ANTHONY BURGESS Paklena naranĉa

NASLOV IZVORNIKA

A Clockvvork Orange

Copyright © 1962 by Anthony Burgess

Sva prava pridrţana. Dijelovi ove publikacije ne smiju se reproducirati ili koristiti u bilo

kojem obliku ili bilo kojim sredstvom, elektroniĉkim ili mehaniĉkim, ukljuĉujući

fotokopiranje i snimanje, ili bilo kakvim informatiĉkim sustavom za pohranu ili

obnavljanje, bez pismene dozvole izdavaĉa.

C”IP- Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i sveuĉilišna knjiţnica, Zagreb

UDK 821.111-31 = 163.42

IIIIRCiHSS, Anthonv

Paklena naranĉa / Anthonv Burgess ; [prijevod Mm ko Fanĉović], - Zagreb :

Zagrebaĉka naklada, 1999. 1K”) sir. ; 18 cm. - (Feniks)

Prin”viKt djela: A clockwork orange. ISI1N "“53-6234-54-8

““•iiiki ;imi

AMTHOMY 9URGESS

Paklena naranĉa

[zagrebaĉka naklada] ZAGREB, 1999.

PREDGOVOR MRVATSKOM IZDANJU

Mac

Kada je Anthonv Burgess (roĊen 1917. u Manches-teru) svakako jedno od najvećih

imena suvremene engleske knjiţevnosti i vrstan romanopisac i esejist, on svoju slavu

uglavnom duguje djelu koje je upravo pred vama - Paklenoj naranĉi (ili, ispravnije,

Naranĉi na navijanje).

Paradoksalno je da je djelo, preko kojeg se Burgess proĉuo, najveću pozornost privuklo

u nepotpunom obliku. Naime, kada je ĉuveni redatelj Stanlev Kubrick na filmsko platno

prenio svoju viziju Burgessovog antiutopijskog romana, on je to uĉinio prema

ameriĉkom izdanju, koje je jedino svjetsko izdanje (pored bivšejugoslavenskog BIGZ-

ovog, u biblioteci FEST-romani, prijevod Z. Ţivković) bez posljednjeg poglavlja.

Mladi i još neafirmirani pisac A. Burgess je 1961., u pregovorima sa svojim ameriĉkim

izdavaĉem, nerado pristao na izdavaĉev prijedlog da se posljednje, dvadeset i prvo,

poglavlje izbaci iz ameriĉkog izdanja. Time je od zaokruţenog romana, u kojem

protagonist proţivljava burne dogaĊaje i na kraju biva promijenjen, odrasta,

napravljena neka vrsta bajke prepune eksplicitnog nasilja, nepotpun ali gorak

komentar otuĊenja u suvremenom svijetu - koji je upravo u tom obliku podigao najviše

prašine. Kubrickov film, snimljen deset godina kasnije, izazvao je burne reakcije i uveo

izraz "ultranasilje" u svakodnevnu uporabu. Bio je megahit u kino-dvoranama i

kandidat za ĉetiri Oskara (u kategorijama najboljeg filma, reţije, montaţe i adaptiranog

scenarija; u sve ĉetiri kategorije izgubio je od Francuske veze Williama Friedkina). Bio

je to jedan od

5

prvih filmova koji su se, nakon pada zloglasne hollywood-ske cenzure, Havesovog koda,

usudili izravno prikazati fiziĉko nasilje.

U vrijeme kad je knjiţevni predloţak napisan, takva nasilnost je još uvijek bila isuviše

šokantna, te je Burgess svoje pasaţe tuĉnjava, pljaĉki i silovanja nastojao prikriti

briljantnim jeziĉnim bravurama - kojima, naravno, u filmu nije bilo mjesta. Zbog toga

je, kao što sam Burgess gorko primjećuje u predgovoru prvom cjelokupnom ameriĉkom

izdanju (A Clockwork Orange Resucked, Ponovno sisanje paklene naranĉe), većini ljudi

film bio prijemĉiviji od knjige. U romanu, Burgessov Alex i njegova tinejĊerska (nad-

satska) banda govore ţargonom koji je neobiĉna mješavina ruskog i engleskog. Naţalost,

u prijevodu nikako nije bilo moguće prenijeti briljantno duhovit naĉin na koji se autor

sluţio mehanizmima nastanka engleskog uliĉnog slan-ga da uklopi ruske rijeĉi u

engleski izgovor. Najviše stoje bilo moguće postići (bez tolikog prekrajanja strukture

knjige da bi to predstavljalo nedopustivo zadiranje u Burge-ssovu autorsku viziju) bilo

je da se - za razliku od svih drugih prijevoda "na prvu loptu" - barem ostavi atmosfera

pubertetske afektacije sluţenja stranim jezikom u svakodnevnom izraţavanju. U

originalu je knjiga predstavljala takvu "lingvistiĉku avanturu" (Burgess, n. dj.) da su

neka izdanja zbog lakšeg ĉitateljskog snalaţenja donosila priruĉne rjeĉnike. Zbog

mnogo veće srodnosti ruskog i hrvatskog nego ruskog i engleskog, smatrali smo da za to

u našem izdanju nema prijeke potrebe.

Većini prevoditelja i sam naslov zadavao je problem; clockwork orange prevoĊenje kao

mehaniĉka ili ĉak (zbog nejasne asocijacije na pakleni stroj ili paklenu prirodu radnje)

paklena naranĉa, a najpreciznije bi bilo naranĉa na navijanje. U pitanju je stari cockney

ţargonski izraz, koji oznaĉava nešto što ne moţe postojati, i koristi se za

6

usporedbu s neĉim stoje isto toliko neobiĉno kao zamisao naranĉe koja se navija - ĉudno

ili izopaĉeno, npr. homoseksualno. Autor na dovoljno mjesta u knjizi spominje navijanje

naranĉe pa je jasno na kakav je izraz mislio.

Mada je Burgess nakon 1961. napisao mnogo izvrsnih romana, i u "glavnom toku"

literature i u znanstvenofan-tastiĉnoj domeni antiutopije (od ĉega valja posebno

napomenuti zanimljivu Tisuću devetsto osamdeset petu, polemiĉku kritiku/obradu

ĉuvenog Orvvellovog djela), njegova slava još uvijek poĉiva na Naranĉi. Konaĉno se

hrvatski ĉitatelji mogu u integralnom obliku uvjeriti zašto.

M. Fanĉović

o

"A

t-\ onda, što ćemo?"

Bio sam tu ja, to jest Alex, i moja tri druzja, to jest Pete, Georgie, i Tupi, koji je bio

zbilja tup, i sjedili smo u mlijeĉnom baru Korova (što će reći Krava) lupajući razu-doke

što da napravimo od te veĉeri, gadnog mraĉnog zimskog veĉernjeg kopilana mada

suhog. Mlijeĉni bar Korova bio je mjasto za mlijeko-plus, a vi ste moţda, O braćo moja,

zaboravili kakva su ta mjasta bila, jer se stvari tako skoraj-šo mijenjaju ovih dana i svi

su brzi na zaboravu, a ni novine se baš nešto ne ĉitaju pretjerano. Pa, ono što su tamo

prodavali bilo je mlijeko plus još nešto. Nisu imali dozvolu za toĉenje pića, ali još nije

bilo zakona koji bi branio neke od novih vešĉica koje su stavljali u staro moloko, pa si ga

mogao pjati s vellocetom ili svnthemescom ili dren-cronom ili jednom ili dvije druge

vešĉe što bi ti dale finih mirnih horroršo petnaest minuta divljenja Gospodjinu i svim

Njegovim svetim anĊelima u tvojoj lijevoj cipeli sa svjetlima koja ti pršte svud po

mjazgu. Ili si mogao pjati mlijeko s noţevima unutra, kako smo govorili, i to bi te

izoštrilo i uĉinilo spremnim za malo prljavog dvadeset-na--jedan, i to je bilo ono što smo

pjatili ove veĉeri s kojom otpoĉinjem cijelu ovu priĉu.

Naši dţepovi bili su puni Ċengi, pa nije bilo stvarne potrebe s gledišta krastanja još

lijepih parica da se tolĉokira neki stari vjek u uliĉici, vidja ga se kako pliva u svojoj krvi

dok mi brojimo plijen i dijelimo na ĉetiri, niti da se napravi ultranasilje nad nekim

drhtavim starejšim sjedokosim

11

komadom u nekom dućanu i odleprša s utrobom blagajne. Ali, kao što kaţu, nije sve u

novcu.

Nas ĉetvorica bili smo odjeveni po najnovijoj modi, stoje u tim danima znaĉilo crne jako

tijesne tajice sa starim kalupom za hladetinu, kako smo ga mi zvali, koji je prianjao uz

prepone ispod tajica, to da štiti, a isto i nekakav lik koji si mogao vidjati dovoljno jasno

na odreĊenom svjetlu, tako daje moj bio u obliku pauka, Pete je imao rukaju (što će reći

šaka), Georgie je imao jako lijepo uraĊen cvijet, a jadni stari Tupi je imao jako

isplaţenu i iskeţenu klauno-vog licoja (što će reći lice), jer Tupi nikad nije imao nekih

jakih ideja i bio je, izvan svake sumnje bilo kog nevjernog Tome, najtuplji od nas

ĉetvorice. I nosili smo strukirane jakne bez ovratnika, ali s tim jako napumpanim

ramenima (što smo zvali "plećojke") stoje bilo otprilike izigravanje da odista imamo

takva ramena. Onda smo, braćo moja, imali one prljavobijele marame oko vrata što su

izgledale kao pasirani kartofli ili pire s nekakvim uzorkom napravljenim vilicom. Kosu

smo nosili ne predugu i imali smo fajn hor-roršo ĉizme za cipelarenje.

"A onda, što ćemo?"

Bile su tri djevoĉke za pultom skupa, ali bili smo ĉetiri nas maljĉika i bilo je obiĉno kao

jedan za sve i svi za jednog. Ti komadi isto su bili odjeveni po posljednjoj modi, s

purpurnim i zelenim i naranĉastim perikama na golovama, od kojih je svaka koštala ne

manje od trotjedne ili ĉetvo-rotjedne plaće tih komada, ja bih rekao, i odgovarajućom

šminkom (dugine boje oko golozja, a usne našminkane veoma široko). Onda su imale i te

duge ravne haljine, a na dijelu za grudaja imale su znaĉkice kao srebrne s imenima

raznih maljĉika - Joe i Mike i tako to. To su trebala biti imena raznih maljĉika s kojima

su spatjalc prije ĉetrnaeste. Stalno su gledale u našem smjeru i skoro mi je došlo da

kaţem da nas trojica (kutom usana, naime) trebamo otići

12

na malo spolnosti i ostaviti jadnog starog Tupog, jer bi to bilo samo pitanje kupjati

Tupom pol litre bijelog ali ovaj put s malkice svnthemesca unutra, ali to baš ne bi bilo

po kao pravilima. Tupi je bio jako jako ruţan i tup baš kao i njegovo ime, ali je bio

horroršo gadan borac i vrlo vješt na ĉizmi. ■ "A onda, što ćemo?"

Ĉelovjekkoji je sjedio kraj mene, jer je tamo bilo dugo postavljeno sjedalo koje je išlo

duţ tri zida, bio je itekako daleko sa golozjima staklastim i nekako je brboljio slovja kao

"Aristotel tamo vamo radno vani biciklistiĉni daj for-fikularno pametno". Bio je zbilja

tamo drugdje, baš daleko, u orbiti, i ja sam znao kako je to, iskušavši to kao i svatko

drugi, ali u to doba sam došao do toga da mislim kako je to nekako kukaviĉka vešĉ, O

braćo moja. Leţali biste tamo nakon što ste popili staro moloko i onda biste dobili misal

da je sve oko vas nekako u prošlosti. Mogli ste sve vidjati dobro, sve to, sasvim jasno -

stolove, stereo opremu, lustere, komade i maljĉike - ali je to bila kao neka vešĉ što je bila

tamo, ali više nije tu. I bili biste nekako hipnotizirani vašom ĉizmom ili cipelom ili

noktom kako već bude, a istodobno biste bili podignuti za stari ovratnik i protreseni

poput maĉke. Bili biste treseni i treseni dok ne bi ništa ostalo. Izgubili biste svoje ime i

svoje tijelo i sebe i baš vas nije bilo briga, i ĉekali biste dok vam ĉizma ili nokat ne

postanu ţuti, onda sve ţući i ţući cijelo vrijeme. Onda bi svjetla poĉela pucketati poput

atomike i ĉizma ili nokat ili, što već bude, djelić prašine na vašim hlaĉama, pretvorili bi

se u veliko veliko veliko mjasto, veće od cijelog svijeta, i upravo biste bili upoznati sa

starim Gospodji-nom iliti Bogom kad je sve bilo gotovo. Vratili biste se u ovdje i sada

nekako cvileći, s ustima sasvim spremnim za kmekme. Sad, to je jako lijepo, ali veoma

kukaviĉki. Niste stavljeni na ovaj svijet samo da biste došli u dodir s Bogom.

