vanomondu. Tek nejasno se prise}ao tih ranih epoha i bi}a koja subdela nad njim - ali jo{ je dobro pamtio poti{tenost koja ga je obuzela po{to suona oti{la i ostavila ga samog me|u zvezdama. U potonjim vekovima, on je lutaood sunca do sunca, polako razvijaju}i i pove}avaju}i svoje mo}i. Nekada je sanjaoo tome da ponovo sretne one koji su pomogli njegovo ro|enje iako je taj san u

me|uvremenu prili~no izbledeo, ipak nije sasvim nestao.Na bezbroj svetova prona{ao je tragove koje je ìvot ostavio za sobom, ali

razum je otkrio samo jednom: me|utim, od Crnog Sunca pobegao je glavom bezobzira. Vaseljena je, sre}om, veoma velika, a traganje jedva da je po~elo.

Bez obzira na to {to je poticao sa velike udaljenosti u prostoru i vremenu,dìnovski prasak energije iz srca Galaksije dopro je do Vanamonda kroz naponsvetlosnih godina. Sasvim se razlikovao od zra~enja zvezda, pojaviv{i se unjegovom polju svesti isto tako nenadano kao i trag meteora na vedrom no}nomnebu. Vanamond se vinuo kroz prostor i vreme ka njemu, ka poslednjem trenu

njegovog postojanja, odbaciv{i od sebe {to je bolje umeo mrtvo, nepromenljivoustrojstvo pro{losti.

Duga~ko, metalno obli~je, beskrajno sloènog sklopa, izgledalo mu jenedoku~ivo, po{to mu je bilo u podjednakoj meri strano kao i gotovo sve stvarifizi~kog sveta. Jo{ je imalo oko sebe oreol energije koji ga je prizvao krozVaseljenu, ali to ga sada vi{e nije zanimalo. Pa`ljivo, uz tananu snebivljivost divljeìvotinje koja se priprema za let, hitnuo se ka dva uma koja je otkrio.

Istog ~asa je shvatio da je njegovo dugo traganje najzad urodilo plodom. Alvin je zgrabio Hilvara za ramena i èstoko ga prodrmao, nastoje}i da ga

povrati u stvarnost."Reci mi {ta se doga|a!" zavapi. "[ta èli{ da uradim?"Odbludeli, neodre|eni pogled polako se izgubio iz Hilvarovih o~iju."Jo{ mi nije jasno", re~e, "ali nema mesta bojazni u to sam siguran. Ma {ta

da je posredi, ne}e nam nauditi. Izgleda samo... radoznalo." Alvin je upravo zaustio da odgovori, kada ga je iznenada proèo ose}aj

razli~it od svih koje je iskusio ranije u ìvotu. Izgledalo je da mu se telom {irinekakva topla, titrava jara; trajalo je samo nekoliko sekundi, ali kada se okon~alo,on vi{e nije bio samo pre|a{nji Alvin. Ne{to je delilo njegov mozak, preklapaju}iga kao {to bi jedan krug delimi~no prekrio drugi. Tako|e je bio svestan velikebrzine Hilvarovog uma, koga je isto tako obuzelo neobi~no stvorenje {to sespustilo na njih. Ose}aj je pre bio neobi~an nego prijatan: tek posredstvom njega, Alvin je prvi put naslutio pravu telepatiju: sposobnost koja je kod njegovognaroda toliko zakr`ljala da se sada mogla koristiti jedino za upravljanje ma{inama.

Alvin se smesta pobunio kada je Seranis poku{ala da mu zaposedne um, aliovom nametanju nije se usprotivio. To bi bilo uzaludno, a sada je znao da ovostvorenje, ma {ta ina~e bilo, nije neprijateljski raspoloèno. Opustio se, prihvativ{ibez otpora ~injenicu da mu nesravnjivo ve}a inteligencija od njegove istraùje um.Ovo uverenje, me|utim, nije bilo sasvim ta~no.

Vanamondu je odmah bilo jasno da je jedan od dva uma znatnopredusretljiviji i prijem~iviji od drugog. Mogao je da kaè da ih je njegovo



prisustvo ispunilo ~u|enjem, {to ga je veoma iznenadilo. Bilo je gotovoneverovatno da su oni mogli da zaborave, zaboravnost, kao i smrtnost, nalazila seizvan mogu}nosti poimanja Vanamonda.

Saobra}anje je bilo veoma te{ko; ve}ina misaonih slika njihovih umovaizgledala je tako neobi~na da on gotovo ni{ta nije prepoznao. Za~udio ga je ipomalo upla{io sklop straha od Osvaja~a koji se stalno ponavljao; podsetio ga je

na ono {to je sam iskusio kada mu je Crno Sunce prvi put u{lo u polje saznanja. Ali oni nisu znali ni{ta o Crnom Suncu; kona~no, i njihova pitanja po~ela

su da mu se uobli~uju u svesti."[ta si ti?"Dao je jedini odgovor koji je mogao."Ja sam Vanamond."Usledila je pauza (koliko je samo potrebno njihovim mislima da se ustroje!),

a onda je pitanje bilo ponovljeno. Nisu ga razumeli; to je bilo ~udno, po{to mu je jama~no njihova vrsta dala ime, zaprev{i ga me|u se}anja na njegovo ro|enje.

Tih se}anja bilo je tek pregr{t i ona su nenadano po~injala u jednoj odre|enojta~ki vremena, ali su zato izgledala kristalno jasna.

Ponovo su mu do svesti doprle njihove slaba{ne misli."Gde su ljudi koji su sazdali Sedam Sunaca? [ta se dogodilo sa njima?"Nije to znao; gotovo da mu nisu poverovali, a razo~aranje koje ih je

obuzelo do{lo je o{tro i jasno preko provalije koja je razdvajala njihove umove odnjegovog. Ali bili su strpljivi, a on voljan da im pomogne, po{to im se predmettraganja podudarao; osim toga, u njima je stekao prve prijatelje od po~etka svogpostojanja.

U toku ~itavog dotada{njeg ìvota Alvin ni u snu nije slutio da }e doìvetitako neobi~no iskustvo, kao {to je bio ovaj be{umni razgovor. Nije se mogloo~ekivati da }e on biti ne{to vi{e od pukog posmatra~a, po{to se nije ustezao daprizna, ~ak i pred samim sobom, da je Hilvarov um u nekim pogledima znatnomo}niji od njegovog. Preostalo mu je samo da ~eka i da se ~udi, poluo{amu}enod bujice misli koja je kuljala odmah iza granice njegove mo}i poimanja.

Bled i napregnut, Hilvar je iznenada prekinuo kontakt i okrenuo se kaprijatelju.

"Alvine", re~e veoma umornim glasom. "Ima ne{to ~udno ovde. Uop{te minije jasno."

Ove re~i su malo uspokojile Alvinovo poljuljano samopo{tovanje; ose}anjasu mu se sigurno o~itovala na licu, po{to se Hilvar blagonaklono nasmeja.

"Ne mogu da ustanovim {ta je ovaj... Vanamond..." nastavi on. "Posredi jestvorenje koje raspolaè ogromnim znanjem, ali izgleda da mu je inteligencijaprili~no niska. Razume se", dodade, "njegov um je mo`da druga~ijeg reda, takoda ga mi ne moèmo razumeti, ali ne{to mi govori da to nije pravo obja{njenje."

"Dobro, {ta si saznao?" upita Alvin pomalo nestrpljivo. "Zna li on bilo {ta oSedam Sunaca?"

Hilvarov um i dalje je izgledao veoma odsutan."Sazdale su ih mnoge rase, uklju~uju}i tu i na{u", re~e zami{ljeno. "On

moè da mi pruì ovakve ~injenice, ali izgleda da ne shvata njihovo zna~enje.



Mislim da je svestan pro{losti, ali da nije u stanju da je rastuma~i. Sve {to seikada dogodilo kao da je zbrkano u njegovoj svesti."

Za trenutak je odsutno zastao, a onda mu se lice ozari."Samo nam jedno preostaje; na neki na~in moramo odvesti Vanamonda na

Zemlju kako bi ga prou~ili na{i filosofi.""Da li }e to biti bezbedno?" upita Alvin.

"Ho}e", odgovori Hilvar, pomisliv{i kako je poslednja prijateljeva opaska bilanesvojstvena za njega. "Vanamond je prijateljski raspoloèn. âk i vi{e od toga, ustvari; veoma je blagonaklon."

Istog trena, jedna pomisao koja je ve} dugo titrala na samom rubu Alvinovesvesti najednom mu je jasno blesnula pred o~ima. Setio se Krifa i svih malihìvotinja koje su neprestano beàle, {to je razlju}ivalo ili uzhemiravalo Hilvaroveprijatelje. Tako|e mu je pao na pamet - kako je sada samo daleko izgledao! -zoolo{ki cilj njegovog pohoda u [almiran.

Hilvar je prona{ao novog mezimca.

22. Jeseraku je palo na um da bi ova konferencija izgledala sasvim nezamislivo

do pre svega nekoliko dana. [est posetilaca iz Lisa sedelo je naspram Ve}a, zastolom postavljenim preko otvorenog kraja potkovice. Postojala je izvesna ironijau se}anju da je ne tako davno Alvin stajao na istom mestu i saslu{ao odluku Ve}ada Diaspar mora ponovo biti zatvoren od sveta. Sada je svet uz odmazdu prodrounutra - i to ne samo svet, ve} i Vaseljena.

Ve}e je ve} bilo promenjeno. Nedostajalo je ~ak pet njegovih ~lanova. Oni

nisu bili u stanju da se suo~e sa odgovornostima i problemima {to su ih sada~ekali i zato su radije krenuli Kedronovim stopama. To je dokaz, pomislio je Jeserak, da je Diaspar propao, ako toliko njegovih ìtelja nije u stanju da prihvatiprvi izazov u mnogo miliona godina. Vi{e hiljada gra|ana ve} je pobeglo u kratakzaborav Banki Se}anja, sa nadom da }e kriza pro}i kada se probude i da }eDiaspar ponovo biti onaj stari. Ali ~ekalo ih je razo~arenje.

Jeserak je uzet da popuni jedno upra`njeno mesto u Ve}u. Iako je postojalaizvesna podozrivost prema njemu, s obzirom na to da je bio zaduèn kao Alvinovstaratelj, njegovo prisustvo o~igledno je bilo od su{tinske va`nosti, tako da nikonije predloìo izuze}e. Sedeo je na jednom kraju stola oblika potkovice, upoloàju koji mu je obezbe|ivao neke pogodnosti. Ne samo {to je mogao daprou~ava profile posetilaca, ve} je bio u prilici da vidi i lica svojih kolega ve}nika,~iji su izrazi bili veoma pou~ni.

Nije vi{e postojao ni tra~ak sumnje da je Alvin bio u pravu i Ve}e je polakoshvatalo ovu neprijatnu istinu. Izaslanici iz Lisa bili su u stanju da misle znatnobrè od najizvrsnijih umova Diaspara. No, to nije bila njihova jedina prednost,po{to su tako|e ispoljili izuzetno visok stepen usagla{enosti, za koji je Jeserakpretpostavljao da predstavlja plod njihovih telepatskih mo}i. Upitao se da li ~itajumisli Ve}nika, ali je zaklju~io da ne bi prekr{ili sve~ano obe}anje bez koga bi ovajskup bio nemogu}.



