asopis za vizuelne umetnosti Centra za savremenu kulturu KONKORDIJA Vrac Broj 1 april 2001

UNACO

Stepe Stepanovia 17, Vrac, E-mail: unaco@hemo.net, Tel/Fax: +381 13 81 54 23

s a d r a jstr. 4.Zamisao formiranja jedne kolekcije savremene svetske umetnosti u Sarajevu rodjena je u najteim trenucima opsade grada, u takvim uslovima ova zamisao bila je ravna potpunoj i skoro suludoj utopiji.

BlakeNikola uica

str. 8.

oki

str. 11.

interview

0=0

Retrospektivna izloba u Tate Britain u Londonu

str. 14.

(Novembar 2000-Februar 2001) The Complete Illuminated Books, Thames and Hudson, London 2000.

0=0 jeste aksiom kojim se sada bavim a koji proizilazi iz nekih mojih istraivanja na relaciji umetnost-nauka, li tanije iz nekih rasprava izemeu Vitkentajna i Remzija gdje se ovaj aksiom esto pojavljuje kada Remzi nema egzaktan odgovor, budui da je logiar kao neka vrsta suspenzije problema, kao jeste i nije.

str. 18.

str. 20.

str. 27.

RENE BLOCKstr. 30.

Bijenala u dijalogu PESMA O ZEMLJIKunstforum-razgovori Izloba sa radionikim karakterom

Retroavangarda, kako je razume IRWIN, nije oznaka koju za oznaavanje svog rada upotrebljava umetnika grupa niti je ime kojim V jugoslovenski umetnik inom davanja naziva zaokruuje svoje likovni Bijenale mladih, delovanje i kao integralnu celinu ga preputa Konkordija, Stari mlin, Vrac 2000. umetnikoj teoriji na ocenjivanje i razvrstavanje po liniji koju tokom vremena ispisuje istorija umetnosti. Retroavangarda je in pozicionisanja specifine umetnike prakse koja na podruju bive Jugoslavije ima pedesetogodinju tradiciju i koja doskora nije bila shvaena kao povezana celina.

RETROAVANGARDA

Miko uvakovi UMETNOST U DOBA KULTURE TRI RASPRAVE O IZLOBI "MANIFESTA 3", Ljubljana, jun 2000.

str. 34.

asocijacija APSOLUTNOsadraj: 1. aA portret 2. 1995: 2000 koncept rada 3. aA - on-line kolektiv 4. izvod iz intervjua za asopis/web magazin METRO, Toronto, Kanada 5. aA - aktivnost asocijacije 6. kontakt

str. 40.

Jea Denegri

UMETNOST NA PRELASKU U DVEHILJADITU Bijenale '00 - Relacije, Galerija savremene umetnosti, Panevo, jun 2000.

DEVEDESETE: vraka LIKOVNA SCENA

str. 47. PRIKAZI

VIZUELNI ININJERING Biljane Bakaluce i FORMA KAO MEHANIZAM O konstruktivizmu u delu Miroslava Pavlovia

Richard Serra art album 2000.

str. 50.

izdava/ Centar za savremenu kulturu Konkordija glavni i odgovorni urednik/ ivko Grozdani saradnici u ovom broju/ Slavko Timotijevi,Jea Denegri,Nikola uica,Miko uvakovi,Ileana Pintilie,Sava Stepanov grafiko oblikovanje/ Goran Dimitrijevski, e-mail dima@bozic.co.yu sekretar/ Vesna ii i Nada Grozdani adresa/ Frukogorska 62, e-mail grozd@hemo.net

3

Pie: Jea Denegri

Zamisao formiranja jedne kolekcije savremene svetske umetnosti u Sarajevu rodjena je u najteim trenucima opsade grada, u takvim uslovima ova zamisao bila je ravna potpunoj i skoro suludoj utopiji.arajevo krajem januara 2001. odaje sredinu u kojoj jo uvek jo uvek vidljive rane grada postepeno zaceljuju zahvaljujui brojnim inicijativama i posledicama obnovljenog ivota. Ne ulazei u sve ostalo to ovde svakodnevni ivot ini u naruju umetnosti Sarajevo krajem januara 2001. obeleava nekoliko istovremenih akcija: otvaranje izlobe Michelagela Pistoletta u Umetnikoj galeriji BiH prikazivanje prelinarne postavke kolekcije - depoa Muzeja savremene umetnosti ARS AEVI u zgradi biveg istorijskog muzeja BiH. Odravanje medjunarodnog seminara sa temama: Muzej budunostibudunost muzeja, Umetnost na raskru milenijuma i Umetnik na ivici pakla u Kolegijumu Artistikumu. Odmah treba rei sledee: Pistoletova izloba i fundus budueg muzeja izuzetno su visokog nivoa, dogadjaji dostojni najviih svetskih standarda. to se Pistoleta tie, za znalce nema iznenadjenja, jer njegovo delo istorijska je injenica italijanske i evropske umetnosti poslednjih nekoliko decenija, a sarajevska izloba samo je jo jedna od brojnih potvrda takvog statusa ovog umetnika. No, ak i za znalce, fenomen Muzeja ARS AEVI iznenadjenje je koje zadivljuje. Zadivljuje ne samo zbog kvaliteta samog fundusa,koji sadri mnotvo sjajnih dela niza vrhunskih umetnika naeg vremena, nego i zbog zamisli i realizacije celog poduhvata, a pre svega zbog gotovo neverovatnih ljudskih elja i napora inicijatora projekta ARS AEVI uloenih u ostvarenje ovog poduhvata.

S

gro, koje e u iduim godinama postepeno i neprekidno biti dopunjavano drugim donacijama umetnika i muzijskih institucija iz vie evropskih zemalja.

Ne opisujui dalje, ak ni u najsaetijim crtama ostalo je takodje vrlo bitne etape u nastanku i razvoju ovog projekta, navedimo samo to da u dananjem stdijumu kolekciju ARS AEVI ine sledee komponente: prva donacija SPAZIO UMANO sa radovima Pistoletta, Accardi, Westa, Nagasawe, Medicinska hermeneutika i dr, donacija muzeja Luigi Pecci iz pRATA koju ine dela Burena, Kastellanija, Dibbetsa, Kounellisa, Lewitta, Opalke, Panamarenka i dr., donacija moderne galerije iz Ljubljane sa delima Marine Abramovi, Brusa, Deacona, Kapoora, grupe IRWIN, Schuttea, Serrana, Viole i dr., donacija Fondacije Beivelaoua La Kasa iz Venecije sa delima Boettija, Kabakova, Kosutha, Paladira, Sherman, Trockel i dr, Donacija muzeja moderne umetnosti Ludwig iz Bea, brojniju od svih ostalih, sa delima Cabrite Reisa, Dimitrijevia, Jokanovia, Komara i Melamidi, Laviera, Levinija, Sallea, Scullya, Wierera i dr., druga donacija Snazio Umano sa radovima Cragga, Munoza, Petercola, Pirrija,Prigova, Rakoci, Spalletti, uz domae umetnike uz Boltanskog odabrane od strane Galerije Ohala koja je predloila Numankadia, Paia, Skopljaka, D. Dakia, kao i drugih donatora sa radovima Bojsa, Vedove, domaih umetnika Hadifejzovia, Tadia, Kajinia. A ovde, naalost, nemogu da budu navedena bas sva imena umetnika okupljenih u projektu ARS AEVI, TA JE PROJEKAT ARS AEVI ? posebno imena mladjih azijskih i ostalih izvanevropskih autora zahvaljujui upravo kojima ovaj projekat poprima izrazito pluralistiki i multikulturni karakter, Projekat ARS AEVI, zaet 1992. poseduje danas gotovo desetogodinju istori- kakav uostalom dananja svetska umetnost obavezno podrazumeva. ju, uz jo nekoliko godina svoje predistorije koja see do vremena odravanja BUDUNOST PROJEKTA ARS AEVI dveju izlobi sarajevskih dokumenata 1987. i 1989, pa ak i jo pre toga u 1984. do prvih izlobi istog naziva u Colegijum Artistikumu. A cela istorija proProjekat ARS AEVI trenutno se nalazi u stdijumu kada naprosto vie ne moe jekta ARS AEVI uzbudjiv je film u reiji Envera Hadiomerspahi, idejnog i praktinog tvorca ovog projekta u kojemu u razliitiv komplementarnim uloga- natrag, mora jedino napred, to znai da mora okonati i doiveti realizaciju ma uestvuje niz aktera medju umetnicima, teoretiarima umetnosti i organi- prve faze ove zamisli u novoj zgradi muzeja, iji je arhitektonski nacrt ve detaljno razradio Renzo Piano. Ono ro,dakle, neosporno predstoji ovoj zatorima umetnikog ivota, uz pozitivnu podrku lokalnih i medjunarodnih politikih faktora bez koje ovaj projekat ne bi mogao u optimalnom rasponu akciji jeste dovrenje jednog koncepta, koji je poavi od utopije ipak postao stvarnost. A znamo da je upravo stvarnost znala da sa sobom donosi da bude sproveden u delo. nelake izazove, postavlja prepreke, ak istura opasnost pred kojima i najbolje ideje negde zastanu u sukobima sa materijalom, politikom i Zamisao formiranja jedne kolekcije savremene svetske umetnosti u medjuljudskom realnou postojanja. No, znajui Envera Sarajevu rodjena je u najteim trenucima opsade grada, u takvim uslovima ova zamisao bila je ravna potpunoj i skoro suludoj utopiji. Ali Hadiomerspahia, dok on bude u snazi u kojoj je danas, za projekat Enver Hadziomerspahic je u takvim prilikama dobro znao da ko nika- ARS AEVI nema straha. Zahvaljujui najvie njemu, u Sarajevu kao popritu nekih od najvanijih umetnikih priredbi osamdesetih godida nita ne pokrene taj nigde ne moe ni stii. Nedugo poznanstvo na u tadanjem jugoslovenskom kulturnom prostoru i na temeljima sa Enricom Comijem, urednikom asopisa SPACIO UMANO iz upravo tada udarenim, nastaje jedan veliki poduhvat znaajan ne Milana, uspostavljenog povodom njegovog dolaska u Sarajevo samo u granicama grada i regiona nego i ire,u globalnim koorna druga Dokumenta 1989. i uvreno prilikom treeg (koja dinatama sveta savremene umetnosti.Straan je bio istorijski se zbog poznatih razloga nee odrati) bio je ne samo prvi znak moralne podrke nego i prvi korak u praktinom ost- pretekst koji je neposredno prethodio ovoj inicijativi, ali uz varivanju jedne u poetku se inilo sasvim neostvarljive brojne druge dokaze trijumfa ivota u ovom gradu projekat ARS AEVI jedan je od svakako najupeatljivijih. zamisli. Comijeva uloga presudna je u polaznom Ako se sam umetnik, kao i svaki drugi jednog asa stadijumu projekta ARS AEVI: naime, poevi od 1994. on u Milanu priredjuje seriju od 13 izlobi i na jednom mestu naao na ivici pakla, ovo je pod patronatom ovog projekta, a prva u tom najvra potvrda da ga je jedino umetnost, ne samo njega nego i sve ostale ponete nizu bila je upravo Pistoletova, stim da znaajem umetnosti, sa te ivice je svaki od izlagaa po jedan rad mogla povratiti u okrilje i potrepoklonio buduoj kolekciji. bu obnovljenog ivljenja. Tako je stvoreno 5 njeno jez-

VOLJETI RAZLIKE PUT ARS AEVI OD UTOPIJE DO BESKONANOSTI1992. svu svoju energiju u snano pokretanje projekta. kontradikcija pod opsadom Prvi umjetnik koga je Enrico pozvao i koji jeBila je ludost govoriti o buduem muzeju savremene umetnosti tih dana, nedelja, mjeseci, kada niko od nas nije znao da li e kroz minut ili sat biti iv. I pored svega, koncept je formuliran i usvojen: pozvati najpoznatije umjetnike naeg vremena da formiraju, svojim reprezentativnim njihovim djelima kolekciju njihovog muzeja savremene umjetnosti u Sarajevu. uestvuje u ovom medjunarodnom projektu. odluio da preuzme uloguosnivaa kolekcije budueg muzeja u Sarajevu bio je Michelangelo Pistoletto. Njegovo delo La porta dello specchio (Vrata ogledala) predstavljeno je u Milanu u izlobenom prostoru Centro Arte Contemporanea Spazio Umano, oktobra 1994. Uspjeli smo! Krenulo je! U narednih pet godina Enrico je pozvao drugih trinaest umjetnika iz svih krajeva svijeta i ostvario sa njima izvanredno jezgro kolekcije budueg muzeja savremene umjet1993. nosti u Sarajevu.

