Antologija '97POLARISOVA SF ANTOLOGIJA '97Preveo Goran Skrobonja

Den SimonsSMRT KENTAURA(The Death of the Centaur, 1990.)

Uitelj i deak uspinjali su se strmim lukom travnjaka koji je gledao na najjuniju okuku reke Mizuri. Povremeno su dizali pogled prema otmenoj gazdinskoj kui od opeka koja je stajala na uzvisini. Na njenim nizovima visokih prozora i irokim francuskim vratima videli su se odrazi isprekidanih ara golih grana naspramsivog neba. I deak i mladi znali su da je velika kua najverovatnije prazna - njen vlasnik provodio je samo nekoliko nedelja godinje u gradu - ali prilazak tako blizu omoguio im je da osete prijatnu napetost ometanja poseda, uz izvanredan vidik.

Stotinu stopa od kue, oni prestae da se penju i sedoe, naslonivi se leima na drvo koje ih je titilo od blagog povetarca i zaklanjalo od sluajnog pogleda bilo koga ko bi se nalazio u kui. Sunce je bilo veoma toplo, lana prolena toplota koju e gotovo sigurno oterati najmanje jo jedan nalet snega pre nego to se ne vrati u punoj snazi. iroki, prostrani travnjak koji se sputao do pruge i reke dve stotine jardi nie, bio je proaran jedva primetnim, zelenim mrljama zemlje koja se kravila. Vazduh je mirisao na subotu.

Uitelj uze kratku travku, uvi je prstima i poe zamiljeno da je vae. Deak iupa pare, zakilji unjega jedan dugi trenutak, pa uini isto.

"Gospodine Kenan, mislite da e reka ove godine opet da naraste i poplavi sve k'o proli put?" upita deak.

"Ne znam, Teri", ree mladi. Nije se okrenuo da pogleda deaka, ve je podigao lice prema suncu i zatvorio oi.

Deak osmotri uitelja iskosa i primeti da se rie dlaice u njegovoj bradi presijavaju na sunevom svetlu. Teri nasloni glavu na grubu koru starog bresta, ali bio je previe ivahan da bi zatvorio oi due od nekoliko sekundi.

"Mislite da e preplaviti Glavnu, ako doe do toga?""Ne verujem, Teri. Takve poplave nailaze samo jednom u nekoliko godina."Nijedan uesnik u razgovoru nije smatrao nimalo udnim to to uitelj komentarie dogaaje koje

nikada nije iskusio iz prve ruke. Kenan je bio u malom gradu u Mizuriju tek neto manje od sedam meseci i stigao je na taj neverovatno vreli Praznik Rada, neposredno pred poetak kole. Poplava je bila vest stara ve etiri meseca. Iako je imao samo deset godina, Teri Bester je video tri takve poplave u ivotu i seao se kako je njegov otac psovao i trupkao po jutarnjoj tami lanjskog aprila kada su ga dobrovoljni vatrogasci pozvali da sie i pomogne na nasipu.

Zviduk voza dopre do njih sa severa, doplerovani zvuk tanan u toplom vazduhu. Uitelj otvori oi da bi doekao prispee teretnjaka iz Sen Luisa koji stie u jedanaest pre podne. Obojica su brojala vagone dok je dugaak voz tutnjao ispod njih, uz brektanje dizelke i podizanje zviduka koji je utihnuo kada su poslednji vagoni nestali prema gradu za okukom na pruzi kojom samo to su dopeaili.

"Auh, dobro da nismo bivali dole", ree Teri naglas."Bili", ree g. Kenan."A?" ree Teri i pogleda oveka."Nismo bili dole", ponovi bradati mladi uz prizvuk ozlojeenosti u glasu."Jah", ree Teri, a onda zavlada tiina. Gospodin Kenan zatvori oi i ponovo nasloni glavu na deblo.

Teri ustade da gaa kuu zamiljenim kamenjem. Osetivi uiteljevo neodobravanje, on prestade sa pantomimom i stade okrenut prema drvetu, oslonjen bradom o koru, zakiljivi navie u visoko granje.

"Dva'es' es'", ree Teri."ega to?""Vagona u vozu. Izbroj'o sam dvadeset est.""Mmmmmm. Ja sam izbrojao dvadeset etiri.""Jah. I ja. To sam mislio da kaem. Dva'es' et'ri, to sam mislio."Kenan se nagnu napred i poe da okree travku u rukama. Misli su mu bile daleko. Teri je jahao

nevidljivog konja u malim krugovima dok je oponaao zvuke galopiranja duboko u grlu. Dodao je lajmasti zvuk pucnja iz puke, uhvatio se za grudi i smandrljao sa konja. Deak se mlitavo skotrljao nizbrdo i zaustavio sav zgren i prekriven travom nepune tri stope od uitelja.

Kenan ga okrznu pogledom, a onda pogleda prema reci. Mizuri je tekao, mrk kao kafa, sloen zbogneprestano razliitih ara vrtloga i virova.

"Teri, da li si znao da je ovo najjunija okuka reke Mizuri? Ba ovde?""A-a", ree deak."Jeste", ree uitelj i pogleda preko, ka suprotnoj obali.

Page 1

Antologija '97"Hej, gos'in Kenan?""Da?""ta e da se desi u ponedeljak?""Na ta misli?" upita Kenan, iako je znao na ta je deak mislio."Znate, u Prii."Mladi se nasmeja i baci travku. Za kratki tren Teri pomisli da je taj uiteljev pokret bio kao kod neke

devojice, ali smesta otera tu misao iz glave."Zna da ne mogu da ti ispriam pre nego to ispriam ostalima, Teri. To ne bi bilo poteno, zar

ne?""Aoooo", ree deak, ali bilo je to tek povrno jadikovanje i neto u njegovom tonu nagovetavalo je

da je zadovoljan odgovorom. Njih dvojica ustadoe. Kenan obrisa tur pantalona, a onda izvue travice iz zamrene kose deteta. Zajedno sioe nizbrdo prema eleznikoj pruzi i gradu.

Kentaur, neo-maca i majmun-mag kretali su se beskrajnim Morem Trave. Gernisavijen je bila suvie niska da bi videla iznad visoke trave i morala je da jae na Rolovim leima. Kentauru to nije smetalo - nije ak ni primeivao njenu teinu - i uivao je u razgovorima sa njom dok se probijao prsima kroz namrekane talase trave boje limuna. Iza njih je iao Dobi, laganim hodom i kominim, antropoidnim koracima, uz pevuenje delova nerazaznatljivih melodija.

Devet dana gacali su Morem Trave. Daleko iza njih bile su Uklete Ruevine i pretnja pacova-paukova. Daleko napred - jo izvan vidokruga - bio je njihov neposredni cilj, Planine Izmaglice. Dobi je nou koristio svoj masivni ranac i vadio iz njega veliki svileni kiobran atora. Sloene narandaste oznake ukraavale su plavu kupolu. Gernisavijen je volela zvuk veernjeg vetra koji je rastao i pomerao hiljadu milja trave, ukajui svilenim baldahinom iznad njih.

Bili su oprezni sa vatrom. Jedna nemarna varnica mogla je da zapali itavo More i od toga ne bi mogli da umaknu.

Rol se vraao iz veernjeg lova sa lukom preko ramena i mlitavim goveetom u masivnoj ruci. Posleveere, esto su tiho razgovarali ili sluali kako Dobi svira na udnom duvakom instrumentu koji je pronaao u Ljudskim Ruevinama. Kako je no odmicala, Dobi je pokazivao sazvea - Labuda, Melamov Luk, Kristalni Neboplov i Malu Liru. Rol je pripovedao prie o hrabrosti i rtvovanju koje su prenoene kroz est pokolenja ratnika Klana Kentaura.

Jedne veeri, poto su paljivo ugasili vatru, Gernisevijen je progovorila. Glas joj je zvuao tanuno pod plamtanjem zvezda i gotovo se gubio u dubokom uzdisanju vetra u travi.

"Kakvi su nam izgledi da zaista pronaemo dalekobaca?""To ne moemo da znamo", zau se siguran Rolov glas. "Samo moramo da nastavimo prema jugu

i da se potrudimo koliko god moemo.""Ali, ta ako arobnjaci tamo stignu prvi?" bila je uporna mrkouta neo-maca.Na to je odgovorio Dobi. "Najbolje da nou ne priamo o arobnjacima", rekao je on. "Nikada ne

priajte o krljutastim stvorenjima poto se smrkne, tako je govorila moja Baka."Ujutro su pojeli hladan doruak, pogledali arobnu iglu u Dobijevom smerotragau i ponovo

nastavili put. Sunce je bilo blizu zenita kada se Rol iznenada ukoi i pokaza prema istoku."Gledajte!"Isprva, Gernisavijen nije mogla da vidi nita, ali poto se pridrala tako to je uhvatila pregrt Rolove

grive i podigla na njegovim irokim leima, mogla je to da razazna - jedra! Nadimanje belih jedara naspram azurnog neba. A ispod napetog platna videla je i brod - ogroman brod - koji je kripao po drvenim tokovima ija visina mora da je iznosila dvadeset stopa.

A brod je iao pravo prema njima!

Uionica je bila runa i neudobna. Dugo je koriena kao spremite i zidovi su jo bili obeleeni i zaseeni na mestima gde su uvane kutije i metalni sanduci sa mapama.

Prostorija je, kao i sama kola, bila stara, ali ne i ivopisna. Nije budila nikakvu nostalgiju kao kod Normana Rokvela. Nekada visoke tavanice bile su sputene pomou loe uklopljenih akustinih ploa koje su odsecale gornju treinu prozora. Cevasta fluorescentna svetla visila su sa sivih ipki koje su izbijale kroz rupe u ploama tavanice. Pod je nekada bio gladak i lakiran, ali sada je bio toliko iskrzan da uenici nisu smeli da rizikuju da u kinim danima izuju nakvaene teniske patike.

Dvadeset osam ruiastomrkih klupa od plastike i metala ispunjavalo je prostor predvien za tri reda drvenih kolskih klupa iz prethodnog veka. Klupe su bile dovoljno stare da su im ploe pod uglom bile izrezbarene i izgrebane, a njihove rune, cevaste noge izbijale su novo iverje iz poda. Olovka se nije mogla smestiti na plou klupe, a da se buno ne skotrlja, a svaki put kada bi neko dete podiglo plou da bi uzelo knjigu, mala prostorija odjeknula bi zvukom kripe metala i svezaka koje padaju na pod.

Prozori su bili visoki, iskrivljeni i, svi osim jednog, odbijali su da se otvore. Lanjskog septembra, kadaPage 2

Antologija '97je temperatura nastavila da se zadrava oko devedeset stepeni i kada su deje patike tonule u asfalt igralita, u maloj prostoriji bilo je gotovo neizdrivo, jer je samo pokoji retki daak lahora dopirao kroz prozore.

Tabla je bila iroka etiri stope i du desne strane imala je napuklinu. Kenan ju je jednom upotrebio kako bi ilustrovao Raselinu San Andreas. Prvog dana ustanovio je da u uionici nema krede, da je tu samo jedan suner, da nema tapa za pokazivanje, globusa i da je prisutna samo jedna mapa koja se otvarala kao roletna (a i ona je poticala iz razdoblja pre Drugog svetskog rata), da nema polica i da je asovnik trajno zamrznut na jedan sat i dvadeset tri minuta. Kenan je zatraio zidni sat treeg septembra i jedan stari postavljen je blizu vrata krajem januara. esto je prestajao da radi, pa je Kenan drao jevtini budilnik na svojoj katedri. Njegovo kuckanje postalo je zvuna podloga za sve ostale zvukove u prostoriji. Povremeno je podeavao budilnik da bi oznaio kraj ispitivanja ili razdoblja itanja u sebi. Poslednjeg dana pre Boinog raspusta, pustio je da budilnik zazvoni u dva sata kako bi objavio kraj rada i poetak jednosatne Boine urke.Drugi razredi ostavili su samo dvadeset poslednjih minuta tog dana za svoju urku i mada je direktor ukorio Kenana zbog toga to ovaj nije proitao brouru o kunom redu kole, taj incident potvrdio je podozrenje najveeg broja dece u koli da je razred gospodina Kenana ba zabavno mesto.

Kenanovo seanje na taj Boi uvek e biti vezano za plesnjivi, mutno osvetljeni podrum Rirdonove robne kue, izbledele i jadne prodavnice jevtine robe u ulici Voter, gde je za svoje uenike etvrtog razreda kasno jedne veeri nakupovao poklone. Jedan po jedan, odabrao je jevtine prstenove, tegle tenosti za pravljenje mehurova, igrake-vojnike, jedrilice od balse i komplete za modeliranje - svaki sa posebnom porukom na umu - da bi ih odneo kui i pakovao sve do ranih jutarnjih sati.

Kenan je prekrio oguljene zidove uionice plakatima, ukljuujui i ilustrovanu mapu Bostona koja je tri godine visila u njegovoj studentskoj sobi. Zidne novine menjao je svake tri nedelje. Sada se tamo nalazila ogromna mapa Planete Vrta na kojoj su bili oznaeni dogaaji iz Prie.

