· ..................... g .... A .... ~ .... ~ .... ~ .... ~ .... J. .................................................................................................................................................... . ...................... х.~ ..... П' .. Р. ... ~ .. ц ..... !? .. Р. .. Q.Ј. ................................................................................................................................................................ ..

др Бранислав ивковић ..................................................................................... ?/ Димитр~е Перишић ........................................................................................ $

...................... П' .. Р. .. Q .. g .. т. .. Q .. ;R. .. в. .. Q ..... П' .. П'.А.!:! .. и. .. ;R..А.!:!?:.~ ............................................................................................ .. Просторни план Републике Србије Димитр~е Перишић ................................................................. ....................... .?

...................... !:! .. А.У..~ .. !! .. А .... и. .. g .. т. .. Р. .. А.~.и. .. ~.:А-.. !:!?:.А .................................................................................................. . Еколошки аспекти квалитета живљења у урбаној средини Нада Милашин ....................................................................................... ......... б Еколошки мониторинг у условима тржишног привређивања Милутин Љешевић ....................................................................................... .?.!! Савремени теор~ски ставови и технички прогрес . . високо технолошки раЗВИЈене ИНДУСТРlUе

Славка Зековић ....................................................... ...................................... .?о!! Models of low-rise urban housing-Nedeljko Borovnica ................................................... ...................................... ,!!$

...................... 9..А.Q .. 9 .. т. .. А.~ .. ш .. т. .. и ... !! .. А ................................................................................................................................................ .. Увод У научну естетику архитектуре Милутин Борисављевић ................................................................................ 4/

...................... в. .. А.!:' .. ;R. .. А.,ц .. ~ ............................................................................................................................................................................................ .. »Цвећара«

Милен~а и Дарко Марушић и Жељко гашпаровић ..................................................................................... 4$

...................... А.;R..:~.и. .. т. .. ~ .. К .. т. .. х.Р. .. :А-............................................................................................................................................................ . Пројекти и реализације ................................................................................. $/

...................... y. . .R .. Q.:A-.. в. .. ц .. ~ .. :А-.. М ......................................................................................................................................................................... .. Обнова градова Србије и регулациони план Борислав Orојков ........................................................................................... . 0'$ Обнова Вуковара Игор Марић ...................................... ................................................... ......... ... .?/ Београд - град на бреговима

Љубдраг Шимић ........... ................................................................................. .?о!!

...................... и. .. g .. т. .. Q .. Р. .. и. .. Q .. !:' .. ;R..А.~ .. и ... Ј..А ..................................................................................................................................... . Art deco and national tendencies in serbian architecture Zoran Manevic ............................................................................................... .. сР$ Архитекта Богдан Orојков Д~aHa Марић .................................................. ....... ....................................... . сРо!!

ХРОНИКА ........................................................................................................................................................................................................................................................................

Научно истраживачки програми, научни скупови, књиге, изложбе ................. ... ...... .. ................. ... ................. .-.97

.......... " .......... ! .. N: ...... M .. §. .. M .. Q .. .E. .. ! .. A .. M ........................................................................................................................................................... .. Јованка Јефтановић ......................................... ... .. ... .. ................................. . /tJ..f?

СЖ подеоним: =раницама кори:шhени: су ~ Михајла Миrpoвиhа са изло;жбе »Градови«

3

з ГI Ј

лУ валитетан, редован и поуздан стручни часопис је битан елемент

одржавања нивоа и напредовања сваке струке у савременим условима.

Без таквог часописа струка је лишена важних текуhих информација па

којима се заснива напредак, али је лишеilа и заједничких репера и критеријума BpeДHoBalЬa

људи и дела у актуелној пракси-што, свакако резултује стагнацијом и назадовањем.

Стање у самој стручној периодици је отуда вая<.ан показатељ стања у свакој струци, а тренутно,

струч.ног часописа из области архитектуре и урбанизма у нас уопште више нема.

Часопис ""Архитектура и Урбанизам"" је часно и вредно вршио овај задатак до краја седамдс-

сетих година:, после чега је интерес др}каве за његово одр}каван,е престао, а појединци и

ослабљен а пројектантска привреда нису могли да обезбеде његову редовну егзистенцију.

Читава осма деценија била је облежена покушајима све нових и нових редакција да часопис

покрену и одрж.е, али је природан домашај оваквог напора био један, највише два броја и

потом пауза до новог покушаја, нове групе ентузијаста, у све те}ким и те}ким условима.

Сада смо сведоци успешне иницијативе ""Института за архитектуру и Урбанизам Србије"' да

обнови излажеI-ье часописа ""Архитектура и Урбанизам"", а то је акција од великог значаја за

архитектонску и урба:нИСТИЧI<У струку у нас.

Међутим, заједнички циљ института, стручних удруж.ења, пројектантских урбанистичких орга-

низација као и др)кавних и локалних органа требало би да буде обнављање и одр}кавање

посебног стручног часописа ""Архитектура и Урбанизам"" са професионалним механизмом пуб-

ликовања и репроДуковања, који ће радити по стандардно високим критеријумима, ослобођен

од кључног повлађивања тренутном спонзору, Домаhину или свима који би својим прилогом

помогли излажењу броја.

Надамо се да ће ова иницијатива ИАУС-а дати часопису залет и време да се и други заин-

тересовани и задужени саберу и организују на прави начин и да редовно, трајно и професион-

ално излаж:еI-ье часописа ""Архитектура и Урбанизам"" постане нормална ствар, да број нс буде

први него стопрви, а да једино садр}кај и квалитет објављеног остану предмет пажње, И1uчен.и -

вања и неопходних расправа стручне јавности.

4

~нистар за урбанизам, стамбено комуналне делатностз: и

грађевинарство

Проф. др Бранислав Ивковиh

асопис АРХИТЕКТУРА УРБАНИЗАМ, који се појављивао најпре редовно, а

потом повремено, у периоду од 1960. до 1987. године, одиграо је значајну

улогу у размени искустава и едукацији, као једини часопис у облчасти

архитектуре и урбанизма у источном делу некадашње Југославије. У исто време, у Институту за

архитектуру и урбанизам Србије покренуто је издавање часописа САОПШТЕЊА у чија је доса-

дашња двадесет и три броја објављено више од четири стотине научних радова, стручних радо-

ва и приказа.

Идеја Института за архитектуру и урбанизам Србије заснива се на покушају спајања ова два

значајна досадашња достигнуhа, на покретању новог часописа који би у основи заДРЈКао

особине научног гласила, не занемарујуhи потребе струке за публиковањем прилога стручног и

ревијалног карактера. Сматрамо да је потеребно подстаhи научну расправу о могуhим правци-

ма очекиваних значајних промена у политичко-друштвеном, власничком и другим системима,

а истовремено омогуhити посленицима архитектуре, урбанизма и просторног планирања

изношење ставова и мишљења о унапређењу теорије и праксе ових дисциплина.

У том смислу настојаћемо да у часопису афирмишемо теоријске, методске и практичне

прилоге који воде овом циљу.

Не прејудицирајуhи рубрике и садРЈКај часописа сматрамо да основна тематска подручја треба

да обухвате: просторно и урбанистичко планирање, пројектовање, еколошке аспекте планирања

и пројектовања, становање, социјалну проблематику планирања и пројектовања, земљиште и

земљишну политику, специфична гранска питања планирања и пројектовања (туризам, воде,

саобраhај и ся), градитељску баштину и питања њене заштите.

Настојаћемо да часопис буде отворен за различите погледе, да буде критичан у односу на

садашњу теорију и праксу, да ПрУЈКа шансу за иновације и промене. Поред тога, у ситуацији У

којој се налазимо, врло су слабе, а у неким доменима скоро никакве везе са светским

Достигнуhима у овим областима. Из тих разлога један од циљева издавања часописа је да,

колико је то могуће, презентује и та искуства.

Посебна је ЈКеља издавача часописа да своје странице отвори млађим научним радницима,

ИСТРаЈКивачима и пројектантима, имајуhи у виду да су овог момента изузетно мале могуhности

пуб.JIиковања њихових радова и погледа на струку.

G7/ ~оф. др Димитрије Перишиh председник научног већа ИАУС

5

ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЉЕ

t:\(

Dhe Spatial Plan оЈ the Rвpublic Seтbia is based оп seveт-~ а! main mатЪ: obtainment оЈ а greateт integration

~ П degree оЈ the space оЈ Seтbia, morе rational use оЈ space and

§ р о с т орн И П Л а н particular resource~, and, in this sense, usе.оЈ reserv~s in ? space, аnd as partxcular purpose, preservatlOn аnd xmprove-" ment оЈ living environment quality.

Ј ПеП -у б л и ке Ср б Ј8 е Qy,ickeт social and economical development and population ~ r ~ И concentration ате manifested in relatively small zones, so ~ that the Plan is giving the suppoтt Јот the development and ! settling оЈ morе zones relatively to the nош expressed ееnden-с.5 cies, paтticularly zones having important resources, but in

~ Генералне поставке agglomeтation оЈесonоmу and population did not play аn adequate тоге. ~ Јп' the aim to make morе rational the network оЈ public аnd otheт seтvices

i ДИМИТрИЈ' е ПерЮIIић * relatively to the ratheт роот economical basis, theтe ате proposed solutions if Јor its concentration аnd in the saтe tiтe solutions оЈ dispeтsion оЈ the есonоmу (small ~ Jactones, wheтeveт it is possible in consideтation оЈ technical-economical аnd ecological е-

r::: criteria). This rationalization could Ье realized ьу divison оЈ Seтbia into 37 subregional depaтtments (in peтspective eveтage size about .~ 300.000 inhabitants). The divison in six macroregional wholes is de.fined, with six macroregional centres. The stimulation оЈ Seтbia ~ deтetropolization is solved ьу the support оЈ the development оЈ Novi Sad and Nii аnd а greateт numbет оЈ small toums. There ате ~ given paтticular planed solutions Јor the JoUowing domains: Јот the use оЈ agricultural аnd settling ground, wateт, wateтeconomy, o=t * mineтal and eneтgetical resources, woods, tourist trade, urbanization process, centres and settlements, inJrastructural systems, protec-tion оЈ living environment аnd immovable cultural goods. Јп а particular paтt theтe ате elaborated in details problems оЈ plan implementation, id est ways solutions application Јгоm thic Plan Јгоm the geneтallevel (through standards аnd criteria) in different kinds оЈ plans on regional аnd locallevel.

Активности организације и просторног уређења

као и привредни и социјални развој Србије дуже

време су се одвијали дезинтегрисано преко три

целине, од којих је централни део имао мању аутоном­

ност у односу на северну и јужну покрајину. Ово је има­

ло за последицу дезинтегрисаност планских решења ор­

ганизације и коришћења простора, не само због

доношења просторних планова ОДВОЈено за поменуте три

целине, већ и у реализацији сложених пројеката

(пример: водопривредна инфраструктура, саобраћајна

мрежа, експлоатација лигнита на Косову и Метохији и

др). Ово важи и за леву и десну обалну зону Саве и

Дунава, чији је развој планиран независно, а у извесном

смислу и аутархично.

Ово намеће као једно од основних страгтегијских опред­

ељења у ППРС да се решењима у Плану постигне ВЕЋИ

СТЕЈ!ЕН УКУПНЕ ИНТЕГРИСАНОСТИ простора СР­

БИЈЕ. Под интеграцијом простора не мисли се само на

интеграцију преко инфраструктурне мреже, што је код

нас уобичајено, већ на стварање услова преко одговара­

јуће организације простора, за већи степен интеграције

и ефикасности у производљи, јавним службама и

заштити животне средине (на пример, јединствена

мрежа универзитета, са специ јализаци јама, што би до­

принело ефикасности, за разлику од данашње ситуације

где се и даље, на више факултета у Србији школују

кадрови који се више година не запошљавају, технички­

технолошки усклађени пројекти и системи заштите вода

и ваздуха, што би водило већо ј ефикасности и еконо­

мичности, итд).

у ППРС утврђене су регионалне диспропорције и неу­

равнотеженост у развоју. Ово се очитује у размештају

становништва и демографским тенденцијама у односу

на природне потенцијале, развијеност привреде, соци­

јалних капацитета и инфраструктурне мреже. Овим дис­

пропорцијама знатно доприноси диспропорција између

материјалне производње, с једне стране, и система

јавних делатности, с друге стране. Основу материјалне

производње чинили су дуго времена велики производни

комплекси, који су се у програмском и производном

смислу показали недовољно ефикасним. У међувремену

развијен је изузетно гломазан и дисперзован систем

јавних служби, укључујући и управљачки, који се

такође показао неефикасним и недобротворним (у

здравству, школству, управи и сл). Овакав систем тзв.

"надградње" апсолутно надилази материјалну

производњу, она га Једноставно не може издржати.

Разумљиво да је решавање ових проблема у много чему

ван домашаја Просторног плана, али неким решењима

организације простора, стварања услова за размештај

појединих активности и функција, могуће је утицати и

на ове односе. Из тих разлога не само у ППРС, већ и у

свим просторним И урбанистичким плановима важило

би начело ДИСПЕРЗИЈЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ПРО­

ИЗВОДЊЕ УЗ СТРИКТНО ПОШТОВАЊЕ ТЕХНО­

ЕКОНОМСКИХ И ЕНВАЈАРМЕНТАЛНИХ КРИТЕРИ­

ЈУМА, који су утврђени и усвојени на националном

нивоу. Насупрот томе, организација простора са

становишта активности и функција јавних служби по­

лазила би од начела КОНЦЕН1РАЦИЈА И СМАЊЕЊА

ДИСПЕРЗОВАНЕ И СКУПЕ МРЕЖЕ. То се не би могло

подједнако односити на све нивое ове мреже. Такође то

подразумева и одговарајуће подршке у другим сферама

(у првом реду у саобраћајној инфраструктури).

Просторни план Републике Србије, као развојни Доку-. .

мент дуже временске ОрИЈентаЦИЈе до ~OlO. године, за-

хтева да се у њему посебна пажња посвети регионалним

и међурегионалним аспектима развоја. Полазни прист­

уп Просторном плану Републике Србије је развојно-ин­

тегрални а не адаптабилни у значењу прилагођавања

просторне организације ономе што се у пракси развоја

буде дешавало. Ово указује на значај регионалних ас­

пеката Плана и нужност да се у њему координирано и

синхронизовано усклађују адекватним политика-

ма и мерама, економски, социјални и фИЗИ"-lки

раЗВОЈНИ процеси сукцесивним разрешавањем 7

присугних проблема и конфликата. Приступ планирању

је проблемски, с тим што се конкретни проблеми морају

решавати ситуационо а не поступком стварања идеалне

и замишљене слике коришћења, организовања и уређења

простора на крају временског хоризонта.

Процесно просторно планирање подразумева добро ос­

мишљену стратегију регионалног развоја, односно реал­

но-оствариву политику регионалног развоја као услова

да просторни план буде развојни, а не адаптабилни. На

жалост, таква концепција и политика не постоје, због

текућих сложених проблема и околности, односно

опште друштвено-економске кризе чи је разрешење ни је

могуЬе са гледати и предвидети у догледно време.

Такве околности и негативне реперкусије условиће

спорији процес структурне трансформације привреде и

друштва, укључујући и институционалне промене, пр­

венствено у сфери власничких односа као предуслова за

прелаз на тржишту економију која захтева слободно

кретање капитала, радне снаге, те роба и услуга. Под

таквим условима и тешкоћама, Просторни план, колико

је то могуће, инаугурише и уграђује рсгионаm-Iе аспекте

и димензије. Просторни план Републике Србије, у са­

дашњим условима и околностима, може бити једини ре­

ални РАЗВОЈНИ ДОКУМЕНТ трајније вредности и ори­

јентације. Садржински овај План јасније дефинише

стратегију, циљеве и политику регионалног развоја.

Поред тога, Просторни план Србије мора уважавати

окружење са свим елементима и проблемима и трасир­

ати пугеве и начине отварања и интегрисања Србије са

суседним државама, укључујући и оне које имају

привремени недефинисан међународни положај и статус

који се мора ускоро разрешити.

Регионална концепција развоја Србије успоставља се

као императив и ради ефикаснијег решавања базичних

проблема развоја земље. Овде ћемо поменуги демограф­

ску политику која се може артикулисати и оперативно

спроводити само у контексту политике регионалног

развоја, као и текуће (и наслеђене) проблеме у вези ми­

грационих токова. Према садашњем стаљу ствари, није

могуће доhи до поузданих процена о миграционим

токовима у последњих неколико година, а још мање до

процена о механичком приливу становиштва - шта су привремене категорије а шта константе. У таквим окол­

ностима, нужно је успоставити критеријуме и политике

усме:)авања регионалног развоја, како би се проблеми на

нивоу глобалног друштва могли оперативно

разрешавати и усмеравати у развојне процесе на регион­

алном и локалним нивоима. Надаље, очити захтев за

деметрополизацијом Републике, који је посебно акуган

у околностима смањивања гравитационог подручја

главног града (од центра државе са ~4 милиона

становника на центар државе са близу 11 милиона становника), може се спровести само у условима регион­

алних аугономија и аугономија локалних заједница, са

циљем да се подстичу и учине што ефикаснијим и опера­

тивнијим локалне самоиницијативе и локални социјал­

ни, економски и развојни ресурси и потенцијали.

Бржи привредни и социјални развој показују релативно

уске зоне и појасеви: у средишној Србији проширена

зона Београда, делови великог, западног и јужног По­

моравља, у Војводини функционално подручје Новог

Сада, а на Косову и Метохији проширене зоне неколико

највећих градова: Приштина, Пећ, Призрен. То

8- су зоне не само концентрације СТ;:tнпюrипrтва већ

и других облика поларизације и концентрације и обух­

ватају мање од 30% простора Србије. Другим речима,

изгажена је појава поларизације у простору Србије. Уз

ов() је даН ;l С посебно акуган проблем метрополизације

СрСнје. У бившој СФРЈ, по индикаторима који се

примењују у свету, није била изражена тенденција

метрополизације. Данас у СР Југославији (и Србији) у

проширеној зони Београда (са Панчевом и Смедеревом)

живи сваки четврти становник. Насупрот, неки делови

Србије у привредном и социјалном развоју имају знат­

но мању улогу од могуће, у погледу агломерирања

привредних капацитета и становништва, мерећи преко

неколико основних индикатора потенцијала за развој

(део Поморавља и источна Србија, бивша МР3 Пожаре­

вац-Смедерево и За јеча р).

У стратешком смислу, одговарајућим политикама и

мерама НУЖНО ЈЕ АКТИВИРАТИ И УЧИНИТИ

ПРИВЛА ЧНИМ ЗА ЛОЦИРАЊЕ ПРИВРЕДНИХ КА­

ПАЦИТЕТА И НАСЕЉАВАЊЕ ВИШЕ ЗОНА У ОДНО­

СУ НА ДАНАШЊЕ СТАЊЕ И ТЕНДЕНЦИЈЕ. ОВО се у

првом реду односи на делове Србије који имају значајне

потенцијале (природне и створене), релативно добар

саобраћајни положај и доступност.

Ранији покушај и, кад је реч о плански м идејама, О ус­

постављаљу усклађеног односа у развоју Београда и Ср­

бије показали су се неделотворним (почевши од Резолу­

ције Скупштине из 1968, разних студија, просторних планова и сл). Разлог је у томе што иза тих идеја нису

следиле одговарајуће политике и мере, односно љихово

спровођење.

Сматрамо оправданим да се пође од циља УБЛА­

ЖАВАЊА ТЕНДЕI-ЩИЈА МЕТРОПОЛИЗАЦИЈЕ СРБИ­

ЈЕ. Раније идеје да противтежу Београду чини систем

регионалих центара (има 16-18 таквих центара у Срби­ји) једноставно никад нису остварене. Реаmю је очеки­

вати успоравање процеса урбанизације у Србији из више

разлога, а највише због апсолугно смањених шанси за

отварање нових радних места у градовима, као и због ма­

лог учешћа млађе популације у селима (који су потен­

цијални мигранти). Поред тога многи од регионалних

центара имају врло тешку ситуацију у погледу привреде,

потом у урбаном развоју и посебно у решаваљу комунал­

них проблема (Крагујевац, Краљево, Зајечар, Лесковац

и други).

Из тих разлога, са становишта стретегри је развоја, и не

само због деметрополизације Србије, заговарају се

РЕШЕЊА КОЈИМА БИ ПРОТИВТЕЖУ РАЗВОЈУ

БЕОГРАДА ЧИНИЛО БРЖЕ РАЗВИЈАЊЕ И КОМПЛЕ­

ТИРАЊЕ ФУНКЦИЈА И СТРУКТУРА АГЛОМЕРА­

ЦИОНИХ СИСТЕМА НИША И НОВОГ САДА, КАО И

СТИМУЛИСАЊЕ РАЗВОЈА МАЊИХ ГРАДОВА (под

овим условно сматрамо оне до 30.000 становника).

Овоме треба додати и систем мера на националном

нивоу, којима би се подстакла и убрзала урбана рекон­

струкци ја и побољшаље кавлитета живљења у регионал­

ним центрима Србије, како би се, с једне стране смањ­

или емиграциони токови из ових центара ка веhим

агломерационим системима, а са друге стране, учврсти­

ла њихова развојна, социјална и културна функција у

њиховим гравитационим подручјима .

У ППРС јасно је изнето опредељење да је дунавско-савс­

ки појас излаз Срби је према Европи и да има неспориве

компаративне предности у погледу локација производ­

них и других фуню\ија. То је свакако у извесној про-

тивречности са идејом о деметрополизацији. То се може

релативизирати одговарајућом подршком развоја

других центара у дунавско-савском појасу (на пример,

Шапцу, С. Митровици, Ковину, Лl\ојинич агломерација­

ма Пожаревац-Костолац, Неготин-Прахово).

Због смањења диспропорција у развоју, а посебно

изразите стагнације већег дела брдско-планинског и

пограничног простора, значајно је одређење ПIIPC пре­

ма ткз. проблематици недовољно развијених подручја.

Досадаiпње планирање развоја ових подручја, па и ула­

гања у одређене пројекте нису дали резултате, шта више

у неким случајевима били су контрапродуктивни. Већ у

првом кораку издвајања или проглашења неразвијених

чињене су озбиљне грешке. Монотипско издвајање

на јчешће по једном критеријуму (дохотку) показало се

непродуктивним и нетачним. Неке од општина које се

предлажу за списак неразвијених имају врло развијене

(за наше прилике) општинске центре и/или зоне око

тих центара (на пример, лимски део општи не Пријепо­

ље, са Пријепољем и Коловратом, је нешто сасвим друго

у односу на планински део ове општине). Из тих разлога

1РЕБА ЈАСНО ОМЕЂИТИ НЕРАЗВИЈЕНЕ ДЕЛОВЕ БЕЗ

УВАЖАВАЊА ОПШТИНСКИХ ГРАНИЦА

Потребно је, кад је реч о неразви јенима, позабавити се

аналитичким истраживањима комбинације фактора као

што су: природни ресурси, демографски процеси, сао­

браћајна отвореност и инфра и супраструктурна

опремљеност подручја. ТЕК НА ТАКО УРАЂЕНОЈ

АНАЛИТИЦИ МОГУБЕ ЈЕ ПРИСЈУПИТИ ИЗРАДИ

ИНТЕГРАЛНИХ ПРОГРАМА РАЗВОЈА НЕДОВОЉНО

РАЗВИЈЕНИХ (до сада су се ти програми углавном

односили на производне капацитете који су у већини,

без ослонца на веће системе, после годину-две

производили мањкове и захтевали нова средства за

преживљавање) .

2. 001l0C аре.ма окружењу

Имајући у виду временски хоризонт ППРС до ~OlO. го­

дине проспекција односа према окружењу не би се могла

заснивати на данашњем стању: блокади од стране сев­

ерних и источних суседа, недовољној дефинисаности

односа према Бившо ј Југословенској Републици Маке­

донији, Републици Хрватској, неизвесности даљег ста­

туса делова бивше Босне и Херцеговине и дела Репуб­

лике Српске Крајине.

у односу на Црну Гору (која је донела Просторни план)

основна претпоставка је већи степен ИНФРАСТРУК-

1УРНЕ ИНТЕГРИСАНОСТИ, У првом реду саобраћајне,

изградњом овог пута и модернизацијом железничке

пруге. То би чини ло основу привредне интеграције, за­

једничког планирања супраструктуре, туризма и сл.

Поред предходно изнетог генералног става у случају

Црне Горе, ППРС указује на могућа решења и на РЕ­

ГИОНАЛНОМ НИВОУ, У следећем:

- нужност отварања Косова и Метохије према Црној Гори, не само саобраћајно, већ и у погледу привреде и

других активности;

- израда заједничког пројекта просторно-планског и

еколошког развоја и уређења долине Лима;

- повезивање пљеваљског краја железничком везом са

пругом Београд-Бар;

- Заједничко планирање привредног и посебно тур­истичког развоја шире зоне Проклети ја и Џ;1R()ГИнrних

делова Лима (зоне Плава и Гусиња); мада овај пројекат,

вероватно, неће доћи у обзир за дуже време, треба имати

у виду да се ради о најзначајнијим високо планинским

потеmщ јалима не само у СР Југославији, већ и на Балкану.

Без обзира на могућа решења, кад је реч о бившо ј

БиХ, СТРАТЕШКИ ЈЕ ИНТЕРЕС СРБИЈЕ заједничко

планирање и коришћење потенцијала долине Дрине

(дринског појаса). Поред интереса за заједничко ко­

ришћење хидроенергетског потенцијала и очувања

квалитета вода Дрине, значај на је и саобраћајна

повезаност, која је недовољна у зони средњег и горњег

Подриња, потом могући заједнички пројекти

привредног и туристичког развоја.

у ППРС назначена је могућност формирања ткз.

трансграничних регија у односу на Мађарску, Бугарску

и Румунију. У СТРАТЕШКОМ ПОГЛЕДУ ППРС ТРЕБА

ДА ОТВОРИ МОГУћНОСТ ФОРМИРАЊА ОВАКВИХ

ГРАНИЧНИХ РЕГИЈА У САРАДЊИ СА СУСЕДИМА

Друго је питање у ком времену и којим облицима

сарадње то може бити реализовано. У сваком случају то

би био предмет посебних планова и пројеката. Наше је

мишљење да би окосницу требало да чине облици

сарадње у привреди и домену инфраструктуре, разумљи­

во и других активности, као што је туризам (за разлику

од искуства система Алпе - Адрија где је привреда била у другом плану у односу на туризам и инфраструктуру).

ј. РегUО1lаЛ1lU развој

Регионално-развојни елементи Просторног плана односе

се на структурно усклађивање економских, социјалних и

просторних процеса и њихово интегрисање током време­

на да би се и у оквиру ограничења и конфликата

обезбеђивали циљеви: економске ефикасности,

грађанске равноправности, територијалне равномернос­

ти и заштите животне средине. Остваривање ових циље­

ва уједно реално захтева да се изврши валоризација

расположивих развојних ресурса: природних, људских и

капиталних (створених), и утврде критерији њиховог

коришћења и активирања, тако да се остваре максимал­

но могући ефекти и створе услови квалитативних проме­

на и развоја у будућности.

Акценат валоризације и начина коришћења мора бити

на оним ресурсима који се могу лакше и ефикасније ак­

тивирати, како на међурегионалном, тако и на регионал­

ном нивоу. Другим речима, нужно је утврдити приор­

итетне секторе развоја са снажнијим ефектима ширења

и структурног повезивања. Према процени из ППРС то

су а) пољопривреда, б) енергетика и ц) инфраструктура.

Две прве због расположивости ресурса и значаја, а ин­

фраструктура због ефеката на мобилност фактора

производње, смањивања трошкова, уштеде у времену,

али и због директног и индиректног подстицања ак­

тивности грађевинског оперативе и адекватног метало­

прерађивачког комплекса и на крају интегрисања прос­

тора и његовог развојног отварања.

Инсистирање на међурегионалним и на регионалним

нивоима покреће крупно питање регионализације Срби­

је као разво јног проблема и бар донекле превазилажења

постојеће ситуациЈе, а посебно ефикаснијег и рационал­

ни јег коришћења ресурса просторно и временски.

Целокупно досадашње планирање развоја Србије

стално се сучељавало се проблемом регионал-

изаци је и ту је долазило до дубоког јаза и раско- 9

рака оног што се у пракси дешавало са наметнутим прис­

тупом регионализацији. На жалост, покушај и регионал­

изације претварали су се често у политичке теме, чему

је у великој мери доприносила и паралелно вођена

политика бржег развоја недовољно развијених општина,

трајно административно устројство и љегове последице.

Покушај регионализације не би смео да се сведе на

постојеhу административну поделу на округе која има

искључиво управљачку функцију и конотацију, али ни

на прихваhену политику бржег развоја неразвијених

општина која је задржа ла старе облике и садржаје. Ре­

гионализација нужно мора поhи од просторних

функционалних целина које су се током времена форми­

рале, а за основу имају створену хијерархијску и

фуну.дионалну мрежу урбаних аг ломераци ја, веће или

мање специфичне морфолошке структуре различитих

развојних карактеристика и потенцијала.

Подела Србије на регионе морала би обезбедити да се

дефинише програмски комплекс међурегионалних

односа и подухвата, са адекватном политиком укупног

развоја и пројектни комплекси регионалног развоја зас­

нованог на конкретним развојним ресурсима.

Регионални развој, односно планираље и фор­

мулисања одговарајуће политике, условљен је корен­

итим мељањем регионалних развојних институција.

Систем заснован на фонду са дистрибутивним функција­

ма припада прошлости, па би се морао створити систем

разво јно-фипанси јских институција, односно банака ко­

је би координирано радиле на програмима и пројектима

међурегионалног и регианалног развоја. Иако то није

везано директно за Просторни план, ова тема се

расправља, јер има вишеструко повратно деловаље.

У контексту регионалног развоја Србије и ус­

постављаља институционалне подршке за ефикасан ре­

гионални развој нужно је преиспитати делокруг и

функције општине, која је у досадашљем развоју била

формирана као монотипска друштвено-политичка тери­

тори јална јединица, са наизг лед великим овлашhељима,

али ипак као "продужена рука" државе, дакле без

неопходне аутономије и структурне организације

погодне за самостално деловаље и развој ком па табилан

социјалним, економским, природним и положајним по­

тенцијалима локалне средине. Општина као базична

друштвено-политичка заједница, што она и јесте у

демократским, полицентричним грађанским друштвима,

има вишеструку улогу, од оне која се односи на

провођење одређених политика националне државе (у

сфери планираља и уређеља простора - режим

коришhеља и чуваља земљишта, норме и стандарди

грађен.а, комуналног опрема ља, и сл.), до самосталних и

аугономних активности на плану подизаља квалитета

живота локалне заједнице, задовољавања потреба

становништва, подстицања привредног развоја и ак­

тивности, уређеља простора и изградње, и сл. Таква

вишеструка улога општине имплицира љену по­

лифункционалну организацију и различитост организа­

ционих и делатних форми зависно од специфичности

локалне средине (положај, развијеност, демографска

обележја, ресурси и потенцијали, положај у систему

насеља, и сл). Концепт просторног развоја Републике

Срби је полази од претпоставке о изменама делокруга,

надлежности и организаЦИЈИ општи не у правцу љене ау-

тономије и знатно веће одговорности пгр"а

1() ЛОЈ<:> '"'ном становништву И решавању ЊИХОIН<' !<Н-

талних животних питања, дакле концепта општине као

базичне територијалне и политичке јединице грађан­

ског друштва.

Познато је да је свака регионализација метод или

сгедство за постизање одређених циљева, најчешће

везаних за рационалније управљање и подстицање

развоја регионалних и локалних специфичности и пред­

ности. Ранији покушај и регионализације, укључујући и

тка. МУЗ, нису били плодотворни из разлога не јасноће

циљева и функција. Много пута предлагани разни ин­

струменти регионалне политике (углавном преко студи­

ја) нису доживели примену. У питању је јасније дефин­

исаље улоге, функције и надлежности државе у реал­

изаци ји ових инструмената, односно спремности за реал­

изацију (у суштини реч је о политичком питању, чије се

решаваље избегава због могуhих полемика и последица).

Из познатих разлога одређена централизација у Ср­

бији била је нужна, посебно кад је реч о неким уп­

рављачким функцијама државе. Због рационалнијег ко­

ришћења ресурса, посебно рационалнијих и ефикасни­

јих инфра и супраструктурних система, имајуhи у виду

систем макрорегионалних и регионалних центара, У

ПРОСТОРНОМ ПЛАНУ ПРЕДЛАЖЕ СЕ ОДГОВАРА­

ЈУБА ФУНКЦИОНАЛНА РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА СРБИ­

ЈЕ, уважавајуhи, пре свега, критеријуме развоја, вал­

оризујуhи елементе који чине јединство тих целина, као

и програме интеррегионалног и регионалног развоја зас­

новане на одређеним ресурсима.

У ППРС дат је предлог поделе на функционална

подручја (укупно 37) која одговарају субрегионалном нивоу, са циљем да се путем ових подруч ја подстаЮiе

складнији развој у коришhењу ресурса, а посебно рационални­

је коришhеље мреже супра и инфрастрyкrype.

Поред релативно уситљене мреже субрегионалних

функционалних подручја, ППРС САДРЖИ И ПРЕДЛОГ

МАКРОРЕГИОНАЛНЕ ПОДЕЛЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ

ПРОСТОРА СРБИЈЕ. Идеја није нова. Још почетком 70-тих година Влади Србије је од сарадника ондашљег

Економског института предложена макрорегионал­

изација - ре јонизаци ја Срби је. Овде се предлаже једна

варијанта макрорегионализације Србије, коју је нужно

даље проверавати и критички анализирати.

МакрорегиО1lаЛ1lа uодру-чја србије

1. Војводина (без делова који улазе у урбану регију Београда) са центром у Новом Саду и 5 регионаm-lИХ цен­

тара: Суботица, Сомбор, Зрен.анин, Кикинда и Вршац.

11. Моравско-Шумадијска регија, са центром у Крагу­

јевцу, и 3 јака регионална центра на већо ј удаљености од Крагујеваца и са већ развијеним функцијама и

положај ем често бољим од Крагујевца. То су: Ваљево,

Краљево и Крушевац.

111. Јужно-моравско-тимочка реги ја, са центром у Нишу, са такође четири јака регионална центра: Зајечаром,

због удаљености од Ниша и традиције тимочког центра,

Лесковцем, Пиротом због потреба развоја јачег регион­

алног центра у граничном подручју и Враљем као

садашљим носиоцем привредног развоја југа Срби је и

ради јачаља гра,ничне зоне према Македонији.

IV.Ужичко-рашка регија, са центром у Ужицу и два јака

регионална центра у рашкој области у Пријепољу и

Новом Пазару. Ово је важно јер је Ужице ексцентрично

положено у односу на гегију.

'/. Дунавско-савска регија са урбаном регијом Београда, са јачим регионалним центрима у Шапцу и Пожарепцу.

УТ. Косово и Метохија, са ' центром у Приштини и три јака регионална центра у Пеhи, ПризреJlУ и Косовској

Митровици.

4. Ресурси и 7Ьихово коришhе7ье

Због техноеКОl10МСКИХ промена, потом промена у

окружењу, ста лно се обнављају циклуси валоризаци је

природних ресурса (на пример, многе руде или друга

природна богатства из KJlaCa неоправланих за експлоат-аци ју зз деценију или две 11 оста ју значајан ресурс). ' Кроз структурне ПJlанове и студије (за Iюдопривреду,

земл иште, шуме и сл.) за простор Србије ураl}ене су

ваљс.не анализе стаља и могуhности експлоатације

приролних ресурса (донекле заостаје област обојених

мета па и нсметала). У студијској фази израде ППРС

ypal)CHO је пише студија о кориwhењу природних ресур­са и о утицају експлоатације на организацију и намену

прос 'ора.

С об~шром на размере и глобалност ППРС решеља о к(}­

ришhељу природних ресурса и утицаја 1Iа организацију

простора исказује се доста УОПllIтеIIО. Из тих разлога

ПОСЕБI-10 У ДЕЛУ О ИМПЛЕМЕНТАЦИЈИ , ПРЕ­

ЦКШИЈЕ СЕ УЈЋРЂУЈУ ОБАВЕЗЕ И НОРМЕ У ОДОСУ

НА ,]ЛАПОIШ МАЊИХ ПРОСТОРНИХ ЦЕЛИНА,

С1"РУКТУРНЕ ПРОСТОРНЕ И ДРУГЕ ПЛАНОВЕ И ур­

БАНИСIИЧКЕ ПЛАНОВЕ.

4,1, Пољоаривред710 и -насељско земљишше

ОЧУВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА И ДЕ­

Л 0'\ [ РЕПРОДУКЦИЈА СЛАБИХ У ВИШЕ

БОiЈИТЕТНЕ КЛАСЕ УТВРЂУЈЕ СЕ КАО ЈЕДАН ОД

ОСIJОВНИХ ЦИЉЕВА У ПЛАНИРАЊУ КОРИШЋЕЊА

ПРСI::;ТОРА СРБИЈЕ. За реализаuију овог циља дају се

следеhе основне поставке:

- траllсформанија ПОЉОl!рипреШIQГ земљишта у друге нaM,~He дозпољеllа је само за потребе ВОДОПРИВРЕДЕ

И П()lIlУМЉАВАЊЕ (у случају IIижихбонитетних класа);

- lIНj iJење насеља и изградљу инфраструктуре по цену

већll х инвестиција, ТРЕБА УСМЕРАВАТИ ПРЕМА

НИ, (ИМ БОНИТЕТНИМ КЛАСАМА ПОЉОПРИВ­

ГEД~ ЮГ ЗЕМЉИШТА;

- ан :,' лизе које су раl}ене за ППРС указују на изражен

степен IIераl,ионалности кад је реч о ширењу градова и

ваРОШИI!а у Србији, као и на велике резерве простора у

КРУГУ производних Орl'анизација. Из тих раЗJlога

НУЖНО ЈЕ ДЕФИНИСАТИ И ПРИМЕЈЂИВАТИ КРИ­

ТЕРИЈУМЕ И НОРМЕ РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ, У ОIЮМ

СЛУ ' IAјУ ПОГУШЋАВАЊА;

- И"'"О су прел.ходне поставке дате у контексту очуваља

пољоприврсдног зеМЉИlIIта, ОНС досежу битна питаll.а

рационалности и ефикасности урбаног и комунаЛJlОГ

опр(маља граЈюва, опремања индустријских зона, а

непосредно могу учинити знатно ефикаснијим ула­

гањ;! у очуван,е и поБОЉlllаlLе животне средине.

4.2. Воде

Вод" су најизразитији фактор огра ll ичења кад је реч о

llрИf одним' ресурсима у Србији (у неким делопима

Посеi ;НО: Косову, lU умадиј и и делу Поморавља). Из тих

разлога ППРС садржи ДОВОЉНО ПРЕЦИЗНЕ КРИТЕР­

ИЈУМЕ И НОРМЕ (територијално и функционално)

ФИЗИЧКЕ И ТЕХНИЧКЕ ЗАШ1ЋТЕ СЛИВНИХ ПО­

ДРУЧЈА БУДУБИХ АКУМУЛАЦИјА, КАО И ЗА!Јl111ТЕ

ПРОСТОРА ЗА РЕЛЛИЛЗAlЈ,И ЈУ ДРУГИХ ПРОјЕКАТА

ИЗ ДОМЕНА ВОДОПРИВРЕДЕ. Ове норме и критери ју­

ми ПРl1мсњивали би се и разраtјиваJlИ у плановима Mall>­их просторних цеЛИllа.

4.8. Еnергешски ресурси и руде мешала и -немешала

Међу ][,има највеhи угицај на траlIсформацију простора

и животну средину имају всJlики површински копови

ЛИГlIита (Колубара, Костолаu, Косово). Експлоатани ја

ЛИГlIита има изражеllС негативне утицајс 1Iа YKYIlHY ЖИВОТIlУ среДИIlУ: ПОЉОПРИВРСд lЈО ЗСМЉИlIlте, llоде,

измештање насеља, инфраструктуре и сл. као и I-Iа соци­

јални развој локаЛllе заједнице. Стицајем околности,

захваљујући у првом реду СJlектропривреди Србије,

проблематика планираlI.а и ypetjeIba ових полручја доста је истражена (урађено је више студија, као и Нацрт

просторног плана косовских лигпита, више студија и

планова за Колубару). Поред измештања насеља и ин­

фраструктуре, утицаја на воде и сл. као ОСНОВНИ

ПРОБЛЕМ ЈАВЉА СЕ РЕКУЛТИВАЦИЈА И РЕВИТАЛ­

ИЗАЦИЈА ОВИХ ПРОСТОРА.

Будући да сс ради о зна'lајним просторим а и 110 веЛИЧИIlИ и по санржају (ПОЉОllривредно зеМЉИJllте,

lIасељеlIОСТ, инфраструктура) 1IрОСТОрНИМ IlJlаном

утврtјСНИ су НЕОПХОДНИ МИIIИМУМИ НОРМИ ко­

ЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ПЛАI-IИРАЉЕ ОВИХ ПРОСТОРА,

РЕШАВАЊЕ КОНФЛИКАТА, А ПОСЕБНО ПА

ОБАIШЗЕ РЕКУЛТИВАЦИЈЕ И РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ.

ИСТО СЕ ОДНОСИ И НА ЗАШ1ИТУ ОВИХ Ш~ГОРА

ОД ИЗIPАДЊЕ, КАКО БИ СЕ ЕКСПЛОАТАЦИЈА УЧИНИ­

ЛА РАЦИОI-IАЛНИЈОМ

Исто се односи и I-Iапоследиuе у простору које изазива

експлоатација метала и неметала. За разлику од ек­

сплоатаци је лигн ита, УI'ицај и на трансформацију llРС)с­

'-'ора 11 НСI'ативна дсјства су 110 обиму знатно маља (изражени посебно у КОllфJlиктима према lIасељима, пе­

јзажу, квалитету ваздуха и сл). Ради се, меtјУГИМ, о Зl-lат­

l"IO Behoj учесталости (више је стотина такnнх тачака у простору Србије), такође бсз јасно утврђених обавеза

уређеља простора у току и након престанка сксплоат­

ације (почевши од експлоатације и прераде метала,

глине, l1lљунка и песка у речним коритима и сл).

Мада је само посредно у вези са планирањем и уређењем

простора, битан је генерални став према регионима који

су данашљи или потеllцијални снабдевачи енергијом,

воном и ли lIеким нругим ресурсима у ол.IIОСУ lIa llOнручја, а урбаllа II0нручја lюссб l lO, који су Y I 'ЉlВHO\1

КОРИ СIIНJlН тих ресурса. Ово је јенно он СУIIIТИНСКI1Х

питања укупне политике рззвоја, а IIоссбно ПОЈlитике ре­

ГИОllаJlIIОГ развоја. То упуhује "а :Јакључак да се "е

може декларисати нити водити политика регионалног

развоја без неловите координацијеса другим политика­

ма (пореском, инвестиuионом, социјалном).

4-4- Шуме

ППРС је заСIIован је на релативно добро разраl}еllИМ и

ДУГОРОЧIIИМ програМlIма развоја шумарства (има-

јуhи у виду опште КОРИСllе фУНКllије шума 11 11

шуме као привредни ресурс). ППРС У ВЕЋО Ј МЕРИ

ИЗРАЖАВА РЕШЕЊА КОЈА СЕ ОДНОСЕ НА ОПШ1Е

КОРИСНЕ ФУНКЦИЈЕ ШУМА. Конкретно то би

значило давање приоритета:

- пошумљавању у сливовима постојеhих и планираних акумулација за водоснабдевање;

- очувању и побољшању квалитета шума у национал­ним и регионалним парковима, у туристичким

подручјима и око значајних културно истори­

јских споменика;

- пошумљавању и уређивању заштитних шума око градова и веhих индустријских комплекса;

- пошумљавању и уређивању шума у изразито пољо­:.lривредним комплексима, због заштите пољо­

привредног земљишта и еколошке равнотеже.

4.5. ПОШe1lцuјалu шурuсшu'Чког развоја

Богатство, разноврсност, просторна дисперзија тур­

истичких потенцијала Србије чине значајну основу

развоја. То богатство и тежња да се задовоље многи за­

хтеви имало је за последицу развој туризма на врло

широком плану, екстензивно, а резултат тога је слаб

квалитет туристичке понуде (уз мање изузетке). Да би се

одстранио волунтаризам у програмирању и планирању

туризма, погађања и нагађања на релацији национална

заједница - регионалне - локална заједница у ППРС ЈЕ ИЗВј[)ШЕНА ВАЛОРИЗАЦИЈА ПО1ЕНЦИЈАЛА, ПА У

КОМБИНАЦИЈИ СА ДРУГИМ ФАКТОРИМА РАЗВОЈА

(саобраhа ј, водоснабдевање, чување животне средине,

запошљавање, пољопривреда и сл.) ЈАСНО УКАЗАНО

НА ПРИОРИ1Е1Е И РЕШЕЊА КОЈА ЈЕ МОIYБE РЕ­

АЛИЗОВАТИ У ВРЕМЕНСКОМ ХОРИЗОН1У ППРС.

У стретешком смислу чини се да би била оправдана иде­

ја, због рационализације и ефикасности улагања, опре­

делити се на концентрисани модел, што зна чи на мањи

број високопланских подручја, бања или обала река,

чиме би се обезбедио веhи квалитет понуде. То би било и

реално реализовати, у временском хоризонту до %010. го­

дине, јер од идеје до Функционисања неког туристичког

комплекса на квалитетнијем нивоу најчешhе је потреб­

но време дуже од деценије.