13

Takva itv&T mogla je izvući svu snagu i dobro iz ĉelovje-ka. :

"A onda, što ćemo?"

Stereo oprema bila je ukljuĉena i pomislili biste da se pjevaĉev golos kreće iz jednog

dijela bara u drugi, leteći do stropa i onda se obrušavajući i jureći od jednog do drugog

zida. Bio je to Berti Laski koji je strugao zbilja starejšu stvar zvanu "Ti mi ljuštiš boju".

Jedna od tri komada za šankom, ona sa zelenom perikom, stalno je uvlaĉila trbuh i

izbacivala ga u ritmu onoga što su zvali glazbom. Mogao sam osjetiti da noţevi iz starog

moloka poĉinju bockati, i sad sam bio spreman za malo dvadeset-na-jedan. Pa sam

skiknuo: "Van van van van!" kao pseto, i onda sam opalio tog vjeka stoje sjedio kraj

mene, i bio daleko i razble-betan, jednim horroršo udarcem na ukho iliti organ sluha, ali

on to nije osjetio i nastavio je sa svojim: "Telefonska zamješancija i kad frfularije budu

dumbidumbidu." Osjetit će on to kad se vrati, kad stigne iz onog dalekog mjesta.

"Kamo van?" pitao je Georgie.

"Ma, samo šetati", rekao sam, "i vidjati što će naići, O braćo moja mala."

Pa smo izišli u veliku zimsku noćaju i krenuli niz Bulevar Marghanita i skrenuli u

Aveniju Boothbv, i tamo našli ono što smo baš i traţili, maljutku pošalicu da s njom ot-

poĉnemo tu veĉer. Bio je to jedan drhtavi starejši vjek uĉiteljskog tipa, s naoĉalama,

usta otvorenih na hladnom zraku noćaje. Imao je knjige pod rukom i ušljivi kišobran i

dolazio je iza ugla iz Javne knjiţnice, koju nije baš puno ljudo-va koristilo tih dana.

Niste zbilja vidjeli baš mnogo starih burţoaskih tipova vani nakon mraka tih dana, zbog

malobrojnosti policije i nas finih mladih maljĉika uokolo, i ovaj ĉelovjek profesorskog

tipa bio je jedini pješak u cijeloj ulici. Pa smo dogiljali do njega, veoma pristojno, i ja

sam rekao: "Ispriĉavam se, brate."

14

i

Izgledao je maljenko puglan kad je vidjao nas ĉetvoricu tako, kako prilazimo sve tiho i

pristojno i nasmiješeno, ali je rekao: "Da? Stoje?" veoma glasnim uĉiteljskim golosom,

kao da nam pokušava pokazati da nije puglan.

Ja sam rekao: "Vidim da imaš knjige pod rukom, brate. Odista je rijetko zadovoljstvo u

ova vremena naići na nekog tko još ĉita, brate."

"Oh?" rekao je, drhteći. "Je li? A, shvaćam." I stalno je prelazio pogledom s jednog na

drugog od nas ĉetvorice, sada se nalazeći kao u sredini veoma nasmiješenog i uljudnog

ĉetverokuta.

"Da", rekao sam. "Zanimalo bi me veoma, brate, ukoliko bi mi ti ljubazno dozvolio

vidjeti kakve knjige su to što ih nosiš pod rukom. Ništa na ovom svijetu nije mi milije od

dobre ĉiste knjige, brate."

"Ĉiste", rekao je. "Ĉiste, ha?" A onda je Pete zgrabjao te tri knjige od njega i dao nam

ih zbilja skorajše. Kao trojica, svi smo imali po jednu da vidjamo osim Tupog. Ona koju

sam ja dobio zvala se Osnove kristalografije, pa sam je otvorio i rekao: "Izvrsno, odista

prvorazredno", stalno okrećući stranice. Onda sam rekao veoma šokiranim golosom:

"Ali što je ovo ovdje? Kakva je ovo prljava slovja? Sav crvenim što sam pogledao takvu

rijeĉ. Razoĉaravaš me, brate, zbilja me razoĉaravaš."

"Ali," probao je on, "ali, ali ..."

"Sad," rekao je George, "ovdje je ono što bih ja nazvao zbilja prljavim. Ovdje ima

jedna slovja koja poĉinje na k i jedna na p." On je imao knjigu koja se zvala Ĉudo

pahuljice.

"Oh", rekao je jadni stari Tupi, smotrajući preko Pete-ovog ramena i idući predaleko,

kao što je uvijek i išao, "ovdje piše što joj je sve uradio, i tu je i slika i sve. Ma", rekao

je, "ti si samo pokvarena stara ptiĉurina."

15

"Starac tvojih godina, brate", rekao sam ja i poĉeo kidati knjigu koju sam drţao, i ostali

su uĉinili isto s knjigama koje su oni imali, Tupi i Pete se otimajući oko Rombo-

hedralnog sustava. Starejši profesorski tip poĉeo je kriĉati: "Ali one nisu moje, to je

vlasništvo zajednice, ovo je ĉisti bezobrazluk i vandalsko djelo", ili tako neka slovja. I

pokušao nam je kao oduzeti knjige, što je bilo patetiĉno. "Ti zasluţuješ dobru lekciju,

brate," rekao sam, "zasluţuješ je." Ta knjiga o kristalima koju sam ja imao bila je vrlo

tvrdo uvezana i teška za razrazjati u komade, bivajući zbilja starejša i napravljena u

danima kad su se stvari pravile da kao potraju, ali sam uspio poderati stranice i baciti ih

šaku po šaku poput pahuljica, mada velikih, posvuda po tom kriĉućem starom vjeku, a

onda su ostali uradili isto sa svojima, dok je stari Tupi plesao okolo poput klauna kakav

je i bio. "Eto ti", rekao je Pete. "To ti je kaša od Ijuskica za tebe, ti odvratni ĉitatelju

gadosti i prljavština."

"Ti zloĉesti stari vjeĉe, ti", rekao sam ja, i onda smo ga poĉeli ritati. Pete mu je drţao

rukaje, a Georgie mu je nekako rastvorio usta i Tupi mu je istrgnuo umjetne zubaje,

gornje i donje. Bacio ih je na ploĉnik i ja sam ih podvrgnuo starom gaţenju ĉizmom,

mada su bili tvrdokorni, bivajući naĉinjeni od nekakve nove horroršo plastiĉne tvari.

Stari vjek poĉeo je puštati nekakve raspadajuće šumovaje - "vuf vaf vof” - pa je Georgie

popustio stisak kojim mu je drţao gubaje razmaknute i samo mu dao jednom po bezu-

bim ustima svojom oprstenjenom šakom, i od toga je stari vjek poĉeo puno stenjati, a

onda eto krvi, braćo moja, stvarno prelijepo. Pa smo onda samo mu skinuli vanjske

platje, skidajući ga do veste i dugih gaća (jako starejše; Tupi mu je skoro otkinuo

glavu), i onda ga Pete prekrasno udario u pjat, i pustili smo ga. Krenuo je nekako

teturavo, jer to stvarno nije bio previše jak tolĉok, stalno: "Oh oh oh", ne 16

znajući gdje je i stoje zbilja, i mi smo mu se rugali i prevrnuli mu dţepove, dok je Tupi u

meĊuvremenu plesao uokolo s njegovim ušljivim kišobranom, ali u njima baš i nije bilo

puno toga. Bilo je nekoliko starejših pisama, od kojih su neka potjecala još iz 1960., s:

"Moj najdraţi najdraţi" u njima i sva ta ĉepuka, i privjezak s kljuĉevima i starejša

rasklimana penkala. Stari Tupi odustao je od svog plesa s kišobranom i naravno morao

poĉeti ĉitati naglas jedno od pisama, kao da pokaţe praznoj ulici da zna ĉitati. "Moje

drago," recitirao je, vrlo visokim golosom, "mislit ću na tebe dok nisi tu i nadam se da

ćeš zapamtiti da se toplo odjeneš kad izlaziš na veĉer." Onda je ispustio jako Šum-naji

smjah - "ho ho ho" pretvarajući se da poĉinje brisati svoju jamušku s njim. "U redu",

rekao sam. "Pustite, O braćo moja." U hlaĉama tog starejšog vjeka bilo je samo

malenko love (to jest novca) - ne više od tri golije - pa smo podvrgli sve te prljave male

novĉiće tretmanu razbacivanja, postoje to bio kokošji napoj prema iznosu lijepovĉica

koji smo već imali kod sebe. Onda smo polomili kišobran i razrazjali mu platje i

prepustili ih vjetrovima, braćo moja, i onda smo bili gotovi sa starejšim vjekom

uĉiteljskog tipa. Nismo uradili mnogo, znam, ali to je bilo samo kao poĉetak veĉeri i ja

nemam namjeru davati iza priku vama ili vašima za to. Noţevi u mlijeku-plus sad su

bockali fino i horroršo.

Sljedeća stvar je bila da se poigramo samarića, što je bio naĉin da se riješimo nešto

lovice kako bismo imali više inicijative za kao malo dućanskog kraĊovanja, pa smo ušli

u Duke of New York na Amisovoj aveniji i svakako da su tamo udobno smještene bile tri

do ĉetiri stare babuške koje su pjatjale svoje crno s pjenom od DP (drţavne pomoći).

Sad smo mi bili jako dobri maljĉici, smješeći se dobro-veĉernje svakome i svima, mada

su se te stare naborane paljerice poĉele skroz tresti, sa starim rukajama, prošaranim

17

venama, koje su drhtale oko ĉaša i prolijevale pjenu na stol. "Ostavite nas na miru,

deĉki," rekla je jedna od njih, s licem kao tloris od toga stoje bilo oko tisuću godina

staro, "mi smo samo sirote starice." Ali mi smo samo izloţili zube, bijes bijes bijes, sjeli,

pozvonili, i ĉekali da momak doĊe. Kad je stigao, sav nervozan i trljajući ruke o svoju

masnaju pregaĉu, naruĉili smo nam ĉetiri veterana - veteran je rum i seri brendi

izmiješan, stoje bilo popularno baš tad, a neki su voljeli i malo limete u to, što bi bila

kanadska varijanta.

Onda sam ja rekao momku: "Daj onim jadnim starim babuškama tamo preko nešto

hranjivo. Veliki Škoti za sve i nešto za ponijeti." I istresao sam pun dţep Ċengi svud po

stolu, i ostala trojica su slijedila moj primjer, O braćo moja. Pa su dupli zlatnjaci bili

donijeti za stare izbrazdane pa-ljerice, i one nisu znale što da kaţu ili uĉine. Jedna od

njih je uspjela protisnuti: "Hvala, deĉki", ali si mogao vidjeti kako one misle da se nešto

prljavo kao sprema. U svakom sluĉaju, dana im je svakoj po boca Yank Generala, to je

vinjak, za ponijeti, i dao sam novce za njih da im se dostavi svakoj po tucet crnog s

pjenom sljedeće jutro, da one ostave svoje smrdljive stare ţenskaje adrese na pultu.

Onda smo s lovom stoje preostala otkupili, braćo moja, sve mesne pite, perece, sirne

grickalice, ĉips i ĉokolade u tom mjastu, a i to je bilo za stare komade. Onda smo rekli:

"Vraćamo se za minjutu", a stare pticaje su još govorile: "Hvala, momci", i: "Bog vas

blagoslovio, deĉki", i mi smo izlazili bez i prebite pare u našim karmanima.