Nije mogao da uradi nita sa slabim mirisom trulog maltera i otpadne vode koji se oseao u prostoriji. Nije mogao ni da izmeni iritirajue zujanje i treprenje svetiljki na plafonu. Ali kupio je staru naslonjauna buvljoj pijaci i pozajmio tepih od svog stanodavca, pa je svakog popodneva u jedan i deset, neposredno posle pauze za ruak i pre poetka nastave jezika, Kenan sedeo u fotelji sa izvaljenim oprugama, dok se dvadeset sedmoro dece tiskalo u uglu gde se nalazio tepih, a pria se nastavljala.

Gernisavijen i Dobi dali su svoja dva poslednja novia da bi uli u ogromnu arenu gde je Rol trebalo da se bori sa Nepobedivim rajkom. Svuda oko njih bile su tamne uliice i zabatni krovovi uvenog Karvnala. Progurali su se kroz ulazni tunel sa gomilom i uli u amfiteatar gde su stotine baklji bacale bizarne senke na tribine.

Oko krune jame tiskale su se sve rase Vrta, ili radije, sve one rase koje nisu bile unitene pri otporuzlim arobnjacima: Drudi sa kapuljaama, miiavi stanovnici drvea iz Velike ume, grupa upavaca u jarkim narandastim odorama, mnotvo vojnika-gutera koji su itali, smejali se i vikali, zdepasti, niski Narod Movare, i stotine mutanata. Noni vazduh bio je ispunjen udnim zvucima i jo udnijim mirisima. Prodavci su se drali da bi nadjaali buku i nudili prena krila argoa i hladno pivo. Tamo, u areni, radnici su grabuljali pesak preko lokvi krvi koje su se suile na mestima gde su prethodni uesnici Igre Smrti izgubili od rajka.

"Zato mora da se bori?" upita Gernisavijen kada su zauzeli mesta na gruboj klupi."To je jedini nain da zaradi hiljadu kredita, tako da sutra uvee moemo da poemo Nebeskom

Galijom", odgovori Dobi tihim glasom. Visoki mutant sede kraj njega na klupu i Dobi cimnu kraj svog ljubiastog ogrtaa kako bi ga oslobodio.

"Ali zato naprosto ne odemo iz grada splavom dalje na jug?" bila je uporna Gernisavijen. Rep male neo-mace ibao je levo desno.

"Rol je sve to ve objasnio", apnu Dobi. "arobnjaci znaju da smo u Karvnalu. Sigurno su ve pokrili gradske kapije i dokove. Osim toga, poto imaju letee platforme, ne bismo nikada uspeli da ih preduhitrimo kada bismo ili peke ili splavom. Ne, Rol je u pravu. Ovo je jedini nain."

"Ali niko ne moe da pobedi rajka! Zar ne? Ta stvar je bila genetski stvorena za vreme Ratova arobnjaka kao maina za ubijanje, je l' da?" ree Gernisavijen oajno. mirkala je kao da svetlo baklji stadiona smeta njenim oima.

"Da", ree Dobi, "ali on ne mora da ga pobedi da bi zaradio hiljadu kredita. Samo da ostane u ivotutri minuta u istoj areni."

"Da li je ikome ikada to uspelo?" Gernisavijenin apat bio je isprekidan."Pa... mislim..." zapoe Dobi, ali prekinu ga tretanje truba u areni. Galama gomile smesta se utia.

Baklje kao da zasjae jo jae i sa jedne strane iroke jame teki portkulis podie se u zid.ta je to portkulis?To ti je nalik na velika, teka vrata sa iljcima na dnu. Dakle, sve oi na stadionu bile su uperene u

tu crnu rupu u zidu. Jedan dugi minut vladala je tiina tako duboka da se moglo uti pucketanje i prtanje baklji. Onda izae rajk.

Bio je visok oko sedam i po stopa i blistao je na svetlu kao uglaani elik. iljci otri kao brija izvijaliPage 3

Antologija '97su se poput seiva srpova sa razliitih delova njegovog glatkog, metalnog egzoskeleta. Laktovi i kolena bili su mu zatieni prstenom prirodnog oklopa koji je takoe bio prekriven kratkim iljcima. Jedan iljak izbijao mu jeak i iz visokog ela, odmah iznad crvenih oiju sa mnotvom povrina koje su buktale kao plameni rubini. ake su mu bile kande sa pet zakrivljenih, metalnih seiva koja su se otvarala i zatvarala tako brzo da se nisumogla ni videti. Kande su radile kljoc-kljoc, kljoc-kljoc.

rajk lagano krenu ka sreditu arene, posrui kao kip otrih ivica koji ui da hoda. Die glavu, kljocnu borbenom gubicom, a crvene oi pretraie gomilu kao da tragaju za buduom rtvom.

Najednom, muk se prekide i stotine gledalaca poee da zvide, kliu i bacaju male predmete. Sve vreme dok je to trajalo, rajk je stajao nepomian i nem, naizgled nesvestan baraa bukle i projektila. Samo jednom - kada je jedna velika dinja poletela sa tribina pravo prema rajkovoj glavi - tek tada se on udostojio da se pomeri. Ali kako se pomerio! rajk skoi dvadeset stopa u stranu skokom tako neverovatno brzim da je strano stvorenje na sekund bilo nevidljivo. Gomila umuknu u strahopotovanju.

Onda se ponovo oglasie trube, visoka drvena vrata se otvorie i prvi takmiar Kasnih Igara ue unutra. Bio je to kameni div veoma slian onome koji je jurio Dobija kada su prelazili preko Planina Izmaglice. Ali ovaj je bio vei - visok najmanje dvanaest stopa - i kao da je bio sav sazdan od vrstih miia.

"Nadam se da on nee pobediti rajka i uzeti nagradu pre nego to na Rola ne doe red da se bori", ree Dobi. Gernisavijen uputi majmunu-arobnjaku pogled pun neodobravanja.

Sve je bilo gotovo za dvadeset sekundi. U jednom trenutku, dva protivnika stajala su sueljena na svetlu baklji i trenutak kasnije, rajk je ponovo bio u sreditu arene, a kameni div leao je u raznim delovima arene. Neki delovi jo su mu se trzali.

Bilo je jo etiri takmiara. Dva su oigledno bila samoubice - kojima je gomila buno zvidala - jedan je bio pijani vojnik-guter sa ojaanim samostrelom, a poslednji estoki mutant sa sopstvenim telesnim oklopom i ratnom sekirom dvaput viom od Gernisavijen. Nijedan od njih nije potrajao vie od minuta.

Onda se trube ponovo oglasie i Rol ukaska u arenu. Gernisavijen je gledala kroz prste kako lepi kentaur, iji je torzo bio nauljen i blistav, polazi prema rajku koji je ekao. Rol je nosio samo svoje lovako koplje i laki tit. Ne - ekaj - o uzici oko vrata visila mu je neka boica.

"ta je to?" upita Gernisavijen, glasom koji je i njoj zvuao izgubljeno i drhtavo.Dobi nije skrenuo pogled sa arene kada joj je odgovorio, "Jedna hemikalija koju sam pronaao u

Ljudskim Ruevinama. Neka bogovi uslie moju elju da sam je dobro smeao."Dole, u areni, rajk krenu u napad.

Draga Vitni,Da - u pravu si - ovaj deo zemlje jeste sedmi krug pustoi. Ponekad hodam ulicom (moj 'dom' je

ovde na brdu, ako tako mogu da se nazovu etiri opremljene prostorije u truloj staroj zgradi od opeka), naas ugledam reku Mizuri i setim se onih sjajnih dana koje smo provodili na Kejpu za vreme prolenog raspusta doksmo bili apsolventi. Sea se kada smo jahali plaom, pa je oluja sa gromovima poela da se pribliava od Zaliva, a Nar se toliko uplaio? (Pa smo morali da... ovaj... saekamo da oluja proe u kuici za amce?)

Drago mi je to ujem da radi u Senatorovoj kancelariji. Da li se sve devojke iz Veleslija direktno domognu takvih poslova, ili veina zavri u koli za budue sekretarice, kod Kejti Gibs? (Izvini zbog ovoga - neko ovako zaglavljen u Prestonici Svih Lula Sveta kao ja ne bi trebalo da zakera - ili, kad sam ve kod toga, da tera kera... Jesi li znala da svaka lula od ae na zapadnoj polulopti potie iz ovog grada. Na prozorskom pragu i haubi kola imam dva ina belog taloga kao dokaz za to.

Ne - ne idem mnogo u Sen Luis. To je put od pedesetak milja, a 'Volvo' mi ovde stoji kraj ivinjaka ve due od mesec dana. Glava cilindra je probuena, a slanje delova ovamo traje oko deset godina. Sva srea da sam uopte pronaao garau sa metrikim alatom. U Veliki Grad sam pre tri nedelje otiao autobusom. Krenuo sam odmah posle kolskog petka i vratio se kui u nedelju uvee, na vreme da postanem potiten i da isplaniram nastavu. Na kraju nisam video mnogo toga izuzev tri filma i mnotva knjiara. Konanosam obiao Lunu Kapiju. (Ne - neu te gnjaviti pojedinostima.) Najbolji deo vikenda predstavljalo je uivanje umilini dobrog hotela gde sam proveo dve noi.

Da odgovorim na tvoje pitanje - nije mi sasvim ao to sam doao na zapad da bih zavrio postdiplomske studije u Sen Luisu. Bio je to dobar program (ko moe da se meri sa jedanaestomesenim programom za magistraturu?), ali nisam oekivao da u biti previe siromaan da bih zbrisao iz ove proklete drave, a da ne moram ovde godinu dana da drim nastavu. ak bi i to bilo u redu da sam mogao da pronaem mesto u Vebster Grouvzu ili u Univerzitetskom Gradu... ali u Prestonici Svih Lula Sveta. Ovo mesto -i ljudi - potiu pravo iz Oslobaanja.

Opet - to je samo jedna godina, a ako dobijem posao kod Hovejn Akada ili u Eksperimentalnoj koli (jesi li skoro uopte videla Fenta koji iole vredi?), ova godina mogla bi da bude neprocenjivo radno iskustvo.

Znai, eli da uje vie o mojim uenicima? ta moe da se kae o gomili seoskih uenika etvrtog razreda? Ve sam ti priao za neke blesavluke Ludog Donalda. Da ovaj ubogi srez poseduje ijedan program za posebno obrazovanje ili zaostale uenike, on bi se naao tamo. Umesto toga, ja mu nabacim laso

Page 4

Antologija '97i trudim se da ga spreim da nekoga ne povredi. Da vidimo, onda, o kome jo ostaje da ti priam?

Monika - naa lokalna devetogodinja seks-bomba. Bacila je oko na mene, ali zadovoljie se i Krejgom Stirsom iz estog razreda ukoliko ja ne budem slobodan.

Sara - stvarno slatko dete, Kovrdava, puslica sa licem u obliku srca. Dopada mi se Sara. Majka joj je umrla prole godine i mislim da joj je potrebna dodatna doza panje.

Bred - Bred je razredni moron. Gluplji od Donalda, ako je to uopte mogue. Dvaput je ponavljao. (Da... u ovom srezu klinci ponavljaju... i dobijaju batine.) Ne predstavlja problem to se discipline tie. Bred je samo krupan glupan u radnikom kombinezonu, sa erpa-frizurom.

Tereza - Evo devojice koja bi ti prirasla srcu, Vit. Luda za konjima! Ima drebe sa kojim nastupa napriredbama ovde i u Ilinoisu. Ali plaim se da se Tereza loi na Mistiku Kaubojki. Verovatno ne bi prepoznala englesko sedlo ni kada bi sela na njega. To dete svaki dan u kolu nosi kaubojske izme i dri eagiju u klupi.

Tu su i ak i Orvil (!), Vilijam-zovi-me-Bil i Tereza (jo jedna), Bobi Li i Alisa, Alisina bliznakinja Agnes i tako dalje.

Oh, pomenuo sam proli put i Terija Bestera, ali elim da ti malo vie priam o njemu. On je runo dete - sav je roav i ima podvaljke. Kosa mu visi preko oiju, a majka mora da mu je krati makazama za ianje ograde. Svakog dana u godini nosi istu prljavu kariranu koulju, ima rupe u onovima izama, a jedna potpetica mu nedostaje. (Jesi li stekla sliku? To dete je dolo pravo sa Duvanskog Puta!)

Ipak - Teri mi je omiljen. Prvog dana u koli, hteo sam neto da naglasim i mahao sam rukom na svoj uobiajeni, teatralni nain, a Teri (koji sedi odmah napred, za razliku od veine drugih deaka) bacio se na pod. Razbesneo sam se na njega zbog glupiranja, a onda sam mu primetio lice. Dete je bilo na smrt preplaeno! Oigledno su ga kod kue, mlatili pa se sagnuo iz navike.

Teri kao da je reio da se uklopi u svaki stereotip siromanog deteta. ak vucara okolo kutiju sa priborom za cipele kune proizvodnje i zarauje po koju paru istei izme ovih brana kod kafane 'Kap rose' i'Berinderovog bara i rotilja', gde mu visi matori.