ENVER HADIOMERSPAHI

1996-1997. SAN SE OSTVARIO

Iluzije - razoarenjaForum intelektualaca Sarajeva gradska i dravna vlada bile su saglasne; promovirati inicijativu na meunarodnom planu i pozvati prijateljske gradove i njihove muzeje da sarauju u procesu formiranja kolekcije. Na prvi promotivni izlazak, u dane vernisagge Vencijanskog Bijenala ohrabrijo nas je, ali su onda pristigla neoekivana razoarenja. Susreti i pisma u prazno. Niti jedan pozitivan odgovor. Muk i velika ravnodunost. Malo je bilo onih koji su me ohrabrivali da nastavim: Jasminka, arhitekta i urbanista i Anur, tada student Akademije likovne umjetnosti, ponudili su mi bezgraninu saradnju, na praktinom, strunom i duhovnom planu . Flavio Mongelli, predsjednik ArciMilano, prijateljski nam je pomogao i davao logistiku podrku koja je do danas stalno rasla. Porodica Lucchesi nas je ugostila u svojoj kui, gdje je bilo zvanino sjedite Projekta ARS AEVI (Sarajevo 2000) due od godine dana. I Enrico R. Comi, idejni kreator i direktor asopisaknjige za savremenu umjetnost Spazio Umano vjerovao je da moja ideja moe imati veliku budunost. Povali smo ga na na sarajevski bijenale Jugoslovenska Dokumenta u ljeto 1989. i imenovali ga za umjetnikog direktora meunarodne sekcije za 1991. Ova edicija Bijenala nije nikada realizovana, ali smo potvrdili njegovo imenovanje za proces formiranja kolekcije budueg muzeja.

1994. PRVI ZNAAJAN KORAKEnver i Enrico. Dva pjesnika ili dva luaka? Postigli smo trenutke euforinog entuzijazma. Neto kasnije dolo je do neslaganja oko strategije budueg puta. Meni, Bosanskoj neznalici se urilo, htio sam brzu uspostavu saradnje sa muzejima u Pratu, Torinu i drugim muzejima van Italije. Enrico je smatrao da jo nije momenat za tu vrstu kontakata i odluio se na jednu linu inicijativu, na projekat samostalnih izlobi u Milanu. U tu svrhu je iznajmio mali, ali lijep izlobeni prostor i uloio

Na tri prekrasne kolektivne izlobe, poznati umjetnici predstavili su svoja djela za budui muzej u Sarajevu. Deset radova u muzeju 1995. Luigi Peci-Prato, POKRETANJE MREE ARS AEVI odabrao je umjetniki direktor Bruno Cora. Odluio sam da Trinaest radova u Modernoj galeriji u Ljubljani, sve svoje snage i predstavila je direktorica Zdenka Badovinac. sposobnosti usmDevet djela u izlobenom prostoru Fondacije jerim na saradnju Querini Stampalia, prezentirala je kusto Chiara sa poznatim Bertola, tada predsjednik Fondacije Bevilacqua la svjetskim muzejiMasa u Veneciji. Kounellis,Kasellani, ma savremene Opalka,Buren,Abramovi,Kapoor,Viola,Kabakov,K umjetnosti i sa osuth i druga velika imena naeg vremena pretvonjihovim umjetrila su san u stvarnost. Istovremeno direktorica nikim direktoriIzeta Graevi organizirala je u Galeriji Obala, ma, sa priSarajevo, samostalne izlobe umjetnika iz Bosne i jateljskim gradovima i njihovim gradonaelnicima,sa susjed- Hercegovine, koji su svojim djelima obogatili nim dravama i njihovim vladama, sa meunarod- kolekciju ARS AEVI. ARS AEVI, na latinskom umjetnost epohe, ananim organizacijama i njihovim rukovodiocima, gram Sarajeva, kojeg je sainio profesor Bruno snano elei da projekat budueg sarajevskog Cora, postao je zvanini naziv projekta. muzeja postane meunarodni projekt koji e se ostvariti kolektivnom voljom umjetnika, intelektualaca, javnih i privatnih institucija koje se budu 1998. pridruile naoj mrei, novom spletu pozitivnih KULTURNO-POLITIKA AFIRMACIJA energija i razmiljanja. U januaru 1995, prilikom obiljeavanja hiljadu Velikom izlobom na kojoj su predstavljena del 46 dana opsade, u Sarajevu je odrana meunarodumjetnika iz svih djelova svijeta, Lorand Hegyi, na konferencija gradonaelnika prijateljskih gradova koji su imali hrabrosti i sposobnosti da dou u grad koji je jo uvijek pod opsadom. Predloili smo saradnju izmeu nas i njihovih muzeja i centra savremene umjetnosti u procesu stvaranja budue kolekcije. Nakon nekoliko sedmica, u martu je ve potpisan protokol o pristupanju grada Prata. U junu je Venecija potvrdila svoje uee. U septembru je i Ljubljana odluila da

6

direktor Museum Moderner Kunst Stiftung Ludwig Wien, otklonio je sve sumnje u budunost projekta ARS AEVI. Kolekcija virtuelnog sarajevskog muzeja postala je jedna od najznaajnijih kolekcija savremene umjetnosti.Projekat ARS AEVI dobio je pokroviteljstvo tadanjeg direktora UNESCO-a Federica Mayora i tadanjeg Generalnog sekretara Saveta Evrope Daniela Tarschysa.

jekta budueg muzeja. Otvaranju su prisustvovali predtsvanici meunarodnih organizacija; predstavnici Grada Sarajeve, Kantona Sarajevo, Federacije BiH i drave Bosne i Hercegovine, kako bi iskazali odlunost da podre politii, logistiki i finansijski naredne faze inicijative ARS AEVI.

ma, prevazilazei granice International Global Style.

2002 i dalje SVJETSKA TURNEJA ARS AEVIJe li realno planirati svjetsku turneju kolekcije ARS AEVI, promotivnu turneju po velikim izlobenim prostorima Rima, Pariza, Madrida, Berlina i drugih svjetskih metropola? Da li bi mogli pokrenuti turneju ARS AEVI na desetogodinjicu opsade muenikog grada? Je li mogue zamisliti dva paralelna koloseka: svjetska turneja ARS AEVI i izgradnja struktura budueg muzeja - cntra u Sarajevu?

1999. OPET KOD KUEDogaaj od istorijske vanosti za grad muenih, za evropsku i svjetsku zajednicu, za istoriju savremene umetnosti na raskru milenijuma, bilo je predstavljanje kolekcije ARS AEVI u Sarajevu, na povrini od 10 000 kvadratnih metara u izlobenim prostorima Centra Skenderija. Prvi put, 25. juna 1999, i umjetniki direktori i kustosi iz prethodnih faza mogli su vidjeti koliko se njihov poduhvat uveao i dosegao izvanrednu ljepotu. Bio je to susret kolektivnog oduevljenja umjetnika, kustosa, intelektualaca, koji su na razne naine podrali projekta ARS AEVI. Tom prilikom arhitekt Renzo Piano zvanino je potvrdio da prihvaa na poziv da projektuje prvi nukleus budueg muzeja savremene umetnosti u Sarajevu.

2001. OD OGLEDALA DO OGLEDALAIako je jo uvijek virtualni muzej, kolekcija ARS AEVI ima svoje sjedite i u njemu lep auditorijum okruen izloenim djelima smjeteni u njihovom izlobenom depou. Tu e se od januara 2001. svaka dva mjeseca odravati susreti strunjaka i umjetnika iz Sarajeva i iz drugih kulturnih i stvaralakih podruja Istoka i Zapada. Ovi sastanci Istok-Zapad u Sarajevo bie dio interkulturalnih seminara Otvorenog meunarodnog univerziteta ARS AEVI i imae za cilj da ponude edukativne kurseve i razmjene miljenja i ideja te rezgovore na temu: Umjetnost, umjetnik, muzej. Vrata ogledala je naslov prvog dela iz kolekcije ARS AEVI. Samostalna izloba Michelangela Pistoletta sa istim naslovom, postavljena u Umetnikoj galeriji BiH , predstavljae dostojan programa inter-kulturalnih seminara Otvorenog meunaronog univerziteta ARS AEVI.

2003-2030. ARS AEVI NOVA SVETSKA ATRAKCIJAProjekt ARS AEVI ima jednu smionu ambiciju: stvoriti muzej-Centar savremene umjetnosti po mjeri ovjeka, ne kao monumentalnu gigantsku zgradu, ve kao disperziranu strukturu koja e se sastojati od vie arhitektonskih nukleusa i rasporeenih i smjetenih unutar urbanistikog tjela jednog sarajevskog kvarta. Nakon to se ukljuio Renso Piano, koji ve projektuje prvo jezgro ARS AEVI, oekujemo uee i drugih velikih arhitekata koji su projektovali najpoznatije svjetske muzeje i koji e projektovati budue paviljone muzejskog kompleksa savremene umjetnosti u Sarajevu. Spoj savremene umjetnosti i arhitekture , sa prostorima za kulturne i promotivne centre, stvorie atmosferu osobitog intenziteta i imae izuzetnu mo da podstie procese umjetnikog, kulturnog, drutvenog i ekonomskog razvoja, znaajnog nesamo za grad Sarajevo, nego i za cjelo podruje Balkana i jugoistoka Evrope.Cilj je smanjiti distance izmedju centra i periferije,okupiti evropske zemlje i ostale zaintereirane za finansiranje izgradnje i odravanje ARS AEVI Millennium Complex-Sarajevo; izgraditi u Sarajevu atraktivan i nadaleko uoljiv svjetionik Nove Evrope.

2001 i dalje HARMONIZACIJA I BOGAENJE KOLEKCIJE ARS AEVI

Prema strategiji razvoja projekta ARS AEVI naredne faze e realizirati umjetniki direktori i kustosi znaajnih muzeja savremene umjetnosti u 2000. svijetu koji su odluili da pristupe pokretu ARS ARHITEKTONSKI PROJEKAT AEVI i da doprinesu obogaenju i harmonizaciji POLITIKA PODRKA kolekcije: Jan Hoet, direktor muzeja savremene umjetnosti u Gentu, Pjergiovanni Castagnoli, Otvaranje izlobe direktor Galerije moderne i savremene umjetnosti ARS AEVI 1999 u Torinu Sania Papa, direktor Centra savremene u Sarajevu je bio umjetnosti u Solunu Beral Madra, kritiar umjetznaajan umjetnosti iz Istambula, Paul-Herve Parsy, direktor niki dogaaj. muzeja savremene umjetnosti u Salzburgu,David Nakon zatvaranja Elliott, direktor Moderna Museet u tokholmu... izlobe naporno Namjera je direkcije projekta ARS AEVI da u skosmo radili da ureroj budunost uspostavi aktivnu saradnju sa dimo ARS AEVI takoer sa drugim muzejima evropskih i depo u kojoj e izvanevropskih gradova. ARS AEVI je naznaio kolekcija ekati osnovne pravce formiranja kolekcije: harmonizacisvoj novi dom. ja kolekcija sa djelima najznaajnijih umjetnika Kanton Sarajevo i Federacija BiH dodjelili su naeg vremena; obogaenje kolekcije djelima kolekciji ARS AEVI za privremeno sjedite umjetnika iz zemalja jugoistone Evrope i ostalih privlani hubus Historijskog muzeja koji e biti izvanevropskih podruja koja su odavno ostala sastavni dio strukture budueg muzeja - Centra ARS AEVI. sa djelima i sanducima napravili smo u van interesovanja zapadnih galerista i kritiara umjetnosti. Tako kolekcija ARS AEVI moe postati tom prostoru armantnu atmosferu i otvorili ovaj jedna od najatraktivnijih kolekcija poznatih svjetizlobeni depo za posjetioce. skih umjetnika, ali takoe moe podstai zanimanNa dan inauguracije ovo privremenog sjedita ja gledalaca sa Zapada zbog panje koju kolekcije ARS AEVI, 25.juna 2000. Renzo Piano posveuje manje poznatim istonim komponentaje predstavio inicijalne skice arhitektonskog pro-

SARAJEVO, OGLEDALO EVROPEOduvijek su se ovdje preplitale kulture Istoka i Zapada, oduvijek je ovdje bilo mjesto gdje su razliitosti stvarale bogatstvo i nezamislivu ljepotu. Ovaj grad je oduvjek njegovao odnose tolerancije meu ljudima, odnose koje ni mona svjetska carstva vijekovima nisu uspjela unititi. Kroz njegove damije,pravoslavne crkve, sinagoge, katolike crkve i katedralu, kroz duh grada, kroz kreativnost mladih, u Sarajevu se moe lake razumjeti znaenje slogana Voljeti razlike (Amare le Differenze) iz Projekta Umjetnost (Progetto Arte) koga je 1994. objavio Michelangelo Pistoletto. Sarajevo je ogledalo Evrope.

7

B L A K E1757 Rodjen 28. novembra u etvrti Sohoa u Londonu. Otac James Blake, zanatlija arapar 1769 Poinje da pie stihove 1772 Pohadja radionicu gravirnja kod Jamesa Basirea 1775 Poetak amerikog rata za nezavisnost 1780 Uestvuje na studentskoj izlobi na Royal Academy; London potresaju nemiri 1782 Venava se s Catherine Boucher 1787 Smrt mladjeg brata Roberta 1788 Prvi put koristi metod reljefnog graviranja za otiskivanje 1789 U junu poinje revolucija u Francuskoj; prva izdanja knjiica Pesme nevinosti i Knjiga o Teli 1790 Seli se u Lambeth, juni London 1793 Smaknue Luja XVI u Francuskoj izaziva konzervativni otpor u Britaniji i rat protiv francuskih revolucionara; reaklamira svoj ilustrovani spev Amerika - proroanstvo 1794 tampa dela Evropa - proroanstvo i Pesme Nevinosti i Pesme Iskustva 1800 Blakeovi naputaju Lambeth na fasrmu u selo Felpham u Sussexu po nalogu naruioca gravira Hayleyja 1803 Pred sudom zbog psovanja kralja 1804 Oslobodjen optubi; prve stranice iluminiranih knjiga Milton i Jerusalem 1808 Thomas Butts naruuje ilustracije za Miltonov Izgubljeni Raj 1809 U maju izloba radova u Londonu 1819 Prvi primeri crtea 'glava po vizijama' kao to je 'Sablast buve' 1821 tampa drvoreze na Vergilijeve Ekloge 1824 John Linnel mu naruuje ilustracije Danteove Boanstvene komedije 1827 Umire 12. avgusta u Londonu

Nikola uica

Retrospektivna izloba u Tate Britain u Londonu(Novembar 2000-Februar 2001)The Complete Illuminated Books, Thames and Hudson, London 2000.

