Arheologija 1

8/16/2019 Arheologija 1

1/30

U klasicnu arheologiju spadaju kulture Rima, Grcke I Etrurije. Vremenski

okvir ove naucne discipline obuhvataju ceo prvi milenijum stare I prva 3

stoleca nove ere.

Osnovna obeleja arheologiji klasicne culture I doba koje je u istoriji

knjievnosti I !loo!ji dobilo naiv antike dala je stara grcka. Grcka kulturabila je astupljena I vrsila svoj uticaj na mediteranski svet i june italije I sa

sicilije. "nagom I lepotom grcke umetnosti inspirisala se u velikoj meri I

umetnost etruraca, savremenika antickih grka. Etrurci su udarili temelje

Rimu. Rimljani su u osvojenim emljama podiali ne samo vojne logore I

utvrdjena naselja nego I prave velike gradove. Rimska kultura po

originalnosti I po sadraju u velikoj meri avisila je od grckog I etrurskog

duhovnog blaga.

GRCKA

Osnovno obeleje I neiscrpno bogatstvo arheoloskom istraivanjima anticke

grcke daju veliki centri I svetilista klasicne culture. #rva je $tina sa svojim

$kropolisom, $gorom, %erameikom I &leusinom I hramovima u okolini ovog

grada. 'nacajna arheoloska istraivanja ivrsena su I u gradovima %orintu,

$rgosu, "parti, kao I na niu grckih ostrva, Rodosu, "amosu, (ebosu,

)aksosu itd. *edju svetilistima najvise I najpotpunije su istraena I proucena+el!, Epidaurus, I Olimpija.

U maloj aiji, u joniji, nacajni I dobro istraeni centri grcke culture su

E-es, *ilet, #ergamon, #rijena, alikarnas, %santos itd.

U velikoj grckoj /italija I sicilija0 istraena su mesta $pulija, %alabrija,

1rutijum, ostrvo "icilija itd

Atina

$tina je nesumnjivo najnacajnije I najbogatije nalaiste anticke culture

uopste. 2o potvrdjuju pored arheoloskih spomenika I pisani anticki ivori, dela

grckih istoriogra-a, pesnika, geogr-a I naucnika. Iako nije najstariji jer potice

i . Veka nove ere, #ausanijin opis je najiscrpniji I najpoudaniji. #ausanija je

toliko poudan da se I danas o njegovim podacima vrsi identi!kacija


2/30

pojedinih gradjevina koje otkrivaju arheoloi na svojim iskopavanjima.

4itajuci #ausanijin opis $tine ima se utisak da je ovaj anticki putopisac isao

od grade do grade I od spomenika do spomenika, statua, bista,

kompoicija, slika, hramova, i ulice u ulicu dok nije dao tacan I iscrpan opis

igleda I celog kulturnog I umetnickog sadraja jednog relativno velikog

grada kakav je bila $tina. #osto je naveo I opisao sam grad, dajuci a svaku

gradu I svaki spomenik istorijsko I mitolosko objasnjenje kao I ime tvorca

umetnickih dela, #ausanija citaoca vodi I na sam $kropolis. #osto je opisao

ceo ni statua I kompoicija pravljenih od mramora, #ausanija opsuje

najvelicanstveniju gradjevinu na $kropolisu, a to je #artenon, hram posvecen

$teni #artenos.

#artenon je najveci hram I najveca gradjevina dorskog stila, najstarijeg

I a klasicnu grcku arhitekturu tipicnog gradjevinskog reda. Imena njegovih

arhitekata prua nam #lutarh, a to su I%2I)O" I %$(I%R$2E". )jegove

proporcije inosile su 56,7m duine, 38,7m sirine, tako da je a 7 metara bio

dui a preko 9 metara siri od evsovog hrama u olimpiji. 1roj stubova koji su

okruivali njegov naos bio je :;8kg0. "matra se da je &idija ovo delo avrsio

oko 936. God. )arod je prvi put video lik boginje 93: god a vreme

svecanosti. $tenina statua bila je visoka 8m I predstavljena je kako stoji na

postolu, na kome je &idija iradio u plitkom relje-u kompoiciju rodjenja prve

ene, #andore. Ivesnu predstavu o igledu $tene #artenos danas moemo

stvoriti prema antickim kopijama ovog &idijinog dela.

)ajimpresivniji skulptorni ukras na #artenonu bile su velike, bogate I u

raskosnim oblicima ivedene kompoicije na istocnom I apadnom -rontonu?

2I*#$)O)U. )a istocnom timpanonu je su bili prikaani bogovi I boginje, celaporodica I dinastija velikog evsa kako prisustvuje radjanju atene. )a

apadnom timpanonu osnova teme je prepirka $tene I #osejdona a patronat

nad gradom.


3/30

)a platou $kropolisa, desno od #ropileja I ivan njihovih krila nalai se

hram )I%E $#2ERO". 2o je mala jonska gradjevina, am!prostilna? sa po 9

jonska stuba na uim stranama I jednim relje-ni vencem na gnedlju. $rhitekta

ove male gradjevine bio je %$(I%R$2, a ovaj hram je jedan od najlepsih

primera spoenika jonskog stila u grckoj arhitekturi.

#reko puta od #artenona arhitekta &I(O%(E" sagradio je ERE2EI=O),

dvojni hram posvecen boginji $teni #olias I #osejdonu Erehteju. Ovaj hram

nosi odlike jonskog stila, na ulanim stranama ima po 5 jonskih stubova, a na

gredlju -ri u plitkom relje-u. %ao posebna arhitektonska odlika ove gradjevne

smatra se trem sa karijatidima, vean a juni id $teninog hrama. %arijatide

su predstavljale !gure 5 mladih devojaka.

Delf

U grckoj, joniji I velikoj grckoj postojao je ceo ni mesta u kojima su se

anticki grci okupljali u odredjenim vremenskom periodima I mani-estovali

svoju privrenost I vernost. 2a mesta su bila svetilista posvecena grckim

bogovima. ram glavnog boga u svetilistu bio je okruen citavim niom

manjih hramova I drugih javnih gradjevina, medju kojima je poseban nacaj

imalo pooriste I stadion. #ored sakralnih, verskih, podiane su I pro-ane

grade a smestaj posetilaca I ucesnika u svetkovinama. U svetilistima

obicno u pooristima obravana su takmicenja govornika, pesnika@ )a

stadionma odravala su se takmicenja i !ickih disciplina.

Velika grcka svetilista /el!, Egina, Olimpija, Epidaurus, E-es, *ilet,

#ergamon, #rijena0 su pravi mueji I bogate rinice arheoloskih spomenika

koji potvrdjuju nacaj ovih mesta. U religiji, umetnosti I ivotu grckog sveta

posebno mesto ima $polonovo svetiliste u el!ma.

el! su igradjeni na tesko pristupacnom mestu. $polonov hram kao

najveci I sredisnja gradjevina ovog kompleksa, pooriste, stadion I citav ni

rinca, bili su podignuti na padinama #arnasa. ominantna gradjevina u

el!ma bio je veliki dorski hram $polona #itijskog, sagradjen od tu-a Imramora, inad jedne pikotine u steni pored koje je $polon, prema

mitoloskom predanju ubio miju pitona. 2u je bilo I sediste prorocite #itije.

#itija je davala savete samo jednom godisnje I to u prolece. Od $polonovog

hrama sacuvani su samo temelji, veoma mocna supstrukcija gradjevina I

nekoliko dorskih stubova. O tome kako je hram igledao govore stihovi

pesnika #indara i 2ebe.


4/30


5/30

$tinjaninB. $ntipater i "idona smatra &idijinog 'evsa a jedno od < svetskih

cuda. a je !dijin evs imao posebno mesto I u hriscanskoj religiji, doka je

cinjenica da je !gura privlacila oboavaoce I poklonike I posle milanskog

edikta 389 god. 'bog svega toga car 2eodosije II je 95 god idao naredjenje

da se unisti ova !gura.

"kulpturni ukrasi na evsovom hramu u olimpiji predstavljeni su I

rasporedjeni na timpanonskim poljima I na prostoru arhitrava. Istocni

timpanon ima a centralnu !guru evsa. 'apadni timpanon ima sredisnu

!gure $polona. Unutrasnju dekoraciju evsovog hrama predstavljale su

slikane kompoivije autora #anenosa.

EPIDAURUS

"vetiliste podjednako ponato po hramu I tolosu posvecenom bogu

$skepeliju I po najvecem antickom pooristu nalai se u Epidaurosu u

argolidi, istocno od mikene. #o ostacima $skepijevog hrama, velikog dorskom

peripterosa Epidaurus auima nacajno mesto u grckoj kulturi. arovi vota

sacuvani su u epiraurusu u tolikom broju da omogucavaju ivodjenje

akljucaka o vrstama bolesti koje su lecene u ovom svetilistu. 1aa I

supstrukcija $sklepijevog hrama su jos uvek dobro sacuvani a njegovi ukrasi I

relje-na dekoracija nalae se neosteceni u mueju u Epidaurusu.

)ajveci spomenik arhitekture anticke grcke je pooriste u Epidaurusu.

)jegov 2eatron/prostor namenjen gledaocima0 mogao je da primi oko .>>>

posetioca. Imao je 3 glavna dela+ scenu, okruglu orhestru I teatron. "cena je

postavljena nasuprot gledalistu, bila je uduna, relativno uska I visoka

gradjevina. Orhestra je imala oblik kruga u cijem se sedistu nalaio mali

rtvenik. 2u je hor ivodio svoje uloge. 2eatron se sastojao od veceg ili

manjeg broja polukrunih redova na kojima su sedeli gledaoci.