Jeserak nije mislio da je ostvaren neki veliki napredak; u stvari, uop{te munije bilo jasno kako bi se do tako ne~eg moglo do}i. Ve}e, koje je jedvaprihvatilo postojanje Lisa, i dalje nije bilo sposobno da shvati {ta se dogodilo. Ali jasno je bilo zapla{eno, {to je verovatno bio slu~aj i sa posetiocima, premda jenjima uspevalo da ume{nije prikriju strah.

Sam Jeserak nije bio toliko uàsnut koliko je o~ekivao; strah je i dalje

postojao u njemu, ali sad se najzad suo~io sa njim. Jedan deo Alvinove nehajnosti - ili mo`da hrabrosti? - po~eo je da mu menja nazore i otvara nova obzorja. Nijeverovao da }e ikada biti u stanju da zakora~i izvan zidina Diaspara, ali sada jenajzad razumeo poriv koji je nagonio Alvina da to preduzme.

Predsednikovo pitanje zateklo ga je odsutnog duhom, ali on se brzopribrao.

"Mislim", re~e, "da je posredi puki slu~aj {to se ova okolnost nije ranijeukazala. Znamo da je bilo ~etrnaest prethodnih Jedinstvenih, a u zale|u njihovogstvaranja sigurno je stajao neki odre|en plan. îni mi se da je taj plan trebalo da

obezbedi da Lis i Diaspar ne ostanu ve~no razdvojeni. Alvin se pobrinuo za to, ali je u isti mah u~inio ne{to {to sumnjam da se nalazilo u prvobitnoj shemi. Moè liCentralni Kompjuter da potvrdi ovo?"

Bezli~ni glas odmah je uzvratio."Ve}nik zna da ja ne mogu da komentari{em uputstva koja su mi dali moji

tvorci." Jeserak je prihvatio blagi ukor."Ma kakav bio uzrok, ~injenice se ne mogu osporavati. Alvin se otisnuo u

svemir. Kada se vrati, moète ga spre~iti da ponovo ode, premda sumnjam da bi

vam tako ne{to po{lo za rukom, s obzirom na to da je on u me|uvremenusigurno mnogo nau~io. A ako se dogodilo ono ~ega se bojite, ne postoji vi{eni{ta {to bismo mogli preduzeti. Zemlja je sasvim bespomo}na, kao {to je bilamilionima vekova."

Jeserak je zastao i bacio pogled du` stolova. Njegove re~i nikome se nisudopale, ali on to nije ni o~ekivao.

"Pa ipak, ne vidim zbog ~ega bismo bili uzbu|eni. Zemlja sada nije u nimalove}oj opasnosti nego {to je uvek bila. Za{to bi dva ~oveka u jednom malombrodu ponovo sru{ila na nas srd`bu Osvaja~a? Ako ho}emo da budem po{teniprema samima sebi, moramo priznati da su Osvaja~i mogli da uni{te na{ svet jo{veoma davno."

Zavladala je ti{ina neodobravanja. Bila je to jeres, a i sam bi je Jeseraknekada bio osudio kao takvu.

Podigav{i ve|e, Predsednik je uzeo re~."Zar ne postoji predanje da su Osvaja~i po{tedeli Zemlju samo pod uslovom

da ôvek vi{e nikada ne ode u kosmos? A sada smo prekr{ili taj uslov.""Predanje, da", re~e Jeserak. "Mnoge stvari prihvatamo zdravo za gotovo, a

ovo je jedna od njih. Me|utim, ne postoji nikakav dokaz. Izgleda mi neverovatnoda ne{to {to je tako va`no ne bi bilo zabeleèno u se}anja CentralnogKompjutera, pa ipak on nema pojma o tom paktu. Raspitao sam se o tome,



premda samo kod informacionih ma{ina. Ve}e moè da postavi pitanjeneposredno."

Jeserak nije video za{to bi rizikovao drugu opomenu zbog zakora~enja nazabranjenu teritoriju i zato je sa~ekao Predsednikov odgovor.

Do njega, me|utim, nikada nije do{lo, po{to su istog ~asa posetioci iz Lisapoustajali sa svojih sedi{ta, dok im se na licima istovremeno uko~io izraz neverice

i uzbu|enosti. înilo se da slu{aju poruku koju im neki daleki glas saop{tava nau{i.

Ve}nici su ~ekali, dok je u njima iz minuta u minut rasla bojazan kako seovaj be{umni razgovor nastavljao. A onda se vo|a izaslanstva otrgao iz transa i sizrazom izvinjenja okrenuo prema Predsedniku.

"Upravo smo primili neke veoma neobi~ne i uznemiruju}e vesti iz Lisa",re~e.

"Da li se Alvin vratio na Zemlju?" upita Predsednik."Ne... ne Alvin. Ne{to drugo."

Kada je spustio svoj verni brod na proplanak Erlija, Alvin se upitao da li jeikada u ljudskoj istoriji neka letelica donela takav tovar na Zemlju - ako se,zapravo, Vanamond odista nalazio u fizi~kom prostoru ma{ine. Nije mu bilo nitraga za vreme putovanja; Hilvar je smatrao, a njegova upu}enost bila je znatnoneposrednija, da se samo za Vanamondovo podru~je pa`nje moglo re}i da imaodre|en poloàj u prostoru. Sam Vanamond nije bio lociran nigde - a mo`da inikada.

Kada su izi{li iz broda sa~ekali su ih Seranis i petorica senatora. Jednog odsenatora Alvin je ve} sreo prilikom pro{le posete; pretpostavljao je da su ostala

dvojica sa prethodnog skupa sada u Diasparu. Pitao se kako su izaslanici stiglitamo i kako je grad reagovao na prisustvo prvih uljeza spolja posle toliko mnogomiliona godina.

"Izgleda mi, Alvine", re~e Seranis sa prizvukom ironije, po{to se pozdravilasa sinom, "da poseduje{ izuzetan dar za pronalaènje neobi~nih entiteta. Dodu{e,sumnjam da }e ti skoro po}i za rukom da nadma{i{ sada{nji poduhvat."

Sada je do{ao red na Alvina da se iznenadi."Zna~i, Vanamond je stigao?""Da, pre mnogo ~asova. Nekako mu je uspelo da se vrati tragom putanje

tvoga broda pri odlasku, {to je samo po sebi zapanjuju}i podvig i postavljazanimljive filosofske probleme. Postoje izvesni dokazi da je stigao u Lis istogtrenutka kada si ga ti otkrio, {to zna~i da je sposoban za beskrajnu brzinu. Ali tonije sve. U proteklih nekoliko ~asova nau~io nas je znatno vi{e o istoriji nego {tosmo mi uop{te smatrali da postoji."

Alvin je zabezeknuto posmatrao. A onda je shvatio; nije bilo te{ko zamislitikakav je uticaj izvr{io Venamond na ovaj narod, sa veoma istan~anim opaànjimai ~udesno povezanim umovima. Reagovali su iznena|uju}e brzo i najednom mu sepojavila pred o~ima neprikladna slika Venamonda, mo`da pomalo upla{enog,kako ga okruùju neutaìvi intelekti Lisa.

"Da li ste otkrili {ta je on?" upita Alvin.



"Jesmo. Bilo je jednostavno, premda i dalje ne znamo njegovo poreklo. On je ~ista mentalnost, a znanje izgleda da mu je neograni~eno. Ali istovremeno jedetinjast, u doslovnom smislu ove re~i."

"Tako je!" uzviknu Hilvar. "Trebalo je da pogodim!" Alvin je izgledao za~u|eno, a Seranis je osetila da joj ga je ào."Ho}u da kaèm da iako Venamond predstavlja gorostasan, mo`da

beskrajan um, on je jo{ nesazreo i nerazvijen. Njegova stvarna inteligencija manja je nego kod ljudskog bi}a" - osmehnula se pomalo usiljeno - "premda mu jeproces mi{ljenja znatno brì i veoma hitro u~i. Tako|e raspolaè nekim mo}imakoje jo{ nismo shvatili. îtava pro{lost kao da je otvorena njegovom umu, nana~in koji je te{ko opisati. Mo`da se koristio tom sposobno{}u da se vrati tvojimtragom na Zemlju."

Alvin je stajao u ti{ini, osetiv{i se najednom kao poraèn. Postalo mu je jasno koliko je Hilvar dobro u~inio {to je doveo Venamonda u Lis. Tako|e mu jesinulo u kojoj ga je meri sre}a posluìla kada je nadmudrio Seranis; tako ne{to

ne}e mu se dogoditi dva puta u ìvotu."Da li to zna~i", upita, "da Venamond tek {to se rodio?""Prema njegovim merilima, da. Njegova stvarna starost veoma je velika,

mada prividno manja od ôvekove. Nejneobi~nije je to {to on uporno tvrdi dasmo ga mi stvorili, a nema nikakve sumnje da mu je poreklo povezano sa svimvelikim tajnama pro{losti."

"[ta se sada doga|a sa Venamondom?" upita Hilvar pomalo posedni~kimglasom.

"Ispituju ga istori~ari iz Grevarna. Poku{avaju da odrede osnovne crte

pro{losti, ali taj posao traja}e godinama. Venamond moè savr{eno detaljno daopi{e pro{lost, ali rad sa njim oteàva ~injenica da on uop{te ne razume ono {to je video."

Alvin se upitao kako Seranis zna sve to; a onda shvatio da mo`da svakibudan um u Lisu prati razvoj velikog istraìvanja. Proèo ga je ose}aj ponosazbog saznanja da je sada i u Lisu ostavio isto tako veliki beleg kao i u Diasparu;dodu{e, sa ponosom se me{ala izvesna osuje}nost. Ovde je postojalo ne{to u~emu on nikada nije mogao potpuno da u~estvuje, niti da ga pojmi: neposrednikontakt ~ak i izme|u ljudskih umova, bio mu je u podjednakoj meri nedoku~iv,kao {to bi muzika bila gluvom ~oveku, ili boje slepom. Pa ipak, ìtelji Lisaizmenjivali su sada misli sa tim nepojmljivo stranim bi}em, koga je on doveo naZemlju ali koga nikada nije mogao da otkrije, nijednim od ~ula koja je posedovao.

Ovde nije bilo mesta za njega; kada se ispitivanje zavr{i, odgovori }e mubiti saop{teni. Otvorio je vrata beskraja, a onda osetio strahopo{tovanje - ~ak iprepla{enost - pred onim {to je u~inio. Za vlastito dobro, morao je da se vrati usi}u{an, poznati svet Diaspara i da potraì njegovo okrilje, dok bude svodiora~une svojih snova i stremljenja. Bilo je tu ironije; onaj ko je prezreo grad da bipohrilio ka zvezdama, sada se vra}ao ku}i kao zapla{eno dete koje beì u maj~ineskute.

23.



Diaspar nije bio ba{ zadovoljan {to ponovo vidi Alvina. Grad je i dalje biouzavreo, poput neke dìnovske ko{nice koja je èstoko uzdrmana {tapom. Jo{ senevoljno suo~avao sa stvarno{}u, ali oni koji su odbijali da priznaju postojanjeLisa i spoljnjeg sveta nisu vi{e imali gde da se sakriju. Banke Se}anja prestale suda ih primaju; oni koji su poku{ali da pobegnu u snove i da potraè pribeì{te ubudu}nosti sada su uzalud odlazili u dvoranu stvaranja. Rasta~u}i, hladni plamen

nije ih ~ekao, tako da se nisu mogli probuditi, sa ispranim umovima, sto hiljadagodina dalje niz reku vremena. Nikakve molbe upu}ene Centralnom Kompjuterunisu vredele, niti je on obja{njavao razloge onoga {to je ~inio. Neuspele pribeglicemorale su da se tu`no vrate u grad i da otvoreno pogledaju u o~i problemimasvog vremena.