M

alo se gde u dananjoj autorskoj ponudi umetnosti susree stapanje suprotnih stanja u istovremenosti linog i univerzalnog pokretanja. ak i kroz simultanost sve ekspanzivnijeg korienja pokretne slike u izlobenim instalacijama, poput video rada ili filmskog odlomka, ta promiljajua suprotnost i intenzitet afektivnog i religijskog naslojavanja zauzima izraajnost koja je i jeziki i vizuelno u manjini savremenih pojava. Elegancija i prkos, kao i protivljenje ustaljenom i uvreenom u formalnom pogledu, na osnovu mnogih istorijskih vrednovanja i prepoznavanja fenomena iz prolosti, sustiu se u delu Willama Blakea (1757-1827). Njegova izvorna alternativna pozicija unutar evropskog

likovnog i knjievnog povezivanja zbivala se u napadu na materijalistika odredjenja, i to jednako empirijske filozofije i racionalnog poretka traganja za nunom trezvenou u njegovoj Britaniji i tadanjim globalnim komeanjima drutvenih promena koje su, u svim razliitostima, donosile kako rat za ameriku nezavisnost, tako i u svojim postepenim prevratnim surovostima i programskim zaudnostima, francuska revolucija. Ma koliko se modernistika putanja tokom proteklog XX veka oslanjala na posredne fenomene i otkrivanje usredsredjenih vrsta izraajnosti kakvi su bile spiritualistike potrage u ranom modernizmu (Kandinsky, Mondrian), ili pronalazile svoju osu nastavljanja u rukopisnim jezikim i vizuelnim

domaajima nadrealistike revolucije, posebno i, za savremene teorijske pristupe znaajan prevrat pohranjen je na margine istorijske linije razmatranja. Po individualistickim doprinosima i prefinjenoj umetnikoj putanji, zasebno mesto pripada upravo ovom londonskom religijskom i afektivnom buntovniku. Tokom jeseni 2000 i do sredine februara 2001, u londonskoj Tate galerija (u okrilju stare zgrade Tate Britain) upriliena je najopsenija i programski najutemeljenija izloba Blakeovih radova: predstavljene su ilustracije koje je radio po narudbi, bojene reljefne gravire, kao i stranice iluminiranih knjiga, tih samizdata drskog prkosa spram morala,

8

religije i shvatanja kosmikog ustrojstva. U javnosti se Blakeova lina spiritualna avantura pokazala kao povod za mnoga poredjenja i objanjenja, u pitanju otkud da umetnik profilisanog linog izraza odbijanja tradicije i uenja, nacionalnih prevrednovanja i metafizikih zapitanosti, postane kulturoloki fenomen koji aktuelnom vremenu saoptava poneto to je znaajno, a moda potisnuto i preutano? Njegove snano naglaene teme ljubavi, predanosti, prevare i zablude i ciklusa ivljenja i umiranja, kao i revolucionarnih pokuaja premocenja religijskih podela covecanstva nale su se u razdoblju obnovljenih traenja znaenja i okrilju dijematralno drukcijih naravi. Blake je ne samo pesnik, graver i vizionar, opisivan tako u odrednicama radi breg identifikovanja, ve i profilisana linost iji su rezultati vrlo zahvalni za danas neizostavnu aparaturu kontekstualizacije svake naune ili umetnike pojave koje su istorijski podaci ili rezultati uspeli da sauvaju. Ideja iracionalne kreativnosti razbudjena je poslednjih godina ponovo, zahvativi pre svega savremenu post-konceptualnu praksu olienu u Brit Art\sindromu. Autori koji su na premisama konceptualizma ili neo popularne kulture, te meavine muzike i modne scene obeleili poimanja 'novog' od ranih devedesetih godina, pa sve probitanije i odredjujui iz britanskih umetnikih kretanja i svetske tokove, po svojim eksponentima (Damian Hirst, Sarah Lucas, Sam Taylor - Wood, Gillian Wearing, Tracy Emin, Rachel Whiteread, Douglas Gordon, Braca Chapman i drugi), postali su meavina socijalnog komentara i zaudne ekscentrinosti na granici nadrealnog i opsesivnog. Psihiki konflikti na granici oajanja i ozarenosti koja je Blake ispoljio u razliitim etapama svog ivota, mora da su u razdoblju smene milenijuma potakli na poredjenja s urbanim, neretko lako potroljivim iracionalizmom. Odsustva edne zanesenosti i ironijski iskaz umetnosti 90-ih komentar su drukije vrste od preteranosti i doslednog uoblienja sistemom personifikovanja prirode i istorije kao politikih i spiritualnih pitanja koja su opsedale Blakea. Radikalizam novih pristupa i neprikosnovenost stava, kao i ponesenost psiholokom reenou plediraju na pokuaj otrgnua, i to od tehnika ustaljenih tradicijom i tematskih, a naposletku znaenjskih rezultata, inei ih slinim. Medjutim injenica sutinske razlike nalazi se u stavu suprotstavljanja i njegovom domaaju. Veliki broj trino zapaenih britanskih umetnika je u direktnoj izvrnoj igri sa sopstvenom prezentacijom, ponudom i serviranjem vlastite javne slike. Kolekcija zatitnika Charlesa Saatchija je najvee stecite njihovih primera meavine izraajnih sredstava vizuelne umetnosti, bilo da se radi o modelovanju kao reliktu vajarstva, prostornoj i video instalaciji koje pronose novi, obesni, trino gladni a u vlastitom marketingu neprilagodjeni stav ili najee pozu. Nameteno ekscentrini i od recikliranja konceptualne umetnosti, Fluxusa, scenografskih radova ili novinskih vesti zavisni autori su iskljuivo okrenuti senzacionalizmu i finansijskom u sve vie primera i aukcijskom uspehu. Protagonisti izlobi 'Sensation' i 'Apocalypse' proizvode umetnost ili svoja dela koja su po kritiaru Guardiana Matthewu Collingsu smiljena da okiraju i da se zabave svojom "pak-

lenom iracionalnocu i igrom s banalnou" bilo kakvog podatka u svesnoj javnosti. Za razliku od Blakea, koji je bio protivnik i industrijalizacije i racionalizma i bilo kakvih kompromisa s religijskom dogmom, umetnika umnoavanja raznoraznih nebesa i paklenih svetova, uinila bi da i kapitalistika ogoljenost komercijalizacije dananjih galerijskih svetova, po svoj prilici mu bude predstava "dosegnutog realnog pakla." Licemerni stav savremenog umetnika i to prema programiranju uspenosti koji sada u stvaranju sopstenog marketinkog mesta zauzima jo tokom studija londonskih umetnikih akademija, i to ne samo kao to su Goldsmiths, Slade ili Royal College of Art vec posle uspenih izlobi i Royal Acadademy of Arts bili bi za Blakea, teko zamislivi. On je zarad slave linearnosti i gotike vizije nasledja koje mu je okruenjem i rodjenjem dato, programski odbio kolorizam repriziranog venecijanskog modela slikanja koje je Joshua Reynolds zastupao, ime je posle polemike napustio Royal Academy, to bi kao radikalni stav, usled dananje programske demokratinosti konkurisanja na sve strane, teko bilo zamislivo. Izloba i obnovljena izdanja (kakvo je vrsna knjiga kompletnih Iluminiranih knjiga sakupljenih stranica prave razmere 1:1 koje je Thames and Hudson objavio u saradnji s Blake Trustom iz Londona) pobudili su reakcije o preispitivanjima tema kakve su pitanje percepcije, venosti, vrsta ponavljanja u formama i znaenju umetnosti i tipovima otiskivanja line sudbine u istoriju pada ljudskog roda. Stvorena je Blakova marketinlka industrija i splet posveenja kroz sagledavanja uticaja koji su otpoeli znatno posle ivota koji je usamljeni pesnik i graver vodio. Blakeova jedina izloba u iznajmljenoj radnji 1809, bila je prelomno iskuenje razoaranja, kada mu je oigledno postalo jasno da niko ne reaguje ili obilazi njegovu demonstraciju ljudske snage u odnosu na saznanja nacionalne istorije i mitova, Shakespeara, Milotona ili stavova hrianskih i biblijskih pojmova shvaenika kao vitalnih energija. Jo od tih istorijskih romantiarskih vremena, kao pretea preutan, dok ga je pesnik Wordsworth video kao ludaka, takvo shvatanje se odralo bez obzira na prihvatanje u simbolistikom stvaralakom svetu poslednjih decenija XIX veka. Blakeov kult, prepoznat kod izvornih nadrealista, ali razvijan u podizanju bit i pop kulture od strane Allen Ginsberga ili Jima Morrisona, kao i izvodjaa kao to su Van Morrison i Paul Weller, nestao je ili prisustvovao kao reka ponornica u razliitim razlozima. Czeslaw Milosz je slavu individualne energije, taj plamtei gotiki izraz koji u linearnom grafizmu Blakeove linije uvideo i u organizaciji stiha, uporedio s osvetljavanjem humora i duboke koncizne ironije koje je pandan "ekstremnih stanja ljudske due" to je Blake i sam odredio kroz podnaslov 'Pesama Iskustva' kao evolucije svesti i stanja u odnosu na detinje, jevandjeosko prevratnike 'Pesme Nevinosti'. I mada se praenje kosmikog oveka, ili po mnogim sinonima Adama Kadmona, ta transcendencija u nadljudsko i iskupljujue pokazuje jednom epizodom, milenarizam iskljuivosti i funkcionalnog rastvaranja dogmi ga kod teolokih istunaca preputa odbacivanju u ateizam. Za raiavanja s nametima institucionalne engleske crkve i, uopte, bilo kakvim religijskim odredima, bilo je zasluno mladalaka inicijacija crkvi (ili sekti) vedskog naunika, potom mistika Emanuela Svedenborga, za koga i Borges u jednom svom stihu tvrdi da je na london-

Boanska slikaOkrutnost je ljudskog srca, A Zavist je ljudskog lika, Tajnost ima ljudsko ruho, Uas je ljudskog oblika. Ljudski oblik, kovanica, Ljudsko ruho, gvodje vrelo, Ljudski lik pe zakljuana, Ljudsko srce, njeno drelo./zavrna Pesma Iskustva, 1794/

Znamenita matarijaDok sam etao medju ognjevima pakla, ushien blagodetima Genija, koje andjelima izgledaju kao muenje i ludilo, pokupih neke od tamonjih poslovica. Mislio sam, ako izreke jednog naroda odslikavaju njegovu sutinu, onda i poslovice pakla otkrivaju prirodu paklenske mudrosti vie od ma kakvih opisa njegovih zdanja ili odee. kad dodjoh kui, nad ponorom pet ula, gde se glatka strmina mrti nad ovim svetom, ugledah jednog snanog djavola, zaogrnutog crnim oblacima, kako lebdi pokraj stene. Plamenom to razjeda, on napisa reenicu koju sada ljudski umovi vide i itaju drugima na zemlji: "kako da zna da je svaka ptica to see vazduni put jedan ogroman svet zanosa, kad si ogranien sa svojih pet ula?" Poslovice pakla (izbor)

U setvi ui, u etvi poduavaj, u zimu uivaj. Teraj svoja kola i svoj plug preko kostiju mrtvih. Put neumerenosti vodi u dvorac mudrosti. Promiljenost je bogata, runa, matora devojka kojoj se udvara nesposobnost. Onaj koji eli, a neini, stvara kugu. Odredi broj, meru i teinu u oskudnoj godini. Mrtvo se telo za rane ne sveti. Najuzvieniji in je postaviti drugog ispred sebe. Glupost je plat lupetva. Stid je plat ponosa. Zatvori se grade kamenjem zakona, javne kue ciglama religije. Slab u hrabrosti jak u lukavstvu. Ujutru misli, u podne radi, uvee jedi, nou spavaj.