Spomenici van grce

4ela juna italija, $pulija, %albrija I brutijum, cela sicilija, obala galije, istocne

spanije, jonske obale male aije, obale mramornog I crnog mora, bila su

pokrivena grckim naseljima, spomenicima arhitekture, javnim gradjevinama,

skulpturama, I drugim tragova grcke culture, ekonomike I umetnosti.

!elia Grca


6/30

=una italija I "icilija su bile gusto pokrivene grckim kolonijama da je ovaj deo

nosio naiv Velika grcka. Grcki uticaj se sirio I daleko preko granica ove

pokrajne. Velika I nacajna arheoloska otkrica spomenika grcke culture

otkrivena su u mestima $kragasu, "elinuntu, Geli, $poloniji, na "iciliji, atim

u Regionu, %rotonu, #estumu itd.

%ao primer monumentalne arhitekture navodimo 'evsov hram u

$kragasu na "iciliji. Gradjen je od krecnjaka slabog kvaliteta. %ao posebna

arhitektonska karakteristika na ovome hramu konstrukciju arhitrava dre

ogromne !gure $tlanta, nagih atleta. )a timpanonskim poljima bile su

postavljene skulpturne kompoicije sa scenama i trojanskog rata.

Joni"a

#od jonijom se podraumeva ui priobalni pojas na obalama male aije. 2u su

veoma rano, krajem I pocetkom 8. *ilenijuma naselili jonci. U =oniji su grciosnovali jednu vrstu kon-ederacije 8 polisa od kojih su najnacajniji #rijena,

*ilet, E-es, &okeja, "mirna, Eritreja I ostrva "amos I ios. =onija je bila

okruena maloaijskim emljama, sa severa eolijom, sa apada egejskim

morem, sa istoka medijom I karijom.

U joniji je primenjen ipodamosov plan po kome je gradjena #rijena,

velicanstvenim monumentalnim hramovima, bogatom skulpturom

ukrasenom rtvenicima, pooristima, bibliotekama. %ao primer igradnje

jednog grada po odredjenom urbanistickom planu uima se #rijena. Ona se

nalai na priblino jednakoj udaljenosti od "mirne I #ergamona. )jen poloaju ravnici Galatije omogucio je graditelju Ipodamosu i *ileta da primeni

novi urbanisticki plan+ glavne ulice postavljene su u pravcu mora, a bocne

ulice seku gradske magistrale pod pravim uglom. #o ipodamosovom planu

gradjen je I ilet I ceo ni drugih gradova antickog sveta kao sto su #irej,

Rodos, $leksandrija, 2urij@ ipodamos nije pronasao ovaj urbanisticki plan.

#o principu linija %$RO I E%U*$)I" podiani su najraniji gradovi

mespotamije.

=edan od velikih centara jonske culture je E&E". 1oanski astitnik ovog

grada bio je $rtemida cijem je kultu posvecen jedan od najvecih hramova jonskog stila u grckom svetu $R2E*I"IO). Ovaj hram sagradjen je pocetkom

7, veka u jonskom stilu. )jegovi arhitekti su bili 2eodoras I eren-ron. 'bog

svoje velicine I lepote uvrsten je u jedno od < svetskih cuda. %ao posebno

obeleje $rtemisiona bili su njegovi stubovi. #osle poara 375 god artemision

je obnovljen u jos lepsem svetlu. O proporcijama ovoga hrama govori #linije

"tariji. uina celoga hrama inosi 97 stopa, sirina 7 stopa, stubova je


7/30

bilo 8< visine 5> stopa. U samom hramu nalaila se I arhajska !gura

$rtemide radjene od kedrovog drveta. $rtemidinom hramu u e-esu pripada I

veliki rtvenik na kome je radio #raksitel.

'a pergamsku biblioteku se na da je imala preko >>.>>> knjiga I

naucnih tekstova. Egipatska kraljica %leopatra prenela je krajem 8. Veka unovu $leksandrijsku biblioteku koju su spalili "araceni 59 god. #ergamon je

stekao slavu po velicanstvenoj gradjevini posvecenoj 'evsu Gromovniku.

%ralj Emenes II podigao je ovaj monumentalni spomenik. "pomenik je imao

pravougaoni trem sa jonskim stubovima u obliku cirilicnog slova # sa sirokim

stepenistem I rtvenikom ponat pod naivom I#2ERO"

rugi veliki jonski dipteros podignut je u mestu idimi kod mileta.

#osvecen je $polonu &ilesiosu. arije je 969 god kani milecane I srusio ovaj

hram. 333 a vreme aleksandrovog pohoda na aiju milecani su poceli s

obnovom.

*edju spomenicima jonske arhitekture posebno mesto pripada

mauoleju u alikarnasu. 2o je monumentalno memorijalni spomenik koji je

kraljica $rtemiija podigla svome muu. 2o je cetvorougaona gradjevina cije

su proporcije bile 55m;


8/30

govori vise ugred I posredno o njima I kae da etrurci poticu i (idije a

oslovljava ih s AtirenciB. O etrurcima pise I 2it (ivije I iodor sa "icilije.

Etrurska kultura na tlu Italije ravoja svoje bogate sadraje I ivi punom

stvaralackom snagom u prvih 7?5 vekova prvog milenijuma stare ere. =os u

antickom Rimu u doba $vgustovo etrurski jeik je bio aboravljen.

Ekonomsku osnovu ivota Etruraca u Italiji cini rudarstvi, metalurgija,

trgovina, anati I agrikultura I vinogradarstvo. #okauje se da su etrurci bolje

I vise nego drugi narodi tog doba ponavali obradu ranih metala.

'ahvaljujuci ravijenom sistemu svoje privrede Etrurija je svoj uticaj prosirila

daleko ivan I preko granica kon-ederacije svojih 8 polisa. Etrurci su u

vekovima rimskih kraljeva I u dva stoleca republike bili ekonomski I trgovinski

gospodari italije. Iako je italija bila siromasna rudama etrurci su ravili snanu

metalurgiju. #rimer ovoga je grad #opulonija preko puta ostrva Elbe. a je

populonija bila jedan od najvecih metalurskih gradova antickog sveta

ponato je I $ristotelu.

Rimljani su narocito u 8. Veku pre nove ere unistili I raorili etrurske

gradove I njihovu dravnu, drustvenu I ekonomsku organiaciju. Rimljani su

narocito u doba "uline diktature oko cm, ukrasena minijaturnim skulpturama. Umetnickim anatima pripada I

posudje pravljeno od brone ukraseno kompoicijama sa mitoloskim

sadrajem. U antickoj, a delimicno I savremenoj istoriogra!ji etrurci su

prikaani kao pirati sredoemnog mora. *alo je verovatno da su pirati I

njihove akcije po morima auimali nacajno mesto u privredi Etrurije.

Etrurski jeik ostaje jos uvek neponat. o sada ni arheoloi ni lingvisti

nisu imali srecu da pronadju etrurski tekst pisan uporedo s tekstom pisanim

nekim ponatim jeikom. 'na se da su etrurci blii semitskom nego

indoevropskim narodima. Etrurski natpisi cesti su I na brojnim slikama

kompoicija koje ukrasavaju unutrasnjost podemnih grobnica u obliku soba.

)a idovima podemnih grobnica u oblicima I ramerama sirokih I dugih

prostorija sa nisama I kamenim bankovima na koje su polagani sarko-ai, u


9/30

takvom ambijentu etrurski slikari su u velikim kompoicijama obradjivali

teme i mitologije I religije. 'ivopisne grobnice u savremenoj arheologiji I

istoriji umetnosti dobile su imena po dominantnim !gurama ili temama. %ao

sto su recimo grobnica igracice, grobnica augura, grobnica lovaca itd.

Etrurski slikari su svoju umetnost obeleili bogatim registrom idnih slika.

Etrurski umetnici su imali velikog uspeha I u skulpturi, a !gure su pravili u

kamenu broni I ilovaci. #osebno mesto u etrurskoj skulpturi auima

kompoicija od terakote sa !gurama dvaju krilatih konja otkrivenih u

2arkvinijama.

RIM

$rheoloski nalai I analogije u tipologiju kulturnog inventara, nakita I vaa

otkrivaju uajamnu ramenu ekonomskih I kulturnih dobara imedjuevropskih kopnenih podrucja I $peninskog poluostrva. U Italiji se takodje

nalaila I kultura Vila )ova u srednjoj I severoistocnom delu. Grcka je pocela

od : veka da stvara svoje trgovacko ekonomske kolonije na siciliji I u junoj

italiji a na apeninskom poluostrvu su iveli I Etrurci.

Raumevanje sloenosti rimske culture ne bi bilo potpuno ako ne bi

smo imali u vidu I Egipcane I &enicane. Egipcani su preko grka vrsili ramenu

kulturnih dobara s etrurcima a atim sa rimom a -enicanu su kao moreplovci I

trgovci posle osnivanja kartagne imali pretenije prema siciliji I prema rimu.

U istoriji antickog Rima posebno mesto pored Etruraca kao osnivaca

grada koji su dali I prve kraljeve imaju I italska plemena u Umbriji, (aciju,

%ampaniji, "amnijumu. Italci su najranije I najnacajnije tekovine

ekonomskih, dravnih, pravnih, kulturnih I umetnickih institucija primili od

stranih naseljenika njihove emlje, od grka I etruraca. Rimska umetnost je

proivod jedne istorijske epohe, nia od tri do cetiri stoleca, a ne jednog

jedinstvenog naroda I njegovih stvaralackih inspiracija. Geogra-ske granice

rimske imperije imale su presudan nacaj a nastanak I postojanje jedne

umetnosti I culture kosmopolitanskog karaktera. Rimska umetnost je u velikoj

meri nastala usvajanjem kultura I duhovnog stvaralastva drugih naroda,

prvenstveno etruraca I grka.