5. Урба1luзацuја -'Цe1lШРU u 1lасеља

Реалном се може сматрати претпоставка смањења интен­

зитета процеса урбанизације. Имајуhи у виду ситуацију

урбане структуре и комуналне опремљености макроре­

ГИОНЈ.лних центара (Београд, Нови Сад, Приштина,

Ужице, Крагујевац, Ниш, као и веhине од %о-так регион­

алних центара (ОЧИГЛЕДНИ СУ ЗНАЦИ ИЗРАЗИ1Е

КРИЗЕ. ИЗ тих РАЗЛОГА ЦИЉ ЈЕ ДА СЕ ОДГОВАРА­

ЈУЋИМ ПОЛИТИКАМА И МЕРАМА ДЕСТИМУЛИРА

ПРИЈШВ СТАНОВНИШ1ВА У ОВЕ ЦЕН1РЕ, КАКО БИ

СЕ ОБЕЗБЕДИО ОДГОВАРАЈУЋИ ПЕРИОД САНИ­

РАЊА ДАНАШЊЕ КРИЗНЕ СИТУАЦИЈЕ (развој у

кваJiитативном смислу). Токове урбанизације требало

би усмеравати према СРЕ,ДЊИМ И МАЊИМ ГРАДОВИМА

До сада су код нас изостајале мере и примене политика

којима би се усмеравали процеси урбанизације. У свет­ским размерама су такође малобројна позитивна искуст­

ва. СТОГА БИ РАЗРАдА ПРОЈЕКТА YCMEPARAЊA

ПРОЦЕСА УРБАНИЗАЦИЈЕ У ТОКУ

12 ДОНОШЕЊА, ИЛИ НАКОН ДОНОIIIЕIЂА

ППРС, БИЛА ОД ОПШ1Е КОРИСТИ (разумљиво под

условом да се такав пројекат и реализује).

Будуhи да ситуација у свим регионалним центрима

није иста, почевши од позиције у мрежи центара и

развијености појединих функција, па до расположивих

потенцијала (земљиште, инфра и супраструктура),

стања квалитета животне средине, ППРС ЈАСНИЈЕ

УТВРђУЈЕ УСЛОВЕ РАЗВОЈА РЕГИОНАЛНИХ ЦЕН­

ТАРА СИНТЕЗОМ ДЕЛОВА ПЦРС КОЈИ СЕ ОДНОСЕ

НА ПОЗИЦИЈЕ У МРЕЖИ И ФУНКЦИЈЕ И ДЕЛОВЕ

КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА МОР<ЮЛОШКУ С1РУК1УРУ И

ОПРЕМЉЕНОСТ ГРАДОВА

У Војводини је мрежа регионалних центара релативно

равномерна и са одговарајуЬом традицијом функција. У

средишњој Србији постоји извесни раскорак између

позиције појединих центара у мрежи развијености

функција (пример за то су Краљево и Зајечар, са

значајном позицијом, посебно саобраhајном, а недово­

љно развијеним функцијама, или Крагујевац са рела­

тивно ограниченим физичким условима за развој и мање

повољном саобраhaјном позицијом, али са развијеним

функцијама).

У нај неповољни јој позицији су регионални центри на

Косову и Метохији. Последње две деценије били су из­

ложени енормном механичком приливу становништва.

Дошло је до једне врсте "урбаног загушења". Јавили су

се, по пространству и насељености, значајни рубни поја­

севи ових градова, урбанистички и комунално неуређени

("испуштени"), са основном супротношhу између

изузетно ниског општег насељског стандарда, лошег

стања животне средине, на једној страни, и релативно

квалитетних објеката становања (у смислу грађевинске

вредности), на другој.

У сваком случају регионални центри на Косову и Мето­

хији су угрожени и њихов даљи развој условљен је

мноштвом ограничења. Из тих разлога НА КОСОВУ И

МЕТОХИЈИ СЕ АПСОЛУТНО НУЖНО СТИМУЛИРА

РАЗВОЈ МАЊИХ ГРАдОВА И ВАРОШИЦА, ОДГО­

ВАРАЈУЋИМ МЕРАМА И ПОЛИТИКАМА При томе би

приоритет требало дати оним мањим градовима и

варошицама са бољом саобраhајном позицијом, пово­

љнијим геофизичким условима и условима за воДоснаб­

девање (водоснабдевање је у щюм простору изразити

ограничавајуhи фактор).

У студијском делу ППРС релативно је детаљно обрађена

проблематика развоја села. Мањи су проблем веЬа и зби­

јена села у Војводини, делом у средишњој Србији. Ос­

новни проблем је изразито уситњена мрежа сеоских

насеља и засео ка у старо-влашко-рашком крају, југоис­

точној Србији и посебно на Косову и Метохиј и. Таква

мрежа не може бити основа за даљи привредни и соци­

јални развој села. Решење које се донекле веЬ афирмиса­

ло (посебно у општинским просторни м плановима) О

ФОРМИРАЊУ ЗАЈЕДНИЦЕ СЕЛА СА ИЗБОРОМ ЦЕН-

1РА ТЕ ЗАЈЕДНИЦЕ, перспективно гледајуhи може до­

принети решавању питања привредног и социјалног

живота у малим сеоским насељима. У ППРС даје се ген­

ерални одговор на нека основна питања:

- које су мере ,и политике стимулације формирања

. мрежа заједница села и стимулације концен­трисања објеката супраструктуре и евентуално

производних капацитera у центрима за једшще села;

- шта је нужно у том правцу мењати у регулативи;

- на који начин освежити локалне заједнице, јер је формирање заједница села у првом реду питање

тих заједница и њихове будуhности.

6. И1iФраСШРУКШУР1iа мрежа

Магистрални, а у извесном смислу и регионални правци,

путне и железничке мреже и мреже за пренос енергије

кроз структурне планове, пројекте и студије довољно су

дефинисани гледајуhи са тачке временског хоризонта

ШIPC.

Полазеhи од претходно изнетих претпоставки (полицен­

тричност у материјалној производњи, концентрација

данас екстензивне мреже супраструктуре, ослонац на

развој средњих и малих градова, развој заједнице села)

САСВИМ ЈЕ ИЗВЕСНО ДА ПОСЕБАН ЗНАЧАЈ ИМА

РАЗВОЈ ИНФРАСТРУКТУРЕ (ПОСЕБНО САОБРАЋАЈ­

НЕ) НА ЛОКАЛНОМ НИВОУ.

ЗБОI' кризне ситуације и вероватно других разлога

приметан је замор и стагнација изградње локалне ин­

Фраструктурне мреже. ГЕНЕРАЛНЕ ПОСТАВКЕ НАЗ­

НА ЧЕНЕ СУ У ППРС, А ЗНАЧАЈ ПРОБЛЕМАТИКЕ ЈЕ

ТАКАВ ДА БИ ТО ЗАСЛУЖИВАЛО ДА БУДЕ ПРЕД­

МЕТ ПОСЕБНОГ ПРО ЈЕКТА

7. Зашшиша живОШ1iе среOuпе и други аб лици зашшише

У приступу заштити животне средине полази се од

стратегије ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА коју је прихватила

светска заједница на Конференцији УН о животној сре­дини и развоју (Рио де Жанеиро, јуни 199!. године), а која је уграђена и у Резолуцију о политици заштите

животне средине у Савезној Републици Југославији

(Београд, јуни 1993. год.). "Развој данас мора омогућа­вати развој сутра" најкраhи је израз ове стратегије, а ин­

тегрално планирање њен нераздвојни део.

Због тога се сва предложена планска решења у ППРС, а

потом и у плановима мањих целина и по структури и по

динамици прилагођавају заштити природне средине и

урбаних средина од даље деградације и спречавању

неограниченог исцрпљивања сировинских и енергетски х

ресурса. Јасно се указује на колизије у намени простора

или конфликте које је могуће решити само

усаг лашавањем и одређивањем приоритета (случај

савско-дунавског појаса са угроженом животном среди­

ном, посебно у неким градовима, уз чињеницу да ис­

товремено представља и најзначајнију осовину развоја

Србије и њеног повезивања са Европом).

У вези са просторима под разним режимима заштите

(природа, споменичко наслеђе, инфраструктурне зоне и

коридори) у временском хоризонту Плана тежиште је на

подизању квалитета и презентације онога што је већ

проглашено заштиhеним, уместо формалног проширења

заштите на нова подруч ја.

Концепт заштите животне средине, али и генерални кон­

цепт уређења и организације простора Републике као

неопходан услов, као conditio sine qиa поп, подразумева субстантивну промену вредносног става у погледу на

штедњу, односно корекцију уверења о огромним и неис­

црпним резервама земљишта, осталих ресурса и природ­

них погодности у Републици Србији, и усвајања начела

о штедњи као о нормалном, "природном" односу према

природним и створеним вредностима којима располаже

друштвена заједница, без обзира на својински статус,

односно титулара. Принцип штедње мора бити уграђен у

релевантне развојне документе, посебно када су у

питању такви ресурси како што су воде, шуме, пољо­

привредно и изграђено земљиште, да би се предупредило

нерационално трошење.

Принцип штедње једнако се односи и на начин

коришhења и нормативе одржавања изграђених објека­

та, институционалне форме организовања јавних

служби, те на неопходност утврђивања норми и стандар­

да грађења и комуналног опремања насеља, како би се у

датим економским околностима обезбедили знатно бољи

ефекти у односу на расположива и уложена средства.

........................................................................................................................................................................................................................................................................ ....................................................................................................................................

НАУЧНА

ИСТРАЖИВАЊА

[ Dt is well known that the ecologicalJactors take ~ Е ко л о ш к и а с п е к т и аn important place among таnу others aJfect-~ ing the quality о! living in the urban environ-

'i квалитета живљења ment. Inthispaperthe "ecologicalimpactJactors" а are examined in more detail. А review ОЈ "ecologi-i ~ б. cal impactJactor" (natural and anthropogenic) is ! у ур ано] средини given and theirimportanceevaluated, particular-~ [у Jrom the point о! view о! the public health. The

i Нада Милашин * examples are cited Jrom а number о! Serbian i towns and regions illus-::Ј key words: ~ trating the state о! environment. They clearly show, that in таnу саsеs air, water and : land are menaced. At the Јате time, it ЬесатеЈ evident that the quality о! air is the - living quality

§ - most Jrequent "ecological impact Jactor" in the urban environment. This indicates .;

- urban evoironment - ecological impact factor

~ the importance о! the "ecological impact Jactors" in the urban planning, the necessity " - environment state ~ ОЈ their valorisation, their иЈе in the ecological "zoning" о! the sites, аЈ well аЈ in the - air quality ~ proposingoJ prevention measures through the plan solutions. А short review is also ~ given о! the possible methodological approaches, аЈ shown оп а Jew exemples Jrom the existing practice in Serbia.

- urban planning - ecological "zoning"

"квалите~ живљења", као шири појам, УКЉУЧУЈе и еколошки' аспект квалитета

урбане средине. Другим речима, квалитет

живљења обухвата, како друштвени стандард (соци­

јалну и здравствену заштиту, школство, доступност

културним институцијама и др.), тако и квалитет

природне средине, као једну од битних компоненти

животног стандарда.

За илустрацију може послужити градски

становник који има најбоље хигијенске услове живота

и могуhности задовољења културних потреба, али је

изложен аерозагађењу које некада више стотина пута

прекорачује максималне дозвољене концентрације, У

мање развијеном, брдско-планинском подручју

ситуација је управо обрнута. Због тога је вредновање

квалитета живљења сложено и захтева примену више­

крИ'1 еријумске анализе, са неколико решења, што се

најч( шhе и ради у урбанистичким плановима. Треба

дода'fИ да је спајање критеријума друштвеног и кому­

налног стандарда са критеријумима здраве природне

средине посебно деликатан проблем, који захтева што

је могуће објективније вредновање утицајних факто­

ра". У таквој анализи се као битан чинилац узима,

наравно, и проценат становништва који ће према поје­

диним варијантама имати задовољавајуhе животне

усл<не.

Анализом досадашње праксе долази се до за­

кључка да у урбанистичком планирању не постоји

објективизирани заједнички именитељ квалитета

живљења у урбаној средини, што би свакако требало

да б/де тема посебних истраживања . У овом раду

учињен је покушај да се оцени учешhе и значај тзв.

екол,)шких параметара квалитете живљења у урбаној

сред.l:НИ. Рад представља део научно-истраживачког

пројекта "Унапређење становања у контексту прос­

торно-технолошких и економско-социјалних проме­

на", у коме се животна средина разматра у оквиру

ширег, мултидисциплинарног приступа проблемима

урбане средине. У анализи стања коришhени су

примери из појединих насеља/подручја Србије.

UDC: 504.03:711.58

Ј. преглед утицајних еколошкuх 'Чuнuлаца у

урбаној средини

Иако утицајни еколошки чиниоци знатно варирају

од случаја до случаја, у зависности од специфичних

услова одређене урбане средине, уобичајена је њихова

подела на природне и створене (антропогене). У првој

групи, по правилу се разматрају рељеф, геолошки и

хидрогеолошки састав тла, воде (подземне и

површинске), клима, метеоролошки услови, флора и

фауна. У другој групи су извори угрожаваја урбане

средине и резултирајуhе стање . Оваква подела

неопходна је у аналитичкој фази истраживања и

квантифицирања појединих утицаја, док се у син­

те зној фази урбана средина посматра интегрално,

као поље различитих интеракција у простору. Сходно

томе, ни решења урбо-еколошких проблема по прав­

илу немају секторски карактер, него међу њима посто­

ји тесна међузависност и условљеност.

1.1. ПрUрООllе караюљерuсшuке

Рељеф, геолошки и хидрогеолошки састав при­

падају релативно неизменљивим природним чиниоци­

ма, иако неки велики радови, као што је нпр.

површинска експлоатација угља, могу да утичу на

рељеф ужег локалитета. Орографски фактори, исто

тако, нису подложни утицајима других елемената сис­

тема (нпр. флоре и фауне).

Са становишта животне средине битни елементи

рељефа су: надморска висина, нагиб, инсолација, хор­

изонтална и вертикална рашчлањеност.

Геолошке и хидро-геолошке карактеристике, као и

друге особине које одређују носивост тла (сеизмичка

својства, порозност и сл.), директно су повезане са

могуhностима извођења инжењерских радова (зграде,

саобраhај и остала инфраструктура, регулисање вод­

них токова и др.). Подједнако је значајна и ис ­

траженост терена у погледу минералних ресур-

са, подземних издани, као и других чињеница 15

који би могли да измене урбо-еколошке услове, однос­

но да угрозе здраво становање (присуство радиоак­

тивних или других опасних MaTep~a и сл.). Од особи­

на литосфере зависиће и потреба за изолацијом теме­

ља, избор грађевинских материјала итд.

Издашност и квалитет вода су један од нај­

важнијих елемената природне средине у планирању и

функционисању насеља, привредних и рекреационих

активности. Данас већ има доста подручја у којима је

изградња или ширење насеља озбиљно ограничено

недостатком воде за пиће и задовољавање других

потреба (индустр~а, прање градских улица, перион­

ице, лична хигијена и др.). Исправна вода за п~ће је услов здравља становништва, радног учинка

запослених и ученика, конфора и естетских квалите­

та простора. Посебан значај у снабдевању водом за

пиће имају дубоке подземне воде, које су заштићене од

загађивања. Са друге стране, последице неадекватног

водоснабдевања су најчешће узрок епидемија и неких

ендемских обољења која се преносе водом.

Земљишта се високим подземним водама су са

техничке и са хигијенске тачке гледишта непогодна за

изградњу насеља (не могу се градити подруми, зидови

и подови се влаже, земљиште слеже и зграде пуцају).

Истовремено, на оваквим теренима честе су и магле,

па су неповољна и са еколошке тачке гледишта.

Најчешћи узрочник проблема са водом су нагла

индустријализација и урбанизација, праћене

загађивањем површинских и подземних вода. Због

тога се у насељима са развијеном индустријом посебна

пажња обраћа уклањању отпадних вода на начин који

неће проузроковати штете по околину (затворени

циклуси, системи за пречишћавање и сл.).

Климатски фактори у gеликој мери утичу на

услове рада и живота у урбаној средини, због чега су

одувек имали значајно место у урбанистичком план и­

рању.

Са урбоеколошког становишта битни елементи

климе су: инсолација (трэЈање и интензитет), температура

и влажност ваздуха, доминантни ветрови (правци и

јачина), количина и период падавина, појава магле.

Климатски фактори имају одлучујући утицај на

локацију и оријентацију зграда (инсолација,

изложеност ветровима, бука, аерозагађења), као и на

размештај активности (производних, комуналних) и

распоред стамбених просторија.

За дате климатске услове, посебно се разматра ути­

цај метеоролошких параметара, повољних и непово­

љних, сезонске промене, као и екстремни метеоро­

лошЈСИ услови. Поред глобалних, веома су важни и

локални, тј. микро-климатски услови, на које утичу и

створене физичке структуре (нпр. велике депоније -брда јаловине, акумулационе бране и језера и сл.), а

специфичност урбаних средина је појава смога".

Флора и фауна су битно обележје природног амби­

јента, па отуда и значај који им се придаје у плани­

рању и уређењу простора и то не само слободног",

него и урбаног. Ова брига појачана је чињеницом да

са многих подручја нестају аутохтоне биљне и

животињске врсте, као и да се смањује разноликост

16 живог света. Опште повећање бриге за

очување природе навело је многе градове да

проуче дивље животиње у неПОСГРЈТтт()ј ГГ::IД-

ској околини, да направе детаљне пописе станишта и

ангажују групе волонтера који се труде да заштите . таква места и обезбеде правилно коришћење просто­

ра. Важност природних станишта у урбаним

подручјима нарочито је порасла са повећаном

угроженошћу дивљих животиња (због лова, примене

агротехничких мера или услед других људских

активности) . За разлику од орографских и макро-климатских

карактеристика, које нису у значајнијој мери

подложне променама услед људских активности', када

су у питању ваздух, воде и замљиште, флора и фауна,

може се говорити о снажним антропогеним утицаји­

ма.

1.Z. Аnшроuогеnи ушицаји

Ваздух

Загађеност ваздуха је свакако једна од најбитни­

јих еколошких карактеристика урбане средине.

Главни извори угрожавања ваздуха у градовима са

саобраћај, грејање и индустрија, који генеришу гасо­

вите и чврсте отпадне материје различитог састава и

штетности по здравље. Карактеристични загађивачи

ваздуха из енергетских постројења и ложишта су S02, NOx, чађ и таложне материје (аероседимент), а из сао­браћаја СО, NO (N02) , РЬ и хлоровани угљоводоници. Индустрија се јавља као извор тзв. специфичних

загађивача, непријатних мириса или буке (хемијска,

металуршка, прехрамбена и остала процесна индус­

трија); ту спадају и депоније комуналног и другог

отпада, услужне радионице (фарбање и лакирање,

хемијско чишћење, галванизација) и др.

Поред аерозагађења, урбане средине су у великој

мери изложене буци, пре свега од саобраћаја

(сувоземног, ваздушног), а повремено и од јаких ста­

ционарних извора (стадиони, отворени базени и

позорнице) . у планирању насеља у новије време пажња се пок­

лања и могућим појавама јонизујућих или електро­

магнетних зрачења (нпр. однос насеља и коридора за

далеководе) . у току 1990. год. загађеност ваздуха контролисана

је у 48 насељених места Србије, на станицама здравствене и хидроматеоролошке службе. Следећи

подаци илуструју стање у најугроженијим градови­Ma(l):

- у Панчеву, Суботици, Шапцу, Крушевцу, Бору и Косовској Митровици доминира

загађивање из индустрије;

- у Обилићу, Лазаревцу, Обреновцу, главни извори аерозагађења су термоелектране;

- Процењује се да у Републици 40% глобалног аерозагађења потиче из термоенергетике и

индивидуалних ложишта, а по зo% из

индустрије и саобраћаја;

- у Београду, Нишу и Новом Саду, поред индус­трије и внергетике, у загађивању ваздуха је

значајан удео саобраћаја.

- Сумпордиоксидом је највише угрожен Бор, hrnград и Панчево;

- l-IС;!;lлnnољене конпентrац~с чађи најчешће се

региструју у Ужицу, Београду, Прибоју и

Севојну;

- Загађеност специфичним материјама изнад максимално дозвољених концентрација

забележена је 1990. год. у Панчеву, Суботи­ци и Прахову, али треба истаhи да је кон­

тролисана само на 9 места; - Доминанти загађивачи ваздуха из индустрије

су: амонијак, хлор, сумпорвоДоник, флуо­

роводоник, тешки метали;

- Према подацима РХМ (!) везане серије дана са повеhаним концентрацијама CO~ и чађи

регистроване су 1990. године на следеhим ХМ станицама: Београд и Кошутњак, Ваље­

во, Врање, Краљево, В. Градиште и

Крушевац (само чађ), Лесковац, Лозница,

Неготин, Ниш, Ћуприја, Уж. Пожега (само

чађ) и Тамнава.

Уз констатацију да територија Србије није ни

издалека покривена неопходним бројем мерних пунк­

това, што подједнако важи како за карактеристичне,

тако и за специфичне загађиваче ваздуха, слободно се

може закључити да је квалитет ваздуха одлучујуhи

еколошки чинилац у вредновању квалитета живљења

у урбаној средини.

Воде

Нагли индустријски развој, хемизација пољо­

ПРllвреде и урбанизација проузроковали су низ нових

проблема у вези са водоснабдевањем, утицајем отпад­

них вода на површинске и подземне воде и са хиги­

јеном у насељу. Огромне количине физичких, хеми­

јских и биолошких загађивача смањили су способност

водотока за пречишhавање, тако да су многе реке и

језера постали колектори отпадних вода, неупотре­

бљивих за пољопривреду, рибарства, рекреацију.

Угрожени су и читави екосистеми, ретке биљне и

животињске врсте итд. Orање у Србији укратко илус­

трују следеhи подаци:(.)

- Квалитет површинских вода у веhини водотока не задовољава прописану класу. Поједини сектори река

су потпуно изван класа, а само изворишни делови

водотока и велике реке успевају да одрже прописани

квалитет;

- Количина и квалитет подземних вода нису дово­љно истражени. Услед загађивања (преко

. површинских вода и земљи шта) угрожен је први водоносни слој, а услед геолошких истраживања и

интензивних црпљења - и други, посебно у Војводини; - Годишње се у водотоке Србије испусти око з,7 мил­

ијарди м, отпадних вода, од чега се пречишhава свега

око 4 %, најчешhе само механички; - Комуналне отпадне воде се пречишhавају само у

двадесетак насеља, док се за десетак насеља раде про­

јекти уређаја за пречишhавање;

- Поред испуштања загађујуhихматерија, индус­трија угрожава водотоке и тзв. термичким

оптереhењем", што посебно важи за расхладне воде из

енергетике и металургије.

- Отпадне воде индустрије често садрже токсичне и друге опасне материје које угрожавају НИЗЈЮЈТТТ~ насе­

л.а (напајање стоке, наводњавање и ЈТГ . );

- Велики узрочник загађења вода је и тзв. дис­перзно загађење од пестицида и минералних ђубрива,

сточних фарми и др.;

- Око зo% насеља у Србији осећа несташицу воде за пиhе, нарочито у летњим месецима, ~o% водовода је несигурно по здравље, а 5% водовода је саповеhаним ризиком за здравље. На Косову и Метохији чак 75% становништва се снабдева водом из извора и бунара;

- Посебан проблем представља неизграђеност канализационог система, која ни приближно не прати

развој водоводне мреже, тако да су у масовној употре­

би непрописне септичке јаме и сл.

Као и код ваздуха, стање вода се не прати довољно

систематски и на довољном броју контролних тачака.

Као и ваздух, вода је такође веома ' утицајан

еколошки чинилац квалитета живљења, са разликом

што је физички омеђен и што се проблеми вода лакше

могурешити локално", хидро и урботехничким мера­

ма. (Као аргументи у прилог овој тврдњи може се

навести загађење из термоелектране удаљене и до 30 км, на које се локалним мерама у насељу не може ути­

цати, док се изградњом водовода, канализационе

мреже и уређаја за пречишhавање може решити проб­

лем вода у насељу.) Међутим, ваља напоменути да ова

решења, иако једноставнија, нису увек и јефтинија.

3емљиште се девастира и деградира како природ­

ним процесима (ерозија, клизишта, голети), тако и

загађивањем услед човекових активности

(површински копови, одлагање индустријског и кому­

налног отпада, употреба вештачких ђубрива и пести­

цида итд.). Велике површине земљишта свакодневно

се заузимају и за изградњу насеља, производних

објеката и инфраструктуре. Поред ових видова дирек­

тног угрожавања, земљиште је изложено индирект­

ном загађивању преко отпадних вода и ваздуха и

преко падавина. Процеси деградације земљишта су

спорији од оних у ваздуху и водама, али зато имају

дугорочне негативне последице. Посебан проблем

представља неконтролисано одлагање опасних отпад­

них материја које чак и у малим количинама

проузрокују огромне штете у околини.

Иако се деградација земљишта најмање прати, поз­

нате су неке од њених најизразитијих карактеристика

у Републици (.): . - У Војводини је на неким подручјима регистрован повеhан салинитет и алкалинизација земљишта; због

претеране употребе хемијских средстава

најугроженија су подручја Панчева, Суботице, Вршца,

Сремске Митровице, Сомбора и Бечеја;

- Услед негативних деловања индустрије знатно је

деградирано земљиште у индустријским басенима

Бора и Трепче;

- На Косову, земљиште се деградира коповима, јаловином , пепелом, шљаком, тешким металима,

отпадним водама и гасовима; најугроженије су тери­

ториј е општина Приштине, Косовске Митровице,

Обилиhа, Косова Поља, Глоговца, а изразито тешка

ситуација је у Бадовцу, Грачаници, Добром Селу,

Белаhевцу, 3вечану и др.

Слична ситуација је и у околини осталих

рударско-енергетских басена (прим. аутора).

Иако веома значајан еколошки чинилац,

земљиште у yrf\~T!Oj средини нема онај значај 17

који има у руралној, ни као ресурс (овде се не мисли

на грађевинско земљиште, него на земљиште као део

еко-система), нити са становишта хемијско-физичких

особина. Међутим, веома је важно да се у процесу

планирања идентификују евентуална нездрава или

загађена земљишта (некадашње депоније, сточна

гробља, подручја повишене радиоактивности и сл.),

како не би дошло до њиховог коришhења за јавне или

зграде за становање. Такође је важно користити

погодности расположивог земљишта за озеленавање

града и његових појединих делова. Према томе, и

земљиште се узима као утицајни еколошки ЧИНИ-!Iац у

планирању насеља.

Из претходних разматрања може се извуhи

закључак да се као кључни еколошки чиниоци у вред­

новању квалитета живљења јављају ваздух, воде и

земљиште. Према томе, приликом истраживања

погодности неког локалитета за градњу (проширење,

санацију итд.) насеља, ови чиниоци се обавезно мора­

ју анализирати са становишта очекиваног квалитета

живљења, уз остале, нееколошке чиниоце.

Међу атипичне еколошки утицајне чиниоце спадају

јонизујуhа и електромагнетна зрачења, као и места

која су извори буке (близина магистралних путева,

аеродрома, стадиона итд.), што све мора да уђе у кри­

теријуме живљења са еколошким предзнаком".

Могуће је да се јаве и неки веома специфични облици

угрожавања животне средине, који немају негативан

утицај на здравље, али на неки други начин

угрожавају амбијент (естетски, или ширењем неугод­

них мириса и сл. ). Сви негативни утицаји, па и ови

специфични улазе у коначну валоризацију простора,

односно квалитета животне средине - квалитета живљења.

Х. Ушицај квалиеша средине на здравље

сшановнишшва, на "риродну и на

изграђену средину

Еколошки чиниоци О којима је у претходном

поглављу било речи утичу на квалитет живљења пре

свега преко ефеката на здравље становништва, а

затим и на друге елементе човековог окружења

(естетске утиске, угодност боравка, могуhности

рекреације итд.).

Овде ће у кратким цртама бити побројани

најчешhи од тих ефеката, без улажења у посебне

области екологије које се тиме баве (екотоксикологија

идр.).

Сумпордиоксид, удружен са честицама прашине и

дима повеhава проценат обољења респираторног

тракта, карцинома плуhа, а у зависности од

изложености може да утиче и на повеhање морталите­

та, нарочито код деце и код старије популације. Поред

тога, SCh испољава ефекте и на видљивост, вегетацију и материјале (смањена видљивост, тачкасте мрље на

лишћу, корозија челика повеhана и до 50% итд.). Оксиди азота могу да буду узрочници астме,

алеР,Ћјских и малигних обољења; оксиди угљеника

утичу на дисајне органе и хемоглобин, а и једни и

, други су изазивачи неких системских обољења. Формалдехид, минерална влакна, азбест и

18 многи синтетич,<" М;!'1'Р)')LфIЛИ који се користе у

грађевинарству и ентеријерима, могу да испољаваЈу

различита дејства, од локалног иритирања ,

слузокоже, преко изазивања алергија, све до астме и

малигних оболења. Радиоактивни гасови, међу којима

се најчешhе помиње радон, делује на коштану срж,

изазива малигна оболења и генетске промене.

Олово, као и други тешки метали (Cd, Zn, Си, Hg, Ni и др.) изазивају, појединачно или синергетички, различите токсичне ефекте у организмима

(животињским и биљним).

Изградња великих инфраструктурних објеката,

површински копови, велика паркиралишта и сл. често

озбиљно ремете пејзажне вредности простора умању­

јуhи његову лепоту (силуета, зеленило и сл. ).

Загађен ваздух и воде делују на многа материјална

добра, међу којима се посебно издвајају штете на

споменицима културе. Услед загађених вода појачано

је пропадање конструкција мостова, докова и других

грађевина на обалама река, мора или језера .

Изграђени објекти могу на сличан начин да буду

угрожени и преко загађеног земљишта, директно или

индиректно (ерозија, поремеhен режим подземних

вода и друге промене изазване људским активности­

ма).

3. Утврђивање утицајних еколошких чинилаца, њихова анализа и примена на еколошко зонирање

простора

У поглављима 1. и 2. описани су главни еколошки

чиниоци и њихов утицаЈ на квалитет живљења.

Приликом преласка са општих разматрања на

вредновање, (или оцењивање) појединих чинилаца у

случају конкретног урбанистичког плана, од значаја

је:

- да се што боље утврди стање средине и утица­јни еколошки чиниоци,

- да се одабере методологија вредновања поје­диних чинилаца и, на крају,

- да се предложе мере за смањење (ублажавање) очекиваних негативних последица

У овом поглављу биhе речи о могуhим поступцима, а

као илустрација послужиhе неколико примера

еколошког вредновања из наше средине (Поглавље 4).

3.1. Ушврђивање сшања и дефинисање ушица­јних еколошких 'Чиилаца

Први корак представља попис извора загађења на

градској територији, штетне материје које се

испуштају, локација, просторни распоред итд.~ Ту нпр.

спада индустрија (на сопственој територији или у

ширем окружењу), ложишта (индустријска, кућна),

саобраhај (магистрални, локални, транзитни) и друге

производне делатности које могу да се јаве као извори

гасова, прашине, загађења вода или чврстог отпада

(грађевинарство, мала привреда, занатство, кому­

налне и индустријске депоније итд.).

Следи обрада природних услова, од којих ће у

највећој мери зависити распростирање загађивача:

морфологија терена, ружа ветрова, барометарски

притиr;:ЈК И влаЖJlОСТ ваздуха, температурни гради­

јенти, d llоссбно инверзије, итд. За распростирање је

од значаја и изграђеност простора, тј. све врсте

физичких баријера које могу нпр. да модификују кре­тање загађеног ваздуха, да га задрже у одређеним

градским зонама и сл.

И, најзад, потребно је прикупити и анализирати

све мерне подаке о квалитету животне средине на тер­

иторији Плана, међу којима: податке о загађености

ваздуха, вода и замљиша, квалитету воде за пиhе, о

евентуалном присуству природних или вештачких

извора јонизујуhег зрачења (нпр. радиоактивни гро­

мобрани), о зонама појачане буке ИТД.4

Уз оцену постојеhег стања потребно је дати, уко­

лико постоје колико-толико поуздани планови разво­

ја, прогнозу очекиваног стања за одређени временски

хоризонт.

На основу поменутих података, њихове анализе

(квалитативне, или пак рачунарске обраде) и њиховог

поређења са максимално дозвољеним концентрација­

ма појединих полутаната (МДК) или другим норма­

тивима (хигијенским, површинама под зеленилом и

сл.) у урбаној средини, даје се оцена квалитета по

појединим елементима и у односу на простор Плана.

Поуаданост, односно квалитет добијене еколошке

слике града зависиhе у највећој мери о од

расположивих података и, наравно, од квалифико­

ваности обрађивачког тима. У принципу, добија се

мање или више прецизна слика о загађивачима од

пресудног утицаја и о њиховој просторној распро­

страњености, а затим и представа о осталим, мање

релевантним еколошким чиниоцима.

То омогућава, са једне стране, рангирање утица­

јних загађивача, а са друге, зонирање урбане средине

на повољну, условно повољну или неповољну са

становишта услова рада или становања. И на крају,

ови подаци представљају улаз за вредновање

еколошких чинилаца у укупном квалитету живљења.

Ј. ~. Мешодологuја вредnовања

еколошкuх 'ЧU1iuлаца

На избор методологије одлучујуhи утицај има

врста и расположивост података (емисија, имисија,

стање комуналне хигијене итд.). Најчешhе, за ваздух у

веhим градовима и индустријским центрима постоје

нумерички подаци у дужим временским серија ма и

тада је могуће применити квантитативне методе. За

нека места вршена су само периодична мерења аероза-.

гађености и ту се може говорити о семи-квантита­

тивном приступу, а у веhини насеља мерења чистоhе

ваздуха нису никада вршена, тако да се планер мора

ослонити на експертску процену", засновану на

подацима о изворима загађења или субјективном

доживљају простора од стране његових житеља.

Сгање важнијих водотока прати Хl1дро-метеоролошка

служба, али ти подаци често нису довољни када се

ради о водама на ужем локалитету, док се загађеност

земљишта прати само спорадично. · Мерења буке су

угла"ном повезана са саобраhајем у великим градови­

ма, а мерења радиоактивности се врше по посебном

програму и на одређеним пунктовима.

у таквој ситуацији, која се нэјкраhе може описати

констатацијом о непостојању (а) јединственог систеМll

мониторинга, Т3!!. класичних загађИ!!(1ча за читаво

подручје Републике (б) и обавезног мониторинга

специфичних великих загађивача из процесне и

других индустрија, планер се опредељује за

методолошки поступак од кога може да очекује опти­

малне резултате.

Једна од уобичајених метода у урбанизму и у

пејзажној архитектури је тзв. »overlay« метода Steinitza et al. (~). Метода полази од изабране прос­торне јединице (нпр. блока), за коју се оцењују поједи­

начни чиниоци (или обележја), да би се каснијом син­

тезом дошло до јединствене оцене квалитета.

Изабрани чиниоци квалитета у градском ткиву могу

да буду нпр.: стање ваздуха, еколошка засиhеност",

угроженост суседним намена ма, ~зелењеност, утицај

паркинга и сл.

За оцењивање стања у односу на поједине утицајне

чиниоце може да се користи нпр. тростепена скала: 1 -

неповољно, ~ - средње повољно и 3 - повољно и да се затим искаже збирна оцена на нивоу просторне

јединице. Поступак подразумева и избор функције

оцењивања, рачунара и програма.

Модел свеобухватног мерења квалитета средине у

блоковима предложио је и Б. сг ој ков. (4)

Један од могуhих (емпиријских) методолошких

приступа је комбинација квантитативних метода са

квалитативним оценама, која ће конкретније бити

описана у склопу студије случаја за Обреновац. У

овом примеру одабран је само један, критични пара­

метар, за који постоје серијска мерења (у случају

Обреновца то је пепео из термоелектрана), на основу

метеоролошких параметара моделирано његово

распростирање и тако одређене повољне и мање пово­

љне зоне за изградњу. Остали »утицајни« чиниоци

процењени су само квалитативно.

И, на крају, за подру~а за која не постоје никакви

мерни подаци, обрађивач оцењује квалитет средине на

основу постојеhих загађивача, на основу снимања

стања на терену (анкете и сл.) и мишљења самих

грађана о еколошким условима живота на територији

Плана.

Овде вреди напоменути да поред поменутих факто­

ра, тј. расположиве базе података, одлучујуhи утицај

често имају расположива финансијска средства (број

сарадника, опрема) и рокови.

Ј.Ј. Мере за ублажавање о'Чекuва1iUХ nегашuвnuх

ушuцаја

Логичан циљ свих напора да се одреде еколошки

утицајни чиниоци квалитета живљења су мере које

планери, у оквиру своје делатности и расположивог

инструментарија могу да предузму за спречавање нег­

ативних утицаја на квалитет средине. То није ни мало

једноставно из више разлога, међу којима набрајамо

само неке: главни извори загађења, посебно у односу

на ваздух, често се не налазе на територији плана, а

утицаји нису физички омеђени"; заштита се такође не

може извести на локалном нивоу, него захтева пре­

дузимање мера изван територије Плана (нпр. дело­

вање узводних загађивача на водотоке, разношење

пепела са великих депонија и сл.); избор

технологија за индустрију или за третман

комуналног и другог отпада није у 19

наД~lежности урбаниста, као и низ других мера

техничко-технолошке и биолошке заштите.

Планерима, дакле, остаје да, корнстећи резултате

анализе (и прогнозе) еколошких услова живљења,

превасходно утичу на локацију и распоред физичких

структура, густине, оријентацију објеката у односу на

главне изворе загађења и доминантне метеоролошке

усло~е, учешhе зелених површина (паркова, дрворе­

да), саобраћајну мрежу и комуналну инфраструктуру,

проветреност улица и блокова итд, што ће све зависи­

ти од конкретног случаја који се разматра.

У томе погледу, занимљиво је указати и на доса­

дашња искуства Европске заједнице(5), која сматра да

третирање проблема градске средине треба заснивати

на два кључна принципа: (а) интегралном приступу

проблемима и (б) оријентацији на отклањање узро­

ка,а не последица, тј. на превентивном деловању" .

У том смислу сугеришу се следећа решења:

- подстицаји већој разноликости, избегавање

ширења града и ревидирање принципа

стриктног зонирања;

- заштита културног наслеђа и природне сре-дине у градовима;

- обнова запуштених градских земљишта; - ревитализација постојећег градског ткива; - заштита историјског идентитета градова; - спровођење даље урбанизације уз уважавање

смерница за заштиту животне средине;

- у саобраhају: побољшање технологија, ства­

рање могућности за повеhано коришћење

бицикла, заштита пешака као главних

корисника градских саобраћајница,

побољшање јавног превоза;

- рационално управљање енергијом, водом и комуналним отпадом, итд.

4. Неколико ири.мера из ирак се у србији

4.1. Ге'1iерал'1iU урба'1iUСШU'ЧКU ала'1i ОБРe'Jiовца (Нацрш)Сб)

На основу експертизе Урбани развој и квалитет

животне средине"(7) и других расположивих података,

израђена је синтезна карта угрожености подручја

ГУП-а услед деловања негативних природних и антро­

погених чинилаца (Сл.l). (Као подлога дате су

границе ~рбаних зона« онако како су третиране у

осталим одељцима ГУП-а).

Еколошко рангирање зона извршено је на основу

следећих »утицајних« параметара:

Природни:

- угроженост високим подземним водама и поплавним таласом;

- ружа ветрова.

Антропогени:

- индустријске зоне и термоенергетски објекти; ж- загађеност ваздуха услед емисије пепела;5

- количина укупних таложних материја (са б мерних места);

20 - класе водотока; - ни~nи t(n'"П'Н::I тптр ~\'t(e;

- угроженост од хазард не индустрије.

Поред података приказаних на карти (Сл.l.), за

»еколошко рангирање« коришhени су и подаци о

површинама појединих зона (у %) које с изложеllе нсг­ативним утицајима.

, i?y

4.2. ЈЈредлог мреже зелenuла као средсшва унааређења жuвОШ'1iе средине u слuке града па

шерuшорuјu оашшunе Вра'Чар(8)

У овом случају аутори су оцењивали стање животне

средине на територији општине Врачар за два времен­

ска пресека, тј.: (а) садашње време и (б) време када ће

детаљни урбанистички планови Општине бити реал­

изовани (кроз једну од две деценије). Овим је

омогућено да се постојеће упореди са прогнозираним

стањем и на основу тога препоруче измене у ДУП­

овима у циљу побољшања квалитета побољшања

квлаитета животне средине. Примењена је Steinitzova »overlay« метода (3) и IВМ компатибилни РС АТ, про­

грами сродни Lotusu, А Cadu. У првом кораку је извршена процена повољност и

појединих чинилаца животне средине на нивоу блока

као основне јединице.

У другом кораку је извршено синтетизовање појед­

иначних у јединствену оцену која показује квалитет

сваког блока на територији Општине.

У трећем кораку блокови су груписани према срод­

ности квалитета животне средине - од најугрожени­

јих до најмање угрожених.

Били су оцењивани следећи еколошки чиниоци:

(а)ваздух, (б)станиште, (ц)зеленило, (д)физичке струк­

туре, (е)намена земљишта и (ф)паркирање. За сваки од чинилаца детаљно су разрађени утицајни фактори

(тако нпр. за физичке структуре то су били: стамбена

густина, индекс изграђености, опремљеност комунал­

ним инсталацијама, облик грађевинске структуре

блока, просечна спратност блока), свакоме од њих

одређена је вредност и дата оцена.

Синтезна оцена (по свим чиниоцима) се кретала

од 1 - б (од» врло неповољних« као врло повољним

блоковима) . "Врло неповољни и неповољни блокови ситуирани су

претежно у зони традиционалног центра града, уз

УШfl1Р. Маршала Толбухина, Маршала Тита, Његошеву,

ПГО:lстерских hГl1гада, Булевар револуције. Једна

трака неповољних блокова пружена је и по падинама

оријентисаним ка Булевару Црвене армије. За раэ­

ликку од блокова центра овај појас представља

остатке некадашње периферије града. Зоне са умерено

повољним и повољним блоковима су Неимар, крај у

Београду традиционално познат по квалитетним

условима живота, затим Црвени крст и појас дуж

улице Саве Ковачевиhа ка Булевару Револуције.

Значајно је напоменути да се у овом простору налази

и низ блокова који су релативно скоријег времена

градње, а који су оцењени као умерено неповољни. Реч

је о ' просторима новијих реконструкција уз улицу

Војислава Илиhа, потезу Црвени крст - Грчиhа Милен­ка, као и о још неколико блокова у различитим

деловима територије општине."(8)

Све појединачне, као и синтеза оцена у Orудију су

приказане табеларно и картографски.

Оцена очекиваног стања дата је по истој

методологији, узимајуhи у обзир промене до којих ће

довести реализација постојеhих и важеhих ДУП-ова.

Дошло се до закључка да ће до позитивних промена

доhи у 7з блока, до негативних у 9 блокова, а да ће 104

блока остати без промена.

Општи закључак је следеhи: »Промене до којих ће

довести реализација детаљних планова су углавном

усмерене ка побољшању животне средине. Но, ове

промене треба приписивати и општим променама на

нивоу града, као и чињеници да у саобраhајној мрежи

која је овде дата није узет у обзир утицај Врачарског

булевара. Такође, треба реhи да ДУП-ови битно не

утичу на поправљање стања станишта и стања парк и­

рања. Ово задње се реализацијом детаљних планова

још више погоршава. Физичка структура, прове­

треност блокова и квалитет ваздуха се побољшавају.

Према томе, уколико се жели поправљање стања и у

оним секторима који су угрожени, паркирање и

отворени простори блока који детерминишу стање

станишта мора да буду решавани упоредо и на бази

гаражирања. Да би се стање станишта побољшало ове

гараже не треба да буду грађене као подземне у

средишту блока, већ треба да буду подизане као

вишеспратне на ивици блока."(8)

4.Ј. дешаЉ1iU урба1iUСШU'ЧКU uла1i uодручја око улuце Војводе Сшеuе(g)

Овим примером илуструје се поступак који је

примењен у случају када за територију Плана није

постојао ни један мерни податак о квалитету ваздуха,

а јеL . иНО је мерена бука и то у периоду 1983-1989 (сем

1986.) год. Пошто су планска решења пошла од зоне као осно­

ва организције простора и функција у Плану, и у оде­

љску о животној средини је процењено очекивано

стање по планираним зонама и то:

А - зона колективног становања са делатностима Б . зона средњих густина становања са делат-

ностима

Ц - зона малих густина становања са делатностима И· индустријска зона

ГФ - зона градских функција

У недостатку егзаКТПff'( V'''г тти ''( података за

OcEKIVANO STANJE ZIVOTNE SREDINE

Zona Polozaj 9 А

st/ha

Аl duz ul. ++ А2 V.Stepe i 700 ++ А3 Kumodraske ++

Na istоё. padini od 320 + ul. V.Stepe

С1 u zaledu + С2 ul . Vojvode 200 + С3 Stepe ++

uz V.Stepe i Bulevar JNA

++

В

++ do +++ ++ do +++ ++ do +++

+

+ + ++

++

G.O.*

+ + +

+

+ +

Napomena

уесе zagadenje i buka је u donjem delu V.Stepe i duz Kumodraske ulice

++ uglavnom uz indust.zonu

++ nisu veliki zаgаdivаёi

GF Gradske funkcije se nalaze u okviru ostalih zona

* uz pretpostavku dobrog funkcionisanja inspekcijskih sluzbi

садашње стање прогноза квалитета животне средине

по зонама извршена је на основу очекиваног утицаја

релевантних фактора (густина становања, удаљеност

од главних саобраhајница, планиране гасификације

на територији западно и источно од улице Војводе

Степе и топлификације дуж ове улице, зеленила итд.),

литературних података и практичних искустава, као

и аналогије са зонама сличних карактеристика у

Београду или у другим градовима.

Такав поступак резултирао је у следеhој прогнози

очекиваног квалитета животне средине у појединим

зонама:

На основу анализе садашњег и очекиваног стања

животне средине закључено је следеhе:

- Подручје Плана, као део ширег центра града,

спада у мање загађене градске зоне;

- Планом се не предвиђа лоцирање производ­них, комуналних и других активности које

би могле да утичу на пораст загађености

или буке;

- Повеhање густине становања могло би да утиче на веће оптереhење средине, нарочито

отпадним материјама из саобраhаја и

чврстим отпацима из потрошње (домаhин­

ства, трговина, објекти друштвеног

садржаја) ; - Реализацијом решења из овог Плана квалитет

животне средине био би побољшан и поред

повеhане густине становања. У томе је

кључни фактор предвиђена топлификација

и гасификација, затим проширења Буле­

вара Војводе Степе, као и повеhање

површина под зеленилом и заштитних

дрвореда.

4-4- Еколошкu асuекшu орга1iuзацuје пасеља­а1iалuза слу'Чаја па uрu.меруБе'Чеја(lО)

у овом примеру ради се о научно-истраживачком

пројекту са темом Еколошки аспекти организације

насеља (1 Део) и Анализа случаја на примеру Бечеја (11 Део).