Kao to gusenica bira najlepe listove da poloi svoja jaja, tako i svetenik polae svoju kletvu na najlepe radosti. Proklinji stege, blagosiljaj slobode. Dosta! Ili Previe!/Izbor iz Venanja neba i pakla, 1790/ (Preveo Dragan Purei; Izvor: Vilijam Blejk Izabrana poezija i proza, Itaka, Beograd 1998)

9

najpoznatije su one najdirektnije, poput uspavanki s rimom u zbirci 'Pesme nevinosti', koje nose idilinu i neiskvarenu sliku sveta, gde je upravo Hristova rtva oebezbedila da muke nestanu. S druge strane, 'Pesme iskustva' pokazuje da su rtvovanje, beda i patnja ponovo na zemlji, delujui osvetoljubivo, pretee i podmuklo. Nalik na reenicu iz kasnije poeme 'Predskazanja nevinosti', koja se kroz lik vaskrslog Blakea u divljinama Oklahome ponavlja u Jarmushevom vesternu, u filmu Dead Man (1995), a koji se i prikazuje na jednom od programa retrospektive: "Svakog dana, svake noi, Neko e radosti poi; Neko e radosti poi, Neko ce beskrajnoj noi." Vezanost za prepoznatu energiju individualne i kosmike drame prepoznata ne samo kod Shakespearea i Miltona, ve i u prevodima pevaEkscentrino zavetanje s kojim se sreu kada se nja Danteove Boanstvene komedije posluili su za slikovne prostore prevratnih kompozicionih pokree mitoloka konstrukcija i mrea pozivanja reenja. koje Blakeovi stihovi, spisi i slike sadre u Vulkanski temperament u poretku rei, sloga i domenu nevidljivih svetova, i granice misticizma slike kao odraz simbolike programske opsenosti koje ne samo da je privlaila bit generaciju od bili su ogledalo prosveene line monarhije ideala Ginsberga, Kerouaca i Burroughsa, ve se kroz kreativne energije ljudske slobode. Iz tih razloga, Patti Smith koja o insistiranju na Blakoevo ludilo i uzrok i povod (bez godinjice) Blakeove izlobe u odbijanje ustaljenog recepta umetnosti izjavljuje:" Tate Britain, posle osnivanja Tate Modern na druVerujem da se neki pojedinci radjaju s pozivagoj lokaciji i junoj obali Temze mogu je kao njem. Sklonosti se mogu utvrditi genetski, ili se paralelan muzeoloki i moralistiki zahvat. U instinauiti, ali nepotrebno za one koji to pozivanje poseduju u sebi. Blake nije bio svetac koji je svoje tuciji posveenoj iskljuivo nacionalnom umetnikom nasledju, za novi poetak priredjuje se vizije stvarao u mranoj peini. Mogue je da su ljudi izabrani da bi ponudili razne mogunosti: neki prevratniko obilje s razlogom da se nekad tihi i neprimeeni kontrakulturni stav i ivot stave u zavre na lomaama, neki piu predivne molitve. kontekst informatickog obilja. Ekstaza mate kao Za mnoge i ne saznamo jer su posveceni Bogu. intuitivna pustolovina nacionalno osveenog i Neko kao to je bio Blake u potpunosti se izrazio kroz sopstveni rad, delei svoje vizije s onima koji evropskog duha pokazuju da je vitalnost primarno odredjenje po kome jungijanski istraiva i saih ne mogu dokuiti." Vrsta unutarnjeg odmetstavlja Blakeovog Leksikona ideja i simbola, S. nikog ivota uprkos. ili ba zahvaljujui sili Foster Damon navodi: "Blake ponavlja istinu drutvenog nepriznavanja, bili su imaginacijski Imaginacije, svetost svakog oblika ivota, mudrosti transport u muke vlastite podsvesti i poneka unutar ludosti i upozorava na sve opasnosti uivanja, budui da se u istraivanju podataka ogranienja." Time je stalni proces otkrivanja ovog sreu povezane teme slobodne ljubavi, oslobadjanja i otrgnua od drutva koje je zasnovano na mentalnog putnika revolucionarne energije primer strukturnog stepenovanja protivljenja svim konsvirepostima i upravljeno potrebi da neko, unutar drutvenog organizma makar kako mora da strada vencijama. i trpi. U slikovitim personifikacijama stihova, skim ulicama "razgovarao s andjelima". Mesijansko nasledje i lini zanos pribliavali su Blake i herojima prevratnih revolucija koje se nisu odvijale u britanskom kraljevstvu Georgea III. Zato se s marketinke strane za izlobu u Tateu nije preputena nijedna od javnih moguosti odvijanja spektakla, koje se javljaju ne samo nastup Patti Smith iz New Yorka na resitalu u crkvi, ve i koncert novih kompozicija kompozitora pravoslavne veroispovesti Johna Tavenera ili pripadnika badna Blur i Jah Wobblea. Prikljuuju se i knjievne veeri biografa Petera Ackroyda i konferencije kao "Blake, nacija i imperija" gde se pitanja protivurenosti imperijalizma, buroaskog nacionalizma ili subkultura posmatraju kroz proienost njegovih postavki.

Blake A-ZAlbion - Uobiajeno pesniko (i staro rimsko) ime za Englesku, koje je Blake koristio za personifikaciju Albionove keri - ene Engleske koje trae oslobadjanje Beulah - Oblast podsvesnog, izvor nadahnua Emanacija - enska strana izvorno dvopolnog oveka Enitarmona - Duhovna lepota, emanacija Losa Golgoonoza - Grad umetnosti i zanatstva koji Los stvara u Britaniji Jerusalem - U pitanju je sloboda. Ona je emanacija Albiona i duhovna inspiracija ljudske vrste Los - Personifikuje poeziu, kreativnu imaginaciju; fiziko ispoljavanje Urthone Luvah - Zoa koji predstavlja ljubav i seksualnu energiju Oothona - Predstavlja sputanu ljubav. Trea ki Losa i Enitarmone je i primitivna c mekana dua Amerike. Orc - Duh revolucije, prvorodjeni Losa i Enitarmone Sablast - Predstavlja racionalne sumnje i sebinost; neprijatelj Vizije Tharmas - Zoa koja predstavlja telesna ula Ulro - materijalni svet, smeten ispod Beulaha Urizen - Jedan od etiri Zoe, predstavlja razum. Po Blakeu on ograniava energiju i osvetniki postavlja zakone Urthona - Zoa koja predstavlja kreativnu imaginaciju individue Vala - Boginja prirode Zoe - Predstavljaju etvorstvo oveka: telo, razum, emocije i imaginaciju. Jedinstvo elemenata vodi ka vraanju Albiona

10

oki 00INTERVIEW0=0 jeste aksiom kojim se sada bavim a koji proizilazi iz nekih mojih istraivanja na relaciji umetnost-nauka, li tanije iz nekih rasprava izeme|u Vitkentajna i Remzija gdje se ovaj aksiom esto pojavljuje kada Remzi nema egzaktan odgovor, budui da je logiar kao neka vrsta suspenzije problema, kao jeste i nije.

Razgovarao: Slavko Timotijevi

P

re nego to nam objasni razloge tvog boravka u Beogradu, reci nam o tvom apatridskom periodu ivota. naime, da bi itaocima bilo jasnije o emu se tu sve radi potebno je napomenuti da si ti veoma dugo iveo u Italiji (periodu od do). Zatim si odluio da se vrati u Jugoslaviju i smestio si se u Dubrovniku. To je bio period kada su u Jugoslaviji poele nauspele reforme i viepartijski sistem. Zatim si, kao izbeglica iz Hrvatske otiao u Budvu gde si boravio par godina a nakon toga si boravio u Grkoj na ostrvu Hidra a nakon toga si se konano vratio u Italiju. Kako se ovakav ritam ivota uklopio u tvoj rad?

oki: ivio sam od 1969. do 1987. u kontinuitetu u Italiji, prvo u Bolonji gdje sam bio i student na Akademiji lijepie umjetnosti do 1973, a zatim sam preao u Rim na poziv Galerije "Atiko", u ono vrijeme vodee galerije u Italiji i na svjetskoj sceni. Bio je to jo jedan vaan korak nakon samostalne izlobe u Ferari, u muzeju "Dijamanti" 72. godine. U galeriji "Atiko" naao sam se oi u oi sa umjetnicima kao to su Kunelis, Boeti, Prini, De Dominikis i drugi, njih 12, podjednako vanih vodeih imena italijanske art scene tih godina. Dolakom Luiija Ontanija i mene dogodila se "druga generacija" koja na iskustva "Arte Povera" (Paskali, Kunelis, Prini, Boeti donosi u galeriju performans (vidi dokumentaciju "24x24") i time zapoinju 70-te godine sa afirmacijom performeda, sa imenima kao to su Bojs, Bob Vilson, Tria

11

INTERVIEWBrovn, Doan Donas, Simon Forti, Stiv Pakston, arleman Palestajn, Fil Glas, i da ne nabrajam sva imena. Znai radilo se o muzikom, plesnom i vizuelnom performansu u svojoj emergentnoj fazi. "Atiko" je bila prva galerija u Evropi koja krenula u "ive slike" i time postala prva avangardna galerija 7o-tih, jer je u tom poslu bila zaista inovatorska. To je bila polazna taka za sve to e biti najinteresantnije u Artu za period 70-tih godina. Bio sam u centru tih dogaaja i u tom okviru traio motivaciju za sva moja ponaanja, miljenja i kretanja. Odluka da se vratim u Jugoslaviju maturira poetkom 80-tih kada se dogaa prelom iz avangarde u transavangardu, to nije bio proces iznutra ve trasgresija spolja, neumjetnika snaga kao politiki projekat, finansiran i sproveden likvidatorski, to e se kasnije prepoznati kroz politike doga|aje takozvanog novog svejtskog poretka. "Transavangarda" Akile Bonito Olive i "Nemona misao" Vatima, to se Italije tie, djeluju teoretski i operativno uspjeno jer ih slijedi kapital koji se pojavio za tu namjenu. Nastaje inverzija i Anahronizam u emu nijesam elio da budem, prema tome moje prisustvo na takvoj sceni je bilo suvino i besmisleno. Prelazim iz galerija "Atiko", u Galeriju "Mario Dijakono", zajedno sa Kunelisom i Ontanijem, koji pokuava da stvori suivot izmeu ova dva dogaaja, transavangarde i koncarta. Radimo moju samostalnu izlobu 1980, a zatim jo jednu 83, U toj novoj klimi koju Dijakino definie jednom knjigom "prema jednoj novoj ikonografiji, - ipak ostajem pri mojoj ideji da je sve to jedna perverzna prevara politiara, to e se kasnije pokazati tanim. U svakom sluaju naputam Rim i odlazim za Amsterdam, ali odmah uviam da je to sve ista stvar. Tada odluujem da se vratim u Beograd, 1983, i odmah u SKC-u radim "Kumovu slamu" ili "Mlijeni put" izlobu koja odmah po ostvaranju zavrava u poaru koji poga|a SKC, ba kao lo znak. Zatim odlazim u Zagreb, pa u Ljubljanu, pa zatim u Sarajevo, Podgoricu, Niki, gdje radim izlobe, ali jugoslovenska umjetnika javnost tome ne daje nikakvu vanost. Potom dolazim u Dubrovnik nakon kontakta sa Ljubom Gamulinom i tu ostajem. To je 1987. kada, izme|u ostaloga srijeem novinarku Dragicu aki sa kojom se enim i zaboravljam na umjetnost. Imao sam veliku elju da zaboravim umjetnost. Od 1987. do 1991. uradio sam dvije izlobe u galeriji Sebastijan, u Beogradu i u Dubrovniku i jo nekoliko izlobi, ali onako rutinski, jer osim mraka na art sceni osjeao sam graanski rat i faizam ispod nosa. Kada je poelo bio sam u Dubrovniku i postao izbjeglica. Naao sam se u Budvi, zajedno sa jo 120 familija izbjeglih iz Zapadne Slavonije i Dubrovnika. Posle dvije godine ratnih avantura, to su mi drugi nametnuli, 1993 dolazi mi poziv sa umetnike akademije iz Diseldorfa i odlazim. Tamo me je saekao Janis Kunelis i daje mi priliku da se izvuem iz rata i odem u Grku. Stavlja mi na raspolaganje svoju lijepu kuu na ostvu Hidra i pomae u svakom pogledu. Nakon dvije godine u Hidri vraam se u Rim, ali naalost Rim nije ono to je bio. Pola mojih prijatelja iz arta nijesu vie u ivotu, a oni koje sam nao nijesu vie ono to su bili. Ovakav ritam ivota je ustvari najnormalnija stvar za jednog umjetnika. Taman posla da nije bilo sve to tako. Ja sam takva vrsta umjetnika. Pitanje: Letos si na festivalu BUDVA GRAD TEATAR izveo performans i napravio jednu izlobenu postavku. Reci nam sinopsis tog rada i kakvi su efekti i odjeci toga rada. A sada nam objasni razloge tvog dolaska u Beograd? oki: Ovog leta sam bio pozvan u Budvu, na festival, da uradim jedan performans. Pretar Lukovi se sjetio mene, posle puno godina, i pozvao me. Doao sam i uradio rad i mogu da kaem da je to bio prvi put da u Jugoslaviji uradim jednu izlobu sasvim profesionalno. Efekti i odjeci su bili ali samo na nivou medija. Kao obino ja se nikada ne dopadnem politikom sistemu i u tom smislu sam bio ignorisan, ali to je nevano. Ono to je vano tamo sam upoznao Vidu Ognjenovi i Svetozara Gligoria. Sa Gligoriem sam razogarao o Marselu Dianu, ahisti i umjetniku. Htio sam da saznam kako je Dian igrao ah, a iznenadno sam se kada sam vidio da Gligori zna i o umetnosti Diana. Priao mi je da je o tome napisao i jednu knjigu, koju sada elim da pronaem, i da prostudiram, jer Dianova umjetnost jeste velemajstorka ahovska igra. to se tie razloga zbog koga sam sada u Beogradu jeste elja i nada da vidim Beograd kako se die iz blata i iz muke, ali i da naem neko svoje mjesto u Beogradu koga smatram svojim gradom, moda prvi put elim jednu stabilnu adresu. Pitanje: Odmah nakon dolaska u Beograd, u Centru za kulturnu dekontaminaciju izveo si performans 0=0 nije jednako 0. Dali je to nastavak letonjeg performansa i kakva strategija je ugraena u taj performans s obzirom da je, koliko sam ja razumeo, i politiki intoniran. oki: 0=0 jeste aksiom kojim se sada bavim a koji proizilazi iz nekih mojih istraivanja na relaciji umetnost-nauka, li tanije iz nekih rasprava izeme|u Vitkentajna i Remzija gdje se ovaj aksiom esto pojavljuje kada Remzi nema egzaktan odgovor, budui da je logiar kao neka vrsta suspenzije problema, kao jeste i nije. Sa druge strane su Vitkentajnove tautologije i sve skupa to Remzi esto definie kao "intelektualne angustije". Tu sam vidio mogunost da veem umjetnost i da na taj nain oslobodim moju umjetnost ideolo|kog referencijalizma iz 70-tih godina, mada je moda i ovo takoe ideologija, ali sigurno drugaija. To je bitno. Graanski kriterijumi koji jako utiu na svjetsku scenu arta u zadnjih dvadesetak godina vode neku vrstu rata protiv "odijozne" koncepturalne umjetnosti favorizujui sve mogue anahrone forme naroito na trinom planu na planu kapitala i poasti; meutim istorija umetnosti ide svojim putem. Osim toga postoje vremena i mjesta gdje se prelamaju ideje, mjesta nemira i nejasnoe, mjesta neizvjesnosti i straha, kao u Remzijevim dilemama, to meni lino i mom radu veoma odgovara, ako nita drugo dri me u nemiru i napetnosti. Ovoga momenta u Beogradu je jedan takav momenat i po mom miljenju ovaj grad je sada jedini grad u svijetu koji proizvodi tako abnormalnu koliinu emocija, poev od nevjerovatnog obaranja jednog mranog i primitivnog totalitarnog reima pa do jednog realnog stanja stvari u kome se vidi na ulici heroizam i mizerija zajedno, dok recimo Berlin ili Rim ive, Hlebnjikovi rjenikom reeno, traei u bolesti ostrige perle. To je, naravno, mogue jer perle jesu bolest ostrige, ali ostaje pitanje... Performans-instalacija iz Budve i rad izveden sada u Beogradu imaju zajedniko, ali nije isti rad. Zajednika je strategija, odnosno napor da se oznai prisutnost u novim uslovima. Biti prisutan i biti drukiji jeste moj najvei problem jer drugaijost danas nije poeljna obzirom na globalistiki sistem, ali isto tako za umjetnost globalizam nije prihvatljiv, a to, ini mi se, nije poterebno posebno objanjavati. Zato su potrebne odreene strategije da bi se oponentna strana odrala, naroito kada nema ni pogodbene namjere niti pogodbenu mo. Umjetnost koje ne proizvodi potrone forme ima velike egzistencijalne probleme koji dodiruju dramatinost. Umjetnika scena je surova i to ne zbog kreativnih napora ve zbog namjernih ili nenamjernih nesporazuma, koji dolaze iz politike u umjetnost. Pitanje: Ako ima uvid i govori o politikim promaajima poznatih evropskih intelektualaca sigurno je da ima uvid i u stanje na italijsnkoj umetnikoj sceni. Koji su aktuelni kritiarski stavovi prisutni i u tom svetlu poloaj onih umetnika koji su kao pioniri prokrenuli savremenu scenu kao predstavnici pokreta Arte povera. oki: Politiki promaaji poznatih evropskih intelektualaca nijesu promaaji ve izbori, opredjeljenja. Scena je podijeljena na takozvane zavisne i nezavisne, to e rei da zavisni, poto su htjeli bogatstvo i poasti, imaju i precizne obaveze. Zna se ta se od njih oekuje i to moraju da ine, bez obzira kako oni stvarno misle. Nezavisni govore i ponaaju se kako misle i osjeaju, ali su bez penalizovani. Tako je u Evropi i tako je u Italiji, tako je na zapadu, i tako e biti i na istoku i svuda. Takav je taj globalistiki sistem, i umetnost ne moe vie nego to moe.

