Arhitektura Objekata Domova Kulture u Republici Srbiji Strucni Skup 2012

8/12/2019 Arhitektura Objekata Domova Kulture u Republici Srbiji Strucni Skup 2012

1/39

A R H I T E K T U R A O B J E K A T A

D O M O V A K U L T U R EU R E P U B L I C I S R B I J I

K NJ I G A A P S T R A K A T A


2/39

Uredili:Dr Radivoje DinuloviMr DraganaKonstantinoviMiljana Zekovi

A R H I T E K T U R A O B J E K A T AD O M O V A K U L T U R E U

R E P U B L I C I S R B I J IKNJIGA APSTRAKATA

Struni skup u okviru nauno - istraivakog projektaTehniko tehnoloko stanje i potencijali

objekata domova kulture u Republici Srbiji27.oktobar 2012, Novi Sad

2


3/39

Arhitektura objekata domova kulture u Republici SrbijiKNJIGA APSTRAKATA

Uredili:Dr Radivoje DinuloviMr Dragana KonstantinoviMiljana Zekovi

Recenzenti:Dr Miomir Miji, vanredni profesor Elektrotehnikog fakulteta u BeograduDr Jelena Todorovi, vanredni profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu

ISBN 978-86-7892-470-5

Tehnika obrada:Dragana Pilipovi

Izdava:Departman za arhitekturu i urbanizamFakultet tehnikih naukaNovi Sad

Izdanje pomae:

Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije

tampa:Departman za arhitekturu i urbanizamFakultet tehnikih naukaNovi Sad

Tira:100

3


4/39

Arhitektura objekata domova kulture u Republici SrbijiAutori:

Dr Radivoje DinuloviDr Maja Risti

Mr Dragana KonstantinoviDr Jelena Stojanovi

Renata BalzamMr BabiTatjanaAleksandar Brki

Dr Tatjana DadiDinuloviDr Romana Bokovi

Maja MomirovMiljana Zekovi

Vinja ugiDragana Pilipovi

Karl MikeiAleksandra PeteracDaniela DimitrovskaDr Ljiljana VukajlovDijana Apostolovi

Aleksandra BandiDr Darko Reba

Orolja Alaan

4


5/39

P R O G R A M S T R U N O G S K U P A

"A R H I T E K T U R A O B J E K A T AD O M O V A K U L T U R E U R E P U B L I C I S R B I J I"S u b o t a 27.o k t o b a r 2012. g o d i n e 11:00h - 15:00h

D i p l o m s k a S a l a ( 5. sprat Departmana za arhitekturu i urbanizam )

1 Dr Radivoje Dinulovi Arhitektonski objekti Domova kulture u RepubliciSrbiji - uvodna re

2 Maja Momirov Programska struktura i prostorna organizacijaDomova kulture u odnosu na potrebe lokalnezajednice

3 Aleksandra PeteracDaniela Dimitrovska

Modeli komunikacije izmeu kua kulture i publike

4 Dragana Pilipovi Nesvakidanje i neobine pojave Domova kultureu Republici Srbiji

5 Dr Ljiljana VukajlovAleksandra BandiDijana Apostolovi

Znaaj urbanistikih uslova za funkcionisanjeDomova kulture u Republici Srbiji

pauza

6 Mr Tatjana BabiRenata Balzam

Kulturno-istorijska vrednost Sokolskog doma -,,Doma kulture u Subotici

7 Dr Maja Risti Promena civilizacije ili samo jedna utopija

8 Dr Jelena Stojanovi Procep u imaginarnom: Domovi kulture iumetnike ideologije ezdesetih godinadvadesetog veka na primeru Kulturnog centra u

Beogradu9 Dr Darko Reba Urbani i programski kontekst Kulturnih centara u

Vojvodini

10 Dr Tatjana DadiDinuloviDr Romana Bokovi

Kulturne potrebe i prostori za kulturu, Studijasluaja: Beej

5


6/39

SADRAJ

TEHNIKO-TEHNOLOKO STANJE I POTENCIJALI OBJEKATA DOMOVAKULTURE U REPUBLICI SRBIJI

Dr Radivoje Dinulovi .................................................................................... 8

PROMENA CIVILIZACIJE ILI SAMO JEDNA UTOPIJA (KONCEPT, NAMENA,PROGRAMSKA ORIJENTACIJA DOMOVA KULTURE U REPUBLICI SRBIJI)

Dr Maja Risti ...............................................................................................14

PROGRAMSKE OSNOVE DOMOVA KULTURE U KONTEKSTU PROMENA

IDEOLOKE DRUTVENE SLIKE - SLUAJ SFRJMr Dragana Konstantinovi ..........................................................................16

PROCEP U IMAGINARNOM: DOMOVI KULTURE I UMETNIKEIDEOLOGIJE EZDESETIH GODINA DVADESETOG VEKA NA PRIMERUKULTURNOG CENTRA U BEOGRADU

Dr Jelena Stojanovi ....................................................................................18

KULTURNO-ISTORIJSKA VREDNOST SOKOLSKOG DOMA - ,,DOMA

KULTURE U SUBOTICI

Renata BalzamMr BabiTatjana ..........................................................................................20

ULOGA DOMA KULTURE U ODNOSU NA DRUTVENE KONTEKSTE USRBIJI/ BEOGRADU:USTANOVA KULTURE "VUK KARADI"

Aleksandar Brki ..........................................................................................22

KULTURNE POTREBE I PROSTORI ZA KULTURU STUDIJA SLUAJA:BEEJ

Dr Tatjana DadiDinuloviDr Romana Bokovi....................................................................................24

PROGRAMSKA STRUKTURA I PROSTORNA ORGANIZACIJA DOMOVAKULTURE U ODNOSU NA POTREBE LOKALNE ZAJEDNICE

Maja Momirov...............................................................................................26

6


7/39

KULTURNI CENTAR NOVOG SADA I STUDENTSKI KULTURNI CENTAR -STANJE I POTENCIJALI PROSTORA ZA KULTURU NOVOG SADA

Miljana ZekoviVinja ugi..................................................................................................28

NESVAKIDANJE I NEOBINE POJAVA U DOMOVIMA KULTUREDragana PilipoviKarl Mikei....................................................................................................30

MODELI KOMUNIKACIJE IZMEU KUA KULTURE I PUBLIKEAleksandra PeteracDaniela Dimitrovska .....................................................................................32

ZNAAJ URBANISTIKIH USLOVA ZA FUNKCIONISANJE DOMOVAKULTURE U REPUBLICI SRBIJI

Dr Ljiljana VukajlovAleksandra BandiDijana Apostolovi........................................................................................34

URBANI I PROGRAMSKI KONTEKST KULTURNIH CENTARA U VOJVODINI Dr Darko Reba

Aleksandra Bandi

.......................................................................................36GRAD, KULTURA I ARHITEKTURA: STUDIJA SUBOTICE

Orolja Alaan..............................................................................................38

7


8/39

TEHNIKO-TEHNOLOKO STANJE I POTENCIJALI OBJEKATA DOMOVAKULTURE U REPUBLICI SRBIJI

Dr Radivoje Dinulovi

Istraivaki projekat Tehniko-tehnoloko stanje i potencijali objekata Domovakulture u Republici Srbiji usmeren je ka identifikaciji, analizi, vrednovanju,sistematizaciji i prezentaciji podataka o prostornom i tehniko-tehnolokomstanju u potencijalima objekata domova kulture u naoj zemlji koji su u aktivnojupotrebi, kao i onih objekata koji su u toj funkciji intenzivno korieni uneposrednoj prolosti.

Opti cilj ovog istraivanja moemo posmatrati u tri domena, koja supodudarna sa tri faze razvoja projekta: identifikacija i analiza stanja objekata zaDomove kulture; valorizacija ovih objekata; i, najzad, prospekcija moguihtransformacija i razvoja. U tom smislu, osnovni cilj prve faze projekta, planiraneda traje dve godine, je uspostavljanje baze podataka o objektima Domovakulture u Srbiji. U drugoj fazi projekta bie izvreno vrednovanje ovih objekatana osnovu niza razliitih problemskih kriterijuma, nakon ega e biti izvrenuporedni prikaz karakteristika, vrednosti i potencijala svih istraenih objekata. Utreoj, zavrnoj fazi projekta, bie postavljene programske pretpostavke za

izradu planskih dokumenata za ouvanje, rekonstrukciju, razvoj ili zamenuobjekata Domova kulture u Srbiji, a u skladu sa definisanim principima kulturne

politike i kulturne produkcije u Republici.