У Анализи случаја ... " обрађени су еколошки аспек­ти за три развојне фазе Бечеја: прву, која обухвата

протекли развој, другу, у којој је извршена

анализэ ,;Ј ТТ;Ј пrн.ег стања и т r r. hy, у којој се 21

КРИlГички преиспитује приступ просторном плани­

рању Бечеја у наредном периоду, који карактеришу и

елементи еколошког зонирања. Навешћемо

најважније закључке скраhеним цитирањем

извора(lO):

" ... На основу спроведеног аналитичког поступка јасно је да је у свим фазама постојало мање или више

изражено усклађивање просторног развоја са услови­

ма природног окружења. То се може сматрати једном

од најзначајнијих предности у укупном развоју Бечеја.

Такође се мора узети у обзир и чињеница да овај град

готово никада у новијем времену није пратила таква

експанзија која би довела до јаких конфликата између

вредности природне средине и потребе да се град

физички развија. Може се сматрати да су релативно

благ популациони раст насеља и индустријско напре­

довање били управо у функцији његовог стабилног,

чак успореног развоја. То даље значи да се нису сти­

цали услови да се животна средина нагло и битније

ремети.

у смислу м:етодолошких усмерења ка планирању

насеља у складном односу са вредностима окружења,

неопходно је следити неке од проверених поступака,

као нпр.:

- Дефинисање циљева, с тим што их је потребно груписати у оне (а) општедруштвеног

карактера и (б) посебне циљеве који су

резултат дијагнозе стања конкретног прос­

тора и квалитета животне средине.

- Средства за остварење циљева представљају сложену групу мера које усмеравају

активности и назначују извршиоце:

надлежне државне и локалне органе

власти, урбанистичке службе, произвођаче

и потрошаче.

Дефинисање критеријума за понашање свих

учесника у процесу дефинисања циљева, планирања

и коришhења простора. При томе, на основу претход­

них истраживања показало се да на одређивање при­

оритета критеријума утичу: (1) квалитет и интерно вредновање природних ресурса, (б) дефинисање и

груписање развојних промена, (ц) дефинисање прос­

торних проблема и њихово рашчлањавање на утица­

јне техно економске параметре (критеријуме локаци­

је), ефикасност функционисања земљишта и (д)

дефинисање оперативних критеријума, оних који, као

параметри и индикатори, имају способност пон­

деРИlсања. Овакав поступак у случају Бечеја није

спроведен, те су и све анализе имале за циљ да укажу

на неопходност одређеног склада планерских и

урбанистичких акција. Додатна отежавајуhа окол­

ност је што се на територији Бечеја не прате систем­

атски неки од основних индикатора квалитета средине.

Нажалост, слична истраживања најчешhе се не

мог)' спровести у оквиру уобичајеног поступка (и

рокова) израде урбанистичких планова.

б.Закључак

Подаци из литературе, као и пракса, указују на

значајан удео еколошких чинилаца у укупном

квалитету живљења у урбаној сг"пцпч. ТО се

22 пре свеГ;1 односи на квалитет B:J;1Тl\·Y,. ( ,,:of\i!e-

веност пијаhом водом и евакуацију отпадних вода, а у

мањој (или мање истраженој) мери и на стање

земљи шта, утицаја буке, зрачења итд. Због тога се у

процесу урбанистичко планирања морају уважавати

еколошки утицајни чиниоци за дату средину. Њих је

потребно утврдити, по могућству квантифицирати и

на основу тога предложити неопходне мере за

спречавање негативних утицаја у оквиру планова

коришћења простора, односно извршити еколошко

зонирање простора. Методологија која ће се примени­

ти, зависиhе од специфичности дате средине (природ­

них и антропогених), од базе података и од распо­

ложивих материјалних средстава.

Лuшерашура

(1) Извештај о стању животне средине у републици Србији, Минисарство заштите животне средине,

Београд, март 199~. год.

(:) Извештај О контроли загађености атмосфере на мете­оролошким станицама на територији Републике

Србије у 1990. години, РХМЗ, Београд, 1991. год.

(3) Стеинитз ет ал.: Ханд Дроџ Оверлањс: тхеир Хисто­рњ анд Проспецтиве Усес", Љндсцапе Арцх., Септ.

1976, пп. 444-456. (4) Стојков, Б.: Фактори животне средине као критери­

јум за избор локаци ја за становање", Урбанизам

Београда Но 59-00, год. XII, 1980. (5) Цоммиссион оф тхе Еуропеан Цоммунитиес, ЦОМ

(90) финал, Брусселс, ~7 Јуне 1990: Греен Папер он тхе Урбан Енвиронмент", Цоммуницатион фром тхе

Цоммиссион то тхе Цоунцил анд Парламент.

(6) Институт за архитектуру и урбанизам Србије: 06рен­

овац, Генерални урбанистички план (Нацрт),

Београд, јули 199~. год.

(7) Градски завод за заштиту здравља - Београд: Урбани развој и квалитет животне средине - експертиза,

фрб. 199~· (8) Мацура, В. са сарадницима: Предлог мреже зеленила

као средства унапређења животне средине и слике

града на територији општине Врачар", Шумарски

факултет Универзитета у Београду, Београд 1991. год.

(9) Институт за архитектуру и урбанизам Србије: Детаљни урбанистички план потеза дуж улице

Војводе Степе, Београд, 1991. год. (10) Завод за урбанизам Војводине - Нови Сад: научно­

истраживачки пројекат Еколошки аспекти органи­

зације насеља", Нови Сад, мај 1992. год.

1 Термин еколошки у раду ће бити коришћен условно,

због краткоће, уместо исправнијег термина услови

(параметри) животне средине".

~ Изузетак су тзв. глобални ефекти", као што је ефекат

стаклене 6аште", озонске рупе и сл.

3 Уколико за шире или уже подручје већ постоји тзв .

катастар загађивача", утолико је посао планера

олакшан.

4 Будући да у Републици још ни је успостављен једин­ствен систем мониторинга, овим подацима

најчешће располажу хидро-метеоролошке и

здравствене службе, а често и предузећа која су

извор штетних емисија (Бор, Клу6ара, Костолац,

ЈЕ Никола Тесла и др.)

5 Просторна дистрибуција добијена је математичким моделирањем на основу података са з6 мерних

места и метеоролошких параметара.

"" [l0mpetitiveness as basis оЈ the market есоnоmу is ensured ~ through products ртјсе, this оnе being dependent оп ele-

=Е i колошки мониторинг тentsfile, thatenterintoitscomposition. OneoJtheseelementsis 8' ' as шеи the value оЈ the natural resource, which is not аnу moте f Јтее оЈ cost. Оп the other Јјм, it јЈ possible to injluence very much -у ус л о в и м а т рж и ш н о г to the ртоје мстеаЈе !Ју Ље /Jproduction оЈ health еnитоnmenе", 1 which јЈ Ље moте and moте intruded as imperative оЈ the produc-:1 tional seUing cycle. The ecological рате оЈ Ље product ртјсе is real-

* ђ Ј 11 ри вр е и в а њ а јеу, which cannot Ье avoided, if it јЈ necessary at аи to avoid it. Between ратејcuшт ртјсе Jactors appears "ecological rent", defin-t ing the right to иsе теЈоuтсеЈ оЈ living environment. Ву utili.tarism

:а theory the ecological теЈоuтсе is examined as value and profitable-t Милутин ness. The value is expressed through the product value, and profitableness as соn-dition оЈ reduced monеу spending, as this ecological ТеЈоuтсе exists !Ју itseif and it t Љешевић * is not necessary to produce је. The resources value, regardless ifit јЈ material от

,i! energetica~ is conditioned !Ју the need оЈ је and its тапеу. Doubtless that ем ТеЈоuтсе is morе valu-ј able if ј! is necessary and if је is morе difficult to find је. Јп that way ecological resources ате includ-... § ed into the татее, as Ље таше оЈтеЈOUТСеЈ is beingJormed. Јп the practice we тее! multi-aspects ЈтатеЈ оЈ profitableness оЈ li.ving elements еnитоn-Ј! menе, еоое јn conditions оЈ limited теЈоuтсеЈ and necessities diversity јnеruМЈ different, often тen competitive possiblities оЈ ЉејТ иsе.

~ ТМ second Јасе which is necessary ео tali.e into ассoun! is "ecological damage", which јn таcro есоnоmјсш ЈгатеЈ outgrows јnео economical ехреnсе. ~ Есоnоmу оЈ the ecological damage is expressed through теЈouтсеЈ тетеЈасејоn, decreased effectiveness оЈ productional work, as well as through sana-* ејоn indispensability оЈ consequences as to ем heauh and таеепш goods. ЛU теаЈuтеЈ оп environтent ртоеесејоn, startingJrom investigations, соn­trol and planning, uр to Ље reali.zation оЈ proеесиоn technical тeasures, require investтent оЈ determined јnаnаш теаns, that directly от indirectly must Ье provided Јгоm the overplus оЈ productional work. on the other side,there арреат positive efJects оЈ investтent into sanation, protection аnd

irnpruveтmt ОЈ the envimnтml, јn Јorm оЈ qualitaJive and quantitative prrx1uction increase or Љтough techniad-шmmrtiwl conditions irnpravemcnt. Лt Ље end, it is to take into ассоun! а greater value and so as weU а greater market ртјсе оЈ the health products, that have to Ье submitted to а rigorous control оЈ products themselves, bu! оЈ the enитоnтеn! as wel~ јn which corresponding waтe is being produced. So will Ье created the ecological image оЈ determined spaces, that Jurther јnстеаЈеЈ their value оп ем тeal estates market. ксу w.ards: ecology, есоnomу, market, ecological тent, ecological expenses

1. Увод

Чињеница је да тржишни начин привређивања прет­

поствља економију, која се заснива на конкурентности

цене коштања производа. Ту цену одређују понуда и

потражња. Цена зависи од више фактора, а пре свега, од

цене сировине која улази у производ, вредности уложеног

рада, амортизације оруђа рада итд. Тенденција је да цена

производа буде што нижа, како би се он могао што лакше

продати и остварити планирани профит. Тржиште је, дакле, засновано на формирању вредности производа и

функционише уколико има и производње, и размене, и

потрошње. Вредност производа на тржишту зависи,

дакПt~, од обима понуде и потражње, али и од потребе за

неким производом. У време рецесије, када опада стандард

становништва, долази до редукције личне и заједничке

потрошње. На цени једино остају производи без којих се

не може преживљавати.

Еколошки мониторинг обухвата, пре свега, информа­

ције о стању животне средине, што подразумева и моде­

ловање и прогнозу квалитета у будуhности, затим кон­

тролу стања у оквирима предвиђеним стандардима и

животним оптимумима, и, на крају, укључује све мере

упраLљања животном средином у смислу биолошке опти­

МИЗ<Ј.Ције. Животна средина, а пре свега природна ,

обезбеђује производњи материјалне и енергетске ресурсе,

али и услове за постојање производње. Квалитетнији

ресурси утицаhе на цену производа, а тиме и производног

рада. У економији у којој је тржиште основни регулатор,

као основна значајка се јавља цена производа.

Цена производа, како смо навели,' зависи поред оста­

лoг' од низа фактора, а међу њима - и од вредности ресур­са. Овде се не мисли на рад уложен у екстракци ју ресурса

и њшшво припремање за укључивање у технолошки про­

цес. Овде се мисли на вредност ресурса у иницијалном

стању. До сада се сматрало да ресурси у тц' је није уложен

рад, :зеh постоје само по себи - He~ <lj\ " !" "lIЮСТ, а то

значи да не могу улазити у калкулацију при одређивању

цене производа. Међутим , када је због интензивне

производње дошло до деградације елемената и комплекса

животне средине, и када су се морала улагати материјал­

на, радна и финансијска средства за њену санацију,

дошло се до спознаје да и природна средина има своју

цену (теорија реткости). У следеhој фази, када се дошло

до становишта да и природна средина има своју вредност,

требало је ту вредност превести у прагматичке оквире, тј.

дати одредницу цене како појединог елемента, тако и

комплекса животне средине.

2. МогућnОСl1l екоnомског вpeдnoвaњa елемеnаl1lа u КОМ алекса apиpoдne среди'ltе

Пракса указује на то да између друштвене поделе

матерИЈално-енергетских ресурса и друштвене поделе

богатства и квалитета живота постоје велике супротнос­

ти. С друге стране, у појединим друштвима је заустављен

економски и друштвени раст, што је последица недостат­

ка сировина и енергије и њихове прекомерне експлоат­

аци је, односно прекомерног загађивања животне средине.

То све више снижава ефикасност привређивања, а све су

веhи такозвани непроизводни трошкови. Загађена среди­

на у развијеним и неразвијеним друштвима све више

постаје "трошак", јер се производи да би се боље живело.

Да би се боље живело мора бити квалитетнија и животна

средина, а квалитетна животна средина се све више мора

производити. Производња квалитетне средине је специ­

фичност економски развијених друштава, а у мање разви­

јеним то се сматра луксузом, кога се ове привреде

најчешhе и најпре одричу. Да би се постигла равнотежа

између личног и друштвеног стандарда са једне, и

квалитета живљења - кроз квалитет животне средине са

друге стране, неопходно је одржа вати економско­

еколошку равнотежу:

- између обима експлоатације ресурса 23

природне средине и продуктивности природ­

них екосистема, односно могуhности

обнављања,

- између количине екстрахованих сировина и производних и тржишних потреба за одговара­

јуhим производима,

- између употребе материјала за привредне циљеве и обима повpaha ја материје и енергије у средину,

- уравнотежење енергетског биланса природне сре­дине и производње, као и свих видова

потрошње енергије,

- уравнотежење износа коришhењем ресурса

животне средине и стварних потреба поједи­

наца и друштва.

Рационално уравнотежење наведених односа омогућу­

је исправно управљање квалитетом животне средине,

односно установљење квалитета животне средине који

одговара личним (биолошким) потребама појединаца и

(социјалним) потребама друштва. Да би се то постигло

неопходно је исправно и адекватно оценити и вредновати

услове и ресурсе природне средине, и то не само са аспек­

та привредних активности, већ и са становишта циви­

лизацијских потреба друштва и здравља становништва.

Прихватајуhи то као непобитну чињеницу и потребу,

природну средину морамо третирати и као јавно добро и

као привредни фактор.

Да би се вредновање уопште могло обавити, што важи

и за вредновање елемената и комплекса животне средине,

неопходно је установити систем квантитативних показа­

теља који омогућавају упоређивање, а тиме и

установљавање вредносног система. Невоља је у томе што

је разрађено веома мало приступа у квантификацији и

вредновању појединих елемената средине, а да не гово­

римо о читавом њеном комплексу. Први корак у томе је

метод бонитирања, а тек други - costbenefit. Реалну могућност за укључивање квантитативних показатеља

елемената животне средине у економски прорачун

привредних јединки омогућује једино тржишни систем

привређивања. Сви други облици привређивања, у којима

државна политика није одвојена од привредног система,

о немогућу ју да правна држава поставља захтеве, а да се

привреда прилагођава тим захтевима, јер је држава та

која планира привредну производњу и одређује цене

производа и распоређивања остварене добити.

Тржишна привреда намеће привредном суб јекту борбу

за опстанак, при чему се захтеви еколошког карактера,

које правни систем једне државе успоставља, морају тре­

тирати као неминовност, а понекад као "виша сила". Тај

услов, "више силе" се уграђује у вредност производа. Тада

је привредни субјект принуђен да тражи олакшице на

другој страни, а пре свега у смањењу цене коштања рада -кроз повеhaвање продуктивности, аутоматизацију или,

као крајност, смањење броја запослених односно ниже

наднице. Да би се установила "еколошка правда", држава

мора установљава ти различите захтеве према привредним

субјектима, а у зависности од обима искоришhавања

природних потенцијала средине. Да би се предузеhе при­

лагодило новим условима, а држава заиста била правна,

неопходно је установити адекватан систем економског

вредновања трошених природних ресурса. Увођење

економетријских метода је стварна потреба данашњице, а

нарочито ако се еколошка проблематика жели укључити

у тржишну привреду.

Као економска оцена елемената средине може се

24 прихватити дефинисање или Т1ТV1ТН'па вредности

тих елемената или њихових обележја уз помоh бројних

величина (у природним или новчаним јединицама).

Може се примењивати и корелација релативних односа

која се исказује хијерархијски положај појединих елеме­

ната. У вези са тим, процена вредности, у било ком смис­

лу подразумева се као етапа до добијања прорачуна вред­

ности исказано у новчаним јединицама.

Међу економистима је дискусија о методу оцене и

процене вредности средине почела одавно. Још отада је

као главни проблем установљен (nota bene неразрешен) проблем устаљености основе за оцену вредности: да ли се

та вредност мора заснивати на раду или на некој другој

економској категорији? Политичка економија, заснована

на марксистичким поставка ма, оцену спроводи на основи

делатности кроз призму обима уложеног живог и опред­

мећеног рада. Капиталистичка теорија вредновања се зас­

нива на тржишној цени производа. Ни једна ни друга

економска теорија не дају праве одговоре за метод оцене

вредности средине. Прва - зато што се вредност не може

мерити само уложеним радом, а друга - јер се многе кате­горије не могу вредновати кроз робно-новчане односе (на

пример људско здравље, морал и сл.) . Привредна реформа, која је захватила друштва

последњих година, избацила је на површину роб но­

новчане односе. То је указало на потребу тражења зајед­

ничког показатеља и усредсређивања пажње на методе

вредновања елемената и обележја средине. Дефинишу се

разне могуhности и основе за вредновање, на пример:

- према величини утрошеног рада, да би ресурс сре­дине био искоришhен у привредне сврхе,

- према обиму уложеног рада за репродукцију потрошеног ресурса,

- према ефектима у производно м раду остварују

корисне промене у елементу средине,

- према величини будуhиx трошкова рада ко је ће друштво морати уложити у циљу елиминисања

штета Юог деградиранOCIИ средине.

У сваком случају, у економским прорачунима, а

нарочито када је у питању тржишни начин

привређивања, намеће се задатак да се одреди учешhе

ресурса у вредности производа, односно у његово ј цени. У

досадашњој економској пракси, оцена вредности природ­

них ресурса, а нарочито лежишта минералних сировина,

почива на бази уложеног рада неопходног за њхову

експлоатацију, уз осврт на све чиниоце који утичу на

економске резултате. То се, пре свега, односи на квалитет

сировине (удео минерала, калорична вредност и сл.),

положај (због улагања у инфраструктуру),

распрострањеност и друге чиниоце који отежавају или

олакшавају експлоатацију, што у смислу коришhења

доноси доходак звани рента.

Основни начин за вредновање ресурса, или било ког

елемента животне средине, мора се заснивати на кате­

горији диференцијалне ренте. Она се може исказати као

временска, положај на или нека друга, али се заснива на

постојању разлика у исплативости уложеног рада и цена­

ма својинских захтева за добра у зависности природних

услова просторне одреднице (положаја) ресурса и услова

његове експлоатације. Она се установљује као разлика

између нормираних (просечних или максималних) вред­

ности ресурса и ~eHa остварених за производ као резултат

експлоатације конкретног лежишта, односно природног

ресурса. Проблем се намеће у случајевима када је потреб­

но вредновати поједине природне услове, као на пример:

нагиб ТОПn"r;ЈrrrјСР Т10вршине, експозицију, естетску вред-

ност и сл. Полазна тачка ове методе се заснива на прет­

, поставци да су сви ресурси обновљиви У економском смис­

i лу., То наравно, не значи да су они и физички обновљиви,

већ само економски, при чему се мисли на проналажење

нових лежишта, налажење замене за потрошене ресурсе и

сл. То значи да овај метод подразумева и вредновање

утрошка рада неопходних за истраживање нових ресурса,

на Д~угим местима.

За функционисање метода диференцијалне ренте

неопходно је установити специјалне показатеље крајњих

вредности екстрактивне индустрије или корисника датог

ресурса. У том смислу се издваја квалитативна рента,

која се заснива на квалитету ресурса, затим рента погод­

ности, која се заснива на ефикасности уложених

трошкова који су неопходни при увођењу ресурса у експлоатацију, те специфична рента, која се заснива на

специфичним вредностима које установљује давалац

ресурса на коришћење (држава, приватник, предузеће) .

Прорачун диференцијалне ренте је веоам компликован и

може се провести за појединачни случај или за целу

националну привреду. Када је у питању савремени однос

према проблему животне средине, рента све више добија

на значају. То је довело до тога да се увођењем одговара­

јућих законских еколошких ограничења или захтева

фактички примењује такозвана монополска рента.

Монополска рента се издвојила на контакту принципа

корисности и теорије вредности. Примењује се најчешће

као природно право државе на регулисање економских

потраживања, а ређе, као што је то код нас случај, као

право друштвених предузећа или парадржавних институ­

ција, Монополска рента се заснива на теорији да промен­

љива вредност робе није једнака вредности мерено кроз

угрошак рада, због чега оцена појединих елемената сре­

дине, чија се репродукција обавља без учешћа човека, или

уз његов незнатан удео, може да буде изведена само на

бази променљивих вредности. Тако се, на пример, ваздух,

који се у многим индустријама користи као производни

ресурс, или пак последично "троши", због загађивања,

или услед измена састава, са аспекта угрошка рада не

може вредновати, јер се не троши рад за његово прила­

гођавање производном процесу, нити за експлоатацију.

Трошкови који се улажу у било који вид пречишћавања

не стварају вредност, па ни вишак вредности. Због тога се,

вредност ваздуха може третирати са другог аспекта, који

теоријски може да се подведе под монополску ренту, и

као такав вреднује и уђе у цену производа.

Као специфичан облик монополске ренте мора се тре­тирати и тзв. еколошка рента. Она дефинише право

давања на коришћење економских ресурса. Најчешће то

право има држава.

Теоријом угилитарности, вредност добара се одређује

на бази субјективне оцене њихове корисности и реткости.

Корисност се може дефинисати као корисност за људско

здравље, културно естетске потребе, привредну делатност

или друге активности. Корисност и вредност се дефинишу

и кроз потребу за тим ресурсом и његову реткост. Свакако

да ће се оцењивати као вреднији онај ресурс за којим је

већа потреба, а редак је. Тиме се ресурси укључују у

тржиште, јер им тржишни услови диктирају вредност. У

пракси се сусрећемо са вишеаспектним оквирима корис­

Hocтi1 елемената средине, што у условима ограничености

ресурса и различитих потреба намеће и различите, често

конкурентне, могућности њиховог коришћења. Такође се,

као ванвредносни критеријуми, користе норме концен­

трације загађивача или нормативи стања средине.

Могућности економског вредновања елемена та­

животне средине, на садашњем нивоу развоја науке, се

морају прихватити као ограничене, али се ипак морају

тражити нови пугеви за вредновање, како са аспекта

корисности, тако и у погледу новчане вредности.

Суштина економског прорачуна заштите елемената

животне средине је, уствари, калкулација исплативости

предузетих привредних мера - кроз уједначавање

неизбежних трошкова заштите и санације средине. Еле­

менти економског рачуна су: параметри (цене, ставке

плаћања казни, норме загађивања), ограничавајући

услови (који произилазе из стварних финансијских

ограничења, или мерљивости ефеката), промене одлука

(промена норматива, промене законских одредби финан­

сијске репресије) и функција циљева прорачуна. Елемен­

ти економског рачуна су: а) трошкови проузроковани

загађивањем животне средине, б) цена заштите средине,

ц) ефекти непосредне и посредне примене средстава

заштите животне средине.

Проблем трошкова и штета по средину и човека је,

како смо већ напоменули, веоам изражен, због тешкоћа у

мерењу и недостатка егзактних показатеља. Он произлази

и из чињенице да штета од загађивања животне средине

настаје услед смањења вредности ресурса или његовог

раубовања, а може се односити и на ефекте привредних

активности на резултате рада у датој средини.

Сви облици заштите, а у оквиру тога и истраживање,

контрола, планирање, спровођење техничких мера и

слично, захтевају одређена финансијска средства, која,

непосредно или посредно, мора да обезбеди привреда. То

значи да у економски прорачун привређивања морају да

уђу и ови трошкови.

Непосредни ефекти заштите и унапређења животне

средине се изражавају у квалитативном или квантита­

тивном порасту производње или у побољшању техничко­

економских и радних услова. Посред ни ефекти се дефи­

нишу кроз инвестиционе захтеве економских јединки или

друштва у целости. У пракси, ефекти заштите се дефи­

нишу као увећање или умањење трошкова средине:

где је: Es - ефекти заштите животне средине, Р - пораст производње и услуга као последица побољшања квалите­

та животне средине, S - трошкови настали пре примене заштитних мера, а Sl - трошкови после примене за штит­нихмера.

Ефективност заштите средине се може разматрати

кроз Три аспекта: 1) Ефективност коришћења ресурса сре­дине у процесу производње и потрошње; z) Ефективност коришћењаекономских резерви за заштиту живот не сре­

дине, однсно инвестирања у заштиту средине, 3) Утицај заштите средине на ефективност привредне делатности.

!Ј . АfешоOu оцсnе еколошхuх шрошхова

Економска оцена резултата деловања привреде на

животну средину је могућа тек после задовољавајуће

еколошке анализе у којој се могу издвојити следеће фазе:

- одређивање извора загађивања и ступњева

загађености (катастар загађивача);

- утврђивање промена у животној средини, које су настале као резултат њеног загађивања;

- дефинисање обима утицаја промена у сре-дини на привреду или утицај на

квалитет живот;! 1i! Г:lла; 25

- обрачун еколошких трошкова.

!Ј .1. Мешод nеuосредnог 06 pa'-tyna ек;олошк;uх шрошк;ова заснива се на прорачуну трошкова изражених у скаларн­

им јединицама. Примењује се код обрачуан трошкова

насталих због корозије машина, губитка квалитета и

количине сировина, снижавања производности рада због

утицаја загађености на радне способности радника итд.

К. Gorka i В. Poskorabko (1987) наводе неколико примера могућег непосредног обра чуна еколошких трошкова:

1 . Пораст трошкова због искључивања ораничних

површина (So) из пољопривредне производње:

т 1 S - '" к Р -- (1,206) о - f:l ~-pt" (l +p)t

ГАе је ~, - коефицијент пораста трошкова основне производње за дату површину, у новчаним јединицама; Р­

површина која се мора интензивирати да би била надок­

нађена изгубљена производња (у Ьа) р-прогнозирани

средњи годишњи прираст продукције на наведеној

површини (у каматним процентима) и t-следећи временс­

ки период у годинама временског интервала Т.

2. Трошкови везани за смањење пољопривредне

производње услед загађености одређене ораничне

површине (Сп - У новчаним јединицама):

(1,206)

где је Р-површина на коју се односи дато загађење (у ха),

и зависи од интензитета загађености. Тада је:

п

P=L р. ј = 1 Ј

(1,206)

где је Рј површина одређеног ступња загађености

di, - средње снижавање приноса i-Te површине (kg у Ьа); С, - појединачна цена јединица i-Te површине у новачаним јединицама по хектару, или коштање додатне

производње на неком другом месту због губитка на наве­

деној површини.

3, Трошкови који настају повећањем потребе за кому­наЛfiИМ услугама услед повећаног загађења (S.u у новчаним јединицама годишње):

где је С, С2 - цена пораста трошкова прања рубља или хемијског чишћења одеће у новчаним јединицама; УЬЈ, УЬ2

- број додатних прања, или чишћења одеће (у kg), Б-цена новог рубља или одеће, ТЈ, Ћ - време коришћења одеће у средини без загађења и у условима дате средине, С, - цена ситних комуналних услуга (као на пример прање прозо­

ра, повећано брисање прашине и сл.), Ум - број ситних

услуга, Њ - ремонт и оправка стана и зграде, Т" Т.­

нормира ни и стварни период међу два ремонта стана (у

годинама, N. - додатни трошкови за набавку машина и уређаја за прање или вешерница, Т, Период

коришћења машина за ПfИње или вешерница (у год.),

26 4. Трошкови због боловања услед загађености сре-

дине (Sb) се могу изразити као:

(1,208)

Сјъ - цен а болничког лечења, СЈа - цена амбулантног

лечења, 1'1<' - трошкови због губитка радног времена, Съ -цена надокнаде за боловање. У том случају биће:

п п

C lb = С1 , L ' N i . Pi , li + С2 · L' N i 'Pi i = 1 i = 1

С1а = [bi · С8 + (1- Ь) С2 +С4 ] 1:. N i , (1- р) i = 1

п п

T gr = D L . NiI,; сь = Z L NiLi i = l ј=1

где је С - цена кревет-особа у болници у јединицама

новца по дану; Ни број радника оболелих од i-Te болести, Рi -број радника који су на лечењу од Ј-те болести; li­време проведено у болници, у данима; С2-цена изласка

лекарске екипе, или амбулантног испитивања; bi - број

оболелих који су затражили амбулантно или ургентно

лечење; С,- удео излазака кола хитне помоћи због укази­

вања помоћи за обољења од загађене средине (у новчаним

јединицама), С.-цена лекова за једног оболелог; D-вред­

ност изгубљене продукције у време одсуства са посла због

боловања једног запосленог; L,-број дана одсуствовања са

посла због i-тОГ обољења, Z-висина заштитне помоћи од

социјално здравствене установе оболелом у новчаним

јединицама.

!Ј,2, Мешод ресшuшуцuје

Restitutio iп iпtеgгuПl (је потпуно враћање у пређашње стање) у нашем случају подразумева вредновање измена у

животно ј средини на основ у средстава потребних да она

буде враћена у пређашње стање. Ако средину није могуће

вратити у пређашње стање (потрошене минералне

сировине, каменоломи и сл.), тада се прихвата цена реви­

тализаци је или рекултиваци је предела, оцена потребних

улагања за ревитализацију на бази већ обављених посло­

ва, утрошка рада и материјала у неким другим сличним

случајевима). Примена овога метода је ограничена, јер

некада није могуће реституисати већ потрошене ресурсе

средине, неке се штете не могу поправити, а за враћање у

пређашње стање треба веома много времена (као на

пример код пошумљавања, противерозионих мера).

!Ј,!Ј. Мешодсуuсшuшуцuје

Подразумева инвестирање замене елемената средине,

који су уништени или деградирани, тако да њихова

употреба није даље могућа. Висину трошкова надокнаде

раубованог елемента средине одређује цена активирања

елемената на другом месту, или цена изградње објеката и

експлоатације уређај а који омогућавају испуњавање

идентичних функција неког елемента животне средине,

пре загађивања . Ова метода се примењује када је у

питању замена ' рекреативних или естетских функција .

Тако, на пример, нека загађења акваторија функционал­

но се може заменити изградњом базена за купање. У овом

случају величина штете по рекреацију због загађивања ће

бити исказана, ценом изградње и експлоатације базена.

Овај метод даје сасвим другачије резултате од методе

непосредног обрачуна. Он је често неприменљив, јер није

могуће наћи одговарајућу замену за утрошени пarенци jaJL

, 4. Економске основе мониторинга животне средине

Под мониторингом се подразумева систем информаци­

ја о животној средини (осматрање и контрола), ради

усмеравања и управљања животном средином у циљу

њеног унапређења, или задржавања у стању које не

шкоди људском здрављу и не наноси штете људским

активностима на неком простору.

Увођење еколошког мониторинга у економске кате­

горије се заснива на чињеници да се контролом и опти­

малним управљањем животном средином она неће увести

у фазу деградације, чиме се потенцијална улагаља у

санацију деградиране средине елиминишу, а новац остаје

за друге инвестиционе потребе. Мониторинг се на тај

начин користи као превентивна економска мера. Вредно­

вање резултата мониторинга практично није могуће; али

је могуће знати колика су улагања у функционисање

еколошког мониторинга, јер у њега се улажу рад и матер­

и јална средства.

5. Информациона основа мониторинга

Да би мониторинг функционисао неопходно је разра­

дити одговарајући еколошки информациони систем.

Еколошки информациони систем се може заснивати на

већ разрађеним информационим системима (GIS, Arclnfo, ESRI и сл.), али је неопходно разрадити сопствени EIS.

Информациони систем се заснива на системској анал­

изи која је дефинисана као скуп логичких и формализо­

ваних принципа, који омогућују спровођење ефикасних

комбинација делова средине и њихових одговарајућих

особина, у циљу сазнавања чињеница о целокупном систе­

му. Идентификација система подразумева и сазнање о

томе шта том систему припада, какав је њихов односа са

окружењем, односно "input-output" система. У случају када нисмо у стању да прикупи мо стварне

информације о средини, морамо се послужити моделом.

Мод~л је упрошћена представа о датом систему и заснива

се на представи ланца подсистема, елемената и компонен­

ти. Са становишта обима истраживања говори се о глоб­

алним, регионални, локалним и проблемским моделима.

Са економског становишта издвајамо моделе друштвене

продукције (са укључивањем штета од загађивања сре­

дине), моделе динамике показатеља продукције, планске

моделе (засноване на циљевима економског развоја и

политике животне средине). Модели могу, по начину

изражавања, бити : физички, графички, картографски и рачунски - у виду логичких или математичких израза.

Извор економских информација су материјални и

фина.нсијски подаци о ономе што је уложио у заштиту и

унапређење животне средине Материјални подаци су, на

пример подаци о стању загађености вода, ваздуха, о

количини и врстама отпадака, <> јачини буке у DB; о количини материјала потрошенихза Функционисање сис­

тема пречишћавања, о уложеним материјалима у

изградњу уређаја и станица за пречишћавање и сл .

Финансијске информације се добијају из докумената,

планова, периодичних обрачуна. Информације финанси­

јске природе се могу разликовати по томе да ли су

интерног или екстерног карактера, или служе .за потребе

државне статистике.

б. Уарављање квалитетом животне средине

Под управљањем или кибернетиком уопште

подразумева се скуп акција и дејстава на неки одређени

систем, чије функције и својства после одређеног време­

на Достижу жељене карактеристике. Систем управљања

животном средином се, на основу предњег, може

означити као комплекс управљачких и усмеравајућих

механизама и дејстава, при чему се као циљ поставља -задржавање или побољшање квалитета животне средине.

Управљање квалитетом животне средине је, са једне

стране, део општег система управљања, а са друге - елеме­на т активности унапређења животне средине. Као део

система опште управе у оквиру државе или државних

административних јединица (општине, срезови и сл.), он

мора, због своје сложености, добити посебан третман. Такође, управљање животном средином мора да буде и

саставни део управљања националном привредом уопште

или управљања појединим градским системима (енергетс­

ки, саобраћајни, пољопривреда итд.), а може се говорити

и о управљању средином на нивоу привредних субјеката,

које мора бити саставни део планирања и усмеравања

производње предузећа.

Сложеност економско-еколошког система захтева и

веома сложен систем управљања. Та сложеност је увећана

чињеницом да до данашњих дана није разрађена адекват­

на организациона структура управног механизма за ова

питања. У довољној мери није разрађена ни методологија

управљања овим сложеним системом. Ситуација је таква

да је најчешће управа која се бави животном средином у

потпуности одвојена од управљања привредним систе­

мом.Ту и тамо се проблематика животне средине

провлачи стидљиво у друштвеним плановима привредног

развоја и раста, али најчешће као ограничавајући фак­

тор. Нарочито се осећа недостатак координације

управљања са неким парапривредним системима

(водопривреда, саобраћај, туризам, шумска привреда и

сл.). Понекад не постоји управљачка координација међу

овим делатностима, па долази до истовременог заузећа

просторних ресурса средине и пондерисања проблема

животне средине.

Посебан вид управљања животном средином је

друштвено, просторно, регионално и урбанистичко

планирање. На одређен начин, сваки од ових .планова

предствља управну категорију и има усмеравајућа својст­

ва ' И када је у питању животна средина. Ови планови се

разликују у зависности од система управе, који а)

обезбеђује вертикално функционисање управљачког меха­

низма, б) обезбеђује хоризонтално повезивање и/или ц)

базира на регионалној хијерархији управе. У плановима

ове врсте могуће је унапред захтевати уједначен прос­

торни развој и економисање функцијама животне сре­

дине.

6.1. O:wљаш1ЬU МfYН,uшлpuш као уаJшrna lWJJZe20pu ја

за потребе контроле и управљања квалитетом животне

средине, држава преко својих органа и организација

установљује свој мониторинг, који карактеришемо као

спољашњи. Он се односи, пре свега, на стање елемената

живот не средине и комплекса средине и има за циљ да

обезбеди квалитетнији живот човека-грађанина­

бирача, тј. онога којч даје порез за обезбеђење 27

друштвеног стандарда. Спољашњи мониторинг обухвата

следеће аспекте:

- Осматрање фaкrofn који yrnчy на квалитег средине, - Осматрање стања квалитета животне средине, - Израда катастра извора загађивања, -У становљење одговорности за загађивање, - Утврђивање састава емисија загађивача, - Предузимање законских мера за починиоце

загађивања, итд.

Мониторинг може захватити локално-регионални или

глобални простор. Локални мониторинг се спроводи у

веома загађеним срединама (градови, рударско-индус­

тријски центри, потенцијално загађење акваторије и

сл.), али и у подручјима резервисаним за рекреацију,

лечење или пак у пределима посебне намене (бањска

места, национални паркови, околина значајних културно

историјских споменика). Може се односити на стање ваз­

духа, воде, земљишта, буке, радиоактивности, али и на

стање зеленила, грађевина итд. Осматрање се обично

врши у односу на распрострањене загађиваче (S02, чађ, прашину, С02 NO.), али и на специфичне загађиваче везане за тип индустријске или неке друге делатности.

Општи мониторинг се односи на регионалну или глоб­

алну проблематику загађивања средине . Због увећања

загађености средине, нарочито од 50-ТИХ година наравно,

због нуклеарних проба, а касније и еколошких катастро­

фа (Бопал и сл. ), указала се потреба организовања

међународног осматрања стања животне средине, а пре

свега атмосфере, светског мора и сл. Све ово је нарочито

интензивира но установљењем чињенице регионалног и

глобалног преноса киселих киша, великим загађивањима

мора нафтом, итд. Овај мониторинг се налази у оквирима

међународних организација и програма под контролом

UNEP-a, UNESCO-a, Светске метеоролошке организације и сл. У данашње време установљен је низ осматрачких

станица (на Земљи и сателитима) у оквирима Светске

метеоролошке организације, које прате стање атмосфере,

светског мора и Антартика. Такође је познат UNESCO-B програм МАВ који се односи на биосферне резервате

значајне за цео свет.

Спољашњи мониторинг се налази у организацији

државе, која поставља одговарајућа ограничења, у виду

државних стандарда, КОЈа се односе на максимално дозво­

љене концентрације (МДК) у имисионој средини или

максимално дозвољене емисије (МДЕ) за емиторе

загађивача. МДК се прати на станицама и локалитетима,

раније утврђеним, и за одређене загађиваче. Максимално

дозвољене емисије утврђују се одлукама локалних органа

управе и односе се на сваки посебан извор загађивања -емитор полутаната. Најчешће је потребно установити

аутоматско осматрање које је изоловано од утицаја пре­

дузет. Ту се налази постављен мерач емисије загађивача.

Као такав, спољашњи мониторинг има економски

ограничавајуће последице, гледајући на локалне, поједи­

начне и тренутне услове. Он је то и због тога што са

собом може да носи и последице финансијске или матер­

и јалае репресије.

6.2 . Ун,ушрашњи .моnишоpunz као екогlO.мско­зашшuшnа .мера

Да не би потпало под неке финансијске или неке друге

репресије, коју држава спроводи на бази резултата

спољашњег мониторинга, предузећа установљава-

28 ју властиту контролу емисија загађивача. Пре-

дузеће, у том случају, може има ти своју институцију кон­

троле емисија и стање животне средине, затим управна .

тела у чијој је надлежности животна средина, али и

посебан механизам који то регулише као интерне правне

односе.

Предузеће ће организовати сопствени мониторинг тек

у случајевима када је фИЩl.Нсијска репресија од стране

државе толика да се предузећу не исплати да потпада под

ту репресију. Као посебан вид самозаштите, унутрашњи

мониторинг остварује економске ефекте и мора се трети­

рати у сфери производног процеса као и пропаганда, мар­

кетинг и сл.

'7. Еколошки .монитОРЮll као тржишна категорија

Еколошки аспект производње је дуго времена трети­

ран као ограничавајући фактор производње. Данас се тре­

тира као циљ за подизање квалитета живота, као и сама

привредна делатност. Производња здраве животне сре­

дине је све више економски оправдана. У економици тур­

изма и рекреације је познато да на тржишту постижу

већу цену она подручја у којима је животна средина

очувана и драва. Здрава храна до стиже и по неколико

пута већу цену од оне у чијој су производњи учествовали

пестициди, хормони и друге вештачке материје. Са тог

становишта еколошки мониторинг се појављује као

економски стимулативна чињеница:

t ... где ЈЕ:

1. Еколошка контрола производног процеса, 2. - Кон­

трола стања животне средине, 3. - Еколошка контрола производа (намирнице, вода, производи за личну и јавну

употребу), 4. - Продаја еколошки исправних производа и зарада на здраВОЈ средини.

Лишерашура

Gorka к., Poskrobko В.: Ekonomika ochrony ordowiska, Panstwowe wydawnictwo ekonom­iczne, Warszawa, 1987.

Кneese У.А.: Economics and the Environment, Penguin Books, London, 1977.

Хачатуров С.Т. Економска природооползовани­

ја, Економика, Москва, 1982. Кравченко и.и.: Екологическаја проблема в

современих теори јах обшчественого развит­

ја, Наука, Москва, 1982 . Економические проблеми рационалыого

прироДооползованија и охрана

окружајушћој среди, Издат, МIY, Москва,

1982 . Geographie okonomie okologie, УЕВ Herman

Hack, Leipzig 1989. Њеринг Д.: Енергетска питања за последњу

деценију хх века, "Преглед" Изд. Америчке

амбасаде Београд, април 1990. Ревкин Ц.А.: Живети са дејством стаклене

баште, "Пrеглед" но. 4, Београд, 1990.

! Савремени теоријски о о о

ПП the work the constation is made, that јn traditional theo-ries о! industrial and regional development, the technical

frrogress, as the most important developingJactor, is only рат­tially frresent, and that it is јn modern theories insujjiciently

ставови и технички про- emphasized. ThereisindicatedtheroleoJthetehnicalfrrogress ~ јn the third technological revolution and contemporary "second

.~ Г Р е с в и с о ко т ех н о лош к и developing wave", Јтоm the ројn! о! иеш о! possible influences ~. оп changes о! spatial-urban structures, frrocesses and beginning ~. • о! пеw high tech agglomerative Jorms, as "catalyzers" о! the

~ раЗВИЈене индустрИЈе regionaldevelopment. " Јп the work the constatation is made, that the concept oJterritor-~

>Q ја! industrial development, ир to the begining о! the eighth decade о! the ре-u Славка Sl[nt century, was based оп the frrocess о! dezindustrialization. There ате indi-:;: :s: cated attitudes о! contemporary theoreticians, according to which the develop-{ 3ековић * ment oJhigh-tесhnоlоgiсаl industry јn the last decade, through frrocesses oJreindustrialization ~ and spaces reintegration о! productionJ јтот [м spatial point оЈ view is conlrary [о the !ormer " ~ tendencies о! deconcentration and dispersion о! industrial investments and emplayment. : Јп (lи! work there is presented а file оЈ пеw attitudes оп development о! high technological industry Јтот the aspect о! inJluences оп the space. Ј Јп the work is also mам the constatation that the morе intensive development oJthe scientifical-technical frrogress has enabled the creation о! -! hypotheses Јor the continaution о! nеш ,theories о! the есоnоmјса! and territorial development. There is indicated the necessity о! transJorma-

tion о! ир [о the present aUitudes оп regional development and developing and locational Jactors, having јn иеш the role о! the scientific­technical frrogress о! [М frrocess о! frroduction internationalization, affirmation and key јmрortаnсе о! "пеw" development and location Jactors, among which the most important ате: scientific-prоЈеssiоnаl cadre, frresence о! the university and scientific-investigentional and development institutions, life quality, and agglomerative and locational есоnоmу о! итЬаn centres. Кеу word: technical frrogress, industrial development

1. Савре.мeuи дуги циклус и mехnи-ч,ки прогрес

у разматраним традиционалним теоријама

индустријског и регионалног развоја најдина­

мичнији развојни фактор - технички прогрес, присутан је само фрагментарно. У нов~им теори­

јским концепцијама неправедно је занемариван

иако представља водећу КОМПQненту производних

снага. Међутим, почетком осме деценије и нас­

танком енергетске кризе, благог пада или ста­

гнације индустријског и привредног раста,

повећања незапослености, односно глобалне

привредне и индустријске рецесије, убрзан је развој

треће те~нолошке револуције. На тај начин је

потврђен Schumpeterov став о индуковању крупних теХRОЛОШКИХ иновација баш у етапи развојне

депресије, настанком нових производних грана као

носиоца даљег развоја.

Кlassen L. (1980)(1) бавећи се истраживањем при­обапних холандских региона указује на присуство

четири етапе једног дугог циклуса (long wave-a) Kondratieva:

- просперитет - р~цесија, - депресија, - етапа поновног раста. Према Rothwellu (1982) (!) послератну еру развоја

индустрије карактерише брзи развој грана бази­

раю.х на широким могућностима нових технологи­

ја. lIослератни развој индустрија одвијао се у

оквиру три фазе:

- фазе динамичког раста (1945 - 1960.г.),

- консолидације (око 1960.г.), - сатурације тржишта (1960 - 1970.г.).

На тај начин синтетизована су теоријска саз­

наља која указују на разлике yr.,,,rt,,, гrrтЮIТалних

развојних циклуса и регионалних етапа развоја. У

којој мери регионалне развојне етапе имају

цикличан карактер треба да покажу емпиријске

анализе.

Последње две деценије високоразвијене земље

Европе, САД, Јапан и др. одликовао је динамичан

развој научних и технолошких сазнања. Овај пери­

од већина савремених теоретичара сматра по­

четком четвртог дугог циклуса. Rothwell указује на отпочињање петог развојног Kondratijevog дугог циклуса (lопg wave-a) у наступајућим годинама. Настанак новог дугог циклуса условљен је трећом

технолошком револуцијом. Трећа технолошка рев­

олуција подразумева развој науке и технологије.

Према концепту дугих циклуса (таласа)

извршена је подела технологије на: базне, кључне,

технологије које омогућавају технолошки прос­

перитет и технологије будућности. (3)

У основи развоја технологија су иновативни про­

цеси. Иновативне технолошке процесе можемо

поделити на производне и процесне. Производне

иновације подразумевају промене производа, а про­

цесне промене начина њиховог коришћења и

употребе.