"Od toga se osjetiš baš dobrajo, zbilja", rekao je Pete. Mogao si vidjeti da jadni stari

tupi Tupi nije baš ponjimao sve to, ali nije rekao ništa iz straha da bude nazvan glupa-

jom i šupljotikvim ĉudakom. Pa, krenuli smo sad oko ugla u Aveniju Attlee, i tamo je

bio taj dućan sa slatkišima i tumorima još otvoren. Ostavili smo ih na miru, ima tome

18

tri mjeseca, i cijeli frtalj bio je vrlo miran u cjelini, tako da se naoruţani milicajkani ili

ophodnje razova nisu previše motali tamo, bivajući više sjeverno od rijeke tih dana.

Stavili smo maskaje - nove stvari su bile, zbilja horroršo, stvarno izvrsno napravljene;

bile su kao lica povijesnih osoba (rekli bi vam imena kad ste kupovali) i ja sam imao Dis-

raelija, Pete je imao Elvisa Preslevja, Georgie je imao Hen-ryja VIII., a jadni stari Tupi

imao je jednog vjeka pjesnika zvanog PiBi Shellev; bile su kao stvarno prerušavanje, s

kosom i sve, i bile su neka jako vrlo specijalna plastiĉna vešĉ pa si ih mogao smotati kad

ti više ne treba i sakriti ih u ĉizmu - onda smo nas tri ušla unutra, Pete je drţao ćasu

vani, ne da se imalo oko ĉega brinuti tamo. Ĉim smo udarili po dućanu krenuli smo na

Slousea što gaje drţao, veliku trbušastu hladetinu od vjeka koji je vidjao odmah što se

zbiva i krenuo ravno unutra gdje bio je telefon i moţda njegova dobro nauljena

pjuškaja, sa šest gadnih punjenja. Tupi je prešao pult skorajše kao pticaja, razbacujući

pakete njušaja i lomeći veliki pano na kojem je bio komad stoje kesila zubaje

mušterijama i grudaje su joj skoro ispadale kao reklama za neku novu marku tumora.

Što ste onda mogli vidjati bilo je kao velika lopta što se kotrlja po dućanu iza zavjese, što

su bili stari Tupi i Slouse nekako spojeni u samrtnoj borbi. Onda ste mogli slušjati

dahtanje i frktanje i vešĉi kako padaju i psovanje i onda staklo kako krah krah krah.

Majka Slouse, ţena mu, bila je kao zaleĊena iza tezge. Mogli smo znati da će vrisnuti

kao zaklana ĉim dobije priliku, pa sam ja jako skorajše prešao tezgu i zgrabio je, i

horroršou velika gromada je bila, sva njuša-juća na parfem i s pljaspljas velikim

poskakujućim gruda-jima na njoj. Stavio sam joj rukaju na gubjac da je sprijeĉim da

razglasi umorstvo i razaranje na sve ĉetiri strane, ali ta gospoţa pasja mije uputila veliki

gadan ugriz na istu i ja sam bio taj koji je obavio vrištanje, a onda je ona krenula

19

s krasnim vapajem za milicajkanima. Pa, onda ju je trebalo tolĉokirati kako valja

jednim od tegova s vage, a onda pošten dodir šipkom što su je drţali za otvaranje

sanduka, i to je izvuklo crveniš kao starog prijatelja. Pa smo je na pod i poderali joj

platje iz zabave i malo njeţno ĉizmom da se prekine njeno stenjanje. I, vidjavši je kako

leţi s gruda-jima na vidjelu, pitao sam se da li, ali to je bilo za kasnije te veĉeri. Onda

smo oĉistili blagajnu, i bilo je super hor-roršo plijena te noćaje, i uzeli smo po koju

kutiju od samo najboljih tumora za svakog, i odosmo mi, braćo moja.

"Baš zbilja veliki teţak kopilan je bio", stalno je govorio Tupi. Nije mi se sviĊalo kako

Tupi izgleda; izgledao je prljavo i neuredno, kao vjek što je bio u tuĉnjavi, što i jest bio,

naravno, ali nikad ne trebate izgledati kao da ste bili. Mašna muje bila kao daje netko

gazio po njoj, maskaja mu je bila svuĉena i imao je prljavštinu s poda na licaju, pa smo

ga odveli u pokrajnju uliĉicu i malenko ga uredili, moĉeći taštuke pljuvaĉkom da

oĉjastimo prljavštinu. Što sve ne ĉinimo za starog Tupog. Bili smo natrag u Duke of New

York jako skorajše, i raĉunao sam po mom satu da nismo bili odsutni više od deset

minuta. Starejše stare babuške još su bile tamo dudlajući crno s pjenom i Škote kojima

smo ih ĉastili, i rekli smo: "Bog, cure, što ćete popiti?" Poĉele su sa starim: "Jako

ljubazno, momci, Bog vas blagoslovio, momci", i tako smo pozvonili na zvrczvrc i

pozvali ovaj put drugog konobara i naruĉili pive s rumom unutra, bivajući jako

oţednjeli, braćo moja, i što god su stare pticaje htjele. Onda sam rekao starim

babuškama: "Nismo izlazili odavde, zar ne? Bili smo tu cijelo vrijeme, zar ne?"

Sve one su ukopĉale zbilja skorajše i rekle: "Tako je momci. Bili ste nam pred oĉima,

stalno. Bog vas blagoslovio, momci", pijući.

Ne da je to ustvari bilo bitno. Oko pol sata je prošlo prije nego što je bilo bilo kakvog

znaka ţivota meĊu milicajkanima, a onda su to bila samo dva vrlo mlada roza što

20

su ušla, jako ruţiĉasti pod svojim velikim drotovskim kacigajama.

Jedan je rekao: "Znate li vi ovdje nešto o dogaĊanjima u Slouseovom dućanu veĉeras?"

"Mi?" rekao sam ja, nevino. "Zašto, stoje bilo?"

"KraĊa i prebijanje. Dvoje u bolnici. Gdje ste vi bili veĉeras?"

"Ne sviĊa mi se taj gadan ton", rekao sam. "Nije me briga za te gadne insinuacije. O

vrlo sumnjiĉavoj naravi sve to progovara, braćo moja mala."

"Bili su ovdje cijele veĉeri, momci", poĉele su kriĉaja-ti stare harpije. "Bog ih

blagoslovio, nema boljih deĉki meĊu ţivima glede ljubaznosti i dareţljivosti. Bili su

ovdje cijelo vrijeme, jesu. Ni da mrdnu ih nismo vidjele."

"Samo pitamo", rekao je drugi mladi milicajkan. "Imamo posla koji radimo kao i svi

drugi." Ali su nas gadno upozoravajuce pogledali prije nego što su izišli. Dok su izlazili

mi smo im uruĉili malo glazbe s usana: prrrrrrrr. Ali sam ja, za sebe, bio pomalo

razoĉaran stvarima kakve su bile tih dana. Ništa protiv ĉega bi se mogli boriti. Sve lako

kao poljubiš mi šarje. Ipak, noć je još bila vrlo mlada.

21

Ka

smo izišli izvan Duke of New Yorka vidjali smo na svjetlu dugog osvijetljenog barskog

prozora brboćućeg starog pjanistu ili pijanicu, kako urla prljave pjesme svojih otaca i

pravi bljurp bljurp izmeĊu toga kao da mu je prljavi stari orkestar u njegovom

smrdljivom trulom ţelucu. Jedna vešĉ stoje nikad nisam mogao podnijeti je bilo to.

Nisam nikad podnosio da vidim muţaja svog prljavog kako se valja i podriguje pijan,

ma koliko bio star, ali još naroĉito kad je bio zbilja starejši kao ovaj. Bio je nekako

stisnut uz zid i krpe su mu bile u sramotnom stanju, sve zguţvano i neĉisto i prekriveno

drekom i blatom i prljavštinom i tim stvarima. Pa smo ga dohvatili i dokaĉili s par

dobrih horroršo tolĉoka, ali je on i dalje nastavio pjevati. Pjesma je bila:

I vratit ću se mojoj dragoj, mojoj dragoj, . Kada tebe, moja draga, ne bude bilo.

Ali kad gaje Tupi išaketao nekoliko puta po prljavoj pijandurskoj gubici prestao je

pjevati i poĉeo kriĉati: "Hajde, dokrajĉite me, vi kukaviĉki kopilani, ionako ne ţelim

ţivjeti, ne u smrdljivom svijetu kao stoje ovaj." Tada sam rekao Tupom da malo smiri,

jer me ponekad zanimalo da slušajem što neki od tih starejših raspadotina imaju reći o

ţivotu i svijetu. Pitao sam: "Oh. A što je to smrdljivo u njemu?"

On je povikao: "Smrdljiv je ovo svijet jer pušta mlade navaliti na stare kao što ste vi

uĉinili, i više nema ni zakona ni reda." Kriĉao je glasno i mahao rukajama i ĉinio

22

stvarno horroršo sa slovajama, dok mu je tek pokoji blurp blurp dolazio iz kiški, kao da

nešto orbitira tamo unutra, ili kao neka jako nepriliĉna upadica muţja koji pravi

šumaje, tako da je taj stari vjek stalno kao prijetio mu šakama, viĉući: "Nije to više

svijet za starca, a to znaĉi da se ja ni mrvicu ne bojim vas, djeĉarci, jer sam previše pijan

da osjetim bol ako me udarite, i ako me ubijete bit će mi drago što sam mrtav." Mi smo

šmekali i onda se nakesili, ali nismo rekli ništa, a onda je on rekao: "Kakav je to uopće

svijet? Ljudi na Mjesecu i ljudi se vrte oko Zemlje kao mušice oko svjetiljke, i više se

uopće ne pazi na zemaljski zakon ni red. Pa najgore što moţete uĉinite, vi prljavi

kukaviĉki huligani." Onda nam je dao malo glazbe usnama - "prrrrzzzrrrr" - kao što

smo mi onim mladim milicaj-kanima, a onda je poĉeo opet pjevati:

0 draga draga zemljo, za tebe sam se borio

1 donio ti mir i pobjedu - ir;

Pa smo krenuli u njega lijepo, smiješeći se preko cijelih licoja, ali je on nastavio pjevati.

Onda smo ga sapleli tako da se ispruţio na dugo i široko i iz njega je nahrupio cijeli

lonac pivske bljuvotine. To je bilo odvratno pa smo ga ĉizmom, svatko po jednom, a

onda je krvca, a ne pjesma ili bljuvotine, krenula iz njegove prljave stare gubice. Onda

smo krenuli svojim putem.

Tamo kod Gradske strojarnice smo naišli na Billyboya i njegovih pet druzja. Sad u tim

danima, braćo moja, udruţivanje je bilo većinom u ĉetvorke ili petice, što su bile kao

auto-ekipe, postoje pet udoban broj za auto, a šest je bio krajnji broj za veliĉinu bande.

Ponekad bi se bande okupile da naprave kao maljenke vojske za veliki noćni rat, ali

uglavnom je bilo najbolje lutati u tim kao malim brojevima. Billyboy je bio nešto od

ĉega mi je bilo zlo

23

samo kad bih vidjao njegovo debelo nakeţeno licoje, a uvijek je imao taj vonj kao jako

uţeglo ulje u kojem se mnogo puta prţilo, ĉak i kad je bio odjeven u svoje najbolje

platje, kao sad. Vidjali su nas baš kad smo mi vidjali njih, i sad je bilo kao jedno jako

tiho uzajamno gledanje. Ovo će biti stvarno, ovo će biti kako treba, ovo će biti no-ţaja,

uţaje, britvaja, ne samo pesti i ĉizme. Billyboy i njegovo drugaje prestali su s onim što

su radili, što je bilo da su se baš spremali napraviti nešto jednoj rasplakanoj maloj

djevoĉki što su je imali tamo, ne starijoj od deset, ona je kriĉajala ali s platjama još na

sebi, Billyboy ju je drţao za jednu rukaju, a njegov broj jedan, Leo, za drugu.