Na osnovu uobiajenih tipolokih klasifikacija, podgrupa domovi kulturepripada tipolokoj grupi objekti kulture, koja, opet, pripada tipolokoj vrstiobjekti javne namene (javni objekti, ili javne zgrade). Naravno, sve poznatetipoloke klasifikacije u oblasti arhitektonske teorije i istorije su po svomkarakteru autorske, a ne pravne ili formalne. O tome govori i injenica da je unaim vaeim zakonima, normativima i standardima do sada prepoznata

iskljuivo ve pomenuta kategorija objekti javne namene, koja nije daljetipoloki razraivana. Zbog toga e u pogledu tipolokih klasifikacija ovoistraivanje biti zasnovano na izabranim referentnim naunim izvorima iz optihi posebnih oblasti arhitekture, teorije, dizajna, tehnologije, zatite i bezbednostiobjekata.

Za shvatanje savremenog pristupa temi optih arhitektonskih tipologijareferentnim smatramo rad Nikolausa Pevznera Istorija tipova graevina

8


9/39

(Pevsner, Nikolaus: History of Building Types, Thames & Hudson, London,1976).

U domenu objekata spektakla, pa, time i objekata Domova kulture moemokonstatovati izuzetno divergentan pristup i orijentacije razliitih autora, koji suuspostavili pojedinane i, esto, kontradiktorne tipoloke klasifikacije. Kada jere o Domovima kulture, kao tipolokoj kategoriji specifinoj za konkretanideoloki, politiki, socijalni i kulturni kontekst nekadanje Jugoslavije, pa, time iSrbije u XX veku, moemo konstatovati gotovo potpuno odsustvo referentneliterature i izvora.

U metodolokom smislu, budui da Domovi kulture u programskom i

prostornom smislu podrazumevaju postojanje scensko-gledalinog korpusakao centralne funkcionalne celine, moemo se osloniti na izvore veispitane uokviru naunog projekta Tehniko-tehnoloko stanje i potencijali objekata zascenske dogaaje u Republici Srbiji (16010), kao prethodnim istraivanjem, ipozvati se na amerike autore Lija Simonsona (Simonson, Lee: The Stage isSet, Theatre Art Books, New York, 1963) i Dorda Ajzenora(Izenour, George:Theater Design, Yale University Press, New Haven, 1996), britanske istoriarescenskog prostora Riarda i Helen Likroft (Leacroft, Richard & Helen: Theatre& Playhouse, Methuen, London, 1985), savremene teoretiare Ijana Mekintoa

(Mackintosh, Iain: Architecture, Actor & Audience, Routledge, London, 1993),Ronija Halrina i Margaret uring (Mulryne, Ronnie & Shewring, Margaret:Making Space for Theatre, Mulryne and Shewring LTD, Startford-upon-Avon,1995). kao i na nemaku autorku Hanelore ubert (Schubert, Hannelore:Moderner Theaterbau, Karl Kramer Verlag, Suttgart, 1971), italijanskogistoriara arhitekture Roberta Aloja (Aloi, Roberto: Architettura per lospettacolo, Ulrico Hoepli Editore, Milano, 1958), te arhitektu i teoretiara MarijaPizanija (Pisani, Mario: I luoghi dello spettacolo, Officina Edizioni, Roma,1989). U odnosu na sve nabrojane autore i njihova dela, na osnovu karakterakritikog pristupa, definicije obuhvata teme, kao i metodolokog postupka zaovaj projekat referentnim smatramo rad grupe ruskih naunika Arhitekturasovjetskog teatra (Gnedovski, ri, ur: Arhitektura sovetskogo teatra,Stroizdat, Moskva, 1986), koje predstavlja model problemski, istorijski itehniki utemeljenog naunog istraivanja u oblasti arhitekture scenskihobjekata.

U istraivakom i metodolokom pogledu, projekat e biti oslonjen na proces irezultate venavedenog naunog projekta pod nazivom Tehniko-tehnolokostanje i potencijali objekata za scenske dogaaje u Republici Srbiji (16010)

9


10/39

realizovanog od 2007. do 2010. godine od strane Fakulteta tehnikih naukaUniverziteta u Novom Sadu, uz uee Fakulteta dramskih umetnosti uBeogradu, Akademije umetnosti u Novom Sadu i Graevinskog fakulteta uSubotici. U radu e biti koriena i iskustva steena u okviru meunarodnogprojekta Pozorini atlas (Theatre Atlas), organizovan od strane meunarodneasocijacije OISTAT (Organisation Internationale des Scnographes,Techniciens, et Architectes de Thtre), koji je otvoren u svim zemljama -lanicama od 1996. godine, sa ciljem objedinjavanja i publikovanja podataka opozorinim zgradama u svetu. Ovo istraivanje delimino je sprovedeno i unaoj zemlji, u organizaciji JUSTAT-a, tada kao Oistat centra Srbija, i Grupe zascenski dizajn Interdisciplinarnih poslediplomskih studija Univerziteta umetnostiu Beogradu, uz finansijsku podrku Sekretarijata za kulturu i Sekretarijata za

urbanizam AP Vojvodina, tokom 2002. i 2003. godine, a sada je u toku uorganizaciji Centra za scenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju (SCen), koji je od2009. godine preuzeo funkciju Oistat centra Srbija. Veoma su znaajna inauna istraivanja koja u kontinuitetu vri Laboratorija za akustikuElektrotehnikog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pod vostvom prof. drMiomira Mijia, istraivanja koja su u poslednje tri decenije vrena na Institutuza pozorite, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti Univerzitetaumetnosti u Beogradu, pod vostvom prof. dr Alojza Ujesa, kao i istraivanjavrena u okviru nastave na Grupi za scenski dizajn Centra za interdisciplinarne

studije Univerziteta umetnosti u Beogradu od 2001. do 2007. godine, podvostvom prof. dr Radivoja Dinulovia. Znaajna su, takoe, i pojedinanaistraivanja sprovedena u okviru rada na doktorskim ili magistarskim tezama,kao i brojnim diplomskim projektima studenata.

Podaci prikupljeni u navedenim istraivanjima e biti, nakon odgovarajueprovere, ukljueni i u projekat Tehniko-tehnoloko stanje i potencijali objekataDomova kulture u Republici Srbiji.

Arhitektonski objekti Domova kulture predstavljaju jednu od karakteristinihtipolokih grupa objekata kulture, i, dalje, javnih objekata. Ovoj tipolokoj grupipripadaju brojni objekti izgraeni naelno u gotovo svim optinama u Srbiji (kaoi u itavoj nekadanjoj SFR Jugoslaviji) u periodu izmeu 1945. i 1990. godine.Ovi objekti graeni su sa zadatkom da omogue produkciju i realizacijudogaaja iz oblasti scenskih i likovnih umetnosti, kao i kuture u najirem smislurei. Domovi kulture, ire gledano, kao i pozorita, koncertne sale, muzikicentri, bioskopi, kulturni i lokalni centri i ostali javni objekti u kojima kaodominantan, ili jedan od dominantnih prostornih sklopova postoji scensko-gledalini prostor spadaju u kategoriju objekata za scenske dogaaje.

10


11/39

Nezavisno od vrste spektakla kojoj je namenjen, scensko-gledalini prostor jeprogramsko i funkcionalno jezgro ovih objekata, a karakteristian je podefinisanoj podeli na dve prostorne zone zonu scenskog dogaaja(pozornicu) i zonu iz koje se dogaaj percipira (gledalite). Konfiguracija ovedve prostorne zone, koja varira u veoma bogatom i irokom opsegu, uvek je

jedno od kljunih projektantskih pitanja koje neposredno utie na itav prostornisklop objekata, sa jedne strane, kao i na nain eksploatacije i itav nizparametara upotrebe prostora, sa druge. To se odnosi na sve problemske,koncepcijske i tehnike aspekte projektovanja, graenja i korienja scenskihobjekata, gde posebno mesto imaju funkcionalno-tehnoloka, inenjerska ibezbednosna pitanja.