Према Аmiп А GoddardJ. (1986)(4) извршена је подела иновација на:

а) додатне, као континуирани процес

усавршавања постqjећих производа и проце­

са,

б) радикалне, као каскадни процес ширења

иновација кроз дугорочне циклусе

ц) технолошк~ револуције, подразумевају

претходна два типа иновац~а и реал­

изацију "врхунских стваралачких вихора

сазнања" из Кондратијеве теорије

дугих циклуса (Јnпg \\'а\'с-а). 29

у досадашњој пракси често су вршене поделе

производних (индустријских) грана на радно или

капитално интензивне. Савремени т еоретичари

индустријског развоја Amin i Goddard (1988) (4)

уводе и појам интелектуално интензивних индус­

трија. Развој ових high tech индустрија подразумева доминантну улогу развојно - истраживачког факто­ра - техничког прогреса. Самим тим у структури вредности производа high tech индустрије удео овог фактора је изузетно висок и материјализован кроз

технолошку ренту. (5)

Развој high tech индустрије присутан је у групи водеhих високоразвијених и индустријализованих

земаља западне Европе, САД, Јапану, а последњих

година и у осам земаља југоисточне Азије, међу

љима посебно у "земљама тигрова" (Хонгконг, Син­

гапур, Кореја и Тајван).

Интензивним развојем производних технологија

у оквиру треће технолошке револуције, стварају се

претпоставке за настанак нових теорија економ­

ског и територијалног развоја. Досадашњи ставови

о политици регионалног развоја и развојним и

локационим факторима као основним прет­

поставкама економског развоја, нужно треба да се

трансформишу кроз увођење нових елемената

интернационализације производње, образовања

научног и стручног кадра, и афирмацијом "нових"

развојних фактора. Нови развојни фактори су

истраживачко - развојне институције и научни

кадар, агломеративне и локационе економије урбан­

их центара, квалитет живљења запослених и др.

Теоријски концепт индустријског развоја високо­

развијених земаља до пре две деценије заснивао се

на процесу деиндустријализације. У истом периоду

пракса је показала сасвим супротан тренд - развој

процеса реиндустријализације.

На процесе реиндустријализације у високоразви­

јеним земљама Европе и САД указује неколико

истраживача (Healey Р, 1990; Gripaios P.et al, 1989; Jones Р. Wild Т, 1991; Casstells S.M, 1985; Кееblе D. GоuИ А, 1984; O'Farrell; Crouchley R, 1984).

Jones Р. Wild Т. (1991) (6) указује на трендове

развоја високо-технолошке (high tech) индустрије и урбану ревитализацију градова у В. Британији, као

и искуства реиндустријализације субрегиона у

Немачкој: Рура, Вест-Минстера, Рајне - Нектар и Баден Виртемберга. Healey Р. (1990) (7) разматра

улогу процеса реиндустријализације у урбаној

обнови Британије. У том процесу пресудан значај

има технички прогрес, односно утицај развоја

висо;(их технологија који "оплемењујуhе" делује на

простор. (8)

O'Farrell i Crouchley R. (1984) (9) у индустријској

и просторној анализи настанка нових фирми у

Ирској, уочили су да је око 29% high tech индустри­јских предузеhа лоцирано у градовима веhим од

25.00Й становника, и да у просторној дистрибуцији

доминира њихов смештај у руралном подру~у и у

малим градовима. Ову тенденцију сматрају

30 "рурз }ТТНf\f феноменом" процеса реиндустри-

јализације (rural-small phenomenon) . Кееblе D. Gould А. (1984) (10) указују на интензи­

ван процес развоја малих high tech фирми у малим градовима и руралног подручја источне Енглеске, на око 40 км од Кембриџа са "the Cambridge effect-

" ом.

На сличну тенденцију развоја high tech индус­трије у периферним подру~има Плимута указује и

Gripaios Р. (1989) (11). Тенденције процеса раз­

мештаја high tech индустрије Young R. (1986) (12)

назива "тенденцијама не - просторне" дисперзије. Реиндустријализација претпоставља увођење

структурних промена са ослонцем развоја на новим

гранама високо технолошки развијене

производње. Овај процес подразумева безотпадне

технологије са малим утрошком сировина, репро­

материјала и енергије, интензиван развој високих

технологија, нове гране производње, али и транс­

фер нижих и застарелих технологија у мање разви­

јена подручја.

у прилог настанка нове теорије индустријског и

територијалног развоја иду и елементи интерна­

ционализације из теорије директних и индирект­

них страних улагања, као и емпиријска искуства

бројних високоразвијених земаља Европе (Бри­

танија, Шкотска) и Азије (земље "тигрова").

Носиоци међурегоналног и интерконтинен­

талног развоја индустрије и глобалне привреде су

high tech мултинационалне компаније. Према Galbraithu (1980) постоје две могуhности

за брзе промене у простору, и то су: децентрал­

изација и интерна интеракција (трансакција)

између делова high tech мултинационалних ком­панија. Amin А. Goddard Ј. (1986) (13) процењују да

се око 25-40% светске трговине и high tech производње одвија кроз интерне трансакције

мултинационалних компанија.

2. Нови ароuзвод1lU КО1lцеаш

Битна полазна претпоставка у опредељивању

концепта и општих праваца индустријског и

привредног развоја јесте провођење нове

производне "филозофије" високо - развијених земаља, пре свега Јапана. Она је од посебног

значаја с обзиром на просторне и урбане

реперкусије, односно могуhи утицај на настанак

нових просторних и урбаних форми. Посебну улогу

овај концепт имаhе у постиндустријском друштву.

Основни принципи новог производног концепта су.

- тржишна производња, - нетрошковни принцип пословања, - пословање по наруџби (rolling), - производња "тачно на време" Uust in time

или "канбан" јап.),

- контрола цроизводње и ~ производња без грешке. Имајуhи у виду да савремено тржиште захтева

пrn\н'1ТЉИВ производни acopT~MaH високог

К11:\ ., "тета И ниских цена, производња треба да

буде флексибилна и без грешке, што подразумева

пословање без залиха и губитака. Реализација овог

концепта подразумева тачност исп()рука (jlJst јп time), као и производњу само када постоје наруџ­бине. Концепт КАНБАН или 'Just јп time" је један од елемената нових организационих иновација у

високо - технолошки развијеној индустријској производњи, пореклом из Јапана.

Нови производни концепт подразумева кон­

тролу производа као важан сегмент организационих

иновација.

у провођењу новог производног концепта посеб­

ну улогу има маркетинг, производни и управљачки

мснаџсмнт, развој софтинжењеринга и консалтин­

га, односно "поливалентна" високообразована

радна снага која није специјализована само у јед­

ном сегменту.

Нетрошковни принцип производње подразумева

оствареље добити као резултат минималних цена

које диктира тржиште и способности производље

гране да смањи материјалне трошкове. То показује

промену досадашње праксе у којој су цену форми­

рали трошкови и "уграђена" добит.

Нови производни концепт толерише наслеђену

алокацију индустријских капацитета, третирајуhи

је као фактор ескстензивне просторне децентрал­

изацуUе. Из овог односа према постојећим (форми­

раним) просторним структурама индустрије, као

фактора екстензивне просторне децентрализације,

уочава се потреба другачијег третмана и конститу­

исања просторних и локационих форми нове (high tecll) ИНДУСТРIUе.

Ова претпоставка укључује настанак процеса

просторне реинтеграције производње, који је у

супротностима са ранијим трендовима деконцен­

трације и дисперзије индустријских инвестиција и

запослености.

Из еволуције индустријског развоја, са

становишта простора, могу се издвојити следеће

тенденције и процеси:

- индустријализација (поларизација и кон­

центрација призводње),

- деиндустријализација (алокација и дисперз­ија производње из индустријски разви­

јених простора),

- реиндустријализација (као савремени тренд обнове "старих" индустријских простора),

-процес просторне реинтеграције произ­

водње, као најновији светски производни

концепт и претпоставка теорије страних

директних улагања и интернационал­

изације производње, чији је генератор

технички прогрес, односно развој

технологије и научних сазнаља.

Нови прозводни концепт примењују Јапан, (14)

високо индустријализоване земље западне Европе,

САД и земље југоисточне Азије ("тигрови"), у који­

ма fюстоји higll tecll индустрија и флексибилни производни системи.

ИЛУСТГ;Ј т!Нју за настанак НОRИХ ft)('1"МИ ()f)f;J ни-

зације и алокације производње представља улазак

јапанских производа на тржиште САД преко

директних инвестиција, базираних на крупним,

финалним производима од компоненти увезених

из јапанских фабрика. ТО представља иницијалну

фазу страних инвестиционих напора, који у исто

време чине вертикалну интеграцију са локалним

(домицилним) произвођачима. Примера ради,

Јапан је изградио неколико фабрика у САД:

"Хонда" у Охају и "Нисан" у Тенесију, улагањем

капитала у капацитете њихових локалних снабдс­

вача, користећи агломеративне и локационе

економије конкретног простора и постојеће високо­

развијене индустријске агломерације (нпр.

Детроит). (19)

Други пример за настанак новог производног

концепта и процес просторне реинтеграције

производње представљају директна страна улагања

САД у регион Шкотске и земље "тигрова" у југоис­

точној Азији. Компанија IВM је уложила капитал у

капацитете снабдевача у Шкотској и изградила

фабрику за производњу компјутерских компоненти,

користећи научни и технички потенцијал Един­

буршког универзитета и друге агломеративне

економије. Експанзијом производње и кумули­

рањем профита, фабрика IBM из Шкотске је део свог капитала уложила (реинвестирала) у САД,

што представља пример реверзибилних страних

улагања.

Настанак новог производног концепта и процеса

просторне реинтеграције условљен је развојем

високих технологија, а пре свега процесом аутома ­

тизације производње, односно развојем и импле­

ментацијом флексибилних производних система

(FPS). Angel D. (1990)(15) указује на улогу и просторну

димензију нових форми производних флексибил­

них индустријских система, као и асоцијација полу­

аутоматске (семикондукторске) индустрије у САд.

ј. Савремеии шеоријски сшавови о развоју

високошеХ1l0лошке индусшрије

Анализом просторних аспеката развоја индус­

трије у последњој деценији, бавио се знатан број

истраживача (планера, географа, економиста,

идр.). Међу њима се истичу теоријски ставови

Oakeya (1982), Markusena i Maleckog (1986), Scotta (1987), Storpera (1987), Gertlera (1987), Thompsona (1989), Barkleya (1988).

Поред ставова поменутих теоретичара, о којима

ће бити више речи, битну улогу у разматрању прос­

торних аспеката индустријског и технолошког

развоја имају и опште теорије савременог економ­

ског развоја - неокласична теорија пропорционал­

них фактора, т,еорија интернационалне про ­

изводље, теорија о директним страним улагањима

и теорија животних циклуса производа.

Све поменуте теорије и ставови чине еле­

менте Tr Г\рпјско - методолошке основе и 31

инструментаријум за истраживање савремених

иновативних процеса у индустријском, урбаном и

регионалном развоју.

Неокласична теорија пропорционалних факто­

ра подразумева постојање производне функције тј .

међузависности три фактора: капитала, рада и

улоге технологще и иновација (технички прогрес)

у ин,дустријском развоју. У досадашњим емпири­

јским истраживањима индустријског раста при­меном производне функције, просторна димензща

је била априори искључена. Теоретичари овог кон­

цепта Maggi R Haeni Р. (1986) (16) указују на потре­

бу уважавања просторне димензије у декомпоно­

вању или планирању индустријског развоја, значај

локационих и урбаних економија , постојећих

регионалних фактора и различитих производних

функција региона. Према традиционалним теори­

јама индустријска зависност примарно је одређена

улагањем капитала и запослености, а неокласична

теорща пропорционалних фактора, укључујући и

факторе техничког прогреса , указује на посебан

значај локационих економија као резултата прос­

торног ширења и "гранања" индустрще, и агломера­

тивних економија - урбаних економија. у ставовима Schumpetera просторна димензија

асоцира на економију обима, с обзиром да он

указује на присуство корелације између концен­

трација и величине постројења и иновација.

Према ставовима теориј е интернационалне

производње (Vernon i Hirsch, 197 6 . г . ) која

подразумева ширење high tech мултинационалних компанија САД у западној Европи, југоисточној

Азији, пресудну улогу имају развој мултисекторске

организационе структуре, промена односа између

развијених и неразвијених земаља у контексту пре­

сељавања грана производње и научни и стручни

кадар који има способности схватања и повезивања

сазнања неколико научних дисциплина. При томе

су укључени основни постулати теорије животних

циклуса (PLC - product life ciclus) и теорије о дирек­тним страним улагањима.

Претпоставке теорија интернационализације

производње, директних страних улагања и PLC теорије наводе на закључак да се ради о настанку

елемената новог концепта развоја опште економще

у савременом свету.

Пракса европских и азијских земаља је показа­

ла да, имајући у виду теорију страних улагања и

PLC, долази до стандардизације технолошке производње и процеса, међуконтиненталних

експортних активности и на крају реверзибилних

страних улагања. Она подразумева инвестициона

улагања у земљу или регион одакле је настао ини­

цијални подстицај.

у складу са претходним теоријским ставовима

Oakey (1984) (17) указује на развојне циклусе и век

ПРOl'iзвода у малим high tech фирмама (видети граф. 1). Централна хипотеза Oakeya је да мале фирме

подстичу иновације у региону, и истиче

32 значај ЈННСIЛПОГ простора.(1 7 ) У емп,' !'"

\ l)')~~~л>Ј --- 1S1RAZIVANJE 1 RAZVQJ INVES11CIJA

IГГr':1 wa ;:':';<:~~:; ""'''~ "' о PRJ]lVOO' 5QOd. PROIZVOO 2 Юgod PRO!ZVOO З CZJ t,ST (NEТO) PROFIT

600lNE -_

Г раф. 1: Иешјю.Жива'Ч,ко -рааво ј'Н,е инвеешици је и ци кл уе аpauзвода у малим high tееhфирмама

јским анализама малих high tech фирми у Си­

ликонској долини (САД), Шкотској И југоисточном

региону Енглеске, бави се просторним аспектима

ових односа. Настанак и развој малих high tech фирми о~ашњава кроз међусобну повезаност:

- комуникационих и информационих веза и иновација,

- истраживачко - развојних активности и ино­вација,

- радне снаге и иновација, у "мултифактор­ском" сценарију развоја.

Rothwell (1982) (!) улогу малих фирми у иноваци­јама, запослености и регионалном развоју об­

јашњава следећим закључцима:

- омогућавају технолошки континуитет, - запошљавању младе креативне људе, - о могућују економски и технолошки раст, - специјализованост младих независних фирми, и - веома су важне за социјалну политику. Са друге стране Haug Р. (1991 (18) износи да су

искуства у развоју high tech агломерације Вашинг­

тон заснована на високотехнолошким програмима

који су се одвијали кроз средња и већа предузећа,

уз изостанак подршке малих фирми.

у савременој теорији индустријског развоја пос­

тоје две димензије просторне дистрибуције нових

high tech фирми: - локација у великим урбаним центрима, - локација у малим градовима руралног подручја.

Oakey (1984) и КееЫе (1984) указују на доми­

нацију развоја и локације high tech фирми у селима и малим градовима у региону југоисточне Енглеске,

са феноменом "the Cambridge effect", обзиром да је тамо концентрисано 69% нових предузећа.

у радовима већине теоретичара указује се на

концентрацију високо технолошких индустрија у

подручјима високо технолошки развијених урбаних

агломерација у Калифорнији, Санта Клари,

Бостону, Фениксу и др.

Бројне теорије објашњавају регионални развој

високе технологиј е (Gertler, 1987, Storper, 1087, Thompson, 1989, Scott, 1987.). Теорија концентрације високо - технолошког развија је афирмисала нас­

танак и генезу тенденција индустријских high tech агломерација. Једна од њених иницијалних

хипотеза је да велики урбани центри имају аглом­

ерационе економије од значаја за настанак high tech фирми.

. Scott i Storper (1987) (19) указују на ширење high tech индуст~ија у периферна подручја у циљу нас­танка нових регионалних иновативних комплекса.

ПГТf томе се врши екстерни притисак од стране

1, " '''":l1H~ (структурни, секторскн), али под утицајем

специфичних унутаррегионалних синергетских

процеса и структура.

Scott i Storper одбацују теорију Markusena (1986)(20) и Maleckog (1987) о јединственим лока­ционим факторима високо технолошких индустри­

ја, и развили су организациони, производни и

локациони модел high tech индустрије. Gertler, (1987), указује да је један од постулата

ове теорије, повеhање маркетиншких активности и

производње у оквиру интерних вертикалних инте­

грација или спољних интеграција са фирмама које

имају флексибилне производне системе (FPS). Према Storperu, за ширење high tech комплекса

атрактивни фактори су: могуhности запошљавања

високостручног кадра и економије агломерације.

Истовремено, рестриктивна пракса запошљавања

и висине зарада у high tech комплексу, сасвим је зависна од технолошких и организационих проме­

на, којима се смањује обим трансакционих међусоб­

них односа. Због размене сазнања и запослених,

настаје тренд смањења броја запослених у економс­

ки најефикаснијим гранама. Према Scottu i Storpe­ru, висока технологија се развија стварањем и ширењем екстерних економија у социјалној и сфери

запослености, и помера се ка економrЧама аглом­

ерације.

Свака концентрација нових технологија садржи

и комерцијалне погодности, које су најчешhе лоци­

ране у урбаном центру, јер се раст центра одвија

кроз иновативне и подстицајне процесе. Теорија

Scotta i Storpera подржава опште погледе да аглом­

ерација (груписање) високе технологије подстиче

синергетске факторе и поседује многе просторне и

инфраструктурне атрибуте, на шта указују Saxen­ian (1985),(21) Scott (1985),(22) и Кеппеу (1988).

Теорија подржава и промовише агломерације

високе технологије у индустријски развијеним

центрима, као и децентрализацију high tech производње на мање развијеним подручјима, али са

врло квалитетном квалификационом структуром и

научним кадром.

Thompson (1989) сматра да су теоретски оквири ове теорије примарно засновани на маркетингу и

трговини и да игноришу велике немаркетиншке

снаге. Досадашња разматрања индикују засно­

ваност претходних теорија на локационим фак­

торима, и отворена питања расправе око улоге

високих технологија у регионалном развоју.

Емпиријска пракса ширења високо-технолошки

развијених подручја и знања подударна је са тео­

ретским претпоставкама и везама између високо -технолошких фирми и регионалног развоја (Thcmpson, 1989). Савремена истраживања у САД објашњавају високо-технолошки раст у Аризони и

Тексасу, али нема веhих истраживања која открива­

ју Гtнезу настанка високо-технолошких индустрија

у Вашингтону, који представљају један од најразви- . јенијих региона у САД-у.

У свету је рађено доста истраживачких студија

избора ЛОТ;;lr1r~јс високо - технолошких индустr"ј : ,

Највеће зоне високо - технолошких индустрија налазе се концентрисане у високо технолошки

развијено ј агломерацији.

1. у Силиконској долини У Калифорнији (high technology agglomerations),

2. У Санта Клари, 3. На путу 128 близу Бостона, Масачусетса, 4. ТрQjни исграживачки парк у CeBepHQj Кароли­

ни.

Scott, 1985.г. је урадио студију развоја високо -технолошких региона у САД, У Калифорнији,

Силикон - Дезерту, Фениксу, Аризони, Сан Антони­

ју. Његова истраживања подстакла су израду

интернационалних студија високо - технолошке индустрије:

- Енглеској (Hall Р., 1987.), - Француској (Pottier, 1987.), - Јапану (Nishioka i Takeuchi, 1 g87, Toda, 1987.), - Великој Британији (концентрацију високе

технологије у

- коридору М-4 близу Лондона (Breheny, 1987.), - феномен Кембриџа (Saxenian, 1988, Кееblе, 1988.), - Силицон Глен у Шкотској (Haug Р., 1986.), - Плимута (Gripaios et al., 1989.). Ова опширна и не тако бројна истраживања

указују на савремене и постиндустријске форме

високо - технолошких агломерација, као резултате различитих фактора.

Напори држава и комуна (посебно у САД) се

надмећу у Силиконској долини И путу 128, са жељом да прибаве ризичне, смеле подухвате, обезбеде кап­

италне изворе, квалитетне образовне и истра­

живачке институције, повољне порезе и погодну

пословну климу у будуhности која охрабрује и под­

стиче све high tech гране. у прилог тезе о значају техничког прогреса

индустрије као извора територијалне неравномер­

ности, указује присуство бројних радова, углавном

страних аутора различитих стручних профила. У

новије време значајан допринос локационим питањ­

има технолошко високо развијених индустрија и

променама индустријских структура, остварили су

Nijkamp, Gordon, Кimball, Castells, Amin, Goddard и др. у оквиру разматрања просторних ефеката

развоја high tech индустрије Casttells М. (1985) (8)

истиче контрадикције између мобилности капита­

ла и имобилности високообразоване радне снаге

као индиректног генератора утицаја на простор. Gordon i Kimball L. (1987) (23) разматрају индус­

тријску структуру, посебно high tech индустрија и промене њене локационе динамике.

Edgington (198з) (23) истиче значај и алокацију технолошки високо развијених индустрија као

просторних (регионалних) катализатора развоја.

Brotchie (1984. и 1987.) (25)(26) сматра да је пресудан утицај научно-техничког прогреса и технолошког

развоја на простор и промене урбаних форми у

савременом друштву.

Алокација високо технолошки развијених

пттдустрија И формирање градова - техпопо- 33

лиса, предмет је истраживања Tode (1987), Massera (1990),(27) Murata (1988), Glickmana (1979) итд. Glick­тапразматра раст и развој урбаног система Јапана

и могућности његовог укључења у менаџмент,

формирањем мреже градова - технополиса, са високо развијеним флексибилним индустријским

технологијама, научним, развојним и стручним

институцијама и сервиси ма. Scott (1988)(28) разма­

тра појаву нових индустријских простора као

последице научно-технолошког развоја и прогреса,

а Coates (1982) (19) локацију нових индустријских

технологија и њихов urban impact. Просторној димензији високих индустријских

технологија, FPS, Апgеl (1990)(15) придаје интеркон­тиненталну важност, указујући на нове форме

индустријских производних система и нових индус­

тријских простора на примеру Силиконске долине.

Saxenian (198з) (30) и КјтЬаll (1987) истражујући технолошки високо развијене индустрије и њихов

утицај на урбани развој Силиконске долине и поје­

диних великих градова у САД, указују на лока­

ционе и урбане контрадикције овог импакта, као

последицу технолошког развоја и прогреса.

Лu тера тура

1) Кlassen L. (1980): Regional dynamics, Nether­lands Есопотјс Institute, series Foundations of empirical есопотјс research, Rotterdam

2 ~ Rothwell (1982): The role of technology iп industrial change, Regional studies, No 5/1982. Perg­а:топ press

3) Цвијановић Ј. М. (1987): Избор и спровођење техничко-технолошких иновација у индустрији

прераде метала, часопис Индустрија Бр. 4/87., Београд

4) Атјп А. Goddard Ј. (1986) : Technological change, industrial restructuring and regional devel­opment, Аllеп and Unwin, London

5) Филиповић м. (1989): Нове технологије и сировинске гране производње, Економски инсти­

тут, Београд

6) Jones Р. Wild Т. (1991): De-indstrialization and new industrialization in Britain and Germany, Anglo - German foundation, London

7) Healey Р. (1990): Urban regeneration and devel­opment industry, Regional studies, vol. 25, по 2/1990.

8} Casstells М. (Ed) 198): High technology, space and society, Urban affairs, vol. 28, Beverly Hills, СА

9} O'Farrell i Crouchley R. (1984): Ап industrial and spatial analysis of new firm formation јп Ire­land, Regional studies, vol. 18/1984.

10) Кееblе D. Gould А. (1984): New firms and rural industrialization јп East Anglia, Regional stud­ies, vol. 18, No 3/1984.

11) Gripaios Р. et аl (1989): High technology

industry јп peripheral area, the case of Plymouth, Regional studies, vol. 23/1989.

12) Young R. (1986): Industrial location and regional change: The United States and New York State, Regional studies, vol. 20, No 4/1986.

13) Amin А. GoddardJ. (1986): High technology, space and society, Urban affairs, vol. 28, Beverly Hills, СА (Kalifornija) ч) Schoenberger Е. (1987): Technological and

organizational change јп production, Reg. studies, vol. 21, No 3/1987.

15) Angel D. (1990): New firm formation јп the semiconductor industry: Elements of а Лехјblе тапи­facturing system. Regional studies, vol. 24, No 3/1990.

16) Maggi R. Наепј Р (1986): Spatial concentra­tion location and competitives, Reg. studies, vol. 20, No 2/1986.

17) Oakey R.P. (1984): High tech technology small firms, Frances Pinter, London

18) Haug Р. (1991): The location decisions and operations of high technology organizations in Washington State, Regional studies, Vol. 25, No 6/1991.

19) Scott А. Ј. Storper М. (1987): Industrial change and teritorial organization, Аllеп and Unwin, Boston

20) Markusen А. Hall Р. (1986): Silicon land­scapes, Аllеп and Unwin, Boston

21) Saxenian А. (1985): The genesis of Silicon Val­ley, у књизи Markusen А. and Peter Наll (1985): Sili­соп landscapes, Аllеп and Unwin, Boston

22) Scott А. Ј. (1985): High technology industry and teritorial development: the rise of Orange соип­try complex, University of California, Los Angeles

23) Gordon R. КјтЬаll L. (1987): Industrial struc­ture and the changing dynamics of location јп high technology industries, University of California, Santa Cruz

24) Edgington D. (1983): High technology as а regional catalyst, Planner, No 21/1983

25) BrotchieJ.F. et al. (1987): The spatial impact of technological change, Сгоот Helm, London, s.141-156

26) BrotchieJ.F. (1984): Technological change and игЬап [огт, Environment Planning, А16, с583-596

27) Masser I. (1990): Technology and regional development policy: а rewiev of ]apan's technopolis programme, Regional studies, vol. 24, No 1/1990.

28) Scott АЈ. (1988): Flexible productions systems and regional development: the rise of new industrial spaces јп North Атегјса and Western Еигоре, Inter. ]ournal Urban reg. research, No 12/1988.

29) CoatesJ.F. (1992): New technologies and their urban impact, у књизи Knight R.V. (1982): Cities јп the 21. st century, s. 177-195

30) Saxeni(;ln А. (1993): The genesis of Silicon Val­!еу, Built Environment, No 9/1983 .

........... ' ............................................................................................................................................................................................................................................................ . ..... ~ ............................................................................................................................. . 34

Осuовuи циљ сшуди је У јЮаu-

"М d 1 f 1 · исши'Чки модели градског ~ О е S о ow-rlS е сшаuовањауuискимгруаација-:~ ма усмереи је иа аuализу

~ фuзи'Чких сшрукшура које ири-1:: ~ марио исuуњавајузахшев иuдu-

-3 Ь h· видуалuосши сшаuовања, а ари ]- ur ап OUSlng шомезаоовољавајуосшалебишue go кришери јуме сшаuовања: рела-

" :;; шивuо висока гусшиuа изграhеuос-

g ШИ, еко1tо.мuч,1-tосш uзграuње и :::: ",- одржавања, сааб раћа јиа оосшyu1tOСШ и сл . Резулшаши

З исшраживања uоказују oopebme uреOuосши овог вида 6 N edeljkoBorovnica * сшаuовања у оOuосуиа колекшивuу изградњу као и иuди-..d о.. видуалuу, слабоOuосшо јећ у зграду . . ~- . Љредељење да сшуди ја, оOuосио uрисушuи uрилози буду ~ . иа шиuолошко ј равuи, оправдава овакву редукци ју ~ садржаја сшуди је, јер шиме у uрви uлаu сшавља њеиу uрагмаши'Чuу иамеиу. Gшуди ја uасшо ји да усмери аажњу иа, у uашо ј ~ средиuи, оосша заuосшављеu шиu сшаuовања ко ји се uалази "иегде између" uороди'Чuе, слабоаnо сшо јеће зграде иа арацсли и

~ класu'tt'Н,е колективне сша.мбеuе зграде (улаз, вертикала u сша1-tовu 1lа ешажа.ма) u да uсшражu ао jOU1ie lJluuолошке форме и моделе и 1Ьихову микро-ујЮаnисти'Чку условљеност и uерформаnсе.

Студи ја садржи иет аоглавља:

1. др Недељко Боровuица уарилогуТиuолошки модели стаЈибених форми индивидуално-колективних карактеристика

утврђује критеријуме за формира1Ье тиаологи је и аnализира фynкциоuаЛ1le елемеuте стамбених форми из којих изводи

осnовuе тиаолошке моделе и неке 'Њихове варијетете . Основни ујЮаnисти'Чки аоказатељи код аб рађeuих модела се анал из ира ју

и yuоређу ју са "класи'Чниом " индивидуалuом и колективnом изграањом. У закључцима и ареаорукама овог арилога расаравља

се о иoгoдиocтuмa и ограНИ'Чењима ао јединих модела и њихово ј аримењивости, како у оOuосу па имаuеnтnе особеnости (екоnо­

МИЧ1l0ст грађења, одржавање, квалишет сшаuовња, и сл.) , тако и у одиосу па екстерие, ујЮаnистичке и друге условљености .

2 . Прилог др Божидара Милосављевиha Урбо и техно-економска валоризаци ја стамбених аб јеката ниске изградње да је

yuореOuе екоnомске вреаllости nеких техnо-економских аараметара аб јеката и елемeuата uрикључnе иnфраструктуре, па

осиову којих се може оjluјеnшаu,иоnо ароцс'Њиваши и yuоре!;uватu екоnоми'Чnост грађења uредложеnих модела.

!Ј. прилог мр Миле ПуцарБиоклиматски аараметри аројектовања стамбених зграда ниске сарат1l0сши анализира

биоклиматски rj:J(lKUlOP у uлаnира1ЬУ, аро јектова1ЬУ и изградњи овог тиuа сшамбeuих аб јеката и uрезeuтира иристуа овој uроблематици ко ји је у свету и афuрмисаn и uракти'Чnо uomephen. 4. Уарилогу GоцијаЛНО-llсихолошке .предности становања у ниским 31paoaMa, аутора др Ксеnи је Петовар, оuс ервира ју се

nека искуства стаnовања у зградама различитих сuратности ко ја условно иду у uрилог nижим стамбeuим аб јектима, како

због њихове мање сложeuости (оргаnизација и трошкови yuрављања и одржавање зграде, локализаu,и ја кварова и сл.), тако и

због оuшше ЈО'Чеnих шреноова у стамбено ј изграањи у шржишnим иривредама.

5. у uзбору неколико иримера иuостраnе араксе ко ји је nаuравила мр Радмила Шабот, у Документацији; дати су иро јекmи кућа у nизу и ујЮаиисти'Чки иараметри разли'Читих шиаова иа приближио истим локацијама.

Овакво структуираиа сшуди ја може се сматрати и иеком врсшом uриручnика у оuредељивању тиuа изградње, избору или КОЈИ­

биuаu,и ји ио једиnих модела или форми и yuope!;uea1bY uогодuости ао једunих тииова и ефеката 1Ьихове иримеnе.

hen discussing forms of residential construc-

W tion, i.d. the physical forms of housing, а detailed analysis of the political-institutional

and social context in which it is organized cannot Ье avoided. Analyses of the degree to which various housing forms are represented in different political, social and institutional conditions, as well as literature оп these mat­ters, point to the irrefutable influence of the socio-p oliti­cal cntity of socicty at largc even оп such seemingly m ar­ginal proccsses and activities as thc forms of }lOusing construction. The housing policy and the modalities of satisfying the housing needs of а country's citizcns can­not Ьс understood outside the context of the citizens' postition and rights in а given country's political and lcgaI systcm. Civil dcmocracies with their instituionaI protcction of individual civil rights have placed tllC reso­lutio."l of housing requirements within thc domain of indiYidual rights, but with а developed system of incen­tive measures and mechanisms (which differ both in scopc and form from country to country), whictl r" r il; _

tates the satisfacti"n of housing requ irements ". ј ! f \ ; . , , 1 " .

framework of specified housing standards (standards regarding construction, equipment, building materia l, surface area, construction density, rental fees, the morl­gage loan system, etc.). Оп the other hand, state social­ism systems or noncivil states (former and present rea l socialism countrics), have transferred tlle authority to solve citi zens' housing needs to state institutions and thereby, as а r ule, reduced and in some cases completely obstructed p rivate and individual intiative . Siпсе the statc was аЬЈе to satisfy the housing rcquirements of all its citizens, по smaIl пumЬеr resolved their рrоblеш ош­side the iпstitutiопаl framework (ilegal сопstruсtiоп, Sl] ь­

tenant status, different forms of individual construction without financial asistance and other support from the state, etc. ) . Тће Second YugosIavia bclonged to this grol1p of countries, with quite singular modalities in its housing policy, botll in terxns of time (continol1s changes in tlle housing system aftcr the Second World War) , and territo­ry (noticeable differences among the housing poIi-cies of tlle former federal units). In such а system, if)~t itllional arrangements and rcg111 a tions were 35

generated Ьу relations in the construction industry, urban planning and area planning fields which favored protection of the interests of those реорlе who in d i ffer­ent ways, directly or indirectly, were in conjunction with the fIlainstays of social power and decision making, which опlу provided short-term solutions. Such short-term policies in the field of hosuing construction resulted in ап enormous newlybuilt housing stock (let us not forget that in the Second Yugoslavia at the end of the 1960s and in the 1970s, ир to ten percent of the gross national prod­uct was earmarked for housing construction), but this housing stock is of extremly poor quality and ше v~lue, both in the area of social housing construction as well as in the private sector. When we say "роог quality and ше value", this refers both to а comparison with European stallidards and to the quality obtained in view of the funds invested. Опе need not Ье а great pessimist to fore­see а further decline in the quality of housing in most multi-story residential housing in the immediate future, not опlу to the present crisis facing the Third Yugoslavia, but primarily due to the manner in which residential buildings are being constructed, the building material used, design mistakes and omissions, the ownership sta­tus, and in particular due to the unresolved problem of residential building maintenance. We should not overlook the fact, either, that а large number of present owners (those previously having tenants' rights) do not use (OwГl) their apartment as а matter of choice, but Ьесаше they were "given" it (when it саше to their turn оп the housing list at their рlасе of work; the specific apartment was the result of the organization's есопошјс situation, its ability to purchase apartments оп а specific location, in а specific type of building, with suitable surface space and Iayout, etc.). Оп the other hand, private builders, the owners of apartments in residential housing of relatively high-quality (but not always functional) residentail соп­struction, particulary those that were ilegally built (whose пишЬег is estimated at being at least equal to the пишЬег of legally constructed residential buildings in the Republic of Serbia), will constantly Ье faced with ргоЬЈеш regarding their community's insfrastructure, with роог educational, health саге and other services.

After а rather short-live "episode" of building residen­tail high-rises, Еиroреап countries based оп civil democ­racies, even when the state is considerably involved јп the агеа of housing construction, have encouraged different forms of housing construction, both in terms of officien­су standards (which includes the construction and орега­

tion of а building, ј.е. estimating the cost of mainte­папс~, its potential in terms of reconstucting and adapt­ing й1е building to the economic and culturaHy different phascs undergone Ьу а physical structure with а relatively long lifetime such as residential housing), and in term of the standards of the buyers' preferences, which аге used to evaluate the building's market value. The гоlе of the state is primatily in creating the conditions in which to orgal1ize those forms of housing construction with the best шагkеtiпg prospects among potential buyers, along with respecting the quality criteria and housing stan­dards accepted in the political and social organizations of society as а whole.

When discussing the benefits of specific types of 36 housing and establishing criteria to evalua l (' I}' r i r

use vallle, as well as their market vallJe ~V}) irf, ; , I

сгисјаl criterion јп civil democracies and market economies, it seems that опе socio-psychological criteria сап Ье singled out which carries the most weigh in оиг opinion, ргоЬаЬЈу Ьасаше it also contains other essential criteria in this fleld. This is the criteria of spacial supervi­sion ог control Ьу the users (owners, lease-holders). The concept of supervision (ог control) is understood to Ье the performance of the physical housing space (the building and its immediate vicinity) in which users сап organize and ensure the unhindered course of their daily life, satisfying the various needs of their primary group, the functioning of аН the vital elements of the building (apartment), high-quality maintenance and adaptation in proportion to the user's economic possibili­ties and other relevant preferences, the safety and protec­tion of the apartment, building and immediate sur­roundings. Therefore, everything that ensures а high level of space utilization and the psychological and social secority that ап apartment Ьу definition must provide the шег. As shown Ьу research and the wealth of ехрегјепсе оп а world level јп this type of housing, low-dense hous­ing in игЬап settlements сап fulfill the above-montioned socio-psychological criteria with considerably fewer limi­tations compared to housing in multi-story residential, high-rise residential building. In addition, the indis­putable p5ychological advantages of these types of apart­ments due to their direct contact with the ground and their [гее, unconstructed (green) areas as ап integral part of the apartment, аге а guarantee of significant Ьеп­efits and preferences compared to other types of игЬап housing, i.d. multi-story residential buildings.

Јп Harmony with Nature

While recognizing environment's physical characteris­tics and the variability of its values, in realation to the process of town and architectural planing and design, it is necessary to establish initial premises [ог the integra­tion of the house with surrounding conditions. This would certainly соше to ап effect when dealing with planning, designing and construction of low-rise housing forms. Therefore, јп the initial planning hpase, it ј5 пес­

essary to analyze, аН environmental parameters, through models and advanced computer software, applying the experiences of those countries that have Ьееп engaged in this агеа [ог quite some time.

The application of some simple principles of bio-cli­matic planning and designing generates considerable energy saving possibilities, something that has Ьееп quite neglected in оиг midst. The application of these princi­ples in town planing and architectural design сап consid­егаЬЈу reduce requirements for heating device capacities and specific heat consumption. Additional rationaliza­tion сап Ье achieved Ьу passive ше of solar energy. These rules pertain to the density, buildings disposition, their surface and volume ratio, orientation of buildings relative to the Sun and prevailing wind direction, land furm, etc. Оп the basis of previously mentioned analyses, and site characteristics, the settlement сап Ье planned using, to theutmost, аН site's qualities and reducing those effects of less valuable features.

The heating requirements of а building аге in part established Ьу its shape . It is therefore necessary to сапу

г,'н energy орtimiZ::l.tiоп Ьу апаlуziпg the 5hape of the

gгоuпd-рlап, ratio of Ьuildiпgs surface and build-up агеа, as well as to perform а thermal zопiпg of the struc­ture. Extremely high losses are thercfore thc result of the iпdсquаtе ratio of the surface апd ll lc vоluшс of а build­il1g. These fiпdiпgs сопfiгm the imрогtапсе of геduсiпg this геlаtiоп to the miпimum thereby hаviпg as а result the соmрасtпсss of the Ьuildiпgs апd the sаviпg of епег­gy. А fгее-stапdiпg роiпtеd опе [атау house has greater hеаtiпg апd соliпg геquiгеmепts thап а house сопstгuсt­

cd ассогdiпg to the compact method, пеmеlу iп parallel line blocks. ТЬе closed blocks Ьuildiпg method increases the density of сопstгuсtiоп, геsultiпg iп more favorable specific heat сопsumрtiоп .

Regardless of whether aew сопstгuсtiоп or гесопstгuс­tion is at stake, possibilities for геduсiпg hеаtiпg require­ments lie јп the use of thermal iпsulаtiоп, тоге efficient hеаtiпg systems or adequate Ьuildiпg methods. Lопg-tегm iпvеstmепt as is the quality of the сопstгuс­tion materials also affect maintenance costs and should Ье сопsidегеd iп the епегgу сопsumрtiоп estimates. These principles are тисЬ easier to apply at the level of iпdividuаl users, who are givеп the privilege of сЬојсе iп the some stages of сопstгuсtiоп апd ехрlоitаtiоп. Dерепdiпg оп опе's fiпапсiаl capability, the user тау Ье offered аltегпаtivеs which will епаblе епегgу sаviпg Ьу аррlуiпg passive апd active solar architecture, iпсгеаsеd thermal iпsulаtiоп, choice of hеаtiпg system, sеlесtiоп of materials, еlеmепts and соmропепts, which сап't Ье car­ried out iп multi-story residential construction. ТЬе user shoulcl also Ье provided with а соrrеsропdiпg есопотјс апаlуsis апd indicators of profitability over а specified period of time. Епегgу costs will soon гергеsепt а тајог item iп the family budget апЈ therefore, ап important factor iп its сопsumрtiоп раttегп. Iп рlаппiпg апd designing а геsidепtiаl агеа it is песеssагу to апtiсiраtе these costs, апd offer them to chose Ьеtwееп diffегепt sоlutiопs . Сопsеquепtlу, 10\v-rise hоusiпg forms with kпоwп users are more desirable both for the designer as well as the user.

Iп аdditiоп, it is necessary to епsuге the аррliсаtiоп of the prescribed standards оп thermal iпsulаtiоп оп build­iпgs iп private hоusiпg сопstгuсtiоп, апd thus сопtгibut­iпg to ыlldiпgg iпdllгаmепt, геdllсtiоп of аппuаl fнel сопsumрtiоп апd the possibility of usiпg solar епегgу апd imргоviпg the liviпg сопditiопs. It is also necessary to аmепd reglllations and ргеsепt епегgу sаviпg iпstГllсtiопs апd mапuаls [or settlements and ыlldiпgs •.

Optimal sоlutiопs iп the various stages of рlаппiпg апddеsigпiпg of Ьuildiпgs апd sеttlеmепts require ап iпtеgгаl арргоасЬ which, iп аdditiоп to гаtiопаl епегgу СОПSllmрtiоп, eqllall takes iпtо ассоuпt other factors such as есопоmу, fuпсtiопаlitу and the creation of а heallhy апd епјоуаblе епviгопmепt. It should Ье роiпtеd out that iп the dеsigп апd construc­tion of Ьuildiпgs ог геsidепtiаl areas it is almost impossi­ble 10 епсоmраss al1 геlеvапt factors which Ьауе ап impact оп епегgу sаviпg. Dlle to есопоmiziпg апd other circumstances, it so hаррепs that the аdditiопаl criteria are imposed, this пеglесtiпg епегgу parameters. Поth from the есопотјс апd political роiпt of view епег­

gy sаviпg is of а high priority. It is опе of the mапу есо­потјс, social апd ecological objectives associated with tоwп апd геgiопаl r 1O> nnin (y , ТNrr" r",rf' , ;, је nr rr c <-:> r " tn

adjllst епегgу геquiгеmепts to these objectives.

The Effects

Uпdег reglllar сiгсumstапсеs, whеп varied hоusiпg сопstгuсtiоп is рlаппеd, withollt апу тајог restrictions ог сопfliсts ыldепiпgg llгЬап hоusiпg, this form of hоusiпg

represents а uпifiсаtiоп of multistory апd ind ividual resi­dепtiаl сопstгuсtiоп form, uпdегtаkiпg, from both, valic! featllres апd iпсorрогаtiпg them iпtо dеsigпеd models оЕ uгЬап hОllsiпg iп low rise forms.

Primarily, to the ехtепt possible, higher dепsitiеs were tаkеп from multi-story forms, while areas which СОl1 -

tribllte to the тоге private character of hоusiпg, particu­larly ореп space areas, were tаkеп from iпdividllаl forms.

ТЬе two basic premises iп models designing аге thc following:

- еасЬ hОllsiпg complex is composed Ьу а larger питЬег of uпits;

- private outdoor (gагdеп) is accessible from еасЬ uпit ТЬе first сопditiоп satisfies the пееds (requirements) оЕ society as а whole, while the other meets the пееds о[ iпdividuаls Еor better hоusiпg сопditiопs.

Ассогdiпg to the established criteria, sеvеп basic h ouse types аге dеsigпеd, as variable types оЕ low rise hоusiпg forms. These аге :

- twin house, (А. О);

- qlladruplet house, (в.о);

- siпglе row houses, (с.о);

- double row houses, (D.O); - stacked row house, (Е . О);

- patio house, (F.O); - terrace house, (С.О).

Except for the first two (А апd В), the rest of house typcs аге modifications оЕ the row house. ТЬе effects made with these forms, iп соmрагisоп with iпdividllаl, detached forms, аге related to the issue of res­idential density, while соmрагiпg to high-rise forms it епgаgеs iп lапd use.

Rеsidепtiаl dепsitу iп lo\v-rise grollps аге оп average two апd а half to three times greater thап iп tгаditiопаl iпdividuаl сопstгuсtiп, апd precisely iп that ргорогtiоп the ОССllрапсу of Ilew, mostly agricultllral lапd Ьу this type ofhousing is reduced.

Thus, this type оЕ hоusiпg provides гаtiопаlitу similar to higll rise hоusiпg [огт, as some of the research mod­els provide тахјтит residential dепsitiеs of about 350 iпћаЫtапts рег Ьа. Tllis гаtiопаlitу wllicll is demonstrat­ed ОП greater dепsitiеs (which at the same time means less occupied space), iп addition to сопstгuсtiоп efficien­су (time used [ог constrllction per uпit of area) repre­sents the mаiп rationale of those fаvогiпg multi-story res­identia l housing сопstгuсtiоп. Ву "taking оуег" greater densities [гот high rise forms, the same arguments оп tlle rational use of space iп tllis type of сопstгuсtiоп тау Ье rightfнlly employed.

Space аrrапgеmепts withiп these typological models, iп terms of USE аге divided into three qualitatively di[-ferent areas:

- areas iп public use; - areas iп semi-private use; апd - areas iп private llse.

Areas оГ Гnl1~tГllсtiО111апd that are Ьеiпg privately 37

usedrange from бl % to 81 % nf а total area, or over 70% for all models оп average. Greatest part of these areas are ореп space, predominantly green areas. The rest of the area covering private lots is а build-llp space. Although they are not visible, in the total are<i distribution, they are categorized as private property. These models have exceptional advantages as compared to а multi-story residential construction without ореп areas that сап Ье used privately. If comparisons are at all possible between these two forms of housing in terms of ше of total areas (as shown in Figure 3.2), it is obvious that in multi-story residential construction ther~ are area:s which are neither used as риЫјс or semi-private* and their share in the total urban areas in а housing complex ranges from 9.6% (9 stories buildings) to 34.7% (3 stories).