12

INTERVIEWMislim da je takva tendencija poela ba u Italiji, poetkom 80-tih sa transavangardom i cinizmom kritiara i drugih interlokutora arta kao to su Oliva i Vatimo. Arte povera je sasvim druga stvar. Ovaj umjetniki pravac je roen kao italijanska avangarda 60/70-tih godina, na inteligenciji i pasionalnosti jedne mlade generacije u Buntu, u jednom demohrianskom drutvu kia i licemjerstva. Problem je bio to je poletnost artepoverista otila mnogo ispred muzeja i umetnikih institucija, tako da je kraj 70-tih i da tako kaem "istroenost materijala" jedva doekana od strane umjetnikog sistema da se proglasi prevazienom, ili da se prinudi na modifikaciju to je i uinio najblii interlokutor "poverizma" Dermano elant, izvozei ga u SAD kao italijsnku trinu robu. Tu je kraj. Nakon toga u Italiji eksplodira anahronizam bez ikakvog kriterijuma. Naprosto dovoljno je bilo da se uzme platno i malo isprlja. Odmah se otkupljivalo. Kolekcionisti su naprosto opsijedali takve ateljee i plaali basnoslavne sume za jo neosuena platna. Sva dostignua avangardi 20/30tih i 60/70-tih godina su za momenat zaboravljena. Malo ko je ostao priseban. Pitanje: Naravno, postavlja se i pitanje jednog od najveih marketinkih projekata u artu-pitanje aktuelnog statusa transavangarde i njenog ideologa Bonita Olive.

mogu da planiram samo goli opstanak. Da li e sjutra biti drugaije ne znam? Globalizovani svjetski sitem ne obeava nita, prema tome ostaje samo preivljavanje. Mogao bih da otvorim jednu majstorsku radionicu, recimo, to i pokuavam da oki: Aktuelno stanje transavantarde i njenog ideologa Olive je normatizovano, to jeste vratili su ostvarim sada ovdje u Beogradu ili negdje drugo gdje se ukae pirlika i da budem "guru" za mlade. se u relnost. Jedan Kuki koji je prodat 1985 za Aktuelnost pripada mladima. 200.000 D.M. sada se prodaje na licitacijama za Ne kaem da i dalje neu da radim: radim jer ne 20.000 D.M., i to ako ga neko kupi. Akile Bonito mogu da ne radim, naravno, ali... vidjeemo. Oliva ivi od toga to naplauje otvaranja izlobi Da, nedavno sam uradio jednu izlobu u jednoj na drugorazrednoj i treerazrednoj sceni za 10.000 D.M. Eto to ti je italijanska art scena sada. galeriji u Berlinu, galeriji mladih, sa dvojicom Tvoje pitanje o velikom ili najveem marketinkom mladih galerista i jo mlaom kritiarkom koja je bila organizator. Galerija se zove "hleba i igara" i projektu u artu A.B. Olive se odnosi na 80-te nalazi se pored jedne pekare pa sam povezao tu godine, ali danas je kao to sam ve rekao. pekaru i galeriju i uradio jednu stvar sa hlebom to se tie kritike, (ostao sam duan iz koja se zvala "teatar hleba". itav rad je bio u prethodnog pitanja) u Italiji, ona kao kritika ne povezivanju galerije i pekare. postoji, a nije postojala ni prije. Svi piu ali piu Ne planiram nikakvo prisustvo na evropskoj sceni, svoje tekstove. Zadnjih godina postoji dravni ali ako me se neko sjeti, kao naprimjer asopis za novac i muzeji su otvoreni i raspoloeni. Imaju odreene sume novca i rade izlobe. Kritiari jure filozofiju i umjetnost "Lettr International" iz Berlina i svrsta me meu 22 umjetnika na kraju milenijutakve muzeje, a u Italiji svako malo srednjoma, onda je to zaista zadovoljstvo. to se tie vjekovno mjesto ima muzej, neto para i ambivelike konkurencije - to za mene ne vai. To je cioznog direktora, tako da se stalno rade neke problem mladih umjetnika koji hoe na scenu. izlobe. Kritiari uglavnom to rade i to za male pare, za honorare od hiljadu maraka pa do pet hi- Jeste, nedostaju mi muzejske izlobe i monografiljada, a umjetnici rade besplatno. Paradoksalno je je, ali iskreno reeno zato bi muzeji otvarali vrata meni kada sam cio ivot bio protiv muzeja i protiv ali to svi uglavnom prihvataju. Naravno da je u sistema umjetnosti. Nijesam iskoristio momenat Italiji, posle svega to se dogodilo zadnjih dvadekada sam magao da se pokajem ali nije mi bilo ni set godina, naroito sa transavangardom i kolekcionistima koji su u to uloili velike kapitale, a koji na kraj pameti da se poreknem. Ja sam takav umjetnik i to je moj kvalitet, pa kome se sviam su se sada pretvorili u 10%, nema vie ni povjetakav dobro je, u suprotnom nita. Moram da renja ni ljubavi prema umjetnosti. kaem i to da nijesam bez prijatelja, pa ak imam Pitanje: Kakvi su tvoji lini planovi i znatan uticaj na italijansku i evropsku art scenu. I u umetnosti. Nedavno si izveo parfor- pored svega - umjetnost ima svoju mo, mimo mans u Nemakoj u teatru za hleb. Da onoga to drutvo i drave misle. li planira permanentnije prisustvo Pitanje: Kako posmatra savremenu na evropskoh sceni i kako e to izvesti s obzirom na veliku konkuren- jugoslovensku scenu. ciju. oki: Savremena jugoslovenska umjetnost ima istu patologiju kao i evropska ili amerika, samo oki: Moji planovi u umjetnosti su veoma jednostavni: nastojim da preivim i to je sve. etrde- to ovdje toga nijesu svjesni pa nema one doze cinizma, koji bi inae dobrodoao. to se tie set godina rada od kojih 31 godinu na internabeogradske scene vidim da je ostala na onim cionalnoj sceni i to na centralnosti scene, sada

tradicijama koje znam oduvijek a to je ona arijska mitologija. Posle one generacije iz 70-tih, iz SKC-a, sa Marinom Abramovi, sa Raom, Erom, Neom, Zoranom i drugovima; ni prije ni posle nije se nita dogodilo. SKC je pretrpio teak vandalizam. Nijesu ostali poteeni ni spoljni zidovi. Vidim po gradu neke galerije ni na nebu-ni na zemlji. Vidim nebuloze. Vidim socrealizam u obliku graanskog kia. Ipak vjerujem da Beograd moe da iznenadi, kao 70-tih godina.

13

A U T H O R S Contemporary Culture Center Concordia 1. Igor Marsenic 2. Vladislav Scepanovic 3. Biljana Jovanovic 4. Ana Cerovic 5. Aleksandar Macaev 6. Nenad Kostic 7. Nataa Drobnjak 8. Ivona Pleskonja 9. Marija Palanacki 10. Group GAPH (Antonio Colantoni, Andrea Albertini, Alessio Fransoni, Sandra Gasparetti) (IT) 11. Sara Limonte (IT) 12. Diana Manfredi (IT) 13. Dan Zbarcea (RO) 14. Irina Radu (RO) 15. Caius Rotaru (RO) 16. Catalin Vulcanescu (RO) 17. Nataa Teofilovic 18. Hans Klaverdijk (NL) 19. Marina Milivojevic 20. Goran Gagic 21. Vesna Tokin 22. Marta Popivoda 23. Nenad okic (CG) 24. Sanja Periic (CG) 25. Walter Willems 26. Branislav Nikolic 27. Jasper Goedman 29. Sayaka Honsho 30. Zoltan Kovac 31. Biljana urdevic 32. Miron Mutavdic 33. orde Stanojevic 34. Ivana Popivoda 35. Milo Jankovic 36. Biba Vickovic 37. Lana Vasiljevic 38. Stevan Kojic 39. Milica Crnobrnja 40. Dejan Atanackovic 41. Ivan Pravdic 42. Maja Maljevic 43. Biljana Bakaluca 44. Vlada Nikolic 45. Dejan Kaluderovic 46. Tea Popovic City Square - performance by the group of Austrian artists Livingmobile 47. Wilried Eckl - Dorna 48. Sebasian Broskwa 49. Eva Pieler 50. Marija Uncanin 51. Aleksandar Zdravkovic 52. Goran Denic 53. Toni Anicin 54. Camilla Singh 55. Biljana Klaric 56. Goran Despotovski 57. Violeta Vojvodic 58. Edor Bala 59. Maja Rakocevic 60. Biba Vickovic 61. Aleksandar Macaev - performance 62. Ivan Pravdic & 63. Olga Gliin - performance 64. Nenad Rackovic - performance 65. Nenad Andric - performance 66. Katarina Sevic 67. Duan Nekovic 68. Ivana Rakidic 69. Maja Bekan 70. Jovana Stojanovic 71. Kristijan Cebzan 72. Ljilja unjevaric 73. Dragana Stevanovic 74. Bojana Romic 75. Jasper Goedman (NL) - video installation 76. Tanja Orbovic Art of reality 77. Nikola Boovic 78. Ivana Plincevic 79. Vladimir Markoski 80. Miki Pjecic 81. Vahida Ramujkic 82. Vladislav Scepanovic 83. Petar Mirosavljevic 84. ula Santa 85. Olga Glisin 86. Tijana Kneevic 87. Mile Kokotovic 88. iva Miloevic Video installation: 1.Stefan Arsenijevic 2.Sanja Periic 3.Vesna Tokin 4.Tanja Orbovic 5.Biljana Jeftic 6. Sara Limonta (IT) 7. Ivona Pleskonja 8. Dijana Manfredi (IT) 9. Ksenija Kovacevic 10. Ivana Smiljanic 11. Jaka Vlahovic 12. Miroslav Lakobrnja 13. Jasper Godman (NL) 14. Biba Vickovic