Od pada kraljevine a do avrsetka avgustovog principata < gpne

autori vecine umetnickih dela bili su anonimni etrurski I grcki umetnici. Iako

je grcka igubila svoju neavisnost, grcki narod nje bio doveden u ropski

poloaj. Ukidanje neavisnog poloaja velike grcke na tlu italije I njeno


10/30

ukljucivanje u granice rimske drave be rata I nasilja pribliilo je rimljane

grcima. 1eliki broj grckih umetnika je be oklevanja odlaio u rim da bi

nastavio da se bavi svojim poslom. Grcki umetnici su svu svoju panju

poklanjali coveku, njegovom bicu I njegovoj sudbini. Grci su velicali vrlinu

olicenu u !gurama pesnika I !loo-a. Rimljane je privlacio prostor I

mogucnost koju on prua u umetnickom radu. $rhitektura je bila jedina grana

koja je ostala u toku cele istorije rimske culture.

Rimljani sup o prirodi bili individualisti, atvoreni u uske granice vise

materijalnog I ekonomskog interesa. Rimljani su o politici raspravljali samo u

senatu, a na -orumu su dolaili kako bi se poklonili statuama bogova. %akav I

koliko nacaj su RImljani pridavali umetnosti I vestini gradjenja najvolje se

vidi u obimnoj raspravi koju je napisao Vetruvije I ove se Ao arhitekturiB.

Rimski arhitekti su prenosili u monumentalne gradjevine stilske odlike grcke

hramovne arhitekture, najcesve jonskog I korintskog stila. #rimere I uore

najbolje pruaju reidencije cara )erona u Rimu navana bog svog

raskosnog igleda Aomus $ureaB, trijum-alne kapije, mnogobrojni

monumentalni mostovi I akvadukti, kupatila, mauoleji careva $vgusta I

adrijana. a bi se shvatilo na kakvim temeljima je pocivala I asto je

postojala u toku nekoliko stoleca ova ogromna drava mora se imati na umu

sistem dravnog uredjenja. #ravo rimskog gradjanstva sticalo se rodjenjem,

ali I ivljenjem. "tranci u Rimu I domoroci u provincijama sticali su status

rimskog gradjanina najcesce slubom u vojsci. )ajlepsi I najraskosniji moaici

rimske umetnosti I epohe otkriveni su dobrim delom van Rima I Italije /tunis,

makedonija, dalmacja, panonija, germanija, galija0. Rimljanima pripadaasluga sto su prvi preneli bogata blaga anticke culture u emlje I krajeve do

kojih nisu dopirali ni grci.

Spomenici ar$itet%re

#roucavanje rimskih arhitektonskih spomenika obuhvata I podraumeva

privatne I javne gradjevine, monumentalna danja kao sto su hramovi,

bailike, poorista, terme, carske palate. Rimljani su dugo posle kraljeva I a

vreme republike u arhitekturi I urbanimu imali a uor vise etrurske nego

grcke gradjevine. #ompeji I herkulaneum I neka druga italska mesta juno odpompeja iveli su I ravijali se po ugledu na grcka naselja. #ompeji su bili

predodredjeni a br ekonomski, trgovinski I kulturni ravoj. 'idovi

unutrasnjih prostorija bili su prekriveni slikama. 'idno slikarstvo je bilo tako

ravijeno da je broj sacuvanih primera slika i ranih epoh ciji se stilovi posle

prenose u Rim, da je prema tome celokupno rimsko slokarstvo podeljeno na

9 pompejska stila.


11/30

Pompe"i

#omeji su biji jedan od najnacajnijih italskih gradova podignuti na granici

rimskog I grckog sveta u junoj italiji. Imali su status slobodnog grada sve do

97 god kada sui h osvojili samniti. U 9. Veku je ovaj grad opet bio rimski a

godine


12/30

(ramovi

U doba republike preteno u poslednjem veku stare ere drava je vec krenula

da na sirokom planu podie javne gradjevine koje su sluile njenom

politickom cilju. 2o su bili pre svega hramovi, poorista, bailike. ramovi su

najcesce bili malih ramera iako im je nacaj u rimskom politickom drustvubio veliki. ramovi su u prvobitnim oblicima oponasali igled grckih hramova

sa ivucenim bocnim idovima na ulanoj strani. )aos je mogao biti okruen

kolonadom slobodni; stubova, ponekad I polustubovima koji su neposredno

be slobodnog prostora boli veani a id naosa. 2akav je bio hram &OR2U)E

u #ompejima, takav je I dvojni hram RO*E I VE)ERE. 'a raliku od drugih

hramova republikanske epohe ova gradjevina bi se mogla svrstati u red

monumentalnih sakralnih danja. U arhitekturi rimskih hramova I poorista

primenjena su sva tri stila grckih neimara. #onekad sun a istoj gradjevini

pravljene kolonade sva tri grcka stila. Upotreba stubova veana je a kamen

kao gradjevinski elemenat. u arhitektonskom pogledu rimski hram

republikanske a delimicno I carske epohe bio je uravnoteena simbioa

grckog I etrurskog hrama.

Po'ori)ta

#oorista su u sustini svoga bica I svoje drustvene -unkcije bile umetnicke

ustanove u kojima se radjala svest o coveku, poloaju, prava na ivot.

#oorista su uticala na javnu misao I ljude usmeravala ka ciljevima koji su isli

u raskorak sa eljama vladara. )ema bitne ralike imedju grckih I rimskih

poorista. I jedni I drugi imaju javni nacaj I slue protivrecnim ciljevima, da

narodu prue odmor, raonodu, uivanje. )acin na koji su rimski arhitekti

gradili poorista pojavljuje se velika ralika u odnosu na grcke graditelje. I

kod jednih I kod drugih su poorista bila monumentalne gradjevine. #ooriste

koje je apoceo 4E'$R u rimu pocetkom druge polovine 8. Veka bilo je

projektovano a preko 8>.>>> gledaoca, a nastavio ga je I avrsio car $vgust

83. God pne. #osvetio ga je uspomeni svoga sestrica, *arcela, po kome je

pooriste I dobilo ime *$R4E(OVO pooriste.

Mo)tovi* Ava+%ti* P%tevi

I mostovi I akvadukti su gradjeni s namerom da se savlada voda. *ostovi da

omogucuju saobracaj preko reka, kao sto su mostovi na 2I1RU u Rimu ili

2R$=$)OV *O"2 preko dunava. =edan od najstarijih rimskih mostova je #O)"

$EI(IU" I podignut je preko tibra 8


13/30

ulica u rimu naiva se VI$ &($*I)I$ koji je sagradio imperator $vgust.

$vgustovoj aslui pripada I podianje mosta na reci )arni. Via &laminia je

bila arterija rimske drave. 2ehnici I vrsti mostova pripadaju I $%V$U%2I,

veliki gradjevinski objekti kojima su narocitim postupkom rimski graditelji

dovodili vodu do gradova. 4eo princip se sastoji u idianju nivoa vode I

njenog toka od ivorista do naselja koje je snabdevalo vodom. 'bog relje-a

terena arhitekti su ponekad ove vodovode gradili na dva ili tri sprata.

$kvadukti su imali najcesce igled velikih mostova, solidno gradjenih I veoma

stabilnih I postojanih. %ao klasicne primere takvih gradjevina navodimo

akvadukt u gradu #ROV$)"I kod grada )ima /#O)2 U G$R0, akvagukd kod

2$R$GO)E I "EGOVI=E u spaniji, akvadukt kod "O(I)$. #ont du gard je bio

visok 7>m, dug . God otpoceo

gradjenje vodovodne mree. Ovaj gradjevinski poduhvat avrsio je car

%laudije pa se po njemu I naiva $ua 4laudia.

Od puteva su vaniji VI($ "$4R$/vodio od -orum ka titovom luku, VI$

$#I$/i rima vodio prema kapui, apoceo je apije a avrsio avgust0. Rimljani

su gradili na gotovo savremeni nacin. Rastojanja su obeleavali miljokaima

a nulti miljoka se nalaio u rimu I posto je bio od lata navan je I '($2)I

*I(=O%$'. *edjunarodni nacaj I karakter imali su rimski putevi koji su

prolaili kro nasu emlju od Italije prema almaciji, #anoniji, akiji, 2rakji,

*akedoniji, Grckoj. #ored pogranicnih puteva koji su isli du granice Rim je

pravio sistem (I*E"$. 2o je bio sistem utvrdjenja koji je po amisli $vgustovoj

trebao da prati granice imperije I da astiti dravu od spoljne opasnosti.

(imes se proteao du Rajne I unava.

Rim)e )tam,ene gra+"evine

U rimskoj gradjanskoj pro-anoj arhitekturi postojale su tri vrste stabenih

grada+ VI(($E, I)"U($E, O*U".