U hronolokom smislu, mogli bismo posmatrati izgradnju Domova kulture uSrbije, u okviru tadanje SFR Jugoslavije, kao naelno homogenu kategoriju.Ipak, vreme izmeu 1945. i 1990. godine, iako odreeno deklarativnonepromenljivim ideoloko-politikim, administrativnim i drutvenim korpusom,posmatraemo u tri kljuna perioda:

- od 1945. do 1948.(Srbija u centralizovanoj Jugoslaviji, u okviru Kominterne);

- od 1948. do 1974.(Srbija u centralizovanoj Jugoslaviji);- od 1974. do 1990.(Srbija u decentralizovanoj Jugoslaviji).

Svaki od ovih perioda ima veoma specifine ideoloke, politike, ekonomske ikulturne karakteristike, koje su neposredno odreivale drutveni kontekstuspostavljanja institucija kulture i izgradnje objekata za zadovoljenje odreenihkulturnih potreba. Ovi su periodi, naravno, bili odreeni divergentnim, a esto ioprenim namerama i planovima, pa je, kao rezultat, nastalo dananje stanje uoblasti graditeljstva za kulturu.

Postojee stanje objekata Domova kulture u Srbiji, kao ni u Jugoslaviji, nikadanije detaljno istraeno, pa drava danas ne raspolae relevantnim podacima ozgradama i prostorima koji su na raspolaganju za korienje. To se odnosi, presvega, na injenicu da objekti nisu u potpunosti ni identifikovani, ni istraeni, pa

je po sebi jasno da dalji koraci u prouavanju ovog graenog fonda nisu moglibiti preduzeti. Ipak, na osnovu raspoloivih fragmentarnih podataka, kao i naosnovu neposrednog uvida u situaciju, moemo sa sigurnou da tvrdimo da je

11


12/39

postojei graevinski fond, uprkos znaajnim pojedinanim intervencijama kojesu preteno izvrene u velikim gradovima, u naelu u loem graevinskom,inenjerskom i tehniko-tehnolokom stanju.

Stanje objekata u odnosu na razliite aspekte bezbednosti je zabrinjavajue, aposebno u odnosu na zatitu od poara. Takoe, moemo konstatovati i da jegraevinski fond u celini nedovoljno iskorien, to se odnosi, pre svega, naveliki broj domova kulture, kulturnih i lokalnih centara koji su tokom drutvenih ipolitikih promena izgubili svoju osnovnu namenu, a njihova nova namena nije

jasno definisana.

Sa druge strane, u kulturnoj produkciji, i, posebno, produkciji scenskih

dogaaja, u poslednje dve decenije su se dogodile dramatine promene. Ovesu promene posebno burne i plodne u domenu vaninstitucionalne produkcije,kao i u oblasti stvaranja novih, alternativnih produkcijskih institucija. Po pravilu,ove nove institucije ija se alternativnost ogleda u pogledu izvora finansiranja,naina organizovanja i tehnolokim potrebama, ne raspolau odgovarajuimradnim prostorom. O prostorima, koje bi drava i lokalne zajednice mogliponuditi kako bi podstakli nove kulturne programe jo uvek ne moemogovoriti.

Zakljuak se jasno name

e: paljivo istraenim, sistematizovanim i prikazanimstanjem objekata za izvoenje scenskih dogaaja, bilo bi postavljeno jedno od

vrstih uporita za planiranje kulturne produkcije i kulturne politike, kao i zaobnovu, razvoj i reutilizaciju ve izgraenih objekata kulture u Srbiji.Istovremeno, prouavanje objekata spektakla posmatramo kao prvi korak uirem istraivanju objekata kulture, pa, zatim, javnih zgrada u naoj zemljiuopte.

12


13/39

Rdivoje Dinulovi roen je u Beogrdu 1957. godine. Diplomiro je imgistriro nArhitektonskom fkultetu u Beogrdu, doktoriro nFkultetutehnikih nuk u Novom Sdu kod profesor dr Rnk Rdovi. Bvi seprojektovnjem, istrivnjem i teorijom rhitektonskog i scenskog prostor.Strunu krijeru zpoeo je 1985. godine u pozoritu Atelje 212 u Beogrdu, ukome je deset godin bio rukovodilc scenske opreme, tehniki direktor iprojektnt rekonstrukcije zgrde, a akdemsku 1996. godine n Fkultetutehnikih nuku Novom Sdu ueem u osnivnju odsekzrhitekturu, nkome je i dns profesor rhitektonskog projektovnj i dizjn, scenskogdizjn, efemerne rhitekture i rukovodilc Ktedre umetnost primenjenu nrhitekturu, tehniku i dizjn. Rukovodilc je studijskih progrm doktorskihkdemskih studij rhitekture i urbnizm, ko i scenskog dizjn. N

Fkultetu drmskih umetnosti u Beogrdu predje od 1998, npostdiplomskim interdisciplinrnim studijm Univerzitet umetnosti uBeogrdu od 2001. godine. Gostujui je profesor n Arhitektonsko-grevinskom fkultetu u Bnjluci, ko i nmeunrodnim mster studijmpozorine reije nUniverzitetu Sv irilo i Metodije u Skoplju. Autor je vie odstotinu rhitektonskih i urbnistikih projekt, meu kojim je i esnestpozoritu Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Rusiji. Relizovo je vie odezdeset pozorinih scenogrfij, meu kojim i devet sopstvenih. Objvio jevie desetin strunih tekstov o rhitekturi i scenogrfiji u sopisim,

zbornicim

i monogr

fijm

. Autor je knjige Arhitektur

pozorit

XX vek

imonogrfije Tetr Politik Grd. Ko ln utorskog tim objvio jeviejezini renik pozorinih termin New Theatre Words. Urednik jeelektronskog izdnj Oistt- Digital Theatre Words z srpski jezik. ln jeurednitvpublikcije World Scenography (1975-1990). Rdove je izlgo uSAD, Velikoj Britniji, Itliji, Holndiji, Grkoj, ekoj, Sloveniji, Mkedoniji,Bugrskoj, Hrvtskoj, Crnoj Gori i Srbiji. Bio je kustos nstup Srbije nPrkom kvdrijenlu 2007. (ngrd Rnko Rdovi z 2007. godinu) ikomesr ncionlnog nstup 2011. godine. Bio je predsednik Svet iselekcione komisije Beogrdskog letnjeg festivl Belef. ln je SvetFestivlpozoritSrbije u Uicu. Bio je jedn je od osnivJUSTAT Centrzscensku umetnost i tehnologiju i Bijenlscenskog dizjn. Sdje direktorCentrzscenski dizjn, rhitekturu i tehnologiju Oistt centrSrbij(SCen).Bio je rukovodilc nunog projekt Tehniko-tehnoloko stnje i potencijlirhitektonskih objekt z scenske dogje u Republici Srbiji (Ministrstvonuke Republike Srbije, 16010), sd vodi projekt Tehniko-tehnolokostnje objekt domov kulture u Republici Srbiji, ko nstvk prethodnogistrivnj.

13


14/39

P R O ME N A C IV IL IZA C IJE IL I S A MOJE D N A U TO P IJA ( K O N C E P T, N A ME N A ,P R O G R A MS K A O R IJE N TA C IJA D O MO V AK U LTU R E U R E P U B LIC I S R B IJ I )

Dr Maja Risti

Nijedna pria o kulturnom razvoju, ni jedan nauni tekst o funkciji, nameni,ulozi i misiji Domova kulture, u bilo kom vremenu i prostoru, ne moe, a da sene pozove na nadahnute ideje o novoj i slobodnoj ulozi kulture u drutvu,koje je Andre Marlo, knjievnik, teoretiar umetnosti, Ministar informisanja ikulture, pokuao da sprovede u Francuskoj, a koje su omoguile stvaranjenovih institucija difuzije, animacije i stvaralatva Domova kulture. Marlo sezalae za decentralizaciju i demokratizaciju kulture, slobodu stvaranja i irenjamree kulturnih institucija. Ne postoje i nikada nee postojati domovi kulturekoje e stvoriti drava ni gradsko vee. Dom kulture ste vi sami. Treba daznamo da li ga vi elite ili ne. I ako ga elite, to znai da preduzimate neto

najlepe to je ikada preduzeto u Francuskoj, i u tom sluaju za manje oddeset godina ta tuna re provincija e nestati... izvod je iz govora AndreMarloa prilikom otvaranja Doma kulture u Amijenu 1966. godine. I to je konceptkoji eli da sledi svaki Dom kulture u bilo kom delu planete: stvoriti prostor zanove umetnike projekte, omoguiti razvoj nove publike , uiniti grad, optinu,regiju, okrug, palanku, selo boljim mestom za ivot (kulturoloki, socioloki iekonomski). Funkcija Doma kulture je da svojom programskom polivaletnoupremosti sve praznine u ivotu grada i regiona. Marloov model kulturne politikeiz koje proizilazi zalaganje za osnivanjem i izgradnjom Domova kulture

pretrpeo je brojne razvojne zastoje i probleme usled drutvenih, politikihpromena i promena u stilu ivota graana sveta. Ipak Marloova ideja

predstavlja polazite za istraivanje i analizu Domova kulture. Stoga emo jekoristiti prilikom utvrivanja misije, namene i programske orijentacije Domovakulture u Srbiji u novom milenijumu. Teoriju i praksu iz prolosti pokuaemoda primenimo na sadanjost.Ciljevi rada e biti: istraivanje znaaja i uloge Domova kulture u kulturnomivotu Srbije, istraivanje koncepta i programske opredeljenosti Domovakulture, analiza meuzavisnosti kulturne politike Republike Srbije i njen uticajna rad Domova kulture.