U svakom sluaju, da skratim priu, klinac provodi mnogo vremena sa mnom. esto se pojavi ovde,na zadnjoj verandi, oko pet i trideset ili est sati. Uglavnom ga pozovem da ostane na veeri - mada, kada mu kaem da sam zauzet i da moram da piem ili tako to, kao da se ne ljuti zbog toga, ve se vrati sledee veeri.Ponekad, dok itam, zaboravim da je on tu sve do deset ili jedanaest sati. Njegovi roditelji kao da ne mare gde je ili kada dolazi kui. Kada sam se vratio sa vikenda provedenog u Sen Luisu, stari, dobri Teri sedeo je na mojim zadnjim stepenicama sa tim besmislenim priborom za ienje cipela. Koliko znam, mogao je tu da sedi jo od petka uvee.

Prolog vikenda, mirno je pomenuo neto od ega se meni digla kosa na glavi. Rekao je da su se prole godine, kada je on bio u treem razredu, 'Mama i Matori strano potukli'. Konano, Mama je zakljuala ulazna vrata kada je pijani otac iziao na verandu da vriti na susede ili tako neto. Tip je sve vie i vie besneozbog toga to nije mogao da ue, pa je poeo da urla da e ih sve pobiti. Teri kae da je on drao u zagrljaju svoju estogodinju sestru, dok je Mama plakala i vritala, a onda je Matori izbio nogom vrata. Nastavio je takoto je tresnuo Terijevu majku po ustima, a dvoje dece odvukao napolje u kamionet. Odveo ih je do Druma Pilane (u oblinjoj umi nacionalnog parka Bun) i na kraju izbacio decu iz kabine i skinuo samaricu sa postolja. (Ovde svi nose puke u kamionetima, Vit. Pomiljao sam da nabavim soku za 'Volvo'!)

Moe da zamisli kako mi je Teri sve to priao. Malo-malo, pa bi zastao da ukloni kosu sa oiju, ali glas mu je bio smiren kao da mi prepriava neku TV seriju koju je nekada gledao.

I tako je otac izvukao osmogodinjeg Terija i njegovu malu sestru meu stabla i rekao im da kleknu i pomole se Bogu za oprotaj, poto e ih ubiti. Teri kae da je matora pijanica mahala dvocevkom prema njemu i da je njegova sestrica, Sindi, 'prosto upikila gaice, na licu mesta'. Umesto da puca, Terijev otac samo se oteturao u umu i ostao tamo da nekoliko minuta psuje ka nebu. Onda je strpao decu natrag u kamionet i odvezao ih kui. Majka nije podnela tubu.

Viao sam gospodina Bestera po gradu. On me podsea na onoga, kako se zvae, u filmskoj verzijiUbiti pticu rugalicu. Zna, onog farmera-rasistu koga ubija Bu Radli. ekaj malo, da pogledam. (Bob Evel!)

Tako moe da vidi zbog ega dozvoljavam Teriju da toliko vremena provodi sa mnom. Potreban mu je u blizini neki pozitivan muki model... kao i osetljiva odrasla osoba sa kojom e razgovarati i od nje uiti. Usvojio bih Terija kada bi to bilo mogue.

Sada zna malo o tome kako ivi druga polovina. To je jedini razlog zbog koga je ova godina bila tako vana, iako je predstavljala pravo istilite. Deo mene jedva eka da se vrati tebi, moru i pravom gradu gde ljudi pravilno govore i gde moe da ue u drogeriju i porui frape, a da se ne zabulje u tebe. Ali deo mene zna koliko je ova godina vana - kako za mene, tako i za decu koju dodirujem svojim prisustvom ovde. Samo pripovedanje prie koju im priam neto je to inae nikada ne bi dobili.

Pa, nema vie papira, a jo malo pa e jedan ujutro. Sutra je kola. Sve najbolje tvojoj porodici, Vit; reci Senatoru da nastavi tako dobro da radi. Uz malo sree (i dobre volje glave cilindra), videe me negde sredinom juna.

uvaj se. Pii, molim te. Samotno je ovde, u umama Mizurija.Page 5

Antologija '97

S ljubavlju,Pol

Velika Nebeska Galija kretala se izmeu visokih obala stratokumulusa koji su hvatali poslednje ruiaste zrake sutona. Rol, Dobi i Gernisavijen stajali su na palubi i posmatrali kako veliko oko sunca lagano tone u sloj oblaka ispod njih. S vremena na vreme, kapetan Kokus izvikivao je nareenja impanzama-mornarima koji su se verali po vezovima i jedrima visoko iznad palube. Povremeno, kapetan se okretao i mrmljao tiha nareenja prvom oficiru, koji ih je prenosio kroz metalnu cev. Gernisavijen je mogla da oseti fino podeavanje skrivenih rezervoara antigravitacione tenosti.

Svetlost je konano zamrla, izuzev prvih treptaja zvezda i dva mala meseca koji su hitali iznad sloja oblaka. Nevidljivi mornari upalili su signalne fenjere koji su visili sa vrhova katarki i jarbola. Visoke kule oblaka izgubile su i poslednji sjaj i Dobi je predloio da njih troje siu i pripreme se za proslavu Prolene ravnodnevice.

A kakva je to bila proslava! Dugaak kapetanov sto bio je pretrpan izvrsnom hranom i retkim vinima.Bio je tu soan peeni bizon iz Severnih Stepa, sabljarka iz Junog Zaliva i ledeno zvonasto voe iz dalekog Polutarnog Arhipelaga. Trideset gostiju - ak i dva stroga Druida - jelo je i smejalo se kao nikada ranije. Brodski posluitelji neprestano su dosipali vino u ae i ubrzo su zdravice potekle podjednako hitro kao i vino. U jednom trenutku, Dobi je ustao da nazdravi kapetanu Kokusu i njegovom sjajnom brodu, Dobi se obratio osedelom, starom nebeskom mornaru kao 'prefinjenom drugu-antropoidu', ali je malo zapleo jezikom kod te fraze pa je morao da pone iznova praen optim smehom. Kapetan Kokus uzvratio je kompliment tako to je nazdravio neustraivom triju i pohvalio Rola zbog hrabre pobede na Igrama Smrti u Karvnalu. Niko nije pominjao nedostojanstveni odlazak Galije od gradskog tornja za usidrenje dok su dva odreda vojnika-gutera bila za petama poslednja tri putnika. Zvanice su pljeskale i klicale.

Onda je dolo vreme da zapone Bal Ravnodnevice. Sto je poien, stolnjak zamotan, a onda je sam sto rastavljen u delove i odnesen. Gosti su stajali oko irokog zakrivljenja najnie palube i jo jednom su prihvatili da im se napune ae. Onda je brodski orkestar umarirao i poeo sa pripremama.

Kada je sve bilo spremno, kapetan Kokus pljesnuo je rukama i zavladala je tiina."Jo jednom formalno elim dobrodolicu svima vama na Dobrostivom Zefiru", rekao je kapetan

gromko, "i svima vam elim sve najbolje u sezoni Ravnodnevice. A sada... neka pone ples!"I uz konani pljesak njegovih ruku, svetlost fenjera postade priguena, orkestar zasvira, a veliki

drveni kapci na trbuhu broda zanjihae se i spustie tako da nita nije stajalo izmeu putnika i dubina neba osim kristalnog poda. Zau se opte uhhakanje i ahhakanje i svi i protiv volje ustuknue za korak. To smesta bipropraeno naletom smeha i pljeskom, a onda zapoe igranka.

I hitala je ta velika, graciozna Nebeska Galija u vazdune reke noi. Da ju je neko gledao odozgo, video bi samo sjaj signalnih fenjera, a jedini zvuk bio bi uzdisanje i lepetanje vetra u jedrima, uz povremeni uzvik: "Sve je dobro!" sa osmatranice na vrhu katarke. Ali odozdo, brod je buktao svetlom i odjekivao melodijama tako drevnim da se prialo da potiu jo sa legendarne Stare Zemlje. umske nimfe i poluljudi plesali su i vrteli se pet hiljada stopa iznad brda optoenih platom noi. U jednom trenutku, trezvena Gernisavijen zatekla je sebe u nedostojanstvenom poloaju plesa sa kentaurom - podignuta visoko u Rolovomsnanom naruju dok su mu kopita lupkala sopstvenim ritmom po neogrebivom kristalnom podu.

Pre nego to se proslava okonala, poela je oluja i kapetan je naredio da se svetla pogase, pa je drutvo moglo da posmatra ispod nogu munje koje su sevale kroz olujne oblake duboko ispod. Posle trenutka tiine, orkestar je zasvirao Himnu Ravnodnevice i Gernisavijen je, na svoje veliko iznenaenje, ustanovila da peva sentimentalnu staru baladu zajedno sa ostalima. Suze su joj navirale na oi.

Onda je dolo vreme za krevet i zvanice su poele da se teturaju hodnicima koji su se odjednom naginjali. ak ni grevi vazdune oluje nisu mogli da spree veinu umornih putnika da ne utonu u san. Dobi jeleao opruen na leima, sa ljubiastom beretkom na jastuku, i velika, nasmeena, majmunska usta bila su mu irom otvorena da bi isputala mono hrkanje. Za Gernisavijen je leaj bio preveliki, pa je zaspala sklupana u otvorenoj ladici koja se blago izvlaila, a zatim klizila natrag u ritmu ravnomernog ljuljanja lae. Samo Rol nije mogao da spava i kada je proverio da li su mu prijatelji dobro, popeo se na palubu. Tamo je stajao, zguren na hladnom vetru, i posmatrao kako prva, lana svetlost zore dodiruje kljuale vrhove oblaka.

Rol je mislio mrane misli. Znao je da im, ukoliko ih ne presretnu letee maine arobnjaka, preostaje jo samo nekoliko dana putovanja do Junog Zaliva. Odatle e kopnom morati da peae etiri ili pet dana do navodnog Mesta Dalekobacaa. Ve su bili isuvie blizu Uporita arobnjaka. Izgledi da troje prijatelja preive tu sedmicu bili su jadni. Rol potapa bode za pojasom i ostade da posmatra poetak novog dana.

Gospodin Kenan stajao je na asfaltnom igralitu sa uenicima etvrtog razreda koji su trali i igrali se oko njega i osmehivao se prijatnom prolenom danu. Njegova vojnika jakna, o kojoj su deca tako esto

Page 6

Antologija '97govorila, nije bila potrebna u tako toplom danu, ali on ju je nosio raskopanu, sa kapom sportskih vozaa. Povremeno se cerio bez ikakvog razloga i trljao bradu. Bio je to divan dan!

Raspoloenje dece odraavalo je nagovetaje leta koji su se mogli videti svuda oko njih. Malo igralite koje je bilo tako mrano dvorite za fiziko tokom dugih zimskih meseci sada je izgledalo kao najprijatnije mogue mesto. Baene jakne i demperi leali su po tlu dok su se deca ljuljala na penjalicama, trala do susedne uliice i natrag ili utirala loptu blizu grebena kolske zgrade od opeka. Donald i Orvil bili su zaokupljeni plutanjem neke granice po blatnoj lokvi, a ak je i Terija zahvatilo opte raspoloenje, pa je galopirao okolo sa Bilom i Bredom. Kenan je uo kada je deak rekao Bredu: "Ti budi Dobi, ja u budem Rol i zajedno e se borimo protiv pacova-paukova." Bil se pobunio kada su tri deaka potrala prema suprotnom kraju igralita i Kenan je znao da mu nije pravo da bude enska neo-maca, ak ni za tih deset minuta koliko je ostalo od odmora.

Kenan udahnu duboko i jo jednom se osmehnu. ivot kao da je ponovo potekao posle meseci zamrznute usamljenosti. Ko je mogao i da sanja da Mizuri (zar on nije bio deo Konfederacije... ili je to eleo dabude?) moe da ima tako ledene, sive, beskrajne zime? Bilo je pet snenih dana kada je nastava morala da bude otkazana. Dva takva snena dana usledila su posle vikenda, i Kenan je, u oku, shvatio da ni sa kim nije prozborio ni re etiri dana. Da li bi doli da ga potrae da je umro? Da li bi ga pronali u nametenoj sobi, uspravnog za prirunim pisaim stolom, okruenog rukopisima i policama nemih depnih knjiga?

Kenan se sada osmehivao sopstvenoj uobraenosti, ali bila je to mrana pomisao u najtamnijim danim zime. Lopta je izmakla igrau i dokotrljala se do mesta gde je Kenan stajao usred jata devojica koje suga oboavale. Napravio je pravu predstavu od saginjanja, uzimanja lopte i bacanja natrag deaku koji ju je ekao i uzvikivao. Promaio ga je i lopta je odskoila od podrumskog prozora kabineta za likovno.

Kenan se okrenu da pogleda pupoljke jabuka na drvetu u oblinjem dvoritu. Nova trava rasla je razdelnom linijom na sredini uliice. Oseao je miris reke koja je tekla samo etiri bloka dalje. Jo trinaest dana kole! Gledao je na kraj godine sa samosvesnom tugom pomeanom sa nepatvorenim ushienjem. Jedva je ekao da ode - u svojim kolima, tek vaskrslim, sa onih nekoliko kutija knjiga i linih stvari i sunevim svetlom leta toplim na miici, dok vozi prema istoku meudravnim putem broj 70. Kenan je zamiljao svoje lagodno bekstvo sa Srednjeg Zapada - preenu naizgled beskrajnu barijeru kukuruzita, nalet saobraaja na Pensilvanijskoj Obilaznici, smanjivanje udaljenosti meu gradovima, poznate izlazne znakove u Masausetsu, miris mora... Ipak, ovo mu je bio prvi razred. Nikada nee zaboraviti tu decu i ona nikada nee zaboraviti njega.Zamiljao je kako ona svojoj deci i unucima prepriavaju dugu epsku priu koju je iskovao za njih. U proteklih nekoliko nedelja ak se poigravao i milju da provede jo jednu godinu u Mizuriju.