Vile su traile veci prostor pa su gradjene ivan centra grada. Vile su

bile manji ili veci gradjevinski kompleksi, ni grada poveanih u

-unkcionalne celine. )jihovi osnovni prostori su bili ulana, uska prostorija

koja je vodila u dugi $2RI=U*, i ovoga se ulailo u bocne prostorije $($E,

nalaio se u atrijumu I I*#U(UVIU*, jedna vrsta basena u koji se slivala

kisnica. " druge strane atrijuma nalaila se prostorija 2$1(I)U*, glavna

prostorna sala koja je sluila kao dnevni boravak. )ajbolje je ocuvana vila

4$"$ E( &$U)O u pompeji, u njenom atrijumu se nalaio vrt. #o nekada je

ispred vile pravljeno I vestacko jeero, kao sto je slucaj sa $RI=$)OVO*

vilom kod 2IVO(I=$.


14/30

(judi su stanovali u gradama sa vise spratova velikim brojem

stanova, takve grade naivane su I)"U($E. #red kraj carske epohe veruje

se da je bilo preko 8>.>>> ovakvih grada. )ajbrojnije insulae su se nalaile u

rimskoj luci, O"2I=I. 2o su velike grade, imale su proore, balkone, koji su bili

okrenuti prema ulici. Vrlo je verovatno da je drvo igralo veliku ulogu u

arhitekturi ovih grada.

4arske palate /O*U"?I0 auimaju posebno mesto u istoriji antickog

rima. 2o su bili simboli bogatstva, rametljive raskosi I boanske moci. #rema

"vetonijevom opisu u ciju tacnost nema raloga sumnjati, $vgustova kuca na

bregu #alatinu bila je jednostavna I u svemu odmerena, tako da se nije

ralikovala od kuca rimskih gradjana. %aligula je na #alatinu podigao palate I

dovrsio carsko danje koje je apoceo 2iberije. %aligulin dvor navan je

#alatium. )ajraskosnija carska palata je bila )eronova palata.

I epohe &lavijevaca /Vespaijana, 2ita I ominicijana0 sacuvan je niobjekata. *edju njima posebno mesto asluuje %O(O"EU*, arhitektonsko

ostvarenje cije je idanje pocelo . God. )amenjen je javnim predstavama,

igrama. Ubro su ovakvi am!teatri poceli da se grade I u provincijama.

%oloseum je moga da primi 7>.>>> gledaoca. Gradnja je trajala 8> godina,

avrsio ga je imperator 2I2 :>. God pne. 'grada je bila trospratna sa

arkadama I stubovima triju stilova grcke arhitekture. $m!teatar je imao

cetvrti sprat sa cetvorougaonim proorima be arkada.

Ma%'ole"i

#oreklom sa srednjeg I bliskog istoka mauoleje su u grcko rimskom svetu

podiali vladari kao obeleje svoga dostojanstva I kao ira elje da sebi I

svojoj porodici usiguraju spokojnu vecnost. *auoleji su dobili ime po objektu

koji je kraljica $rtemisija podigla svome muu *$U"O(O"U u halikarnasu 378

god. #odignut je na cetvogougaonoj osnovi, na stepenastom podijumu inad

koga je bio postavljen relje-ni -ri koji je opasivao sve 9 strane grade.

'grada je imala I piramidni krov.

*auoleji rimskih careva nisu imali ni jedno od tih obeleja. Oni su

igledali vise kao tvrdjave. "tatua vladara je bila na vrhu gradjevine Iiaivala strahopostovanje. $vgustov mauolej podseca na mikenske I

etrurske grobnice. 'a mesto gradjenja je iabrao *arsovo polje. *auolej je

bila kruna stepenasto idana konstrukcija. )jegov precnik inosio je :


15/30

*auolej cara $RI=$)$ nalaio se na desnoj obali 2igra. adrijan je

88 god poceo gradnju mauoleja. %rov ovog auoleja je bio ravan, idovi

glatki, samo s jednim debljim vencem pri vrhu. adrijanov mauolej ostavlja

utisak jedne mocne kule, utvrdjenja.

)ekoliko mauoleja je sagradjeno u emljama rimskih provincija, kaosto je ioklecijanov mauolej u mestu "#$($2O /split0. 2o je oktogonalna

gradjevina koja sa istocne strane ilai na relativno uak peristil postavljen

na kardo liniji. 4ar G$(ERI=E je u "olunu napravio svoj mauolej, koji je imao

najbliu analogiju oktagonalnog mauoleja. =edan od poslednjih

monumentalnih mauoleja podignut je u %onstanciji eni cara Gracijana

poreklom i panonije.

Car)e #erme

%ao jedinstveni gradjevinski -enomen, carske terme Rimljan nisu preueli niod starih grka niti i neke druge culture. 2erme su bile u carsko doba u Rimu

kao I drugim velikim gradovima imperije gradjevine ogromnih ramera. U

njihovim slobodnim I nepokrivenim prostorima pod kupolama bile su palestre

a sportske igre I takmicenja, kupatila sa baenima sa toplom I hladnom

vodo. 2erme su bile prave umetnicke galerije slika I moaika. One su bile

pravi sFmbol rimskog gradjanskog prava. Velicina termi, monumentalnost,

raskos I bogatstvo u umetnickoj opremi I igledu avisili su od mesta u kome

se nalae. "koro svaki vladar je podiao nove terme, vece, raskosnje, po

igledu, velicini I visiki. U Rimu se nalae IO%(E4I$)OVE terme, to je

najgrandioniji spomenik anticke arhitekture u ovom gradu. %ao primer

grandionih ramera mogu posluiti %$R$%$(I)E terme. Glavna grada

pokrivala je prostor 87;87m, preko I po hektara, srednja sala imala je

lucno asvodjenu tavanicu sa precnikom od 85m. 2erme su agrevane

sistemom I#O%$U"2$. #ostoje tri osnovne prostorije, to su 2E#I$RI=U*

/baen sa toplom vodom0, %$($RI=U* /baen sa mlakom vodom0 I

&RIGI$RI=U* /baen sa hladnom vodom0. 2erme su morale da budu obilato

snabdevane vodom. $nticki Rim je imao pocetkom nove ere vodovodnu

mreu koja je inosila preko 9>>km. "istem odvodjenja vode bio je resem

kolektorima od kojih je najveci 4(O$4$ *$I*$.

Panteon

#anteon je hram koji je posvecen svim bogovima. #rvi panteon u rimu je

podigao *arko $gripa na *arsovom polju. #o agripinoj amisli sagradjen je

prvi panteon, rotonda, okrugla gradjevina koja je u svom igledu I nacinu

gradjenja sjedinila odlike stare etrurske I nove grcke arhitekture. $gripa je


16/30

apoceo idanje ovog hrama < god pne u doba principata $vgusta. #anteon

je igoreo :>. God a obnovio ga je omicijan 69 god. Okrugao oblik grade

odredio je I oblik tavanice, to je bila kupola ogromnih ramera. *onotoniju

spoljnjeg cilindricnog oblika rabio je pravougaoni trem, u kome su pored

-rontalnih : stubova stajala jos 9 stuba sa svake strane kao neka vrsta

prilanih kolonada. Unutrasnjost panteona je bila ivopisna I osvetljena kro

okrugao otvor kupole.

#ri"%m-alni l%ovi I )t%,ovi

Velike monumentalne kapije podignute na vidljivim mestima u cast istorijskh

vojnih pobeda naivale su se trijum-alni lukovi ili $R4I 2RIU*#$(E". U doba

republike na njihovom vrhu stajala je !gura trijum-atora. I ovog vremena

nije sacuvan ni jedan trijum-alni luk. %ao iuetak moe se navesti &OR)I

&$1I$)I koji je sagradio vojskovodja %VI)2 &$1I=E 88 god pne. rugi

trijum-alni luk podignut je u Oranu o slavu 4earove pobede nad galima. 2rijum-alne kapije bile su jednostavne gradjevine, kapije sa jednim prolaom I

gredljem nad kojim je stajala !gura trijum-atora. U $vgustovu slavu

podignuto je nekoliko slavoluka+ jedan u "ui u oblasti $lpa, drugi u

1rindiiju, treci u Rimu a cetvrti u Rimini. #osebno mesto medju svim

trijum-alnim lukovima pripada slavoluku cara %O)"2$)2I)$ podignut 383

god u bliini rimskog -oruma. 2o je monumentalna gradjevina sa jednim

velikim I dva manja lucno asvodjena prolaa, sap o 9 korintska stuba na

visokom postamentima. Inad stubova nalai se naidana visoka atika ciji je

prostor ispunjen tekstom koji sadri istorijske podatke o %onstantinu velikom.Od nacajnih dogadjaja prikaana je %onstantinova pobeda nad

*aksencijem. %ao prototip %onstantinovom slavoluku mogao je posluiti

trijum-alni luk u slavu "eptimija severa.

=edan od prvih podsticaja a prikaivanje istorijskih dogadjaja na

trijum-alnim lukovima I stubovima dao je car 2rajan. 2rajanov stub je stajao

na bai visokoj oko 8>m, a sam stub je bio visok 5m, sa torusom oko 3>m.

celokupna visina ovog spomenika inosila je oko 9>m. na reverse je

prvobitno stajala !gura bronanog oral, kasnije je umesto orla postavljena

statua cara 2rajana a kada je riscanstvo preuelo Rim, postavljena je statuasv.#etra.