14


15/39

Rad treba da utvrdi, na osnovu empirijskog istraivanja na projektu: Tehniko tehnoloki stanje i potencijali objekata Domova kulture u Republici Srbijitrenutne programske i produkcione osobenosti Domova kulture u Beogradu(Dom omladine Beograd, SKC, Kulturni centar Studentski grad, Centar zakulturnu dekontaminaciju, Ustanova kulture Vuk, Ustanova kulture Palilula,Kulturni centar Beograda, Kulturni centar Grad..) i Srbiji (Dom kulture aak,Kulturni Centar Kruevac, Kulturni centar Leskovac, Centar za kulturu Loznica,Centar ua kulturu Poarevac..), kao i mogunosti njihovog uticaja napoboljanje ivota u gradovima u kojima deluju. Osnovnu hipotezu koju emo uradu pokuati da dokaemo je da koncept Domova kulture u Srbiji, nezavisnood raznolikih, ambicioznih aktivnosti, angaovanja umetnika razliitogopredeljenja i tenje ka razvoju kulturnih potreba stanovnitva, ne mogu da

ostvare Marloov utopistiki i otvoreni koncept Domova kulture.

Dr Maja Risti roena je 1973. godine u Beogradu. Na Fakultetu dramskihumetnosti je magistrirala (Uticaj pozorine politike na menadment Narodnogpozorita u Beogradu 1868 2003) i doktorirala (Publika muzikog pozorita uBeogradu Pozorite na Terazijama i Opera i teatar Madlenianum) i od 1996.godine angaovana je u razliitim zvanjima (obdareno lice, struni saradnik,asistent - pripravnik, asistent) na Katedri za menadment i produkciju

pozorita, radija i kulture, predmetu Pozorina produkcija. Od 2010. godinepredaje u zvanju docenta predmete na osnovnim i master studijama. Njenanauna interesovanja vezana su za empirijsko i teorijsko istraivanjefenomena pozorine publike, muzikog pozorita, pozorine politike imenadmenta pozorita. Osmislila je silabi za predmet Pozorina publika,koji predaje i na Katedri za Pozorinu i radio reiju. Radila je na naunimprojektima Ministarstva prosvete i nauke. Naune radove objavljivala je uZborniku Fakulteta dramskih umetnosti, Zborniku Matice srpske za scenskeumetnosti i muziku. Dugo godina pisala je za kulturni dodatak lista Politika.Trenutno pie za nedeljnik NIN. Bila je mentor preko desetine master radovana Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

15


16/39

P R O G R A MS K E O S N O V E D O MO V AK U LTU R E U K O N TE K S TU P R O ME N AID E O LO K E D R U TV E N E S L IK E -S LUA J S F R J

Mr Dragana Konstantinovi

U prvom Petogodinjem planu razvitka privrede FNRJ jasno je istaknutapotreba da se zajedno sa infrastrukturnom i industrijskom modernizacijomzemlje sprovede i kulturna izgradnja socijalistike jugoslovenske nacije krozizgradnju institucija kulture. Polivalentni centar, u svim svojim tipolokimvarijetetima urbanih i ruralnih sredina, postao je osnovna jedinica razvojakulturne infrastrutkurne mree, kroz koju su reflektovane aktuelne drutveneideologije. Ogroman napor drave da gradi prednjaio je razvoju graevinskeindustrije, projektantske i izvoake metodologije, pa ak i urbanoj kulturi, gdesu mnoga naselja bila tek na samom poetku masovne infrastrukturne i urbane

transformacije kako bi se dosegli odgovarajui uslovi ivota i standardaradnikog stanovnitva.Posmatranje polivalentnih centara, kao tipolokog reda koji je generisao nizarhitektonskih ishodita u svom razvoju znaajno je sa vie aspekata. Najpre,domen kulture bio je znaajni partijski prioritet kojim se podizala sveststanovnitva kako bi percepcija ideolokih stremljenja politikog vrha bilapoboljana. Isto tako, institucionalizovani su razni oblici ljudskih aktivnosti, osimradnih, koji su imali najvii ideoloki i moralni znaaj, a pre svega, kontrolisana

je potronja slobodnog vremena, kroz jasno usmeravanje aktivnosti. Meutim, ipored toga, razvoj polivalentnih centara, u svim njihovim oblicima, reflektujeznaajne promene ideolokih postavki i najmasovniji poduhvat medijacije idejapolitikog vrha kroz arhitekturu, ne samo kroz njen reprezentacijski domen,nego i kroz proces programske konceptualizacije i oblika realizacije, ime suplanski uspostavljane relacije sa novim drutvenim kontekstom.

Kljune rei: Jugoslavija; arhitektonski program; domovi kulture; zadrunidomovi; polivalentni centri; 20.vek

16


17/39

Mr Dragana Konstantinovi, dipl.in.arh., asistent je na Departmanu zaarhitekturu i urbanizam Fakulteta tehnikih nauka, na predmetima iz oblastiarhitektonskog projektovanja. Diplomirala je 2003. na Fakultetu tehnikihnauka, Departman za arhitekturu i urbanizam, magistrirala 2009.godine naArhitektonskom fakultetu u Beogradu, sa tezom Interakcija arhitekture i sistemaunutranjeg komfora promene i razvoj odnosa na primerima poslovnihzgrada.Aktivni je projektant i istraiva na projektima Ministarstva za nauku i zatituivotne sredine i Gradske uprave za zatitu ivotne sredine. Objavila je veibroj naunih i strunih radova, izlagala na naunim i strunim skupovima uzemlji i inostranstvu.

17


18/39

P R O C E P U IMA G IN A R N O M: D O MO V IK U LTU R E I U ME TN IK E ID E O LO G IJE E ZD E S E T IH G O D IN A D V A D E S E TO GV E K A N A P R IME R U K U LTU R N O GC E N TR A U B E O G R A D U

Dr Jelena Stojanovi

Otvaranje brojnih domova kulture u SFRJ ezdesetih godina prolog veka jepotvrdilo novo mesto i znaenje kulturnog polja u dominantnom politikomdiskursu. To je bilo vreme velikih politikih, ekonomskih i drutvenih promenagde je kultura dobila ulogu oznaitelja svega drugaijeg, novog, jednostavnopromene. Na primeru Kulturnog centra u Beogradu tekst istrauje ta je topraktino znailo i na koje se sve naine manifestovalo.Naime kako jedominantna retorika tzv. socijalistikog estetizma, neutralnog umetnikogdiskursa koji je slavio samodovoljnost umetnikog i neprikosnovest estetskogpredmeta, bila problematizovana retorikama enformela na primer i kakve je sveto znaenjske pomake donelo. Takodje kako je i na koji nain dolo doformiranja retorike 'crnog talasa' i kakvo je znaenje ta borba imala u stvaranjunovonastalog kulturnog polja.U Istraivanju tekst e se osloniti pored teorija Pjer Burdjea i na spise LazaraTrifunovia i ivojina Pavlovia.

Kljune rei: Kulturni centar Beograd, socijalistiki estetizam, enformel,retorika promene.