Consequently, preconditions are created [or the main­tenance of ореп space in private use јп а way to satisfy the hygienic and sanitary requirements and, what is equally important, to ensure а totally different image of these housing complexs in contrast to areas under multi­story residential construction. Also, of еуеп greater importance are the effects achieved in more comfortable living conditions. Namely, green areas оп а lot, which amount to at least 40 sqm in all models, represent ап extended living area during а greater year period.

In addition to greater residential density than in indi­vidual construction, the rationality of research models is also ref1ected јп the much smaller share of roads јп total

С.О. SINGLE ROW HOUSES

.'8 D.O. DOТJRТ ,Ji: R()W Н()Т J!'F.S

areas. The smaller share of roads тау also Ье expressed in length (meters per опе inhabitant), which also means shorter lengths of аll infrastructure systems, as well as јп surface (sqm per опе inhabitant), which certainly соп­

tributes to lower price of construction. For example, in some models roadway surfaces amount to 2.0 sqm per опе inhabitant, which is five times less than in most ratio­па! types of individual construction.

In some models, particularly in sloping land varietis, it is possible to expect higher specific prices of structure construction, but precisely these models provide most

Е.о. STACКED ROW HOТJSES

E.l. STACКED ROW HOUSES ON SLOPING LAND

rational solutions for semi-private areas (traffic roads) and infrastructure systems. Finally, the following should Ье rointed out: 1. These models of low-rise urb::J п housing should con­tribute to the improvement of llOlJsing ЈЈу the versatility оЕ forms, rational use of construction land, better mainte­nance (individualization of maintenance costs), more comfortable housing (green areas accessible from the flat) as well as Ьу tlle more agreeable ambience for the rc~ i ( kt]L ~ L ] t~.l] t гсs i,kПfi;Ј.l ;trr;jS оГ Г;нлil у 11ПlISСS ()r ПllJlli ­

S!L>ry blJil(!illgS;

Ј·'.О. РЛТIO Ј ]()l; SE

---,

У.2. РАТЮ HOUSE ON SLOPING LAND

2. As demonstrated in this study the low-rise models, can­not Ье applied to large scale housing construction. 3. Presented models are particularly suitable for recon­structioJl of old urban areas and low-dense zones.

а. In multistory residential construction, areas used. as neither риЫјс or common are only "conditionally" private as these represent net housing area per floor, which is not directly includec1 i п the Ьаlапсе of areas covcred Ьу lо\\'п­p l.-J!lllill}.j, lJиl (111 )' ", lJllil,J - uр "ICd,.

(;.l! . ! !.!~!~\CJ. !!OLS1:

39

~" ,,-, '"

3АОСТАВШТИНА ·

:

( I

•• л

I r

i ~

\ \ I :ј

f

УВОД у научну

естетику

архитектуре

П1ilutin Borisavljevic, PhD (К:rag;ujevac, 1899 - Paris, 8111970) unites the activity о! bиilder, architecture aesthetist and theorist. French student (1918-1926) he got [М doctoт's degree оп Soтbonne with the thesis "Theory о! architecture". Не was delivering lectures јn France (Higher Scholl о! Social Sci­ences) and јn Belgrade (1934-1941), where he Jounded the Chair Јат Aesthetics at the Faculty od Philosophy. Не was engaged јn physiology о! the sense о! sight and optical-physiolog-ical perspective in the attempt to establish the scientific architec­ture aesthetics. The bibliography о! his scientific woтks surpasses widely оит countтy jrames. His most impoтtant waтks have Ьеen

Милутин

Борисављевић

pиblished јn France and јn other countries (Great Bntain, Argeпtina) and ир to rюwadауs have not Ьееn translated into Serbian. The text pиblished јn this occasion has Ьееn шriиеn јn 1964 at the request о!

the then responsable editot-in-сhiеЈОliver Мјnјс, PhD. Reasons havingresulted јn nonpиbli­

cation о! the text seem tтiиа! јгom the tQ-dау's [јme perspective. The honaтanum to Borisavlje-ис could not Ье payed јn Joтejgп exchange and he was very angry because oJthat. "1 declare,

that 1 do not wish ту wrrrks to Ье pиblished јn оuт country", has he asserted јn а pтivate Йiиет, and this wish was to Ье respected during his life. Тому, when Borisavljevic тоте than tшо decades is по тоте between alives, with Jull тота! responsability we ате pиblishing this summaтy о! his life woтk, aware that his residue becomes оит сomтоn cultural inheritance. "Р Милушин БОРИСАВЉЕВИJi. (Крагујевац, 1899 -Париз, 1970) абједињује делашносш градишеља, есшеши"tара и ...... шеореши"tара архишекшуре. Францски ђак (1918-19iб) докшоРирао је 1la Сорбони са шезо.м "Теорије архuшекшуре ". Есшешику је аредавао у Француској (виша школа социјалних наука) и у Београду (1934-1941) где је и основао Кашедру за есшешику иа Филозоф­ско.м факулшешу. Бавио се фuзиологи јо.м "ty.tia вида и оаши"tкQ-фuзиолошко.м аерсаекшиво.м у аокуша ју да заснује HaJ"tHY есшешику архишекшуре. Бuблиогpaфu ја његових HaJ"tHUx радова далеко аревазилази оквире наше зе.мље. lЬeгoвa иа јзuа"tа јии ја дела аб јавље­на су у Француско ј и у други.м зе.мља.ма (Велика Бришаии ја, Аргe1lшииа) и до данас нису аревођеиа иа сраски језик.

Тексш који ово.м арилико.м аб јављује.мо нааисан је 1 gб4 . године на .молбу шадашњu главиог и адговорн,oz уредиика "tacoauca "Архишекшура-урбаниза.м", др Оливера Минића. Разлози ко ји су довели до шога да се шексш ие аб јави "tUHe се шриви јални.м из данаlUње вре.меиске аерсаекшиве: Борисављевиhу ни је .могао биши исалаhеи хоиорар у девиза.ма и ои се силио наљутио. "Из јављу­

је.м да не жели.м да.мо ја дела б уду аб јављена у нашој зе.мљи ", консшашовао је у једио.м аривашно.м аис.му и ова жеља .морала је за његовог живоша биши аошшована . данас, када Борисављевиhа већ више ад две децсии је не.ма .међу живи.ма, са а J1loM .морално.м одгов­

орnошhу изда је.мо на свеш овај сажешак његовог жuвошног дела, свесни да је његова заосшавlUшина аосшала наша за jeDHu"tKa кул­шуfJ1lа башши1la. Љ.М.А./З.М.

Научно проучавање иобјашњење проблема

естетике архитектуре и формулисање закона те

естетике, то је предмет и циљ научне естетике

архитектуре.

Досад није постојала никаква научна већ једино

филозофска естетика. Прва се заснива на

чињеници, њена метода је експериментална.

Друга се заснива на појмовима и дефиницијама

тих појмова, њена је метода, дакле, дискурсивна.

Научна естетика је, као и свака наука, безлична,

тј. не зависи од нас, док је филозофска естетика

лична, тј. зависи од нас. Проучавање естетичких

феномена било је у овој препуштено трансцедент­

ној дијалектици, метафизичким сањаријама, из

којих су се изродили многобројни системи

естетички, тј. толико колико је било разних

естетичара-филозофа. Очигледно је да се на тим

темељима никаква наука о естетичким феномени­

ма није могла основати. Ту науку су, уосталом, сви

ти е,:тетичари- филозофи формално порицали.

TaKu на пример Кант, један до највећих међу њима, тврдио је да "нема, нити може постојати

никаква наука о лепом", и да "наћи један објек­

тивни принцип укуса је апсолутно немогуће",).

Други естетичари-филозофи тврдили су, такође,

да је наука о естетичким феноменима немогућа

јер је естетичко осећање нешто што је најинди­

видуалније у JТC\"'fa и да је, према томе, она латин-

ска пословица "de gustibus поп est disputandum" као и слична, француска "des gouts et des couleurs оп ne discute pas" апсолутно тачне.

1 Међутим, све је то била велика заблуда. Ми смо

доказали да је естетика могућа као наука(.). Јер

ако је тачно да сви људи нису једнаки међу собом,

те да је, према томе, индивидуални укус могућ

као такав, тачно је, такође, да су сви људи слични

међу собом и да, следствено, постоји општи укус,

укус већине. Доказ да тај општи суд постоји јесте

и факат да се сви ми слажемо да су Партенон, Вен­

ера Милоска, IX симфонија од Бетовена, Хамлет од Шекспира итд, несумњиво уметничка дела

(chefsd'oeuvre). Али, и не говорећи о уметности, није ли тачно да је нпр. црвена боја за све нас

црвена, да је мед за све нас сладак, кини н горак,

сирће кисело итд. То је зато што је наша органи­

зација, или органска конституција, слична и што

ми, према томе, слично реагујемо на исте

надражаје.

Поред свега тога немогуће је негирати индивиду­

ални, посебни укус. Али наука се не може

оснпn~ти на посебном, већ једино на

пп 111 I <': Yl гснералном, заЈСДНИЧКОМ укусу. 41

Тако на пример оптичка физиологија би била

немогућа као наука ако се не би бавила нормал­

ним оком, а не кратковидим или далековидим.

Према томе, то нормално око представља оно што

је опште, заједничко око (сенсус цоммунис), док

ненормално око представља изузетан значај,

посебно око. Исто важи и за естетичке феномене

и научну естетику, која се не може оснивати до на

оном што је опште, заједничко, што представља

Beћ~, HY, то важи за сваку науку.

11 Међутим, како наћи то опште, тај општи укус,

укус већине? Чувени немачки естетичар Fehner.) је био први који је решио тај проблем и основао прву

естетичку статистику. Он је то постигао експери­

ментишући са већим бројем лица мушког и

женског рода, која су добила задатак да изаберу од

10 правоугаоника разних пропорција онај који је

најлепши. Већина је изабрала онај по "златном

пресеку" (1:1, 618 ... или округло 3:5). Фехнер се,

дакле, сматра оснивачем научне ест етике.

Међутим, његов се експеримент односио само на

хоризонталне правоугаонике, а не и на вер­

тикалне где "златни пресек" није ни издалека

тако леп као кад је хоризонталан. Затим, Фехнер

није објаснио, ни покушао да објасни, зашто је

"златни пресек" леп, а циљ науке није само кон­

статовати један феноме, већ и објаснити га.

Најзад, овај генијални писац, чија естетичка ста­

тистика представља први покушај те врсте, није

знао за рачун вероватноће на коме се данас засни­

ва свака научна статистика. Према томе, његова

статистика нема праву научну вредност.

111 Услов да научна естетика буде основана састојао

се у томе што је било потребно да њен оснивач

буде у исто време архитекта, естетичар и физиолог

чула вида. Као архитекта, он је морао познавати

историју архитектуре, од египатске до наших

дана, јер она представља сав материјал

естетичких феномена: симетрију, асиметрију,

ритам, пропорцију, хармонију и композицију. У

уметничким делима архитектуре, чија је лепота

требало да се објасни, констатована су два закона

хармоније: закон истог и закон сличног. Трећи

закон не постоји. Јер, ако форме једног архитек­

тонског дела нису ни исте ни сличне, онда међу

њима не може бити никакве хармоније. Пример

закона истог су понављање истог стуба у

класичној архитектури, или понављање

истог прозора у савременој архитектури.

42 Пример је закона сличног или сличт1Г'

форме перспективно добијене у готској архитек­

тури. Оволико о улози архитекте. Што се тиче

улоге естетичара, она се састојала у сазнању да се

лепо разликује од корисног. Тако једно архитек­

тонско дело може бити најлепше, а при том

најнекорисније и обратно. Уосталом, предмет

естетике и није оно што је корисно, већ само оно

што је лепо. Естетичар архитектуре требало је,

такође, да зна да је естетички феномен феномен

привида и субјективан, тј. да не представљ а

никакву стварност ни објективност. За естетику

све је онако како нам се чини да јесте, а не како

јесте. Најзад, што се тиче улоге оптичке

физиологије, она се састојала у сазнању да се кон­

темплација и перцепција једног архитектонског

дела обавља у времену, јер очи не могу да виде

одједном (симултано) цело дело, већ сукцесивно,

тј. део по део тог дела. Отуда, мада је архитекту­

ра, објективно узев, уметност простора, она ј е

субјективно узев, тј. естетички, уметност времена.

Доказ је архитектонски ритам. Он је временски, а

не просторни појам. То се објашњава покретима

очију у посматрању истих архитектонских форми,

нпр. истих стубова или истих прозора. Кад то не

би било тако, ритам тих форми не би уопште пос­

тојао. Из свега реченог може се закључити да је за

научно проучавање естетичких феномена

архитектуре било потребно бити архитекта,

естетичар и физиолог чула вида.

N Најзад, неколико речи о архитектонској компози­

цији. Питање је да ли и овде може бити речи о

каквом закону, овде где се претпоставља потпуна

слобода једног архитекте, јер је реч о

стваралачкој интуицији, о његовој уметничкој

машти. Једно уметничко дело је производ дара, а

дар се не може научити. Међутим, свако

уметничко дело у правом смислу речи подлеже

ипак извесној законитости. Оно је симетрично

или асиметрично, а закони симетрије или

асиметрије су нам познати. Изузетак чини само

савремена архитектура где више није реч ни о

симетрији ни о асиметрији, где је једн а

правоугаона површина ритмички издељена низом

истих отвора (прозора) . Међутим, није реч о овој

утилитаристичкој архитектури, која пре припада

грађевинсрству, а не архитектури. Реч је о

архитектури у правом смислу речи, тј . о архитек­

тури као уметности, о монументалној архитек­

тури. Овде важи следећи закон: једна монумен­

тална архит~ктура треба да буде симетрична, јер

симетрија представља или изражава мирноћу,

озбиљност, достојанство. Скоро сва монументална

дел;;!. историје архитектуре су симетрична. Изузе­

T , I~ ' 1lше Парламент у Лондону и црква St. Etienne

du Mont у Паризу. Што се тиче асиме.трије, њу треба примењивати на пољске виле, јер су у сло­

бодној природи која је такође асиметрична. Та

асиметрија даће израз веселости и динамичности

и тако одговарати потriуно једној пољској вили,

тј. идеји једне пољске виле.

у нашем главном делу 'Traite d'esthetique scien­tifique de l'architecture" ми смо посветили једну велику главу проблему композиције (стр. 210-262) .

Ту ће наш читалац наћи композиције симетричне,

почев од једног до пет правоугаоника, као и KO~­

позиције симетричне, почев од два до пет

правоугаоника. У овом исувише кратком и непот­

пуном покушају о научној естетици архитектуре, нама је било немогуће да детаљније говоримо о

свим њеним проблемима.

1) Кritik der Urtheilskraft, str. 72, 157, 199, izdaye Vorlanger. 2) Видети наше капитално дело "Traite d'esthetique scientifique de l'architecture", Paris, 1954. 3) Zur exper. Aesthetik, Leipzig, 1871. Vide­ti, takode, па!; spis Le nombre d'Or (и

издање код Вlanchard-a, Paris) .

др М. Борuсављевuh, Архuшекша, докшор Парuског

Уnuверзuшеша, Laureat de L 'Academie des Beaux-Arts 1954, 1956. i 1958. godine. Charge de recherches аи

Centre National de [а Recherchе Scientjfique, бuв. uроф. у Ecoles des Hau'tes Etudes Sociales u Parizu, бuв. хоп. uроф. Београдског Уnuверзuшеша, Officier de ['Instruc-

tion Publique. 43

де?а~~ЈIСII!е! ~a~ Ьш~ р а « и Жељка Гашпаровића

Награде аредстављају, у неку руку, јавни суд. то је основни разлог што дело награђено "Борбин ом " наградом за 1993. годину износимо аред 'Читао'Це у облику документарне грађе, техни'Чке и

фотографске дескриа'Ције или цитата из већ аубликованих текстова у дневној, аериоди'Чној или

стру'Чној штамаи. (Редакција)

1 "Међу многим наградама

које су додељиване архитек-

• тонским остварењима на тлу оивше Југославије "Борбин а " награда за архитектуру је већ од сам иг ао'Четка, захваљујуhи својој

концеа'Цији, ао стала најарести­

жније ариз'НDЊe за осшварење .на UOЛfJ

архитектуре.

И данас, у аосебним, не тако аово­

ЉHиJ';€ условима за архитектуру,

ова награда је мало изгубила од свог

зна'Чuја и СЈща.

За "Борбину" награду за 1993. конкурисало је шест архитеката,

од'liОС'liО тимова са соаственим ост­

flпрењима. Теме су биле разли'Чите.

Ова разноликост је дОlфинела бо­

гатству и разноврсности садржаја,

указујући да и аоред тешких услова

у области градитељства, наша

архитектура усаешно аокушава да

одржи аотребан корак и контакт

са својим временом и струјањима

која су арисутна у свету.

Имајуhи у виду зна'Чај који су, у овом

аогледу, аоказале одабране реал­

иза'Ције из 1993. године, жири је

једногласно одлу'Чио да се "Борбина"

награда за архитектуру додели

стамбеној груаацији у ул. Аугуста

Цесар'Ца, аројекту архитеката

Миле'liије и Даркп Марушиhа и

Жељкп rпlll1ТI7!' ''Рllhfl, не умањујући

ари томе и квалитет осталих ост­

варења . " "По својој 'Целовитости, укуаном

аристуау и схватању ароблема

стамбена груаација у ул. Аугуста

Цесар'Ца аредставља зна'Чајан до ­

аринос сраској архитектури, и

извесно је да ће ово остварење за­

узети одговарајуће место у разво­

јном ауту наше архитектуре. Ово

дело нам у исто време доказује да не

аостоје велике и мале теме, велике

, и мале архитектуре. Постоји само добра и мање добра архитектура,

независно од тога да ли је

вели'Чина аростора или ·

зна'Чаја у аитању. И са мал- 45

11

11 и.м ствари.ма .могу се иостићи велuкu до.мети ".

проф. Александар Стјеаановић, аредседник, жuрu­

ја, "Борбuна" награда за архитек,туру за најбоље

реалuзовано дело у 1993. години", "ФОРУМ' број

х6, март-аарuл 1994., -часоаuс Савеза архuщека­та србuје u Друштва архитек,ата Београда.

2 "На сиретио терасираии.м обро1tцu.ма Дедиња у

улuцu. А. Цесарца ире.ма, иа коикурсу иаграђеи-

• и.м, иројекти.ма архитеката Мuле1tuје u дарка Марушuhа u коаутора Жељка Љшuаровuhа uзграђе1tо је девет двојиих, uородu'Ч1tuх, сиратиих кућа брuжљuво

усађеиих у иову урбаuy тоuографuју u иов зеле1tu ареал. Иако су у ти.м кућа.ма тииски стаиови, иројектоваии

строго ире.ма 1tашu.м ироиисаии.м квадратура.ма u иор­.мама, реалuзова1tе зграде су у лuк,ов1tо.м с.мuслу доведеие

до 1tајвuшег стеиеиа . То су куће са леuu.м, класu'Ч1tu.м,

кровови.ма u веици.ма, са једииствеии.м .модуло.м од једие фја1tдре, иреиуие uрuклад1tuх иростудираиих u uажљuво uзведе1tuх детаља, од рустuкал1tuх, .маркаит­

ио босuра1tuх соклu до слuковuтuх тера са иатривеиих

леuршавu.м uергола.ма. Сав тај архитектоиски ред је

uстоз1tа'Ч1tо иреиет иа окућиицу где је буквал1tо свака

стоиа тереиа лuков1tо иадграђиваиа 1tео'Чекuва1tu.м

лuков1tu.м акцеити.ма.

Паршер1tу обраду иростора 1tаглашава ииска декора­

тивиа ограда у коју су уграђеии uошта1tСКU са1tду'Чиhи са

кућии.м броје.м . Њихов иростории рита.м и .маркаитиа

жута боја са цвеће.м, шибље.м u стари.м борови.ма сиаја

uролаЗ1tика са сећање.м да је 1tешто сли'Ч1tо виђеио у

Даиској или иекој другој зе.мљи развије1tе ста.мбе1tе кул­

туре. Па зато ако треба иоирављати здравље, урба1tо

се релаксира ти, 1tешто иово доживети, уиоредити, за­

.маштати, .може се 1tешто од тога доживети

uеша'Чење.м до улице Аугуста Цесарца, а та.мо сетивши

се његаве "Цареве краљевиие", nеће бuтu тешко отети

се утиску да је ту .мала Краљевиnа архитектуре.

арх. Михајло Митровић,"У врху стамбе1tе кул­

туре", "Политик,а", 26.02.1994. године

3 "Куће су uзведе1tе ио за.мислu својевре.меио ирвои­

аграђеиој иа коикурсу. Урба1tuстu'Чка иоставка

• зас1tuва се па а.мбuје1tту .меко уграђеио.м у окол­

nу шу.му, uоuре'Ч1tu.м иродори.ма 1tuз иад тереиа u ио­дуж1tu.м иnтерии.м улuца.ма блага иотеицираиих иер­

сиективиих сужења u uрошuреЊll. Ста.мбе1iе једииице разлu'Чuтuх велu'Чu1tа вештu.м варирање.м архитек­

тоиских еле.меnата u иартија 1iU'ЧU.м ие одају 'Често иеиријатиу видљиву uоделу иа uзвор1tе u uзведе1iе тииове, ио дu.ме1iзuја.ма u ио uзгледu.ма. Једаи од uзузет1tuх квалuтета овог градитељског 'ЧU1iа је сu.мул­

таност квалuтета u архитектоиских еле.ме1iата u њихових склоuова. Осиовии фо1t иоститут је културо.м

зuда са бала1iсUра1iU.м uотезu.ма се.ма1iтu'Чкu иосећег u се.ма1iтu'Чкu о'БЛОЖe1iог, .мењајући ири то.м боју од куће

до куће. Израже1iе, алu ие u висеће, стрехе иаводе иа иеку давuy ве"у са Рајтовски.м ириициии.ма лаza1tог, леб-

дећег легања крова на тело з?раде. Камерност Цвећаре

је у детаљима изразuто осмишљена, uотврђујући

' старо uравило да усuешном заuатско.м извођењу мора

uретходити суuтилnост у uројеКщ'()вању тих детаља .

JZaonu uрозори, камеnи заглавци, дијаzoналuо закреuу­ти димњаци, лукови гаражnих улаза, разnолика

браварија, UрОЗ0рске пише, стеuенишnо стакло - еле­меити су који и uоједина'Ч,nо и атмосфером иамећу нове

стандарде београдским архитектима. "

детаљ. Жuри је са задовољством истакао иnдивидуал­

пост CMampajyhu да њuховоостварење аредставља uример усаешnог разрешења односа амбијеnта и

apxumeKmype. "

Саво Поuовиh, "Склад амбијента и урбанисти'Чког

концеита", "Борба", 18. фебруар 1994.

7· "Архитектуру Милеnије u дарка Марушиhа

карактерише nајаре студиозаn аристуа који

• развијају у нестандардnе архитектоnске склоаове 'Ч,исте фуnкциоnалnости, аа аотом кроз иnси­

стирање па фиnом детаљу долазе до хармоnи'Ч,nих и

арх. Бојаn Кова'Чевиh, "Мирис кућног реда", "Кому­

никација", 'ч,асоuис за урбанизам и архитектуру,

број 87, мај 1994. (Текст ТВ uрилога из емисије "Деведесете" од Z9.1 Z.199fJ. године) Г , ! A:~ .. /e <j"">'"

4 . :';;;,::;::::~ :;E::i:;:~;;= . ~·~~rl~:~: ,:~,, ~: :~:, :~:~: :~: :~': :~: ~:, :~;:~: ~~~?3~~ исuисали су једnу од најзна'Ч,ајнијих страница паше [," савремене градитељске хронике ... " " .. . Сама фуnкционална решења стаnова су, како и до­

ликује овим ауторима - оаробаnим мајсторима у овој области, бриљантно nађеnа и могу да uослуже као ин­

сuиративна интерuретација сувих нормативnих

шема.

Архитектура малог насеља у улици А. Цесарца садржи

у себи сва добра искуства арошлости и савремених

дocтигnyћa што је, У3 креативnу доuуиу аутора, дало

врхуnски резултат nашег стамбеnог градитељства дос­

тојаn и страница интернациоnалnих стру'Ч,них гласи­

ла."

арх. Милорад Х. Јевтић, "Дуuла круна", "НИН', 4. марта 1994. године

5 ' "Архитектура, па аример, пије аастрактnа слика која и када је nајбоља може бити и вeOM~

, • разли'Ч,ито оцењиваnа. Архитектура Је

свеарисутна, uоuулисти'Ч,ки видљива и мерљива, али,

па жалост, за лоше nамере nе вреде уверљив и докази.

Нека uокровитељи nаграде за културу и уметnи'Ч,ко

стваралаштво докажу да нар. стамбеnо nасеље у улици

А. Цесарца у Београду није изузетnо усаешно и зnа'Ч,ајnо

архитектонско дело, које се може аоредити са

највишим дометима архитектоnског стваралаштва у

свету."

арх. Михајло Митровић,"Ко је КЉЈ'чар" - Зашто ове ' године Скуuштина града Београда није 00-делила награду и за архитектонско стваралаштво,

када је већ шо учшш.ла за осша.ле области уметности,

"Политика", 18.06.1994. године

6 "Награђеn објекат -стамбена груuација у »т,ици Аугуста Цесарца у Београду је ао оцени жирија

• усаешnа реализација сложеног урбанисти'Ч,ко­архитектоnског аодухвата, а једnоставност урбаn ­

ист1:ј,'Ч,ког коnцеu,та и добра организоваnост стана еле­

менши су добро и квалитетnо формираnог амбијента

који се код пас не среће 'Ч,есто. Ову zpyuau;ujy одликује до­

бро uростудираn и зuала'Ч,кu 1blUleneu (]:r,'к1ImРЈ,mП'l(.('/<1/

, ! !!

1: -'1 Г - ,~ ----. , 1-rJ:::;:jt::::::::::::::::f] ј I __

:L - ,--:- - - ·9-- --- ~·· .. I ... :: ,:::::

:-: , I

1 __ -_

0::::;0'

о :::z '-­гn

-.:::;1 ;;:::;;1

r-...J гтr

~

С гn

б x;;t :::::з:

'-­Г'Т1

~

~ r-.J г1'1 ~

С гn

•

доаадљивих лuковnuх решења .

Овакав арuсшуа се разлuкује од ма­

совnог рушunског рада који је аре­

алавuо пашу средиny. То се nајбоље

О"tuшује па сшамбеnом комалексу

"Цвећара" који саада у nајлеаше u nајусаешnuје захваше у београдској

сшамбеnој архuшекшурu.

Најnовија реалuзацuја у улuцu Ау­

гусша Цесарца круnuше њихово доса­

даш'Ње бављење архuшекшуром u аредсшавља фunалnу ареаоруку за

улазак међу добuшnuке Велuке nа­

граде архuшекшуре Србuје. Дожuвелu смо да у 90. nедељи блокаде u својеврсnог цuвuлuзацu­јског караnшunа можемо да

кажемо да је у овом времеnу

завршеnа uзградња nајлеашег

сшамбеnог nасеља uзграђеnог аосле

. Другог свешског раша у Београду. Без икаквих ограда, nајбољег, nајлеашег

u nајуаушnuјег. /1

арх. Михаило Мишровиh, "Вели­

ка награда архитектуре САС-а

за 199!Ј. архитектама Милени­

ји и Дарку Марушиh", "Форум"

број z6, март-аuрил 1994 ., 'Часоuис Савеза архитеката Ср­

бије и Друштва архитеката

Београда.

8 ... "Кућама па Дедињу,

Марушuhu доариnосе уn-

• ааређењу облuковnе кулшуре аовршuне u аоешuке зuда u афuр­мацији сасвим класu"tnог арuсшуаа

фасадu. Тај арuсшуа аодразумева

њеny шрuјадnу аршuкулацuју аушем

шешког u сшамеnог бешоnског

арuземља (орета di natura, рекао бu Серлuо), фunо рuшмоваnог u мекше обрађеnог аојаса сарашова

којима је аоклоњenа u боја (орета di mаnо) u "tешвороводnог, сасвим шрадuцuоnалnог алuшког крова, ко­

ји је, "tunu nам се, nајуае"tашљuвuјu елемеnш грађевиnе. ]едnосшаваn u елегаnшаn, оп уараво "ариања" па

кућу, осшајућu да лебдu за nијаnсу

аосмашра"tеве имагиnације. ту ос­

ешљuву шеnзuју uзмеђу крова u nашкрuвеnог, аушорu аосшuжу

алuшкuм аовла"tењем фасаде у

аошкровnом делу у сеnку, осшављајућu

кров па шаквом, ешерu'Чnом аојасу.

Аушорском вешmunом демоnсшрu­

раnом па apojeKmy сшамбеnuх згра­

да у улuцu Аугусша Цесарца,

архuшекшu Мuлеnuја u Дарко Марушuћ могу бuшu aOy"tan аример младuм градuшељскuм геnерација­

ма које аокушавају да у градској

сшамбеnој кући развuју коnвеn-

цuоnалnu лuк u облuковnу логuку . Оnу коју крuсшuјаn Норберг-Шулц

(Schulz) сажuма у шрu шако аозnа­

ша и, рекло бu се, јасnа аравuла :

коnцеацију фuгуре "у шермunuма

рuшма u nааоnа, одnосnо ароаор­ција ", хијерар:уију комаозuцuје грађевиnе u сшрукшуралnu идеи­

шuшеш. Украшко, велu Норберг ­

Шулц, држећu се гешmалша (gestalt) као једnог од шеорuјскuх омеђења,

кући ваља nадомесmuшu фuгуралnо

својсшво, како бu оnа заuсша

лu'Чuла па себе. Извесnо је да ша

шежња фuгурацuјu може бuшu осш­

вареnа једиnо аревазuлажењем (ма­

да ие u укидањем!) модерnи­

сшu'Чкuх идиома, 'Чак u без игре "аосш" - uкоиографuјом u алузuја ­

ма. Марушuћu у шоме усаевају, а

"Цвећара" задржава u модерие зиакове: у расаоиу од редуковаnих

ориамеиаша до оршогоиалиог моду­

ла. Ова архuшекmура ие улазu, дак­

ле, у рuзu'Чиу аваnшуру иеког од

аосшмодериuх арограма, задржа ва­

јући се иа оnоме шшо је њихова аров­

ереnа, емаиријска аословuца: кућа

иије "машuиа "; оnа иије само сааваоиица иего u дом; оиа иије само сшаидардuзоваиа амбалажа

већ u озuдаи соцuјалnu иnдивидуум; ие 'Чuша се шек као шехиолошкu бре­

вијар, већ u као мешафора; оиа ие арави соцuјалие револуцuје, већ 'Чува

сећање градећи свесш својих сша­

пара."

Владимир А. Милиh, "Ессе

hoтe", "Ре'Ч", 'Часоuис за књи­

жевnост и културу, nовембар

1994, број О!Ј

• о ' . ~ • " •

• о. о

.0 .. ..

... . : . . " . . " . " . "' . .

• АРХИТЕКТУРА ПРОЈЕКТИ И РЕАЛИЗАЦИЈЕ Објекте публиковане у овом броју одабрала је група историчара уметности, сталних сарадника Истраживачког центра за гра­

дитељ~ко наслеђе хх века

iL ~l .. - -- I

t f f - r

р .,{

. ----, .------_ .. ..

\_....-....-i. , III Ј L~_~:._()_'~_ ~

ИЗБОР ДИЈАНЕ МАРИЋ

Стамбени блок 7а Отона Жупанчића 32б, Нови Београд, 1992.г.

Марио Јобст

У ткиву Новог

Београда

стамбени

блок 7а издваја се својом

аутентичношћу и ху­

маним приступом пре­

ма колективном стано­

вању. У односу на моно­

тоне и сиве павиљоне у

суседству овај блок делу­

је формом и бојом и

пружа један од могућих одговора на "индустри­

јску' архитектуру Новог Београда

у ПЈ:юјектантском поступку архитекта Јобст

нагласио је неколико елемената . Желећи да

избегне запуштене и неуређене шкарпе око

кућа, комплетно решење је поставио на "посто­

ље" које формирају каскаде са зеленилом. На тај

начин визуелно је одвојио зграде у блоку и дао

им посебан квалитет. У формирању фасаде архитекта је користио два основна поступка.

Макро ПОЈТ~ ,rrf{ израженој ј;:'! R'ИМ П f"f)ТИ R';:t Jf;:t М;:'!

које структуирају обје­

кат, супроставио Је

микро структуру снаж­

них, облих и дубоких

тераса-лођа, које осим

функционалног имају и

естетски квалитет. По­

стављајући уочљиве

масивне стубиће који

наглашавају елемент

лођа остварио је детаљ

који оставља утисак динамичне игре архи­

тектонских структура. Материјални деликатне

беле и беж боје које је употребио на фасади изд­

вајају облик из околине и дају му посебну плас­

тичност.

Оваквим поступком понуђен 'је станарима и

квалитетан пр~стор за сопствену креацију. Не

чини се случајним што корисници, галеријом

прекрасних зелених и цветних аранжмана,

украшавају дубоке лође, и тако дају пози-

51 тиван одговор на концепт архитекте.

11

11 Orамбено­

пословни

комплекс

"Мегдан" Угао улица Дечанске

и Вуколе Дабиhа,

Ужице, 1993.г.

Михаило Тимотије­

виh, Мирослава

Петровиh-Балубџиh

52

Поступак интерполације

нових архитектонских

структура у ИСТОРEUске

целине, у процесу ревитализац~е

културног наслеђа, веома је

сложен, одговоран и креативан.

Такав проблем имали су архитек­

ти Тимотијевић и Балубџић када

су ПрОЈектовали стамбено­

пословни комплекс "Мегдан" у

Ужицу. Њихово решење пред­

ставља пример савременог присту­

па реКОНСТРУКЦИЈИ старог ткива

града, које у најбољем светлу одс-

ликава тражење симбиозе тради­

ционалне и савремене градске'

архитектуре.

Изведени објекти само су део ком­

плексног ширег урбанистичког . .

захвата КОЈиме Је третиран не

само проблем супраструктуре

него и партера, односа према

реци, меморЈЧИ места, топоними­

ма и визураМа. Служећи се јези­ком савременог градитељства

архитекти су изградили структуре

које нису индиферентне према

СВОЈОЈ околини него, напротив, . . ПОШТУЈУ ОКРУЖЈе и

остварују склад и

комуникацију са

градским ткивом.

Посебно студиозно

и промишљено при­

шли су аутори об­

ради фасаде. Хо­

ризонтална раш­

члањеност објекта

наглашена је коло~

надом у приземљу,

увученим задњим

спратом потенци­

раним колоритом и

Јаком надстрешни­

цом двоводног кро­

ва. Овој поставци

ритам даЈУ вер­

тикални акценти

прозора повезаних

кроз две етаже и

угаоне теме које

аутори студиозно

обрађују. Нарочита

пажња посвећена

је дубоким нишама

и жутим полу­

кружним стубови­

ма који оплемењују објекат дета­

љима.

у односу на послератне изграђене

нове делове Ужица, који су такође

били примери модерног грађења

свога времена реализаЦИЈИ

М,ихаила Тимотијевића и Миро­

славе Балубџић уклапа се у савре­

мени начин гледања на рекон­

стrукп~у града.

•

111

"СтеКо" Пословно­

-комерЦИЈални

објекат

Облаковска 61а,

Београд, 1992. г. Јосип

Пиласановић

Пословно-комерцијални објекат "СтеКо"

специфичан је како по садржини, тако

по локац~и и архитектонском решењу.

Сазидан уз сам ауто-пут представља атрак­

тивну реперну тачку на путу кроз Београд.

Архитекта је имао комплексан задатак укла­

пања различитих садржаЈа и савладавања

специфичне локације, што је за њега био под­

стрек да оствари компоновану, духовиту и

ликовну игру формама и матер~алима. Спо­

љни пластички исказ аутор је базирао на

функционалној различитости појединих

делова објекта (складишни простор-хала ,

пекара, ресторан, канцелар~ски простор и

биро пројектанта.) . Промишљеним поступ­

ком декомпоновања, па прожимања кубичних

и облик форми уз "пробој" конструкције на

фасадама, остварио је пластичан и ориги­

налан склоп ликовних вредности. Фасада

складишног блока окренута ка ауто-путу

пресвучена је зидом у опеци и камену са

нишама у стаклу, КОЈе су детаљ естетске

функције и дају ритам издуженом корпусу.

Улаз у објекат је потенциран заталасаном

настрешницом КОЈа произилази из снажне

округле угаоне форме. Фасада као Гучевској

улици има мирнији третман и обрађена је у

мермеру са отворима по етажама. Судар двају

габарита решен је формом од стакла, ваљкас­

тог облика која је централни мотив архитек­

тонског израза. То је "нуклеус" или "матица"

која зрачи богатством облика и матер~ала.

KOHCTpYKц~a на крову као и натпис "СтеКо"

интегрални су део композиције. Тај конструк­

тивни симбол потенцира посебан и

динамичан карактер објекта и указује на

ликовну и естетску културу аутора.

У ткиву града које је нака:Ца било без посеб- . них обележја "СтеКо" живи и генерише шири

простор дајући му идентитет, уједно на сваку

следећу реализаЦlЧУ у околини овако квалитет­

но решење инспиративно деЛУје.

ИЗБОР ЉИЉАНЕ

М И Л Е Т И Ћ - А Б РА М О В И Ћ

ОТТ! "Милош Црњански" Ђорђа Огњановића 2, Београд, 1992.

Зоран С. Јовановић

Борисав Поповић

Зграда школе пројектована је у склопу

решења парка "Garden City" насеља "Сунчана падина" на Бановом брду.

Својим положајем и величином доминира околи­

ном. Полукружним обликом одговара на зграду

обданишта преко пута, и као јединствен ансамбл,

видљив из даљине, дефинише овај део града.

Комплексан програм школе за 81 о ученика решен је кроз сложену основу где су одређене функције

груписане у посебне сегменте повезане непрек­

инутим током комуникација. У технолошком

смислу школа је опремљена да испуњава високе

стандарде у обављању наставе. Поред учионица­

кабинета и библиотеке, и пратећи садржаји,

кухиња са рестораном и зубна ординација, допри­

носе да се ученици крећу у заокруженом, сигурном

и пријатном простору.

Кубичне масе вишенаменске и фискултурне сале са

полукружним учионичким трактом, услед пада

терена, остварују динамичку структуру односа

маса. Фасаду према парку формира учионички

тракт чији полукружни облик паралелно прати

пад терена. Тако монолитно изражену ХОРИЗОIl-

талу наглашавају траке прозора,

дајући овој фасади монументалну

ноту. Горња фасада са улазном

рампом разбијених је, равних

волумена, уритмљених равномер­

но распоређеним отворима про­

зора. Читав прилазни простор

уређен је у складу са зградом и

завршен до таквих детаља као што

__ ~"""""'....... су канделабри. Хармонична уравнотеженост

1 сложене структуре маса и облика чини да овај објекат поред све

џинамичности има скоро

класичну једноставност која одаје

прецизну руку и промишљени

идејни концепт самодисци-

плинованог архитекте. 55

11

111

Комбинована дечија

установа-обданиште

"Бајка" Насеље »Сунчана падина«, Београд 1993.

Бранислав Реџић, драган Ивановић

Зграда обданишта пред­

CTa~љa реализовани део

ПрОЈекта у склопу ширег

решења урбанистичког плана

насеља " Сунчана падина".

План предвиђа на месту

Репишког потока уређење

простора парка чија доминан­

та је већ оформљена изгра­

ђеном целином од два објекта

намењана деци: обданишта и

школе. Положај и облик објек­

та дефинисани су жељом да се архитектонско

дело уклопи у флуидност терена будућег

парка, као и да се фокусира осовинска визура.

Из специфичне геомеТРIЧе основе бадемастог

б "б " о лика, рутално постављене, издижу се

три зида управно на изохипсе терена . Читав

простор је покренут, снажна закривљеног

зидова, однос маса и преграда помера

границе између екстеријера и ентеријера.

Динамичним усмеравањем кретања остваре­

на је унутрашња јединственост и захтевана

прегледност. Главна карактеристика објекта

је мноштво детаља који су формирани пос­

тупно, у току извођења. Различити облици

зида, отвора, стуба, колонаде, промена ритма,

живописно примењени матеРIЧали уз изрази­

ту ПОЛИХРОМIЧУ, одају одређено размишљање

у тренду светских струјања, али су и израз

индивидуалног

градитељског

осећања.

Својеврсни не­

конвенционал­

ни приступ у

решавању куће

за децу, апсо­

лутно Је дао

занимљив и ма­

штовит архи-

--- тектонски об-lli==· ~:::.._ лик и простор

који деца дожи­

вљавају као део

света прилаго­

ђеног њиховој,

дечијој мери.

Чини се као да

је Алиса за собом

оставила одшкри­

нута врата.

Стамбена кућа Личка бр. 3, Београд, 1992.

-

Юћа је постављена према

предратној матрици Кара­

орђеве улице. У први

мах ограничавајућа околност

упутила Је на концентрисано

трагање за Једним суптилним

и хуманијим решењем. Митро­

вић, као архитекта суверен је у

решавању проблема стамбене

архитектуре и њеног облико­

вања, овде се одлучио на

покушаЈ транспоновања духа и

атмосфере старог Београда.

Унео је два битна елемента,

мvтив улаза као портала у мер­

меру, и дворишну фасаду фо-

Бранислав Митровић

. рмирану као низ по­везаних веранди, КОЈе

омогућавају спонтанију

комуникаЦИЈУ и прис­

ност суседа, а тиме и

племеНИТИЈе живљење.

Минуциозно пратећи

градаЦИЈУ зида, као

примарне структуре, од

приземља ка крову са

наглашеном вертикалом

улаза, СВОЈственом ли­

, ковношћу остварује за­пажену МИНИЈатуру у

градском ткиву за Јед­

ну профану тему каква

Је становање.

•

• Ентеријер АтеЈЬеа 212

Иве Лоле Рибара 21, Београд, 1991. душан Тешић

Ентеријер и екстеријер Атељеа 212

изражавају промењену концепцију

позоришта КОЈа Је дI-Uаметрално супрот­

на од претходне. То више није позориште са

авангардном нотом из доба Мире Траиловић.

Концепт управника Љубомира Драшкића,

под чијим утицајем и сугестијама је Атеље

реконструисан, предвиђао је да Атеље

постане позориште лакшег, забављачког

жанра, чак bapI-Uете, уз захтев да се то одрази

на фасада ма и ентеријеру као видљива

веселост. Добијени резултат сигурно одражава

разнородност пропорција, детаља и матерЩала.

Ефемерни карактер и хетерогени програм

организације и функције позоришта, . .

изражени Језиком наручиоца КОЈИ говори у

светлу својих потреба, поставили су пред тим

архитеката тежак задатак .за превођење у

архитектонски језик. Спољни изглед је

решавао Ранко Радовић, ентеријер Душан

Тешић и Радивоје Динуловић бавио се архитек­

туром у смислу позоришне технологЩе.

Процес пројектовања и изградње позоришта

трајао је пет година. Има пробну, малу и

велику салу и ПI-Uацету као летњу сцену.

58 у технолошком смислу је НflјБОЈЋе

опремљено позориште на Балкану.

При решавању eHTep~epa Душан Тешић је био

суочен са јасним захтевима наручиоца о

карактеристикама ПОЈединих простора: да

улазна партија хола делује грађански, горњи

хол салонски док је у сали једино битна сцена

- да само она буде видљива. Овако супротстављене захтеве Тешић облику­

је драстично изражавајући промену функци­

ја и атмосфере између холова, у приземљу и

на спрату, и сал~. Фасцинантност улазног . .

хола произведена Је ПОЛИХРОМI-UОМ и лепотом

природног камена, употребом огледала,

месинга, варирањем облика и детаља.

Отменост и топлина зраче из племените

природе дрвета којим је обложен горњи хол.

у извођењу је обновљена примена заната,

посебно приметна код обраде камена.

Наспрам раскоши и сјаја холова, тамни на и

строга утилитарно ст сале је још већа. Зидови

су обојени бојом која апсорбује светлост

(НАСА ову боју користи за сателите).

Целокупни 'ентеријер је контрапукт сјајне .. ПОЛИХрОМИЈе и таме, китњасте раскоши и

минимализма утилитарности, Један занимљив

и nизаран простор с мноштвом асоцијацЩа.

ИЗБОР ВЕСНЕ

МАЈСТОРОВИЋ

СтамбеI-IО -пословни објекат угао улица Тадеуша Кошћушка 54-56 и Солунска 2, Београд, 1994.год.

драгослав Терзић

Р ешење стамбено-послов­

ног објекта на углу улица

Тадеуша Кошћушка и

Солунске представља интере­

сантан покушај прилагођа­

вања и уклапања релативно

великог објекта у панораме

различитих улица, са неЈед­

наким спратним висинама

кућа. Покушај је направљен

разбијањем основне структуре

објекта на мање елементе, уз

помоћ којих се, смицањем и

каскадним смењивањем пос­

тигло визуелно смањење силуете,

а са друге стране, успостављена

Је пропорционалан уравноте­

жено ст односа маса са суседним

зградама.

Аутор се код овако осмишље­

ног приступа, пажљивим рас­

поредом фасадних елемената и

матер~ала, опредељује за хори-

I 1 Ј

I I I I ! I I

§/ о/

(/)/

I / I I I I I

о

постављање ролетни делом на

лођама, у фасадној равни зидо­

ва, којима је остварен посебан

третман полузатвореног прос­

тора, боља термичка и звучна

заштита.

Због претварања дворишног

простора у јавни садржај (у

будућности предстоји враћање

Синагоге у првобитни облик),

приступ дворишту је решен

преко два пасажа: из ул.

Тадеуша Кошћушка и новопро­

јектованих објеката - идејна решења у ул. Солунској бр. 8, и

о о о

/ / ®-(56)----------i

_. _ _ ---1_._._ . _ ___ _ _ ._ ._ . _ _ _ ._. _ _ __ ._ . _ _ Todeu~o Ko~cu~ko

зонталну поделу фасадног пла­

тна, повезујући тако разли ­

чите делове његове целине. На

тај начин се и пословни прос­

тор смештен у приземљу и

мезанину, повезује истом бојом

и структуром вештачког каме­

на, хоризонталним фигурама,

које га истовремено и одвајају

од горњег, стамбеног дела.