Otrivan"e* teren)i ra+ I ,ele'en"e


17/30

O lokalitetu se mnogo moe sanati iskljucivo posmatranjem okoline, to je

medjutim uslovljeno pristojnim stanjem ocuvanosti vidljivih ostataka gradnje

ili emljanih objekata. (judsko oko ostaje iuetno vaan instrument. Otkrice

nije svrsishodno ako iostane beleenje ali posmatraci belee samo ono stovide. "por je bio put od skrtih opisa do sematskih ilustracija a potom do

ivopisnih crtea I precinog snimanja stanja. Revoluciju u nacinu beleenja

doneo je cetrdesetih godina 86og veka br ravoj -otogra!je. *oda je

najveci contrast spram proslosti to sto je danas terenski rad usredsredjen na

samo jedno nalaiste. Ranije su nacajni lokaliteti rekognoscirani I iskopavani

ato sto se polailo od toga da njihovi planovi, objekti, natpisi odslikavaju

politicku I vojnu istoriju datog podrucja. anas je verovatnije da ce

istraivanje podraumevati sveobuhvatnu analiu na regionalnom nivou.

"licno se dogodilo I u praistorijsko arheologiji gde je teiste preneto s

pojedinacnih dogadjaja na ramatranje dugotrajnih procesa.

2erenski projekti se u istraivanju pojedinacnih nalaista ili manjih

podrucja I dalje oslanjaju na metode ravijene u proslosti. )ajjednostavniji

metod je obilaak terena. $ko je sproveden sistematski, dobijeni reultati

mogu se analiirati kako bi se utvrdile nacajne akonomernosti nalaa.

Iabrano podrucje pokriva se pravilnom mreom koja slui kao putoka

ekipama istraivaca I omogucava da se teren ravnomerno ispita. "vaki nala,

bio to arte-akt ili neka osobenost terena mora se abeleiti tacno u

koordinatama osnovne mree. #oljoprivredni radovi ili delovanje vremenskihprilika na rane nacine mogu uticati na reultate. )a osnovu mree imerenih

visokit tacaka, kota, iradjuje se karta iohipsa, ona moe otkriti nenatne

povrsinske varijacije. $nalia I timacenje plana nalaista cine vaan aspekt

arheologije

Idealno bi bilo saciniti bau podataka koja bi bila upotrebljavana a

ralicite svhte ukljucujuci I potonj istraivacki rad pojedinca. 'astitna

arheologija je dala podstreka toj vrsti dokumentovanja a u mnogim emljama

je danas usvojena politika O%U*E)2$4I=E O )$($'I"2I*$ I "#O*E)I4I*$

na regionalnom nivou. okumentacija o nalaistima I spomenicima je obicnokompjuterski obradjena. 2erenci dakle osim ocitavanja I beleenja lokaliteta

imaju I mnoge druge odgovornosti, imaju obaveu da reultate tumace u

svetlu najnovijih istraivanja I da svoje akljucke inesu na prikladan nacin.

)ajveci pojedinacni doprinos terenskom radu I dokumentovanju dalo je

")I*$)=E I' V$'U$. "nimak i vaduha moe registrovati emljom


18/30

atrpane ostatke na koje ukauju promene u boji povrsinskog sloja ili

vegetacija. #rvi svetski rat podstakao je praksu snimanja i vaduha.

Iolovane osobenosti terena mogu dobiti vise smisla ako se sagledaju takvim

sveobuhvatnim pogledom. )ajbolje uslove obebedjuje nisko osvetljenje ato

sto istice nepravilnosti osvetljavajuci ibocine I ulegnuca. &otogra!ja i

vaduha pogodnija je a upotpunjavanje slike o ponatim nalaistima nego

a pronalaenje novih. $li snimanje i vaduha je mnogo nacajnije kao ivor

podataka o nalaistima koje su pod emljom te je stoga mala verovatnoca da

ce biti uocena tokom uobicajnog terenskog rada. 'a otkrivanje nalaista

pomau I 1I(=)I 1E(E'I I 1E(E'I )$ 2(U. 1iljni belei nastaju tako sto

podemni ostaci podsticu ili koce rast biljaka a abnormalni uslovi uticu na

visinu I boju useva. 1elei na tlu mogu se opaiti kad se emljiste poore.

Gotovo neprimetne varijacije se najbolje uocavaju odogo I tada se mogu

otkriti kohertni planovi. "nimanju i vaduha ne treba pristupati olako, kao I

terenski rad I ono mora biti dobro isplanirano I sistematsko. 2reba ga ivoditina osnovu dobrog ponavanja nalaista, biljnog sveta I geologije datog

podrucja kako bi se odvijalo u najboljim uslovima. =asnoci reultata moe

doprineti primena in-racrvenih kamera ili multispektralnih skenera kojima se

belee reHektivna svojstva tla. Iskustvo je potrebno ne samo a pravljenje

smislenih -otogra!ja vec I a preponavanje I tumacenje reultata. &otogra!

se usredsredjuju na oblasti koje najvise obecavaju. #roblem druge vrste jeste

do sto su nekada oranice kasnije mogle dugo biti pod pasnjacima. Vec se ni

na danasnjem relom pasnjaku ne mogu opaiti stariji podemni ostaci osim

u vreme jake suse.

Geof'ico reogni)ciran"e

%ada se planira iskopavanje nalaista moe se ukaati potreba a dodatnim

pojedinostima o onama koje snimci ne pokauju jasno. %atkad je cak tesko

potvrditi tacnu lokaciju nalaista ponatog samo na osnovu snimaka i kosog

rakursa. U takvim okolnostima na raspolaganju stoji ivestan broj naprava a

geo!icko istraivanje. Upotreba takvih istrumenata prikladna je samo na

onim nalaistima ciji je poloaj vec ponat ili predpostavljen jer treba suvise

vremena da bi se podrucje istrailo na slepo. Glavna svrha je da se utvrde

anomalije u emljistu. )aprave a geo!icko istraivanje korisne su gde godtreba proveriti detalje. $nomalije koje ukauju na naseobinski otpad ili

objekte od velike su pomoci u situacijama Aastitno arheoloskogB tipa.

)aprave koje se koriste su O*?*E2RI/8695 god upotrebljen prvi put0 I

*$G)E2O*E2RI /867: upotrebljen prvi put0. Veliki napredak geo!ickog

istraivanja ostvaren je krajem >og veka kada su se pojavili prenosivi

instrumenti koji obebedjuju %O)2I)UIR$)O ocitavanje. Reultati merenja se


19/30

najcesce registruju linearnim dijagramom a odgovarajucim kompjuterskim

programom obavlja se !ltracija. Opasno je previse se oslanjati na reultate

geo!ickog merenja jer moe dati slucajnu kombinaciju potpuno nepoveanih

ostataka i ralicitih perioda.

Om?metri? kada se u emlju pobodu electrode I imedju njih propustielektricni napon moe se imeriti otpor protoku struje. 2o je prilicno tegoban

posao jer je a svako ocitavanje po pravilu nuno da se electrode pobodu u

emlju u pravilnim ramacima. *etod merenja otpora najprikladniji je a

otkrivanje pravolinijskih ostataka kakvi su putevi, idovi, rovovi.

*agnetna istraivanja ne ahtevaju pobadanje sondi u emlju. *erni

instrument se nosi du jedne linije ili koordinatne mree I ato najcesce ima

prednost u odnosu na ommetre. Vrste magnetometra su+ #rotonski

magnetometer, #rotonski gradiometer I Huksni gradiometer.

etektori metala nisu popularni samo medju obicnim ljudima kojima je

to hobi vec I medju lovcima na blago. Vecina detektora registruje samo

nalae na nevelikoj dubini, a I arheoloi ih koriste kako bi utvrdili poloaj

rabacanih metalnih arte-akata.

%orisni u istraivanju podemnih ostataka su I radati ciji je nedostatak

to sto najbolje reultate daju gde je veoma suvo. Radar dadi na istom

principu kao sonar s tim da salje elektronski signal u emljistu. "ignal se

odasilje u emlju, odbije o eventualnu prepreku I vraca u prijemnik.

)aucni instrumenti a lokaciju nisu amenili sve tradicionalne tehnike

koje prethode iskopavanju nalaista. )eke od njih su rasljarstvo ili udaranjem

maljem o tlo, atim sondaa ili busenje koji su korisni a proveru dubine tla.

1usenje cesce slui a to da se umu uarco tla radi analie polena.

$REO(OGI=$ #REE($ smesta ljude u siri kontekst, sagledavajuci ih

kao bica koja su u neprekidnoj interakciji sa svojom okolinom. #roucavanje

prirodnog okruenja je jos 86og veka postalo vaan deo proucavanja

gvodenog doba, buduci da je -rancu Eduard (arte podelio mladji paleolit na

-ae prema preovladjujucim vrstama utvrdjenim na osnovu ivotinjskihkostiju koje su nadjene u predmete napravljene ljudskom rukom. )astojanje

da se drevna drustva raumeju asnivalo se na analii njivog mesta u

ekoloskom sistemu. $nalia medjusobnog odnosa naselja I njihovog poloaja

u sistemu na poljoprivredne I materijalne resorse bila je vaan istraivacki cilj

u procesnoj arheologiji. Ona je katkad ukljucivala I arheologiju prostora koja

je preuela matematicke I statisticke metode sto sui h raradili geogra! u


20/30

nastojanju da utvrde danasnje obrasce naseljivanja. %ombinacija

matematickih metoda I arheologije prostora najcesce se koristi u okvirima

praistorijske arheologije. 'ato danas arheologija predela iiskuje

sveobuhvatan pristup koji se oslanja I na pisane I na materijalne ivore. Ira

REGRE"IV)$ $)$(I'$ ponekad se koristi da bi se opisalo kako arheoloi

predela stiu do -ragmentarnih ostataka nekadasnjeg predela. $rheologija

predela je neodvojivo poveana I s arheologijom ivotne sredine posebno

kada je rec o tipovima eljista. U arheologiji predela postoji I termin $)$(I'$

1$"E)$ (O%$(I2E2$. 2u se oko lokaliteta opise krunica kako bi se utvrdilo

koji resorsi postoje na udaljenosti od jednog dana hoda. Ovaj metod

omogucava da se jasno sagledaju potencijali nekog lokaliteta.