18


19/39

Jelena Stojanovije diplomirala na Katedri za modernu istoriju umetnosti kodprof. Lazara Trifunovia, na Odeljenju istorije umetnosti, Filozofskog fakulteta uBeogradu. Magistrirala je i doktorirala iz istorije i teorije savremene umetnosti,Sorbona, Pariz. Njeno polje specijalizacije su evropska i francuska posleratnaumetnost i vizuelna kultura, avangardna i neo-avangardna umetnost, kritikalnamuzeologija. Radila je kao kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu,kao direktorka Handwerker Galerije (Itaka Koled, SAD), kao profesor istorijeumetnosti na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Univerzitetu u Sidneju,Univerzitetu u Koloradu, Itaka Koledu, Kornel Univerzitetu i Akademiji lepihumetnosti u Beogradu. Jedan od recenzenata za Contemporary Art: Art Since1970; Brandon Taylor, Prentice Hall, New Jersey, 2005. Organizatorkonferencije Colonization of Everydayness: Cold War Histories, godinja

konferencija CAA, Atlanta, 2005. Dobitnica stipendija i poasti Geti instituta ikole za teoriju i kriticizam Kornel univerziteta. ivi na relaciji Beograd, Srbija iItaka, SAD.

19


20/39

K U LTU R N O - IS TO R IJS K A V R E D N O S TS O K O LS K O G D O MA - , ,D O MA K U LTU R E U S U B O TIC I

Renata BalzamMr BabiTatjana

Istraivaki problem rada usmeren je na analizu kulturno-istorijske vrednosti

Sokolskog doma u Subotici. Polje istraivanja ovog rada obuhvata period odosam decenija XX veka, tj. od 1930 do 2012. Ovaj grad u kom se susreubrojni uticaji predstavlja i "dom" za kulturne centre sa osobinamamultikulturalnosti.Gradsko jezgro Subotice je 1986. godine proglaeno za prostornu kulturno-istorijsku celinu obeleenu svojstvenom arhitekturom na kojoj se oslikavajustilovi XIX i XX veka - dominantna secesija, moderna i dananja postmoderna.Sokolski dom je deo ove eklektine urbane matrice, a karakteristinaarhitektura i koncept gradnje prikazuju ideologije "Sokola" i tendencije koje su

tada vladale. Objekat je svojom sadrinom i formom trebao postati simbol iprikazati mo, snagu i veliinu tadanje Kraljevine Jugoslavije. Dom jegraanima nudio razne programe iz kulture, obrazovanja, sporta i zabave odsamog poetka postojanja. Trenutno je ovaj objekat sportski i kulturni centargrada u kom se osim sportskih klubova nalaze Deje pozorite i privremenoScena Jadran Narodnog pozorita. Istorijski posmatrano objekat je doiveo niztransformacija u pogledu arhitekture, a posebno su se menjale njegove funkcijei znaenja. Osim toga sam naziv objekta, kao i programe koji su takveinstitucije pratile razvijale su se u skladu sa vladajuim ideologijama XX veka.Iako zvanino nije Dom kulture, niti kulturni centar, ovaj objekat, oduvek je biosedite razliitih kulturnih deavanja u ovom gradu i jedini je gradski dommultinacionalnog karaktera. Stanje u kom se objekat trenutno nalazi je potpunozabrinjavajue, te je istraivanje i reavanje pitanja dalje egzistencije kaokulturnog repera grada od velikog znaaja.

Kljune rei: dom kulture, sokolski dom, multikulturalnost, Subotica

20


21/39

Renata Balzamroena je 1986. godine u Subotici. Diplomirala je 2010. godinena master studijama Deparmana za arhitekturu i urbanizam pri Fakultetutehnikih nauka u Novom Sadu. Student je zavrne godine specijalistikihakademskih studija na istom departmanu od decembra 2010. Kaodemonstrator, uestvovala je u radu sa studentima prve godine i to napredmetima ,, Arhitektonske konstrukcije i ,,Uvod u arhitektonski dizajn. Bila

je uesnik i organizator nekoliko izlobi, klasinih i viemedijskih formata.

Tatjana Babi roena je 1970. godine u Novom Sadu. Diplomirala je naArhitektonskom fakultetu u Brogradu, a magistrirala 2010. godine na Fakultetutehnikih nauka u Novom Sadu sa tezom ,,Vile Novog Sada kontekst ikontinuitet u XX i poetkom XXI veka. Zaposlena je na Departmanu za

arhitekturu i urbanizam od osnivanja - 1996. godine. Uestvovala je u radu viepredmeta na svim godinama studija. U periodu od 2008. godine do danas uokviru nastavnog procesa predmeta ,,Uvod u arhitektonski dizajn uvela jenekoliko novih formata od kojih je najznaajniji ,,Radionica izloba u javnomprostoru. Bila je kustos vie izlobi. Koordinator je galerije ,,ura KojiFakulteta tehnikih nauka od 2008. godine i lan Upravnog odbora i Saveta zaizlagaku delatnost i meunarodnu saradnju Drutva arhitekata Novog Sada od2011. godine.

21


22/39

U LO G A D O MA K U LTU R E U O D N O S U N AD R U TV E N E K O N TE K S TE U S R B IJ I /B E O G R A D U : U S TA N O V A K U LTU R E "V U KK A R A D I"

Aleksandar Brki

Dom kulture, kao jedan od kljunih elemenata deetatizacije, decentralizacije iregionalnog pristupa kulturnoj politici u okviru FNRJ, a kasnije i SFRJ, bio jesamo jedan od elemenata strategije planskog razvoja kulture u nekadanjojJugoslaviji koji se moe smatrati progresivnim, a koji je na neki nainkombinovao iskustva razvoja kulture iz SSSR-a i zemalja Zapadne Evrope, presvega Francuske Andrea Malroa. Kako su se drutveni konteksti menjali tokomdecenija, planovi zaboravljali, a upravljanje ustanovama kulture podleglosistemu permanentnog kriznog menadmenta, tako su i Domovi kulture postalisvojevrsno "groblje slonova" nekog davnog sistema za koji vie nismo nisigurni da li je zaista i postojao. Istraujui kroz genealoku analizu istoriju

Doma kulture/Ustanovu kulture "Vuk Karadi" i ukrtajui je sa kontekstimakroz koji je ovaj dom kulture prolazio, ovo istraivanje daje preporuke zasadanjost i budunost jednog doma kulture u Beogradu.

Kljune rei: dom kulture, planski razvoj kulture, genealoka analiza

22


23/39

Aleksandar Brkidiplomirao je na Katedri za pozorinu i radio produkciju naFakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, zavrio master studije izmenadmenta na City Univerzitetu u Londonu i magistrirao na grupi za Scenskidizajn Interdisciplinarnih poslediplomskih studija Univerziteta umetnosti uBeogradu. Doktorant je na programu Menadment umetnosti i medija Fakultetadramskih umetnosti u Beogradu, i angaovan kao predava/istraivadoktorant na UNESCO katedri za Kulturnu politiku i menadment naUniverzitetu umetnosti. Gostujua predavanja, treninge i radionice drao je uVelikoj Britaniji, Francuskoj, paniji, SAD, Makedoniji, Bosni i Hercegovini,ekoj, Kirgistanu, Kipru. lan je Compendium tima za Srbiju (Savet Evrope),lan upravnog odbora ECURES-a (Evropska asocijacija istraivaa iz oblastikulturne politike), potpredsednik S.Cen-a (OISTAT centar Srbija). Uestvovao

na velikom broju akademskih konferencija i simpozijuma; autor vie strunihtekstova iz oblasti menadmenta u kulturi, kulturne politike i studija kulture.Aktivno radi kao producent i menader u umetnosti uglavnom krozmeunarodne partnerske projekte.

23


24/39

K U LTU R N E P O TR E B E I P R O S TO R I ZAK U LTU R U S TU D IJA S LUA JA : B EE J

Dr Tatjana DadiDinuloviDr Romana Bokovi

Dom kulture kao prostorni sistem i kao organizaciona struktura nastao je u

potrazi za preciznim odgovorom na kulturne potrebe razvijene u jednomspecifinom i artikulisanom vremenskom, istorijskom i ideolokom periodu,nastalom nakon II svetskog rata u Jugoslaviji. Ova institucija omoguila jeuspostavljenje odnosa prema ve artikulisanim potrebama za produkcijom ukulturi, ali i razliitim vrstama participacije (aktivne i pasivne). Sa druge strane,svojim programima kao i prostornim kapacitetima bila je usmerena nagenerisanje novih potreba, drugim reima, na ustanovljavanje nove i drugaijekulture ivota. Ipak, gotovo sve ve pomenute komponente produkcijekarakteristine za domove kulture, postojale su i ranije, s tim to je u njihovom

programskom i prostornom smislu vladala potpuna disperzija. Cilj ovogistraivanja je da identifikuje, osvetli i proui mesta i prostore dogaaja iz sferekulture koji su se planski ili spontano odvijali u urbanom prostoru Beeja, a prenastanka organizovanih multifunkcionalnih institucija kulture. Smisao ovogistraivanja nije okrenut ka ispitivanju istorije ve potencijala grada zanastanak, podrku ili inicijaciju razliitih kultrunih sadraja u dananjemvremenu, nakon promene koja se iz sfere ekonomije i politike proirila na svedomene drutva, gde je kultura meu najuoljivijim oblastima. Pitanje novog,izmenjenog ivota postojeih graevina namenjenih kulturnoj produkciji

jednako je vana tema kao i pitanje autentinih prostornih odgovora nakonkretne potrebe za dogaajima i programima koji su karakteristine za svakodrutvo i za svaku epohu, pa i za ovu sadanju.