14

V jugoslovenski likovni Bijenale mladih Konkordija, Stari mlin, Vrac 2000.izlobu) i Starom mlinu takoe u samom gradu koji je korien u onom izgledu u kakvom se godiapsurdnim, apsolutno nemoguim okolnosti- nama nalazi - a to znai u potpuno raspadnutom stanju - bukvalno opasnom za umetnike i posetima, bez finansijske pomoi (izuzev samo jednog sponzora - Fonda za otvoreno dru- oce, ve je uspeo da omogui umetnikom direktoru, upravo selektoru ovogodinjeg Bijenala tvo koji je tek delimino pokrio trokove organizacije), bez neophodnih uslova u koje spada puna Slavku Timotijeviu, istoriaru umetnosti starije srednje generacije iz Beograda, da pored srpskih i profesionalna kadrovska opremljenost i sva crnogorskih autora pozove i nekolicinu inostranih potrebna tehnika oprema koja prati savremeno umetnika iz Italije, Rumunije, Holandije i Austrije. stvaralatvo te uprkos oskudnosti vremena u kome ivimo (a umetnici danas stvaraju na samoj Ali u njegovom pristupu, zapravo mestiminom (ne)razumevanju recetnog stvaralatva pojavile su ivici materijalnih i egzistencijalnih mogunosti koji se i odreene nedoslednosti koje nisu promakle u ovakvom obliku i skuenosti ovde nikada nisu redovnim posmatraima ove vrste stvaralatva. U postojali), nekoliko vrakih entuzijasta koji ine njegovoj kritiarskoj interpretaciji najnovije ve znaajni kulturni fenomen tree Jugoslavije poznat kao vraka kulturna inicijativa predvoeni vizuelne produkcije primetne su ak kontradiktornosti koje bi se mogle protumaiti ne samo nezaustavljivim ivkom Grozdaniem, priredili su nebrojanim preoblemima da bi pripremio jasan bukvalno na zaprepaenje celokupne domae umetnike javnosti ve etvrti jugoslovenski likovni koncept ove velike izlobe ve su se ispreili i neki upotrebljeni instrumenti tumaenja umetnosti mladih koji u znatnoj meri izlaze iz obima i okvira njegovih odavno poznatih kriterijuma razumevanja. Da bismo tanije shvatili o emu se ovde zapravo radi potrebno da se zaas podsetimo na tri dosadanja Bijenala, njihove osnovne teze i posebno na uspenost realizacije kroz odabrane autore i prikazani umetniki materijal koji su izgradili jednu vrlo koherentni liniju u naoj umetnikoj praksi koja je dobro i kontinuirano pratila ovu vrstu stvaralatva. U vrakoj Konkordiji, ve tada najatraktivnijem izlagakom prostoru dananje Jugoslavije, 1994. godine, u jeku jugoslovenskih ratova, prireen je Prvi jugoslovenski likovni bijenale mladih (dakle umetnika do 35. godina starosti). Sem elje organizatora da na poneto modifikovani nain nastave ideju prestinog Rijekog bijenala mladih na kome su promovisana praktino sva budua velika imena aktuelne jugosloveske umetnosti druge Jugoslavije, na samom poetku nije mu bila specifino odre|ivana kritika ili teorijska koncepcija. Otuda je Prvi bijenale bio zapravo nainjen na taj nain da je na osnovu pozivnog konkursa selekBijenale mladih (uprkos brojnim najavama da ga ciona komisija odabrala uesnike. Ovaj princip je nee biti koje su se iznosile ve od trenutka pokazao sve loe strane (koje su se mogle videti i otvaranja Treeg pre dve godine). na nekim drugim likovnim manifestacijama sa Naalost, svi ovi ogromni problemi jasno su se znatno duim staom poput Oktobarskog salona). odrazili na samu izlobu, i da nije nove kreativne No, Prvi Bijenale je ostao upamen i po znaajnoj energije koju sa sobom donosi svaka nova genpolemici koja ga je obeleila a koja je iskrsla na eracija umetnika, a koja se mogla sasvim dobro videti i na ovom Bijenalu, zapravo da nije bilo bro- simpozijumu pod nazivom Moderna posle postmoderne kada je dolo do otre podele izme|u jnih autora i njihovih radova koji su bez daljnjeg potpuno opravdali ovu manifestaciju, mogao bi se izvui ak i poraavajui zakljuak kako je celokupni pokazani entuzijazam bezrazlono potroen na jedan nedoraeni posao sa malim rezultatima. Stisnut rokovima i besparicom direktor Bijenala ivko Grozdani je uinio nemogue: ne samo da je ipak organizovao ovu izlobu u dva najvea vraka prostora - profesionalnoj galeriji Konkordija (u kojoj su svi dosadanji Bijenali odrani a iz koje je njegov Centar za kulturu izbaen poetkom ove godine te je na voleban nain uspeo da nagovori njenog vlasnika Narodni muzej, da mu ga ipak ustupi i za ovu

Prelazno (milenijumsko) bijenale

U

mladih kritiara koji su otvoreno zagovarali postmodernu paradigmu i starijih koji su smatrali da je ona ve prolost te da je na sceni umetnost reciklirane moderne pod nazivom nova ili druga moderna. Drugi jugosloveski likovni bijenale mladih odran je 1996. godine. Glavna izloba okupila je 38 umetnika (od 250 iji su radovi dospeli na osnovu poziva javnim konkursom). iri mladih istoriara umetnosti i kritiara izdvojio je iz te ogromne produkcije najznaajnije radove. Izgled Drugog vrakog bijenala mladih nastavio je gotovo da ujednaava ili miri dominantne tendencije koje zaista imaju i postmoderne i novomoderne poetike sadraje kao izrazite ekstenzije modernizma. Ipak, slika opteg sadraja odraava prevagu onih jezikih, formalnih i mentalnih pojava u recentnoj umetnosti koje su neposredno stajale u konsekventnim zakljucima umetnosti osamdesetih, dakle u pluralizmu postmoderne, a tek delimino u totalnom potovanju primarnosti forme umetnikog dela i njenog zatvorenog statusa u produenom, novom, drugaijem monizmu moderne. U vreme otvaranja ovog Bijenala, njegovog glavnog i prateih programa, odran je i trodnevni seminar sa temom Vizuelnost popularnog i popularnost vizuelnog uz sudelovanje desetak domaih i inostranih uesnika. Pripreiva je u centar istraivanja postavio problem smisla masovnog i popularnog u vizuelnoj umetnosti s jedne strane, naspram elitistikog i serioznog, kakva je prema svim definicijama umetnost upravo ovog razdoblja. Centar za kulturu Konkordija je 1998. godine po trei put, i ponovo vrlo uspeno, priredio Bijenale mladih borei se sa sve te`im i nereivijim problemima koji nisu samo organizacione prirode ve i one koji se direktno tiu definitivno nestalog mesta kulture i umetnosti u ovdanjem drutvenom ambijentu. (Tako je ak sasvim otvoreno, gotovo na samom njenom vernisau, dramatino nagovetena i izvesnost da je to bio poslednji Bijenale mladih prireen u Vrcu, a da sledeeg ili nee biti ili e se odrati na nekom drugom mestu - u Panevu ili apcu, na primer). Da Bijenale mladih u Vrcu postigne takav rang meu jugoslovenskim manifestacijama te vrste umetnosti te godine odgovoran je bio selektorski tim koji su inili Lidija Merenik u svojstvu njegovog umetnikog direktora, koja je okupila i jednu zanimljivu grupu saradnika-konsultana. Oni su radili po principu dvostepene selekcije: najpre je razmatrano 70 projekata autora koji su se prijavili na pozivni konkurs a potom je od njih 45 umetnika prosne starosti 2526 godina uvrteno na izlobu. Merenikova je napomenula da naziv tog Bijenala - Objava broja 46.486.800 ili stilske vebe podsea na dramatino ubrzavanje politikih, drutvenih, umetnikih deavanja na kraju milenijuma, a sam broj zapravo predstavlja koliko e jo sekundi protei od trenutka otvaranja izlobe do ulaska u XXI vek. Izgled izlobe pokazao je da ova generacija umetniih kritiara ima potpunu veru u vlastiti izotreni autorski pristup u kolektivnom selektorskom radu i u odlunu snagu kreativnog individualnog stava, shvatanja i tumaenja umetnikog dela. Artikuliui tog momenta potpuni pluralizma na

15

recentnoj sceni autori su zapazili i izdvojili tri ideje i tri kreativna izraza ove generacije stvaralaca: nastavak neobinog uticaja konceptualne umetnosti koja i u drugoj polovini devedesetih, evo na samom izmaku veka, jo uvek snano deluje na pokretanje i ishodita mentalnih i intelektualnih potencijala umetnika, zatim vidljivi trend nazvan pop-tra koji kreativno manipulie otpadom sa ubrita masovne i popularne kulture na ijim se dronjcima stvara jedna nova ironina civilizacija mladih (ponajvie primetna u njihovoj svakodnevnoj modi i rok-muzici), najzad one ideje i stavove koji su izgraeni aktivnim kretanjem u kompleksnoj oblasti koju ine njihovo tano razumevanje savremene elektronske tehnologije, visoka informisanost i jako senzibilizirana vizuelna kultura. Vidljiva je takoe i namera selektora da predstave novu, tek pridolu, najmlau generaciju umetnika koja deluje odvojeno i nezvisno od vladajuih ili dominantnih tokova savremene umetnosti i nije ukljuena ni u jedan od aktuelnih dominantnih umetniko-kriritiarskih trendova. Najzad, autori su pokazali zainteresovanost da se Bijenale vrati njegovoj poetnoj nameri postavljenoj 1994. godine: da to je mogue tanije pedstavi sa najreprezentativnim radovima najmlau umetniku scenu bez fatalnih kritiarsko-konceptualnih intervencija koje obavezno nastaju kada se princip otvorenog konkursa zameni autorskom selekcijom (to smo esto gledali na nekim drugim, isto toliko znaajnim masovnim manifestacijama naeg likovnog stvaralatva). To Bijenale jo jednom je otkrilo lavirintsko kretanje aktuelnog stvaralatva po bezbrojnim umetnikim idejama, po tradiciji koja jo uvek ima dejstva na nju kao i neprestano traenje identiteta koje je dakako svojstveno i X generaciji devedesetih godina koja e nesumljivo definisati i polazni estetiki nivo za naredni milenijum. A ako su ovde zapaene i moda prenaglaene reference na tradicionalnu umetnost, upravo na onu koja jo uvek ini glavni tok u lokalnim uslovima, mora se napomenuti i to kako je u njoj malo neophodnih referenci prema socio-ideolokoj stvarnosti koje tako|e izgrauju i deo nae tekue fraktalne - ne samo umetnike, realnosti. Ipak, Bijenale je dao dovoljan prikaz stanja na jugoslovenskoj ivoj, pluralistikoj sceni u tom trenutku sa svim njenim ukupnim, dakle, formalnim, materijalnim, jezikim, semantikim, estetikim i dr. aktivnim preispitivanjima zateene, etablirane kulture te oslobaanje i otvorenost pristupa prema nasleu istorije umetnosti i njene tradicije u bilo kom obliku - i kao negaciju i kao reafirmaciju. Deo kritike je tada (upravo ovogodinji selektor Bijenala mladih u recenziji u NIN-u) konstatovao je kako je Trei Bijenale prikazao mladu, dosadnu elitu aludirajui na njenu moda preteranu ozbiljnost i formalni karakter (ako se ima u vidu da se radi o zaista izuzetno mladim izlagaima) a koji su joj dali neki izrazito zvanini ton. Moda je upravo takva konstatacija opredelila organizatore da ba Slavka Timotijevia imenuju za umetninog direktora. A da bi stvar potvrdio u svim linim kritiarskim predispozicijama, ovaj, ovog puta, jedini selektor je za glavnog konsultanta i specijalnog savetnika pozvao beogradskog konceptualnog umetnika prve generacije Dragoljuba Rau Todosijevia. Ovaj tandem, dakako, snano se drao vlastitih, dakle, poneto anahronih, poneto danas nerazumljivih i neprimenljivih, a poneto i ziherakih principa u izboru autora. Dakle, oni su se opredelili za srednji put: s jedne strane najzad je poverenje organizatora dato iskljuivo jednom kritiaru-selektoru na koga je pala potpuna odgovornost za izgled izlobe, a sa druge, njegov nedovoljni (ili tanije reeno usmereni) uvid u recentnu umetniku produkciju uslovio je da izabranim autorima prepusti izbor radova - i to je bio prvi nivo pokazanih pogreaka: To je izazvalo izlobu koja jedva da je bila saglasno poetikama, medijima, stilskim problemima postavljena, te stoga ona je bila teko sagledljiva i, najzad, na osnovu takvog njenog izgleda teko je artikulisati njen vrednosni i ontoloki nivo. Pod sloganom da e se ovogodinji Bijenale odrati u uslovima apsolutne nepreglednosti (koji se moe razumeti i kao unapred postavljeni alibi) bie da je on pre svega dat kao jasno naznaena odstupnica za nedovoljnu