Sara mu prie iz malog opora devojica koje su sledile svog uitelja. Zavue ruku pod ruku gospodina Kenana i pogleda ga odozdo sa uvebanim koketovanjem. Kenan se osmehnu, potapa je odsutnopo razdeljku i udalji se nekoliko koraka od dece. Posegnu u dep jakne i izvue zguvano pismo, da bi neke njegove delove proitao po deseti put. Onda ga vrati natrag i zagleda se prema severu, u nevidljivu reku. Odjednom ga tre prasak zvukova deaka koji su utirali loptu. Kenan ozlojeeno pogleda na sat, prinese plastinu pitaljku usnama i oznai kraj odmora. Deca pograbie razbacane bluze i potrae da se postroje.

Blizu Junog Zaliva bilo je mnogo toplije. Rol, Dobi i Gernisavijen ili su obalom prema legendarnom Mestu Dalekobacaa. Prema drevnoj mapi koju je Dobi pronaao u Ljudskim Ruevinama pre toliko meseci, kraj njihovog putovanja trebalo bi da nastupi za samo nekoliko dana, na zapadu.

Oko vrata, Gernisavijen je nosila klju koji su pronali u Karvnalskim Arhivama i platili smru svog starog prijatelja Fena. Ako su Stare Knjige bile u pravu, njihov klju aktivirae odavno nekorieni dalekobacai ponovo spojiti Vrt sa Mreom Svetova. Tako e tiranija surovih arobnjaka konano biti prekinuta.

Prijatelji su pazili na nebesa, uvek na oprezu od leteih platformi arobnjaka, dok su se kretali pod zaklonom bogatog, tropskog rastinja. Gernisavijen se udila stablima palmi koja su se uzdizala do visine od dve stotine stopa dok su marirali.

Treeg dana po podne, ulogorili su se blizu ua reice koja se ulivala u Juno More. Dobi je namestio njihov svileni ator pod drveem tako da ga je topli lahor nadimao i mrekao. Rol se postarao da ator bude nevidljiv iz vazduha, a onda su seli da pojedu svoje hladne obroke. Zajedno su odluili da izbegavaju vatru otkad su se spustili kod Junog Zaliva i hranili su se biskvitima i hladnom suenom govedinom koju su kupili iz brodskih zaliha Dobrostivog Zefira.

Tropski suton bio je spektakularan. Zvezde kao da su eksplodirale u nono nebo. Dobi je pokazao Junog Strelca, sazvee koje se nije moglo videti iz njihovih domova na severnom delu tog kontinenta. Gernisavijen je osetila ubod nostalgije, ali odagnala je tugu tako to se poigrala drevnim kljuem koji joj je visiooko vrata i zamislila zadovoljstvo otvaranja portala dalekobacaa koji su vodili u stotine svetova. Kod kojih su zvezda tamo bili drugi svetovi, drugi narodi?

Dobi kao da joj je proitao misli. "Izgleda nemogue da je putovanje gotovo svreno, zar ne?"Rol ustade, protegnu se i udalji se po mraku da izvidi reicu."Stalno mislim na predvianja onog upavca", ree Gernisavijen. "Sea se, u Tartufelovoj kui na

Page 7

Antologija '97drvetu?"

Dobi klimnu masivnom glavom. Kako je mogao da zaboravi zastraujue poglede u budunost kojeje to udno malo stvorenje ponudilo svakome od njih?

"Najveim delom su se ostvarila", zaguna majmun-mag. "ak je i rajk za nama.""Da, ali ne i moj san - onaj sa arobnjacima posvuda u toj stranoj maloj prostoriji", odgovori

Gernisavijen. To je bilo tano. Od svih snova u kojima se videla budunost, san neo-mace bio je najstraniji, najzlokobniji i najmanje razmotren.

Razodeveni i bespomoni na operacionom stolu od nerajueg elika, sa arobnjacima u kapuljaama koji se nadnose nad nju. Onda najvii stupa u krvavocrvenu svetlost... polako skida kapuljau...

Gernisavijen zadrhta od tog seanja. Kao da eli da promeni temu, Dobi ustade i obazre se po tami."Gde je Rol?" Panju mu privue podizanje dva meseca iznad baldahina dungle. Tada shvati da

se meseci ne diu tako rano..."Bei!" viknu Dobi i gurnu zaprepaenu neo-macu prema drveu. Ali bilo je prekasno.Vazduh ispuni vrisak leteih platformi. Zraci vatre suknue iz maina u vazduhu i raznesoe kronje

drvea u plamene kugle. Oborena s nogu, krzna i dlaka u obrvama osmuenih vrelinom, Gernisavijen je videlaarobnjake sa kapuljaama u lebdeim mainama, ula krike vojnika-gutera koji su skakali na tle.

Za jednu samoproklamovanu kukavicu, Dobi se hrabro borio. Izbegavi prvi nalet sekire-koplja gutera, on zgrabi dugaku dralju i ote mu je. Dobi probode zaprepaenom reptilu vrat i okrenu se da odbijenapad novih pet iteih neprijatelja. Oborio je dva gutera i dizao je treeg visoko u vazduh dugakim, snanim rukama, kada ga obori udarac s lea.

Gernisavijen dreknu i potra ka prijatelju, ali pre nego to je nainila pet koraka, visoko, krljutasto oblije nadnese se nad njom i neto je tresnu po lobanji. Sledeih nekoliko minuta bilo je zbrkano. Dola je svesti neposredno poto su nju i Dobija ukrcali na dve platforme koje su se digle u vazduh.

Onda se zau snaan zvuk koji ju je toliko puta ranije uzbudio - Rolov ratni rog oglasio se buno, slatko i jasno. Pet istih tonova izazova probi se kroz buku i pucketanje plamenova.

Rol nalete u juriu preko istine punim galopom, uperenog ratnog koplja, visoko podignutog tita, sapovikom Klana Kentaura na usnama. Vojnici-guteri popadae kao unjevi. Jedan arobnjak ispali plameni zrak, ali Rol ga odbi titom od svetog metala. Dugako koplje pue mu kada je proburazilo tri gutera koji su pokuali da se zaklone jedan iza drugog, ali on ga baci u stranu i isuka smrtonosni kratki ma. Jo jednom viknu ratni pokli svog klana i zagaca u opor iteih gutera koji su mahali dugakim maevima.

Gernisavijen oseti da je platforma zadrhtala i zaustavila se na visini kronji. Zau kako arobnjak sakapuljaom za kontrolama otro izdaje zapovest, i trideset gutera ispalie svoje samostrele. Vazduh ispunie krici pernatih projektila, da bi ga ponovo ispunilo vritanje gutera kada su se smrtonosne strele zarile u njih i kentaura podjednako. Gernisavijen oseti kako joj se srce zaustavlja kada vide da je najmanje est projektila pogodilo Rolova prsa i bokove. Veliki kentaur pade u gomilu tela gutera. Zeleni repovi i krljutaste ruke jo su se trzale u toj gomili smrti.

Gernisavijen se oglasi visokim, alosnim krikom gneva, a onda je udarac arobnjakove pesnice po glavi posla natrag u blagoslovenu tamu.

etvrt. 20. majDanas toplije. Temp. ceo dan iznad 70. Vee kao da nema kraja.Proveo veeras neko vreme u biblioteci. Poslao potom biografiju na jo tri mesta - Filips-Egzeter,

Latinska kola i Zelena planina. Jo nema odgovora od Vitni u vezi sa Eksp. k. Poslao joj formulare pre skorodve nedelje; nameravala da razgovara sa dr. Fentvortom im ih primi.

Uzeo malo piletine kod Puk. Sandersa. Komiluk je stvarno ivnuo - sa otvorenim prozorom ujem kako deca vrite i igraju se na kolskom dvoritu u 5. ulici. (Sada je devet uvee, ali na nebu jo ima malo svetla.) Kasno nou ujem duboku tutnjavu brodskih motora dok bare plove uzvodno, a onda i ljeskanje talasa o betonsko kolje na kraju Ulice skakavaca.

Priao sa g. Epetom i dr. Nortom (pom. upr.) o sledeoj godini. Jo bih mogao ovde da potpiem ugovor kada bih to eleo. (Nema mnogo izgleda za to.) Drugi uitelji krue oko moje sobe kao leinari. Ga Kajl je svoje ime zalepila trakom na moju komodu za registratore, a ga Rirdon (pohlepna matora krava - zato naprosto ne vodi rauna o muevljevoj radnji i ne nastavi da se dere na decu da ne itaju stripove?) bacila je oko na moju stolicu, globus (onaj koji smo dobili tek u martu) i policu za depne knjige. Jedva eka da me dogodine vie ne bude. (Ponovo e imati samo dva etvrta razreda...) Kada budem otiao, kola e moi da potone natrag u srednji vek. (Nije ni udo to su T. C. i ostali to nazivali Fondacijom Menopauze).

Buna sirena sa reke. Brodska zvona. Podsea me na medenice koje zvee na katarkama malog plovila ukotvljenog u Jartmautu.

Pria ide tano po rasporedu. Dona, Sara i Alisa plakale su danas. (I neki deaci su plakali, ali pokuali su to da sakriju.) Laknue im kada budu uli epizodu u ponedeljak. Jo nije vreme da stari dobri Rol pogine - kada se to desi, bie to u najboljoj epskoj tradiciji. Ako nita drugo, ta pria je veliki nauk o

Page 8

Antologija '97prijateljstvu, odanosti i asti. Kraj e biti tuan - Rol e se rtvovati da spase ostale - i zadrae arobnjake dok njegovi prijatelji ne budu mogli da aktiviraju sredstvo za teleportaciju. Ali nadam se da e poslednja epizoda, kada e Gernisavijen i Dobi dovesti ljude natrag na Vrt da isprae arobnjake, predstavljati ravnoteutunom kraju. U svakom sluaju, bie to avolsko finale.

Moram to da zapiem! Moda ovog leta.Napolju se sada potpuno smrklo. Ulina svetiljka ispred mog prozora na drugom spratu sija kroz

lie javora. Pojaao se lahor. Mislim da u proetati do reke, a onda u se vratiti da malo radim.

Gernisavijen je probudio ledeni vetar koji ju je ibao po licu. Devet platformi arobnjaka lebdelo je iznad planinskih vrhova koji su svetlucali beli pri svetlosti zvezda. Vazduh je bio veoma razreen. Gernisavijenina ruka visila je preko ruba platforme. Kada bi se zakotrljala, pala bi stotine stopa nie i poginula.

Mala neo-maca nejasno je razaznavala druge platforme ocrtane naspram zvezda i na svakoj od njih videla je arobnjake u odorama, ali Dobiju nije bilo ni traga.

itanje arobnjaka na njenoj platformi, upueno guteru za kontrolama, natera Gernisavijen da pogleda napred. Platforma je letela prema planini koja se uzdizala kao slomljeni zub pravo ispred njih. Guter nije ni pokuao da promeni kurs i Gernisavijen shvati da e se pri sadanjoj brzini sudariti sa stenjem i ledom za manje od trideset sekundi. Neo-maca se pripremi za skok, ali u poslednjem trenutku guter mirno pritisnu jedno dugme na kontrolnoj ploi i platforma poe da usporava.

Ispred njih, planinski zid uvue se u sebe i otkri ulaz u ogroman tunel. Svetlost crvena kao tek prolivena krv proli se iz otvora. Onda se platforma nae unutra, zid se spusti na svoje mesto iza njih i Gernisavijen postade zarobljenica Uporita arobnjaka.

U subotu ujutro, gospodin Kenan poveo je Saru, Moniku i Terija na celodnevni izlet. Teri nije bio zadovoljan zbog prisustva dve zakikotane devojice, ali zauzeo je prednje sedite sopstveniki ravnoduno i prenebregao glupave nalete apata koji su se uli otpozadi. Gospodin Kenan alio se sa troje dece dok je vozio preko reke u nacionalni park i umu Danijela Buna. Devojice su poele jo vie da se kikou i mahnito apuu kad god bi im se obratio, ali Teri je na ale odgovarao svojim uobiajenim suvoparnim, junjakim otezanjem.

Kenan je parkirao kola blizu mesta za piknike, i njih etvoro proveli su jedan sat u veranju po gomili stena izmeu drvea. Onda je uitelj poslao Terija natrag do kola i deak se vratio sa pletenom izletnikom korpom. Gospodin Kenan je kupio sendvie u delikatesnoj radnji supermarketa, a tu su bile i limenke bezalkoholnih pia, kese kukuruznog ipsa i pakovanje keksa 'Oreo'. Seli su na visoku stenu i jeli u prijatnoj tiini. Kao i uvek, Kenan se udio prodrljivosti tako malih ljudi.