Alvin i Hilvar spustili su se na periferiju parka, nedaleko od Ve}nice. Svedo poslednjeg trenutka Alvin nije bio siguran da li }e mu uspeti da uvede brod ugrad kroz {titnike koji su ogra|ivali njegovo nebo od spoljenjg sveta. Nebeski svodDiaspara, kao i sve drugo u vezi sa njim, bio je ve{ta~ki, ili bar dobrim delom

takav. No}, sa svojim zvezdanim podsetnicima na sve ono {to je ôvek izgubio,nikada nije smela da ugmiè u grad; on je tako|e bio za{ti}en od oluja koje suponekad besnele pustinjom, ispunjavaju}i vazduh pokretnim zidovima peska.

Nevidljivi straàri pustili su Alvina da pro|e i kada se Diaspar raspostro podnjim, on je najzad shvatio da se vratio ku}i. Ma koliko sna`no ose}ao zovVaseljene i svih njenih tajni, on je tu ro|en i tu pripada. Grad ga nikada nijezadovoljavao, ali on bi mu se uvek vra}ao. Prevalio je pola puta kroz Galaksiju dabi shvatio ovu jednostavnu istinu.

Gomila se okupila jo{ pre no {to se brod spustio i Alvin se upitao kako }e

ga primiti njegovi sugra|ani, sada kada se vratio. Posmatraju}i video-ekran preno {to }e otvoriti vazdu{nu komoru, lako je mogao razabrati njihova lica.Preovla|uju}e ose}anje kao da je bila radoznalost . Ne{to {to je samo po sebi bilonovo u Diasparu. Sa njom je bila izme{ana zebnja, po{to su se mestimi~no mogliuo~iti nepogre{ivi znaci straha. Kao da nema nikog, pomisli Alvin pomalosumorno, ko se radovao njegovom povratku.

S druge strane, za Ve}e je on sigurno bio dobrodo{ao, premda ne iz ~istoprijateljskih pobuda. Iako je on izazvao ovu krizu, niko osim njega nije mogao dapruì ~injenice na kojima }e se temeljiti budu}a politika. Bio je saslu{an savelikom pa`njom, dok je opisivao let do Sedam Sunaca i susret sa Venamondom.Onda je odgovarao na mnogobrojna pitanja, sa strpljivo{}u koja je verovatnoiznenadila njegove sagovornike. Ubrzo je otkrio da ih najvi{e ti{ti strah odOsvaja~a, iako uop{te nisu pominjali to ime; bili su o~igledno nesre}ni kada je onneposredno izi{ao na sredu sa tim problemom.

"Ako se Osvaja~i jo{ nalaze u Vaseljeni", re~e Alvin Ve}u, "onda sam ih ja jama~no morao sresti u samom njenom sredi{tu. Ali u sistemu Sedam Sunaca nepostoji razuman ìvot; mi smo to ve} pogodili pre no {to nam je Venamondpotvrdio. Smatram da su Osvaja~i oti{li veoma davno; Venamond, koji je unajmanju ruku star isto koliko i Diaspar, sasvim sigurno ne zna ni{ta o njima."

"Palo mi je ne{to na um", re~e iznenada jedan od ve}nika. "Mo`da jeVenamond potomak Osvaja~a, na neki na~in koji je sada izvan na{e mo}i



poimanja. Zaboravio je svoje poreklo, ali to ne zna~i da jednoga dana ne biponovo mogao da bude opasan."

Hilvar, koji je bio prisutan samo kao posmatra~, nije sa~ekao na dopu{tenjeda govori. Bilo je to prvi put da ga je Alvin video ljutitog.

"Venamond je pogledao u moj um", re~e, "a i ja sam malo zavirio u njegov.Moji sunarodnici ve} su mnogo nau~ili o njemu, premda jo{ nisu otkrili {ta je on

zapravo. Ali jedno je izvesno: prijateljski je raspoloèn i bilo mu je drago {to nas je prona{ao. Nemamo ga se zbog ~ega bojati."

Zavladala je kratka ti{ina posle ovog istupa i Hilvar je odahnuo sa pomalosmetenim izrazom lica. Bilo je uo~ljivo da je napetost popustila u Ve}nici, kao dase neki tmurni oblak podigao sa duhova prisutnih. Razume se, Predsednik nijeizvr{io svoju du`nost i prekorio Hilvara zbog ovog upada.

Dok je slu{ao raspravu, Alvin je uo~io da u Ve}u postoje tri vrste mi{ljenja.Konzervativci, koji su bili u manjini, jo{ su gajili nadu da ~asovnik moè da kreneunazad i da se nekako ponovo moè uspostaviti stari poredak. Protiv svake

zdrave pameti, oni su se uzdali da je mogu}e ubediti Diaspar i Lis da ponovozaborave jedno na drugo.

Progresivisti su tako|e imali malobrojne zagovrnike; ~injenica da ih jeuop{te bilo u Ve}u prijatno je iznenadila Alvina. Oni nisu ba{ pozdravljali invazijuspoljnog sveta, ali su bili odlu~ni da je {to bolje iskoriste. Pojedinci su i{li takodaleko da su tvrdili kako je mo`da mogu}e provaliti psiholo{ke barijere koje sutako dugo dràle Diaspar zapreten znatno bolje od bilo kojih fizi~kih.

Ve}ina Ve}a, valjano odraàvaju}i op{te raspoloènje grada, izabrala je stavpozornog opreza u i{~ekivanju novog ustrojstva budu}nosti. Shvatili su da je jo{

nemogu}e izraditi generalni plan, niti poku{ati sprovo|enje odre|ene politike, svedok oluja ne pro|e.

Jeserak se pridruìo Alvinu i Hilvaru kada je zasedanje zavr{eno. Izgledalo jeda se promenio od njihovog poslednjeg susreta - i poslednjeg rastanka - uLoranovoj Kuli, pod kojom se pruàla pustinja. Ovakvu promenu Alvin nijeo~ekivao, premda }e se sa njom sve ~e{}e susretati u potonjim danima.

Jeserak je izgledao mla|i, kao da su plamenovi ìvota na{li sveè gorivo isvetlije zaplamsali u njegovim ìlama. Bez obzira na starost, on je spadao me|uone koji su bili u stanju da prihvate izazov {to ga je Alvin bacio u lice Diasparu.

"Imam neke novosti za tebe, Alvine", re~e on. "Mislim da poznaje{ senatoraGerana."

Alvin je kratko prebirao po pam}enju, a onda se prisetio."Svakako, on je bio jedan od prvih ljudi koje sam sreo u Lisu. Nije li on

~lan njihovog izaslanstva?""Jeste; dobro smo upoznali jedan drugoga. On je izvrstan ~ovek i razume se

u ljudski um znatno vi{e nego {to sam verovao da je uop{te mogu}e, premdatvrdi da je prema merilima Lisa tek po~etnik. Za vreme svog boravka ovdezapo~eo je jedan projekat koji }e se tebi osobito dopasti. Re{io je da ispitaprirodu prinude koja nas vezuje za grad i veruje da }e, kada jednom ustanovikako nam je nametnuta, mo}i da je otkloni. Ve} dvadesetak nas sara|uje sanjim."



"Jesi li i ti jedan od njih?""Jesam", uzvrati Jeserak sa izrazom koji je bio veoma blizak posti|enosti;

Alvin to nikada ranije nije video kod njega, niti }e ikada vi{e videti: "Nije lako, asvakako ne prijatno, ali je veoma podsticajno."

"Kojim se postupkom sluì Geran?""Radi pomo}u saga. Sazdao ih je ~itav niz, a sada prou~ava na{e reakcije

dok ih proìvljamo. Ni u snu ne bih pomislio da }u se pod stare dane ponovovratiti de~jim razonodama!"

"[ta su sage?" upita Hilvar."Zami{ljeni svetovi sna", objasni Alvin. "U stvari, najve}i deo je zami{ljen,

premda ima i takvih koji se temelje na istorijskim ~injenicama. U }elijamapam}enja grada zabeleèno je na milione saga; na raspolaganju ti stoji izborsvakovrsnih pustolovina ili iskustava, koje ti se ~ine sasvim stvarne dok ti jemozak napajan impulsima". Okrenuo se prema Jeseraku.

"U kakve vas sage Geran uvodi!"

"Kao {to bi se i o~ekivalo, ve}ina je usredsre|ena na izlaènje izvanDiaspara. Neke su nas vratile u veoma rane ìvote, {to je bilo mogu}e blièosnivanju grada. Geran smatra da {to se vi{e primakne poreklu i izvori{tuprinude, to }e lak{e mo}i da je podrije."

Alvina su ove vesti veoma osokolile. Njegov posao bio bi tek napolaobavljen, ukoliko bi on samo otvorio vrata Diaspara - a onda ustanovio da seniko ne usu|uje da izi|e napolje.

"Da li stvarno èli{ da stekne{ sposobnost izlaska iz Diaspara?" upita Hilvarlukavo.

"Ne", uzvrati Jeserak bez oklevanja. "I sama pomisao na to me uàsava. Ali jasno mi je da uop{te nismo bili u pravu kada smo mislili da je Diaspar jedini svetkoji vredi, a logika mi nalaè da ne{to valja preduzeti da bi se otklonila gre{ka. Upogledu ose}anja, ja sam i dalje potpuno nesposoban da napustim grad; mo`da}u takav zauvek ostati. Geran misli da }e uspeti da nekolicinu nas odvede u Lis i ja mu rado pomaèm u pokusu, premda se pola vremena nadam da }e onpretrpeti neuspeh."

Alvin je pogledao starog staratelja sa novim po{tovanjem. Vi{e nije poricaomo} ube|ivanja, niti je potcenjivao sile koje su nagonile ~oveka da dela uodbranu logike. Nije mogao odoleti a da ne uporedi Jeserakovu pribranu hrabrostsa Kedronovim pani~nim bekstvom u budu}nost, premda se, u svetlosti novihsaznanja o ljudskoj prirodi, vi{e nije zaleteo u osu|ivanju Lakrdija{a zbog onoga{to je u~inio.

Bio je ube|en da }e Geran izvr{iti zadatak {to ga je postavio pred sebe. Jeserak }e mo`da biti odve} star da naru{i ustrojstvo jednog ìvotnog veka, makako bio spreman da po~ne iznova. To nije bilo va`no, po{to }e ostali uspeti,vo|eni ve{tom rukom psihologa iz Lisa. A ~im nekolicina utekne iz ropstva starogmilijardu godina, bi}e samo pitanje vremena pre no {to i ostali krenu njihovimtragom.

Upitao se {ta }e se dogoditi sa Diasparom - i Lisom - kada barijere budupotpuno sru{ene. Na neki na~in, najbolja svojstva obe kulture moraju se sa~uvati i



stopiti u novu i zdraviju zajednicu. Zadatak je bio vanredno teàk i zahtevao jesvekoliku mudrost i strpljenje obe populacije.