Vjerojatno su baš obavljali dio s prljavim slovajama prije nego što se spuste na malenki

dio ultranasilja. Kad su vidjali nas da stiţemo pustili su taj buhuhuhući mali komad,

pošto ih je bilo još koliko hoćeš tamo gdje su i nju našli, i ona je otrĉala na svojim

mršavim bijelim nogicama koje su bljeskale u mraku, još uvijek viĉući: "Oh oh oh".

Rekao sam, smiješeći se veoma široko i druzjarski: "Pa, zar nije to stara debela jarĉina

Billyboy glavom i smradom. Kako ste mi, vi mutna zdjelo jeftine smrdljive masti? DoĊi

da dobiješ malo po jajcima, ako ih uopće imaš, ti uškopljena hladetino." I onda smo

poĉeli.

Bilo je ĉetvorica nas na šest njih, kao što sam već istaknuo, ali jadni stari Tupi, i pored

sve svoje tuposti, vrijedio je za trojicu drugih u ĉistom ludilu i prljavoj borbi. Tupi je

imao baš horroršo dugo uţaje iliti lanac oko pasa, dvaput omotan, i razmotao je to i

poĉeo njim lijepo šibati po oĉima iliti glazojama. Pete i Georgie imali su zdravo oštre no-

ţaje, ali sam ja što se mene tiĉe imao finu starejšu horroršo koljaĉku britvaju koju sam,

u to doba, mogao trgnuti blistavo umjetniĉki. 1 tako smo se mi zadratirali u mraku, sa

starom Lunom, i ljudima na njoj, koja je baš izlazila, zvijezdama što su ubadale kao da

bi mogle biti noţevi nestrpljivi

24

da se prikljuĉe dratiranju. S mojom britvajom uspio (tom prosjeci baš kroz platje

naprijed najednom od Bil!yboyevih druzja, jako jako precizno i nisam ni dotakao pljot

ispod tkanine. Onda se, u dratsovanju, taj druzja Billyboyev najednom našao otvoren

kao mahuna, golog trbuha i pokazujući gaće, i onda se on jako jako razdraţjao, mašući i

vrišteći i gubeći gard i puštajući starog Tupog s lancem stoje vijugao šššhhhh, pa gaje

stari Tupi zalanĉio baš po glazjama, i taj druzja Billyboyev se oteturao urlajući iz sveg

srca. Išlo nam je jako horroršo, i uskoro nam je Billyboyev broj jedan bio pod nogama,

zaslijepljen lancem Tupog i puzeći i urlajući kao zvijer, ali jedna dobra ĉizma u golovu i

on je bio ugašen ugašen ugašen.

Od nas ĉetiri Tupi je, kao i obiĉno, prošao najgore glede izgleda, što će reći licoje mu je

bilo sve krvavo, a krpe prljavi nered, ali mi drugi bili smo mirni i cijeli. Sad je smrdljivi

debeli Billyboy bio onaj kojeg sam htio, i tamo sam ja plesao s mojom britvajom kao da

sam brico na palubi broda na jako nemirnom moru, pokušavajući ga zakaĉiti s par

dobrih rezova po njegovom neĉistom masnom licoju. Billyboy je imao noţaju, dugi

skakavac, ali on je bio malen-kajo prespor i teţak na pokretu da vrijedne bilo koga baš

gadno. I, braćo moja, bio je pravo zadovoljstvo meni taj valcer - lijeva dva tri, desna dva

tri - i da reţem lijevi obraš-ćić i desni obrašĉić, tako da su dvije kao zavjese od krvi

potekle istodobno, jedna sa svake strane njegove ugojene prljave gubice na zimskoj

svjetlosti zvijezda. Tekla je ta krv kao crvene zavjese, ali mogao si vidjati da Billyboy

nije ništa osjetio, i trupkao je i dalje kao debeli stari medvjed, bockajući prema meni

svojim noţajem.

Onda smo oslušjali sirene i znali da milicajkani stiţu s puškajama na gotovs kroz

prozore policijskih auta. Ona

25

mala raskmeţena djevoĉka im je rekla, izvan svake sumnje, pošto je bila kutija za

pozvati rozove nedaleko iza Općinske strojarnice. "Još ću te ja, ne boj se," zazvao sam,

"jarĉetino smrdljiva. Ostat ćeš ti bez jajca, kako treba." Onda su oni otrĉali, polako i

zadihano, osim Broja Jedan Lea koji je hrkao na zemlji, dalje na sjever prema rijeci, i

mi smo otišli na drugu stranu. Odmah iza sljedećeg skretanja bila je uliĉica, mraĉna i

pusta i otvorena s oba kraja, i tamo smo se odmorili, dašćući brzo pa polaganije, onda

dišući kao normalno. Bilo je to kao odmaranje izmeĊu dvije strašne i veoma ogromne

planine, što bi bili blokovi stanova, a u prozorima svih stanova mogao si vidjeti kao

plavo plešuće svjetlo. To bi bila telka. Noćas je bilo što su zvali svjetskim programom,

stoje znaĉilo da isti program gleda svatko na svijetu tko hoće, što su uglavnom bili

sredovjeĉni srednjeklasni ljudovi. Bit će neki veliki slavni glupi komiĉni ĉelovjek ili crni

pjevaĉ, i sve se to odbijalo od speci-janih telkaških satelita duboko u svemiru, braćo

moja. Ĉekali smo dašćući, i mogli smo slušjati sirenirajuće mili-cajkane kako idu na

istok, pa smo znali da smo sad u redu. Ali jadni stari Tupi stalno je gledao gore u

zvijezde i planete i Lunu s ustima širom otvorenim kao klinac koji nikad prije nije

vidjao bilo što takvo, i on je rekao: "Što li je na njima, pitam se. Što bi bilo tamo gore na

takvim stvarima?"

Ja sam ga jako gurnuo, rekavši: "Hajde, glupaje kopile kakav ti jesi. Nemoj ti misliti o

njima. Bit će ţivot kao i ovdje dolje najvjerojatnije, s tim da neki dobiju noţ, a neki ga

zabiju. A sad, dok je noćka još molodoja, hajdemo mi svojim putem, O braćo moja."

Drugi su se šmeknuli na to, ali jadni stari Tupi pogledao je ozbiljno u mene, pa opet gore

u zvijezde i staru Lunu. I tako smo mi krenuli za svojim poslom niz uliĉicu, dok se

svjetski program plavio oko nas s obje strane. Ono što nam je sad trebalo bio je autić, pa

26

smo skrenuli lijevo iz uliĉice, znajući istog trena da smo na Priestlev Placeu ĉim smo

vidjeli veliki bronĉani kip nekog starejšeg pjesnika s majmunskom gornjom usnom i

lulom zabijenom u iskrivljena stara usta. Idući na sjever došli smo do prljavog starog

Filmodroma, zguljenog i raspadnutog jer nitko više nije baš puno išao tamo osim malj-

ĉika poput mene i mojih drugaja, i onda samo da viĉemo ili razrezujemo ili malo

unutra-van-unutra-van u mraku. Mogli smo vidjati po plakatu na fasadi Filmodroma, s

nekoliko mrlja od muha, daje na programu uobiĉajena kaubojš-tina, s arhanĊelima na

strani šerifa koji puca na kradljivce stoke iz pakla, ţivahne stvari kakve je Drţavfilm

proizvodio u tim danima. Auti parkirani kraj kina nisu bili baš horroršo, uglavnom

bijedne starejše vešĉe, ali bio je jedan priliĉno nov Durango 95 za kojeg sam mislio da bi

mogao posluţiti. Georgie je imao jedan od onih poliklefa, kako su ih zvali, na svom

privjesku za kljuĉeve, pa smo uskoro bili ukrcani - Tupi i Pete otraga, gospodski

puckajući svoje tumore - a ja sam okrenuo paljenje i pokrenuo ga i preo je zbilja

horroršo, fino toplo vibrirajuće ćutilo svud u crijevci-ma. Onda sam pritisnuo nogajom,

i lijepo smo krenuli unatrag, i nitko nas nije vidjao kad smo krenuli.

Motali smo se oko onog dijela koji su zvali predgraĊem neko vrijeme, plašeći stare

vjekove i ţenaje koji su prelazili put i krivudajući za maĉkama i tako to. Onda smo

krenuli putem na zapad. Nije bilo mnogo prometa, pa sam starom nogajom skoro

probio pod, i Durango 95 je ţderao put kao špagete. Uskoro je bilo zimskog drveća i

mraka, braćo moja, sa zemljom u mraku, i najednom mjestu sam pregazio nešto veliko s

iskeţenom zubatom gubicom u svjetlu farova, što je onda zakriĉalo i zakrckalo ispod i

stari Tupi otraga smijao se da mu golova otpadne - "Ho ho ho" - na to. Onda smo

ugledali jednog mladog malj ĉika sa svojim komadom, kako se ljubiljubi ispod stabla, pa

smo stali i zaklicali im,

27

pa smo ih onda lupili s par tolĉoka onako preko volje, što ih je rasplakalo, i odosmo mi

dalje. Ono što nam je sad bilo na umu bio je stari iznenadni posjet. To je bilo baš fino i

dobro za šmek i malo ultranasilja. Konaĉno smo dospjeli u nešto kao selo, i odmah izvan

tog sela bila je nekakva mala kuća na osami s malo vrta. Luna se sad već dosta uzdigla, i

mogli smo vidjati tu kolibu fino i jasno kad sam ja usporio i zakoĉio, dok su se ostala

trojica kikotala kao bezumnaji, i mogli smo vidjati da je ime na kapiji te kucaste vešĉe

bilo DOM, jako glupajo ime. Izašao sam iz auta, zapovjedivši svojim drugajima da

utihnu s kikotanjem i ponašaju se kao ozbiljno, i otvorio sam tu maljenku kapiju i došao

do ulaznih vrata. Pokucao sam fino i njeţno i nitko se nije pojavio, pa sam pokucao još

malo i taj put sam mogao slušjati da netko dolazi, onda se zasun pomakao, i vrata su se

otvorila par centimetara, pa sam mogao vidjati to jedno glazje kako me gleda, a vrata su

bila na lancu. "Da? Tko je?" Bio je to golos nekog komada, mlade djevoĉke sudeći po

zvuku, pa sam rekao veoma profinjenim naĉinom govora, pravim gospodskim golosom:

"Oprostite, gospo, vrlo mi je ţao što vas uznemiravam, ali moj prijatelj i ja izišli smo u

šetnju, i mom prijatelju je pozlilo sasvim iznenada i to je velika nevolja, on je tamo na

putu i jeĉi bez svijesti. Biste li bili toliko ljubazni da me pustite da upotrijebim vaš

telefon da telefoniram hitnoj pomoći?" "Nemamo telefon", rekla je ta djevoĉka. "Ţao

mi je, ali nemamo. Morat ćete ići nekamo drugamo." Iznutra iz te maljutke kuće mogao

sam slušjati klak klak klaki klak klak klakiti klakklak kako neki vjek tipka, a onda je

tipkanje stalo i zaĉuo se glas tog ĉelovjeka kako pita: "Stoje, draga?"

"Pa", rekao sam, "biste li mogli biti toliko dobri da mu date ĉašu vode? To je kao neki

napad, znate. Izgleda da se srušio od nekakvog napada." > ;

28

Djevoĉka je kao oklijevala i onda rekla: " Onda je otišla, a moja tri druzja su izašli iz

kola tiho i pr li se zbilja horroršo skrivećki, sad stavljajući maskaje, onda sam i ja stavio

svoju, onda je samo stvar bila u tome da ja zavuĉem staru rukaju i otkvaĉim lanac,

pošto sam smek-šao tu djevoĉku mojim gospodskim golosom, tako da nije zatvorila

vrata kako je trebala, pošto smo mi bili noćni stranci. Nas ĉetvorica smo tada uletjeli

urlikajući, sa starim Tupim koji je kao i obiĉno izigravao budalu skakanjem gore--dolje

i pjevanjem ruţnih slovaja, i bila je to fina maljutka kuća, reći ću to. Svi smo šmeknuli u

sobu u kojoj je bilo upaljeno svjetlo, i tamo se ta djevoĉka kao skupila od straha, mlad

zgodan komad sa zbilja horroršo grudima, i s njom je bio taj ĉelovjek što je bio njen

muţaja, mladog izgleda, ali s oĉajama s roţnatim okvirom, a na stoluje bio pisaći stroj i

sve papiri rasuti svuda, ali ruje bila jedna mala hrpa papira stoje kao moralo biti ono

stoje već otipkao, pa je tu bio još jedan inteligentan vjek knjiškog tipa kao onaj s kojim

smo se zezali prije nekoliko sati, ali ovaj je bio pisac, a ne ĉitatelj.