U rano popodne, odvezao ih je natrag preko mosta i krenuo prema severu dravnim autoputem koji je ubrzo zavio ponovo prema zapadu, du reke. Posle etrnaest milja, bili su u Hermanu, ivopisnoj, maloj, nemakoj zajednici koja je sauvala sav viktorijanski arm koji su oblinji gradovi ili pogubili ili ga nikada nisu niposedovali. Maifest je jo trajao i Kenan je astio decu vonjom na kripavom Ferisovom toku, a potom i pravim okoladnim sladoledom u ulinom kafeu. ene u svetloj narodnoj nonji igrale su sa starijim mukarcima koji su izgledali prijatno smeno u lederhosen. Orkestar je sedeo na belom podijumu i veselo svirao polku za polkom maloj grupi ljudi.

Dolo je skoro vreme za veeru kada ih je Kenan odvezao kui. Monika je cvilela i molila sve dok uitelj nije rekao Teriju da se vozi pozadi i dozvolio Moniki da sedne napred. Taj aranman nikome nije bio po volji. Teri i Sara sedeli su u ledenoj tiini, dok se Monika vrtela u napadima nervoze kad god bi joj se Kenan obratio ili pogledao prema njoj. Konano su stali kod benzinske pumpe zbog navodne pauze za toalet i stari razmetaj ponovo je uspostavljen za poslednjih osam milja.

Obe devojice doviknule su svoje povrno: 'Mnogo vam hvala, ba smo se lepo provele', dok su navrat-nanos trale svaka prema svojim ulaznim vratima. Kenan je melodramaski uzdahnuo kada je Monika nestala sa vidika i okrenuo se prema svom poslednjem putniku.

"Pa, Teri, gde emo? Hoe da svratimo do 'Virlarnice' i veeramo?"Zaudo, deak predloi alternativu. "Moe l' prena riba?"Kenan je zaboravio na prenu ribu. Taj godinji dogaaj odravao se u rekreativnoj oblasti Losove

brvnare, tri milje izvan grada, i oigledno je vaio za veliku stvar."Vai", ree Kenan, "hajde da probamoo prenu ribu."Pola grada bilo je tamo. Dve ogromne atre zaklanjale su stolove za kojima su gosti prodirali

prenu somovinu, pomfrit i salatu od seckanog kupusa. Nekoliko oronulih karnevalskih vozila bilo je postavljeno du srednjeg prolaza, u visokoj travi kraj parkiralita. U kabinama domae radinosti prodavale su se pite, mogle su se loptom gaati boce mleka, a na lutriji se mogao izvui televizor u boji. Iza, na dijamantnom polju terena za bezbol, muke ekipe igrale su poslednje utakmice turnira. Dublje u dolini, dve suprotstavljene grupe dobrovoljnih vatrogasaca ciljale su crevima pod visokim pritiskom u bure obeeno kablom. Gurale su ga napred-nazad uz klicanje grupice ljudi.

Page 9

Antologija '97Kenan i Teri sedeli su za dugakim stolom i jeli somovinu. etali su kraj kabina gde su ljudi iz grada

pozdravljali Kenana po imenu. Uitelj je prepoznavao samo otprilike jednu osobu od deset. Zajedno su posmatrali utakmicu, i kada je ona zavrena, sunce je zalo, a nanizane svetiljke su se popalile. Ringipil je vrteo svoje etiri melodije oponaajui muziku kaliopa, dok su svici treptali rubom ume. Neki deaci protrali su u oporu i pozvali Terija. Kenan je iznenaenom deaku tutnuo dva dolara u ruke i Teri je odjurio sa ostalima prema vonjama i igrama.

Kenan je posmatrao poetak sledee utakmice pod utim poljskim svetiljkama, a onda se zaputio natrag do atre po pivo. Kej Benet, sreski kolski psiholog, bila je tamo i Kenan je platio drugu turu piva dok su sedeli i razgovarali. Kej je bila iz Kalifornije, provodila je ovde svoju drugu godinu i oseala se podjednako u zamci kao i Kenan u ovom malom, zabaenom delu Mizurija. Uzeli su plastine ae i odetali dalje od svetiljki. iroke staze pruale su se od Losove brvnare do kolibica meu stablima. Njih dvoje etali su stazamai gledali kako se puni mesec die iznad doline. Dvaput su naili na gimnazijalce koji su se ljubakali u mraku. Oba puta su okrenuli glave sa zaverenikim osmesima i veselim pogledima. Kenan je osetio kako i njegovo uzbuenje raste dok je stajao blizu mlade ene na meseini.

Kasnije, dok je vozio kui, Kenan je tresnuo po volanu i poeleo da je te godine ranije upoznao Kej. Kako bi zima bila drugaija!

Vrativi se u stan, Kenan je izvadio bocu 'ivas Regala' i seo da ita Voltera za kuhinjskim stolom. Blagi noni lahor pirkao je kroz mreicu na vratima. Posle dva pia, istuirao se i zavukao u krevet. Reio je dane zapisuje nita u dnevnik, ali osmehnuo se zbog ispunjenosti proteklog dana.

"Sranje!" ree Kenan i uspravi se u krevetu. Brzo se odenu, zanemarivi arape, i navue najlonsku jaknu preko gornjeg dela piame.

Mesec je bio dovoljno svetao, tako da je mogao da vozi bez farova dok je obilazio 'Volvoom' oko otrih okuka seoskog druma. Parkiralite je bilo prazno i polje je bilo izbrazdano dubokim tragovima tokova. Vozila su jo bila tamo, ali spakovana i spremna za utovar na prikolice. Dolina je bila proarana senkama i meseinom, i, na prvi Kenanov pogled ispunjen olakanjem, prazna. Ali on tada ugleda senku prilike na gornjem nizu praznih drvenih klupa.

Kada je priao dovoljno blizu, meseina mu je omoguila da vidi tragove suza na musavom deakovom licu. Kenan stade na nii nivo i zausti neto da kae, shvati da je ostao bez rei, odustade i slegnu ramenima.

"Znao sam da e se vratite", ree Teri. Glas mu je zvuao veselo. "Znao sam da e se vratite."

Rol je bio iv. Upinjao se da se oslobodi gomile tela gutera. U pitanju je bila koulja. Jo od Karvnala, nosio je jarko ukraenu tuniku koju mu je Fen dao u Kronjama. To je vie od ukrasa. Nije li udni mali upavac tako rekao? Zaista. Koulja je zaustavila est brzih projektila iz samostrela i spreila ih da ga probodu. Svakako je imala vie uinka nego oklopi od krupnog pancira koji su jo stajali na leevima gutera razbacanim svuda okolo.

Rol se osovi na sve etiri noge i naini nekoliko drhtavih koraka. Nije znao koliko je bio u nesvesti. Bolelo ga je kada je disao. Opipa gornji deo trupa i zapita se nije li mu udarac tamo polomio koje rebro.

Nije bilo vano. Krenuo je po istini, uzeo najpre svoj luk, a onda poupao onoliko strela koliko je mogao. Pronaao je svoj kratki ma tamo gde je ovaj raskolio guterov tit, lem i lobanju. Ratno koplje njegovog klana bilo je polomljeno, ali on je odlomio vrh od svetog metala i spustio ga u tobolac. Kada se naoruao najbolje to je mogao i uzeo dugako ratno koplje gutera, odgalopirao je do ruba istine.

Nekoliko stabala palmi jo je tinjalo. Platforme arobnjaka nisu mogle mnogo davno tuda da prou.A Rol je znao gde su sigurno odletele.

Na severu su blistali visoki vrhovi Planine Onjaka. Trgnuvi se malice od bola, Rol priveza tit i lukza lea. Onda se dade u laki kas, kojim je bez napora mogao da prevali velike udaljenosti, i poe prema severu.

No. Bube poigravaju u uzbuenim oblacima oko ivinih svetiljki. Kenan stoji u telefonskoj govornici blizu male piljarnice. Radnja je zatvorena i tamna. Bona ulica je prazna.

"Da, Vit, dobio sam..." Samo se Kenanov glas uje u tami."Ne, znam to... Svestan sam da nije lako doi do Fentvorta.""Naravno, ali nije to tako jednostavno, Vit. Ne samo to... imam ugovor. U njemu pie da...""Ti poslednji dani znae mnogo...""I ta je rekao?""Gledaj, ne vidim kakva je razlika u tome da li u ga videti sada ili kada se vrati u avgustu. Ako mora

da donese odluku o tom mestu, oni ga ne mogu popuniti do njegovog povratka, zar ne? Ako samo sredi stvaritako da..."

"Oh, da? Aha, shvatam. Pre nego to ode? Jah. Aha. A-ha, shvatam to...""Ne, Vit, vano je da ti bude tamo. Samo je stvar u... naprosto, nemam para za avion. A onda bih

Page 10

Antologija '97morao da se vratim avionom po svoje stvari."

"Aha. Aha. To bi moglo, ali ne mogu da dozvolim da propustim tih poslednjih nekoliko... ne znam. Valjda, zato? Do avola, Vitni, ve si bila u Evropi... zato ne... ne, stvarno, zato ne kae svojima da ne moe da im se pridrui do kraja juna ili..."

"Aha. Jesi? Tvoji nee biti tamo? A ta je sa... kako se ono zvae, domaicom, aha, Mili... Do kada?"

"Prokletstvo. Da, stvarno zvui dobro.""Ne, ne, stvarno to cenim, Vitni. Ne zna koliko mi to znai...""Aha. Aha, to ima smisla, ali gledaj, teko je to objasniti. Ne, sluaj, imam sutra. Petak, aha... a

onda je ponedeljak slobodan zbog Memorijalnog dana. Onda idu u utorak i sredu, a etvrtak im je poslednji kolski dan. Ne... samo knjiice i tako to. Gledaj, zar to ne bi moglo da bude samo nedelju dana kasnije?"

"Aha. Aha. Vai, to razumem. Pa, gledaj, pusti me da razmislim preko noi, u redu?""Znam to... ali on je tu u subotu, zar ne?""Vai, gledaj, pozvau te sutra... u petak uvee... i rei u ti ta u... ne, prokletstvo, Vit, jesam

siromah, ali ne toliki, ne elim da tvoji roditelji snose trokove za... gledaj, pozvau te sutra oko devet sati, a to je... ovaj... u jedanaest po tvom vremenu, vai?"

"Pa, moe da ga pozove u subotu i da mu kae da u biti tamo u sredu, ili ja mogu naprosto da saekam u nadi da e se otvoriti neto drugo. Aha, aha... pa, hajde naprosto da... pusti me samo da razmislim o tome, vai? Da... pa, uzeu to u obzir, ne brini."

"Gledaj, Vit, ponestaje mi sitnia. Aha. Oko devet... hou rei, jedanaest. Ne... i ja. Stvarno mi je drago to sam te uo... Aha. Vai. Onda se ujemo sutra. Aha... i ja jedva ekam da te vidim. I ja. ao, Vit."

Dobija su, posle njegovog neuspenog pokuaja bekstva, obesili o lance na zidu. Sa mesta gde je Gernisavijen bila privezana za sto, nije mogla da vidi da li jo die. Na crvenom svetlu, izgledao je kao da je ivodran.

Visoka oblija u platovima kretala su se kroz krvavi sumrak. Kada arobnjaci nisu bili okrenuti prema njoj, Gernisavijen se upinjala da se oslobodi metalnih traka koje su joj vezivale rune i none zglobove. Uzalud. elik nije poputao ni za in. Neo-maca se opustila i istraila elini sto za koji je bila prikovana. Glatka povrina imala je sa strane metalne slivnike i rupice za oticanje. Gernisavijen se zapitala emu to slui, a onda poelela da nije. Srce joj je tako tuklo da se plaila da e joj se otkinuti iz grudi.

Bar je Dobijev pokuaj bekstva prethodnog dana dovoljno dugo skrenuo panju straara da Gernisavijen podigne ruke, uzme klju i proguta ga.

Senke se pokrenue i najvia prilika sa kapuljaom stupi napred na zrak crvenog svetla. Lagano, arobnjak povue kapuljau natrag. Gernisavijen se uasnuto upiljila u krljuti koje su se preklapale, u lice nalik na lobanju bogomoljke, u velike oi koje su izgledale kao jezerca zgruane krvi, i u onjake sa kojih je kapala gusta sluz.

arobnjak ree neto to Gernisavijen nije razumela. Zatim lagano podie koatu aku prekrivenu krljutima. U groznim kandama bio je skalpel...

Manje od milje odatle, Rol se s mukom penjao kroz teke snene nanose. Kopita su mu klizala po ledenom kamenju. Dvaput je izgubio ravnoteu i samo mu je snaga masivnih miica omoguila da izvue telo na bezbedno. Pad bi sada znaio sigurnu smrt.

Koulja koju mu je Fen dao pruala je njegovom trupu izvesnu toplotu, ali ostatak tela mu se smrzavao. ake su mu brzo trnule, i Rol je znao da ga nee ponovo spasti ukoliko se bude okliznuo. Najgore od svega, sunce je poelo da zalazi. Kentaur je znao da nee preiveti sledeu no na ovim visinama.

Kada bi samo pronaao otvor!I samo to je poeo da oajava, Rol zau kako iza njega pada kamen i apat psovke doe mu na

ledenom vetru. Otpuzavi do ruba snene izboine, on spusti pogled i ugleda dva straara-gutera udaljena manje od trideset stopa. Stajali su kraj tekih metalnih vrata obojenih u belo kako bi se stopila sa snenom planinom. Guteri su nosili bele kapuljae i jakne, i da nije bilo psovke, Rol ih uopte ne bi primetio.