Neke pote{ko}e budu}eg usagla{avanja ve} su po~ele da se ispoljavaju.Posetioci iz Lisa su, veoma ljubazno, odbili da ìve u ku}ama koje su imdodeljene u gradu. Oni su sami pripremili svoje privremeno boravi{te u parku, usredini koja ih je podse}ala na Lis. Hilvar je bio jedini izuzetak; iako mu se nije

dopadalo da ìvi u ku}i sa neodre|enim zidovima i kratkove~nim name{tajem,hrabro je prihvatio Alvinovo gostoprimstvo, uspokojen obe}anjem da tu ne}edugo ostati.

Hilvar se nikada u ìvot nije osetio usamljenim, ali je u Diasparu i toiskusio. Grad mu se ~inio neobi~niji nego Lis Alvinu, a beskrajna sloènost iogromno mno{tvo stranaka koji su zakr~ili svaki centimetar prostora oko njegapo~eli su da ga ti{te i uzrujavaju. Na veoma tanan na~in, poznavao je svakoga uLisu, bez obzira da li se sreo sa njim ili ne. Ni za hiljadu ìvotnih vekova,me|utim, ne bi mogao upoznati svakoga u Diasparu i ta ~injenica ga je rastuìla,

premda je shvatio da je posredi sasvim nerazumno ose}anje. Samo ga je odanostprema Alvinu zadràvala u svetu koji nije imao ni{ta zajedni~ko sa njegovim.

êsto je poku{avao da ispita svoja ose}anja prema Alvinu. Znao je da muprijateljstvo poti~e iz istog vrela koje je napajalo naklonost prema svim malim ihrabrim bi}ima. To bi verovatno za~udilo one koji su Alvina smatrali upornim,tvrdoglavim i egocentri~nim ~ovekom, kome nije bila potrebna ni~ija privrènost ikoji nije umeo da je uzvrati ukoliko bi mu bila ponu|ena.

Hilvar je bio bolje upu}en; nagonski je to osetio jo{ od samog po~etka. Alvin je bio istraìva~, a svi istraìva~i traè ne{to {to su izgubili. Samo se retko

doga|a da to i prona|u, a jo{ re|e da ih ~in pronalaènja u~ini sre}nijim negosamo traganje.

Hilvar nije znao {ta Alvin traì. Pokretale su ga sile koje su veoma davnostavili u pokret oni genijalni ljudi {to su sa tako nastranom ume{no{}u sazdaliDiaspar - ili mo`da oni jo{ genijalniji koji su im se suprotstavili. Kao i svakoljudsko bi}e, Alvin je u izvesnoj meri bio ma{ina, ~ija je delanja unapredodre|ivalo nasle|e. To, me|utim, nije izmenilo njegovu potrebu za razumevanjemi prisno{}u, niti ga je u~inilo bezose}ajnim prema usamljenosti i osuje}enosti.Vlastitom narodu on je ponekad izgledao kao takvo neobja{njivo bi}e, da su onismetali s uma kako on i dalje deli ista ose}anja s njima. Bio je potreban tekstranac, iz potpuno druga~ije sredine, da ga vidi kao normalno ljudsko stvorenje.

U toku nekoliko dana posle dolaska u Diaspar, Hilvar se sreo sa vi{e ljudinego tokom ranijeg ìvota. Upoznavao se sa njima, ali prakti~no nikoga nijeupoznao. Zbog svoje zbijenosti, ìtelji grada bili su u toj meri uzdr`ljivi da im sete{ko moglo pribliìti. Jedinu osamljenost imali su u vlastitom umu i nje su sedràli ~ak i kada bi se nalazili usred beskrajnih dru{tvenih aktivnosti Diaspara.Hilvar ih je saàljevao, mada je znao da njima ta naklonost nije potrebna. Oniuop{te nisu shvatali ~ega se li{avaju - nisu imali pojma o toplom ~uvstvuzajedni{tva, o ose}aju pripadnosti, koje je povezivalo sve jedinke u telepatskomdru{tvu Lisa. [tavi{e, bilo je o~igledno - premda iz uljudnosti to niko nije



otvoreno pokazao - da ga ve}ina ljudi sa kojima je razgovarao smatra dostojnimàljenja zbog sumornog i jednoli~nog ìvota koji vodi.

Eristona i Etaniju, Alvinove ~uvare, Hilvar je brzo otpisao kao ljubazne, alikrajnje zbunjene i bezli~ne pojedince. Veoma ga je pomelo kada je ~uo da se Alvin poziva na njih kao na oca i majku - po{to su ovi izrazi u Lisu zadràli svojedrevno biolo{ko zna~enje. Bio je potreban stalni napor uobrazilje da bi se imalo

na umu kako su tvorci Diaspara opozvali zakone ìvota i smrti, a postojali sutrenuci kada se Hilvaru ~inilo da je, bez obzira na svu ìvost oko njega, gradpoluprazan zato {to nije bilo dece.

Upitao se {ta }e se sada dogoditi sa Diasparom, kada se njegova dugaizdvojenost najzad okon~ala. Zaklju~io je da bi grad najbolje postupio ako biuni{tio Banke Se}anja koje su ga toliko dugo dràle u op~injenosti. Ma koliko bile~udesne i bez obzira na to {to po svoj prilici predstavljaju vrhunski trujumf naukekoja ih je iznedrila, one su donele na svet bolesnu kulturu, kulturu koja je imalamnoge strahove. Neki su, dodu{e, imali stvarnu podlogu, ali drugi su se - tako je

sada izgledalo - temeljili isklju~ivo na uobrazilji. Hilvar je malo bio upu}en upatvorinu koja je po~ela da se pomalja iz istraìvanja Venamondovog uma. Kroznekoliko dana sa tim }e biti upoznat i Diaspar i tek onda }e mu postati jasnokoliki je deo njegove pro{losti predstavljalo samo puki mit.

Me|utim, ukoliko bi se Banke Se}anja uni{tile, grad bi izumro kroz hiljadugodina, po{to su njegovi ìtelji izgubili sposobnost da se razmnoàvaju. Valjalo setek suo~iti sa ovom nedoumicom, ali Hilvar je ve} nazreo jedno mogu}e re{enje.Uvek je postojao odgovor na bilo koji tehni~ki problem, a njegovi sunarodnici bilisu veoma vi~ni u biolo{kim naukama. Ako Diaspar bude poèleo, ono {to je

izgubio moglo mu se vratiti.Me|utim, grad je najpre trebalo da nau~i {ta je izgubio. Obrazovanje }e

trajati mnogo godina - mo`da mnogo vekova. Ali to je samo po~etak; veomabrzo, utisci prvog ~asa tako }e mo}no protresti Diaspar kao i sam kontakt saLisom.

Oni }e potresti i Lis. Bez obzira na sve razlike izme|u dve kulture, one supoticale iz istog korena - i delile su iste opsene. Obe }e biti zdravije kada jo{ jednom pogledaju, staloèno i postojano, u pro{lost koju su izgubile.

24. Amfiteatar je bio projektovan da primi celokupno budno stanovni{tvo

Diaspara, i te{ko da je sada ijedno od njegovih deset miliona mesta ostaloprazno. Dok je sa svoje osmatra~ke ta~ke visoko na ve{ta~kom obronku prelaziopogledom po velikoj zakrivljenosti, Alvina je ona neodoljivo podse}ala na[almiran. Dva kratera bila su istog oblika i gotovo iste veli~ine. Ukoliko bi se{almiranski krater ispunio ljudima, on bi veoma nalikovao ovome.

Bila je, me|utim, jedna su{tinska razlika izme|u ova dva zemlji{ta. Velikauvala [almirana stvarno je postojala, dok amfiteatar nije. Ne samo sada ve} niranije; on je predstavljao samo utvaru, ustrojenje elektri~nih naboja, koji supo~ivali u se}anju Centralnog Kompjutera sve dok ih neka potreba ne bi prizvalau ìvot. Alvin je znao da se, zapravo, i dalje nalazi u svojoj sobi, ba{ kao {to je u



svojim domovima i ogromna masa sveta koja ga prividno okruàva. Sve dok nebude ni{ta preduzeo da se pokrene sa tog mesta, opsena }e biti savr{ena. Lako je mogao da poveruje da je Diaspar uklonjen i da su se svi njegovi ìtelji okupiliovde u ovom ogromnom ulegnu}u.

Doga|alo se tek jednom u hiljadu godina da se ìvot grada potpunozaustavi, kako bi se svi ljudi mogli sresti u Velikoj Skup{tini. Alvin je znao da je i

u Lisu dolazilo do odgovaraju}ih okupljanja. Bio bi to sastanak umova, ali bimo`da uz njega bio odràn i prividan skup tela, podjednako nestvaran, alinaizgled stvaran, kao i ovaj.

Mogao je prepoznati mnoga lica oko sebe, sve do granice dokle se moglovideti golim okom. Na udaljenosti ve}oj od jedne milje i ~itavih hiljadu stopa ispodnalazila se mala kru`na pozornica na koju je sada bila upravljena pa`nja ~itavogsveta. Te{ko se moglo pomisliti da bi on uspeo bilo {ta da razabere sa tolikeudaljenosti, ali Alvin je znao da kada govor bude po~eo, on }e ~uti i videti sve{to se zbiva podjednako jasno kao i svako drugi u Diasparu.

Pozornica se ispunila maglom; a onda se magla pretvorila u Kalitraksa,vo|u grupe ~iji je zadatak bio da rekonstrui{e pro{lost na osnovu podataka koje jeVenamond doneo na Zemlju. Bio je to ogroman, gotovo nemogu} poduhvat, nesamo zbog vremena koje je zahtevao. Samo jednom, uz mentalnu pomo} Hilvara, Alvin je na ~as zavirio u um ~udnog bi}a koje su njih dvojica otkrili - ili koje jeotkrilo njih. Alvinu su Vanamondove misli izgledale isto tako nesuvisle kao ihiljadu glasova koji bi zajedno vikali u nekoj ogromnoj, pe}ini punoj odjeka. Paipak, ljudima iz Lisa uspevalo je da ih razmrse i da ih zabeleè, kako bi ih potomnatenane ispitali. Ve} su se pronosile glasine - koje Hilvar, me|utim, nije ni

potvr|ivao ni opovrgavao - da je otkriveno ne{to u toj meri neobi~no, {to gotovoda nije imalo nikakvu sli~nost sa istorijom koju je ljudska rasa milenijumimaprihvatala kao stvarnu.

Kalitraks je po~eo da govori. Alvinu, kao i svima ostalima u Diasparu,izgledalo je da jasan i odmeren glas dolazi sa nekog mesta udaljenog sveganekoliko centimetara. A onda, na na~in koji se te{ko mogao opisati, ba{ kao {togeometrija sna naru{ava zakone logike ali ne izaziva nikakvo iznena|enje u umuspava~a, Alvin se obreo tik uz Kalitraksa, zadràv{i u isto vreme svoje mestovisoko na strmini amfiteatra. Paradoks ga nije zbunio; jednostavno ga je prihvatiobez pitanja, kao i sve druge tajanstvenosti u vezi sa prostorom i vremenom kojemu je nauka pruàla.