Kljune rei: kulturne potrebe, produkcija u kulturi, prostor kao odgovor,prostor kao pokreta

24


25/39

Tatjana Dadi-Dinulovi (Beograd, 1963) je teoretiar i umetnik u oblastiscenskog dizajna. Bavi se fenomenologijom scenskih dogaaja, kao i relacijomumetnika, medija i prostora. Magistrirala je teoriju umetnosti i medija i scenskidizajn, a doktorirala scenski dizajn na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Autor

je dve knjige i brojnih priloga u naunim i strunim asopisima, nakonferencijama i strunim skupovima. Autorske radove iz oblasti scenskogdizajna izlagala je u Srbiji, Crnoj Gori, Italiji, ekoj, Bosni i Hercegovini i Kini,meu kojima su Bijenale arhitekture u Veneciji (2004) i Kvadrijenalu u Pragu(2007). Vanredni je profesor na Novoj akademiji umetnosti, docent naAkademiji lepih umetnosti u Beogradu i predavana doktorskim studijama naFakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu.

Romana Bokovi (apljina, 1981) je arhitekta i umetnik u oblasti scenskogdizajna. Diplomirala je na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakultetatehnikih nauka u Novom Sadu, a doktorirala scenski dizajn na Univerzitetuumetnosti u Beogradu. Deluje u oblasti scenskog dizajna, viemedijskeumetnosti, urbane animacije i animacije u kulturi. Umetnike radove izlagala je iprikazivala na nacionalnim i meunarodnim manifestacijama (BELEF, Mikser,INFANT, BINA). Objavila je niz strunih tekstova u razliitim publikacijama.Predavaje na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i Fakultetu tehnikihnauka u Novom Sadu.

25


26/39

P R O G R A MS K A S TR U K TU R A IP R O S TO R N A O R G A N IZA C IJA D O MO V AK U LTU R E U O D N O S U N A P O TR E B ELO K A LN E ZA JE D N IC E

Maja Momirov

Savremene institucije kulture razvijaju se u odnosu na, pre svega, socioloke,ekonomske i kulturoloke faktore rezultujui kompleksnou programskestrukture, to dalje utie na prostornu organizaciju objekata. Potrebesavremenog naina ivota, razvoj potroakog, multikulturalnog i takozvanoginformacionog drutva dovele su do neophodnog redefinisanja uloge kulturnihinstitucija koje danas pored osnovnih funkcija postaju mesta koja zadovoljavajurazliite potrebe savremenog korisnika. Domovi kulture su specifina kategorijainstitucija kulture iz razloga to ne sadre jednu primarnu funkcija, ve itavspektar kulturnih ponuda koje zadovoljavaju specifine potrebe lokalnezajednice. Analizirajui domove kulture i kulturne centre u Republici Srbiji

moemo uoiti da se programska struktura kvantitativno, odnosno po brojuzastupljenih programa ne razlikuje znaajno na primerima domova kulture uveim gradovima i manjim sredinama. Bitne razlike se uoavaju tek detaljnijimposmatranjem prostorne organizacije ovih objekata. Visok nivo konkurencijekulturne produkcije u velikim gradovima uslovljava svaku kulturnu instituciju daosmisli specifian dogaaj, prostor ili iskustvo kojim e se izdvojiti u irokojponudi. Sa druge strane, u manjim sredinama nedostatak kulturne produkcijerezultirao je time da domovi kulture moraju da odgovore na sve kulturnepotrebe stanovnitva u okviru jednog arhitektonskog prostora. Rad se bavi

uporednom analizom programske strukture i prostorne organizacije domovakulture u odnosu na potrebe lokalne zajednice, koristei relevantne primere.Kreativni pristupi reavanju problema, od osmiljavanja specifinih vidovarealizacije programa, do korienja prostora sa preklapanjem funkcija, znaajnisu za rad i budue pravce razvoja ovih institucija.

Kljune rei: kulturni centri, programska struktura, prostorna organizacija,kulturna produkcija

26


27/39

Maja Momirov roena 1985. godine u Novom Sadu. Osnovne i diplomskeakademske-master studije zavrila na Departmanu za Arhitekturu i urbanizam,Fakulteta tehnikih nauka, Univerziteta u Novom Sadu 2010. godine.Doktorske akademske studije iz oblasti Arhitekture i urbanizma upisala je 2011.godine na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu. Zaposlena kao istraivapripravnik na projektu Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj RepublikeSrbije Tehniko-tehnoloko stanje i potencijal objekata Domova kulture uRepublici Srbiji. Autor i koautor je naunih radova i konkursnih projekataprezentovanih na domaim i meunarodnim skupovima.

27


28/39

K U LTU R N I C E N TA R N O V O G S A D A IS TU D E N TS K I K U LTU R N I C E N TA R -S TA N JE I P O TE N C IJA L I P R O S TO R A ZAK U LTU R U N O V O G S A D A

Miljana ZekoviVinja ugi

Cilj ovog rada je da istrai, analizira i vrednuje postojee prostore namenjenekulturi u Novom Sadu, a zatim da uspostavi jasan odnos ka umetnikojprodukciji dve institucije kulture - Kulturnog centra Novog Sada i Studentskogkulturnog centra Novog Sada, njihovom trenutnom stanju i razvojnimprostornim i programskim potencijalima. U radu e biti analizirana arhitekturasvih prostora kojima raspolau ove institucije, bie ukazano na oblike njihoveupotrebe koji su trenutno aktuelni, ali e takoe biti ukazano na promenefunkcija prostora pri realizaciji nesvakidanjih projekata u njima (primeriadaptacije i revitalizacije zaputenog prostora KCNS-a za potrebe

meunarodnog pozorinog festivala i izlobe studentskih radova u industrijskojhali SKCNS-a). Kroz rad e se posebno istai doprinos miljenja studenataarhitekture o datim prostorima, ostvaren kroz individualne diplomske radove.

Kljune rei: Kulturni centar Novog Sada; Studentski kulturni centra NovogSada; arhitektura; pozorite; izloba.

28


29/39

Miljana Zekovi je zavrila osnovne studije na Departmanu za arhitekturu iurbanizam Fakulteta tehnikih nauka Univerziteta u Novom Sadu (1998-2004).Student je doktorskih studija na istom fakultetu. Tokom studiranja stipendista jemnogih republikih i stranih fondacija. Od kolske 2001/2002. godine uestvujeu nastavi, a od 2007. godine je i zaposlena na Departmanu za arhitekturu iurbanizam. Tokom godina uestvovala je u nastavi na predmetima iz oblastiarhitektonskog projektovanja, na treoj, etvrtoj i petoj godini studiranja. Njenaosnovna interesovanja su arhitektonsko projektovanje, efemerna arhitektura igranini prostori arhitektonske prakse. Autor je i koautor veeg broja naunihradova, objavljenih u zemlji i inostranstvu. Uesnik je mnogih naunihkonferencija. Takoe, organizator je i rukovodilac studentskih radionica uokviru predmeta na kojima je angaovana.

Vinja ugi je student tree godine doktorskih studija na studijskomprogramu Arhitektura i urbanizam, Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu.Zavrila je integrisane osnovne i master studije na Departmanu za arhitekturu iurbanizam Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu u oktobru 2010. godine.Od 2008. godine aktivno uestvuje u nastavi kao demonstrator na predmetimaArhitektonsko projektovanje 1, Arhitektonsko projektovanje 2 i od 2010. godinena novoosnovanom kursu Efemerna arhitektura. Na istom Departmanu radikao saradnik u nastavi od maja 2011. godine. Aktivno uestvuje, kao autor ili

mentor, u brojnim grupnim izlobama i radionicama koje se bave temamaprostora i dogaaja, prostora i tela i efemernom arhitekturom. Koautor jenekoliko nagraenih projekata iz oblasti arhitektonskog projektovanja i videa.