U svakom sluĉaju, rekao je: "Što je ovo? Tko ste vi? Kako se usuĊujete ući u moju kuću

bez dozvole." A cijelo vrijeme glasja mu je drhtio kao i rukaje.

Pa sam ja rekao: "Ne boj se. Ako straha imaš u srcu svome, O brate, molim te iz njega

ga odsad izbaci." Tada su Georgie i Pete otišli naći kuhinju, dok je stari Tupi ĉekao

zapovijedi, stojeći pokraj mene s gubicom sasvim otvorenom. "Stoje ovo, onda?" rekao

sam ja, uzimajući hrpu kao otipkanog sa stola, i muţaja s roţnatim okvirom rekao je

drhtavo: "Baš to i ja ţelim znati. Što jest ovo? Što ţelite? Odlazite odmah prije nego što

vas izbacim." Pa se jadni stari Tupi, maskiran kao PiBi Shellev, dobro glasno za-šmekao

na to, urlajući kao nekakva ţivotinja.

29

"To je knjiga", rekao sam. "To je knjiga koju ti pišeš." Moj stari golos uĉinio sam

veoma grubim. "Uvijek sam se veoma divio onima što mogu pisati knjige." Onda sam

pogledao gornji list, i tamo je bilo ime - NARANĈA NA NAVIJANJE - i rekao sam: "To

je dosta glupaji naslov. Tko je ikad ĉuo za naranĉu na navijanje?" Onda sam proĉitao

maljenki dio jednim veoma glasnim kao popujućim golosom: "- Pokušaj da se nametne

ĉovjeku, biću razvoja i sposobnom za slatkoću, za soĉno curenje po konaĉnim bradatim

usnama Boga, pokušati nametnuti, kaţem, zakone i uvjete prigodne mehaniĉkoj

kreaciji, protiv toga ja podiţem maĉ svog pera -" Tupi je na to ispustio staru glazbu s

usana, a i ja sam se morao našmeknuti. Onda sam poĉeo trgati listove i razbacivati

komadiće po podu, a taj muţaja pisac postao je bezumnaja i krenuo na mene sa zubjima

stisnutim u ţutom sjaju i noktima uperenim poput pandţi. Pa je to bio šlagvort za starog

Tupog i on je krenuo smiješeći se i govoreći op op i a a a na drhtavu glavu tog vjeka,

prvo lijevom šakom pa desnom, pa je naš dragi stari druzja crveno - crveno vince iz

baĉve i isto posvuda, kao da ga pravi ista velika tvrtka - poĉelo liti i prljati lijepi ĉisti

tepih i komadiće knjige koju sam ja još kidao, razrez razrez. Cijelo to vrijeme ta

djevoĉka, njegova ljubljena i vjerna supruga, samo je stajala sleĊeno pokraj kamina, a

onda je poĉela ispuštati maljucke kriĉove, kao u ritmu rada šaka starog Tupog. Onda su

Georgic i Pete došli iz kuhinje, obojica ţvaĉući, mada s maskajama navuĉenim, mogao si

to raditi kroz njih bez problema, Georgie s hladnim butom neĉega u jednoj rukaji i pola

štruce kljeba s velikom grudom maslaca u drugoj, a Pete s bocom piva koja se sva

zapjenila i hororšo komadom kolaĉa od šljiva. Oni su poĉeli ha ha ha, kad su vidjali

starog Tupog kako pleše okolo i šakari tog vjeka pisca tako daje vjek pisac poĉeo

plaĉovati da mu je

30

kao ţivotno djelo uništeno, sve bu hu hu iz jako okrvavljenih usta, ali to je bilo ha ha ha

na prigušen naĉin nekog tko jede i mogao si vidjeti zalogaje onog što su jeli.

Nije mi se to sviĊalo, postoje to prljavo i šlampavo, pa sam rekao: "Ostavite te jestvine.

Nisam dao dozvolu. Uhvatite ovog vjeka ovdje da moţe sve vidjati i da ne moţe izmaći."

Pa su oni ostavili svoju masnu pišĉu na stol medu razbacane papire i otrupkali do vjeka

pisca Ĉije su roţnate oĉaje bile slomljene, ali mu još visjele na glavi, dok je stari Tupi još

plesao okolo od ĉega su se tresli ukrasi na polici (ja sam ih sve oborio i više se nisu mogli

tresti, braćo mala) dok se zabavljao s autorom Naranĉe na navijanje, ĉineći mu licoje

sve crveno i obliveno poput nekakve jako posebne vrste soĉne voćke. "U redu, Tupi",

rekao sam. "Sad ona druga vešĉ, Gospodjin nam svima pomogao." Pa je on bio jak

prema djevoĉki, koja je još uvijek kriĉ kriĉ kriĉala u jako hororšo ĉetvoroĉetvrtinskom

taktu, drţeći joj ruke iza leĊa, dok sam ja cijepao to i ovo i ono, a ostali su još ispuštali

ha ha haove, i stvarno su dobro hororšo grudaje bile te koje su tad izloţile svoje

ruţiĉaste oĉi, O braćo moja, dok sam seja svlaĉio i spremao za zarivanje. Dok sam se

zarivao, mogao sam slušjati krike uţasa i taj krvareći vjek pisac kojeg su Georgie i Pete

drţali skoro se oslobodio urlajući bezumnajavo najgora slovja koja sam već znao i

druga koja je izmišljao. Onda je nakon mene stari Tupi trebao doći na red, što je uĉinio

na zvjerski frktavi viĉući naĉin bez obraćanja paţnje na maskaju PiBi Shelleva, dok

samje ja drţao. Onda smo se izmijenili, Tupi i ja smo drţali raslinjenog vjeka pisca koji

se više nije zbilja otimao, samo ispuštao razna slovja kao daje u zemlji iz mlijeko-plus

bara, i Pete i Georgie su obavili svoje. Onda je bilo kao mirno, a mi smo bili puni

mrţnje, pa smo izlomili stoje ostalo za izlomiti - pisaći stroj, svjetiljku, stolce - a Tupi, to

je bilo tipiĉno za starog Tupog, pomokrio se da ugasi vatru i htio

31

se olakšati na tepih, pošto je bilo dosta papira, ali sam ja rekao ne. "Van van van van",

zaurlao sam. Vjek pisac i njegova ţenaja nisu bili baš prisebni, krvavi i poderani i

ispuštali su zvukove. Ali ţivjet će.

Pa smo ušli u auto koji je ĉekao i ja sam volan prepustio Georgieju, pošto sam bio

maljenko iscrpljen, i vratili smo se u grad, usput gazeći poneku ĉudnu kriĉeću stvarĉicu.

32

Je

Jekatali smo natrag u grad, braćo moja, ali baš pred gradom, nedaleko onog što zovu

Industrijskim kanalom, vidjali smo da se kazaljka goriva spustila, baš kao što su se i

naše ha ha ha kazaljke spustile, i auto je stenjao kašlj kašlj kašlj. Nije to bilo za veliku

brigu, jer je postaja ţeljeznice treptala plavo - pali gasi pali gasi - tu odmah. Pitanje je

bilo ostaviti auto da ga subiraju rozovi ili, kako smo se osjećali puni mrţnje i ubijanja,

da ga lijepo tolĉoknemo u starejšu vodu za jedan dobar glasan pljesak prije nego što

veĉer umre. Za to drugo smo se odluĉili, pa smo izašli i, bez koĉnica, sva ĉetvorica ga

tolĉokirali do ruba prljave vode koja je bila kao sirup izmiješan s produktima ljudske

jamuške, onda jedan dobar hororšo tolĉok i ode on unutra. Morali smo odskoĉiti bojeći

se da nam pljusak ne poprska platje, ali splješššš i glurb upao je, tonući baš krasno.

"Zbogom, stari druzja", rekao je Georgie, a Tupi je dodao klaunovski smijeh - "Ho ho

ho ho." Onda smo otišli do postaje da se odvezemo jednu stanicu do Centra, kako se

zvalo središte grada. Platili smo karte lijepo i pristojno i ĉekali gospodski i mirno na

platformi, stari Tupi se zafrkavao s automatima, pošto su mu karmani bili puni malih

maljut-kih novĉića, i spreman ako se potreba ukaţe da razdijeli ĉokoladice sirotima i

gladnima, mada nije takvih bilo u okolini, a onda se stari espresso rapido doklimao i mi

smo se ukrcali, a vlak je izgledao skoro prazan. Da nam brţe proĊe trominutna voţnja

zafrkavali smo se s onim što zovu tapecirung, obavljajući malo krasnog horroršo

cijepanja sjedala i stari Tupi je lupao lancem po oknaju dok staklo

33

nije popucalo i zablistalo na noćnom zraku, ali svi smo se osjećali pomalo umorno i

iscrpljeno i izmoţdeno, postoje to bila veĉer ne malog trošenja energije, braćo moja,

osim Tupog, klaunovske ţivotinje kakav je već bio, punog veselja, ali sasvim prljavog i s

odviše vonjaje znoja na njemu, što je bila jedna stvar koju sam ja imao protiv starog

Tu-pog-

Izašli smo u Centru i odšetali polako natrag do Korova mlijeĉnog bara, svi pomaljutko

radeći zijeeeev i pokazujući mjesecu i zvijezdama i svjetlosti svjetiljki naše plombe, jer

smo bili maljĉiki koji još rastu i išli u školu preko dana, i kad smo došli do Korove našli

smo je punijom nego što je bila kad smo ranije otišli. Ali ĉelovjek koji je brboljio, u onoj

zemlji, na bijelom i svnthemescu ili ĉemu god, još je nastavljao, s: "Mangupi

usmrtbaĉenih na put-šu-but glab platonsko vrijeme vjetrom nošeno". Vjerojatno mu je

to bila treća ili ĉetvrta runda te veĉeri, jer je imao onaj blijedi neljudski izgled, kao daje

postao stvar, i kao daje njegovo licoje bilo zbilja komad rezbarene krede. Zbilja, ako je

htio toliko se zadrţati u toj zemlji, trebao je otići ujedan od privatnih odjeljaka otraga, a

ne ostati u velikom mjastu, jer bi se tu neki od maljĉika malo poigrali s njim, mada ne

previše jer bilo je jakih mlatitelja skrivenih u staroj Korovi koji bi mogli zaustaviti bilo

kakvu guţvu. U svakom sluĉaju, Tupi se uvukao pored tog vjeka i, sa svojim velikim

klaunovskim zjapom od kojeg mu se vidjela viseća groţĊica, zgnjeĉio je stopalo tog

vjeka svojom vlastitom velikom prljavom sabogom. Ali vjek, braćo moja, nije ĉuo ništa,

bivajući sad skroz izvan tijela.

Uglavnom su se nadsati mljekirali i kolairali i poigravali okolo (nadsatima smo zvali

tinejdţere), ali bilo je i nekoliko starejšijih, vjekova i ţenaja (ali ne burţuja, njih nikad)

koji su se smijali i govorjali za barom. Mogli ste vidjeti po njihovoj ošišanosti i labavim

platjama (uglavnom velike 34

konĉane veste) da su bili na probi u TV studijima iza ugla. Djevoĉke meĊu njima imale

su ta veoma ţivahna licoja i široka velika usta, jarko crvena, pokazujući mnogo zuba, i

šmekujući i ne brinući za zloĉesti svijet baš ni malo. A onda je ploĉa na stereu završila i

utihnula (bila je to Jonny Ţivago, jedan ruski komad, koja je pjevala "Samo svaki drugi

dan"), i u kao intervalu, kratkoj tišini prije nego što je sljedeća poĉela, jedna od tih

djevoĉki - vrlo bijela i s nasmiješenim velikim crvenim usnama i u kasnim tridesetima

rekao bih - najednom je poĉela pjevati, samo takt i pol kao daje davala primjer neĉega o

ĉemu su svi oni govorjali, i bilo je kao na trenutak, O braćo moja, daje neka velika ptica

uletjela u mlijeĉni bar, i osjetio sam kako mi se sve male maljutke dlaĉice na tijelu diţu i

drhtaji poput sporih maljutkih guštera puzaju gore i dolje. Jer sam znao što je pjevala.