Kalitraks je napravio veoma kratak pregled prihva}ene istorije rase. Govorio je o nepoznatim narodima Ranih Civilizacija, koji su ostavili iza sebe tek pregr{tvelikih imena i predanja o Carstvu koja su polako bledela. Jo{ od samog po~etka,glasila je pri~a, ôvek je ùdeo za zvezdama - da bi ih kona~no dostigao.Milionima godina {irio se kroz Galaksiju, pot~injavaju}i sistem za sistemom. Aonda, iz tame sa one strane rubova Vaseljene, pohrlili su Osvaja~i i preoteli musve {to je osvojio.

Povla~enje u Sun~ev sistem bilo je gorko i sigurno je trajalo mnogo vekova.Prilikom ~uvene bitke oko [almirana umalo nije stradala i sama Zemlja. Kada sesve okon~alo, ôveku su preostala samo se}anja i svet na kome je ro|en.



Od tada, sve se pretvorilo u veoma dug antiklimaks. Krajnja ironija ogledalase u ~injenici da je rasa koja se nadala da }e pot~initi Vaseljenu na krajunapustila najve}i deo svog si}u{nog sveta i podelila se u dve zasebne kulture Lisai Diaspara - oaze ìvota u pustinji koja ih je razdvajala znatno bolje od ponora{to su zjapili me|u zvezdama.

Kalitraks je zastao; Alvinu je izgledalo, ba{ kao i svakom drugom na

velikom skupu, da istori~ar gleda pravo u njega o~ima koje su videle ~udesa ukoja ni same nisu jo{ mogle sasvim da poveruju.

"Toliko", re~e Kalitraks, "o pri~ama u koje smo verovali od kada datirajuna{a svedo~anstva. Sada vam moram re}i da su one la`ne, la`ne u svakojpojedinosti, ~ak toliko la`ne da ih ni sada jo{ nismo potpuno uskladili sa istinom."

Sa~ekao je da slu{aoci proniknu u pravo zna~enje njegovih re~i. A onda,govore}i polako i odmereno, izloìo je i Lisu i Diasparu saznanje ste~eno izVanamondovog uma.

Uop{te nije bilo ta~no da je ôvek stigao do zvezda. Njegovo malo carstvo

prostiralo se samo do orbita Plutona i Persefone, po{to se me|uzvezdani prostorpokazao kao barijera koju on nije mogao savladati samo svojim mo}ima. îtavacivilizacija ljudi tiskala se oko Sunca i bila je jo{ veoma mlada - kada su zvezdestigle do nje.

Taj susret mora da je bio porazan. Bez obzira na vlastita nesavr{enstva,ôvek nikada nije sumnjao da }e jednoga dana zavladati kosmi~kimprostranstvima. Tako|e je verovao da, ako se u Vaseljeni i nalaze njemu jednaki,nema onih koji bi mu bili nadre|eni. Sada je shvatio da su oba ube|enja bilapogre{na i da me|u zvezdama postoje umovi koji ga daleko nadma{uju. Tokom

mnogih stole}a, najpre u brodovima drugih rasa, a kasnije i u letelicamasagra|enim uz pomo} pozajmljenog znanja, ôvek je istraìvao Galaksiju. Svugde je pronalazio kulture koje je mogao razumeti, ali ne i nadma{iti, a mestimi~no jesretao i umove koji bi gotovo u potpunosti prevazilazili njegovu mo} poimanja.

[ok je bio uàsan, ali je ukazivao na proces razvoja rase. Tu`niji inesravnjivo mudriji, ôvek se vratio u Sun~ev sistem da bi razmi{ljao o saznanjukoje je stekao. Prihvatio je izazov i polako razradio plan koji je davao nade zabudu}nost.

Nekada su fizi~ke nauke predstavljale ôvekovo glavno zanimanje. Sada se jo{ è{}e bacio na genetiku i izu~avanje uma. Po bilo koju cenu, dove{}e sebe dogranica vlastite evolucije.

Veliki opit tro{io je ~itavu snagu rase tokom miliona godina. Svi ti napori,sva ta `rtvovanja i patnje pretvorili su se samo u pregr{t re~i u Kalitraksovomizlaganju. Oni su doneli ôveku njegove najve}e pobede. Ukinuo je bolesti,mogao je ve~no da ìvi ako je èleo, a ovladav{i telepatijom pot~inio je svojojvolji najtananiju od svih mo}i.

Bio je spreman da se ponovo vine u svemir, ovoga puta samo svojimsnagama, u ogromna prostranstva Galaksije. Mogao je kao sebi ravne, da sretnerase sa svetova od kojih je nekada ustuknuo. Sada je kona~no bio pripravan daodigra svoju punu ulogu u istoriji Vaseljene.



To je i u~inio. Iz tog razdoblja, mo`da najobuhvatnijeg u celoj povesti,poticala su predanja o Carstvu. Bilo je to Carstvo mnogih rasa, ali se to smelo suma u drami, presna`noj za tragediju, kojom se ono okon~alo.

Carstvo je trajalo najmanje milion godina. Sigurno se suo~ilo sa mnogimkrizama, mo`da ~ak i ratovima, ali je sve to nestalo u poletu velikih rasa koje suzajedno stremile ka zrelosti.

"Moèmo biti ponosni", nastavio je Kalitraks, "na deo koji je pripao na{imprecima u ovoj istoriji. âk i kada su dostigli svoj kulturni zenit, nisu nimaloizgubili stare podstreke. Nalazimo se na terenu naga|anja, a ne proverenih~injenica, ali ~ini se izvesnim da je ôvek nadahnuo i upravljao opitima koji su uisti mah predstavljali krah i vrhunsku slavu Carstva.

Filosofija koja je leàla u temelju tih opita bila je slede}a. Kontakt sa drugimvrstama pokazao je ôveku koliko duboko slika sveta jedne rase zavisi od njenogfizi~kog tela i organa ~ula kojima ono raspolaè. Tvrdilo se da, ako je to uop{temogu}e, do prave slike Vaseljene moè do}i samo onaj um koji je oslobo|en

takvih fizi~kih ograni~enja - zapravo, ~ista mentalnost. Ova zamisao predstavljala je op{te mesto me|u mnogim drevnim religijskim verovanjima na Zemlji iizgledalo je neobi~no da jedna ideja koja nema racionalno poreklo kona~nopostaje jedan od najve}ih ciljeva nauke.

U prirodnoj Vaseljeni nikada nije utvr|eno postojanje bestelesneinteligencije; Carstvo je preuzelo na sebe da je stvori. Mi smo zaboravili, uz tolikodrugih stvari, ume{nost i znanje koji su to omogu}ili. Nau~nici Carstva ovladali susvim silama Prirode, svim tajnama prostora i vremena. Kao {to na{i umovipredstavljaju usputni proizvod beskrajno sloènog rasporeda mo`danih }elija,

me|usobno povezanih mreòm nervnog sistema, tako su i oni zapo~eli stvaranjemozga ~iji sastavni delovi nisu materijalne prirode, ve} sklopovi otisnuti u samomprostoru. Takav mozak, ukoliko se on uop{te tako moè nazvati, koristio bielektri~ne ili jo{ vi{e sile za svoje operacije i sasvim bi bio oslobo|en tiranijematerije. Mogao bi da funkcioni{e neporedivo brè od svake organskeinteligencije, a trajao bi do poslednjeg erga slobodne energije u Vaseljeni;njegovim mo}ima ne bi bilo granica. Kada bi jednom bio stvoren, sam bi nastavioda razvija potencijale koje ne bi mogli predvideti ~ak ni njegovi tvorci.

Poglavito na osnovu iskustva ste~enog u vlastitoj regeneraciji, ôvek jepredloìo stvaranje jednog takvog bi}a. Bio je to najve}i izazov koji je ikadaupu}en inteligenciji u Vaseljeni i posle mnogo vekova raspravljanja, on je najzadprihva}en. Sve rase Galaksije udruìle su snage da ostvare ovaj projekat.

Izme|u sna i njegovog ispunjenja stajalo je ~itavih milion godina. Civilizacijesu doìvljavale uspone i padove, napori mnogih svetova dugi milenijume padali suu vodu, ali smer nikada nije zaboravljen. Jednog dana }emo mo`da saznaticelovitu pri~u o tome, o najve}em poduhvatu koji je preduzet u ~itavoj istoriji.Danas jedino znamo da se on okon~ao nesre}om koja je gotovo uni{tilaGalaksiju.

U to razdoblje Vanamond odbija da ide. Postoji uska vremenska zona kojamu je zapretena; ali mi verujemo da iza toga stoje samo njegovi strahovi. Nanjegovom po~etku, Carstvo se nalazilo na vrhuncu mo}i, u napetom i{~ekivanju



predstoje}eg uspeha. Na kraju, samo nekoliko hiljada godina kasnije, Carstvo jepropalo, a i same zvezde su se zatamnile, kao da im je neko isisao svu snagu.Nad Galaksijom se nadvila avet straha, straha za koji je vezano ime: 'Ludi Um'.

Nije te{ko pogoditi {ta se moralo dogoditi u tom kratkom razdoblju. îstamentalnost je stvorena, ali je bila potpuno bezumna, ili, kao {to se da zaklju~iti naosnovu drugih izvora, nepomirljivo neprijateljska prema materiji. Stole}ima je

pusto{ila Vaseljenu, sve dok najzad nije stavljena pod kontrolu silama o kojimani{ta ne znamo. Bez obzira na to kojem je oru`ju Carstvo pribeglo, ono je gotovosasvim iscrplo energetske zalihe zvezda; iz se}anja na ovaj sukob poti~u gotovosva predanja o Osvaja~ima.

'Ludi Um' se nije mogao uni{titi, po{to je bio besmrtan. Bio je odveden narub Galaksije i tamo zatamni~en na na~in koji ne razumemo. Zatvor mu je bilaneobi~na ve{ta~ka zvezda poznata kao Crno Sunce i on je tu ostao do dana{njegdana. Kada Crno Sunce umre, on }e ponovo biti slobodan. Koliko nas vremenadeli od tog trenutka niko ne moè da kaè!"

Kalitraks je za}utao, kao da se zadubio u vlastite misli, potpuno nesvestan~injenice da su o~i celog sveta uprte u njega. U dugoj ti{ini, Alvin je bacio pogledna zbijeno mno{tvo oko sebe, poku{av{i da mu doku~i misli suo~ene s ovimotkrovenjem - i tom nepoznatom pretnjom koja }e sada zameniti mit oOsvaja~ima. Najve}im delom, lica njegovih sugra|ana bila su uko~ena u izrazuneverice; jo{ su se upirali da odbace la`nu pro{lost, ali i dalje nisu bili pripravnida prihvate jo{ ~udniju stvarnost koja ju je zamenila.

Kalitraks je ponovo po~eo da govori; dok je opisivao poslednje danecarstva, glas mu je postao mirniji i blaì. Kako se slika raskriljavala pred njim,

Alvin je shvatio da je to doba u kome bi se njemu dopadalo da je ìveo. Tada je jo{ bilo pustolovina i zadivljuju}e, neustra{ive hrabrosti - hrabrosti koja je moglada zadobije pobedu iz ~eljusti nesre}e.