Sunce je zalo. Studeni vetar ibao je padinama i bacao ledene kristale na drhtave bokove kentaura. Rol unu u sneg. Njegovi zamrznuti prsti posegnue za lukom i strelama.

Sa imanja na vrhu brda, pogled na reku bio je mahom zaklonjen rastinjem poznog prolea. Ali sa mesta kraj irokih vrata verande, deak i mukarac koji su se peli zelenom kosinom travnjaka bili su lako uoljivi. Hodali su polako. Mukarac je govorio; deak ga je gledao odozdo.

Mukarac sede na travu i mahnu deaku da mu se pridrui. Deak odmahnu glavom i ustuknu dva koraka. Mukarac ponovo progovori. Ruke su mu bile ispruene, prsti raireni. Nagnuo se napred eljno, ali deak je ustuknuo za jo dva koraka. Kada je mukarac ustao, deak se okrenuo i poao brzo nizbrdo. Mukarac naini nekoliko koraka za njim, ali stade kada se deak dade u trk.

Za manje od minuta, deak se izgubio iz vidokruga, iza okuke eleznike pruge, a mukarac je Page 11

Antologija '97ostao sam na brdu.

Kenan odveze 'Volvo' uskom bonom ulicom i zaustavi ga preko puta Terijeve kue. Sedeo je jedandugi trenutak u kolima, sa rukama na volanu. Kada je Kenan posegnuo za ruicom na vratima, gospodin Bester izie iz kue i sie sa visoke verande u bono dvorite. ovek je nosio vreasti radniki kombinezon i nije imao koulju. Kada se sagnuo da potrai neto ispod kue, sede ekinje uhvatie mu svetlost. Kenan saeka jo sekund, pa se odveze dalje.

U dva ujutro, Kenan je jo pakovao knjige u kartonske kutije. Kada je proao pored prozora sa mreicom, pomislio je da sa druge strane ulice uje neki zvuk. Spustio je gomilu knjiga, priao mreici i spustiopogled kroz sjaj uline svetiljke i senke lia.

"Teri?"Nije bilo nikakvog odgovora. Senke na travnjaku nisu se pomerale i nekoliko minuta kasnije, Kenan

nastavi sa pakovanjem.

Nameravao je da ode veoma rano u nedelju ujutro, ali bilo je ve skoro deset sati kada su kola bila natovarena. Bilo je neobino hladno i nekoliko kapi kie palo je sa olovnog neba. Njegov stanodavac nije bio kod kue - verovatno se nalazio u crkvi - pa mu je Kenan ostavio kljueve u potanskom sanduetu.

Dvaput je obiao grad kolima i etiri puta proao pored kole pre nego to je tiho opsovao i krenuo prema zapadu, glavnim autoputem.

Saobraaj je bio veoma slab na meudravnom broj 55 i nekoliko kola na njemu vozilo je sa upaljenim farovima. Kia je povremeno prskala po vetrobranu. Zaustavio se da dorukuje na zapadnoj strani Sen Luisa. Kelenerica mu je rekla da je prekasno za doruak, pa je uzeo hamburger i kafu. Pri spoljnjem, olujnom svetlu, kafeterija je izgledala mrano i hladno.

Kada je proao kroz centar Sen Luisa, ve je pljutalo. Zbog nezgodnog prestrojavanja, Kenan nije video Lunu Kapiju dok je prelazio preko Misisipija. Reka je bila siva i uzavrela poput neba.

Kada se naao u Ilinoisu, 'Volvo' je krenuo prema istoku meudravnim broj 70 i putovanje se svelo na itanje guma po vlanom kolovozu i brzi metronom brisaa. Kenan je ubrzo poeo da se osea potiteno zbog toga, pa je ukljuio radio. Malo ga je iznenadilo kada je uo da prenose riku i viku Indijanopolisa 500. Sluao je to dok su veliki kamioni tutnjali kraj njega po kii. Posle pola sata, voditelj u Indijanopolisu opisao je olujne oblake koji dolaze sa zapada i Kenan je iskljuio radio, siguran da e trka biti odloena.

U tiini, vozio je prema istoku.

U utorak, posle Memorijalnog dana, uenici etvrtog razreda gospodina Kenana uli su u svoju uionicu i zatekli gospou Borerding za katedrom. Svi su je znali sa asova kada je proteklih godina zamenjivala njihove stalne uitelje. Neka deca poznavala su je kao svoju uiteljicu iz prvog razreda u poslednjoj godini pre penzionisanja.

Gospoa Borerding bila je naduvena masa sala, bora i brkova. Miice su joj visile mlitavo i mlatarale kada bi mahala rukama. Noge su joj bile nabrekle mase mesa sputane ortopedskim arapama. Miice, ake i lice bili su joj posuti mnotvom starakih pega i itavo telo odisalo joj je blagim mirisom trulei koji je ubrzo ispunio prostoriju. Deca su sedela sa rukama prekrtenim na klupama, neuobiajeno formalno, i gledala nemo u nju.

"Gospodin Kenan je morao da ode", rekla je prikaza glasom suvie lajmastim da bi bio ljudski. "Mislim da je u pitanju neka bolest u porodici. U svakom sluaju, ja u vam biti uiteljica ova poslednja tri dana kole. Hou da se razume da oekujem da svi u ovom razredu rade. Ne tie me se da li je do kraja kole preostalo tri dana ili tri stotine. Niti me zanima da li ste morali do sada vredno da radite kao to ete morati od sada. Ima da se potrudite to bolje moete sve dok ne budete slobodni u etvrtak po podne. Knjiice su vam ve zakljuene, ali nemojte da mislite da sada moete da ponete da se blesavite. Gospodin Epert me je ovlastio da menjam ocene kako naem za shodno. A to ukljuuje i ocene iz vladanja. Jo je mogue da neki od vas ponavljaju etvrti razred ako ja to budem smatrala za neophodno u sledeih par dana. A sada, ima li pitanja? Nema pitanja? Vrlo dobro, moete da uzmete udbenike iz aritmetike i spremite se za pismenu vebu."

Za vreme jutarnjeg odmora, Terija su skolila deca u potrazi za vestima. On je stajao nem kao stena pred naletima talasa ljubopitljivosti i oajanja. Jedina vest koju im je dao naterala je decu da se okrenu jedno prema drugome i ponu da brbljaju kao statisti u grupnoj sceni neke melodrame.

Bila je ve sredina popodneva kada je neko prikupio dovoljno hrabrosti da se suoi sa gospoom Borerding. Naravno, to je bila Sara, koja je istupila napred. Usred teke tiine vebe rukopisa, Sarin tanki glasbio je visok i uran kao ometajue zujanje pele. Gospoa Borerding je sasluala, namrtila se i uperila namrteni pogled u prvi red dok se Sara vraala na mesto.

Page 12

Antologija '97"Teri Bestere.""Da, gospoja", ree Teri."Mmmmmm... Sali kae da ti ima... ovaj... neto da podeli sa nama", zapoe gospoa

Borerding. Razred se zakikota zbog greke sa Sarinim imenom, ali se zaledi kada sitne oi gospoe Borerding nervozno okruite prostorijom da otkriju izvor buke. "U redu, poto je razred to oigledno ve neko vreme oekivao, zavriemo sa tom... priom... odmah, a onda nastaviti sa drutvenim naukama."

"Ne, gospoja", ree Teri tiho."Kako ree?" Gospoa Borerding se zagleda u deaka dugo i strogo, oigledno spremna da se

digne sa stolice na prvi znak prkosa. Teri je sedeo u utivo uspravnom poloaju, ruku skrtenih na svesci. Samo su se njegove vrsto stisnute tanke usne mogle protumaiti kao znak bezobrazluka.

"Bilo bi zgodno da sada zavrimo s tim", ponovi zamena uitelja."Ne, gospoja", ponovi Teri i nastavi brzo pre nego to je okirana debela ena stigla bilo ta da

kae. "Reeno mi je da to treba da ispriam poslednjeg dana. A to je etvrtak. Tako je rekao."Gospoa Borerding je zurila odozgo u Terija. Zaustila je neto da kae, zatvorila usta ujno, a

onda ponovo progovorila. "Upotrebiemo u etvrtak vae redovno vreme za odmor. Neposredno pre spremanja. Oni koji ele da propuste odmor ostae unutra da bi to uli. Ostali e moi da iziu napolje da se igraju."

"Da, gospoja", ree Teri i nastavi sa vebom iz rukopisa.

Jutro je u sredu bilo vrelo i ispunjeno letom. Deca su ula u uionicu oiju ispunjenih nadom koja sepretvorila u oborene poglede kada su ugledala glomaznu gospou Borerding za katedrom. Ona je retko ustajala sa stolice, a deca su, u ravnotei sa tom njenom nepokretnou, bila vezana za svoje klupe; kartice za zadatke i nezavisni centri rada gospodina Kenana bili su zaboravljeni.

Na svakom odmoru, deca su saletala Terija i traila da im pria malo unapred. Zaudo, takva panja kao da mu nije prijala. Traio je najudaljenije kutke igralita i tamo stajao i gaao ianu ogradu oblucima.

Pre kole u etvrtak, rairile su se glasine da je prethodne veeri 'Volvo' gospodina Kenana primeen u Glavnoj ulici. Monika Dejvis jela je u centru, u restoranu 'Embers', i bila je sigurna da je ugledala gospodina Kenana koji se provezao kraj nje. Sara je preuzela na sebe da javi drugovima iz razreda tu vest i sazadovoljstvom je podnela grdnju iznerviranih roditelja koji nisu mnogo marili za rane jutarnje pozive uenika etvrtog razreda. U osam i petnaest, etrdeset pet minuta pre zvona, najvei deo razreda nalazio se na igralitu. Bil se javio da kao dobrovoljac ode u kolu i proveri situaciju.

Vratio se tri minuta kasnije. Jedan pogled na njegovo sumorno lice saoptio je veini sve to je trebalo da znaju.

"Pa?" bio je nepopustljiv Bred."Tamo je Borerdingova", ree Bil."Moda on jo nije stigao", usudi se da kae Monika, ali malo ih je verovalo u to, i devojica se

pokunjila pod njihovim prekornim pogledima.Kada je dolo vreme da uu unutra, stvarnost je sedela pred njima u istoj zategnutoj, ljubiastoj,

tampanoj haljini koju je nosila i u utorak. Dan se vukao sa tom neopisivom klonulou kraj otvorenog prozora,kakvu moe da iznedri samo poslednji dan kole. Jutro je bilo ispunjeno ustrim radom koji ih je jo vie izluivao zbog odjekujue praznine ostatka kole. Najvei broj razreda otiao je na razredne piknike. Gospodin Kenan odavno je izloio svoj plan za peaenje sve do Obalskog parka, da bi tamo proveli ceo dan u 'orgiji bezbola i dobre klope'. Pojedina deca dobrovoljno su se javila da donesu klopu. Ali to sada nije dolazilo u obzir. Kada su uenici dizali pogled sa onoga to su radili da bi potvrdili zapovest gospoe Borerding, svi su u oima imali isti izraz. Podelili su uvianje koje im je upravo sinulo, da svet nije postojan; daima kapaka u podu stvarnosti koji se mogu otvoriti bez upozorenja. Bio je to nauk koji su deca nagonski ve znala, ali bila su dovoljno luda da ga privremeno zaborave unutar zatitnikog kruga magije.

Dan se vukao do podneva. Razred je ruao u gotovo praznoj trpezariji, delei je samo sa jednim razredom prvaka koji je bio kanjen i sa pet balavih uenika samodovoljnog pripremnog razreda gospoice Karter.

Povici na igralitu bili su udnovato prigueni. Teriju niko nije prilazio. Ako je i bio nervozan, to nije pokazivao dok je stajao i oslanjao se o motku sa vezanom loptom, prekrtenih ruku.

Po podne su vratili knjige u kolsku biblioteku - Bred i Donald morali su da plate knjige koje su izgubili ili otetili - i sedeli su u nemim redovima dok je gospoa Borerding s mukom vrila inventar. Znali su da e se poslednjih sat i po kole sastojati od ribanja klupa, skidanja plakata sa zidova i pokrivanja knjiga papirom. Sve te delatnosti bile su beskorisne, deca su to znala, poto e istaice ionako za nedelju ili dve sve izbaciti iz prostorije da bi je poistile. Znala su da e gospoa Borerding saekati do poslednjeg mogueg trenutka da im podeli ake knjiice i da e sve vreme nagovetavati kako neki od njih nisu proli - ili svakako nisu to zasluili. Takoe su znala da e svi proi.

Page 13

Antologija '97U dva sata i pet minuta, gospoa Borerding je nespretno ustala i pogledala dvadeset sedmoro

dece koja su sedela nemo za svojim udnovato istim klupama. Visoke gomile knjiga okruivale su ih kao odbrambene vree s peskom.

"U redu", ree gospoa Borerding, "moete izii na odmor."Niko se nije ni pomerio osim Breda, koji je ustao, pogledao oko sebe zbunjeno u drugove koji su

ostali da sede, a onda seo natrag sa budalastim kezom. Gospoa Borerding pocrvene, zausti neto da kae, uzdra se i teko sede na stolicu.

"Teri, mislim da si ti imao neto da kae", zaita ona. Die pogled prema asovniku na zidu - on nije radio - a zatim ga spusti na budilnik koji su deca u potaji nastavila da navijaju. "Ima trinaest minuta, mladiu. Pokuaj da ne protrai itav odmor."