Bilo je to iz opere Friedricha Gitterfenstera zvane Das Bettzeug, i bio je to onaj dio kad

ona skvikne preklana, a slovaje su: "Bolje je ovako moţda." U svakom sluĉaju,

uzdrhtao sam.

Ali stari Tupi, ĉim je slušjao tu slatku kap pjesme poput lomtika vrućeg mesa stavljenog

vam na tanjur, ispustio je jednu od svojih vulgarnosti, stoje u ovom sluĉaju bilo trum-

betanje usnama za kojim je uslijedio pseći urlik za kojim su uslijedila dva prsta dvaput

dignuta u zrak i klaunovski smijeh. Osjetio sam se sav u groznici i kao da se gušim u

usijanoj krvi, slušjajući i vidjajući vulgarnost Tupog, i rekao sam: "Kopilan. Prljavi

slinavi bezobrazni kopilan." Onda sam se nagnuo preko Georgieja, koji je bio izmeĊu

mene i uţasnog Tupog, i skorajše dao Tupom šakom po gubici. Tupi je izgledao veoma

iznenaĊeno, otvorenih usta, brišući krvcu s gubice rukajom i naizmjeniĉno iznenaĊeno

gledajući crvenu tekuću krvcu i mene. "Zašto si što to napravio?" rekao je na svoj

neznalaĉki naĉin. Nije mnogo njih vidjalo ono što sam uradio, a one koji su vidjali nije

35

bilo briga. Stereo je opet radio i svirao jako bolesnu vešĉu s elektriĉnom gitarom.

Rekao sam: "Zato jer si kopile neodgojeno i nemaš ni pojma kako se drţi glede javnosti,

O brate moj."

Tupi se zlo i potuljeno namrštio, govoreći: "Ne dopada mi se da ti napraviš što si sad

napravio onda. I ja više nisam tvoj brat niti hoću biti." Uzeo je veliku zamazanu taštoku

iz dţepa i brisao je crveni tok zbunjeno, stalno ga gledajući namršteno kao da je mislio

da je krv za druge vjekove, a ne za njega. Bilo je kao da on pjeva krv da se iskupi za

svoju vulgarnost dok taje djevoĉka pjevala glazbu. Ali ta djevoĉka se sad šmekala ha ha

ha sa svojim druzji-ma za šankom, miĉući crvene usne i bljeskajući zubjama, ne

primijetivši prljavu vulgarnost Tupog. Ustvari sam ja bio taj o koga se Tupi ogriješio.

Rekao sam: "Ako ti se ne sviĊa ovo i ne ţeliš to, onda znaš što ti je ĉiniti, brate mali."

Georgie je rekao, na oštar naĉin koji mi je skrenuo paţnju: "Dobro. Nemojmo sad

poĉinjati."

"To skroz ovisi o Tupom", rekao sam. "Tupi ne moţe cijelog ţiznja ostati kao malo

dijete." I oštro sam pogledao Georgieja.

Tupi je rekao, a crvena krvca je sad prestajala teći: "Koje prirodno pravo on ima misliti

da moţe zapovijedati i tolĉokirati me kad hoće? Muda kaţem ja njemu, i lancem ću ga

po oĉima kad ga pogledam."

"Pazi sad", rekao sam ja, onoliko tiho koliko sam mogao uz stereo koji je odjekivao sa

zidova i stropa i vjeka u onoj zemlji iza Tupog koji je postajao sve glasniji sa svojim:

"Iskra zbliţava, krnjejajnje". Rekao sam: "Pazi, O Tupi, ukoliko nastaviti ţivjeti ti

ţeliš."

"Muda," rekao je Tupi podrugljivo, "velika boljšaja mudetina tebi. Što si napravio nisi

imao prava. Stat ću ti s

36

lancem ili noţajom ili britvajom kad god, nema da me tolĉokira bez razloga, razloţno je

da ja to neću."

"Sukob na noţ kad god hoćeš", zareţao sam ja zauzvrat.

Pete je rekao: "A ne, nemojte, vas dva maljĉika. Druga-je, zar ne? Nije pravo da se

drugaje ponašaju takosmjemo. Vidi, tamo su neki brbljavi maljĉiki koji nam se

šmekaju, cerekaju. Ne smijemo sebe iznevjeriti."

"Tupi", rekao sam, "mora nauĉiti gdje mu je mjesto. Toĉno?"

"Ĉekaj", rekao je Georgie. "Što je sve to o mjestu? Ovo je prvi put da ĉujem da ljudovi

uĉe gdje im je mjesto."

Pete je rekao: "Da se zna istina, Alex, nisi trebao tako bez potrebe tolĉokirati starog

Tupog. Reći ću to jednom i ne više. Kaţem to s punim poštovanjem, ali da si mene tako

morao bi odgovarati za to. Više ništa ne kaţem." I uronio je svoje licoje u ĉašu mlijeka.

Mogao sam osjetiti kako postajem sav razdaraţojan iznutra, ali sam to pokušao prikriti,

rekavši mirno: "Mora biti vodstva. Stege mora biti. Toĉno?" Nitko od njih nije

skazovao ni rijeĉ, ĉak niti kimnuo. Postao sam još razdra-ţojaniji iznutra, mirniji

izvana. "Ja sam", rekao sam, "bio na ĉelu već dugo. Mi smo svi druzja, ali netko mora

biti na ĉelu. Toĉno? Toĉno?" Svi su oni kimnuli, kao oprezno. Tupi je sušajao zadnje

dijelove krvce.

On je bio taj koji je tad rekao: "Toĉno, toĉno. Dobro-dobraje. Moţda malo umorni, svi

jesmo. Bolje je više ne govoriti." Bio sam iznenaĊen i pomalo maljutko pugljan da

slušajam Tupog da govoritja tako pametno. Tupi je rekao: "U krevet je pravi smjer sad,

pa bolje kući da krenemo. Toĉno?" Bio sam jako iznenaĊen. Druga dvojica su kimnula,

toĉno toĉno toĉno.

37

Rekao sam: "Razumješ za taj tolcok po ustima, Tupi. Bila je to glazba, znaš. Postajem

sav bezumnaji kad se bilo koji vjek mješa u to što komad pjeva, kako već jest. Kao to

onda."

"Bolje da krenemo prema doma i malo odspatjamo", rekao je Tupi. "Duga je ovo noć

za maljĉike koji rastu. Toĉno?" Toĉno toĉno kimnula su druga dvojica.

Rekao sam: "Mislim daje najbolje da sad odemo kući. Tupi je dao zbilja horroršo

prijedlog. Ako se ne sretnemo glede dana, O braćo moja, dobro onda - isto vrijeme isto

mjesto sutra?"

"O da," rekao je Georgie, "mislim da se to da srediti."

"Mogao bih", rekao je Tupi, "samo malo maljutko zakasniti. Ali isto mjesto i skoro isto

vrijeme sutra, svakako." Još uvijek je brisao gubaju, mada više nije tekla krv-ca. "I",

rekao je, "za nadati se je da tada neće biti više komada što pjevaju." Tada se nasmijao

svojim starim cerekom Tupog, glasnim klaunovskim hohohohoho. Ĉinilo se daje previše

tup da se jako uvrijedi.

Pa odosmo mi na razne strane, uz moje podrigivanje arrrgh od hladne kole koju sam

pitjao. Imao sam svoju koljaĉku britvaju pri ruci za sluĉaj da neki od Billyboyevih

druzja bude blizu stambenog bloka ĉekajući, ili što se toga tiĉe bilo koja od drugih bandi

ili grupaja ili šajki s kojima bi se s vremena na vrijeme zaratilo. A ja sam ţivjeo s tati-

com i mamicom u stanu u Zajedniĉkom bloku 18a, izmeĊu Avenije Kingslev i

Wilsonovog puta. Došao sam do velikih ulaznih vrata bez nevolje, mada jesam prošao

pokraj jednog mladog maljĉika koji se opruţio i kriĉajao i stenjao u jarku, sav krasno

isjeĉen, i vidio pri svjetlu lampe takoĊer pruge krvi tu i tamo poput potpisa, braćo moja,

noćnog poigravanja. I još sam vidjeo baš pored 18a par djevoĉkimh niţnija grubo

strgnutih u vrelini strasti, O braćo

38

moja. I tako, unutra. U hodniku je bila stara dobra zajedniĉka freska na zidu - vjeki i

komadi jako dobro razvijeni, strogi u dostojanstvu rada, uz radne stolove i strojeve i bez

i krpice platja na njihovim dobro razvijenim tijelima. Ali naravno da su neki od

maljĉika koji ţive u 1 8a, kao Što se i dalo oĉekivati, nadopunili i uresili reĉenu veliku

sliku praktiĉnim olovkama i flomasterima, dodajući dlake i ukru-ćene udove i

nepristojna slovja u balonima koji su izlazili iz dostojanstvenih usta tih nagojih (to jest

golih) ţenaja i vjekova. Otišao sam do lifta, ali nije bilo potrebe pritisnuti elektriĉnu

knopku da vidim radi li ili ne, jer je bio tolĉoki-ran zbilja horroršo te noći, metalna

vrata skroz iskrivljena, podvig neke odista velike snage, pa sam morao pješaĉiti deset

katova gore. Psovao sam i puhao penjući se, umoran u tijelu ako već ne u mozgu. Veoma

snaţno sam ţudio za glazbom te veĉeri, moţda me pokrenula ona pjevajuća djevoĉka u

Korovi. Ţelio sam kao veliku gozbu toga, prije nego što ovjerim svoju putovnicu, braćo

moja, na granici sna i prugasta šestka se digne da me propusti.

Otvorio sam vrata 10-8 mojim vlastitim malim kljuĉa-jem, i u našim maljutkim

odajama sve je bilo tiho, t i m oboje u zemlji snova, a mama je ostavila na stolu maljutku

veĉeru - par lomtika mesnog doruĉka i šivu-dvije kruha i putra, ĉašu starog hladnog

moloka. Hohoho, starog molo-ka, bez noţeva ili svnthemesca ili drencroma unutra.

Kako gadno, braćo moja, nevino mlijeko mora meni sad uvijek izgledati. Ipak, pio sam i

jeo reţući, pošto sam bio gladniji nego što sam mislio, i uzeo sam voćnu pitu iz smoĉnice

i otkinuo komade da ih strpam u svoja pohlepna usta. Onda sam proĉaĉkao zube, ĉisteći

stara usta jazjakom iliti jezikom, pa sam otišao u svoju sobicu ili jazbinu, smiĉući platje

u hodu. Tu je bio moj krevet i stereo, ponos mog ţiznja, i moje ploĉe u ormariću, i

barjaci i zastavice na zidu, što su bile uspomene na moj ţivot u popravnim domovima od

39

jedanaeste godine, 0 moja braćo, svaka svjetlucava s istaknutim imenom ili brojem:

JUŢNO 4; METRO POPRAV-DOM PLAVA DIVIZIJA; DEĈKI ALPHE.

Mali zvuĉnici mog sterea bili su postavljeni svud po sobi, na stropu, zidovima, podu,

tako da sam, leţeći u krevetu i slušjajući glazbu, bio kao upleten i utopljen u orkestar.

Sad, ono što mi se prvo prohtjelo noćas bio je novi violinski koncert Amerikanca

Geoffreva Plautusa, u izvoĊenju Odvsseusa Choerilosa s Filharmonijom iz Macona

(Georgia), pa sam ga izvukao s mjesta gdje je bio uredno spremljen i ĉekao.

Tada je, braćo, to stiglo. O, blaţenstvo, blaţenstvo i raj. Leţao sam sav nagoj prema

stropu, golova na rukaja-ma na jastuku, glazja zatvorenih, usta otvorenih u blaţenstvu,

slušjajući bujicu predivnih zvukova. O, bilo je to uţitak i uţivanje otjelotvoreno.