"Iako je 'Ludi Um' prili~no opusto{io Galaksiju, zalihe Carstva i dalje su bileogromne, a duh nepokolebljiv. Hrabro{}u kojoj se mi samo moèmo diviti, velikiopit ponovo je zapo~et, a preduzeta su traganja za gre{kom koja je dovela dokatastrofe. Naravno, bilo je mnogo onih koji su se protivili tom poduhvatu,prori~u}i dalje nesre}e, ali bili su nadglasani. Projekat je nastavljen i, uz takogorko ste~eno znanje, ovoga puta doìveo je uspeh.

Nova rasa koja je bila ro|ena imala je potencijalni intelekt koji se uop{tenije mogao meriti. Ali bila je potpuno detinjasta; ne znamo da li su njeni tvorci toi o~ekivali, ali verovatno je da su to dràli za neminovno. Trebalo je da pro|umilioni godina da bi dostigla nivo zrelosti, a ni{ta nije moglo ubrzati taj proces.Vanamond je bio prvi takav um; sigurno ima i drugih u Galaksiji, ali smatramo daih je tek nekoliko stvoreno, po{to Vanamond nikada nije sreo nekog od svojihsrodnika.

Stvaranje ~istih mentalnosti predstavljalo je najvi{i doma{aj galakti~kecivilizacije; u njoj su ljudi imali veoma visoko, ako ne i vode}e mesto. Ovdenemam na umu samo Zemlju, po{to je njena pri~a samo tanu{na nit u jednojgorostasnoj tapiseriji. Po{to su je uvek napu{tali njeni najpreduzimljiviji duhovi,na{a planeta neminovno je postala veoma konzervativna i na kraju se



suprotstavila nau~nicima koji su stvorili Venamonda. Sigurno je da ona vi{e ni{tanije zna~ila u zavr{nom ~inu.

Zadatak Carstva bio je time izvr{en; ljudi tog razdoblja pogledali su zvezdekoje su satrli u o~ajni~koj borbi za izbavljenjem i doneli su odluku. Prepusti}eVaseljenu Venamondu.

Ovde po~inje jedna tajna, tajna koju nikada ne}emo mo}i da odgonetnemo,

po{to Venamond nije u stanju da nam pomogne. Sve {to znamo to je da jeCarstvo uspostavilo kontakt sa... ne~im... veoma neobi~nim i veoma velikim,daleko na samoj zakrivljenosti Kosmosa, sasvim na drugom kraju svemira.Moèmo samo da naga|amo {ta je to bilo, ali njegov zov sadrào je neizmernuhitnost i neizmerno obe}anje. U toku veoma kratkog vremenskog razdoblja, na{ipreci i ostale rase koje su ih sledile otisnule su se na put kojim mi ne moèmopo}i. Venamondove misli ograni~ene su rubovima Galaksije, ali posredstvomnjegovog uma videli smo po~etke te velike i tajanstvene pustolovine. Ovde je slikakoju smo rekonstruisali; sada }ete pogledati vi{e od milion godina u pro{lost..."

Bleda utvara minule slave, to~ak Galaksije koji se lagano okre}e, lebdeo je uni{tavilu. Celom njegovom duìnom pruào se veliki prazan procep koji je 'LudiUm' zapravo - rana koju }e u potonjim razdobljima ispuniti nanosi zvezda. Alioni nikada ne}e zameniti i{~ezli sjaj.

ôvek se spremao da napusti Vaseljenu, kao {to je jednom davno napustiomati~ni svet. I ne samo ôvek, ve} i hiljade drugih rasa koje su zajedno sa njimpodizale Carstvo. Bile su okupljene na rubu Galaksije, ~ija je cela debljina stajalaizme|u njih, dok im se cilj krio negde u budu}nosti.

Sabrale su flotu pred kojom je ~ak i ma{ta postajala ni{tavna. Admiralski

brod bila su sunca, a male la|e planete. îtavo zvezdano jato, sa svim svojimsun~evim sistemima i njihovim uskome{anim svetovima, trebalo je da budelansirano preko beskraja.

Veliki plameni mlaz {iknuo je kroz srce Vaseljene, odska~u}i sa zvezde nazvezdu. U jednom trenu vremena zgaslo je hiljadu sunaca, predav{i svoju energiju~udovi{nom obli~ju koje se vinulo du` ose Galaksije, hitaju}i ka dìnovskojprovaliji...

"I tako je Carstvo oti{lo iz na{e Vaseljene, da bi negde drugde potraìlosvoju sudbinu. Kada njegovi naslednici, ~iste mentalnosti, budu sasvim stasali, ono}e se mo`da vratiti. Ali taj dan je sigurno jo{ veoma daleko.

U najkra}im i sasvim povr{nim crtama, ovo bi bila pri~a o galakti~kojcivilizaciji. Na{a vlastita istorija, koja nam izgleda tako va`na, tek je samozadocneli i bezna~ajni epilog, mada u isto vreme tako sloèn da nam jo{ nijepo{lo za rukom da razjasnimo sve pojedinosti. Izgleda da su mnoge starije, manjepustolovne rase odbile da napuste svoje domove; me|u njima su bili i na{ineposredni preci. Ve}ina tih rasa utonula je u dekadenciju i do sada je i{~ezla,mada su neke mo`da uspele da opstanu. Na{ svet jedva je izbegao taj usud. Utoku Prelaznih Stole}a, koja su, zapravo, trajala milionima godina, znanje pro{lostibilo je izgubljeno ili hotimice uni{teno. Ma kako izgledalo neverovatno, pre }e bitida je posredi ovo drugo. Tokom vekova, ôvek je tonuo u sujeverno, ali ipaknau~no varvarstvo, kada je izvitoperio istoriju da bi odagnao ose}aj nemo}i i



kraha. Predanja o Osvaja~ima potpuno su la`na iako je njihovom nastankunesumnjivo doprinela o~ajni~ka borba protiv 'Ludog Uma'. Ni{ta drugo nijepotislo na{e pretke na Zemlji do bolest u njihovim du{ama.

Kada smo do{li do ovog otkri}a, jedan problem nas je osobito za~udio uLisu. Bitka kod [almirana nikada se nije odigrala, pa ipak [almiran je postojao ipostoji jo{ i dan-danas. [tavi{e, on je jedno od najmo}nijih oru`ja za razaranje

koje je ikada napravljeno.Bilo nam je potrebno izvesno vreme da re{imo zagonetku, ali kada je

jednom prona|en, odgovor se pokazao sasvim jednostavnim. Nekada, davno,na{a Zemlja imala je jedan dìnovski satelit, Mesec. Kada je, u neprekidnom ratuizme|u plime i oseke, sa jedne strane, i sile teè sa druge, on kona~no po~eo dapada prema Zemlji, morao je biti uni{ten. [almiran je bio sagra|en sa tim ciljem,a oko njegove svrhe isprela su se predanja koja svi poznajete."

Kalitraks se pomalo skru{eno osmehnuo ogromnom auditorijumu."Postoje mnoga sli~na predanja, delimi~no istinita, a delimi~no la`na, kao i

drugi paradoksi u na{oj pro{losti koji jo{ nisu odgonetnuti. No, ovaj problem prespada u nadle`nost psihologa nego istori~ara. âk se ni svedo~anstvimaCentralnog Kompjutera ne moè potpuno verovati, po{to sadrè o~igledne dokazeo preina~avanju u veoma dalekoj pro{losti.

Na Zemlji su samo Diaspar i Lis preìveli razdoblje dekadencije; Diasparzahvaljuju}i savr{enstvu svojih ma{ina, a Lis zbog svoje delimi~ne izdvojenosti ineobi~ne intelektualne mo}i ìtelja. Ali obe kulture, ~ak i kada su se vratile nasvoj prethodni nivo, postale su izopa~ene strahovima i mitovima koje su nasledile.

Ti strahovi ne treba vi{e da nas proganjaju. Nije moja du`nost kao istori~ara

da predvi|am budu}nost, ve} da ispitujem i tuma~im pro{lost. Ali njena poukasasvim je jasna; odve} dugo smo ìveli sasvim izdvojeno od stvarnosti, a sada jekucnuo ~as da preuredimo na{e ìvote."

25. Jeserak je kora~ao u nemom ~u|enju kroz ulice Diaspara, koji nikada ranije

nije video. Toliko se, u stvari, razlikovao od grada u kome je on proveo sve svojeìvote, da ga nikada ne bi prepoznao. Pa ipak, znao je da je to Diaspar, premdanije zastao da porazmisli kako to zna.

Ulice su bile uske, zgrade niè, a park je nestao. Ili, bolje re~eno, jo{ nijepostojao. Bio je to Diaspar pre promene. Diaspar koji je stajao otvoren premasvetu i Vaseljeni. Nebo iznad grada bilo je modroplavo i pro{arano rasparanimpramenovima oblaka, koji su se lagano izvijali i okretali na vetru {to je pirio licemmla|e Zemlje.

Kroz oblake i mimo njih prolazili su znatno opipljiviji nebeski putnici.Miljama iznad grada, opervaù}i svod svojim be{umnim dezenom, brodovi koji supovezivali Diaspar sa spoljnim svetom dolazili su i odlazili svojim poslom. Jeserak je dugo netremice zurio u tajanstvenost i ~aroliju otvorenog neba i za trenutak mu je du{u ponovo proèo strah. Osetio se nagim i neza{ti}enim, svestan da taspokojna, plava kupola povrh njegove glave predstavlja tek najtanu{niju opnu, izakoje se pruà svemir, sa svim svojim zagonetkama i pretnjama.



Ali strah nije bio dovoljno snaàn da mu sputa volju. Delom svog uma Jeserak je znao da je sve to {to doìvljava samo san, a san mu nije mogaonauditi. Kreta}e se kroz njega, ku{aju}i sve {to mu bude ponudio, sve dok seponovo ne probudi u gradu koji poznaje.

I{ao je ka srcu Diaspara, prema mestu gde je u njegovo vreme stajao Grob Jarlana Zeja. Ali u ovom drevnom gradu tamo nije bilo groba, ve} samo niska,

kru`na gra|evina sa mnogo lu~nih ulaza koji su vodili u nju. Pred jednim od tihulaza ~ekao ga je neki ~ovek.

Trebalo je da zapanjenost preplavi Jeseraka, ali sada ga vi{e ni{ta nijemoglo iznenaditi. Nekako mu je izgledalo na mestu i prirodnim {to se na{ao o~i uo~i sa ~ovekom koji je podigao Diaspar.

"Pretpostavljam da me prepoznaje{", re~e Jarlan Zej."Svakako; video sam tvoju statuu hiljadu puta. Ti si Jarlan Zej, a ovo je

Diaspar kakav je bio pre milijardu godina. Znam da sanjam i da se nijedan odnas dvojice stvarno ne nalazi ovde."

"Onda ne treba da te uznemiri ni{ta {to se doga|a. Po|i stoga za mnom iimaj na umu da ti ni{ta ne moè nauditi, po{to se kad god zaèli{ moè{probuditi u Diasparu, u tvom vlastitom dobu."