GI"? iuetan napredak kompjuterske tehnologije prosirio je

mogucnosti terenskog rada I arheologije prostora koji jos jednom preuimaju

tehnike primenjene u geogra-skoj nauci. GI" je program a GEOGR$&"%O

I)&OR*$4IO)I "I"2E*. #rednost pristupa asnovanog na GI"u je to sto se

pitanja mogu ponavljati u nesto imenjenom obliku. Odgovori se mogu dobiti

veoma bro, a reultati koji se cine nacajnim statisticki su merljivi. =ednom

uneti u sistem karte ili podaci se mogu prikaivati u bilo kojoj kombinaciji. GI"

dakle u arheoloskom radu na terenu unosi vanu novu dimeniju, koja je vrlo

siroko primenjiva na sloene problem lokacije I raspored lokaliteta pokretnih

nalaa.

ISKOPA!ANJE

U terenski rad, iskopavanje je najvaniji ivor podataka u arheologiji.

#rocess iskopavanja ukljucuje postupka koji su cesto u medjusobnom

sukobu+ otkrivanje vertikalnog sleda slojeva I utvrdjivanje horiontalnih

osnova naseobinskih nivoa ili pojedinacnih objekata. U toku iskopavanja

mora se voditi potpuna dokumentacije o kontekstu u kojem je pronadjen

svaki arte-akt. Vecina tracaga nastojala je da do komercijalno ili estetskih

vrednih predmeta dodje nasumicnim kopanjem po neponatim lokalitetima.

Otkrice civiliacija nije mnogo doprinelo unapredjenju arheoloskih tehnikasve do pred kraj 86og veka. U nedostatku istorijskih tekstova ili

radiokarbonskog metoda datiranja, takvi problem su iiskivali primenu

tehnika do kojih se doslo u severnoj Evropi, narocito iskopavanja koje vodi

racuna o strati!kaciji, potpomognuto klasi!kovanjem I tipoloskim studijama

keramike I drugih arte-akata radi utvrdjivanja relativne hronologije. =edno od

prvih I najcuvenijih iskopavanja predueo je "(I*$) u troji. Evansova


21/30

iskopavanja u %nososu bila su usmerena na resavanje speci!cnog kulturnog

problema u koriscenje ranovrsnih podataka, ukljucujuci I neka prethodna

manja iskopavanja na tom lokalitetu. Evans je tokom iskopavanja nastojao da

sacuva trosnu arhitekturu palate u %nososu. 2akvi visoki standardi nisu bili

osta pojava a Evans nije objavio potpune ivestaje o svom iskopavanju.

Po"a )tratifaci"e

'apaanje ona &RIR$ obavljeno 8:>> god jasno su predocavala

dravoraumsku procenu da ce u niu slojeva oni najnii biti stariji od onih pri

vrhu. obri primeri stratigra-skih komentara o iskopavanju srecu se jos u 8<

veku u "kandinaviji. *edjutim, vecina istraivaca koji su iskopavali u 86. Veku

pasivno je uocavala strati!kaciju ne slueci se njome aktivno kao putokaom

a strategiju iskopavanja

Pit RI!ERS

"avremena praksa iskopavanja nema jednog utemeljivaca ali tip

napretka ostvarenog krajem 86 veka bio je rad #ita RIVER"$. On se bavio

terenskim radom u Engleskoj I Irskoj u Veseksu, jednom od arheoloskih

najbogatijih delova Engleske. #rvo iskopavanje preueo je u irskoj sedesetihgodina. On je posvecivao veliku panju kako arte-aktima tako I lokalitetu I

njegovim nepokretnim nalaima. Obeleivao je ne samo arte-akte vec I

kontekst u kome su pronadjeni, bio je pedantan, metodican I precian.

2ek su pocetkom >og veka postojala 3 neophodna elementa

iskopavanja+ Uvid u horiontalni aspekt nalaista, Vertikalni sled, "istemsko

posvecivanje panje svim vrstama nalaa.

Mortimer !ILER

"va tri elementa objedinjena su dvadesetih godina >og veka u radu*ortimera VI(ER$. Viler je iskopavao u 1ritaniji, &rancuskoj I Italiji. #roucavao

je osnod imedju prerimskih gradina u junoj Engleskoj I severnoj &rancuskoj.

Vilera prevashodno pamtimo po usavrsavanju iskopavanja po sistemu %U2I=$,

koji se asniva na otvaranju mree kvadratnih sondi imedju kojih se

ostavljaju eljane pregrade. Viler je u svom pristupu stratigra!ji veliku panju

posvecivao slojevima I ostacima kao sto su jame ili idovi.


22/30

"uprotnost tehnici sirokog iskopa bio je postupak otvaranja

mnogobrojnih malih sondi na vecem medjusobnom rastojanju, primenjivan

na plitkim lokalitetima. Otvarajuci male uske I ralono postavljene sonde da

bi proverio kljucne tacke u prilicno predvidljivom rasporedu unutrasnjihobjekata =$) RI4*O) je ustanovio osnove mnogih rimskih postaja I

utvrdjenja.

#%macen"e )tratifaci"e

"vako iskopavanje asnovano je na temeljnom nacelu sukcesivnosti nivoa

koje polai od pretpostavke da su se slojevi emlje taloili hronoloskim redom

tako da je najstariji sloj I najnii. Istraivaci treba da sacine ivestaj o

iskopavanju. #rva -aa u pisanju ivestaja o iskopavanju obuhvata

poveivanje slojeva I objekata s elementima a datiranje nadjenim u njiima.$RI"OV$ *$2RI4$ je koristan ium koji je dodatno doprineo stratigra-skoj

analii. aris je istakao da jedini nacin da se neki lokalitet raume jeste da se

istrai kompletno prostiranje svake granicne povrsine kko bi se shvatila

priroda nekadasnje aktivnosti. 4R2E' #RO&I($ po de!niciji je tumacenje od

prostih dijagrama do naturalistickih prikaa.

Po)t%pa i)opavan"a

"vaki arheoloski lokalitet je sam po sebi document. Iskopavanje moe unistitilokalitet. *oramo imati na umu da terenski rad danas raspolae visokim

tehnikama, iskopavanje treba biti poslednje sredstvo kojem ce se pribeci.

1uduci da broj lokaliteta nije beskonacan, svako iskopavanje treba da

bude deo sireg programa istraivanja be obira na to da li nalaistu preti ili

ne preti opasnost da bude unisteno.

#lan jednog prosecnog iskopavanja verovatno ce biti delo samo jednog

rukovodioca koji je odgovoran a preliminarno istraivanje, organiaciju,

vodjenje iskopavanja I objavljivanje reultata. )ijedno iskopavanje ne trebaotpoceti dok se briljivo ne prouci prethodni rad na lokalitetu. %olicina

podataka koji se prikupe pre iskopavanja odredice meru u kojoj ce

rukovodilac biti kadar da sacini podroban plan iskopavanja. obar deo tih

priprea mora se obaviti u bibliotekama I arhivima. )ajvanini savremeni ivor

in-ormacija koji se mora ispitati jesu snimci i vaduha. #edoloska I geoloska

karta podrucja daju uvid u sastav I osobine emljista. 1roj clanova I sastav


23/30

ekipe neposredno avise od obima I sloenosti iskopavanja ali I od

raspoloivih sredstava. 1elenje je najvaniji deo procesa. okumentacija o

iskopavanju ima 3 vida? tekst, crte I -otogra!ju. "trategija iskopavanja mora

omoguciti imene. #ojedinci koji rade !nim alatom neprekidno belee

apaanja I procene o teksturi, boji, nacaju arheoloskih slojeva, celini,

tragovima. Osim toga oni moraju biti kadri da preponaju sve vrste nalaa od

tvrdog kamena do keramike. "ve snanija potreba a objektivnoscu I

precinoscu opsenog iskopavanja doveli su do koncipovanja obraaca a

vodjenje dokumentacije. Oni rukovodiocu iskopavanja dopustaju da nametne

standardiovane metode beleenja koji natno smanjuju mogucnost greske.

Valja imati na umu da posle iskopavanja sledi analia lokaliteta radi

objavljivanja te stoga svaki opis treba da upucuje na odgovarajuce

-otogra!je, planove, nalae. #osebne kategorije iskopanog materijala kao sto

su keramika, kosti, uorci, ahtevaju posebnu dokumentaciu. In-ormacije se

na licu mesta unose direktno u kompjuter. U opisu svakog sloja tla, rupe koje je ostavio drveni stub ida ili bilo cega na sta se naidje mora se abeleiti

prisustvo ili odsustvo citavog nia atributa ukljucujuci I dimenije, lokaciju,

boju I teksturu tla. #rednost kompjuteriovane dokumentacije postaju

ocigledne ako se pogleda sta je alternative. )ijedan vodja velikog

kompleksnog lokaliteta ne moe dopustiti da ignorise vrednost

kompjuterskog dokumentovanja. #ublikovanje je olaksano iumom

E(OIGR$VIRE jer je to omogucilo da se -otogra!je reprodukuju. "redinom

>. Veka vec se podraumevalo da se ivestaj o iskopavanju sastoji od

objektivnog opisa arhitektonskih I drugih ostataka deskriptivnih kataloga

iradjenih a svaku kategoriju nalaa.