Tromboni su krĉali zlatno-crveno pod mojim krevetom, a iza moje golove trube su tri

srebrno plamsale, a tamo pored vrata timpi su se kotrljali kroz moju utrobu i opet van

krĉkajući poput šećerne grmljavine. O, bilo je to ĉudo nad ĉudima. A tada, ptica od

najrjeĊe istkane rajske kovine, ili poput srebrnog vina koje teĉe u svemirskom brodu,

gravitacija sad tek glupost, stigao je violinski solo preko svih ostalih gudaĉa, a ti gudaĉi

bili su poput kaveza od svile oko mog kreveta. Tada su se flauta i oboa ţarili, poput crva

od kao platine, u gusto gusto karamelno zlato i srebro. Bio sam u takvom blaţenstvu,

braćo moja. T i m, u svojoj spavaćoj sobi pored, do sad su već nauĉili da ne lupaju u zid

ţaleći se na ono što su oni zvali bukom. Nauĉio sam ih. Sad bi uzeli tablete za spavanje.

Moţda su ih, znajući za uţitak koji ja nalazim u noćnoj glazbi, već uzeli. Dok sam

slušajao, glazji ĉvrsto zatvorenih da zatvore blaţenstvo koje je bilo bolje od bilo kojeg

svnthemesc Gospodjina ili Boga, spoznao sam tako lijepe slike. Bilo je vjekova i komada,

i mladih i starejših,

40

kako leţe na tlu moleći za milost, a ja sam se šmekao cijelim usnama i gazio ĉizmom

njihova licoja. A bilo je po-drapanih djcvoĉki kako kriĉaju uz zidove dok sam se ja

zarivao kao šljaga u njih, i odista kad se glazba, koja je imala samo jedan stavak,

uzdigla do vrha svoje velike najviše kule, tada, leţeći tamo na krevetu s glazjama ĉvrsto

zatvorenim i rukajama iza golove, ja sam se prosuo i ispr-skao i povikao aaaaah od

blaţenstva u tome. I tako je pre-divna glazba uklizala u svoj svjetlucavi završetak.

Nakon toga sam imao lijepog Mozarta, Jupiter, i bilo je novih slika raznih licoja da se

gaze i razbijaju, i poslije toga sam pomislio da ću uzeti samo još jednu ploĉu prije

prijelaska granice, i ţelio sam nešto starejše i jako i veoma ĉvrsto, pa sam pustio J. S.

Bacha kojeg sam imao, Bran-denburški koncert samo za srednje i niţe gudaĉe. I

slušjajući s razliĉitim blaţenstvom nego prije, vidjao sam opet to ime na papiru koji sam

razrezjao te veĉeri, davno prije ĉinilo se, u onoj kućici zvanoj DOM. Ime je bilo o

naranĉi na navijanje. Slušajući J. S. Bacha, poĉeo sam sad bolje ponjati što to znaĉi, i

pomislio sam, slušjajući smeĊu zamamnost starejšeg njemaĉkog majstora, da bih volio

oboje ih tolĉokirati jaĉe i poderati ih u vrpce na njihovom vlastitom podu.

41

!^>ljedećeg jutra probudio sam se u nula osam nula nula sati, braćo moja, i pošto sam se

još osjećao umorno i iznureno i iscrpljeno i izmoţdeno i glazje su mi bile slijepljene baš

horroršo snoljepilom, pomislio sam da ne idem u školu. Pomislio sam da ostanem još

maljenko vremena u krevetu, recimo sat ili dva, i onda se odjenem lijepo i polako,

moţda ĉak i probrĉkam u kadi, napravim sebi prepeĉenac i slušajam radio ili ĉitam

gazetu, sam samcit. A onda bih poslije ruĉka mogao moţda, ako mi još bude do toga,

idjati do stare školine i vidjeti što se varije u tom velikom sjedištu glupajeg nepotrebnog

uĉenja, O braćo moja.

Ĉuo sam tatu kako gunĊa i trupka i onda idjaje do tvornice boje gdje je rabotao, a onda

me mama pozvala golo-som punim poštivanja kao i obiĉno sad kad sam narastao veliki i

snaţan: "Prošlo je osam, sine. Ne ţeliš opet zakasniti."

Pa sam ja odvratio: "Imam nešto bola u golovi. Ostavi me pa ću se pokušati naspavati i

onda ću biti dobro za to poslije."

Slušjao sam je kako nekako uzdiše i rekla je: "Stavit ću ti doruĉak u pećnicu onda, sine.

Ja sad moram krenuti." Stoje bilo toĉno, postoje postojao taj zakon da svatko, tko nije

dijete ili ne nosi dijete ili nije bolestan, mora ići rabo-tati. Moja mama je radila u

jednom od Drţavsluţivanja, kako su ih zvali, puneći police juhom u konzervi i grahom i

svim tim drekom. Pa sam je ja slušjao kako treska tanjurom u plinsku pećnicu i onda se

obuvala i uzimala svoj kaput od iza vrata i onda opet uzdahnula, pa je rekla: "Idem

42

ja sad, sine." Ali ja sam se pravio da sam natrag u zemlji snova i onda zbilja jesam

zadrijemao baš horroršo, i imao sam ĉudan i kao vrlo stvaran sanjet, sanjajući iz nekog

razloga mog druzja Georgieja. U tom sanjajetu on je postao kao mnogo stariji i jako

oštar i ĉvrst i govorjao je o stegi i poslušnosti i kako svi maljĉiki pod njegovom

kontrolom moraju poskakivati i salutirati kao da su u vojsci, i tamo sam bio ja u vrsti

kao i ostali i govorio da, gospon, ne, gos-pon, i onda sam vidjao jasno da Georgie ima te

zvijezde na svojim plećojima i daje kao general. A onda je doveo starog Tupog s biĉem,

a Tupi je bio mnogo starejšiji i sijed i nekoliko zubja mu je falilo što se moglo vidjeti kad

je ispustio jedan šmek vidjevši me, i onda je moj druzja Georgie rekao, pokazujući kao

na mene: "Ovaj Ĉovjek ima smeća i izmeta svud po platjama", i to je bilo toĉno. Onda

sam ja zakriĉao: "Ne udarajte, molim vas ne, braćo", i poĉeo trĉati. I trĉao sam kao u

krugovima i Tupi me slijedio, šmekajuci se da se tresao, puckajući starim biĉem, i svaki

put kad bih dobio baš horroršo tolĉok s tim biĉem ĉulo se kao veoma glasno elektriĉno

zvono dringdringdring, i to zvono je isto bilo kao bol.

Onda sam se probudio baš skorajše, srce mi je radilo lup lup lup lup, i naravno daje

zbilja zvono radilo brrrr, i bilo je to zvono na našim vratima. Pravio sam se da nema

nikoga kod kuće, ali se to brrrr još nastavljalo, i onda sam ĉuo golos kako viĉe kroz

vrata: "Hajde, izlazi, znam da si u krevetu." Odmah sam prepoznao golos. Bio je to

golos P. R. Deltoida (stvarno glupaja nazivka) koji je bio ono što su zvali mojim

poslijepopravnim savjetnikom, prezaposlen vjek sa stotinama njih u svojim dosjeima.

Povikao sam dobro dobro dobro, golosom kao bolesnim, i ustao sam iz kreveta i odjenuo

se, O braćo moja, u jako lijep ogrtaĉ od kao svile, s crteţima kao velikih gradova preko

cijelog tog ogrtaĉa. Onda sam stavio nogaje u jako udobne vunene

43

tofle, zaĉešljao kosicu, i bio spreman za P. R. Deltoida. Kad sam otvorio on je upuzio

izgledajući izmoţdeno, s izlizanom starom šalapom na golovi i prljavim balonerom. "Ah,

Alex, momĉe", rekao mi je. "Sreo sam tvoju majku, da. Ona je rekla nešto da te negdje

boli. Stoga nisi u školi, da."

"Priliĉno nepodnošljiv bol u glavi, brate, gospon", rekao sam svojim gospodskim

golosom. "Mislim da će proći do popodneva."

"Ili sigurno do veĉeras, da", rekao je P. R. Deltoid. "Veĉer je krasno vrijeme, zar nije,

Alex momĉe? Sjedi," rekao je, "sjedi, sjedi", kao daje to njegov dom, a ja gost. I sjeo je

u taj starejši stolac za ljuljanje mog tate i poĉeo se ljuljati, kao daje to bilo sve zbog ĉega

je došao.

Rekao sam: "Moţe šalica starog ĉajića, gospon? Ĉaja, hoću reći."

"Nemam vremena", rekao je. I ljuljao se, upućujući mi stari mrki pogled pod

namrštenim obrvama, kao da ima vremena koliko hoćeš. "Nemam vremena, da", rekao

je, glupaja. Pa sam ja stavio ĉajnik.

Onda sam rekao: "Ĉemu dugujem ovo veliko zadovoljstvo? Da li nešto nije u redu,

gospon?"

"Nije u redu?" rekao je on, veoma skorajše i podmuklo, pogrbljeno me gledajući, ali još

se ljuljajući. Onda je ugledao neku reklamu u gazeti koja je bila na stolu - zgodni

šmeknuti mladi komad ĉije su grudaje ispadale da oglase, braćo moja, Ljepote

jugoslavenskih plaţa. Tada je, nakon što ju je skoro pojeo u dva zalogaja, rekao: "Zašto

misliš da nešto nije u redu? Da nisi radio nešto što ne bi trebao, da?"

"To je samo naĉin izraţavanja", rekao sam ja, "gospon."

"Pa," rekao je P. R. Deltoid, "samo je naĉin izraţavanja meni da ti kaţem da se paziš,

mali Alexe, jer sljedeći put,

44

kao što jako dobro znaš, više neće biti popravna škola. Sljedeći put će biti mjesto s

rešetkama i sav moj trud upropašten. Ako nemaš obzira prema svojoj groznoj osobi

mogao bi imati bar prema meni, koji sam se toliko naznojio zbog tebe. Velika loša

ocjena, kaţem ti ovo u povjerenju, za svakog kojeg ne izvuĉemo, poraz za svakog od vas

koji završi u prugastoj rupi."

"Nisam radio ništa što ne bih trebao, gospon", rekao sam. "Milicajkani nemaju ništa o

meni, brate, hoću reći gospon."

"Nemoj tu pametovati o milicajkanima", rekao je P. R. Deltoid veoma umorno, ali još se

ljuljajući. "Samo zato što te policija u zadnje vrijeme nije pokupila ne znaĉi, kao što ti

dobro znaš, da nisi bio upleten u nekakve gadosti. Bilo je tuĉnjave sinoć, zar ne? Bilo je

malo guranja s no-ţajama i lancima i takvim stvarima. Jedan od prijatelja stanovitog

debeljka je bio odvezen hitnom kasno sinoć s mjesta blizu Strojarnice i završio je u

bolnici, jako je neprijatno isjeĉen, da. Tvoje ime je spominjano. Do mene je došlo

uobiĉajenim kanalima. I odreĊeni tvoji prijatelji takoĊer su imenovani. Izgleda daje bilo

popriliĉno raznih gadosti sinoć. O, nitko ne moţe ništa dokazati za nikoga, kao i obiĉno.

Ali upozoravam te, mali Alexe, pošto sam ti dobar prijatelj kao i uvijek, jedini ĉovjek u

ovoj jadnoj i bolesnoj zajednici koji te ţeli spasiti od tebe samoga."

"Cijenim ja sve to, gospon," rekao sam, "zbilja iskreno."

"Da, cijeniš, zar ne?" nekako se podrugnuo. "Samo se pazi, to je sve. Znamo više nego

što misliš, mali Alexe." Onda je rekao, golosom velike patnje, ali se i dalje ljuljao: "Što

to vas sve spopada? Prouĉavamo problem i prouĉavali smo ga skoro već cijelo stoljeće,

da, ali nismo napredovali u prouĉavanju. Ti ovdje imaš dobar dom, roditelje koji

45

te vole, nemaš baš lo§ mozak. Je li to neki vrag koji se uvukao u tebe?"

"Nitko nema što reći o meni, gospon", rekao sam. "Nisam bio u rukama milicajkana već

dugo."