29


30/39

N E S V A K ID A N JE I N E O B IN E P O JA V AU D O MO V IMA K U LTU R E

Dragana PilipoviKarl Mikei

Istraujui Domove kulture i Kulturne centre kroz projekat Tehniko tehnolokostanje i potencijali arhitektonskih objekata Domova kulture na teritoriji Srbije

uoene su mnoge neobine pojave koje se odnose na sadraje koji nisu tipiniza analiziranu tipoloku grupu. Fenomeni koji se odnose na programskustrukturu su uestaliji u ruralnim sredinama u odnosu urbane i dovodi u pitanjeizraenu razliku izmeu ove dve sredine.ta zapravo predstavlja kulturno za ruralnu sredinu?Kako se to manifestuje kroz objekte domova kulture?Na osnovu primera bie ispitan pojam i znaaj kulture u ruralnom kontestu.Zatim sledi analiza ruralne kulture - u kojoj meri je ona odredila bie u datomkontekstu i na taj nain ga preslikala na Dom kulture.

Cilj rada je da ukae na injenicu da je kontekst promenio funkciju Domakulture kao kulturno-umetniku instituciju u dom namenjen raznim privatnimdogaajima. Kao i da se desilo nazadovanje ovakve vrste institucija odprvobitne ideologije stvaranja doma kao neto to je imalo ulogu da zadovoljikulturno i umetniku delatnost.

Kljune rei: ruralna kultura, ruralni kontekst, domovi kulture, funkcija domakulture

30


31/39

Dragana Pilipovije diplomirani arhitekta-master, zaposlena kao istraivanaFakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu. Kao stipendista bila je angaovanana nauno-istraivakom projektu Tehniko-tehnoloko stanje i potencijaliarhitektonskih objekta za scenske dogaaje u Republici Srbiji , a od 2011. naprojektu Tehniko-tehnoloko stanje i potencijali arhitektonskih objektaDomova kulture u Republici Srbiji, Ministarstva prosvete i nauke. Kao saradnikaktivno radi u nastavi na predmetima Arhitektonsko projektovanje I i II od2006.godine. Bila je zaposlena kao projektant saradnik u arhitektonskombirou IM architect & associates. lan je projektnog tima u izradi glavnogarhitektonskog projekta Nuno-tehnoloki park Univerziteta u Novom Sadu.

Karl Mikei je diplomiro n Univerzitetu u Novom Sadu, na Fakultetu

tehnikih nauka 2005. godine. Diplomski rad brani na predmetu Arhitektonskoprojektovanje kod Prof. dr Radivoja Dinulovia sa projektom "Jedan savez i

jedan hostel". Projekat je nagraen prvim mestom na konkursu diplomskihradova izvedenih u CAD softveru (oktobar 2005). Rdio je u nekolikoprojektantsko/izvoakih firmi u Novom Sadu (2004-2011), gde se usavrava iupoznaje sa konkretnim radom u praksi. Od 2008. godine poseduje licenceodgovornog projektanata i izvoaa u oblasti arhitekture. Trenutno pohaadoktorske studije na Fakultetu tehnikih nauka, Departman za arhitekturu iurbanizam (II godina), gde je zaposlen kao asistent na predmetima

Arhitektonsko projektovanje 1/2 i Arhitektonsko projektovanje kompleksnihprograma. Takoe je angaovan na fazama izrade dopuna i izmena naprojektu Narodnog pozorita u Subotici. ln je Inenjerske komore Srbije(IKS) i Drutva rhitektNovog Sada (DaNS).

31


32/39

MO D E LI K O MU N IK A C IJE IZMEU K UAK U LTU R E I P U B L IK E

Aleksandra PeteracDaniela Dimitrovska

Zadatak arhitekture javnih objekata ija je primarna delatnost kultura, jeste dauspostavi vizuelnu komunikaciju sa svojom publikom i to van konvecionalnog

prostora dogaaja. Imajui u vidu ovu injenicu, arhitektura kue, posredstvommultimedija, tei ka prikazivanju sadraja koji se odigrava unutar nje.Konkretno je reo procesu promovisanja delatnosti kue, koji modifikuje tipinuarhitektonsko-urbanistiku sliku objekta. Trijada koja ini ovaj komunikativnimehanizam jeste : POLJILAC-POSREDNIK-PRIMALAC, drugim reimaKUE KULTURE - PROSTORNA ARTIKULACIJA MULTIMEDIJALNIMSREDSTVIMA OVEK/GLEDALAC. Ovakva komunikacija u sutini jesteznaajni dijalog koji se zavrava sa razliitim modelima vizuelnih informacija uvidu (1)poruke i/ili (2)doivljaja. Situacija diktira metode i vrstu multimedijalnog

sredstva koje se koristi pri realizaciji poruke/doivljaja.Kroz analizu konkretnih dogaaja institucija na primerima Domova kulture iKulturnih centara u Srbiji, u ovom radu istraivae se postupak promovisanjaprograma kue publici. Osnovni cilj istraivanja rada jeste graenje svesti opotencijalu percepcije kue kulture kao narativno-scenskog repera, zbogdeficita modela javnog oglaavanja kue.

Kljune rei: vizuelna informacija, poruka, doivljaj, multimedijalna sredstva,prikazivanje

32


33/39

Aleksandra Peterac je diplomirani arhitekta-master, trenutno studentdoktorskih studija na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu. Zavrilaosnovne studije na Odseku za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehnikihnauka Univerziteta u Novom Sadu 2010.godine. Kao saradnik u nauciangaovana je u nastavi na predmetima Arhitektonsko projektovanje 1 i 2 naosnovnim studijama, kao i na predmetu Arhitektonsko projektovanjekompleksnih programa na master studijama. Trenutno je zaposlena kaoistraiva na Fakultetu tehnikih nauka, na projektu Tehniko-tehnolokostanje i potencijali objekata Domova kulture u Republici Srbiji, podranog odMinistarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja Republike Srbije.Koautor jenekoliko nagraenih projekata iz oblasti arhitektonskog projektovanja. ln jeDrutva rhitektNovog sada (DaNS).

Daniela Dimitrovska, roena 1986.godine u Bitolju, diplomirala je nUniverzitetu u Novom Sadu, na Fakultetu tehnikih nauka 2011. godine.Diplomski rad brani na predmetu Kreativno i teorijsko istraivanje u arhitekturi iurbanizmu, kod Prof. dr Radivoja Dinulovia sa projektom "Film o mom ivotu ulanoj kutiji". Saraivala je sa pozorinim rediteljem Sofijom Ristevskom, kaoscenograf na pozorinoj predstavi eni bez ma i nito povekje, Nacionalniteatar Bitolj. Predstava je nagraena na Exponto-u. Osim pozorine predstaveautor je nekoliko kratkih igranih filmova, i jednog dokumentarca. Trenutno

poha

a doktorske studije na Fakultetu tehnikih nauka, Departman zaarhitekturu i urbanizam (II godina), gde je zaposlena kao asistent na Katedri za

umetnost primenjenu na arhitekturu, tehniku i dizajn.