Један од препознатљивих де­

таља у самом кnттпrпту је и

у ул. Јеврејској бр. 11-13, доноси

исти аутор.Ликовно облико­

вање објекта произашло је из

напред наведених услова и

жеље аутора да се уз савремен

израз и поштовање одређених

елемената, као што су: визура,

волумен грађевине, осунчаност,

комуникаЦИЈа, прилагоди пос­

тојећем градском ткиву и

ширем амбијенталном

наслеђу. ~~

11

11

Кућа породице Челар :М:lјею-! 'П{Д 1а, Земун, 1991. год.

Бранислав Orојановић, Светлан Лекић

Р='--

Раскошна грађанска вила (600 m 2) реаЛl:iзована разумљивим језиком савремене архитек­

туре. У реализац~и куће аутори се

нису определили за постмодернс

форме нити за актуелни архитек­

тонски тренд. У њеном обликовању

више се окрећу еклектичким

истраживањима, избегавајућ 1[

помодност у детаљима. Широко

хоризонтални избачени кров асоци­

ра извесна решења Franka Lioyd;,t Wrighta. Понављањем и ширењем основних лин~а волумена куће IIa вешто укомпоновано степениште и

разигранс масе ниских зидова KqJC

i ~ _ _ ~ __ ~ ~-- ' OSNOVA PRIZEMLJA

га прате, дошло је до претапања Сlперијера у

екстеријерни простор и обрнуто. На тај начин

разбијена компактно ст строге форме, доведе­

на до саме границе Јединствене и затворене

целине, успева да сачува интимност места.

Ликовни и знаковни идентитет виле

60 наглашен је истуреним полукружтттт\г

тремом, са ]'латким стубовима без у:зкраса l!

терасом изнад љега.

Пројекат породичне куће Челар представља

експеримент и у програмском смислу.

Сви елементи у целини откривају успешан

спој компромиса између уверења аутора,

Уl'('П, ~ пттвеститора И затеченог окружења,

Пословни

објекат Обилићев венац 10а, Београд, 1994.год. iКиворад Лисичић

Реализацијом вишенаменског пословног

објекта на веома малој локацији, аутор је

испољио умеће да се потпуно прилагоди

затеченом амбијенту. Објекат основаним лини­

јама, волуменом, спратношћу, отворима и

балконима, прати суседну зграду на коју се

надовезује. Вештом употребом материјала и

нагласком на благо залученом углу са акценто­

ваним оштрим испустом кровног венца, откри­

вају се елементи препознатљивог и читљивог

метода. Аутор овом реализацијом показује да,

нови објекат сасвим прилагођен одређеном

архитектонском контексту, може и сам да посе­

дује интегритет и самосталне уметничке вред­

ноС'ги.

у реализацији објекта учествовао је радни тим

у саставу: арх. Горан Мартиновић, арх. Дубравка

А.'1ањац, арх. Ј'.1иломир МИЛОС<lnЈТ.rnпћ . :lГ"

Биљана Ђурић, арх. Љиљана Јанковић, арх.

Душан Ђорђевић, арх. Татјана Тадић и инг. Сло­

бодан ЦвеТКОЈ~ић.

POSLOVNI ОВЈЕКАТ - 081LICEV VENAC -8EOGRAD 8USINESS CENTER а! ОВILI С ЕУ VENAC - BELGRADE

11

и ЗБ ОР

~·1 А

с !-I Е КСИ

)1-(

Ћ

А н

Пословни објекат

А налитичним и про­

мишљеним методом,

архитекта Србољуб

Роган успео је да оствари

нову креаЦИЈУ, модерну и

функциналн~ примерену

околини, где НИЈе реч о

уклапању већ о једном

коректном ДИЈалогу са

окружењем. Основни волу­

мен објекта функционално

је обликован, тако да је

постигнута максимално

корисна површипа на даТОЈ

локацији. Угаоним, дијаго­

налним улазом и елементом

волумена наглашена Је ори­

јентација ка тргу Славија.

Рашчлањеност фасаде по

хоризонталпом и верти­

калном плану стубовима,

гредама, балконима, истиче

детаље. Одмереном обрадом,

ПрОПОрЦИЈОМ отвора и пара­

пета и вештом употребом . . матерИЈала унета Је све-

жина и колорит у

62 сивнЈТ() УЈПfТ~е.

Маршала

Толбухина 31-33, 1991.

Србољуб РОТClП

Е

Универзална хала Нови Београд, почетак геаЈТl1зације 1991, аутор: Влада Славица

пројектантски тим: Ана Радивојевић-Миlшновић, душан Поповић и Александар Алексић

Реализација Уни­

верзалне хале,

по сложености

програма, димензија­

ма, а посебно у кон­

структивном погледу,

представља Једин­

ствен подухват на

нашем простору.

Лоцирана у блоку 2 5 ~ на Новом Београду, . Универзална хала

или Београдска арена,

чији су капацитети

18.000 посетилаца,

пројектована је као

елемент шире ком ­

позиције која подра­

зумева уређења чита­

вог блока. Са дименз­

ијама 132/102 м и ви­

сином од з6 м, хала је

пројектовна као кру­

жна форма, тако да

задовољава потребе

широког спектра

спортских, музичких,

позоришних И Ј1РУГИХ

манифестација. При

формирању програма

коришћена су искуст­

ва сличних примера

у Европи ("Берси") у

Паризу) и Америци

(спортске хале у Хју­

СТОНУ, Њv Ог.тТР:1 ПП'.

на Флориди). У тра­

гању за наЈадекватни­

јим решењима, прое­

Јкат Је у току реали­

заЦIUе претрпео бро­јне промене. На доса­

дашњем степену реа­

.ттИ~:1 пије посебно се

истиче конструкција

остварена на начин

КОЈем се ретко при­

бегава на објектима

великих размера.

Примењена је пред­

напрегнута затезна

бетонска конструкци­

Ја, при чему доњи

појас чине каблови а

I'ОрЊИ су бетонски

елементи. Комплетна

кровна конструкција

је монтажна. Аутори

конструктивног реше­

ња су: др Милорад

Ивковић, др Живота

Перишић, др Марко

Аћић и Александар

Папков.

Поред објеката 1<оји

припадаЈУ хали, пре­

двиђена је и изград -

. ња пословних и стам­бених објеката укуп­

не површине 96000 т2 .

63

11

УРБАНИЗАМ

f П п the article there is emphasized the necessity оЈ '" О б mоте rational organization and building-up оЈ ; Н О В а г р а дов а towns, id est, оЈ towns renewal as cultural and есо-~ nomical component if the building estate use in Serbia.

Ср би]" е и There ате cited and surveyed problems оп system оЈ ~ uтЬаn planning and its unadaptation to new social : conditions, in which two tendencies ате being the ~ регулациони план moreandmorepolarized:tendencyoJmarketdevel-~ opment, id est individual interest, and tendency оЈ с5 :;;: public interest protection. 1: Борислав Оп the base оЈ experiences in Serbia Јrom the earlier .; Стојков* period and experiences oJthe developed countries, .~.. there is emphasized the importance oJregulation plan, as instrument оЈ u towns renewal, inJront oJwhom there must exist the clearly deJined pol-~ itics, оЈ the land, communal and cultural, expressed Ьу general town plans ~

~ and general politics if spatial and economical development. ~ Јп the article there is given the aspect оЈ the regulating plan (table оЈ contents and tasks) оп the base оЈ author's practical experience.

Општи принцип економске стабилизације и

захтев за уравнотеженим економским и кул­

турним развојем Србије налажу максимално

рационално и оДговарајуће коришћење грађевин­

ског фонда чији се највећи део налази у градовима.

Обнова изграђ,ених делова постојећих градова у

Србији у том погледу представља драгоцену

могућност односно резерву у развоју.

Цеnшралnu део Јагодиnе - Посшо jehe сшање

Велики проценат грађевинског фонда у градовима

Србије је старијег датума те му је технички, економ­

ски и морални век одавно истекао. Фонд новијег

датума рапидно пропада услед неодговарајућег сис­

теМа одржавања. Поред тога, озбиљан проблем у

насељима Србије чини комунална инфраструктура

као добро од општег значаја, чије стање такође

захтева пажљив ПОС'ГУП;1~ и ()hПАI'У. ИЗ<I С1\ега стоје

чврсти еколошки али и економски разлози који

указују на неопходност обнове насеља, посебно

градова у Србији.

у таквој ситуацији систем урбанистичког плани­

рања и урбанистичких планова представља једну

од битних компоненти (поред просторних планова

и политика које утврђују републички или општинс­

ки органи) које утичу на квантитет и квалитет

Цrnшралnu део Јагодиnе -Идејnо уfl5аnuсшu'!.ко реше1Ье као оcuов

за реzулацu01iU алаn (дР Борислав Сшојков са арх. љ'ftunо.м Сше-

фаnовuh Tacuh)

обнове градова. Садашњи систем урбанистичког

планирања са детаљним урбанистичким планом

као основним документом којим се утврђује тзв.

"општи интерес" је показао крајње негативне

последице у погледу обима и квалитета

урбане обнове. Ради тога, враћање целовитој

регула цији rp<l ЈТ;:Ј, уз примену савремених 65

метода дефинисања правила намене земљишта и

изградње, изгледа предуслов систематске обнове

градова у Србији.

Инструменти генералног урбанистичког плана који

треба да послуже тој сврси су: план регулације,

план парцелације и програм обнове града.

1. Осuове <радске регулације и аарцелације

Систем детаљних урбанистичких планова, уведен у

праксу СР Србије 196з. године,) уместо дотадашњих

регулациопих планова општина, допринео је једној

од најдубљих криза урбанизма од рата наовамо. У

материјалу Скупштине града Београда из 1989. године дословно стоји:

"Дугогодишња искуства у Београду показују да је

стаље детаљног урбанистичког планирања

незадовољавајуће и поред бројних и значајних

заокрета који су више пута предузимани у погледу

начина израде детаљних урбаllИСТИЧКИХ планова.

љиховог садржаја, начина сарадње у њиховој израД~1

и др. Ова врста урбанистичког планираља изазива

највише проблема, скупо кошта, одвија се по комп ­

ликованом поступку, израда дуго траје и успорава

се ефикасна изградња".). Као главни разлози за ове

проблеме у Србији, али и у цел~ ЈугославијИј) истичу се:

- недовољно јасан статус ове врсте планирања; - заостајање професије планирања у односу

на потребе друштва;

- сложена правна регулатива и разуђеност прописа који се тешко повезују и

спроводе;

економске тешкоће односно захтеви

привреде за ефикаснијим одговором

урбаниста на њихове потребе.

Компликованост просторне структуре Београда ~I

њена незграпна организованост преко 16 градски:>: општина, заједно са заостајањем у области генер ­

алног урбанистичког планирања и плана, крајље

хаотичан и друштвсно штетан систем израде ових

планова (ради их ко хоће и како хоће, по систему ю)

тражи мање) у неосмишљеној сарадњи са комунаJl ­

ним радним организацијама и политици уређСII,;l

градског грађевинског земљишта још више ДОПР~I ­

носи дебаклу система детаљних урбаНИСТИЧКl1 х

планова који је 197з. године фактички инаугурисаll

као "метод просторног планирања који се приб­

лижава методу архитектонског пројектовања ... Детаљни урбанистички планови представљају

мешовиту граничну зону између урбанизма и

apXl'~TeKType док (основни) регулациони планови

спамају потпуно у област урбанизма"4). Управо та

идеја мешања планирања и пројектовања односно

одбацивања планирања као независне делатности

која се бави заштитом јавног интереса, видеће се

каСНИЈе, наЈвише доприноси стварању кардинален

забуне која је изазвана мешањем два деференци­

рана појама: планирања града и урбанистичког

пројектовања или, општег и појединачног

6fJ интереса.

Треба уочити да је до тог периода у Београду и

другим градовима Србије примењиван систем регу­

лационог (основног) планирања који је установљен

још Грађсвинским законом из 1931. године. Према том Закон)" регулациони план је одређивао:

1. Грађевински рејон са границама ужег и

ширег рејона

~. Заштитни појас

3. Регулационе линије улица и путева (са ознаком њихове ширине), тргова, тро­

тоара, водотока, вртова, као и регулацију

места на којима се комуникације

укрштају

4. Грађевинске линије зграда, где ове одступају од регулационе линије

5. Правне и потребно земљиште за жеЛt'З1НIIl\Т. Tpa\1BaJCKII, ВОi IIlИ, аУТ()\lоб~I . IСКН 1I

ЦеuшраЛ1l и иео ()ј реUUБЩl - uосшu jI;!ie сшање

ваздушни саобраћај

6. Теренске и нивелационе коте улица, тро­тоара, тргова и других комуникација

(нивелациони план)

7. Површине за становање, трговину, индус­трију, војску, игралишта, паркове,

гробља, вртове, шуме, поља, итд.

8. Грађевинске зоне с обзиром на саму густину насеља, Начин изграђивања и висину згра­

да (густо, средње и ретко насеље)

9. Места за јавне грађевине Уредба о извођењу rрг-,nтационог плана садржала је

по истом Закону:

- прописе о изграђивању улица и путева; - ближе одредбе о грађевинском рејону и

заштитном појасу и њиховој подели за

разне сврхе и потребе;

- ближе одредбе о постројењима саобраћаја; - грађевински и финансијски програм са при-

оритетима.

Ова верзија провереног средњеевропског модела

урбанизма се без промена задржала најдуже у прак­

си југословенског законодавства, доказујући тиме

своју једноставну и универзалну рационалност.

"Овај ефикасан систем планирања града временом

еродира под притисцима промена у схватањима о

функцији урбанизма. Чврст оквир урбаног реда и

дисциплине у понашању који такав систем носи у

себи долазио је постепено у конфликт са идејама

Це'liшрал'liU део Обре1!овца - идеЈНО ујЮанuсшu'(ко решење

(дР Боpuслав Сшојков са арх. Љ)бu'liОМ Сшефа'liовuh Tacuh)

светске урбанистичке авангарде из двадесетих годи­

на о слободи стваралаштва, које су после 1945. године наишле у Београду на врло плодно тле за свој

развој. Циљ модернистичког оријентисања урбан­

иста тога доба да свако ново насеље, сваки нови

урбанистички ансамбл направе битно другачије од

свега што је до тада створено добија пуну подршку

так(, да је грађевински правилник (саставни део

поменутог грађевинског закона из 1931. године -Б.с.) проглашен застерелим и стављен изван снаге у

име виших стручних циљева",).

Занимљиво је уочавање из истог материјала да се

регулациони план губи из београдске праксе оног

момента када планерска ДOKYMeHTaц~a постаје

роба, односно када урбанистички планови из сис­

тема буџета прелазе на систем уговарања према

за KOJ-ЈИ'vlа понуде и потражње. Пошто се ретко ради

и пошто је сувише јасан, регулациони план губи

интерес струке а у први план долази документ који

се ради много и често, уз безброј измена и допуна, а

осим тога бави се и квази пројектовањем( 1989. у Београду је рађено цо детаљних урбанистичких

планова, а данас их има преко 600!!). Из тих и многих других разлога, нови Закон о планирању

(радни текст Нацрта урбанистичког закона, септем­

бар 1994.) предлаже враћање идt1и о регулационом урбанистичком плану.

Ова идеја је, међутим, стално присутна у београд­

ском урбанистичком серклу. Озбиљан покушај је

направљен 1981. године у материјалу који је аутор овог текста спремио за Скупштину града Београда

где Је констатовано:

1. Израду детаљног урбанистичког плана

данас покреће појединачни инвеститор да

би се његов интерес кроз план утврдио

као општи интерес. Постоји неизвесност

да ли ће и када започети израда плана,

као и неизвесност око доследности реал­

изације плана што изазива неповерење у

данашњи начин планирања реконструк­

ције града. Напокон, дуг период од усв­

јања до реализације плана и његово мање

више локацијско остварење до краја

девалвира данашњи процес планирања

града.

~. Да би се избегле уочене недоследности,

предлог је да се у оквиру прпреме програ­

ма средњорочног развоја редовно присту­

па изради планова којима би према

одређеним принципима урбанистичког

планирања била истовремено покривена

читава изграђена територија Београда.

Планови би били рађени у програм ира­

ном временском циклусу и њиме би треба­

ло утврдити оне елементе који пред­

стављају општи интерес на нивоу града.

Овим би се избегла забуна око нивоа

интереса као и неизвесност ко ће и када

добити план.

2. Смисао регулаЦUО1iог ала1iа као U1iсшру.меn­

ша алаnа града

Документ којим се регулишу основна техничка

правила изградње града настао је у оквиру аус­

троугарске администрације крајем ХЈХ века, те је

као такав примењен и код планирања наших градо­

ва у Војводини, Босни и Херцеговини, Хрватској

крајем ХЈХ века и почетком ХХ века. GТlИчан прист­

уп је примењиван и у већини европских земаља

током ХХ века. У америчком искуству, као

rrf"TP-гак примене регулационог плана (zопiпg 67

ordinance), узима се 1916. година када је први пут урађен за град Њујорк. Историјски преглед показује

да је у развоју тога документа и у Европи и У САД

учињен велики напредак иако су основна обележја

остала непромењена, као и његов основни смисао

ефикасне и координиране контроле коришћ С II, а

земљишта од стране градске управе.

Регулациони план је средство којим се обезбеђује да

начин коришћења земљишта у насељу буде исправно

одређен у односу на јавни интерес, обезбеђујући

истовремено одговарајући простор и услове

изградње за све облике развоја града. Регулациони

план омогућава контролу интензитета развоја на

одређеном земљишту града према основној концеп­

цији генералног плана, као и одговарајуће

опслуживање појединих функција и објеката сао­

браћајним, инфраструктурним и другим пратећим

мрежама од општег интереса. Тиме се развој града

усмерава у одређеним правцима и истовремеll О

штите већ постојеће функције и објекти у погледу

одређених функционалних, естетских ил и

еколошких захтева.

Регулациони план може да се дефинише као наЧИII

поделе града на адекватне зоне уз одређеll е

прописане мере регулације односно правила

изградње према карактеру сваке од зона, као што су:

површина земљишта и обим њене

искоришћености за изградњу објеката

односно за слободне површине (проценат

изграђености земљишта);

- густина насељености земљишта ради

обезбеђења потребних служби и функција;

- висина и развијена површина објеката и осталих физичких структура из естет­

ских, функционалних и еколошких

разлога, односно однос између изграђеног

простора и локације (коефицијент иско­

ришћености земљи шта - FSI) ; карактер и структура функционалног

одређења локације (намена земљишта)

задовољавајућ и истовремено захтеве

тржишта и заштите јавног интереса;

- обезбеђење адекватног односа између са 0-

браћајних и грађевинских површина (рег­

улациона и грађевинска линија);

- нивелација земљишта; - начин вођења траса примарне инфраструк-

туре (коридори траса);

- однос према специфичностима локације (заштита посебних вредности: социо­

лошких, културних, еколошких) .

Регулациони план треба да омогући односно спречи

развој одређених функција на одређеним локација­

ма а у оквиру објективизираних и стручно аргумен­

тованих услова изградње који могу да се потврде

као јавни интерес. Истовремено овакав план, уз

предпоставку обавезног и редовног ажурирања,

треба да укаже на правце и приоритете развоја а на

основу реално сагледаних могућности обнове

68 односно изградње одређених подце.rrUП;Ј сис-

тема саобраћаја и инфраструктуре. Иако има пре­

васходно технички карактер овај план треба да

добије своју друштвену и правну димензију и вери­

фикацију јер служи и утврђивању имовинско ­

правних услова (рушење, експропријација). На тај

Ј l ;IЧИН регулациони план служи граду, грађанима и

['радској управи за генерално опредељивање о

начину изградње у простору града, те као подлога

за иницијативу код планирања и изградње града .

На основу регулационог плана инвеститор треба и

може да стекне потпуни увид у локације за разне

облике и услове грађења и да покрене следећу фазу,

почетну фазу инвестиционог подухвата - урбан­истичко ПрОЈектопање.

---~v( [

I

Цlrnшрал1tu део Шаuца - uосшојеhе сшање

Ј. Задаци регулационог алана

Израда регулационог плана града (или више регу­

лационих планова уколико се ради о већем граду)

би била саставни део планирања града, са генерал­

ним урбанистичким планом као стратешким доку­

ментом. За разлику од генералног плана којим се

дефинише дугорочна стратегија развоја града у оним елементима и сегментима које је оправдано

дугорочно планирати, регулациони план служи

реализацији текућих интереса и њиховом усмерењу

ка дугорочној концепцији. Ово значи да је нужно да

генерални ПЛ;lН претходи изради регулационог

, плана. Регулациони план не треба стога мешати са

планом града који представља знатно сложенији

комплекс и у коме регулациони план представља

само један од важних инструмената з<t реаЛИ:I;Ј.цију.

у случају израде регулационог плана llреПОР}'lЉИВО

је да уз њега постоји правилник за изградњу објека-

. та којим би се регулисала правила изградње града по јединственим елементарним узусима односно за

изградњу појединачних објеката према јединствен­

им или сродним принципима.

Регулациони план не садржи идејна решења објека­

та, инсталација или саобраћајница већ искључиво

елементарне урбанистичке показатеље: карактер­

истичне линије, намену, начин коришћења парцеле,

карактеристичне репере физичке показатеље

ц e'ltшралн U оео Шааца - иое јна уfl5анuсшu'l.КО решење (ор

Борислав Сшојков са арх. Игором Марићем)

изградње на парцели и сл. Ради тога он мора да је

потпуно усаглашен са осталим инструментима

плана града, а на првом месту са планом

парцелације, који се ради уз регулациони план, и са

принципима обнове града. Пошто је регулациони

план примарно усмерен ка унапређењу стања, а

нем€.. ретроактивно дејство, задатак регулисања

стечених проблема на локацији се решава преко

програма обнове града и принципима који се

утврђују у посебном поступку.

Као што је већ напоменуто регулациони планови за

већи град као што су Београд, Ниш, Нови Сад,

Кне);(евац, Крагујевац или Приштина би се радили

истовремено за све делове континуално изграђеног

ткива као и за оне делове који нужно морају да се

шире. Њихово ажурирање би се нужно вршило свак­

их пет или десет година паралелно са израдом пето­

годишњег програма изградње капиталних објеката

града (јавни објекти, инфраструктура, и др.).

Пошто ови планови имају превасходно технички

карактер они постају јасна основа за детаљну

разраду мањих целина коју од града или општине

преузимају као обавезу одређени инвеститори са

спремним инвестицијама и који отварају процес

пројектовања фазом урбанистичког пројектовања.

у зависности од облика обнове града треба да буду

предложена и решењем основних система у

изградњи града: намена земљишта, основни урбан­

истички показатељи, трасе инфраструктуре, сао­

браћај, посебне вредности и репери града.

у ситуацщи комплексне градске структуре као што

је београдска, нишка или приштинска, значајно је

питање начина одређивања граница појединих зона

за регулационо планирање. Постоје различите

могућности: од буквалног поштовања администра­

тивних граница па до засебних стручних мерила

геоморфолошког или функционалног карактера. У

сваком случају није пожељно у том случају

коришћење критеријума чистих функција (искљу­

чиво стамбена зона, индустријска зона, комерцијал­

но пословна зона и сл.) већ треба тежити специ­

фичним пропорцијама или мешању више или мање

компатибилних функција. За град као што је

Београд могуће је претпоставити следеће критери­

јуме за утврђивање подручја за јединствено ре­

гулисање:

- намене простора према генералном плану; - степен развијености подручја (мерено према

оствареном дохотку, степену опремљенос­

ти и сл.);

- одређене природне карактеристике подручја; - границе друштвено-политичких заједница; - карактеристике и специфичности изграђеног

простора (степен, врста, квалитет, степен

амортизације, стил грађења и сл.);

- стање планирања (границе и степен оба-везности).

Основне карактеристике које треба потенцирати у

случају када се ради о изграђеном граду код дефин­

исања просторних целина треба у даљем поступку

да прецизније определе облике обнове унутар сваке

просторне целине за планирање.

4. Садржај регулаЦUО1l0г ала1lа

Регулациони план као један од основних инструме­

ната плана града треба да се ради у размери 1:~500

на посебно припремљеним подлогама са хоризон­

талном и вертикалном представом и парцела­

цијом. (ову размеру даље преузима и геодетски дефи­

нише регулацију и парцелацију надлежна геодетска

служба у размери 1: 1000) Ово одговара

Г;Ј ",мери генералног урбанистичког плана од 69

1:10 . 000 (за мање градове) или 1:~0.000 (за веће

градове) . Детаљнија размера од ове није потребна

за планирање града и чак може да на веде на

Iюгрешан методолошки колосек управо з f) ()г CB (~j c

сувишне физичке одређености и детаљно r:т и. Вр е­

менска одређеност овог плана не постоји нсћ се он

ажурира сваких пет (или 10) година. У текстуалном

делу елабората јасним инжењерским језиком и

подацима експлицираЈУ се основна решења са

потребним објашњењима и упутствима за примену.

Текстуалним делом треба утврдити:

- принципе развоја и изградље просторне целине (зоне);

- намену земљишта по блоковима (основне карактеристике) ;

- основне урбанистичке показатеље (регу­лација и нивелација, степсн изграђенос­

ти, густине, висине и развијене површинс

објекта);

- основно саобраћајно решељ е (ДО нивоа

секундарне градске мреже);

- основно решеље траса инфраструктуре (ДО нивоа секундарне градске мреже);

- списак и објашњење заштићених објеката са критеријумима валоризациј е културних

вредности;

- списак и објашљеље са условима коришhења еколошких вредности са критеријумима

валоризације;

- посебни прописи и правила б езбедности (не ради се анекс народне одбране!);

- прописи и правила за спровођење и начин разраде, евалуације и делимитираља под­

целина за инвеститорску разраду (урбаll­

истичко пројектовање);

- критеријуми привременог коришћења прос­тора;

- каталог локација са проценом вредности земљишта.

Графички део елабората би садржао мали број

основних карата 1:~500 од којих би

основне чинилс:

- границе грађевинског подручја; - план регулације и нивелације;

- план зонске поделе и намене земљишта; према захтевима тржишта намена

земљишта се дефинише у оквиру зопа,

флексибилно у распон има, осим у оним

деловима и елементима којима се строго

чувају површине, објекти и показатељи

јавног интереса;

- план саобраћајница; - план траса инфраструктуре; - план парцелац~е ( предлог); - план заштите посебних вредности и репера

(еколошких, духовних, културних).

Основну потешкоћу у примени регулационог плана

у нашим условима земљишне политике може да

представља неадекватан однос према

10 парцелацији земљишта, јер "зонски рсЈТ (гсг-

улација - Б. С. ) се припрема нарочито да би кон­

тролисао приватни развој, за разлику од јавних

побољшања".8) Будући да је у условима наших градо­

ва земљиште у јавној надлежности без јасног титу­

лара, и појам парцелације, нарочито у изграђеним

деловима града, поново постаје актуелна тема за

преиспитивање и реституцију ставова.

Поред тога проблем представља и неразв~ен сис­

тем вредности у општем и појединачном смислу и

однос становника Србије према њему. Права обнова

градова у Србији може да отпочне тек након

рашчишћавања ових елементарних проблема. Регу­

.тiациони план коригованог садржаја и облика на

основу протеклих и разнородних искустава тек у

таквом контексту може да потврди своју незамен­

љиву улогу.

Напомене

1. Први детаљни урбанистички

план у Србији је урађен 196з.

године за стамбену зону Горњег

Земуна.

2 . Материјал Градског секретаријата

за урбанизам "Проблеми

детаљног урбанистичког план и­

рања", Београд, 1989. године. 3. Детаљни урбанистички план се,

као облик урбанистичког

планирања, примењује у репуб­

ликама бивше СФРЈ под

различитим називима: провед­

бени план (Хрватска), регула­

циони план (БиХ).

4. А. Ђорђевиh "Систем и органи­зација просторног планирања

у Београду", Урбанистички завод

Београда, стр. з6-37, 197з. године.

5. М. Перовиh "Регулациони вс детаљни план у систему прос­

торних планова Београда", XI сусрет просторних планера

Југославије, Дубровник, 1988. године.

6. Б. Сгојков "Тезе о реконструкцији Београда", Завод за планирање

развоја Београда, 1981. За ову врсту плана у овом материјалу

је употребљен термин "шира

просторна целина" уместо

"регулациони план". До овога

је дошло под притиском

правника који су инсистирали

на стриктно Ј примени термина

из тадашњег Закона.

7. Роберт Лури "Zoning" у књизи "Pr\nciples and Practice of Urban Planing", Institute for Тraining of Municipal Adm. Вашингтон, 1968.

[

iОбнова :: ...;

IВуковара

ОП the three years aJter the war destruction oJVuko­var, there is made а lot ОЈ works in order to еnаЫе

the lјЈе and renewal oJthe town. ImYll edialely aJter clearing uр streets and ruins, there was taken into consideration the study and planned рто­gramming оЈ renewal. ЛЈtеr deJining the main inten­tions, based оп reconstruction and revitalization, there have Ьееn made detailed town plans, and then the work­ing designs as wеЦ according to which the reconstruc-

~ ! Игор ~ Марић*

tion оЈ the town is being perJormed. Лll documents - plans made ЬеЈоте the war have Ьееn used, as well as historical documenta­tion, recent domestic andJoreign experiences in reconstruction оЈ

~

towns demolished in the war от devastated through unadequate building-up in the last decades.

~ The main motto, required also Ьу citizens themselves, was: "Vukovar is to Ье identical as it was Jormerly". ~ First оЈ аи was renewed the inJrastructure, hospitals, schools, nursery-homes Јот children during day-time, then ~ housing and есоnоmу. Nowadays in Vukovar exists voluminous documentation Јот its planned renewal and devel­opment that ате in the course.

Н а трећу годину откако је Вуковар претрпео

ратна разарања M~гyћe је резим~рати шта је

учињено на њеГОВОЈ реконстрУКЦИЈИ.

Врло брзо после рашчишhавања улица и деминирања

града кренуле су идеје и акције о његовој обнови .

Преовладао је реалан став да треба приступити

његовој педантној и професионалној реконструкцији

на основу следеhих принципа:

- Ослонити се на постојеhу планску доку­ментацију, Просторни план и Генерални

урбанистички план који су на срећу били

сачувани

- Прикупити што више документације о пору­шеним и уништеним кућама

- Реконструисати све што је историјски и амби­јентално вредно

Вуковар 1991.

- Ревитализовати и санирати неадекватне потезе из прошлости када су у једном пери­

оду срушени стари делови Вуковара

- Отворити нове могуhности тамо где стицајем околности нема ранијих физичких препрека.

Након тога су сукцесивно доношене одлуке о изради

нових детаљних планова: "Центра 1", лево од ушhа реке Вуке, "Центра П", најстарије језгро Вуковара,

У'П!:) од ушhа Вуке v ЛVН::1Ц. И "Детаљни 'урбаНИСТfI-

чки план привредне зоне", који обухвата простор

између Вуковара и Борова: Луку, Комбинат "Борово",

Приљево.

ИСlllоријски и урба1iиСlllи'Чко-архиlllеКlllО1iски

развој Вуковара

На простору који заузима град и његова околина

човек се настанио још у праисторији. Поред низа

налазишта где је пребивао неолитски човек

најзначајнија Бапска и Вучедол датирају из четвртог

миленијума. Ови подаци говоре о благородности под­

небља и погодном месту за живот.

Из тог периода има много материјалних остатака а

"Вучедолска голу бица", као оригинални примерак

грнчарије тог времена нашла је своје место у амблему

Вуковар 1994.

града Вуковара.

Историј а модерног доба бележи прво утврђење на

простору града у VIII веку на ушhу Вуке у Дунав. У ХЈI веку помиње се утврђени град Вуковар као седиште

области.

По описима Евлије Челебије ... "На северној страни на обали реке Вуке налази се мала тврђава сазидана

од опскг> T;l1<"f) "nrCTO као да ју је градио Шедад".

() ет ;:! !! " "1'''- '' -11(' тврђаве нису до сада 71

откривени. Касније фортификација се

шири а око ње почиње да се формира

насеље. У XVI веку град заузимају Турци и султан Сулејман Величанствеп 1I га II!

руши јер се становништво ПРt>ЈЦЛО 1'\, .

борбе. Након 150 година турске В.Н

давине, када се турска војска повлачи

пред моhнијом аустријском силом ,

1урци град руше до темеља, заједно Са

фортификацијом, 6 џамија, медресом ,

ханом и око 300 Kyha.

која је касније постала "Раднички дом".

1 Iочетком ХХ века јављају се објекти са сецесијским карактеристикама али

" IIОВИ стил" никада није добио пуни

:\амах у градитељству Вуковара.

Након доласка аустријске власти град се

развија, подижу се нови објекти: админ­

истративни, школски, религиозни ,

обликују се улице и тргови. Све врем('

развој града прати средновеКОВII }' " матрицу са наслеђеним улицама и Вуч-едолска гол)бuца

] lериод између два светска рата 1918-Ј 941. године уноси значајне новине у а.\1бијент и дух града. Велики фаб­

Рl1кант обуhе "Бата" гради погоне у

Ьорову, а уз њих и прва модерна

радничка насеља са школама и

раЈ\НИЧКИ домом, обдаништима и

НРУГИМ садржајима. Старо језгро

T;lKobe трпи промене, често неадекват-1111 м заменама старог са новим што

;tОllекле нарушава стилски уједначену

(јарОКНУ структуру колона да и фасада.

Пробијају се нове улице и руше неки неправилним трговима.

Карактеристични барокни трг у центру града добија

свој изглед од 1750-90. године. Крајем XVIII века град пма око 1.000 Kyha са 5.650 становника, има неке

, . калдрмис?не улице и зидану , канализаЦИЈУ као први

велики комунални објекат . На левој страни реке Вуке,

средином XVIII века, формира се Нови Вуковар који је са страним повезан каменим мостом.

': {nк Ог;1Рll BYKnRap тnг НРС\IСllа f(;lp;t КТСРlllllС llГ()Нllll -

n/Шf ?+: 1,'\"{ПRflf>ГКf IllRf>fJ(1Rf 1i

околuuе 1665.

1 ЦЕНТАР 1 2 ЦЕНТАР II 3 ПРИВРЕДНА ЗОНА

цијски барок на средњовековној урбаној матрици,

Нови Вуковар има више одлика раног класицизма на

ортогоналној инжењерски исцртаној матрици.

За период са краја ХУПI века везује се и градња објеката мануфактуре свиле, пиваре и других раноин­

дустријских објеката за производњу. Поред ових

објеката изграђен је и дворац породице Елцових, који

је касније дозиђиван све до краја XIX века. у XIX веку јављају се класицистички објекти и у старом Вуковару, као и објекти псеудостилских

архитектонских облика. Крајем века граде се веhи

објекти пошто град доживљава нагли економски процват.

Значајне објекте је изградила породица Пауновиh која

је била једна од економски најмоhнијих у

граду. Поред више десетина Kyha треба 72 поменути ттгп;т )1RnГТТГ;1ТИП1ТУ И велику палату

вредни стари објекти. У једној од великих поплава,

када се излила Вука, однет је и стари камени мост.

Тридесетих и четрдесет их година граде се нови објек­

ти са одликама касне сецесије.

Као што се да уочити раздобље до другог светског

рата има континуирани ток развоја под Аустријом и

аустроугарском flЛадавином. Уовом периоду граду нису

llallC'lll IllТСТУ P;lTII;l ра:1араља али су доста велике

п )А.ова /Ј U PfMU ине I!IlЛnU.м

уfXiаuuсшu'l.КОМ алану

Hecpehe биле поплаве и пожари, а нарочито из 1822. године када је изгорело 327 Kyha и 600 других објека­

та.

у другом светском раду Вуковар није значајније

страдао, тако да је сачувано старо језгро, матрица

града и многи архитектонски објекти.

Период после 1945-ГОД. карактерише изградња нових

насеља, Борова, Олајнице (делови од Елцовог дворца

према луци). Наведена насеља су претежно урађена

не водеhи рачуна о окружењу. Карактеришу их индус­

тријска изградња и интернационални дух анонимне

архитектуре коју cpeheMo по целој Европи. Значајна нарушавања старог језграда су се десила у самом цен­

тру града лево и десно од ушhа Вуке у Дунав.

Изграђене су две велике робне Kyhe масивних габари­

та, ван грпrrr:llТијl', ]lСКОЛИКО солитера и nредимен-

зионисаних стамбених блокова као и пословно стам­

бени објекат преко пута "Радничког дома".

Новим генералним планом из 1991. године требало је да буде заустављено даље нарушавање жторијrког јез­

гра града, а да се нова изградња усмеГ'1 ка З<lII1ШТИ,

реконструкцији и ревитализацији гра]Ја.

Карактеристике Вуковара су евидентне када се сагле­

да његов развој, специфичности и могуhности. Оне се

одсликавају у његовој урбанистичкој поставци и

архитектури кроз: однос према окружењу, димензија­

ма, нивелацији, структури, боји ... Основна просторна одредница града су две реке, Вука

и Дунав, између којих је на лесним заравнима уткана

матрица града; специфична симбиоза урбаног и

природног амбијента.

На лонгитудиналном потезу налазе се "Стари Вуко­

вари", "Нови Вуковар", Лука и Адица (излетиште)

Борово комплекс, Борово насеље и гоздови индивиду­

алних стамбених четврти.

У савременом развоју града релативно мало се водило

рачуна да град оствари непосреднији контакт са сво­

јим рекама и да изађе на њих. Тек недавном изградњ­

ом обалоутврда и шетаЛИlllта, као и лоцирањем новог

УЛИЦА Н. ПAIПИЋАUQCшојеhесшање/'Ново сшање

хотела "Дунав" на самом ушhу та тенденција долази

до изражаја и град тешње успоставља контакт са

реком. Ранији садржаји на малој ади на самом ушhу

били су намењени искључиво љубитељима веслања и

спортистима. Изградњом великих херметичких

објеката, робне куће и ПТТ централе та тенденција је

заустављена и блокирана за дуго времена. Оваква

изградња не води рачуна о наслеђу, структури града и

намеће се великим бетонским и стакленим

површинама, без адекватног одговора у партерном

урећењу, а на нивоу приземља су карактеристике

објеката из седамдесетих година.

Плаlluрање реКОllсшрукцuје

Приступајуhи изради планске документације за

r::tЗрЈшени Вуковар ср/, пrто је до сада 'уочено H~ и~,,('r -

тан начин у свом позитивном смислу је уграђено у

нове предлоге за реконструкцију и даљи развој:

- Сачувати историјску матрицу старог језгра - Вратити у што већој мери аутентични изглед

објеката делимичном или тоталном рекон­

струкцијом, санацијом или ревитализацијом.

- Све нове објекте радити на карактеристичној парцелацији за град (фронтови према

улици у просеку 4-а м), а ако се ради о

веhим монументалним објектима њихово

место и волумен не би требало да

угрожавају типичну структуру града.

- Водити рачуна о поменутој структури, масама, материјалима, боји.

- Водити рачуна и уклопити се у хоризонталну и вертикалну регулацију.

- Тежити ка хармонији карактеристичних и нових материјала.

- Тражити инспирацију и проверу вредности и квалитета у наслеђу које је вредно.

- Усмерити град ка рекама и чвршhе га повезати са њима.

- Рекомпоновати објекте који су Оlllтећени, а сво-

о 2 4 6 В 10

јим габаритом и формом нарушавају амби­

јент.

- Планирати и реализовати садржаје који опле­мењују и допуњују понуду града у кул­

турном и комерцијалном смислу.

Детаљним урбанистичким плановима Центра 1 и Цен­тра II уграђена су сва наведена основна опредељења. Примењена је методологија и приступ планирању,

базирани на постојеhем стању (пре рата и након

ратног разарања), условима из Генералног урбан­

истичког плана, културно историјском наслеђу, савре­

меним приступима реконструкцији градског ткива и

економским оправданостима.

Логично третирање блоковске изградње, поштовање

регулације, уређења унутрашњости блокова и

уређења обале су основне опште карактерис-

тике предлога интервенције.

ТТг"гп значајни елеМР'Н'f11 су: истицање карак- 73

д у н

д у н

ДУЈЈ '[ЕfПЛР f u ff uосшојеhе Сшање . РУК:О60дuлац uзраде: арх. ИгорМаpuћ .

д в

д в

1. BEGlIA ЧКИ КЛУБ 2. ХО1ЕЛ »ДУНАЊ< 3. ГРАДСКО КУПАЛИШ1Е 4. ШЕТАЈШШ1Е - КЕЈ 5. БИВШИ ДВОРАЦ ЕЛЦ 6. КАПЕЛА »СВЕТИ ЮКО" 7. ПОЗОРИШ1Е 8. МО1ЕЛ 9·ЮБНАКУБА

10 ОБЈЕКТИ ИЗXIХВЕКА 11. БАНКА 12 . БИБЛИО1ЕКА И СТАНОВАЊЕ

13. ОБЈЕКТИ ИЗ ХVШ и ХЈХ ВЕКА 14. РАДНИЧКИДОМ

15. КУБА ЈУСТИНА МИХАЈЛОВИЋА 16. СТАРИ ВОДОЮРАЊ 17. СУД 18. »МАЈШ ТРГ" (БАРОК НА

СРЕДЊЕВЕКОВНО Ј ОСНОВИ)

19. ОБЈЕКАТ »ДИЛИЖАНСЕ ПОШ1Е" 20. БЕЋАРСКИ КРСТ 2l. ОБЈЕКТИ ИЗXIХВЕКА

22. МУЗЕЈ JIAВOCЛAВА РУЖИЧКЕ 23. ОБЈЕКТИ ИЗ XVIII и ХЈХ ВЕКА 24. ЮБНА КУБА 25· ПИЈАЦА ~6. »ПРВА СРПСКА БАНКА"

27. ПРAВOGlIAВНА ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ

28.0БЈЕКАТМАРИНЕ

29. НОВИ НИЗОВИ ОБЈЕКАТА 30. НОВА ПИЈАЦА СА ПАРКИНГОМ 31. ПОСЛОВНИ ОБЈЕКТИ САГАРАЖОМ 32. СПОРТСКИ ЦЕНТАР 33. ПОСЛОВНО - СТАМБЕНИ ОБЈЕКТИ 34. САОБРАЋАЈНИ 1УНЕЛ 35. РЕСWРАНИ НА КУПАЛИШ1У з6. НОВИ ТРГ

37. НОВИ БЛОК НА СРЕДЊЕВЕКОВНО Ј РЕГУЛАЦИЈИ

з8. РЕКОМПОНОВАНИ БЛОКОВИ

39. ЦРКВЕНИ ТРГ 40. МУЗЕЈ ГРАДА ВУКОВАРА

изглед из ул. Д. Обрадовиhа Р 1:400

о 4 8 12 16

VII ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ПИЈАЧНО- ТРЖНОГ ОБЈЕКТА У УЛ. ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА ИЗА РОБНЕ КУЋЕ

Укупна корисна површпна 6340м2

основа приземља Р 1:800

Идејnо решење аuјаце. Аушор: арх. ИzорМаpuh

теристичне структуре објеката и парцелације,

увођење нових амбијенталних и архитектонских вред­

ности, допуњавање одговарајуhим садржајима, рекон­

струкција и ревитализащча заштиhеног грађевинског

фонда.

Велика пажња је посвеhена налажењу могуhности

стационирања возила и коегзистирања пешачког и

колског саобраhаја, затим побољшања мреже

техничке инфраструктуре, побољшања услова

животне средине и уређења слободних површина.

На основу базних опредељења, решењем је остварено

следеhе:

- сачувани су основни просторни сегменти на постојеhој уличној матрици и објекти су на

постојеhој или враћеној старој регулацији,

- висинска регулација објеката је у складу са

суседним објектима по висини, без обавезе

уклапања венаца,

- величина објеката је у складу са суседним а код дужих фронтова волумени су

рашчлањени на више мањих,

- унутрашњост блокова је уређена тако да омогуhи нову организацију простора уз

потврду карактеристичне парцелације,

- остварене су нове амбијенталне целине у смис­лу логичног наставка генезе овог простора

и добијања коначне форме (парк на углу

улица М. Пијаде и Б. Кидрича, низ кућа

испред робне куће итд.) и друго.

Планови су рађенп \~ JТf>MepOM да се што је 16

о 16 24 32 основа спрата Р 1:800

могуће виеш избегну сувише крута и статична ДСфИIl­

исања која би спутавала и ограничавала његову реал­

изацију. План треба да послужи као основа за

дугорочни развој овог подручја и зато нису зацртане

строге намене.

Осим намена које су условљене потребама садашњег и

будуhег развоја и намена које су већ дефинисане пос­

тојеhим стањем које се задржава, остале намене

одређене су као становање, делатности или локали.

Мислимо да тако конципиран план намена површина

омогућава знатно лакшу изградњу и реконструкцију

(реализацију), јер из њега не произлазе круте

обавезе у смислу дефинисања функција. Подржавање

оваквог концепта не значи немоћ обрађивача да опре­

дели конкретне намене простора, већ максимално

респектовање будуhег економског развоја који захтева

висок степен флексибилности у функционисању, али и

отвореност постојеhих и будуhих физичких структу­

ра, које ће својим просторним капацитетима у датом

тренутку моћи да реагују на ову флексибилност. То

конкретно значи да ће будуhе намене искључиво бити

дефинисане потребама града или општине и економ­

ским могуhностима нових корисника на буду лоци­

рани у центру града, уз уважавање општих локаци­

јских захтева за поједине делатности.

План нема могуhности да улази у разраду финанси­

јских аспеката и инструмената ове реализације и зато

само указује да се инструментима земљишне поли­

тике мора посветити максимална пажња, уз насто­

јање да накнада за коришhење земљишта постане

основни носилац трошкn"" уређивања земљи шта и

изглед из ул. Н. Пашића Р 1:400 изглед према Дунаву Р 1:800 попречни пресек Р 1:800

о 4 8 12 16

11 ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ РЕКОНСГРУКЦИЈЕ ДОМА КУЛТУРЕ СА ПОЗОРИШТЕМ

Укупна корисна површина 4Я7З м2

.. ..Ј ~! ...... ?

I ' ц,.--+! (._ј г .. ј

основа тmдрума Р 1:800

ЈГде ј1/,О решеш рекouсшрукцu је uозоpuшша

аушор: арх. ИzорМаpuh

комуналне изградње.