Privremena )tani)ta I pecine

$rheoloski tragovi takvih stanista trebalo bi da odslikavaju njihovu -unkciju

kao I prirodu I duinu boravka. 2ako su maticnu bau lovacko sakupljacke

grupe mogle ciniti polutrajne kuce I drugi takvi objekti. #rioritet arheologa je

da abelei tacan poloaj svakog -ragmenta kosti ili kremena jer analia

njihovog rasporeda moe ukaati na -unkciju ralicitih delova lokaliteta.#ecine u koijima se povremeno ivelo nude mnogo bolje mogucnosti a

otkrivanje strati!kovanih celina ali ne I necega sto bi se moglo smatrati

gradnjom. Iskopavanje pecina je bilo veoma nacajno u 86om veku jer su

skupine orudja I drugih arte-akata katkad pronalaene sa ivotinjskim

kostima. )alai ivotinjskih kostiju u pecinama pravi problem.


24/30

I)opavan"e o,"eata o+ amena

#rvi arheoloi su najlakse preponavali I iskopavali lokalitete idane u

kamenu. Upotreba kamena kao gradjevinskog materijana nije nuno

poveana s tehnickom osposobljenoscu, bogatstvom ili drustvenim statusom

osim u primerima monumentalne arhitekture "2OU)E)'$ ili #$R2E)O)$.%ada je kamen lako dostupan primenjuju se ranovrsni nacini gradnje.

"uhoid je najjednostavnija tehnika, komadi aobljenog kamena nadjenog u

prirodi ili grubo otesani blokovi se slau u gomile ili u pravilne redove.

"uhoid nije nak tehnicke nevestine vec samo ne iiskuje alat I drugi

materija. #rilikom iskopavanja cesto se nailai na sitne kamene okreske I

odbacene alatke korisne a poveivanje stratigra-skih poadataka I procesa

gradnje. =os jedna promenjiva velicina jeste prisustvo ili odsustvo temelja

ukopanih u dravicu. 'danju nevelike visine nisu potrebni snani temelji.

'emljoradnja lako uklanja trag svake kamene kuce. Elementi unutrasnjeg

prostora kao sto su pregradni idovi ili podovi cesto su pravljeni od drveta te

je tragove tesko uociti. $nalia ocivanih gradjevina pociva na nacelima

slicnim stratigra-skim. )jen je cilj da utvrdi prvobitni oblik grade, da

ustanovi redosled imena I povee ih sa svim raspoloivim podacima

pogodnim a datiranje. )eki od najboljih primera takve analie veuju se a

srednjevekovne parohijske crkve u Engleskoj.

Drveni o,"eti

rvo se moe ocivati jedino u sredini gde su krajnje vlani ili krajnje suvi

uslovi dugo ostali nepromenjeni. )ajstariji do sada pronadjeni brod na svetu

iskopan je 8679 u egiptu pored %eopsove piramide, rastavljen je I prenet u

posebno konstruisanu kamenu kooru gde su suvi uslovi sprecili propadanje.

$rheolog mora ponavati tehnike gradnje ako namerava da iskopava I

pravilno tumaci ostatke drvenih objekata. #roblem s neravnim tlom I vlagom

su nametali potrebu da se takvi objekti podiu na sloju sljunka ili lomljenog

kamena. =edan od najimpresivnijih reultata savremene tehnike sirokog

iskopa bilo je otkrice ponorimske -ae drvenih objekata u "RO#"IRU. *edju

arheoloskim nalaima koji se najcesce srecu na lokalitetima jesu otisci

stubova. $ko konstrukcija podraumeva pravilne niove stubova to moe bititemeljni rov. )eki idovi ili ograde sastojali su se od neprekinute palisade

stubova ili dasaka pobijenih u rov. $lternative pobijanju vertikalnih nosaca u

emlju bila je upotreba temeljnih greda. oriontalne grede su se mogle

postaviti u rovove ili podici na niske kamene idove. imenije rupa a

stubove ili temeljnih rovova najbolji su pokaatelji velicine konstruktivnih

elemenata I tereta koje su nekada nosil.


25/30

Datiran"e pro)lo)ti

atiranje ima kljucni nacaj a unosenje reda u bilo koji arheoloski materijal.

"ananje o geoloskim vremenskim rasponma donelo je svest o sporosti Ipostepenom ravoju ljudskih drustava I arte-akata. atiranje na osnovu

istorijskih dokumenata prosireno je na egipat I bliski istok u ranom 86om

veku. Od 867>god najspektakularniji uspesi datiranja odnose se na

praistoriju. #raistoricari su krajem 86og veka vec bili igradili hronoloski okvir

polaeci od arheoloskih ivora. Obim dokumentarne gradje u istorijskim

kulturama veoma je neujednacen a podaci koji su sacivani do danas

odredjeni su niom cinilaca. Istorijski spisi tek od nedavno tee objektivnosti.

)eki dokumenti su napisani s jasnom istorijskom namerom kao sto su

narativna istorijska dela ili biogra!je. okumenti ciji nastanak nije bio

uslovljen istorijskom namerom ukljucuju akone, povelje, oporuke, opise,

ranovrsna pisla I bilo koji tekst napisan u neku prakticnu svrhu. Istorijski

dokumenti mogu se otkriti I arheoloskim iskopavanjima. =edinstveni nacaj

takvih istorijskih dokumenata jeste u tome sto su to #RI*$R)I ivori. $ko se

datirani kontekst I arte-akti koje on sadri datiraju netacno, postoji realna

opasnost da ce se unakrsnim datiranjem slican arte-akt na drugim

lokalitetima pogresno hronoloski odrediti

U svedsko je Oskar *O)2E(I=U" uveo 2I#O(OGI=U u oblasti poudanije

hronologije. On je traio veu medju ralicitim tipovima arte-akata koji suajedno akopani. "vati tip arte-akta klasi!kovan je u 2I#"%I )I' a utvrdjeni

sled konteksta nalaa po pravilu je potvrdjivao ravojni put od jednostavnosti

ka sve vecoj sloenosti. *ontelijusova metoda je I U)$%R")O $2IR$)=E. On

je ovu metodu protegao preko citave evrope beleeci vee imedju

arte-akata kadjenih daleko od mesta gde su proivedeni I lokalnih tipova.

2ipologija nije prevaidjena ali je radiokarbonsko datiranje olaksalo teret

utvrdjivanja praistorijske hronologije. Radiokarbonski metod danas

omogucava proveru tipologije praistrijskih bronanih predmeta. #oveanost

arte-akata ralicitog porekla I unakrsno datiranje joss u nacajniji a istorijski

period.


26/30

Datiran"e na o)nov% )le+a I )eri"aci"a

#I2RI je datiranje na osnovu sleda primenio u egiptu iduci od ranog

istorijskog doba unaad do neolitskog vremena. "ud o tome da li je rec o

starijim ili mladjim arte-aktima pocivao je na tipoloskoj proceni njihove

-orme. Grobne celine su potom poredjane u sled prema kombinaciji starijih ilimladjih arte-akata dajuci jednu vrstu simultane tipologije. Gra!cki prikaujuci

keramicke oblike sto su se javljali u njegovom sledu #itri je pokaao da se oni

ne pojavljuju I ne isceavaju naglo vec postepeno sticu popularnost I

postepeno se gube. "ERI=$4I=$ se asniva na istom principu a primenjivana je

na nalae i grobova, stratum I drugih vrsta atvorenih celina. )ajbolje

reultate daje na celinama koje sadre ni preponatljivih obeleja. 1roj

odabranih tipova arte-akata i svake celine iraava se u procentima kako bi

se omogucilo poredjenje. "erijacija je metod a utvrdjivanje relativne

hronologije.

%njiga &rederika 'U)ER$ Cdatiranje proslostiD na osoben nacin je

poveala geolosko datiranje I arheologiju. )asuprot njemu nalai se Ejtkenov

pregled pod naslovom Anaucno datiranje u arheologijiB. ok je Ejtkenova

knjiga usmerena prema naucnoj bai svake tehnike datiranja, 'uner se

opredelio a sasvim drugaciji pristup pocinjuci od metoda koji se primenjuju

na nedavnu proslost I iduci unaad ka utvrdjivanju starosti 'emlje.

Geolo)o vreme

)eka predstava o CdubiniD vremena mogla se steci na osnovu procenjenebrine kojom je oblikovan relje-. )astojeci da utvrdi starost 'emlje, ($=E( je

posao od brine evolucije nekih skoljki I proracunao da je od pojave ivota

proteklo oko 9> miliona godina. )aucna sananja o starosti 'emlje nisu bila

od velike neposredne pomoci arheoloima, ali su ukaala na mogucnosti koje

pruaju egaktni naucni metodi datiranja. 867> godine vec je bila utvrdjena

apsolutna hronologija vanijih -aa pone praistorije obeleena pocecima

poljoprivrede ili prvom upotrebom metala. ok su se neku geoloi usresredili

na ptanje starosti emlje drugi su proucavali osobene tragove koje sun a

njenoj povrsini ostavile promene u rasprostiranju polarnog ledenog

pokrivaca.