Jeserak je poslu{no krenuo za Jarlanom Zejom u zdanje, dok mu je umdelao poput prijem~ive, nekriti~ke spu`ve. Neko prise}anje, ili odjek nekogse}anja, upozoravalo ga je na ono {to je bilo na putu da se dogodi i on je znaoda bi nekada uàsnuto ustuknuo od toga. Sada se, me|utim, nije bojao. Ne samo{to se ose}ao za{ti}enim zbog svesti o tome da ovo iskustvo nije stvarno, ve} je iprisustvo Jarlana Zeja predstavljalo talisman protiv svih opasnosti sa kojima bi se

mogao susresti.Tek se nekoliko osoba kretalo pokretnim putevima koji su vodili u

unutra{njost gra|evine, a vi{e nije bilo nikoga oko njih kada su se najzadzaustavili u ti{ini pored duga~kog, aerodinami~nog cilindra, za koji je Jeserakodmah shvatio da ga moè otisnuti izvan grada na putovanje koje bi mu nekadaprestra{ilo um. Kada mu je vodi~ pokazao prema otvorenim vratima, samo je zatrenutak zastao na pragu, a onda zakora~io unutra.

"Vidi{", re~e Jarlan Zej uz sme{ak. "Sada se opusti i ne zaboravi da sibezbedan, da ti se ni{ta ne moè dogoditi."

Jeserak mu je verovao. Osetio je samo tanu{ni titraj bojazni kada je ulaztunela be{umno skliznuo ka njima, a ma{ina u kojoj su putovali po~ela dapove}ava brzinu, hrle}i kroz nedra zemlje. Nestrpljenje da zapo~ne razgovor saovom gotovo mitskom prikazom pro{losti odagnalo je iz njega sve strahove kojebi ina~e iskusio.

"Zar ti ne izgleda neobi~no", po~e Jarlan Zej, "{to smo poku{ali da sesakrijemo pod Zemlju , iako nam je nebo stajalo otvoreno? To je za~etak bolesti~iji si kraj ti imao prilike da doìvi{ u tvom razdoblju. ôve~anstvo nastoji da sesakrije; boji se onoga {to se nalazi tamo, u svemiru, i uskoro }e zatvoriti sva vratakoja vode u Vaseljenu."

"Ali video sam svemirske brodove na nebu iznad Diaspara", re~e Jeserak.



"Ne}e{ ih jo{ dugo vi|ati. Izgubili smo kontakt sa zvezdama, a uskoro }e iplanete biti napu{tene. Bili su nam potrebni milioni godina da se vinemo ukosmos, ali samo nekoliko vekova da se opet vratimo ku}i. A ubrzo }emo sepovu}i gotovo sa cele Zemlje."

"Zbog ~ega to ~inite?" upita Jeserak. Znao je odgovor, ali ne{to ga je ipaknagonilo da postavi pitanje.

"Bilo nam je potrebno skloni{te da nas za{titi od dva straha: straha od smrtii straha od svemira. Bili smo bolesna populacija i nismo vi{e èleli da imamo vezesa Vaseljenom, tako da smo po~eli da se pretvaramo kako ona ne postoji. Videlismo kako haos besni me|u zvezdama i zavapili za mirom i blagostanjem. Stoga jeDiaspar morao da bude zatvoren, kako ni{ta novo ne bi vi{e prodrlo u njega.

Podigli smo grad koji poznaje{ i izmislili la`nu pro{lost da prikrijemo vlastitikukavi~luk. Oh, nismo mi to prvi u~inili: ali smo prvi obavili taj posao takosveobuhvatno. Preuredili smo i ljudski duh, li{iv{i ga stremljenja i plamenih strasti,{to je trebalo da zajam~i zadovoljavanje ovim novim svetom.

Bilo je potrebno hiljadu godina da se podigne grad, sa svim njegovimma{inama. Kada je svako od nas obavio svoj zadatak, mozak mu je bio ispran odsvih se}anja, a na mesto njih su uneta la`na; zatim je ovaj novi identitetuskladi{ten u gradske vodove, gde je ostao sve dok nije kucnuo ~as da ponovobude prizvan u postojanje.

I tako je kona~no do{ao dan kada u Diasparu vi{e nije bilo nijednog ìvog~oveka; postojao je samo Centralni Kompjuter, koji je izvr{avao nare|enja {to sumu bila ugra|ena i kontrolisao Banke Se}anja, gde smo mi spavali. Niko vi{e nijeimao nikakve veze sa pro{lo{}u i tog trenutka po~ela je istorija.

Po unapred odre|enom sledu, jedan za drugim bili smo prizivani iz vodovapam}enja i ponovo dobijali telesni oblik. Poput neke ma{ine koja je tek sazdana ipo prvi put stavljena u pogon, Diaspar je po~eo da sprovodi u delo du`nosti zakoje je bio programiran.

Pa ipak, neki od nas gajili su od samog po~etka izvesne sumnje u celuzamisao. Ve~nost je veoma dugo vreme; shvatili smo rizik koji je donosilozatvaranje svih izlaza i nastojanje da se potpuno ogradimo od Vaseljene. Nismomogli prkositi te`njama na{e kulture, tako da smo delali u tajnosti, unose}i samoneophodna preina~enja.

Jedinstveni su predstavljali na{ izum. Oni bi se pojavljivali u dugimrazmacima i ustanovljavali bi, ukoliko bi im to okolnosti dopustile, da li izvanDiaspara postoji ne{to {to bi zavre|ivalo uspostavljanje kontakta. Ni u snu nismopretpostavljali da }e biti potrebno toliko vremena da bi jedan od njih uspeo, ali nida }e taj uspeh biti toliko veliki."

Iako su mu bile isklju~ene kriti~ke sposobnosti, {to je su{tinska osobenostsna, Jeserak se ipak u magnovenju zapitao odakle Jarlan Zej zna o svim timstvarima koje su se dogodile milijardu godina posle njegovog doba. To ga jeveoma zbunilo... vi{e nije znao gde se nalazi u vremenu i prostoru.

Putovanje se pribliàvalo kraju; zidovi tunela nisu vi{e promicali pored njihvrtoglavom brzinom. Jarlan Zej je po~eo da govori ùrnim glasom, koji nije trpeoprigovore, {to se prethodno nije dogodilo.



"Pro{lost je gotova; mi smo obavili na{ posao, po dobro ili zlo, i to je sadazavr{eno. Kada si stvoren, Jesera~e, tebi je usa|en strah od spoljnog sveta, iprinuda da ne izlazi{ iz grada; te osobine deli{ sa svim ìteljima Diaspara. Sadazna{ da je taj strah neosnovan, da ti je ve{ta~ki nametnut. Ja, Jarlan Zej, kojisam ti ga usadio, sada te osloba|am njegovog ropstva. Da li razume{?"

Sa poslednjim re~ima, glas Jarlana Zeja postajao je sve zvu~niji i zvu~niji,

sve dok nije po~eo da odjekuje odasvud. Podzemno vozilo u kome je juriozamutilo se i ustreptalo oko Jeseraka, kao da mu se san bliìo kraju. Pa ipak, dok je prizor bledeo, on je i dalje ~uo taj premo}an glas kako mu bubnji po mozgu:vi{e se ne boji{ Jesera~e. Vi{e se ne boji{.

Pohrlio je u susret budnosti, poput ronioca koji se uspinje iz okeanskihdubina natrag na povr{inu mora. Jarlan Zej je nestao, ali usledilo je neobi~nome|ustanje, u kome je ~uo kako ga ohrabruju glasovi koje je poznavao, ali kojenije mogao da prepozna; osetio je kako ga prijateljske ruke obujmljuju, a onda ga je, poput hitre zore, ponovo obavila stvarnost.

Otvorio je o~i i ugledao kako Alvin, Hilvar i Geran bri`no stoje oko njega. Ali nije obratio pa`nju na njih; um su mu preplavila ~udesa koja su se pruàlaunaokolo: bila je to panorama {uma i reka, povrh koje se prostirao plavi svodotvorenog neba.

Bio je u Lisu; i nije se bojao.Niko ga nije uznemiravao, dok mu se bezvremeni trenutak zauvek utiskivao

u um. Kona~no, kada se sasvim uverio da je sve oko njega stvarno, okrenuo seka prijateljima.

"Hvala, Gerane", re~e. "Nikada nisam verovao da }e{ uspeti."

Ose}aju}i se veoma zadovoljan samim sobom, psiholog je vr{io tananapode{avanja na malom ure|aju koji je lebdeo u vazduhu pored njega.

"Zadao si nam nekoliko bri`nih trenutaka", primeti on. "Jednom ili dva putazaustio si da postavi{ pitanja na koje se logi~ki ne bi moglo odgovoriti, tako dasam se pobojao da }u morati da prekinem seansu."

"Pretpostavimo da me Jarlan Zej nije ubedio; {ta bi onda preduzeo?""Zadràli bismo te u nesvesnom stanju, a zatim vratili u Diaspar, gde bi

mogao prirodno da se probudi{, uop{te ne znaju}i da si bio u Lisu.""A ona slika Jarlana Zeja koju si mi uneo u um... koliko je bilo istine u

njegovim re~ima?""Uglavnom sve, pretpostavljam. Znatno sam se vi{e brinuo da moja mala

saga deluje ubedljivo, a ne da bude istorijski ta~na, ali Kalitraks ju je ispitao i nijeprona{ao nikakvu gre{ku. Ona je u svakom slu~aju saglasna sa svim onim {toznamo o Jarlanu Zeju i poreklu Diaspara."

"Sada, dakle, odista moèmo otvoriti grad", re~e Alvin. "To }e mo`dapoprili~no potrajati, ali na kraju }emo biti u stanju da potremo onaj strah, takoda }e svako ko bude èleo mo}i da ode iz Diaspara."

"Sigurno }e poprili~no potrajati", uzvrati Geran pomalo setnim glasom. "Nezaboravi da Lis ni izdaleka nije dovoljno veliki da primi nekoliko dodatnih milionaìtelja, u slu~aju da svi tvoji sunarodnici odlu~e da pre|u ovamo. Ne mislim da jesve to verovatno, ali je mogu}e."



"Problem }e se sam re{iti", odgovori Alvin. "Lis je mo`da mali, ali svet jedovoljno veliki. Za{to da ga i dalje prepu{tamo pustinji?"

"I dalje sanjari{, Alvine", re~e Jeserak uz sme{ak. "Ba{ sam se upitao {ta}e{ ti sada raditi".

Alvin nije odgovorio; ovo pitanje sve vi{e mu je zaokupljao um tokomnekoliko poslednjih nedelja. Ostao je zadubljen u misli, kora~aju}i iza ostalih, dok

su se spu{tali niz brdo prema Erliju. Da li }e vekovi koji su se pruàli pred njim ubudu}nost predstavljati jedan dugi antiklimaks?

Odgovor se nalazio u njegovim rukama. Ispunio je svoju sudbinu; sad }e,mo`da, mo}i po~eti da ìvi.

26.Postoji osobena seta u svesti o ispunjenu, u saznanju da je dugo èljeni

smer najzad ostvaren i da se ìvot sada mora saobraziti novim stremljenjima. Alvin je iskusio tu setu dok je sam {etao {umom i poljima Lisa. Dru{tvo mu nije

pravio ~ak ni Hilvar, po{to ima trenutaka kada je ~oveku suvi{no prisustvo inajprisnijih prijatelja.

Nije tumarao besciljno, premda nije imao pojma koje }e mu selo bitinaredna usputna luka. Nije tragao ni za kakvim posebnim mestom, ve} zaraspoloènjem, uticajem - zapravo za na~inom ìvota. Diasparu vi{e nije biopotreban; fermenti koje je uneo u grad dejstvovali su trenutno i ni{ta nije mogloubrzati ili usporiti promene koje su se tamo zbivale.