"Da, gospoja", ree Teri i ustade. Prie dugakoj tabli za zidne novine i podie ruku do trouglaste are arobnih markiranih planina koje su se pruale blizu june obale skiciranog kontinenta. Nije progovarao. Deca su nemo klimala glavom. Teri spusti ruku i ode u prednji deo uionice. Njegove somotske pantalone fik-fikale su dok je hodao.

Kada se naao u prednjem delu prostorije, okrenuo se i suoio sa razrednim drugovima. Spore struje toplote, zujanje insekata i daleki povici dopirali su kroz otvorene prozore. Teri se nakalja. Usne su mu bile blede, ali njegov visoki, blagi glas bio je vrst kada je progovorio.

Rol je bio iznad dva gutera koja su uvali vrata onog mesta 'de su arobnjaci drali Dobija i Gernisavijen. Seate se, to je otprilike bilo u isto vreme kad je onaj veliki arobnjak vadio no da moda raspori Gernisavijen kako bi do'o do kljua. Elem, Rolovi prsti su se smrznuli, ali znao je da e morati da stvarno brzo pobije gutere, inae nee imati drugu priliku. Sneg je leteo svuda oko njega i ba se brzo smrkavalo.

Guteri su bili pogureni i neto su mumlali jedan drugom. Nosili su neke stvarno debele postavljene kapute, i Rol je znao da ako ne bude gaao kako valja, strele nee probiti sve to. Pogotovo to su nosili i oklope.

I tako je Rol izvuk'o dve strele. Jednu je zab'o vrhom u sneg, a drugu stavio na luk i zateg'o. Ose'o je ruke k'o da je nosio debele rukavice, a nije. Brin'o se da nee nita moi da osea i da e strela moda prerano da ode i tako upozori gutere. Ali prob'o je da ne misli na to, pa je zateg'o strunu na luku to je vie mog'o. Seate se, to je bio stvarno naroiti luk - nasledio ga je od svog matorog iz klana, koji je bio poglavica svi' kentaura i niko sem Rola nije mog'o skroz da ga zategne.

Uradio je to. I mor'o je skroz da ga dri tako dok ne naniani. Miii su mu se smrzavali i u trenu je po'o sav da se trese, ali udahn'o je duboko i umirio... luk... uperen u tog prvog gutera, onog to je staj'o najblie vratima. Sad je stvarno bilo mrano, ali malo crvenog svetla vid'lo se ispod ti' vrata.

Svi! Rol okinu. I im je pustio prvu, nateg'o je drugu strelu. Prvi guter - onaj blii vratima - oglasio se udnim zvukom kad ga je strela strefila pravo u grlo i izbila s druge strane. Ali drugi guter, on je gled'o na drugu stranu i kad se okren'o da vidi ta se to zbiva - svi - strela je izrasla pozadi i na njegovom vratu pa je pao dole na smrznuti led oko dve milje nie, al' nijedan od njih nije ni pisnuo.

A onda je Rol si'o nizbrdo na sve etiri noge, kliz'o se i sulj'o pravo prema vratima. E, ta su vam vrata bila velika i metalna i na njima nije bilo kvake niti bilo ega drugog, a bila su zakljuana. Ali prvi guter - onaj to je le'o mrtav na snegu - taj je im'o prsten sa neki' esn'es' kljueva. I jedan od nji' je odgovar'o. Ali bila je iva srea da taj nije pao preko ivice.

I tako je Rol zavuk'o taj klju, a vrata su kliznula postrance i ukaz'o se dugaak tunel koji je vodio pravo napred dok nije skren'o i sav je bio osvetljen crvenim svetlom i, onako, jeziv. U'o je u tunel i moda je uradio neto pogreno, ili je moda tamo bilo elektrino oko ili tako neto, poto su se odjedared posvuda zaula zvona k'o alarm.

'E, sad sam ga ugasio', pomislio je Rol i zagalopir'o hodnikom punom brzinom. Ve je stavio luk natrag i isuk'o ma.

U meuvremenu, seate se da je Gernisavijen bila sva onako vezana za onaj elini sto i da je iznad nje stoj'o arobnjak koji je merk'o kako da joj raspori stomak i uzme taj klju dalekobacaa? Izvadio je no - neto k'o lekarski no, tol'ko otar da ste mogli njime da seete maslac - i stoj'o je tamo k'o da smilja gde da je recne, kad su zazvonila sva zvona.

"To je Rol!" viknuo je Dobi koji je visio tamo na zidu, jo iv.arobnjak se okren'o stvarno brzo i ukljuio neke prekidae, pa su se osvetlili svi ti TV ekrani. Na

nekim ekranima videli su se vojnici-guteri kako tre, na drugim par arobnjaka koji gledaju oko sebe, a na jednom se video Rol kako tri tim hodnikom.

arobnjak ree neto na arobnjakom onim drugim tipovima u odorama to su bili u sobi, pa zajedno izjurie napolje. Tako su Dobi i Gernisavijen ostali tamo skroz sami, al' nisu mogli nita da urade sem da gledaju TV, poto su bili skroz vezani.

Rol je za'o iza krivine i odjednom naleteo na gomilu gutera sa samostrelima, a on je im'o samo Page 14

Antologija '97svoj ma. Ali oni su bili vie iznenaeni nego on pa je zato spustio glavu i jurn'o punom brzinom u njih i pre nego to su stigli da napune samostrele i tako to, na'o se meu njima i poeo da mlati, pa su okolo poletele guterske glave, repovi i ostalo.

E sad, Gernisavijen sve to vidi na TV-u i ona i Dobi kliu i sve to, ali vide i druge TV ekrane, hodnici su puni gutera, a i arobnjaci nailaze. I tako Dobi pone da cima lance iz sve snage. Seate se, njegove rukejae su nego to izgledaju, kao to smo se uverili kad je onomad pridrao deo Tartufelove kue na drvetu.

"ta radi?" veli Gernisavijen."Pokuavam da doem do onoga!" kae Dobi i pokazuje na sto pun epruveta, boca i hemijskih

stvari k'o na Nebeskoj Galiji. Ako se sve pomea..." Dobi i dalje cima i cima sve dok mu vene ne iskoe na glavi, ali jedan lanac najzad pukne i Dobi ostane okaen o jednoj ruci, previe umoran da nastavi.

"ekaj malo", kae Gernisavijen. Ona gleda TV.Rol je ubij'o gutere uzdu i popreko i stig'o je na moda sto stopa od mesta gde su drali Dobija i

Gernisavijen, ali on to ne zna i odjednom dolaze ti' et'ri ili pet arobnjaka s vatrenim pukama. Rol jedva stigne da digne tit na vreme. Osmude mu tako neto kose i grive, i spale mu sve strele i stvari na leima. A spale mu i tatin luk.

I tako Rol krene unazad i zna da pokuavaju da ga odseku zato to vidi kako guteri tre bonim hodnicima. Onda se okrene i odgalopira to bre moe, ali arobnjaci nadiru glavnim hodnikom i kada budu mogli lepo da naniane, pozdravilo ga. Zato Rol stane, pokupi jedan samostrel i pone da i' zadrava, gaajuiprema njima.

Odjednom se nae u nekoj velikoj sobi gde arobnjaci dre svoje letee platforme. I Rol skoi preko ograde, doskoi na jednu od njih i pone da zagleda kontrole. Pritisne neko dugme i zid se digne - to su vrata u planinskom zidu. Rol zvirne napolje i vidi sve vazduh, zvezde i sve to. A kad ponovo pogleda nazad vidi da je ulaz pun gutera, a nastupaju i arobnjaci s vatrenim pukama i Rol zna da ako ostane nee moi sve da i' izbegne. Rol se ne plai tol'ko pogibije kol'ko da ga teko rane, pa da mora da ostane tamo vezan lancima k'o Gernisavijen i Dobi.

I tako Rol pritiska dugmad sve dok letee platforme ne uzlete, a arobnjaci pucaju iz vatrenih puaka da sve prati, ali on je ve napolju u nonom vazduhu i oni ne mogu dobro da naniane poto on leti u cik-cak.

E sad, nazad u hodniku, Gernisavijen i Dobi su gledali sve to na TV-u. Dobijevo lice, uvek je izgledalo nekako tuno, ali sad izgleda tunije nego ikad.

"Moe da oslobodi drugu ruku?" kae Gernisavijen.Dobi samo odreno odma'ne glavom. Nema oslonca.Gernisavijen zna da je klju jo u njenom stomaku. I zna da arobnjaci planiraju da ga iskoriste da

dou do sviju drugi' svetova u Mrei Svetova. I moda bi ljudi mogli da i' odbiju, ali to izgleda jako teko ako arobnjaci navale, iznenade ih i tako to. Gernisavijen se prisea sviju oni' dana kad su priali kako e da dou do dalekobacaa i na koje e sve planete da odu zajedno i koje e sve ljude da vide.

"Bilo je zabavno, je l' da?" kae Dobi."Aha", kae Gernisavijen. A onda kae: "Napred samo. Uradi to."Dobi zna na ta ona misli. Osmehuje se i taj osmeh nekako je i tuan i srean istovremeno. Onda

se naginje skroz, sve dok maltene ne stoji postrance na zidu. Tada uju korake arobnjaka u hodniku. I tako Dobi pone da mae desnom rukom - onom sa koje visi lanac - i mlatne njime po nukleranom gorivu i drugim stvarima na stolu, razbivi ih sve zajedno.

Rol se nalazi pet ili est milja daleko kad vidi eksploziju planine. Vrh naprosto k'o da je odleteo i itava skalamerija suknula je uvis k'o vulkan. Rol je taman dovoljno visoko i taman dovoljno daleko da i on ne odleti u paramparad. A znao je ko je to uradio. I zato.

E sad, ne znam ta je jo mislio. Ali, sad je bio sasvim sam. I leteo je neko vreme tamo okolo, dok se lava slivala niz planinu i dok su varnice izbijale u vazduh. I sad vie nije im'o 'de da ode. Sam ne moe da natera dalekobaca da proradi. Gernisavijen je imala klju, a Dobi je jedini znao kako da ga aktivira.

Rol je ostao tamo u mraku dugo, dugo. Onda je okren'o platformu i odleteo. I to je kraj.

Zavlada tiina. Deca su sedela nepomino poput kamena i gledala kako se Teri vraa za svoju klupu. Somotske pantalone su mu fik-fikale. Kada je seo, nekoliko devojica zajeca. Mnogi deaci spustili su pogled ili su podigli poklopce klupa kako bi sakrili sopstvene suze.

Gospoa Borerding je ostala bez rei. Onda se okrenula prema zidnom satu, pa ljutito natrag prema budilniku, i podigla ga izmeu sebe i razreda.

"Eto, vidi ta si uradio, mladiu", odbrusi ona. "Protraio si itav razredni odmor i zbog tebe kasnimo sa spremanjem. Brzo, svi, spremite se da izribate klupe!"

Deca obrisae oi, duboko udahnue i posluno prionue na poslednji zadatak koji je stajao izmeunjih i slobode.

Page 15

Antologija '97Adam Troj KastroSKAKAVCI(Locusts, 1996.)

1.Jedan je uao neposredno pred zoru. Uvek tada dolaze. Nebo se tada raskrili milionima njih i

lepetom njihovih siunih oblija koja treskaju u zgrade, to ostane jedini zvuk u poznatoj Vaseljeni. Tada se nas nekoliko preivelih okupimo u eroninom podrumu, provodimo noi ispod starih krpa i, kao i obino, udiemo dah jedni drugima, miriemo znoj i oseamo da nam zdrav razum kopni pod stalnim kuckanjem telaaca koja udaraju u zidove od cigli.

A onda udaranje vie nije vano, jer iznenada, evo skakavca kako leti naokolo po sobi u kojoj smo, nena svilenkasta krila proizvode zvuke koji aputavo otresaju prainu sa plafona. Nadleteo je nisko nad naim glavama, ciktao je visokim ritminim tonovima kakve mislim da isputa sonar, ne pokazujui niim da nas vidi kao bilo ta drugo osim kao bezoblinu gomilu ispod sebe.

Mogli smo zauvek da se krijemo od njega da moja jadna gluva, slepa i luda ena Dejn nije izabrala taj trenutak da vrisne sa svih pet ustiju odjednom.

"Stju", prosikta Klodet, "uutkaj je."Nije stigla da kae nita vie. Skakavac nas je primetio, njegova svetlucava duga uredno je rasekla

tkaninu i Klodetin vrat, poput hartije. Krv briznu po platnu i poprska nas poput tople kie.Dejn je i dalje vritala, ali tada su njeni mnogostruki glasovi postali tek mali deo hora, jer smo

vritali svi. Piter je vritao jer je Klodet bila njegova ena, eron je vritala da, do vraga, svi ostanemo mirni, a Bob je vritao jer njegov traumatizovani mozak nije sposoban ni za ta drugo; Nensi je vritala jer je htela da svi znamo da je za sve kriva Dejn, a ja sam vritao jer sam ispod platna izvlaio sprej za bube da se suoim sa skakavcem pre nego to pobije i ostale.