artikulisanost izbora, za opravdanje zbog nedovoljnog uvida u tekuu produkciju ili za odustajanje od napora da se kritki uoblii i razlui mnotvo poetika u okviru brojnih tendencija koje su danas na sceni - to sve kao izraz atmosfere straha i nade koji su zaista najkarakteristiniji upravo za ovo vreme. Timotijevi je uprkos tome vrlo obuhvatno i zahtevno postavio svoje teze na mnogim linijama: umetnost (i ideologija) na relaciji Istok-Zapad, levo-desno, desno-levo, zatim na tranzicionim mehanizmima koji jedva da su ovde uspostavljeni, dakako ne samo u ekonomiji i sociologiji ve i u estetici u krugu: socijalizam-kapitalizam-feudalizam, najzad u domenu samih pitanja koje pokree ova umetnost mnogih dualizama: tehno-etno, refleksivno-ekspresivno, sofisticirano-rudimentarno. Selektoru je u memoriji ostala i stara (ve apsolvirana) teorijska dilema moderna-postmoderna-druga moderna za koju smatra da je jo uvek delotvorna u radovima najmla|ih umetnika. U medijskom pogledu, obuhvaeno je praktino sve to je sada karakteristino u vizuelnom stvaralatvu - od slikarstva do objekata, od fotografija do videa, od instalacija do performansa. U tom optem arenilu Timotijevi se sasvim otvoreno vraa, dakako na osnovi primera aktuelnog oblikovanja, u vreme herojskih godina Festivala proirenih medija sedamdesetih godina u Galeriji Studentskog kulturnog cerntra u Beogradu gde je tada radio. ak je i sam naziv Bijenala Paradoksi vremena: sa leve na desnu stranu, sa desne na levu stranu - strah i nada uzet od jednog rada Rae Todosijevia iz 1974-75. godine. Ovolika koliina pokazane nostalgije naravno da je dala osnovni ton izlobi i uinila da se ona usmeri u jednom za dananje stvaralatvo ipak neprirodnom pravcu. Meu stotinak uesnika u ovom kratkom i optem pregledu bilo bi neprimereno izdvajati pojedine autore, pa ak i one koji su svojim radovima iskoili iz proseka masovne umetnike produkcije ovog vremena kojih je dakako bilo i koji su u punoj meri opravdali njegovo odravanja uprkos svim konfuzijama, nedoreenostima i grekama koje su ga ove godine pratile vie nego ranijih. Deo toga odpada na arm jedne mladalake manifestacije u kojoj ponekad i nije dobro da sve bude pod strogom organizacionom kontrolom, ali se ipak oekovao neto vei stepen opte izlobene povezanosti to je zaista bilo u najneposredijoj vezi sa uslovima u kojima su organizatori radili dajui sve od sebe da udovolje i eljama selektora ali i samih umetnika koji su, kada su osetili da je kontrola isputena, i sami doprineli optoj haotinosti ne pokazujui ni minimum profesionalnog odnosa svojim mnogobrojnim, katkada neopravdanim zahtevima u uslovima ovako velikih i sloenih organizacionih poduhvata. Kao i uvek dosada, katalog e naknadno biti objavljen i u njegovom tekstualnom delu selektor(i) e navesti i dakako (od)braniti svoju koncepciju. Tom prilikom bie prireena i njegova promocija koja e svakako biti dobar povod da se o ovom Bijenalu mladih razgovara na osnovu iznetih (i pokazanih) injenica, a ne samo na osnovu pretpostavki na koje smo se, usled sticaja navedenih objektivnih okolnosti, za ovu priliku morali osloniti. Taj debata e pokazati da je ovaj etvrti jugoslovenski Bijenale mladih zapravo bio prelazni - milenijumski, pokuaj razumevanja i tumaenja ive umetnosti koja jo uvek ima snage da trai svoje nove jezike, ekspresivne i tehnoloke puteve.

Retroavangarda, kako je razume IRWIN, nije oznaka koju za oznaavanje svog rada upotrebljava umetnika grupa niti je ime kojim umetnik inom davanja naziva zaokruuje svoje delovanje i kao integralnu celinu ga preputa umetnikoj teoriji na ocenjivanje i razvrstavanje po liniji koju tokom vremena ispisuje istorija umetnosti. Retroavangarda je in pozicionisanja specifine umetnike prakse koja na podruju bive Jugoslavije ima pedesetogodinju tradiciju i koja doskora nije bila shvaena kao povezana celina. Retroavangarda ini vidljivim kontinuitet delovanja umetnika razliitih generacija od kojih je svako u svom vremenu vaio za avangardnog. Retroavangardu IRWIN razume doslovno kao unazad uspostavljenu specificnu liniju avangardne umetnosti. Prigovor se nudi sam po sebi. Interpretacija i razvrstavanje umetnickog delovanja su precizno definisan domen strucnjaka koji su za taj postupak kvalifikovani. Iako je verovatno tacno da ni jedno ni drugo nije uvek objektivno i pravedno, ipak je cinjenica da ova visoko profilisana i delikatna delatnost zbog rasutosti i zamrenosti svog permanentnog delovanja - koje se ocitava u teko preglednom broju publikacija - takoreci materijalno, vec svojom pojavom u prilicnoj meri pokriva vlastito polje. Svako posezanje umetnika u to polje je u najboljem slucaju samo jedna od varijacija, uz velike izglede da zbog nedovoljne strucnosti bude tek simulacija. U tekstu o grupi IRWIN Od Was ist kunst do real time projekata je Inke Arns zapisala da je neke projekte grupe IRWIN, iako jo uvek zauzimaju mesto unutar polja umetnosti (even if this still takes place within the field of art), moguce razumeti kao projekte u realnom vremenu, real time projekte. Kao to je poznato, svako bavljenje umetnocu, cak i kriticko, nas zadrava u polju umetnosti, dok po navedenoj tvrdnji real time projekti po pravilu ne zauzimaju poziciju unutar polja umetnosti i ne bave se umetnocu. Cini se da je za real time projekte karakteristicna tenja prema prevazilaenju shematickog, formalistickog art sistema koji temelji na reprezentaciji, tj. elja da se akteri svojim delovanjem ukljuce u konkretno drutveno dogadanje. Cinjenica je da se o real time projektima govori kroz kanale art sistema i u okviru savremene umetnosti, da se projekti te vrste finansiraju, promoviu i popularizuju uz pomoc uspostavljenog art sistema, to je razumljivo i stoga to za podrucje umetnosti vai da bilo ta moe biti umetnost. Ako je tacno da umetnost moe biti bilo ta, onda je tacno i da bilo ko od onih koji su ukljuceni u art sistem, moe o sebi da

RETRO

18

AVANGARDA

movens svetskog umetnickog poretka. Teko se, naime, moe govoriti o posvuda vaecim kriterijumima ukoliko nema umetnosti koja je svuda rasprostranjena. I obrnuto, teko se za modernu umetnost moe tvrditi da je globalna, a da se ne veruje u objektivnost kriterijuma prema kojima je ocenjujemo. Mada znamo da nijedna od dve tvrdumetnici, zadre kao nikada dostignuti ideal. misli da nije umetnik. nje nije tacna, one u paru otvaraju dovoljno prosKao to im ime kae, real time projekti su projekti (Mislim da je dobar primer koricenje interneta pritora da delujemo kao da su tacne i tako ucestvujelikom vodenja zapatisticke revolucije u Ciapasu. koji proticu u realnom vremenu i ukljucuju slucamo u stvaranju sistema koji ce u buducnosti Taj projekat, kom u domenu real time projekata jnosti kao garante neponovljivosti. Dodadaj nije potvrditi pravilnost pretpostavki. Nacelna beznema premca, odgovara svim kriterijumima ali unapred reiran i zato bar u izvesnom smislu granicnost art sistema omogucava ocenjivanje ponovljiv, nego je unapred izabran okvir dogadan- ipak nije prihvacen kao umetnicki projekat.). I obrumetnickog dela obzirom na kvalitet produkcije nuto, cinjenica da takvi autori ucestvuju u kotiranju ja na nacin da izaziva lancane reakcije. uvaavajuci objektivne kriterijume ocenjivanja. Ali art sistema govori o tome da je real time projekat Dogadanje je shvaceno kao objet trouve. Osim takva ocena, uz cinjenicu da za due vremenske sam art sistem u kojem ucestvuju uz ogranicenu real time projekata koji su usredsredeni na oruda periode iskljucuje ogromne teritorije, postavlja koja omogucavaju delovanje u realnom vremenu i kontrolu, dok sracunata nerealizacija odrava progranice vlastitoj bezgranicnosti. Naime, veliki prosnjihovu upotrebu, postoji i ceo niz projekata koji se jekte u domenu reprezentacije. Cini se da je art torski i vremenski rasponi, izmedu ostalih i istocsistem zbog tog kratkog spoja privilegovano polje bave socijalnim temama i koji deklarativno prena Evropa, su iskljuceni iz simbolickog poretka takvih projekata. Rasprostranjeno mnjenje da vazilaze granice umetnosti tako da koriste teme, moderne umetnosti. Umesto toga, umetnost ovih savremeni kuratori preuzimaju ulogu umetnika sredstva i metode drugih podrucja, od drutvenih prostora pada u sisteme lokalnih mitologija zato nije bez osnova. nauka do egzaktnih znanja. Ukoliko zanemarimo kalemljenih na objektivne kriterijume ocenjivanja. Ako je vano da li se umetnici, odnosno umetcinjenicu da zapravo nema razloga za iskljucenje U slucaju Slovenije to se pokazuje kao odsustvo nicki projekti bave umetnocu, isto toliko je znacaumetnosti kao jedne od drutvenih delatnosti, poredenja medunarodne umetnicke produkcije sa jno da li se umetnost bavi njima. A umetnost, iznenaduje cinjenica da se takvi projekti zapravo aktuelnom lokalnom produkcijom, kao odsustvo odnosno art sistem se bavi svim i svacim. Uz pretzadovoljavaju time da detektiraju neku probpokuaja njenog postavljanja u kontekst iri od postavku da bilo ta moe postati umetnost i da je lematiku, eventualno predloe nacrt zahvata, nacionalnog, kao slucajna saradnja u artikulaciji i moda izvedu i odgovarajucu akciju, dok najcece razumljivost jezika umetnosti globalna, te uz sisrazreavanju pitanja aktuelne umetnicke produkcitem verovanja koji je sa tim povezan, umetnost problematiku ne pokuavaju da razree. Nisu je koja prevazilazi granice Slovenije, kao samodotakoreci nema granica. Kljucni elementi art sisretka miljenja kako razreenje problema nije voljnost. Ovi prostori ne samo to su bili iskljuceni tema su s jedne strane vera u globalnu zadatak umetnosti i kako realizacija planiranih iz simbolickog poretka moderne umetnosti, vec su razumljivost jezika umetnosti i s tim povezanog projekata ne samo da nije potrebna nego cak i taj poredak i sami iskljucivali. sistema njegovog vrednovanja, te s druge strane smeta. Ukratko, za mnoge takve projekte koji Dvostruki obrt, biti iskljucen iz iskljucenog, je takvo delovanje kao da globalna umetnost vec dodue koriste potencijal realizacije, je vec predmet koji nas zanima. Umetnicima koji su postoji. Medutim, oba elementa ovog para, svetsunapred jasno da nece biti realizovani. Autori se, ukljuceni u retroavangardu je zajednicko zanimannaime, samo na taj nacin odravaju u polju umet- ka, globalna umetnost i objektivni kriterijumi kojije za logiku delovanja art sistema, svest o vlastitoj nosti, jer kad bi hteli da urade projekte ubrzo bi se ma je prepoznavamo i ocenjujemo, su ako nita iskljucenosti i artikulacija svega toga kroz rad. drugo bar problematicni. Ne postoji spisak nesumnali na nepoznatom terenu gde bi za bilo kakvo Svojom umetnickom praksom oni uspostavljaju njivo objektivnih merila za ocenjivanje umetnosti, ozbiljno delovanje morali da menjaju profesiju. komunikaciju sa aktuelnom medunarodnom proa jo od I.Kanta, koji je presudno uticao i na Svako ozbiljno delovanje ne bi podrazumevalo dukcijom. Radovi nekih od njih su pionirski i aktuelno razmiljanje o umetnosti, pa do danas samo savet, vec i ucece strucnjaka koji se bave umnogome, iako uglavnom ostaju nezapaeni imamo brojne teorije koje negiraju postojanje ciljnim podrucjem, to bi odgovaralo kriterijumu osim Brace Dimitrijevica koji je vrlo rano emigrirao ogranicene kontrole projekta. Na taj nacin bi umet- takvih kriterijuma. Isto tako moemo posumnjati u u Englesku - prevazilaze prosta poredenja sa globalnost globalne umetnosti, narocito ukoliko nici neminovno prestali da budu umetnici i postali savremenom medunarodnom produkcijom. uvaimo cinjenicu da se drugacija tumacenja neto drugo, bez obzira na njihovo vlastito (Karakteristicna je izjava medunarodno priznatog moderne umetnosti po pravilu formuliu i imenuju razumevanje polja umetnosti. Ne bi imali ni vrekustosa kad su ga upoznali sa radovima zagresamo u nekoliko drava. Cini se da nema ni globmena niti oruda za ucece u neprestanoj simbacke umetnicke grupe Gorgona: da se to zaista alne umetnosti ni objektivnih kriterijuma na osnovu bolizaciji koja se odvija kroz rituale art sistema. deavalo, ja bih to znao.) kojih bi je tumacili, pa ipak se ta dva domena, Umetnici su, ukratko, primorani da istraju na proNe sumnjam da je polje umetnosti ponegde globalna umetnost i objektivni kriterijumi, medujektovanju nacrta za konkretne projekte i ujedno toliko gusto omreeno kritikama, interpretacijama sobno utemeljuju i u paru deluju kao efikasni da realizaciju tih nacrta, ukoliko hoce da ostanu itd., da se ocena ta jeste ili nije umetnost dogada u trenutku, pa je svaki poseg neposvecenih u taj sistem vie ili manje iluzoran. Ali ipak duga vremenska razdoblja na ogromnim teritorijama ostaju nepokrivena i to ne svojom krivicom. Ako na zapadu nema niti jednog kvadratnog metra koji nije organizovan, ovde postoje citava nicija prostranstva koja su na kapital. Za umetnost postsocijalistickih drava je, isto kao i za sva ostala podrucja, teko zamisliti da ce ocuvati model samodovoljne nekomunikativnosti. S druge strane, ako globalni art sistem nece da ostane samo simulacija, u svoj simbolicki poredak ce morati da ukljuci drave koje su sad iskljucene. Cini se da je na nekim podrucjima intervencija u naraciju istorije umetnosti ne samo moguca vec i neminovna. Pozicionisanje retroavangarde je u skladu sa tim htenjima, pri cemu je kao sredstvo upotrebljen jezik savremene moderne umetnosti.Sa slovenackog preveo: Stevan ICAROV