I ova spokojna zemlja se promenila. êsto se pitao nije li postupiopogre{no, u neumirivom porivu da zadovolji vlastitu radoznalost, kada je otvorio

drevni put izme|u dve kulture. Ipak, nesumnjivo je bilo bolje da i Lis zna istinu -da se, naime, kao i Diaspar delimi~no temeljio na strahovima i obmanama.

Ponekad bi razmi{ljao o tome kako }e izgledati novo dru{tvo. Smatrao je daDiaspar mora pobe}i iz tamnice Banaka Se}anja i ponovo uspostaviti ciklus ìvotai smrti. Znao je da je Hilvar ube|en da je to izvodljivo, premda su njegovaobja{njenja bila odve} tehni~ka, tako da se on nije razabirao u njima. Mo`da }eponovo do}i vreme kada ljubav u Diasparu vi{e ne}e biti potpuno jalova.

Nije li to mo`da ono, upitao se Alvin, {to mu je oduvek nedostajalo uDiasparu - ono za ~im je odista tragao? Sada je znao da kada su mo},stremljenja i radoznalost zadovoljeni, i dalje ostaju ~e`nje srca. Niko nije stvarnoìveo dok nije ostvario taj spoj ljubavi i èlje, o kome on ni u snu nije sanjao dapostoji sve dok nije do{ao u Lis.

Stupio je nogom na planete Sedam Sunaca - prvi ~ovek koji je to u~inio zamilijardu godina. Pa ipak, to mu je sada malo zna~ilo; ponekad je pomi{ljao da bidao sve {to je ostvario kada bi mogao da ~uje pla~ novoro|en~eta i da zna da jeovo njegovo.

U Lisu }e mo`da jednoga dana na}i ono {to je èleo; kod ovog narodapostojali su razumevanje i toplina, koji su, sada je to shvatio, nedostajali Diasparu. Ali pre no {to otpo~ine, pre no {to na|e svoj mir, morao je da donese jo{ jednuodluku.



Dobio je mo} u ruke i njome je jo{ raspolagao. Tu odgovornost je nekadatraìo i ùdno prihvatio, ali sada je znao da ne}e imati mira dok ona bude nanjegovim ple}ima. Pa ipak, kada bi je odbacio od sebe, bilo bi to izneveravanjepoverenja.

Nalazio se u jednom selu sa malim kanalima, na obali velikog jezera, kada je najzad doneo odluku. Raznobojne ku}e, koje kao da su stajale usidrene na

blagim talasima, oblikovale su prizor gotovo nestvarne lepote. Ovde je bilo ìvota,topline i udobnosti - svega {to mu je nedostajalo u pusto{noj velelepnosti SedamSunaca.

Jednoga dana, ~ove~anstvo }e ponovo biti spremno za svemir. Alvin nijeznao kakvo }e novo poglavlje ôvek ispisati me|u zvezdama. To i nije bilanjegova briga; Alvinova budu}nost nalazila se ovde, na Zemlji.

Ali, mora}e se otisnuti na jo{ jedan let pre no {to okrene le|a zvezdama.

Kada je Alvin zaustavio dalje uspinjanje broda, grad se nalazio odve} daleko

da bi se razabrao kao delo ôvekovih ruku, a zakrivljenost planete ve} je bilavidljiva. Ubrzo su uo~ili liniju sumraka, hiljadama milja ispod, u svom beskrajnommar{u preko pustinje. Iznad i oko njih stajale su zvezde, i dalje blistave, uprkossvoj slavi koju su izgubile.

Hilvar i Jeserak su }utali; naslu}ivali su ali nisu jama~no znali zbog ~ega je Alvin preduzeo ovaj let i za{to ih je pozvao da po|u sa njim. Nisu ni imali èljuda govore, dok je sumorna panorama promicala pod njima. Njena pusto{ ti{talaih je obojicu i Jeserak je najednom osetio oholu srd`bu prema ljudima pro{lostikoji su iz ~iste nemarnosti dopustili da Zemljina lepota uvene.

Nadao se da su Alvinovi snovi istiniti i da }e se sve to mo}i preina~iti. Mo}i znanje jo{ su postojali - i bila je potrebna samo volja da se stole}a vrate unazadi da okeani ponovo za{ume talasima. Vode je i dalje bilo, duboko u skrovitimnedrima Zemlje; u slu~aju nu`de, mogle su se odgajiti i transmutacione biljke kojebi je stvarale.

U narednim godinama ~ekalo ih je mnogo poslova. Jeserak je znao da stojiizme|u dva doba; ose}ao je oko sebe kako bilo ~ove~anstva ponovo po~inje ìvljeda kuca. Valjalo je suo~iti se sa velikim problemima - ali Diaspar nije prezao odnjih. Na rekonstruisanje pro{losti bi}e utro{eni vekovi, ali kada to bude okon~ano,ôvek }e ponovo otkriti gotovo sve {to je izgubio.

Pa ipak, upitao se Jeserak, da li }e sve to mo}i i da se stekne? Izgledalo jeneverovatno da }e Galaksija jo{ jednom biti osvojena, ali ~ak i ako to budeostvareno, kakvoj }e svrsi koristiti?

Alvin ga je prekinuo u razmi{ljanju i Jeserak odvrati pogled od ekrana."Hteo sam da vidite ovo", re~e Alvin tihim glasom. "Mo`da vam se ne}e

ukazati druga prilika.""Ne napu{tamo Zemlju, valjda?""Ne; ne èlim ni{ta vi{e od svemira. Ako je u Galaksiji i opstala jo{ neka

civilizacija, sumnjam da je vredno napora dati se u traganje za njom. Imamoveoma mnogo poslova ovde; sada znam da je ovo moj dom i ja ga vi{e ne}uostavljati."



Bacio je pogled nadole, prema velikoj pustinji, ali namesto nje video jeogromnu vodu koja }e se valjati tuda kroz hiljadu godina. ôvek je ponovo otkriosvoj svet i dok bude ostao na njemu, u~ini}e ga pravim rajem. A posle toga...

"Sada nismo spremni da se vinemo put zvezda i prote}i }e dosta vremenadok ponovo ne budemo bili u stanju da se suo~imo sa tim izazovom. Razmi{ljaosam o tome {ta da uradim sa ovim brodom; ako ostane na Zemlji, ne{to }e me

uvek kopkati da ga upotrebim i nikako ne}u imati mira. Sa druge strane, nemogu ga se tek tako otarasiti; ose}am da mi je poveren i ja ga moram iskoristitiza dobrobit sveta.

Zato sam i doneo slede}u odluku. Posla}u ga izvan Galaksije, podupravljanjem robota, da otkrije {ta se dogodilo sa na{im precima... i, ako jemogu}e {ta je trebalo da prona|u, te su zbog toga napustili na{u Vaseljenu. Morada je posredi bilo ne{to ~udesno kada su ostavili toliko toga da bi se dali upotragu za tim.

Ma koliko putovanje trajalo, robot se nikada ne}e umoriti. Jednog dana }e

na{i ro|aci primiti moju poruku i zna}e da ih ~ekamo ovde na Zemlji. Vrati}e se,a ja se nadam da }emo ih do tada zavre|ivati, bez obzira na to koliko su velikipostali."

Alvin je za}utao, gledaju}i u budu}nost koju je oslikao, ali koju mo`danikada ne}e neposredno videti. Dok ôvek bude ponovo podizao svoj svet, brod}e prevaljivati tamni bezdan me|u galaksijama, da bi se posle mnogo hiljadagodina vratio. Mo`da }e i dalje biti tu da ga do~eka, ali i ako se to ne dogodi, on je bio zadovoljan.

"Mislim da je to mudro", re~e Jeserak. A onda, poslednji put, odjek

drevnog straha oglasio se u njemu. "Ali pretpostavimo", dodade, "da broduspostavi kontakt sa ne~im {to mi ne èlimo da sretnemo..." Glas mu je zamukaokada je doku~io izvori{te svoje bri`nosti i usne mu se razvuko{e u kiseli,samoprekorni osmeh koji je odagnao poslednje utvare Osvaja~a.

"Zaboravio si", re~e Alvin, shvativ{i ga znatno ozbiljnije nego {to je ovajo~ekivao, "da }emo uskoro mo}i da ra~unamo na Vanamondovu pomo}. Neznamo kakvim mo}ima on raspolaè, ali izgleda da svi u Lisu smatraju da su mupotencijali neograni~eni. Nije li tako, Hilvare?"

Hilvar nije odmah odgovorio. Bilo je ta~no da Venamond predstavlja druguveliku zagonetku, znak pitanja koji }e uvek leàti preko budu}nosti ljudskog roda,dok ono bude na Zemlji. Ve} je izgledalo izvesno da se Venamondov razvoj kasamosvesti ubrzava posredstvom kontakta sa filosofima iz Lisa. Oni su gajili velikenade u budu}u saradnju sa detinjastim nad-umom, veruju}i da mogu skratiti eonekoje bi zahtevao njegov prirodni razvoj.

"Nisam siguran", priznade Hilvar. "Ne{to mi govori da ne bi trebalo mnogoo~ekivati od Vanamonda. Sada mu moèmo pomo}i, ali mi }emo predstavljati tekkratak tren u njegovom ogromnom ìvotnom veku. Sumnjam ipak da njegovakrajnja sudbina ima bilo kakve veze sa sudbinom ~ove~anstva."

Alvin ga iznena|eno pogleda."Za{to to misli{?" upita.



"Ne bih umeo da ti objasnim", re~e Hilvar. "Posredi je samo intuicija."Mogao je da doda jo{ ne{to, ali je radije pre}utao. Te stvari bilo je nemogu}esaop{titi; Alvin, dodu{e, ne bi ismejao njegov san, ali on ipak nije èleo da garazmatra ~ak ni sa prijateljem.

Bio je to, zapravo, vi{e nego san, znao je to zasigurno; ne{to {to }e gazauvek proganjati. Nekako mu se to uvuklo u um tokom neopisivog i

neprenosivog kontakta sa Vanamondom. Zna li i sam Vanamond kakva }e bitinjegova samotna sudbina?

Jednog dana, energije Crnog Sunca }e presahnuti i ono }e osloboditi svogzatvorenika. A onda, na rubu Vaseljene, dok se i samo vreme bude zaustavljalo,Vanamond i 'Ludi Um' mora}e se sresti me|u le{evima zvezda.

Taj sukob bi mogao spustiti zavesu na sam ~in Stvaranja. Pa ipak, on nijeimao nikakve veze sa ôvekom, niti }e ovaj ikada saznati njegov ishod...

"Pogledajte!" re~e iznenada Alvin. "Ovo sam èleo da vam pokaèm.Shvatate li {ta to predstavlja?"

Brod se sada nalazio iznad pola i planeta pod njima bila je savr{enapolukugla. Gledaju}i niz pojas sumraka, Jeserak i Hilvar mogli su istovremeno davide izlazak i zalazak Sunca na suprotnim stranama sveta. Simboli~nost je bilatako potpuna i tako o~aravaju}a da oni ne}e zaboraviti ovaj trenutak do krajaìvota.

Na ovom svetu spu{tala se no}; senke su se izduìvale prema istoku kojine}e do~ekati naredno svitanje. Ali negde drugde zvezde su jo{ bile mlade i

^

Documents

Artur Klark - Grad i Zvezde