основа приземља Р 1:800

Нова изградња конципирана је тако да очува карак­

тер наслеђа и доприносе стварању нових вредно~ти и

сви ставови службе заштите КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ

наслеђа су са пажњом размотрени и уграђени у план.

Детаљни урбанистички план привредне зоне је

урађен за простор који обухвата луку, са једне

стране, и индустријски комплекс "Борово", са друге

стране, а на трећој страни, граница је будућа оби­

лазница.

Намена израде наведеног плана је била да омогући

изградњу и реконструкцију и да усмери даљи урбан­

истички развој на овом простору.

Испданиране су основне макро намене: пословни цен­

три, лука и робно транспортна зона, индустринска

заједница, индустријска зона, трговачка зона, сао­

браћај и комунална инфраструктура.

Планом су предвиђени и будући саобраћајни кори­

дори за канал Дунав-Сава, обилазница и -:келезн~чки

чвор. Сматрајући да ће се речни садржаЈ раЗВИјаТИ,

предвиђено је проширење луке акваторијом у старом

кориту Вуке чиме су разрађена решења из ГУП-а и

удвостручен капацитет луке.

Урађени су предлози фазне и етапне изградње просто­

ра и могућности прелазних решења у којима би се

макс.имално користио постојећи грађевински фонд уз

могућност промене намене. За израду предметног

плана урађено је неколико студија и експертиза које

су биле база за даље планнр ,III С.

16 24 32

основа спрата Р 1:800 основа другог спрата Р 1 :800

На основу наведених планова Центар 1, Центар 1I и Привредне зоне, претежно је рађена инвестиционо­

техничка документација за реконструкцију објекта

који нису били значајније оштећени, али су могли да

претрпе поправке уз рационална улагања: ш коле, б.ол­

нице, дечије установе, јавни објекти, комунални оБЈек­

ти, улице и инфраструктура. Урађена је и неколицина

пројеката за нове објекте које је било неопходно

изградити.

Орга1iuзацuја рада u uзградња

Секретаријат за урбанизам општине Вуковар и Завод за обнову и развој града Вуковара, координирају,

стручно покривају и организују све активности.у

граду: припрему одлука, финансирање, презентаЦИЈУ

и организовање јавних расправа и спровођење.

Институт за архитектуру и урбанизам Србије из

Београда са својим кооператима и сарадницима до

сада је израдио наведену урбанистичку документаци­

ју, као и део инвестиционо техничке документације и

учествовао у теоретском и практичном раду на

обнови града. Поред Института, на пројектовању

(аутор: арх. Игор Марић) у изградњи је учествовало

низ пројектантских и грађевинских кућа из Вуковара

и Србиј е.

77

Идеј1i.U аројекаш кааела , уараве u а } lr1 '}' ,-1, ,, у nhјРКflша за гробље у Вуковару. Аушор арх. Ни'!, ,~fapuh

N

'" "" ~

Београд

бреговима

- град на

UDC: 711.432 (497.11 )

~

~ s ~ у век су заним-~- љиви градови ~ под брдима, i или на њима. друга-

Љубдраг

Шимић*

реку, језеро или неко

брдо, створивши

нешто ШТОЈе такво

само ту и нигде више. "! • ~ ЧИЈИ су ОД оних у равници, и

• различити међусобно, јер ниједно брдо није као друго, нити два брда могу стајати једно према другом на исти

начин . Поготову су онда

Кад би се то могло сваком граду

у брдима аримакао бих бар мало

равuице, а граду у равuици -бар једuобрдо.

Та слика није просто главна улица или неки трг, како је на

сликама већине градова. Овде

Је дата панорама града онако

како су дате панораме

Напуља, Ђенове, Истамбула,

живописни градови тамо где се

узвишења ДОДИРУЈУ са BOД~:>М, са неком

великом водом као што Је море, или

нека велика река . Најв ећи квалитет

ликовне композиц:ще градова чувених

у свету по лепоти положаЈа долази управо од

те везе динамичног рељефа и воде. То важи за Напуљ, Истамбул, Будимпешту; то важи, на

крају, и за Београд. Панорама Београда посматраног с

Калемегдана, са Саборном црквом лево и Савом доле десно, може се видети у старој

Сл . 1.

Беоzрад са Кале.меzОа1iа, 1910. Извор:

Ларус, 19и.

Ларусовој енциклопещ~и из године 1922.

Она је ту дата напоредо са сликама

других већих градова у свету, онако како су

они изгледали у то доба. Неки од њих, тако приказани, и данас су исти; други се не могу

уопште познати. Београд спада међу оне чија се слика можда наЈвише променила иако се

Београд препозна одмах. То су ти, не баш бро­јни градови, где се све што је човек створио о слонило, на неки ср сћ а н начин, на море ,

Алберти

значи градова КОЈИ су познати у свету

по томе како су смештени у природни

оквир. Примера ради, овде је, на слици 2, дата једна од њих, панорама Напуља,

како је приказана уз београдску. За Београд је, значи, примењен исти критери­ј ум. Б еоград има шта да покаже свету и

онима који су много видели, па пореде већ

виђ ено . Исту панораму, али онако како је

Сл. ј.

Наауљ

Извор:

Ларус, 19Н.

ги cReTCK и ~T,

унео је Никола Добровић у своју књигу "Урбанизам кроз векове - Југославија": она је овде на слици 3. Већ се види уређен калемег­

дански парк, уместо неуређене падине са

слике у Ларусовој енциклопедији. Најчешће се као битан квалитет ли­

ковне композиције београдског пејзажа

истиче његов положаЈ на великим река-

ма. Мrћ, ·'1'П1l.1, да се нешто види, треба да

C~ П " 1 "1 ;1" ле, неко узвишење, нека 19

Сл.ј.

Беоzрад са Кале.м;еzда"а; 19ј5

Извор:

Д06 fювиh, Н. У [Юа"uза.м; кроз векове -Ј 'Jlославu ја, 1950.

врста природног балкона са кога се гледа. Калемегдан је један такав балкон; вредност

Калемегдана као видиковца је не само у његовом односу на реке него и у односу на

залеђе, у његовом односу на оно што се догађа

изнад тих река. И ту је онда још један од изузетних вредности ове панораме: постепен­

им формирањем калемегданског парка и подизањем зеленила Хајд парка у залеђу (јер оно је нов:Щег датума) све те зелене површине у овој панорами Београда настављају се једна на другу, све до Кошутњака сасвим на њеном

дeC~OM крају и до Авале у позадини. На слици 4. Је иста панорама како изгледа данас. Београд на њој више личи на неко бањско

место, него на град. Овде истина велику улогу игра једна мала варка, угао под којим се сагледава град: густо изграђени део из Саборне цркве визура само додирује, док се зелени делови града виде у целој ширини. У

топла летња поднева, када се дижу испарења

са реке и изгубе се јасне контуре предмета на видику, све то зеленило се помеша са њима и

Сл. 4. Беоzрад са Кале.м;ezда"а, Iф5.

Извор:

С"и.м;ак аушора

споји уједно и са Авалом, који тада постане сасвим плава. Сигурно још лепша панорама Будимпеште и њеног Дунава са Галерта нема

тај готово пасторални мир који тада

80 поприми б'Т;-tги београдски зелени )(nгп -

зонт. Сва његова зелена брда у такве летње дaH~ као да зову некуд где је сенка од дрвећа, где Је хладовина, влажно и свеже.

Али ко ову данашњу слику Београда с

Калемегдана мало боље погледа, лако ће запазити две ствари. Прво, место одакле се гледа зарасло је у дивље растиње тако да се Саборна црква једва види, а ускоро се неће видети уопште. Друго, мир зелених брегова у даљини озбиљно је нарушен заједно са целом сликом града. Огромни бањички солитери, сви исте висине нашли су се на хоризонту уз

саму Авалу, одавде привидно високи колико и она. Да су мало више улево заклонили би је

потпуно, и сасвим је ствар случаја што нису. Дивље растиње се лако може уклонити, али

солитери не могу.

Оваквим грешкама узрок су две ствари.

Прва је једноставна, то је најгрубљи облик одсуства интересовања за последице које

изградња оставља на изглед града, значи кра­

јње вулгаризовање проблема са јединим циљем постизања одређених комерц:Щалних ефеката на локацији. Други узрок је међутим,

много сложен иј и, и једино он и заслужује да се њиме више бавимо. Наиме, не искључује се добра намера градитеља да остави и нешто

лепо за собом, али се испољава крајње непоз­навање оних вредности на основу којих се у

слици града формира најбоље што се са њом може постићи. Потребно је пре свега позна­вати терен, знати са чиме се располаже, а

данашњи градитељ, ако ништа друго, као да

за. то нема времена. H~e то само наше: по наЈлепшим градовима света ружне вишеспрат­

нице, димњаци топлана, телевиз~ски торње­

ви разарају оно што су стари мајстори урбан­изма стварали надахнуто, стрпљиво и, на

крају, савесно, са дужним обзиром према

ономе што је старије од њих, па и од људи уопште. Прва последица непознавања терена,

непознавања материјала са којим се распо­

лаже јесте безрезервно ослањање на тврдњу да Београд има изузетно леп положај какав је

редак у свету. Значи, тај квалитет остаје без обзира шта се на том простору и са тим прос­

тором радило. У овом случају, ако већ прихва­тимо да Београд има положај за који су и други закључили да је леп, морамо да знамо због чега. Узајамни однос рељефа и водених површина, основни елеменат на коме се засни­

ва. вредност ликовне компоненте београдског пеЈзажа, захтева неке егзактне показатеље.

На пример, један од битних елемената је однос видиковац - објекат у визури. У оваквим случајевима видиковци најчешће нису на највишим тачкама у рељефу, него тамо где је

на падини изражена јача стрмен, значи прег­нб ако је горњи део падине блажег нагиба а

Сл. 5. Београдса "Газеле"

Цршежаушора

доњи СТрМИЈИ. Врло често то је случај и са узвишењем које представља визуелно атракти­ван мотив у пејзажу. Наиме, привидно највиши део не мора увек бити и стварно највиши. И даље, у односу на водену

површину, већу вредност имају оне тачке са

којих се више воде може обухватити погледом. Отуда кад се ради о погледу на реку најбоље

су постављени они видиковци са ~ОЈИХ визура

прати ток реке подужно, значи КОЈИ су на спо­

љној, конвексној страни њене кривине. Кале­

мегдан има такав положаЈ, нарочито у односу

на Саву и рукавац Дунава поред Извршног већа; такав положај у овом случају у односу на Дунав исто имају Гардош у Земуну и локација "Виногради" у Гроцкој.

Међутим, висина Калемегдана у односу

на Дунав и Саву је само око 40 м, а прибли­жно иста толика Је и релативна висина

Гардоша. Ради поређења, релативна висина Гелерта у Будимпешти трипут је већа. Зан-

Сл. б Беоzрад од Ха јд аарка

Цршежаушора

имљиво је да се са супротне стране савског амфитеатра, са Западног Врачара, некада

могло гледати на Београд и Саву са веће висине. Та панорама је публикована у књизи Владимира Карића "Србија", из године 1887;

она се због изграђености падине не може

више видети. Врло лепа панорама слична тој данас се отвара са моста "Газела" и, у мањој

мери. са доње ивице Хајд парка, изнад I1рокопа. Ове две панораме овде су приказане

на сликама 5. и 6. Овде се јасно поставља проблем видиковца, места одакле се гледа:

мост "Газела" крајње је непривлачан за било каква пешачка кретања, из свих могућих разлога; Хајд парк уопште није парк него шума и само се са његове доње границе нешто

може видети. Са таквим и сличним

Сл.,!

Дунав, Погмо са коше 195 изнаО ВuшњuЦli

црш,еж аушора

Сл . В.

TOU:'1.uдep, аоzлео из Буледrlf'rт Rојвоое Пушнuка на ДеOuње

Цршеж аУШ0ра 81

9· Тоuчuоер, uоzлео са мосша коО Дома Гарде 'II.а Кошушњак

Извор: цршеж аушора

Сл. 10.

БуЈањПошок са Аушо-uуша коОмокролушкоz иревоја

Извор: цршеж аушора

видиковцима не може се очекивати стварно

познавање правих вредности београдског пејзажа, бар код већине становника града.

у вези с тим треба навести још један занимљив детаљ: као и та панорама из Кар­ићеве књиге, тако ни она из Ларусове енцик­лопеције, овде приказана сликом 1. (и да је остала иста као онда) данас се не би могле

видети са исте стајне тачке. То важи и

82 за исту панораму како је изгледалn

четврт века касније а како ју је дао Добровић у својој књизи (слика 3). Наиме, за обе панораме стајна тачка је била на месту где је панас "Победник". У међувремену на правцу визуре одатле израсла је велика група дрвећа и потпуно заклонила поглед на град. На том

делу парк је био замишљен друкчије. Раније наведена слика 4. приказује ту панораму са. друге тачке, са бастиона код Сахат куле. Како је већ поменуто, ни са тог бастиона ускоро се неће видети ништа.

Ради илустровања важности присту­пачног, уређеног места са кога се отвара видик овде је наведено неколико примера.

Слика 7. показује поглеД на Дунав и панчевачки мост са коте 195 изнад Вишњице, код места званог "Деспотовац". Исто тако, мотиви на сликама 8. и 9, ономе ко не зна, могу изгледати као да су из каквог планин­

ског краја, а то су само делови Топчидера, први на силазу од "Звезде" поред оних двеју чесама ка Милошевом конаку, други код Дома

гарде.

у том погледу можда још интересант­

нији пример имамо на правцу аутопута према

Нишу, тамо где почиње спуштање од мокро­

лушког превоја у Бубањ поток. Тај предео приказан је на слици 10. Сигурно И због бли­изине Авале, која овде улази у видокруг, али и

због фактора изненађења кад се, идући аутоп­утем, пређе превој - јер дотле је трајао сасвим урбани пејзаж - ефекат брдског, испресецаног терена, чак дивљине, овде је потпун. Ов~кви утисци особито су занимљиви за оне КОЈИ не знају Београд, а воле и умеју да гледају, да ужинају у оном што виде. Опет једна мала

варка, али ако: од Париза, Берлина, Лондона треба ићи стотину, па и двеста километара да се наиђе на

брдо као што је Авала. А ми, ето, ни ту Авалу

нисмо умели да сачувамо.

Без икакве озбиљније анал­

изе, на ЊОЈ Је израстао

огромни телевизИЈСКИ то­

рањ. И одједном је пОказао колико је и та Авала уст­вари мала. Лако ломљива,

као уосталом и c~a бе?град­ска природа, КОЈа наЈмање

може да се брани сама. Па то данас не могу ни Про-. . клеТИЈе, и ТОЈ планини

треба заштита. За телевиз­

ијски торањ Београд је имао и других брда. Можда је из технолошких разлога

тај торањ морао да дође баш на Авалу. Али јасно је да за

избор његове локацще нще било никакве комплетније

анализе, са било каквом понудом алтернативних

решења.

На крају, слика 11. је

из једног уџбеника. При­казано је једно исто брдо са великим дрветом на њему

лево и ниским шибљем десно. Ако хоћемо да нам

брдо изгледа веће, нећемо садити на њему високо

дрвеће. Можемо, ако хоћемо да нам изгледа мање.

Треба, значи, схвати­

ти једно: београдски пејзаж неоспорно има СВОЈе вред­

ности, али то НИЈе нешто

што нико нема, и све то Је

уствари врло осетљиво. Три ствари су овде важне: прво,

да се издвоје, обележе и . . уреде наЈатрактивнИЈИ

видиковци; друго, да се . . заштите наЈеКСКЛУЗИВНИЈе

визуре са њих, нарочито

ригорозним ограничавањем

висине изградње у видном

пољу које оне обухватају; и

треће, да се правци тих визура ослободе високог растиња, конкретно дрвећа, ма колико таква мера који пут може бити непопуларна.

Сл. 11.

Ушuца ј велu'(u1tе оо јекша па ушuсак о велu'(u1tu бfiJа

Извор:Урба1tuсшuкаII, ЕиверФаја, Тирапа, 1977.

83

ИСТОРИОГРАФИЈА

(- . . .... -

} Art Deco and N ational §

~ Tendencies in Serbian '" "..

f Architecture ~

~ "

mомаnши"tnи умешnи"tки идеали у сраској архишек­.. шуpu сшалnо одржава ју u.редnосш пад класицисши"tКим. Слободnо развија'Ње облика, имаги-

1lација, лишераjmа u.ошка више се цеnе nего рациО1lалnосш

или аu.сшраКШ1lи израз . Овај феnоме1l, nаро"tишо u.puсу­

ша1l у доба око П рвог свешскоz раша, води своје u.орекло из

исшоpu је сраског nарода, сшалnе борбе за самоодржа'Ње.

Кореnи аушохшоnе ромаnши"tnе школе могу се шражиши у

шраu.авим иnже'ЊеРСким или дупђерским иnшерарешаци­

јама сред1Ьевековnих узора у грађе'Њу црквеnих об јекаша

средиnом 19. века, као и у nешшо каС1lијим исшражива'Њи­

ма Михајла Валшровиhа и Драzише Милуши1l0виhа. ~ Zoran Manevic* (/;

~_ Reprint from DAPA Fal11990.

""

Дела Хаnзеnових У"'еnика, Ива"tковиhа, Николиhа, Илкиhа и

Живаnовиhа, шребало је да б уду суu.сшишуш за шражеnи nациоnалnи

идеал, али оnа пису шако доживље1lа у каС1lи јим ге1lераци јама.

Најu.ре Пешар Поаовиh, а аошом Алексаnдар Дероко, Браnислав Ко јић и naро"tишо, :~ Момир Коруnовић, сшвара ју једаn u.осебаn oдnoc арема исшоpuјском nаслеђу ко ји се

~ уоu.шшеnо дефunише као исшоpuцизам (сраско-визаnшијски сшил или фолклоpuзам), а који је, у сушшиnи, једаn реzиоnалnи одговор'ltа изазове модеjmих свешских u.окреша, сецесије или ексu.ресиоnизма . Ексu.ресивnосш домаћег машеpuјала (дрвеnе

~ грађе) сшавља у овај коnшексш nациоnаЛ1lих шеnдеnција и Брашоваnов Павиљоn у Барцелоnи (1919) који се обликом аовезује rЗ * са савреме1l0М архишекшуром у свешу и ошвара u.уш модеjmом "и1tшеjmациоnалnом сшилу".

R omantic artistic ideals constantly prevail over classical ones in Serbian architec­ture. The development of shapes, imagi­

nation, and а literary background are valued more highly in Serbian architecture than are sustained expression, rationality, and abstract expresson. This phenomenon, particularly present around World War 1, is grounded in Serbian history.

Historically the Sava and the Danube пvегs

Fig.1. M omir Кnrunоис

(1883-1% 9), Post Office,

Belgrade, 1928.

represented not only а . firm border between the two monarchies of the Austro-Hungarian and Ottoman empires, but it also served as а border between two civilizations, that of western Europe ant the Levant in the east. Although there had Ьеен casual, physical mingling, such as when the Austrians had broken into Turkish territo­ries or when the Turks pushed to the north, in а p.<:ychological sense thc bordcr was stable. То the

north and south of the great rivers, howe\er, the orga­nization of the cities and the manner in which private and public building were constructed were total­ly different.

Between 1830 and 1835 the Serbs, in their re­newed state south of the Sava and the Danube, had adopted western Europe's system of игЬап planning as well as its building techniques, and had thus broken with centuries of tradition. The

Fig.2. Momir Коrunarлс

(1883-1969) СlшmЬет оЈСommerсе,

Jagodina,1931.

ease with which this and the demolition of the remains of Turkish cities took place сап Ье ех­

plained Ьу а series of factors. At the beginning of the nineteenth century,

those Serbs remaining to the south of the Sava and Danube did not possess ап indigenous cul­ture because they had lived in villages or in refuges in the woods. Serbs who had escaped to the north centuries before, оп the other hand, . had mingled in Pannonian towns with other па­

tionalitir<; and had adopted foreign ways. Тле 1 ас оl' ап autonomous building tradi- 85

Fig.3. Momir Кorunovic

(1883-1969), residence in Kumanovo,

1930-31.

tion, which would have rested оп а system of great historical styles, accounts for the extremely broad spectrum of ideas that appeared in Ser­Ыап architecture in the early twentieth century.

The Serbs of the north сате to aid the Serbs of the south. In spite of their academic educa­tion, northern Serbs preferred Byzantine archi­tecture and wanted their country liberated not only from Turkish but also from possible Austro­Hungarian rule. It was, therefore, по accident that Serbian architects from the north - for ех­ample, Svetozar Ivackovic

v (1844-1924), Jovan Il­

kic (1857-1917), Dusan Zivanovic (1853-1937), and Vladimir Nikolic (1857-1922) - were out­standing pupils of the famous Teophile Hansen, whose neo-Byzantine visions were realized in churches and chaples built in Serbia in the 1880s and the 1890s.

The domestic, autochthonous romantic school originated under the influence of а па­tional political program that, since the 1860s, had Ьееп dedicated to uniting all the south Slavic peoples into опе state. In the 1870s the first architects educated in Serbia, Mihajlo Val­trovic (1839-1915) and Dragutin Milutinovic (1840-1900), paid visits to medieval monasteries. Their pupils during the 1880s and the 1890s for­mulated the basis of the Serbo-Byzantine style, the character of which is more decorative than structural and, thus, natural1y and easily merged with local variants of Art Nouveau of Se­cesslOn.

Between 1900 and 1914 the academic tradi­tion was prevalent in Serbia, especially in the ar­

chitectural treatment of schools. In large 86 public buildings ;md iп priv~te residences

Fig.4. Мomјт Korunovic

(1883-1969), study Јот the

Post office јn Belgтade, 1912. Private Collection, Belgтade

and villas, however, numerous examples of his­toricism, based оп classical traditions or сот­pletely free combination of romantic shapes, are detectable.

The different tendencie~ characteristic of Ser­Ыап architecture сап Ье categorized into sever­al groups whose guiding forces were the decora­tor Dragutin Inkiostri (1866-1942), who was originally from Dalmatia, and the architects Branko Tanazevic (1876-1948), Petar Popovic

. (1873-1945), and the most significant of them, Momir Korunovic (1883-1969).

Dragutin Inkiostri's designs for interior deco­ration, furniture, and everyday objects were based оп traditional patterns derived from weav­ing carpets or carving, which were then still liv­ing folk crafts. His ideas should have led to the foundation of 'an institute of national art which would have ' estabilished Serbian artistic craft traditions. NeverthC'k<;s, ап indigenous domestic c()Тltrihution to the blstory of European applied

art reached contemporaty academies for applied art and design through the Arts and Crafts movement via the Bauhaus.

Branko Tanazevic also re-evaluated the uti­lizal:ion of folk crafts in building, and he espe­cially advocated using the shape of the Balkan house when constructing village schools. Јп de­signing monumental buildings in Belgrade - the Telephone Exchange Building (1908) and the Ministry of Education Building (1912) - Tanaze­vic merged decorative elements from Serbian medieval architecture with typically secessionist features, such as masks or long bands descend­ing from pi1asters. Не, thus, succeeded in сот­bining, in а typically Serbian way, essen tially similar anti-academic tendencies of various origins.

Considerably more stylistic coherence i s fouпd in the work of Petar Popovic. His 1908 de­sign for the Local Council Building in Vranje is an excellent, anthological example of the recent app~ication of the Serbo-Byzantine style in Ser­bian architecture. Because Vranje was located, at that time, near the Turkish border, Popovic thou.ght it was best politically to adhere to the domestic tradition. Јп other works, however, the architect was inspircrl Ьу late Secession i "тУ1 - t n(,

Fig5. Milan Kapetanovii

(1859-1934) . Pavilion оЈ Serbia,

Paris, 1900

most significant being the Hotel Petrograd in Belgrade (1914-21), which exhibited features of the emerging Art 'Deco style.

Momir Korunovic led Serbian architects in their resistance to Academism. The roots of Ко­

runoviC 's persona l style are numerous. Не re­ferred to h!s style as Moravian, alluding to а school of architecture that in the fourteenth century devel'oped а unlque decorative system based оп Byzantium (fig. 1-3) Admittedly, the elements of the Moravian school were more pre­cisely adopte d in works Ьу Tanazevic and Popovic. KorunoviC' s great talent was in fact in­spired Ьу the spirit of national architecture, but beyond its formulation, the experiences he gained оп numerous journeys throughout Еи­rope, especially his stay in Prague, were equally significant.

KorunoviC' s sense ?f decoration is overly rich, violent, and in its extreme consequences (The monument to Serbian Heroes from Balkan Wars in Zebrnjak, 1937) close to Expressionism. In its initial form, such as the 1912 design for the Post Office Build ing (fig. 4), it resembled а typical romantic fai ry tale recalling medieval knight­hood and rallied the"" nation before its decisive battle for surviv~l . .

Politics and architecture were closely connect­ed before and after World War Ј. At the vVогИ f'}li"hition in Paris in 1900, the Ser- 87

Ыап pavilion echoed the shape of а church (fig.5). Its designer, the architect Milan Kapetanovic (1859-1934), was active јп politics and ended his careers as Minister for Bulldings. The final design for the Serbian paviliion ет­phasized the independence of the Serbian state Ьу tшdегsсогiпg the freedom of the Serbian Or­thodox church. Јп the mid 1920s, the pavilion designed Ьу the Krstic brothers for the 1926 World's Fair in Philadelphia also resembled а church , which сопеsропdеd to the "wishes of America" and met опе of the key conditions for entering the design competition in Yugoslavia.

Immediately before the 1925 l'Exposition In­ternationale des Arts Decoratifs et Industriels Modernes in Paris, а competition to design the Yugoslav pavilion was advertised. Milan Zlokovic (1898-1965) submitted two designs which was not ап ипсоттоп practice.One was inspired Ьу pre-modern styles reminiscent of works Ьу Аи­

guste Репеt, while the other relied оп folk build­ing traditions.

At the end of the 1920s. romantic tendencies were put aside in favor of the international style. Modern architecture arose within the move­ment Group of Architects of Modern Expression (1928-34) and опе of its leaders, Milan Zlokovic. Although decorativism Ьесате, а peripheral

feature after 1930, numerous projects and build­ings built between the 1925 Paris exhibition and the predominance of the international style (1930) were infuenced Ьу Art Deco. ZlokoviC's buildings embaraced simple, uncluttered [а­cades, stylized reminiscences of Renaissance shapes, сиЫс decorative elements, and decora­tive framing оп the facades and between win­dows.

Dragisa Brasovan, also considered опе of the founders of the modern architectural movement in Serbia, similarly broke with eclectis Acad­emism Ьу turning decorative elements into ас­cents that articulated the plain and empty spaces of the facad~. His 1929 design for the Уи­goslav pavilion at the Barcelona Exhibition (fig. 6) apparently emerged under the influence of Loos's house for Josephine Baker, whose spiked corner motifs [есаll those Ьу Fritz Hoger, at least from а skillfully drawn perspective. That pavil­ion is опе оЕ the last works in which the decora­tive outweighs the structural. There is а certain symbolism in Brasovan's statement that the jury was indecisive in choosing the "most successful pavilion," and the prize that was later given to Mies van der Rohe. Thus јп Barcelona, а Serbian architect contributed to the replacement оЕ Art Deco Ьу the international style.

Fig.6.

88

Dragisa ВтаЈoiJаn (1887-1965),

Yugoslav Pavilion, Ватсеlona, 1929.

! А Шоgdаn Stojkov, architect (1912-1993) is

РХ И т е к т а оnе о! the Serbian Builders who have ~ о brought оп their shoulders the load о! the

~ Богдан СтО]· КОВ aJterwarreconstruction oJthe country and ~ aJter that have introduced the Serbian archi-

1 (1912 1993) tecture into modern courses о! the Еuтореаn .D - Junctionalism. Не spent in Sarajevo the сеn-~ tral and the most important period оЈ his working lfe, ~ Дијана designing and building а rather large nuтЬет oJthe ~ most important public buildings (Rail-way station, ~. Ма ри ћ * buildings оЈ the Ministry оЈ Education, Ministry оЈ Local ТraJJic ' U and other). Не was dealing with interpolations in the urbanIab-~ ric, with structures о! public standard (schools, children equip-~ ments, hotels, workersc canteens) as well as with Jurniture design. From 1963 uр to the pension he ~ was Manager оЈ the Projessional Department оЈ the Institute Јот Architecture and Тown Planning оЈ Serbia . ....................................................................................................................................

Међу неимарима ко­

ји су након Дру­

гог светског рата

дали печат изградњи

ондашње Југославије, зна­

чајну улогу одиграла је

генерација која је београд­

ски Архитектонски факул­

тет завршила у годинама

непосредно пред рат. Тој

генерацији, међу којима су

М. Пантовић, М. Мацура,

Б. Игњатовић, Д. Марин­

ковић, Р. Богојевић и

други, припада архитекта

Богдан ог ој ков чији је оби­

ман и разноврстан опус

остао недовољно истра­

жен. Његова најзначајнија

дела незаобилазан су чи­

нилац сагледавања стрем­

љења и тражења у послер­

атној српској архитектури.

Рођен је у Сланкамену

1912.Г. Основно и средње

образовање делимично

стиче у Шв<уцарској у којој се лечио од тешког

обољења Hore. l ) По повратку у земљу уписао ј е

студије архитектуре на Архитектонском факулте­

ту у Београду. Током студија ради у Техничком

бироу београдског сајма, где сарађује са

Секулићем, Хранисављевићем и Петровићем') у

пројектовању и извођењу низа сајамских

павнљона. За младог архитекту представљаоло је

то драгоцено искуство. Остали су сачувани његови

пројекти за павиљон Задужбине Николе Спасића

(193':') као и цртеж у креди централног павиљона­куле!). Из овог периода су и други пројекти:

Занатски дом у Ћуприји и Вила др. Пајића (19з8),

који показују јасне одлике модерне штn ГР nслања

на трендове пуризма и

пластичног израза у

архитектури, Из 1940. Г. је

пројекат за Аутобуску

гаражу и трамвајски депо

на општинској локацији

"Пионир" 4) у Београду

(1940), за који су били

постављени темеЉИ,5) Ре­

шење гараже показује еле­

менте савременог трети ­

рања специфичног пробле­

ма хангара, а у обликовно­

архитектонском смислу

одражава дух модерне

архитектуре уједначеног

волумена и са истакнутом

улазном партијом.

Животни и професионал­

ни пут Богдана Стојкова

преокренуо Је рат, као и

многим његовим колегама

са студија. У периоду

између 1940 -43.Г. ради у Техничкој дирекцији оп-

штине града Београда и то

на пројекту палате Техничке дирекције,б) као и на

реконструкцијама објеката бомбардованих 1941.г. Како су се неке од тих зграда током окупације

користиле архитекта ог ој ков је после рата био у

немилости нове власти, тако да је 1947. Г. морао да напусти Београд и пређе у CapajeBO.~) Пре одласка

у Сарајево, и поред наведених проблема он је, као

сарадни к архитекте Д. Брашована, радио на

реконструкцији и доградњи Огарог двора (1946), посебно ентеријера у "тосканском стилу". У Про­јектантском заводу HP Србије налазимо га 1947. Г.

где уз архитекте Белобрка, Ђокића и Савковића,

осваја трећу награду на конкурсу за зграду

ПРСЈТГРЈТпиштва владе ФНРЈ и другу награду 89

Београдскu сајам -- Це1iшраЛ1iU uавUЉО1i (дефU1iuшuва)

за зграду репрезентативног хотела на левој обали

СавеВ) (данас хотел "Југославија"). Овим конкур­

сом завршава се први и отпочиње други

најзначајнији и најплоднији период његовог рада.

Раздобље стваралаштва у годинама од 1947-6з.

испуњено је живом активношћу која се поклапа са

потребама реконструкције, изградње и обнове

земље. Мада је често ограничавајући елемент

креативнијег Прhступа пројектантском проблему

била ригидна планска и коригована привреда,

која ауторима није временски Допуштала ни

студије ни истраживања9) из овог периода потичу

бројне реализације стамбених и јавних објеката,

МU1iuсшарсшво локаЛ1iог саобраhаја у Сарајеву

(uзведе1iО као ВешерU1iарскu факулшеш)

ентеријера, адаптаЦИЈа, реконструкција и над­

градњи.

Сагледавајући и објекте које је у сарајевском раз­

поб.ъу пројектовао и градио, можемо раздвојити

три основна приступа архитектонском проблему.

Јавне и монументалне објекте Министарства

просвете (касније Врховни суд) и Министарства

локалног саобраћаја (касније Ветеринарски

факултет, Сарајево, 1948), карактерv.:ше у суштини академски концепт у поставци маса и композици­

је. Модерни елементи уочљиви су на фасади која

је без декорације, а детаљ са јаком колонадом (на

Ветеринарском факултету) у основи је

стилизација класичних стубова.

Сличну концепцију уочавамо на Железничкој

станици Сарајево Ново из 1947. г. која је по решењу функције, унутрашњем волумену и смелој кон­

струкцији један од иајзначајнијих објеката

тадашњег раздобља. За овај комплекс конкурсно

идејно решење израдила је група Чеха,'О) а главни

пројекат и реализацију водио је арх. Огојков, што

му је донело признање средине у којој је

cTBapao. 11)

Друга група објеката су интерполације у којима

архитекта користећи елементе модерног језика

(стуб, тераса, раван кров, однос пуног и празног),

тражи суптилније односе постојећег и новог у

ткиву града. То су слободније третирани објекти

на којима се осећа поштовање урбаног

контекста.'). Набројимо само некарешења: куће у

Немањиној улици (1952) и на Мејташу (1956) у Сарајеву или стамбене зграде и депанданс хотела

"Београд" у Тузли (1953). Посебно је занимљива кућа у Немањиној улици где архитекта као елеме­

нат фасаде потенцира дубоке функционалне

тремове који су фина транспозиција тради­

ционалних елемената изражених модерним

Језиком.

Следећу групу чине решења која се директно

ослањају на традицију у коришћењу форме и

материјала прилагођавајући композицију задатој

теми. Један од најлепших тако третираних објека-

Хошел »Турuсш на Палама

та је хотел "Турист" на Палама из 1949.Г.13) Ова

кућа формом и материјалима од којих је

сачињена у потпуности пошт~е природну

околину.

Велику групу реализација чине типски објекти

"задружних домова",4) lј. домова културе, који су

се градили у сваком мањем месту и били симбол

новог колективитета. Архитекта Огојков је у про­

јектима за ове куће предлагао комбиновапи кон­

цепт академске поставке (али уз слободнију дис­

позицију волумена) и традиционалних елемена­

та, кроз употребу природних материјала и

враћање двоводних кровова.

Профињену транспозицију традиционалних еле­

мената исказаних савременим језиком налазимо

на објекту Дуванског института у Мостару (1954). Елементи поднебља босанског и медитеранског

утицаја уочавају се на фасади куће која зрачи

складношћу пропорција и вишезначношћу употре­

бљених елемената. Благо закошени кров од

ћерамиде и дубоки хоризонтални тремови асоци­

рају на босанску кућу, док базис од камена и

оп шта олакшана структура куће подсећају на

Медитеран.

Ван сваког од наведених концепата су јавни објек­

ти Поште СарајеВО1 5 ) (поред Железничке станице

из 1956.г.) који као аутентично решење може да се

упореди са најбољим делима тога доба и објекат

Телекомуникација и пошта (1961) 16) на којем уочавамо утицај "интернационалног стила" са

зид-завесом као основним елементом архитектон­

ског језика.

Посебан опус у раду арх. Стојкова задире у домен

унутрашњег уређења простора, реконструкције и

надоградње објеката наслеt)ених из ранијих

епоха. Тај изузетан проблем, овај плодан архитек­

та успешно је решио на низу зграда у Сарајеву:

Председништву владе Н.Р.БиХ (1948), Техничком факулету (1949), Дому ЈНА (1949), комплексном захвату на Народном позоришту (1950) и другим. Све адаптације, реконструкције и надоградње

приказују га као познаваоца стилова протеклих

дувански иНСl1lиl1lУl1l у МОСl1lару

Сl1lа.мбена зграда у ЈЈе.ма1Ьиној улици у Сарајеву

времена, али и као веома кретивну личност која

је поседовала посебан сензибилитет за дизајн.

Склоност за комплексно архиектонско облико­

вање изражавао је пројектовањем ентеријера за

многе куће које је извео тежећи да комплетно

унутрашње уређење и намештај буду дизајнирани

у Једном духу.

Упроредо са пројектантском активношћу архитек­

та Стојков је учествовао на многим јавним

архитектонско-урбанистичким кокурсима на

којима је освајао највише награде: прву награду за

Центар за рехабилитацију инвалида на Илиuи у

Сарајеву'7 ) (] 956), прву равноправну награду за

дувански иНСl1lиl1lУl1lна Мејl1lашу у Сарајеву

Нову железничку и аутобуску станицу и станичну

пошту у Новом Саду ,8) (1961) И такође прву награду за хотел стационар у Бањској,9) (1967). На жалост ни једно од ових решења није изведено.

Последњи период живота и рада Orојков је провео

у Београду. Од 196з.г. па до пензионисања 1972.Г.

ради у Институту за архитектуру и урбанизам

Србије (ИАУС) на месту директора Одсека за

стручну делатност пројектовања и грађења !о) Зах­

ваљујући личним квалитетима, пре свега толер­

антности и преданости послу, у ИАУС-у делује

као координатор радних тимова и доприноси

стварању колективне атмосфере. Тих година

највише се бави унутрашњим уређењем ресторана

са самопослуживањем и комплетном технологи­

јом организације, опреме и погона ресторана. ll ) Као резултат истраживања која је спровео на

бази многобројних реализација написао је и

објавио изузетно корисну и студиозну књигу О

савременим ресторанима.н)

Животни пут и дело архитекте Богдана Orојкова

одражавају бурно доба историје нашег поднебља.

У времену када је политичка воља била јача од

људског креативног тражења, он Је успео да сачува

сопствени дигнитет и оствари дела која су

обележила епоху у којој је стварао. Као и многи

Телекомуникације и uошuzа у Сарајеву

архитекти његове генерације у размишљању о

архитектури пошао је од модерних принципа да

обликовање треба да буде одраз функције и кон­

струкције, да треба тежити једноставности израза и да економски моменат треба да има

важну улогу у проблемима пројектовања. Од тих

почетних постулата, који су били У корелацији са

историјским периодом у којем је стварао, путем

суптилне транспозиције уноси у пројекте тради­

ционалне елементе поднебља и на тај начин ост­

варује дела изузетног квалитета.

Богдан Стојков је као мало који архитекта тог

периода тежио комплексном креирању како

објеката, тако и ентеријера и намештаја, свих еле­

мената архитектонског простора, што га издваја и

даје посебан оквир његовом делу. Својим

разноврсним опусом који броји преко двестотине

реализација, архитекта Стојков један је од

недовољно проучених значајних стваралаца

српске архитектуре.

Наuомене

1) Сви подаци о животном пугу Богдана Сто­јкова добијени су од г-ђе Невене Стојков у раз­

говору вођеном 7.1О.1994.Г. у Београду. Запис

разговора се чува у документацији Истра­

живачког центра САС-а

~) Аноним, Чехословаци, Румуни, Италијани, а

исто тако и Мађари хвале организацију сајма,

Време, 20.9.1937. 3) Подаци о архитектима су из личне доку­ментације арх. Стојкова која се чува у поро­

дици

4) Локација данашње хале "Космај" у ул. Мије Ковачевића у Београду.

5) Бон, ХЈ-ХЈ! 1940, с. 940, Аноним, Београд добија модерну аутобуску гаражу, Време 4.10. 1940. 6) М. Мар. Београдска општина подиже модер­ну палату за Техничку дирекцију, Ново време,

фебруар 1942. 7) "Или Озна или Босна" упозорио га је колега У. Мартиновиh помогавши му да пређе у Сара­

јево. Податак из разговора са г-ђом Стојков.

8) Аноним, Резултати конкурса за израду иде­јних скица за зграду Централног комитета КПЈ

и зграду Председништва Владе ФНРЈ, Борба

1.6.1947. 9) Упореди: Иван Штраус, Нова босанскохерце­

говачка архитектура, Сарајево 1977.с.10.

10) Пројектанти Кохоуг и Прохаска, конструк­

тор Хацар, сви из Прага.

11) Аноним, О градитељима великог 06 јекта, Ослобођење, 15. Н.1953. Н) Саша Леви, Вишезначност интерполација,

Архитектура бр. 184-185,Загреб, 198з, с. 86-89 13) Аноним, Нови туристички хотел на Палама, Ослобођење ~.1953, Аноним, Најновије решење

наших пројектанз'Ј";1, Мозаик, октобар 1953. 14) Анпним, ~,IНРУЖНИ домови, Пионир,

18.5·1948. Аноним, Пројекат задружних домова за Босну

и Херцеговину, Ослобођење, 16.2.1949. 15) Х.Б. Зграда нове поште, Ослобођеље,

21.10.1956. Аноним, Пошта Сарајево 2, Архитектура бр. 4, Загреб, 196з, с. 34-35. 16) Х.Б., Нова зграда телекомуникација,

Ослобођеље, 5.5. 1962. 17) Љ. Р. Усвојена идејна скица за зграду новог центра за оспособљавање инвалида на Илиџи,

БОРБА, 12.7. 1956. 18) С. К. Награђени аутори идејног решења

нове железничке станице у Новом Саду, ПОЛИ-

I-с. А ':Г А л С> г ДЕЛА

1.

ПавиЈWК Задужбике Николе

(ДасиМ

Нови Београд, Старо сајмишше

1986 Юејки аро јекаш, кереализовако

дело

Изв.: Полишика 9.8. 1986; Правда

28.8.1986

1.

Вила г. Пајиhа

Београд

1988 Сарадкик ка аројекшу Д. Дам­

јаковим, кереализовако дело Изв.: Фошографи ја аерсаекшивке

скице .у заосшавшшики аушора

8· Закашски дам

'Б. уг .. Р'-' ј а 1988 Сарадкик ка аро јекшу А. Секулиha,

шреализова1iO дело

Изв.:Фошодокумекшација у

заосшавшшикu аушора

4· Кум Драгака Злашаковиha,

адвокаша

Београд, Косовска ул. 28

1988-1989 са Б. Игњашовиheм, ЈЖи КОККУРС, Ј "аграоа ех aequo. Реалuзовакu оо јеко.ш а ро јекшовао Л. Макше јев

уз шех"и'tкусарадњуБ. Стојкова.

Изв.: ИАБФI.17.1989.

5· Библиошека ОГ Б У М узе ју г рада

Београда

Београд, Змај Ј ови"а ул. 1

1989 Адааu:ација ариземља иЈ сараша,

реалu;;овако дело

Изв.: Исказ аушора

6. Т рам ва јски деаои и а уш.об уска

гаража

Београд

1940 Юејки аро јекаш ао коме су изве-

де"и шемељи.

Изв.: Фошо докумекшаци ја у

заосшавшши!!и аушора; Време

4·10.1940; Правда 8. и. 1910; Поли­шика 9.и.1940; Вре_"е 9.1 1.1910; ()zшшикске 1iOBUKe 1iOв.-iJец.1941.

7· Зграда TexKtL'tKe дирекције ОГ Б Београд, блок измеђУ улица Браhе

Југовим, Сими!!е и Змај Јови"е

1941 Делими't!!о реалuзовако дело. На

шемеЉима каcnи је aoOuzп уш.а згра­

да П МФ а ушора Секулиha и Сте­

фан.овиha (1951 - 1gбl).

1ИКА, 4. 2. 1961. 19) Аноним, Хотел стационар у Бањској, Саопштења бр. 7, издавач ИАУС, Београд 1967,

П5-8 2()На месту директора за паучно-истраживачку

де.: litТНОСТ радио је арх. М. Мацура

21) дао је нацрт и извео први модеран

раднички експрес-ресторану Сарајеву 1957. П. Ч. Отворен сарајевски »експрес« ресторан

"Ослобођење«, 2. 7. 1958. 22) Б. Стојков, Савремени ресторани у радним

организацијама, Београд, 1969, с. 146 (књига је написана на бази преко 90 реализованих про­

јеката)

Б . СТС>ЈКС>БА

Изв.:Фошодокумекшација у

заосшавшшики ауш.ора; Ново време

феб. 1941.

1917 са B.1}oKuheM, М. БелОО рком иИ. савковимм, КО1!КУ/Х1!и рад. Т рем

награда за зграду П редседкишшва

Владе и друга и шреha за Хошел и

вари ја"сш"о решење Хошела. Нере­ализова"о дело.

8. Викекд Kyha Б. Сто јкова Београд, Кумодрашки аошок

1948 Реализова!!о дело

И зв.: Фошо докумекшаци ја у

заосшавшши!!и аушора

9· Зграда П реiJcед"ишшва Владе

ФНРЈи Хошел

II ови Беог рад

Изв.: Фошо дакуме1!шаци ја у

заосшавшши"и аушора; Полuшика

1.6.1917; Боfi5а 1.6.1917·

10. Хотел

Добој, Боcnа

1917 Дело реализоваno "а ос"ову иде јnог

аројекшаХошела уЛuшви.

Садашње сшање 1!еаозкашо.

Изв.: Фошо дакумекшаци ја у

заосшавшши1!и ауш.ора; Ослобођење

18.5.1951; Ослобоf;eње 28.10.1951; ОслООоf;eњс 8.2.1952.

11.

Хотел

Бања Bpyhицa, Босна

1947 Реализоваno дело, садашње сшање

кеаозкашо

Изв·.: Фошо дакумеnшаци ја у

заосшавшшики аушора; Боfi5а

8·8.1951; Ослобоf;eње 17.8.1951; ОслООоf;eње, мај 1955.

и.

Жељезки'tКа сшакица

Сарајево Ново, Боcnа

1947-1951 Раз рада, адаашаци ја и извоf;eње ао

иде j1iOM аро јеКШУ'tешких архишекаша. Реализоваno дело.

Изв.: Фошо дакумenшаци ја у

заосшавшши1!и аушора.

Лиш.: Ива1!ШШраус, Нова боса1! ­

cko-херцеtова'tка архишектура,

Сарајево 1977,18.

18· ЗадрЈЖ1!и дом Више касеља у Бос"и

1948 Тиаски аро јекаш за

paB1!и'tapcKa 1!асеља.

Дело реализоваno у 93

разли'l.uшим вари јаnшама.