Datiran"e na o)nov% go+ova

#rvi dobro dokumentovani primeri datiranja na osnovu godova abeleen je u

severnoj americi krajem 8:og veka. #osto je godisni prirast drveta podloan

uticaju seonskih cinilaca koji uslovljavaju sirinu goda, podudarnost osobenih


27/30

saran a ralicitim uorcima drveta potvrdjuje da je to drvece i istog

vremena. Godine 8679 utvrdjeno je da su borovi sa cekinjastom sisarkom

stari oko 9>>> godina a kombinovanje uoraka ivog drveca I starih debala

sa 1ele planine danas daje neprekinuti sled koji see 5> godna I od bitnog

je nacaja a proveru reultata dobijenih radiokarbonskom metodom. #re

decenije sled u nemackoj stigao je do6969 god prateci borove tokom

radoblja koje je bilo suvise hladno a hrastove. Godovi mogu posluiti I a

utvrdjivanje relativne hronologije na lokalitetima na podvodnom emljistu

gde su ocuvani sukcesivno gradjeni drveni objekti. Ova tehnika je postala jos

dragocenija kada su godovi apsoultno datirani. Rimska utvrdjenja I mostovi u

)emackoj I olandiji ispitivani su na isti nacin. #recinost kojom se odlikuje

datiranje na osnovu godova ne moe se postici ni jednom drugom metodom.

rvo se moe ocuvati samo u krajnje vlanim ili krajnje suvim uslovima I

moraju se pronaci dovoljno veliki komadi gradje. Godovi su moda jedini

ivor apsolutnih datuma u smislu jedne godine. Varijacije u sirini godovaodraavaju klimatske prilike a vise je primera koji svedoce o ekstremnim

poremecajima normalnog rasta. Godovi dakle omogucavaju da se datiraju I

prirodne katastro-e.

!arve

"vakog leta otapanje lednika prourokuje eroivno delovanje reka I potoka a

tako nastali sedimentni materijal na kraju se taloi na jeerskom dnu. #ro!l

jeerskih naslaga u lednickim podrucjima otkrivaju redovni godisni obraac

koji cine grublji I !niji slojevi ponatiji kao V$RVE. Verve su preponate Iobjasnjene u "vedskoj jos u 86om veku. 1aron E =ER je 86>7 god otpoceo

opsena terenska istraivanja. Varve su omogucile da se kraj poslednjeg

ledenog doba sa sigurnoscu datira oko 5:>> god pne. 'ahvaljujuci njima

dtirani su I pojedini lokaliteti ciji se poloaj mogao dovesti u veu sa

nekadasnjim jeerima.

Anali'a polena

)evidljive golim okom, cestice polena ranete vetrom mogu se ocuvati u

ralicitom emljistu a a proucavanje ivotne sredine u proslosti nacajna je

cinjenica sto je biljne vrste lako ralikovati. #olen koji se adrao u dubokim

slojevima svedoci u sledu vegetacijskih promena od vremena poslednjeg

ledenog doba. Istraivanje polena koje je pocelo u >om veku u "kandinaviji

potvrdilo je opstu semu klimatskih promena do koje se doslo na osnovu

makroskopskih biljnih ostataka. 'nacaj ove tehnike a arheologiju pocivao je

u tome sto je citava "everna Evropa po svojoj prilici prosla kro manje?vse


28/30

iste klimatske -ae. #omocu ove tehnike mogla su se datirati cak I

pojedinacni arte-akti ako su nadjeni u tresistima. Ibog odredjenog mesta a

naselje lakse je bilo raumeti ahvaljujuci uvidu u tadasnje stanje vegetacije.

%limatske one su utvrdjene analiom polena

Se+iment mor)og +na

)a morskom dnu postoje sediment nastali dugotrajnim taloenjem ljustura I

skeletnog materijala uginulih morskih ivotinja. $nalia jegara tih naslaga

otkriva varijacije u nivou iotopa kiseonika u krecnjackom materijalu. "ema

klimatskih promena sacinjena je proucavanjem vrsta morske -aune koje su

osetljive na temperaturne promene I merenjem iotopa kiseonika. anas je

moguce datirati kost ili orudje koje je pripadalo hominidima ako se nadju u

geoloskim slojevima koji poticu i perioda obeleenog ekstremnim

temperaturama vrednostima ili magnetnim preokretima

Je'gra le+eni$ na)laga

Uspevsi da ivuku jegra i naslaga grenlandskog leda klimatoloi su nasli jos

jedan metod datiranja koji se asniva na prirodnom -enomenu. "neg koje

napada svake ime obrauje aseban sloj, u jegru ledenih laslaga deblje od

dva kilometara ti slojevi se mogu ibrojati I tako pratiti do 5>>> godina u

naad. U nekim slojevima leda imereni su visoka koncentracija prasine I

visok nivo kiselosti prourokovane vulkanskom erupcijom. Idealno gledano

praistorijske erupcije datirane na osnovu ledenih jegara mogle bi posluiti

a previno datiranje lokaliteta.

Ap)ol%tni meto+ +atiran"a

Ra+ioativni ra)pa+

)a -enoomenu radioaktivnog raspada pociva vise metoda datiranja. *nogi

hemijski elementi javljaju se u ralicitim vidovima tj I'O2O#I*$ koji imaju isti

broj protona ali ralicit broj neutrona. )estabilni iotopi su radioatktivni I

emituju racenje. )eki iotopi postaju stabilni posle emitovanja tih cestica.

1rina raspadanja naiva se #O(U'IVO2 ili VRE*E #O(UR$"#$$, vreme koje

je potrebno da se ukupna radioaktivnost svede na polovinu sto moe biti

stvar sekundi ili million godina.

Ra+ioar,on)i meto+ +atiran"a

Odlika koja ugljenik ?89 cini iuetno vanim jeste to sto njega prirodno

unose svi ivi organimi I sto njihovom smrcu ta ramena prestaje. 2eorijski,


29/30

dovoljno bi bilo imeriti nivo radioaktivnosti u uorku mrtvog organima I na

osnovu njega proracunati koliko je vremena proteklo od smrti. Ovu metodu je

imislio VI($R (I1I= koje je 865> god a to dobio I nobelovu nagradu. 4inilo

se da metod najvise obecava upravo kada je rec o onom radoblju proslosti

koje je narocito vano a arheologe praistoricare jer je pokrivao prelaak sa

lova na emljoradnju I pojavu prvih civiliacija. #oitivne strane+

Radiokarbonsko datiranje je univeralno, Vreme raspada c89 jje ponato,

)jegovo nastajanje I raspadanje su u ravnotei, "vi oblici ivota sadre

ugljenik@ )egativni cinioci+%olebanje kosmickog racenja uslovljava

kolebanje u nivou c89, organimi unose ralicite isotope ralicitim tempom, u

mnogim delovima #irsove krivekalibracija je neprecina, staticka greska.

Primarno ra+ioar,on)o +atiran"e

Isticanje tacnosti I precinosti kada se govori o radiokarbonskom datiranju

nije uvek osnovano. *etod se pokaao veoma delotvornim u analii otpadnihnaslaga ljustura mekusaca starih najmanje >.>>> god. )ajvaniji stupnjevi

covekovog ravoja danas su prilicno dobro datirani u vecem dalu sveta. U

uorcima starijim od 9>.>>> god ostalo je malo ugljenika c89 da ga je tesko

imeriti, ato ovaj metod nije pogodan a veci deo paleolita.

Kali"%m.argon)i meto+

%alijuma ima u iobilju u emljinoj kori. On sadri veoma mali procenat

iotoka k9> cijim raspadom nastaju kalcijum9> I argon 9>. #oluvreme

raspada k9> je 8.7> miliona godina. o reultata se stie merenjem kolicineargona9> arobljenog u mineralima bogatim kalijumom, sto ga manje ima to

je starost uoraka manja. %alijum?argonski metod idealan je a datiranje

-osilnih ostataka ranih hominida i istocne $-rike. *argine greske koje se

mere hiljadama godina nemaju nacaja kada su u pitanju periodi tako dugog

trajanja ali cine metod neupotrebljivim a radoblje pone istorije. Obiljni

problem tice se materijala koji je pogodan kao uorak.

Urani"%m)i ni'

Uranijum je mogao biti koriscen jer dugo ostaje radioaktivan. %oristan iotop je 2ORI=U*3> jer njegovo vreme poluraspada inosi > godina. *ada je

idealan uorak koral, mogu se analiirati I kristali kalcita sto ih sadre

stalagmite. 2o ih cini pogodnim a datiranje rane ljudske aktivnosti u

pecinama u rasponu od pre 7>>> do 37>.>>> godina.

Datiran"e na o)nov% -o)ionog traga


30/30

Ovaj metod podraumeva brojanje mikroskopskih brada, ostecenja u

mineralima poput cirkonijuma I u staklu. Ostecenja prourokuju -osioni

-ragmenti kada se jegro UR$)I=U*$3: cepa tokom radioaktivnog raspada.

)ajpovoljniji su uorci cirkonijuma I opsidijana koji su korisceni a pravljenje

alatki. $nalia Huora, uranijuma I aota bila je jedan od prvih

egaktnonaucnih metoda datiranja koji su primenjeni u ispitivanju kostiju.

Anali'a /%ora* %rani"%ma I a'ota

%osti u emlji apsorbuju vodu a ona sadri elemente koji s njima hemijski

reaguju tako sto se nivo Huora I uranijuma povecava dok sadraj aota

opada. Ova tehnika je korisna a proveru uoraka kosti koje treba podvrci

metodu merenja radioaktivnog ugljenika ali danas se sve vise podataka

moe dobiti drugim tehnikama

Recemi'iran"e aminoi)elina

Uorci kostiju, uba I ljustura sadre aminokiseline koje tokom vremena

postepeno prelae i -orme ( u -ormu , da bi se utvrdila starost meri se

medjusoban odnos tih dveju -ormi. Gornja granica starosti uorka a uspesno

datiranje krece se od 8>>.>>> do vise miliona godina.

Documents

Arheologija 1