Borut VOGELNIK /IRWIN/

19

UMETNOST U DOBA KULTUREMiko uvakovi

TRI RASPRAVE O IZLOBI "MANIFESTA 3", Ljubljana, jun 2000.knjievnou, ve, pre, da ponovo promisli ove odnose i, kroz transformacije i premetanja umetnosti i knjievnosti, ponov preinai filozofska, istorijska i politika 'polja' - 'polja' sa kojima su umetnost i knjievnost nerazmrsivo povezane." Carrollov pojam paraestetike kao teorije graninih sindroma teorije, umetnosti i kulture jeste nekakav pred-tekst obeanja koje danas izrie Manifesta 3 ukazujui na fascinaciju 'granicama', 'graninou', 'relativnou' odnosa margina-centar. Zatim, krajem 80-ih, u jednom trenutku, jednom sasvim odreenom trenutku evropske istorije: dolo je do rekonstituisanja funkcije umetnosti. Umetnost je ponovo postala 'stvar kulture' sa odreenim funkcijama posredovanja. Ovog puta izmeu zapadnih (liberalno ili socialdemokratskih) evropskih drutava integracije i post-politikih (predtranzicijskih, tranzicijskih ili 'uklopljenih') fragmentiranih i raslojenih istonoevropskih drutava. Umetnost je posle pada Berlinskog zida ponovo postala politika ili, moda, antropoloka, a da po svom tematizmu nije nuno politika, ideoloka i prikazivaka. Evropska umetnost posle pada Berlinskog zida ne 'odraava' drutveni sadraj putem tematike, nego neposredno, "u organizaciji same oznaiteljske ekonomije, iji je tek sekundarni uinak tematika" . Time se umetnost ne pokazuje kao nekakav 'predljudski haos', neodredljiv bezdan prirode, ve kao odreena praksa, a to znai oznaiteljska praksa unutar oiglednih drutvenih zahteva, oekivanja i injenja. Drugim reima, kretanje (flux) evropske umetnosti od 'autonomija modernizma' i 'bezinetresnosti eklektikih postmodernizama' ka zadobijanju drutvenih funkcija (funkcija kulture) posredovanja izmeu 'moguih svetova' (centra, margina, tranzicijskih formacija, netranzicijskih formacija) uticalo je i na samu umetnost, a to znai na mogunosti njenih materijalnih formulacija. Formulacije slikarstva i skulpture bivaju zamenjene formulacijama otvorenog informacijskog dela koje jeste brisani trag kulture na specifinom mestu (sitespecific place) ili jeste 'upis' naslojenih tragova kulture 'od' nekakvog specifinog mesta. Zato ontologija ovih 'savremenih' dela nije estetska ve je drutvena: 'od' kulture je. Ontologija nije prisustvo forme, ve otpor (entropija) forme: "Prisutnost nije dakle ni izdaleka, kako se veruje, ono to znai znak, ono na to upuuje trag, prisutnost je trag traga, trag brisanja traga." Izlobe Manifesta I, Manifesta II i, neoprezno pretpostavljam, Manifesta III su pre svega politike izlobe (politike produkcije) evropskog multikulturalizma (kulture-funkcije-strukture na mestu estetike-uivljavanja-forme). Ove izlobe svoju politiku identifikaciju ne zadobijaju zastupanjem

RASPRAVA 1: STATUS I PRIORITETI PRED-RAZMATRANJE O MANIFESTI 3 Pristupni korakIstorija transfiguracija od umetnosti do kulture ima 'svoju' internacionalnu i 'svoju' lokalnu istoriju koja se moe prikazati karakteristinim proivenim bodovima (point de capiton)! John Cage je u dnevnikim belekama iz sredine 60-ih godina zapisao ovih par naznaka (anticipacija): Da bi znali da li umetnost jeste ili nije savremena, vie ne upotrebljavamo estetike kriterijume (koji su razoreni senkama, pokvareni ambijentalnim zvucima); (uzevi ovo u obzir) mi upotrebljavamo drutvene kriterijume Cage je ukazao na neizvesni otklon od modernistike esencijalistike autonomije umetnosti ka anarhinim efektima zastupanja kulture kao 'tvari' umetnosti. Obrt je bio sasvim oekivan i mogu posle Duchampa, Bataillea, Benjamina, Wittgensteina, Lacana, pa i samog Cagea. Umetnost je postala stvar (objekt, situacija, dogaaj) od 'kulture' u premetanju iz 'mogueg sveta' u 'mogui svet'. Aura se izgubila, ostala je samo kao trag, seanje, sloj, moda odlaganje. Dve decenije kasnije, promoviui uslove postmoderne (condition post-moderne), Victor Burgin je pisao o kraju teorije umetnosti: "Teorija umetnosti se shvata kao odnos izmeu istorije umetnosti, estetike i kritike. Nastala je u doba prosvetiteljstva, a vrhunac je dostigla u periodu visokog modernizma. Danas je dola do kraja. U naoj aktuelnosti koja se naziva postmodernom erom kraj teorije umetnosti se poistoveuje sa objektivizacijom teorija prikazivanja u optem smislu: sa kritikim razumevanjem oblika i sredstava simbolike artikulacije naih kritinih oblika drutvenosti i subjekti-vnosti." Negde u to isto vreme, sredinom 80-ih, David Carroll, jedan od ne sasvim doslednih sledbenika Derridinih uenja, pokuao je da imenuje situaciju graninih odnosa teorije, umetnosti, knjievnosti, filozofije i kulture terminom paraestetika (paraesthetic). Paraestetika ukazuje na fascinacije granicama moguih svetova. Drugim reima, paraestetika nema za cilj da razrei pitanja o 'granicama' umetnosti, teorije i kulture, ve da ue u igru premetanja, zastupanja, pribliavanja i odlaganja moguih upisa diskurzivnih identiteta umetnosti, teorije i kulture. Govori se o dogaajima koji se upisuju u proces ili o ponaanju koje se upisuje u iru diskurzivnu tvorbu. Jo jednom: "Zadatak paraestetike teorije nije da razrei sva pitanja o odnosima teorije sa umetnou i

eksplicitne politike teme, stava ili 'ikoniki' orijentisanog znaka (teksta), ve na osnovu samog poretka nekonfliktnog ureivanja, arhiviranja i klasifikovanja 'brisanih tragova' evropskih neuporedivih identiteta ili diskursa na sasvim kustoski orijentisan i uporediv nain. Napomena: dok ameriki multikulturalizam vidi umetnost i umetnika u proizvodnoj delatnosti binarnih obeanja rasnih i rodnih (gender) identiteta unutar pragmatikog individualizma, evropski multikulturalizam uspostavlja trijadni model obeanja 'idealnih' nekonfliktnih uporednosti: (i) centra (paradigmatske 'velike' evropske kulture) (ii) margine (zatvorene, male, regionalne i periferne evropske kulture), i (iii) sopstvenog drugog (istonoevropske kulture u tranziciji /pred, sad, post/ koja je u 'jo' marginalnom odnosu prema evropskom centru i margini). Zato, Manifesta III moe biti istovremeno: zastupanje brisanih tragova razlikujuih evropskih kultura i konstituisanje idealne multi-evropske sheme (modaliteta) odnosa specifinog ulaganja i univerzalnog dobitka. Ne postoji igra teritorija, ve funkcija ekonomije (proizvodnje, razmene i potronje) koja kao brisani trag jeste umetniki kd ili delo koje sebe ponitava kao umetnost i potvruje mogunost evropskog identiteta razlika na 'razini' kultura. Umetnost jeste funkcija kulture.

Govor u prvom licu jednineNe mogu da zamislim Manifestu III. Malo ta mogu da zamislim u ovoj beogradskoj vreloj junskoj noi. Zaista je teko, danas, iz Beograda mis-

20

liti o Ljubljani, o velikoj internacionalnoj izlobi, o evropskim tokovima ponude, potranje i potronje (uivanja /jouissance/). Ne, u ovim mojim reima nema nekih posebnih emocija. U pitanju je sasvim hladno arhiviranje 'upisa', 'tragova' i njihovih brisanja ili naslojavanja. U jednom sluaju, re je o naporu da se efekat projektovane evropske multikulturalnosti ostvari na manifestan i spektakularan nain (Ljubljana) kroz veoma idealistiku parolu "Don't' ask what Europe can do for you; ask what you can do for Europe!" U drugom sluaju re je o tome da se sauva (zamrzne) emocija, stanje ili groza 'brisanih tragova' blokovske podele sveta od pre pada Berlinskog zida (Beograd). Za Ljubljanu Evropa je predoena kao pozitivna drutvena vrednost (multiplikacija drutvene vrednosti u njenoj obeanoj razmeni). Za Beograd Evropa je predoena kao negativna drutvena vrednost (redukovana drutvena vrednost). Re je o 'nasipu' (jetty) i atmosferi ove tople junske veeri. Re je o sasvim konfliktnim evropskim slikama koje postoje istovremeno (sinhrono) u situaciji tranzicije. Evropska lica i grimase. O emu je tu re? U razliitim evropskim moguim svetovima epohe posle pada Berlinskog zida ima razliitih znaenja i vrednosti. Nema jedne epohe posle, kao to nema ni jedne Evrope. Evropa se multiplicira. Svako evropsko lice je mogue. Svakako, priseam se rei Lyotarda o postmodernoj kao pluralizmu. Ali ta pluralizam znai? Pluralizam beskonfliktno znai: "everything goes" (sve prolazi, sve moe, sve je istovremeno aktuelno i retro), a konfliktno znai: globalni pluralizam potvruje lokalne totalitarizme kao verifikaciju sopstvene pluralnosti (raskolnitva /Le diffrend/) . Da li sam ovo sad ponudio korigovanog Lyotarda? Da li je ovo govor iz kaveza (Cage)? Ne, John Cage je bio u pravu, umetnost vie ne funkcionie po naelima estetike, ve po naelima drutva, ali drutva ne funkcioniu svuda po slinim mehanizmima proizvodnje, razmene i potronje 'realnosti'? Seam se mog susreta sa istoriarem umetnosti Charlesom Harrisonom u Ljubljani oktobra 1990. godine. On je, tada, govorio da je svaka umetnost konstituisana po naelima drutva, a naroito umetnost moderne i postmoderne, zapravo, da je autonomija umetnosti uvek i jedino politika formulacija.

zastupanja savremene umetnosti kao kulture u evropskom (geografija kultura), interna-cionalnom (hegemonija modusa izraavanja i prikazivanja unutar institucija umetnosti) i transnacionalnom (prelaenju iz razliitih formacija proizvodnih odnosa) kontekstu.