33


34/39

ZN AA J U R B A N IS T IK IH U S LO V A ZAFU N K C IO N IS A N JE D O MO V A K U LTU R E UR E P U B LIC I S R B IJ I

Dr Ljiljana VukajlovAleksandra BandiDijana Apostolovi

Zastupljenost i razvoj kulture u svim naseljima su uslovljeni mnogobrojnimfaktorima, od kojih se posebno izdvaja postojanje inicijative za organizacijomkulturnih manifestacija i interesovanje stanovnika za takva deavanja.Meutim, postojanje adekvatnih prostora, povrina i objekata za odravanjekulturnih dogaaja su osnovni preduslov da bi se odreene manifestacijemogle uopte i realizovati. Osim toga, za kvalitet funkcionisanja takvih objekatasu veoma znaajne i njihove urbanistike karakteristike.Ovim radom su istraeni urbanistiki uslovi Domova kulture u manjim naseljimaRepublike Srbije. Proverene su prednosti i nedostaci lokacija ovih objekata u

irem i uem okruenju, sagledan je uticaj neposredne okoline, analizirana jedostupnost do njih, kvalitet prilaza, mogunost okupljanja ljudi, ulaza ikorienja pretprostora i unutranjosti objekata. Provereni su i ekoloki uslovikoji su posledica prirodnih karakteristika i izgraenosti okruenja. Posebnapanja je posveena arhitektonskom oblikovanju, jer su ovi objekti elementiidentiteta svojih naselja, a sagledana je i mogunost okupljanja ljudi napovrinama ispred njih.Istraivanje urbanistikih karakteristika Domova kulture je sprovedeno naosnovu prethodno utvrenog modela istraivanja i postignutih rezultata rada na

nastavnom predmetu Urbana/ruralna analiza i morfologija na Departmanu zaarhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehnikih nauka u Novom Sadu. Nakonsprovedenih analiza i valorizacija pojedinanih objekata, pristupilo se iuporednoj analizi i valorizaciji kroz zadate kriterijume. Na osnovu pojedinanihrezultata istaknute su specifinosti urbanistikih uslova za svaki reprezentativniDom kulture, dok se na osnovu ukupnih rezultata dolo do opte slike ouslovljenosti naina i kvaliteta funkcionisanja urbanistikim karakteristikamaovih objekata.Dok u veim naseljima postoji i vei broj specifinih objekata kulture (pozorite,bioskop, muzej, galerija) u manjim naseljima se u okviru samo jednog objekta,

34


35/39

Doma kulture, organizuju razliite manifestacije i aktivnosti (kulturne,obrazovne, sportske, ugostiteljske zabavne i dr.). Ovi objekti se najeenalaze u centralnim podrujima naselja, lako su dostupni i uglavnompredstavljaju najvanije, ponekad i jedino mesto okupljanja ljudi u naselju.Postojanje ovakvih socijalno-kulturnih ia u naseljima izuzetno je vano, ali jeod znaaja i ulaganje u njihovo oivljavanje, rekonstrukciju, opremanje iorganizaciju, kao i preureenje neposrednog okruenja.

Kljune rei: urbanistiki uslovi, Domovi kulture, Republika Srbija

Ljiljana VukajlovRoena je 1961. godine u Novom Sadu. Diplomirala je 1987. godine naArhitektonskom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirala 1998. Doktorirala je2010. godine na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehnikihnauka u Novom Sadu. Angaovana je kao docent na Departmanu zaarhitekturu i urbanizam. Objavila je vei broj naunih i strunih radova. Bavi seteorijom urbanizma, a osnovne oblasti interesovanja su joj: urbanizam,saobraaj, urbana morfologija i analiza, bioklimatska arhitektura, pristupanosti dizajn za sve.

Aleksandra BandiRoena je 1982. godine u Novom Sadu. Diplomirala je 2007. godine naDepartmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehnikih Nauka u NovomSadu, a potom nastavila obrazovanje na doktorskim studijama. Od 2011.godine je saradnik u nastavi na Departmanu za arhitekturu i urbanizam. Autor

je i koautor velikog broja arhitektonskih projekata i naunih radova. Bavi searhitektonskim projektovanjem, arhitektonskom analizom i teorijom urbanihprostora.

Dijana ApostoloviRoena je 1986. godine u Bakoj Topoli. Diplomirala je 2011. godine naDepartmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehnikih nauka u NovomSadu, gde je upisala i specijalistike akademske studije. Od 2012. godine jeangaovana kao saradnik u nastavi na Departmanu za arhitekturu i urbanizam.Autor je nekoliko naunih radova. Bavi se teorijom urbanih prostora iuniverzalnim dizajnom.

35


36/39

U R B A N I I P R O G R A MS K I K O N TE K S TK U LTU R N IH C E N TA R A U V O JV O D IN I

Dr Darko RebaAleksandra Bandi

Cilj rada je da analizira i valorizuje poziciju kulturnih centara u Vojvodini saaspekta njihove urbane situacije. Istraie se kontakti i relacije kulturnih

centara sa ostalim objektima kulture u neposrednom okruenju, kao i saotvorenim prostorima sa kojima su u kontaktu. Posebno e se uoiti i naglasitiodnosi sa bitnim urbanim elementima koji doprinose organizaciji i atraktivnostikulturnih i urbanih programa. U radu e se uspostaviti kriterijumi za analizuurbane pozicije kulturnih centara u Vojvodini u odnosu na svoje neposrednomikro i makro okruenje, to e omoguiti formiranje tipologije i adekvatnuvalorizaciju trenutne situacije. Nakon formiranja tipologije i kritike valorizacijepredloie se strategije i koncepcije za poboljanje urbanih i programskihkvaliteta kulturnih centara u Vojvodini.

Kljune rei: Kulturni centar, Vojvodina, urbani kontekst, arhitektonski izraz

36


37/39

Dr Darko Reba je roen 1968. godine u Novom Sadu. Diplomirao naArhitektonskom fakultetu u Beogradu 1995. godine. Magistrirao 2001. idoktorirao 2005. godine na Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu. Od 2005.godine predaje predmete koji se bave Urbanistikim projektovanjem naosnovnim, master i doktorskim studijama Departmana za arhitekturu iurbanizam. Od 2007. godine je direktor Depatmana za arhitekturu i urbanizam.Od diplomiranja 1995. godine radi u preduzeu ''Gardi'', u kom rukovodiizradom projektne dokumentacije i gradnjom objekata brojnih tipologijasportskih, obrazovnih, turistikih, stambenih i poslovnih. Objavio knjigu Ulica -element strukture i identiteta, u izdanju Orion Arta iz Beograda.

Aleksandra Bandi je roena 1982. godine u Novom Sadu. Diplomirala je

2007. godine na Departmanu za arhitekturu i urbanizam, Fakulteta tehnikihNauka u Novom Sadu, a potom nastavila obrazovanje na doktorskimstudijama. Od 2011. godine je saradnik u nastavi na Departmanu za arhitekturui urbanizam. Autor je i koautor velikog broja arhitektonskih projekata i naunihradova. Bavi se arhitektonskim projektovanjem, arhitektonskom analizom iteorijom urbanih prostora.

37


38/39

G R A D , K U LTU R A I A R H ITE K TU R A :S TU D IJA S U B O TIC E

Orolja Alaan

Na prelazu iz XX u XXI vek razvoj kulturnog ivota u Subotici je znatnoogranien. Glavni problemi koji su izazvali ovu situaciju su prostornogkaraktera, a podrazumevaju neadekvatne prostore ili nedostatak prostora za

delovanje razliitih kulturnih programa i manifestacija. Jedina grana kulturnogivota koja je pokazivala pozitivnu razvojnu tendenciju od poetka devedesetihgodina su festivali. Razlozi lee u specifinostima ovih manifestacija jer one,suprotno od kulturnih institucija, nisu striktno vezane samo za jedan odreenobjekat, ve lokacije za odravanje festivala mogu da budu promenjenezavisno od potreba. Iz godine u godinu, festivali proiruju svoje programe izahtevaju vie prostora. Shodno tome, danas se i festivali suoavaju saprostornim problemima jer se veina njihovih programa odrava u objektimakulturnih namena. U radu su analizirani uslovi za nastanak aktuelnog stanja

kulturnog ivota u Subotici, istraivanjem razvoja grada, kulture i njegovearhitekture kroz razliite vremenske periode. Kao kljuni deo istraivanja,analizirani su meusobni uticaji ove tri komponente. Rad posebno prouavatransformacije objekata koji su namenjeni ili su bili namenjeni kulturi.Razumevanje odnosa grad-kultura-arhitektura tokom istorije znatno olakavareenje savremenih arhitektonskih problema koji su nastali u Subotici.

Kljune rei: Subotica; XXI vek; kulturni ivot; kulturne institucije; festivali;objekti kulture

38


39/39

Orolja Alaan je roena 16.02.1987. godine u Subotici, gde je zavrila isrednju graevinsku kolu, smer visokogradnja. Studije je upisala 2006. godinena Fakultetu tehnikih nauka u Novom Sadu, odsek za arhitekturu i urbanizam.Beelor rad odbranila je u martu 2011. godine. Student je master studija,usmerenje Projektovanje u arhitekturi i urbanizmu. Trenutno radi na izradimaster rada na temu Arhitektonsko-urbanistika studija Festivalskog centra uSubotici.

Documents

Arhitektura Objekata Domova Kulture u Republici Srbiji Strucni Skup 2012