U podrumu nije bilo toliko mrano koliko je trebalo da bude. Svetlo vie nije radilo, nedeljama nije radilo jer nita na struju vie nije radilo, ak ni baterijske svetiljke, ali skakavci su isijavali nekakav beli sjaj koji je osvetljavao prostoriju. Njegov dugin trag ve je ileo u neprepoznatljivost tamo gde je presekao Klodet, ali noviji deo, odmah ispod njega zadrhta i zablista poput simfonije boja, okupavi sobu oko nas nestvarnim svetlom grozniavog sna. arobno je to bilo, vanvremensko, diznilendsko i smrtonosno.

Kao i samo malo udovite koje se obrnulo u vazduhu da bi se suoilo sa mnom. Retkost je da se vidi ivi primerak, mogli smo uglavnom da vidimo samo smrskane i slomljene leeve. Runog, u stvari, nikada nismo videli, ak ni u mesecima kada su se nebesa prvi put smraila od njih, ali ovaj je bio prava bomba, obdareniji bezvremenijom, nevinijom i u potpunosti androginom lepotom od svih drugih. Neke smo mogli nekako da proglasimo za muke, druge za enske, a ovaj je bio vitak, atletski graen i sladak, i delovao je kaobilo koje pretpubertetsko derite, osim to je bio visok samo est ina i od glave do pete prekriven svetloruiastim dlaicama; leprao je kroz vazduh na arenim krilima slinim leptirovim. Dok je ciktao visokotonskim oduevljenjem, lako sam mogao biti omaijan u nepokretnost. Ali te oi. Skakavac se zlokobno nasmei i punom brzinom krenu prema meni, a dugin trag iza njega zapucketa vazduhom poput bia.

Aktivirao sam sprej za bube i zasuo malog gada mlazom belog plamena pravo u lice. On zakreta i pade, ostavivi trag crnog dima, a ja sam ga i dalje zasipao i dok je padao prema podu spaljivao sam ga u pepeo, sve vreme vritei punim pluima.

Susedi i prijatelji i dalje su se skrivali ispod ostataka platna kada je boca ostala prazna, sam Bog zna koliko je prolo. Ispustio sam je, kleknuo kraj aave mrlje na podu podruma, prekrio lice akama i zajecao.

eron je jedina izila iz skrovita i prila mi. Ukoeno je hodala, kao da nije sigurna da se zemlja nee otvoriti pod njenim stopalima. Rorahovske mrlje koje su ostale od Klodetine krvi suile su se na ostacima njene bluze, a ve su bile suve na prerano osedeloj kosi, obojile su joj srebrnastosmee vlasi u tamniju senku crnog. Poloila je koatu ruku ma moje rame i procedila: "Za ovo je trebalo imati muda, Stju."

Pogledao sam prazne ake i outao."Spasao si nas", ree.Stvar je imala oi moje kerke Rejel.To im je omiljeni trik, da izgledaju kao neko koga volite i koga ne biste povredili ni za milion godina.Ali Rejel vie nema. Ona nije mrtva. Bar mislimo da nije mrtva, svakako vie nije ljudsko bie, ali to

se ne rauna u smrt. Te razlike vie nisu vane kao nekada. Dovoljno je rei da ona vie nije ba moja kerka.Rekoh: "Pa ta?"eron sede pored mene, potovala je moju potrebu za tiinom, ali nije bila voljna da me ostavi

samog. Kao da e iko od nas biti sam u svetu kojim vladaju skakavci.

2.Nai preiveli drugovi nisu se pomolili ispod platna sve do pred zoru, kada se lepetanje utialo do

Page 16

Antologija '97mrtve tiine i kada je eron izila da otvori vrata da bi pustila dnevnu svetlost, nekakvu, da zasija dole u podrumu, gde su poslednji preiveli susedi provodili noi sklupani u tami. Upravo su se pojavljivali po jedno ili dvoje, poev od nekada nadmenog, a sada dronjavog i nedavno udovienog Pitera. On je bio nadmen, utogljen advokat za krivine sluajeve onomad kad je jo bilo toga to se zove zakon, pravni ili prirodan. Bio je dobar, sa ugledom da zlostavlja sudije i da prolazi ak i sa tim. Ali, video je neto rano, na poetku Zaraze, neto to ga je tako uzdrmalo i pretvorilo svu njegovu snagu u la, ostavilo ga da muca i hoda slabanim, nesigurnim koracima gubitnika. Decu je izgubio iste one noi kada smo ih izgubili i mi. Upravo je izgubio Klodet, na njenoj snazi odravao se sve do samog kraja, i ono to je ostalo od njega i nije bilo tako mnogo. Kada mu je aron priskoila i zagrlila ga da mu proapue uobiajene, neprikladne rei utehe, Piter je nije uo. Piter nije uo nita.

Odmah za njim, izila je Nensi, vrsta, uglaena, elegantna, poput ileta otra Nensi, koja po obiaju uope nije delovala uznemireno, izgledala je ak zadovoljno, kao i uvek kada bi izila neogrebana i tako nadmona nad onima koji su umrli. Ostala je pribrana ak i kada je poprskana Klodetinom krvlju, jedina od nas koja nije ostarila vekovima tokom prolih par nedelja, jedina meu nama koja je u ovom groznom novom svetu ak i uivala, to je bilo injenica koja nije predstavljala neko veliko iznenaenje za one koji su morali da izdre i ive u istom bloku sa njom. Izmeu ostalog, ona je bila onaj sused koji voli da pravi liste i albe policiji. Fiksirala me je svetlim, ljubiastim oima: "Ja mislim da je vreme da malo popriamo", ree.

Po obiaju, bilo je otrine u ja. Rasteglila bi tu re na tri sloga, a to bi i odgovaralo situaciji, ako se uzme u obzir koliko je esto time zapoinjala reenicu.

Rekoh: "Nisam raspoloen.""Ba teta. Ovo je odavno trebalo da raspravimo."U ovoj situaciji, 'odavno' vie nije postojalo, skakavci su se pojavili pre tri nedelje. Ali Nensi je bila u

pravu. Oduvek se izmeu nas kuvala velika mrnja, od kako znamo jedni za druge, sve one godine tokom kojih nas je zlostavljala sa verande koja je bila nie od nas u bloku. Znao sam da e to na kraju dovesti do sukoba. Nadao sam se samo da to nee biti sada, sa krvlju jo jednog prijatelja koja nam se sui na kouljama.

"ta eli?""elim da uvidi ko je sada ubio Klodet."Bob Kakoonobee, zaposlen kod Donsona iza ugla, koji je radio do kasno u no kada su skakavci

prvi put napali i koji se prvi uteturao u nae improvizovano sklonite, nesposoban da izgovori vie od desetak suvislih rei, iziao je ispod platna, telee oi, crne i tupe, kao kod bilo koje druge glupe ivotinje dovedene u klanicu. Bob je bio jo gori od Pitera, vratio se gotovo u detinjstvo. Oh, ponekad je uspevao da sastavi reenice, ali nikada dovoljno jasno da bi objasnio ta mu se desilo ili kako su umrli Donsonovi, niti odakle mu te uznemirujue opekotine koje su od njegovog radnog mantila napravile dronjke. On se samo muvao unaokolo i ekao da mu kaemo ta da radi.

Tako je ispod platna ostala samo jo jedna osoba koja se ljuljala napred-nazad, ona koju je Nensi jasno okrivila za Klodetinu smrt. Dejn. Upiljio sam se u Nensi pogledom za koji sam se nadao da e je uplaiti.

"Mani se toga.""Mala nakaza nas je gotovo sve pobila", ree Nensi. "Vreme je da je se reimo."Telo ispod platna zajea u pet razliitih glasova, nijedan nije bio ni priblino ljudski, a svi su

bezglasno preklinjali za osloboenjem koga nema, niti e doi. Nikako nisam mogao da prihvatim ono to je preostalo od ene sa kojom sam se venao. Nije bilo vano to sam prestao da je volim pre nekoliko godina, ni to to sam je esto varao, to smo esto razgovarali o razvodu i ostajali zajedno uglavnom iz inercije i brige zbog dece, ona je jo bila Dejn, bar donekle. Suoio sam se sa Nensi:

"Nikoga ne izbacujemo. To je pravilo. Ali neemo te spreavati da ode ako ne moe da ivi sa tim."

Nensi je gledala po sobi u potrazi za nekim raspoloenim da joj se pridrui u napadu, ali Piter je tonuo u katatoniju, Bob nije bio mnogo bolji, a eron je zurila u nju sa otvorenom mrnjom koju nisam oekivao na tom lepom licu. Zgaena, Nensi me udostoji jo jednog pogleda usredsreene mrnje, pogleda koji ostavlja mukarce u strahu da e ih zaklati nou, dok spavaju, a onda se okrenu i zatutnja uz stepenite u dvorite.

Moj i eronin pogled sretoe se i u njima smo prepoznali saglasnost da je Nensi moda u pravu i dadogovori vie ne vae. Svi smo izgubili decu, porodice, civilizaciju, ak i svet razuma, a do odreene mere i ljudskost. Ako ponemo da izbacujemo ljude da se sami okuaju sa skakavcima time emo predati i deo nas koji je opstanak inio vanim. Jedini deo koji nas razdvaja od nekog poput Nensi.

Bob slabano namignu: "Jesti?""Da", ree eron glasom umornim od svega. "Jesti."

3.Page 17

Antologija '97Otprilike pre dve nedelje, bila je no crvenog poara koji je svu konzervisanu hranu u krugu koji se

mogao prepeaiti pretvorio u nejestivi i smrdljivi crni katran. Ali znali smo ve tada da e hrana biti problem, ranije ili kasnije, ostajali smo bez svega u naim udruenim zalihama, a na onaj tei nain nauili smo da je pohod u lokalnu samoposlugu veoma loa zamisao.

Ono ta nam je sada jedino ostalo za jelo upravo je ono to nas i ubija.Skakavci.Svakog Boijeg jutra isteturali bismo se iz eronine kue, jedine preostale od nekadanje tri ciglene

zgrade u ulici, u nekada pomodnom predgrau, a sada pejsau koji potie ravno iz pakla. Drvene zgrade postale su kosturne ruevine toliko izbuene tunelima skakavaca da stoje jo samo iz iste tvrdoglavosti. Parkirani automobili su izuvijani, izoblieni, aije poluistopljene, poput bolesnog kompromisa izmeu Dalija i Detroita. Nebo je raznobojni sjaj tragova koji se rastapaju. A sva stabla pretvorila su se u nekave kristalne strukture koje proizvode zveckavu muziku na vetru. Ali ono najgore oko nas jesu leevi skakavaca od prole noi, palo ih je na milijarde i naslaga smrskanih tela duboka je do lanaka u svim pravcima. Svi su mrtvi, goli i svi izgledaju kao krilati ljudi; u satima pre nego ih sunce dijamantskog oblika spri, od mesa su, i svi se mogu jesti. Ukusni su, koa ima kiselkasti ukus koji podsea na peenu piletinu.

Ali to to su ukusni ne znai obavezno da su i dobri za jelo.Ponekad vam neki njihov sastojak ne prija.Danas, dok sam kleao sa ostalima i probirao kroz sablasni bife, jednom akom sam vrsto drao

Dejn za povodac i ustanovio kako mislim, prvi put u ovih nekoliko dana, na Edija. Edi je bio eronin mu, savetnik za osiguranja po profesiji i srazmerno poznati pisac krimi-romana po naklonosti; on je prvi preuzeo komandu u naem preivljavanju. Njegova je zamisao bila da udruimo zalihe i branimo samo jednu zgradu umesto njih deset. On je odgovoran i za naziv skakavci. Prvi je probao jednog od njih i proglasio ih za jestive; na alost, prvi je otkrio i skrivene opasnosti. Svi smo imali reakcije. Neki od nas iskusili su tri, etiri ili pet, jednu za drugom, svaka bi nas pomalo promenila, odvodei nas malo dalje od ljudskosti. Neke od promena bile su na neki nain i smene: Bob ima neprirodno velike, smee, tanjiraste oi, Piter je sada prekriven slojem svetloutog krzna, eron ima maije brkove i po tri prsta vika na svakoj aci, ja du oba ramena imam niz nazubljenih bodlji, a Nensi ima ravast jezik i bezoblian prorez na mestu gde su nekada bile usne. Svi smo sreni, ako uzmete u obzir ono to se dogodilo Ediju, ono to se desilo sa naom decom ili sa Dejn.

Pa ipak, svi brstimo, halapljivo i uglavnom razdvojeni, u strahu da nam se pogledi ne susretnu. A i nemamo neki izbor.

Posle dvanaestak minuta, prila mi je eron, pretvarajui se da dolazi sluajno. Samo bi potpuni paranoik video nekakve namere u njenom ponaanju, ali svi smo postali paranoici, a za mene je to bilo oigledno kao sam pakao. Stigavi do mene, zablistala je hrabrim, sitnim osmehom, podigla malu, krilatu figuru do usta i odgrizla joj glavu. Potrebna su bila tri griza da je proguta, i osmeh je nestao.

"Isuse, Stju, spali smo na estoro. Moe li da veruje da nas je estoro?"Namrtih se. "Prilino jadno, zar ne?""Tragino je", ree ona oajno. "Stalno sebi govorim da to ne moe da traje veno, da emo ranije

ili kasnije nauiti pravila i pregrmeti sve ovo, a pone