Изв. : БоfiJа 19.1.1948; БоfiJа 1.6.1948; ПиО1/,ир 18·5·1948; Осл.обоlJe'ње 10.11 .1948; Ослобођење 16.1.1949; Осл.обође1Ье ,8.1.1951; ОслобоlJe'ње 16.6.1951; Ослобође1Ье 11.5.1951; Ослобоl;e1Ье '5·7·195'; ОслобоlJe'ње 14.9.1951.

14· Зграда П редседnишш.ва Владе БиХ, рекоnсшрукци ја

Сарајево, Босnа

1948 Реализоваnо дело, садаШ1Ье сша1Ье

неаознашо

И зв.: Фошо докуменшаци ја у

заосшавшшини аушора

15· Ресшоран и два хошела

Ба1Ьа Bpyhuцa, Босна

1948 Реализован један ресшоран,

садаш'Ње сша1Ье неаознашо

Изв.:Фошогpaфuје макеше ком­

алекса и изведеltOг ресшоран.а у

заосшавшшини аушора.

16. Зграда Минисшарсшва аросвеше

(касније Врховни суд) БиХ

Сарајево, Босна

1948 Реализовано дело, садаШ1Ье сша1Ье

неаознашо.

Изв.:Фошогpaфuје макеше и из ве­

деног сбјекша у заосшавшш.ини

аушорr;.

17· Зграда Минисшарсшва саОО рам ја

БиХ

Сарајево, Босна

1948 Реализовано дело, садашње сша1Ье

неаОЗ'lашо

Изв.:Фошогpaфuје макеше и изве­

деног оо јекша у заосшавшш.ини

аушора

18. Школа, зграда за "седмољешку"

Фo'I.а (и друга насеља у Босnи)

1948 Реализовано дело, садашње сша1Ье

неаознашо

И зв.: Фошогpaфu је макеше шuaског

об јекша у Фo'I.и у заосшавшш.ини

аушора

19· Вешеринарска болница

Ба1Ьалука, Босн.а

1948 Реализовано дело, садашње сша1Ье

неаознашо

Изв.: Исказ аушора, без ближих

аодашака

10. Дом "улшуре Дрвар, Босна

1949 Реализовано дело, садаШ1Ье сша1Ье

неаОЗ?tашо

И зв. : Фошогpaфu је макеше и изве­

деног оо јекша у заосшавшш.иnи аушора

94

11 . Зграда TeXHtL'l.KOZ qхжулшеша, i!otpai!1ba Сарајево, Босна

1949 РеализоваltO дело, садаШ1Ье сша1Ье

nеаознашо

Изв.:Фошогpaфuје у

заосшавшш.иnи аушора; ОслООоl;e1Ье

!Ј1·5· 1949·

11.

Сша.мбене зграде Технолошког

факулшеша

Сарајево, Босна

1949 Реализовн.ао дело, садаШ1Ье сша1Ье

неаознашо

Изв.:Фошогpaфuје ООјекаша у

заосшавшш.ини аушора

'!Ј. Туршши'l,l(и хошел

Пале, Босна

1949 РеализоваltO дело

Изв.: Фошогpaфu је у

заосшавшш.ини аушора; ОслООоl;e1Ье

феб. 195!Ј·

'4. Сша.мбена зграда, шuaска

aopoдU'l.Ha Kyha Швракино село, Босна

1949 РеализоваltO дело, садаШ1Ье сша1Ье

неаознашо

Изв. : Зааис у дневном лисшу

"ОслООође1Ье" 19.6.1947.

15· Зграда П редседнишш.ва Владе БиХ,

уређе1Ье еnше ри је ра

Сарајево, Босна

1949 РеализоваltO дело, садаШ1Ье сша1Ье

неаознашо

Изв.: Фошогpaфuје у

заосшавшш.ини аушора

tб.

УнушраШ1Ье ypelJe'њe хошела

"Евроаа "

Сарајево, Босна

1949 РеализоваltO дело, са В. ХанџиМм.

Садашње сшање неаознашо

Изв. : Исказ аушора

17· Посшавка излож6е Hapoдnoг

фронша

Проширени шрошоар уУ л.

маршала Тuша, Сарајево, Босна

1919 РеализоваltO дело, са П. Бара1Ьи јем

Изв.: Исказ аушора

18. УнушраШ1Ье ypelJe'њeДoMa ЈНА Сарајево, Босна

1949 РеализоваltO дело, са В. Ханџимм,

садаШ1Ье сшање "еаознашо

Изв.:Фошогpaфuје у

заосшавшш.ини аушора

19· Декорисање камuoн.а "Изградње"

за ПрваУ 11 ј' ".' ''~ /"'''У

Сарајево, Босна

1949 Реализовно дело

Изв.: Исказ аушора

!ЈО.

ДомУј( [)-е

сл ри јево, Босна

1919 КО!lкурсни РО", Ј/ награда. Нереал­изовано дело

Изв. : Исказ аушоро

!Ј1 .

Уаровnа зграда аредузеha "Врани­

ца"

Сарајево, Босна

1950 Реализовано дело, садаШ1Ье сша1Ье

неаознашо

Изв.:Фошоzpaфuје у

заосшавшш.ини аушора

!JI . Hapoдno аозоришш.е, доград1Ьа и

адаашација

Сарајево, Босна

1950 Реализовано дело, садаШ1Ье сша1Ье

неаознашо

Изв. :Фошогpaфuје у

заосшавшш.ини аушора

!Ј!Ј .

Гимназија

Вогошhа код Сарајева, Боща

1950 Реализова1tО дело, садашње сшање

uеаоз 'н,ашо

Изв.: Фошогpaфu j€ макеше у заосшавшш.и1tи аушора

!Ј4. УнушраШ1Ье уреl;e1Ье зграде Мин­исшарсшва ун.ушраШ1Ьих аослова

БиХ

Сарајево, Босна

1950 Реализовано дело, са В. Ха1tџиhем .

Садашње сша1Ье неаОЗ1tашо

Изв.:Фошогpaфuје у

заосшавшш.ини аушора

!Ј5,

УнушраШ1Ье уреl;e1Ье зграде Наро­

дног аозоришш.а

Сарајево, Босна

1950 Реализов1tао дело, садашње сшање

неаознашо

Изв.:Фошогpaфuје у

заосшавшш.ини аушора

!Ј6. Аi!aaшација зграде 'Ђулагин двор"

за аош ребе Филозофског факулшеша

Сарајево, Босна

1950 Реализовано дело, садаШ1Ье сша1Ье

неаознашо

Изв.: Исказ аушора

!Ј7· УнушраШ1Ье уреl;e1Ье Турисши'l.ког

хошела

Пале, Босна

1951 Реализовано дело

Изв.:Фошогpaфuје у

заосшавwmlЈ. 'Н'l аутора

!Ј8. Сша.мбена зграда

Ул. краља Томислава, Сарајево, Босна

1951 Реализовано дело, сai!аШ1Ье сша1Ье

ншознашо

Изв.:Фошогpaфuја објекша и ощо­

ва шuaскоz сараша у заосшавшш.uнu

аушора

!Ј9· Сша.мбена зграда

Ул. Нема1Ьииа, Сарајево, Босна

1951 Реализовано дело, сai!аШ1Ье сша1Ье

ншознашо

Изв.: Фошогpaфu је објекша и оmо­

ва шuaског сараша у заосшавшш.uнu

аушора

40. УнушраШ1Ье уређе1Ье Жељезнu'Ч.ке

сшанице

Сарајево, Босна

1951 Реализовано дело, сai!аШ1Ье сшање

ншознашо

Изв.:Фошогpaфuје у

заосшавшш.ини аушора

41. Деаандаnc хошела "Београд"

Тузла, Босnа

195!Ј

Реализовано дело, сai!ашње сшање

'tuшозн.аШQ

Изв.:Фошогpaфuје макеше и изве­

дenог оо јекша у заосшавшш.ини

аушора

41. Сша.мбена зграда

Тузла, Босна

195!Ј

Реализовано дело, сai!ашње сшање

1\.cuозн.ашо

Изв. : Фошоzpaфu је макеше u изве­

дenог оо јекша у заосшавшш.uнu

аушора

4!Ј· Сша.мбена зграда

Тузла, Босна

195!Ј

Реализовано дело, сai!аШ1Ье сшање

ншознашо

Изв.: Фошографи је макеше у

заосшавшш.uни аушора

44· Сша.мбеназградааредузеhа "Про­

јекш"

Сарајево, Босна

195!Ј Реализовано дело, сai!ашње сшање

ншознашо

Изв.: Фошографи је макеше и изве­

дenог оо јекша у заосшавшш.ини

аушора

45· Хошел "Јахорина"

Јахорина, Босна

195!Ј

Реализовано дело на основу а ро јек­

ша Синдикалног одмаралишш.а

арх, Павлuна, садаШ1Ье сша1Ье

ншознашо

Изв.: Фошогpaфu је об јекша у

заосшавшшики аушора

46. Укушрашње уре!;ење хошела "Јахо­

puка"

Јахоpuка, Боска

195ј

Реализовако дело, саоашње сшање

шаозкашо

Изв.: Фошогpaфuје и цршежu оско­

ва у заосшавшшики аушора

47· У ре!;ење кокцершш сале Музи'Ч.ке

школе

Сарајево, Боска

195ј

Реалзовако дело, садашње сшање

кеаозnашо

И зв.: Фошогpaфu је изведеког дела у

заосшавшшики аушора

48. Зграда Гимказије

Мосшар, Херцеговика

195ј

Кокку/Хки рад, II каграда, кереал­изовако дело

Изв.:Фошогpaфuје макеше у

заосшавшшики аушора

49· СшамrJека зграда Жељезки'Ч.ког

гра!;евикског аредузеha

Сарајево, Боска

1954 Реализовако дело, садашње сшање

шаозкашо

Изв.:Фошогpaфuје макеше и UЗ8е­

деког сб јекша у заосшавшшики

аушора

!fJ. Ко.м.алекс Дувакског иксшuшуша

Мосшар, Херцеговика

1954 Делuмu'Ч.ко реализовако дело,

садашње сшање кшозкашо

Изв.:Фошогpaфuје у

заосшавшшuкu аушора

51. Пpuвремека зграда Народке

скуашшиш БuХ

Сарајево, Боска

1954 РеаЛIноваnо дело, садашње сшање

шаозкашо

Изв.: Фошогpaфu је макеше u изве­

деког об јекша

51. Укушрашње уре!;ење Кокака

Сарајево, Боска

1954 Реалuзовако дело, садашње сшање

шаозкашо

Изв.: Фошогpaфu је uзведеког сшања

узаосшавшшuкu аушора

5ј.

ХUРУРШКО-luшколошка болкuца

дреар, Боска

1955 Реалuзовако дело, садашње сшање

шаозкашо

Изв.: Фошогpaфu је макеше и реал­

изоваког дела у заосшавшшuкu

аупnј'"

54· Зграда Пошше

Бањал.ука, Боска

1955 Реалuзовако дело, садашње сшање

кеаозкашо

Изв.: Фошогpaфu је макеше u реал­

uзоваког дела узаосшавшшuкu

аушора

55· Зграда Пошше

Пале, Боска

1955 Реализовако дело, садашње сшање,

кеаозкашо

Изв.:Фошогpaфuје макеше у

заосшавшшuкu аушора

56· Сша.м.6ека зграда

Мејшаш, Сарајево, Боска

1956 Реалuзовако дело, садашње сшање

кеаозкашо

Изв.: Фошогpaфuје у

заосшавшшuки аушора

57· Сша.м.6ека зграда

Ул. Горња логавика, Сарајево,

Боска

1956 Реализовако дело, садашње сшање

кеаозкашо

Изв. : Фошогpaфu је у

заосшавшшики аушора

!Ј8. Зграда Пошше

Требиње, Херцеговика

1956 Реализовако дело, садашње сшање кеаозкашо

Изв. : Фошогpaфu је објекша у

заосшавшшuкu аушора

59· Пошша кад Жемзки'Ч.ке сшакице

Сарајево, Боска

1956 Реализовако дело, садашње сшање

кеаозкашо

Изв.: Фошогpaфu је макеше u uзве­деког об јекша у заосшавшшикu

аушора

60. Сша.м.6еnа u уаравnа зграда аре­

дузеha "Нискоградња"

Сарајево, Боска

1956 Реализовако дело, садашње сшање

кеаозкашо

Изв.: Фошогpaфu је изведеког објек­

ша узаосшавшшuкu аушора

б1.

Сша.м.6ека зграда

Ул. Доња логавuка, Сарајево,

Боска

1956 Реалuзовако дело, садашње сшање

nеаозnашо

Изв.: Исказ аушора

бz.

Цекшарза реха6uлишацијуиквал­

ида

Илиџа, Сара}ево, БПС1lа

195б Кокку/Хки рад, 1 каграда, кереали­

зоваnа дело

1 зв.: Фошогpaфt.Ј. је макеше у заосшавшошнu аушора

Еј .

1:.'_,«Н ~c fжГ1ЈЈ(lраn

Сарајево, Боска

1957 Реализовако дело, садашње сшање

кеаозnашо

Фошог paфu ја изведеког об јекша у

заосшавшшики аушора

б4· Зграда среског кародnог одбора

Горажде, Боска

1957 Реализовако дело, садашње сшање

кеаозкашо

Изв.: Фошогpaфu је изведеког об јек­

ша у заосшавшшики аушора

б5· Зграда средње екокомске школе

Сарајево, Боска

1957 Реализовако дело, садашње сшање

кеаозкашо

И зв . : Фошогpaфu је изведеnог об јек­

ша узаосшавшшики аушора

бб.

Хошел

Дрвар, Боска

1958 Реализовако дело, са С. OдaeuheM,

садашње сшање шаозкашо

И зв.: Фошогpaфu је макеше и изве­

деког објекша у заосшавшшики

аушора

б7· Икшерно одемње Болкице

Мосшар, Херцеговиnа

1958 Реализовако дело, садашње сшање

кеаозкашо

И зв.: Фошогpaфu је изведеког објек­

ша у заосшавшшики аушора

68. Зграда Болкице

Бихаh, Боска

1958 Реализовако дело, садашње сшање

nеаозн;ашо

И зв.: Фошогpaфu је изведеког об јек­

ша узаосшавшшики аушора

69· Зграда Пошше

Горажде, Боска

1959 Реализовако дело, саоашње сшање

nеаОЗНдlllО

Изв.: Фошогpaфu је извеоеnог објек­

ша у заосшавшшики аушора

70. Зграда болкице

т равк ик, Боска

19бо

Реалиовака ареа ешааа, друга

ешааа изведека ао другом аро јекшу

Изв.:Фошогpaфu ја изведеког објек­

ша у заосшавшшики архишекше

71. Згf>"~/! Т,лен;омукикаци ја и аошша

Сарајево Ново, Боска

19б1

Реализовако оело (1 ешauа) Изв.: Фошогpaфu је макеше и изве­

оеког об јекша у заосшавшшики

аушора

Зааucи у лисшовима "Ослобо!;ењу"

од 5.5.1gбt. и 15.б. 1gбб. и улucту

"П.Т.т." од 9.1gбб.

7t. Аушоб уска сшакица и саоб paha јна аошша са сшаки'Ч.ком зградом

Нови Сад, CJ:ifuja 19б1

Кокку/Хки рад (једак од два арво­

аласирака рада), кереализовако

Изв.:Фошогpaфuје у

заосшавшшики аушора и зааиси у

лисшовима "Полишици" од

j.t.1g61. и "Ослобо!;ењу" од 9.1 . 1gб1 .

7ј · Хошел сшацuoкар

Бањска, CJ:if и ја

19б7 Неизведеко, ареа каграоа ка ужем

кокку/Х у

Изв.: Приказ аројекша у:

Саоашшења, бр. 7, ИАУС, Београд,

19б7, ч-8·

95

НАУЧИО

I)[C Т РА Ј--:К И ВАЧ I-С и ПРОГРАJVIИ

Програм научног ИС'Ipаживања

Почетком шездесет их година архитект Милорад Мацу­

ра, тадашњи директор Института за архитектуру и

урбанизам Србије, упорно је настојао да афирмише

науку о простору ("специологију") као посебну научну

област. У то време такав предлог ни је наилазио на ' велико разумеваље, чак ни међу колегама - архитектима. Многи су сматрлаи да, поред већ афирмисаних

класичних наука, није било потребе за измишљањем

нових наука.

Гледа.но из данашље перспективе пион ирска настојаља

архитекте М. Мацуре представљала су вредан покушај

који није у контрадикторности са данашљим схватаљи­

ма суштине и улоге науке о простору. Након више од 30

година истраживачких напора може се закључити да

данас постоји посебна научна област која се бави

питањима организације, уређеља и обликоваља просто­

ра. Притом је од мање важности како ће се она звати

(наука о простору, архитектура и урбанизам и сл.). Пос­

тоје значајни научни резултати остварени у протеклом

периоду, захваљујући пре свега подстицајним средстви­

ма из државних научних фондова, а исто тако и форми­

раном истражива чком кадру у ово ј области. У току је

реализација неколико научних пројеката из ове

области, од којих су најзначајнији:

1. Савезно министарство за развој, науку и заштиту

животне средине - програм ОСНОВНИХ стра тешких истраживаља

lIаЗllВ аројекmа: "Просторни аспекти обимне експлоат­

ације минералних сировина"

llосuлацuсmражuвања: Институт за архитектуру и

урбанизам Србије, др Ненад Спасић

Ереме истраживаља: 1994-96. год. . 2. Гепубличко министарство за нуку и теХНОЛОГИЈУ

А Основна истраживаља

1) Пројект: "Унапређеље становаља у контексту нових

просгорно-технолошких и економско-соци јашшх проб­

лема"

Носиоци истраживања: - Архитектонски факултет, проф. др Бранислав Миленковић

- Институт за рахитектуру и урбанизам Србије, др Ксенија Петовар

Време истраживања: 1991-95. год. 3. Пројект: "Процес урбанизације и њен утицај на прос­торнз и привредни развој Србије"

Носилац истраживаља: - Архитектонски факултет, проф. Гаврило Михаљевић

- Институт за рахитектуру и урбанизам Срби је - Југословенски институт за урбанизам и становаље - ИНСТИТУТ за испитиваље материјала Времо: истраживања: 1991-95. год. Б. Техничко-технолошка истраживаља

1) "Просторно планирање у функцији равномернијег регионалног развоја, очуваља животне средине и _разво­

ја туризма" (Географски информациони систем, Прос­

торни аспекти регионалног развоја Србије, Заштита сре­

дине у планираљу и угРђf>ЊУ простора. Унапређеље

методологије прост() rl" ' 1 'Iланирања, Хидротехнички

системи)

Носиоци истраживаља: - Грађевински факултет, др душан Јоксић

- Институт за архитектуру и урбанизам Србије др д. Перишић

- Архитектонски факултет, др Милица Бајић Време истраживаља: 1994-96. год. 2 ) Пројект: Фундаментална и примељена истраживаља

значај на за развој нових и обновљених извора енергије

Носиоци истраживања:

-Машински факултет, др Бранислав Тодоровић

- Институт за архитектуру и урбанизам Србије, мр Мила Пуца р

Време истраживаља: -991-95. год. об " "Програм основних истраживаља у ласти науке за

период од 1996-2000. године, припремљен у Републичком министарству за науку и технологију средином 1994. године, предвиђа следеће научне приоритете у области

архитектуре и урбанизма":

1) У области архитектуре и становаља истраживачки

приоритети су:

- економски, еколошки и енергетски аспекти унапреt)ења становња,

- унапређеље квалитета и примене материјала, произво­да и конструкција у савременом граlјењу објеката

високограДlье - архитектонски аспект - развој нових метода у анализи просторних структура, - проучаваље, заштита и ревитализација градитељског наслеђа при реконструкцији и обнови градова и насеља

Србије,

- истраживаље морфологије и типологије архитектон­

ских и урбанистичких елемената и делова историјских

урбаних средина.

2) У области просторног планираља и урбанизма истраживачки приоритети су:

- унапређеље делатности планираља и уређеља простора, - заштита и унапређеље животне средине, природних и створених вредности,

- развој и обнова градова Србије, - просторни аспекти коришћеља и заштита природних ресурса Срби је,

- ограничеља и потенцијали регионалног развоја Косова и Метохије,

- развој, заштита и уређења Подунавља. Може се очекивати да ће у склопу научне расправе о

предложеном програму, која ће се водити током 1995. године, доћи до извесних допуна предложених

истражива чких приоритета.

др Ненад Саасић

ИАУЧИИ

СI~УПОВИ

Традиција и савремено

српско црквено градитељство

24-25· XI 1994· Дводневни научни скуп и градитељски симпози­

јум на тему "Традиција и савремено српско црквено градитељство" у Музеју примењене умет­

ности окупио је теологе, историчаре

архитектуре, урбанисте, као и неке од 97

најпознатијих савремених српских архитеката.

Без претходних заједничких припрема, они су у

својим излагањима и пројектима показали да су

дилеме од пре једног века присутне и данас

колико историцизма треба уградити у наша

савремена схватања, како формирати архитектон­

ски облик који би сведочио о националном карак­

теру наше православне цркве, како поставити

савремени црквени објекат у урбани контекст.

Посебну пажњу привукла је изложба црквених

објеката, историјских примера из 19. и 20. века,

савременог црквеног градитељства и студентских

радова, првих након Другог светског рата. Сим­

позијум градитеља окупио је само пет аутора и

ауторских тимова, пошто су у претходним кон­

султацијама, из различитих разлога, своје учешће

отказали неки од најзначајнијих српских

архитеката нашег доба, Иван Антић, Милан

Лојаница, Петар Вуловић. Ипак, позиву су се одаз­

вали Александар Ђоки11, Дарко И Миленија

Марушић са Даницом Јовови11, Михајло Митро­

вић, Предраг Цагић и Игор Марић. Њихове идеје

кретале су се између споменичног карактера

црквеног објекта (Ђокић) и враћања примарним

облицима (Марушићи, Јововић, алтернативни рад

Марића), до савремених форми у предлозима

Михајла Митровића или Предрага Цагића.

Закључак са дводневног скупа и градитељ ског

симпозијума недвосмислено води отварању

дијалога цркве и архитектонске струке као и зас­

нивању научног пројекта који би темељно

истражио најчешће спонтане путеве развоја срп­

ског црквеног градитељства током 19. и 20. века.

Перспективе планираља

и уређеља простора у Србији

15-16. ХЈl 1994. П ред.меш, циљеви и резулшашu скуаа

З.М.

Просторно или регионално планирање је делатност која

се у свету развила тек после Другог светског рата, иако

њени рани почеци досежу нешто рани је. По јава прос­

торног планирања везује се за крај ХЈХ века односно за

време интензивније индустријализације и урбанизације

развијених земаља Запада. Спонтано нарастање град­

ских и индустријских насеља, концентрација

стнаовништва и активности, социо-економске трансфор­

мације, раубовање ресурса и деградација средине и

други процеси у тим подручјима (рударски басен и у

Енглеској, рур у Немачкој, Атлантска обала САД и др.)

условљава ли су потребу за планским усклађивањем

развоја и рационалним коришhењем простора.

Разва ј просторног планирања код нас почео је педесетих

година. Притом се може узети Саветоване ј Савеза

друштава урбаниста Југославије 1957. године у Аранђеловцу као најзначајнији догађај који је афир­

мисао идеју регионалног просторног планирања. Већ

почетком шездесетих година урађени су и донети

98 први просторни планови у Срби ји. Били су то

Просторни план за зону утицаја ХЕ "Ђердап!" и Прос­

торни план општи не Бор. Одмах након тога отпочеле су .

припреме за рад на Просторном плану Србије. Било је

то време великог ентузијазма и жеље да се схвати

суштина планирања и овлада методама планирања

развијеним на Западу. Крајем шесдесетих година

покренут је Југословенско-амерички пројект "Демон­

страциона студија за регион Љубљане", ангажовани су

експерти УН за рад на Регионалном просторном плану

Косова и Генералном урбанистичком плану Београда и др.

Може се констатовати да је рад на поменутим пројекти­

ма уз школовање кадрова на постдипломским студијама

и разним сепци јализаци јама у земљи и иностранству

имао за последицу формирање компетентних стручних

тимова који су могли самостално да раде на пословима

урбанизма и регионалног просторног планирања. Рад на

Просторном плану Србије поверен 1968. године: Заводу за унапређење комуналних делатности СР Срби је (1 еле­мент), Економском институту (П елемент) и Институту

за архитектуру и урбанизам Србије (IП елемент). Први и

други елемент ППС су урађени и прошли фазу јавног

разматрања, док је треhи елемент ППС завршен под

називом "Студија просторне организације Срби је" и

стављен ад ацта 1974. године. Крајем седамдесетих годи­на наручена је нова верзија Просторног плана за "део СР

Србије ван територија САП" (југословенски институт за

урбанизам и становање) али је у фази "Основа плана"

покренут даљи рад. Крајем 1989. године донета је нова одлука о изради Просторног плана Србије и то за једин­

ствену територију Републике. Прва верзија нацрта

Плана урађена је 1990. а друга 1994. године. Развој просторног планирања у протеклих 40 година пратила су настојања да се покрене и афирмише научно­

истраживачки рад у овој области. У почетку је била

орјентација на коришћење резултта истраживања у већ

афирмисаним научним областима. Временом урбанизам

и просторно планирање афирмисани су као посебна

научна област која има своје циљеве, методе и предмет

истраживања. Место и улога науке у просторном плани­

рању разматран и су у протеклом периоду на више скупо­

ва, семинара или курсева. Истраживачки рад у овој

области може се поделити у неколико група:

- Конверзовања резултата научног рада и коришћење научних подлога и Доку­

ментаци је из других на учних !Јбласти;

- Истраживања за потребе унапређења делат­ности планирања и уређења простора;

- Истраживања у процесу планирања или у оквиру припреме одређеног планског

документа;

- Истраживања за потребе имплементације планирања; и др.

Улога и значај науке у планирању и уређењу простора

нису спорни ни у данашње време кад се размишља о

реформи посто јећег система планирања. Напротив, без

помоћи науке није могуће реално сагледати све аспекте

реформе (институционалне, организационе,

методолошке и др. ) као ни могуће ефекте предложених

решења. Уосталом и развијене земље Запада, сваких 10-15 година, врше редизајнирање постојеhег система планирања уз по~оћ одговарајуће информатичке подршке и одговарајућег научног инструментаријума.

Радна верзија Просторног плана Републике Срби је је

објединила резултате из различитих области и укључила

готово све аспекте истражива чког рада у основним,

примељеним и развојним на укама, који се односе на

проблематику развоја, организације и уређења просто­

ра, коришћења и заштите ресурса и др. Просторни пл~' н

је извршио синтезу расположивих научних резултата 11

тим постигао нови квалитет који је омогућио целовиту

дијагнозу стања, дефинисање циљева и постављање

развојне стратегије Плана, дугорочних планских кон­

цспци ја и решеља. Разумљиво, Просторни план је обух­

ватио и доста велики опсег стручних и рутинских

активности, али је допринос истраживачког и експерт­

ског рада бројног радног тима био најзначајнији.

Доношење Просторног плана је добар повод за преиспи­тивање постојеhих нормативних, институционалних,

организационих и методолошких решења у области

планирања и уређења простора и у укупном систему

планирања развоја код нас. То је истовремено и

неопходно како би се обезбедила оптимална примена

овог стратешког раЗВОЈНОГ документа.

Један од предуслова за ефикасно праћење и контролу

оствариваља Просторног плана је развијање и опера­

ционализација информационог система о простору,

анализа резултата примене Плана и предузимање одго­

варајућихпланскихакција. Примена Просторног плана

подразумева и реализацију посебног програма

истраживања. Улога научног рада у имплементацији

није ништа мање значај на у односу на његову улогу у

проuесу планирања. Планирање и имплементаuи ја су,

заправо, трајна активност па и истраживачки рад за

потребе планирања и имплементације мора бити кон­

тинуалан.

Научни скуп Перспективе планирања и уређења просто­

ра у Србији, који је одржан у оквиру програма јавних

консултација о радној верзији Просторног плана Репуб­

лике Србије, представљао је завршну презентацију овог

стратешког планског документа научној и стручној

јавности Србије.

Поред дискусије научних подлога и критеријума на

којима су засновани стратегија и поједина планска

решења, на Научном скупу су нужно разматрана и многа

општа питања унапређења теорије и праксе планиран,;).

и уређеља простора, која су од значаја за примену Прос­

торног плана, на пример:

- Дугорочна стратегија развоја Републике -Критеријуми за регионалну територи јализаuи ју Републике - Процеси урбанизације и систем урбаних иента ра - Рационализација коришћења природних ресурса (земљиште, воде, минералне сировине)

- Заштита средине и културног наслеђа - Приоритети развоја и уређења територије - Имплементација планирања - Институционални аспекти унапређења планирања и уређења простора

- Методолошки аспекти планирања - Контролни механизам у изградњи и уређивању простора - Координација и синхронизација органа и служби на пословима планирања, уређивања и коришћења простора

(комуналних, геодетских, урбанистичких, статистичких и др.)

- Планирање и уређење простора и инвестициона изгридња (процена опавданости, проuена утицаја на

средину)

- Разни јање информационог система о простору и др. Још од средине осамдесетих година није било ваљане

прилике за темељнију расправу о унапређењу делатнос-

ти планирања и уређења простора као и о организациј и,

уређењу и коришћењу целине простора Србије, као јед­

ном од предуслова економског и социјалног просперите­

та . Вишегодишње преокупације променама политичког

СlI стема, организације државе, променама у сфери

економи је, власништва, као и општа политичка

ситуација, утицале су да се ова питања нађу на маргина­

ма интересовања . У међувремену, јавиле су се многе нове

идеје о управљању и коришћењу природних ресурса,

начину привређивања, власништву, изградњи великих

инфраструктурних система и сл. Неке од ових иде ја

уобличу ју се у нова законска решења (стамбени односи,

планирање и уређење простора, територијална органи­

заци ја државне управе, итд. ). Ваљано планирање и

уређивање простора може бити један од предуслова

успешне реализације Програма привредне и социјалне

обнове Југославије и Срби је.

Циљ Скупа је био да се изложе и расправе генерална

решења и сучеле различити погледи. Притом није било

реално очекивати да се на овом скупу пред лажу конкрет­

на решења, већ да се укаже на могуће генералне одред­

нице тих решења.

Научни скп је био добра прилика да се, поводом разма­

трања и доношење Просторног плана Републике Србије,

сумирају и оцене резултати досадашњег научног и

стручног рада код нас у области планирања и уређења

простора и сагледа стратегија и смернице даљег рада у

овој области . Период развоја и афирмације регионалног

просторног планирања код нас поклапа се са периодом

оснивања, развоја и афирмације Института за архитек-

туру и урбанизам Срби је. . Овај начни скуп се тако прикладно уклопио у програм

обележавања јубилеја - 40 година научног и стручног рада Института (1954-94.Г.).

дрДu.мumpuјеПеpuшuh

др н euад Caacuh

Унапређење становања '94 Архитектонски факултет у Београду,

22. и 23. деценбар 1994.

Научни скуп "Унапређење становања '94" је произашао из научно-истраживачког пројекта ''Унапређење

становања у комплексу новик економско-соци јалних и

просторно-технолошких промена", који траје већ скоро

uелу деценију, и који се реализује у оквиру Архитектон­

ског факултета и Института за архитектуру и урбанизам

Србије, у оквиру програма основних истраживања Мин­

истарства за науку и технологију Републике Србије.

Вишегодишњи истражива чки рад у области унапређења

становања дао је бројен резултате. Намена организатора

овог Научног скупа била је да се тим резултатима упоз­

на стручну и друштвену јавност.

Структура предложених тема је произашла из структуре

на учно-истраживчаког ПРОЈекта:

1. Аспекти осавремењавања постојећег стамбеног фонда и градских амби јена та.

~. Развој спеuифичних програма и типова становања.

3. Проблеми стамбене регулативе у актуелним условима. 4. Развој породичн'их структура становања.

5. Унапређење постојеhих технологија грађења и инфра­

структурног опремања стамбених склопова.

б. Пројектовање и грађење енергетско и еколошко 99 раuионалних стамбених групаuи ја и об јека та .

7. Е~спертни и информациони системи у решавању стамбене проблема тике.

У оквиру програма одвијања Скупа организован је сту­

дентски конкурс са темом "Градски блок ~()()()-Te".

М р Миодраг Ралевиh

КI-ЬИГЕ

Рудолф Арнхајм, Динамика архитекroнске форме, У нивepзитer yмerнocrи,

Боо:rpaд, 1990. Пpeвqц Војин Сroјиц 253. CIp.

У познавање с текстовима и теоријом Рудолфа Арнхајма

(1904), значајног представника Гешталт теорије и приз­натог ауторитета у психолошком тумачењу визуелних

уметности, чија су дела већ класична у својој области,

одви јало се код нас путем превода његових књига (У мет­

ност и визуелно опажање, Универзитет уметности,

Београд, 1971, 1981,1987) или есеја објављиваниху часописима, у периоду од 196~. до данас.

Књигом "Динамика архитектонске форме" Арнхајм први

пут анализира феномен визуелних аспеката архитектуре

са позиције Гешталт теорије, чија се метода заснива на

претпоставци свеопште основе љ удског опажања, на

јединственом темељу менталне структуре. Расправом о

визуелној форми архитектуре и моћи њених визуелних

дејстава, аутор жели да ублажи последице занемари­

вања активног проучавања уметничког обликовања

архитектуре.

Књига је настала каснијим проширењем четири пре­

давања одржа на по позиву на Одељењу за уметност и

архитектуру школе Куперове уније у граду Њујорку

1975.године. Од посебне вредности су три последња

поглавља у којима је изложена темељна анализа реда и

нереда у пројектовању, природа визуелног симболизма и

однос између практичне функције и опажајног израза.

Јасан на чин излагања сложену теорију чини

приступачном за читаоце. Књига има потпуну научну

апара туру, опширну библиографи ју као и списак дела

преведених на српски језик. Релативно мали избор илус­

трација, с обзиром да се ради о књизи о архитектури,

изражава став аутора према пракси "да раскошна

фотографиај уз сваки узградан помен неког архитектон­

ског дела омета даље изграђивање визуелне уобразиље".

Иако је од об јављивања књиге прошло неколико година

она, својим оригиналним приступом медију архитек­

туре, може бити врло инспиративна за све оне који се

баве теоријом, историјом и праксом архитектуре.

љ.м.л.

Алексеј Бркић, Знакови у камену - Српска модерна архитектура

1930-1980, Савез архитеката Србије, Београд, 1992, 329 стр.

П о ја ва књиге која је заснована на теоријском и фило­

зофском промишљању феномена српске модерне

архитектуре у периоду 1930-1980, у нашој седини несклоној теорији, представља изузетан културни

догађај и незаобилазно штиво у изучавању историје

српске модерне архитектуре.

Пред нама је једно комплексно и озбиљно дело

100 архитекте који гради и размишља о изграђеном .

Сложеност приступа у овом архитектонском тексту

произилази из особина личности аутора, Алексеја Брк­

ића (19 ~ ~), у којој препознајемо модел ренесанског архитект~илозофа, писца, математичара, уметника,

широко образованог интелектуалца који својим

целокупним радом обједињује теорију и праксу.

Тема књиге је развој и стање српске архитектуре у пери­

оду 1930-1980. са основном идејом да се афирмише теза о београдској архитектонској школи која је, како Бркић

каже, "прва заузела отворени антиФункционалистички

став уводећи у доктринарно упрошћени модернизам

знакове сликовности и семиотичку хипотезу, и прва већ

током педесетих антиципирала суштину онога што ће се

касније назвати постмодернизмом".

Материја књиге организована је у неколико поглавља. У

уводном поглављу "Orледало од камена", писано у

архаичкој форми разговара с пријатељима, надахнута је

расправа о теоријским основама развоја архитектуре,

почев од односа стварности и фикције, дефиниције и

редефиници је а рхитектуре, појма ремоделаци је,

Функционализам и формализма, значаја орнамента као

и утицаја византијске традиције.

Даља расправа нас води по развојној нити српске мод­

ерне архитектуре преломљеној кроз три ремоделације.

Прва од 1930. до 1950. "у којој је полиедарски узор постепено напуштан", друга, од 1950. до 1965. године, "где је конституисана идејна основа београдске школе" и

трећа, од 1965. до 1980. године, када је конвергенција две верзираности достигла морфолошко јединство".

Одабрани примери поткрепљују тезе књиге и показују

критички став. Бркићева књига, поред тога што је незао­

билазна за ПЈюучаваоце архитектуре, занимљива је и по

ерудицији и стилу писања са неочекиваним обртима и

језичким каламбурима. Истовремено плени својим

изузетним графичким дизајном највишег нивоа, обо­

гаћена, углавном, цртежима из уметничке радионице

самог Бркића. Такође је богато илустрована фотографи­

јама (161 колор и црно-бела фотографија).

љ.м.А.

И з л о Б Е

ЈАНУАР 94 - ЈАНУАР 95

J~?:.~ ............................................................................................................... . Галерија "Стара капетанија"- Земун

"ЈОШ ЈЕДНА ЦИГЛА У ЗИДУ'- групна изложба: Миле­

на Бојовић, Јелена Ивановић, Снежана Литвиновић,

Стојан Станић, Небојша Мијановић, Горан Војводић

М узе ј примењене уметности

ИЗЛОЖБА КОНКУРСНИХ РАДОВА-

Идејно архитектонско урбанистичко решење блокова I, П и ПI на Слави ји

Метро станица "Вуков споменик" Београд

ИЗЛОЖБА КОНКУРСНИХ РАДОВА ЗА ПАУТЕРНО

УРЕЂЕЊЕ ПАРКА КОД ВУКОВОГ СПОМЕНИКА

СКЦ Београд

ГРАД КАПИЈА ГРАдА-

изложба цртежа Зоран Л. Пантелић

АПРИЛ

Централни дом архитеката Русије Москва

ДАНИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ГРАЂЕВИНАРС1ВА У

МОСКВИ

МА.] ......... ...................................................................................................................... Сала, инжењера и техничара Београд

ИЗЛОЖБА ДОБИ1НИКА ВЕЛИКЕ НАГРАДЕ

АРХИТЕКlYРЕ ЗА 1993. ГОДИНУ - МИЛЕНИЈА И ДАРКО МАРУШИЋ, ИЗЛОЖБА ДОБИ1НИКА "БОР­

БИНЕ" НАГРАДЕ ЗА 1992. ГОДИНУ МИЛЕНИЈА И ДАРКО МАРУШИЋ И ЖЕЉКО Г AIIIПАРОВИЋ

ЈУНИ-ЈУЛИ .......... .................................................................................................................... Галерија СКЦ, Београд

"ИПАК БЕОГРАД"-Изложба радова наших учесника

Међународног студентског конкурса "Градско

становање" у организацији Асоцијације америчких

факултета архитектуре

М узе ј примењене уметности

САЛОН АРХИТЕК1УРЕ

Етнографски музеј Београд

ИЗЛОЖБАКОНКУРСНИХРАДОВА- Идејно архитек­

тонско решење пословног објекта у Таковско ј улици

lУЛ-АВIYGГ ............................................................................................................................. Галерија културног центра Београд

IV БЕОГРАДСКО ТРИЈЕНАЛЕ АРХИТЕК1УРЕ- Насеље

младенаца - Ивица Млађеновић

СЕПТЕМБАР

Галери ја Андрићев венац Београд

ОПОМЕНА- Незаштићена врхунска дела српске

архитектуре хх века

Москва Санкт Петерсбург

СВЕ1ХЖА ИЗЛОЖБА АРХИТЕК1УРЕ И

ГР АЂЕВИНАРСТВА-Избор из савремене српске архитектуре

ОкТОБАР

Сремски Карловци

GJIОБОДАН РАЈОВИЋ - ИЗЛОЖБА КОНКУРСНИХ РАДОВА 89-94

Музеј афричке уметности Београд

Галерија "Стара капетанија"- Земун

ИЗЛОЖБА ЦУТЕЖА БРУЦОША АРХИТЕКТОНСКОГ

ФАКУЛТЕТА

НОВЕМБАР

Салон архитектуре - Вршац

IV БЕОГРАДСКО ТРИЈЕНАЛЕ АРХИТЕК1УРЕ- Насеље

младенаца

Музеј примењене уметности Београд

Изложба у оквиру скупа и градитељског симпозијума

"'ТРАДИЦИЈА И САВРЕМЕНО СРПСКО ЦРКВЕНО ГРА­

ДИТЕЉСТВО"

==

~~ Щ{Т

I V~ Н-Н-+-v~g~""'-""'+-+-+-+----+-.1,

=;= - 1---

1-- 1--

н+~~~~~~~~н-~-н 1\

Арх . преораz Цаzиh и аас . Весна Цаzиh

црква 'нд Чукаfru:ч,ком, вису (иде ј'l/,О решење), 1994

Сала Дома инжењера и техничара Београд

ИЗЛОЖБА IIНАГРАДЕ СА V МЕЂУНАЮДНОГ АРХИТЕКТОНСКОГ КОНКУРСА У ОКВИРУ ПРОМО­

ЦИЈЕ ЕУРОСАГА, ШЋЕЋИН, ПОЉСКА (ЕВА

ВАНИШТА-ЛАЗАРЕВИЋ, ВЛАДИМИР А МИЛИЋ И

АЛЕКСАНДАР ВИДЕНОВИЋ)

Барутана, Београд

ВИЗИЈЕ ГРАДА - изложба колажа Зоран Л. Пантелић

ДЕЦЕМБАР ............................................................................................................................... Архитектонски факултет Београд

ГРАДСКИ БЛОК 2000 ГОДИНЕ-Изложба конкурсних

радова студената

Етнографски музеј

"МОЛИТВА У ГОРИ"-Цркве брвнаре у Срби ји

Салон МСУ Београд

"ГРАДОВИ"-Изложба цртежа М. Митровић

J~~.~.!? ......................................................................................................... . Галери ја Сингидунум Београд

АРХИТЕК1УРА НА ТРАЈУ-35 година у архитектури и о

архитектури - Ивица Млађеновић

Свечана сала Архитектонског факултета Београд

Изложба "40 ГОДИНА ИНСТИ1УТА ЗА АРХИТЕК1УРУ

И УРБАНИЗАМ СРБИЈЕ"-Избор значајних радо-

ва у оквиру Институга у периоду 1954"Э4 · 101

1 Е о R 1 А

Јо:ва:н::ка Јефта:н:о:в:и:ћ

Све незапаженије, одлазе са животне

сцене зачетници и сведоци крупних

друштвених преламања, научних и

уметничких збивања у установљењу

Дру 'ге Југославије. Одлазе оставља­

јући, углавном, несређену личну

документацију и мало сачувану и

штуру службену грађу. Динамика

свакодневног живота и премного

неовотарија новог друштвеног сис­

тема, оптерећеног непрекидним

менама које су се називале "нужност

дијалектичких промена", одвукли су пажњу од

чињенице да су се тада у време настајања нове

државе, стварале и неке савим нове историје у

многим областима живота, посебно у науци и

уметноци. Данас нам на жалост за ту блиску

прошлост недостаЈУ драгоцени подаци олако

настали пред нашим очима.

Урбанизам као наука о изградњи градова у пре­

дратној Југославији постојао је само у рудимен­

тарним незнакама, а прекретнички и нај ­

озбиљнији корак начињен је половином тих

четрдесетих година, када је урбанизам и код нас

уведен у модерне токове светских искустава. Зах­

ваљујући можда околностима да у ослобођени

Београд, у војничкој каки униформи стиже

Никола Добровић, још пре рата узвелико афир­

мисани стваралац, бива му одмах поверено да

хитно организује урбанистичку службу Србије.

Ова значајна личност српске културе, страсни и

врсни архитекта на своју руку је организовао

конкурс на који је позвао младе људе заин­

тересоване за нову урбанистичку науку и праксу

коју је чекала порушена земља. Обавезао их је

да му предају један мали истраживачки рад на

одређену урбанистичку тему, на основу чега ће

одлучити о избору. Избор је био непогрешив.

Све одабране личности су касније обележиле врх

српског урбанизма, а у

доброј мери и архитек­

туре. Били су то архитек­

ти: Р. Богојевић, Д. Мом­

чиловић, С. Мандић, Д.

Маринковић, Н. Гаври­

ловић, Р. Илић, Х. Orоја­

новић, А. Милосављевић,

Д. Јовановић, М. Мацура,

Д. Партоњић, Ј. Јефта­новић. Последња у овом

набрајању арх.

102 Јованка Јефта-

новић није се одупрла овом врућем

лету и са њом је отишла готово цела

пионирска генерација Добровићевих

изабраника. Тако би овде добро дошла

симболична фраза из једног

Шекспировог сонета: "Сва мила лица

видим ти у зени, Ти си сви они".

Архитекта Јованка Јефтановић је рођена у Београду у породици углед­

ног сарајевског трговца Димитрија

Јефтановића. Овде се школовала и

дипломирала· архитектуру на

Техничком факултету. По завршеном школовању

запослила се у бироу инг. Ђорђа Лазаревића,

касније академика и угледног професора уни­

верзитета.

Рат је прекинуо њено бављење струком, а после

рата као Добровићев сарадник посвећује се

урбанизму. У Урбанистичком заводу Србије ради

на обнови земље, на пројектовању индустри­

јских, рударских насеља, бањских и градских

агломерација. Била је главни пројектант више

генералних планова (Крагујевац, Крушевац,

Лозница, Крупањ, Аранђеловац, Златибор) и

других бројникурбанистичких захвата.

Са богатим урбанистичким искуством, 1955. године арх. Јефтановић са својим блиским сарад­

ницима оснива пројектантски биро "Пројект­

биро" и постаје његов први директор. У "Пројект­

бироу" је својим пројектантским радом, пројек­

тујући стамбене зграде, хотеле (Крагујевац,

Шумарице, Златибор) и друге јавне објекте,

допринела угледу ове пројектантске куће, више

пута награђиване највишим архитектонским

наградама. Као пројектант залагала се за

хуманизацију најширег архитектонског просто­

ра, а неговала је и архитектонски ентеријер са

топлином својственом само женској осећајности.

Ослањала се на искуства народног градитељст­

ва, или како је то А.

Бркић У својој књизи О

српској модерној архитек­

тури (1930-1980) рекао, на искуства која је са успе­

хом преносила кроз

"идеје инкорпорације

традиционалног сензи­

билитета форме и спеку­

лц'Ивну разложност мод­

ернизма".

Михајло Мишровиh