"To me baš i brine", uzdahnuo je P. R. Deltoid. "Malo predugo da bi to bilo zdravo. Sad

ti je već vrijeme, po mom raĉunu. Zato te upozoravam, mali Alexe, da paziš kamo guraš

svoj zgodni mladi nos, da. Jesam li jasan?"

"Kao bistro jezero, gospon", rekao sam. "Jasan kao aţurno nebo najdubljeg ljeta.

Moţete se osloniti na mene, gospon." I lijepo sam mu se nasmiješio sa svim zubajama.

Ali kad je okadjatao i ja sam kuhao taj vrlo jaki lonac ĉajića, nasmijao sam se u sebi

zbog te vešĉe oko koje P. R. Deltoid i njegovi druzja brinu. Dobro, ja ĉinim zlo, s tim

kraĊovanjima i tolĉocima i rezanjem britvajom i starim unutra-van-unutra-van, i ako

me ulovjaju, pa, šteta za mene, O braćo moja mala, i ne moţete imati zemlju u kojoj bi

se svaki ĉelovjek ponašao na moj naĉin noću. Pa ako me ulovjaju onda je tri mjeseca u

tom mjastu i još šest u onom, a onda, kao što P. R. Deltoid tako ljubazno upozorava,

sljedeći put, i pored mojih njeţnih mladih ljeta, braćo, to je sam veliki nezemaljski

zoološki vrt, pa, ja kaţem: "Pošteno, ali šteta, gospodo moja, jer ja jednostavno ne mogu

podnijeti da budem zatvoren. Moje nastojanje bit će, u onoj budućnosti koja pruţa meni

svoje snjeţnobijele ruke, prije nego što noţaja nadvlada ili krv poprska svoj završni

stavak u iskrivljenoj kovini i raspuklom staklu na cesti, da se ne dam opet ulovjati."

Stoje fina govorancija. Ali, braćo, ta griţnja noţnih noktiju oko toga što je uzrok zloće je

ono što me pretvara u finog nasmijanog maljĉika. Oni ne zalaze u to što je uzrok

dobrote, pa zašto onda ta druga radnja? Ako su ljudovi dobri to je zato što im se tako

sviĊa, a ja se ne bih htio miješati u njihova zadovoljstva, i isto je i za tu drugu radnju. A

ja sam zalazio u tu drugu radnju. Štoviše,

46

zloća je u osobi, jedinki, vama ili meni samom samcitom, a tu osobu pravi stari

Gospodjin iliti Bog i njegov je veliki ponos i radostja. Ali ne-osoba ne moţe imati zloću,

što znaĉi da oni u vladi i suci i škole ne mogu dopuštati zlo jer ne mogu dopuštati

osobnost. I nije li naša suvremena povijest, braćo moja, priĉa o našim maljutkim

osobama koje se bore protiv tih velikih strojeva? Ozbiljan sam s vama, braćo, glede

toga. Ali ja radim ono što radim zato jer volim to raditi.

Tako sad, ovog nasmiješenog zimskog jutra, pijem taj vrlo jaki ĉajić s molokom i ţlicom

za ţlicom za ţlicom šećera, pošto imam sklonost k slatkosti, i izvukao sam iz pećnice

doruĉak koji mije moja jadna stara mama pripremila. Bilo je to jedno prţeno jaje, to i

ništa drugo, ali napravio sam prepeĉenac i pojeo jaje i prepeĉenac i dţem, mljackajući

dok sam ĉitao gazetu. Gazeta je bila kao i obiĉno o ul-tranasilju i pljaĉkama banaka i

štrajkovima, i nogometašima koji su sve paralizirali strahom kad su zaprijetili da neće

igrati u sljedeću nedjelju ako ne dobiju veće plaće, baš su to gadni maljĉiki. TakoĊer je

bilo još putovanja u svemir i većih stereo televizora i ponuda besplatnih paketa

deterdţenta u zamjenu za etikete s konzervi juhe, ĉudesna ponuda samo ovaj tjedan,

ĉemu sam se šmekao. I bio je boljši veliki ĉlanak o suvremenoj mladeţi (što je znaĉilo

meni, pa sam se lijepo naklonio, kezeći se kao bezumnaja) koji je napisao neki jako

pametni ćelavi ĉelovjek. Proĉitao sam to paţljivo, braćo moja, srĉući stari ĉajić, šalicu za

tasom za ĉašajom, hrskajući moje lomtike crnog prepeĉenca umoĉenog u dţemić i jajce.

Taj uĉeni vjek rekao je uobiĉajene vešĉe, o nedostatku roditeljske stege, kako je on to

zvao, i nestašici zbilja horroršo uĉitelja koji bi izlemetali vraške klince iz njihovih

nevinih gaća da viĉu buhuhu traţeći milost. Sve to je bilo glupaje i našmekalo me, ali

bilo je lijepo nastaviti znajući da se stalno dospijeva u novine, O braćo moja. Svaki

danje bilo nešto o suvremenoj mladeţi,

47

ali najbolja vešĉ što su je ikad imali u staroj gazeti bila je od nekog starejšeg popca s

psećim ovratnikom koji je rekao da po njegovom mišljenju, a govorjao je kao boţji

ĉovjek, VRAG JE BIO VANI i kao uvlaĉio se u mlada nevina tijela, i svijet odraslih je

bio odgovoran za to sa svojim ratovima i bombama i tim glupostima. Tako daje to bilo u

redu. Pa je on znao o ĉemu govori, pošto je ĉovjek Boga. Pa mi mladi nevini maljĉiki

nismo krivi. Toĉno toĉno toĉno. Kad sam burp burp par puta od mog nevinog punog

ţeluca, poĉeo sam vaditi dnevne platje iz ormara, ukljuĉujući radio. Svirala je glazba,

jako lijep maljutki gudaĉki kvartet, braćo moja, Claudiusa Birdmana, koji sam dobro

znao. Mada, morao sam se šmekati, misleći na ono što sam vidjao jednom u nekom od

tih ĉlanaka o suvremenoj mladeţi, o tome kako bi suvremena mladeţ bila bolja kad bi se

mogla ohrabriti u Intenzivnom poznavanju umjetnosti. Velika glazba, pisalo je, i Velika

poezija smirili bi suvremenu mladeţ i uĉinili suvremenu mladeţ civiliziranijom.

Civiliziranijom moja sifilistiĉna muda. Glazba me uvijek nekako izoštravala, O braćo

moja, i ĉinila da se osjećam kao sam stari Gospodjin, spreman za stari donner i blitzen i

da vjekovi i komadi kriĉaju pod mojom ha ha moći. A kad sam oĉistjao licoje i rukaje i

obavio odijevanje (moje dnevne platje bile su kao uĉeniĉka odjeća: plave hlaĉe i vesta sa

slovom A za Alex) pomislio sam daje najzad vrijeme da idjam do disk-butika (i dţepovi

su mi bili puni lijepe lovaje) da vidim za davno obećanu i davno naruĉenu stereo

Beethovenovu Broj devet (Zborsku simfoniju, to je), snimljenu za Masterstroke od

strane Esh Sham Simfonije pod L. Muhaiwirom. Pa van sam izišao, braćo.

Dan je bio veoma razliĉit od noći. Noć je pripadala meni i mojim druzjima i svim

ostalim nadsatima, i starejša burţoazija se skupljala unutra upijajući glupaje svjetske

programe, ali danje bio za starejše, i ĉinilo se da uvijek ima više rozova ili milicajkana

okolo tijekom dana, tako-

48

dcr. Uhvatio sam autobus na uglu i odvezao se do središta, ;i onda sam otpješaĉio natrag

do Tavlor Placea, i tamo je bio disk-butik kojeg sam ĉašćavao svojim neusporedivim

kupovanjem, O braćo moja. Imao je glupaje ime MELODIJA, ali bio je zbilja horroršo

mjasto i skorajše, uglavnom, u nabavljanju novih snimaka. Ušao sam i jedine druge

mušterije bile su dva mlada komada koja su lizala sladolede (a, pazite, to usred zime) i

kao prebirale po novim pop--ploĉama - Johhnv Burnaway, Stash Kroh, The Mixers,

Neka vas opuste Ed i Id Molotov, i svi ti ostali drekovi. Ta dva komada nisu bila starija

od deset godina, i one su, kao i ja, ĉinilo se, oĉito, odluĉile da na jedno jutro preskoĉe

staru školicu. Smatrale su sebe, moglo se vidjeti, za baš odrasle djevoĉke, sa sve starim

ljuljanjem bokova kad su vidjele vašeg Vjernog Pripovjedaĉa, braćo, i punjenim

grudnjacima i crvenilom razmazanim po gubajama. Otišao sam do pulta, uputio

pristojan zubaji smješak starom Andvju iza njega (uvijek pristojan, uvijek usluţan,

zbilja horroršo vjek, mada ćelav i jako jako mršav).

On je rekao: "Aha, znam što ti hoćeš, mislim, Dobre vijesti, dobre vijesti. Stiglo je." I s

kao velikim dirigentskim rukama mašući u taktu otišao je po nju. Dva mlada komada

poĉela su se kikotati, kako već biva u tim godinama, i ja sam ih kao hladno pogledao

glazjama. Andy se vratio vrlo skorajše, mašući velikom sjajnom bijelom omotnicom

Devete, na kojoj je bilo, braćo, namršteno kukcasto kao gromovito licoje samog

Ludwiga van. "Evo", rekao je Andy. "Hoćemo li je pustiti za probu?" Ali ţelio sam je

kući, na mom stereu da je slušam sam samcit, vraški pohlepan.

Iskopao sam Ċenge za platiti i jedna od malih komada je rekla: "Što si kupajao, braca?

Što veliku, što samo?" Te mlade djevoĉke imale su svoj naĉin govoretjenja. "The

Heaven Seventeen? Luke Sterne? Goggly Gogol?" I obje su se zakikotale, zaljuljale

bokovima. Onda mi je uletjela

49

ideja od koje sam se skoro srušio od uţasa i ekstaze, O braćo moja, pa nisam mogao

disati skoro deset sekundi.

Oporavio sam se i raširio svoje novooĉišćene zubaje i rekao: "Što vi imate kod kuće,

sestrice male, da puštate svoje cvrkutavce?" jer sam mogao vidjati da su ploĉe koje su

kupile bile one šipariĉke pop vešĉe. "Kladim se da nemate ništa nego male prijenosne

izletniĉke gramofone." A one su malo isturile donje usnice na to. "DoĊite sa striĉekom",

rekao sam, "i ĉujte kako treba. Ĉujte anĊeoske trube i Ċavolje trombone. Pozvane ste."

I kao sam se naklonio. One su se opet zakikotale i jedna je rekla: "O, ali tako smo

gladne. O, baš bi jele"

Druga je rekla: "Da, moţe to reći, baš moţe." Pa sam ja rekao: "Jedite sa striĉekom.

Recite gdje." Onda su se one vidjale kao zbilja profinjene, stoje bilo kao patetiĉno, i

poĉele spominjati glasom velikih dama Ritz i Bristol i Hilton i II Ristorante Granturco.

Ali ja sam to prekinuo sa: "Slijedite striĉeka", i odveo ih do restorana s tjesteninom na

brzinu iza ugla i pustio ih da napune svoje nevine mlade gubice špagetima i kobasicama

i kremšnita-ma i banana splitovima i vrućim ĉokoladnim šejkovima, dok mi nije skoro

pozlilo od tog prizora, a ja sam, braćo, ruĉao skromno tek šnitu hladne šunke s malo

ĉilija. Ta dva komada bila su jako sliĉna, mada ne sestre. Imale su iste ideje ili

nedostatak njih, i istu boju kose - kao obojena slama. Pa, danas će zbilja odrasti. Danas

ću to uĉiniti pravim danom. Bez škole poslije ruĉka, ali obrazovanje svakako, Alex kao

uĉitelj.

Njihova imena, rekle su, bila su Marty i Sonictta, dovoljno bezumnaja i vrhunac njihove

djetinjaste mode, pa sam ja rekao: "Dobrano dobro, Marty i Sonietta. Vrijeme za veliko

puštanje. DoĊite." Kad smo bili vani na hladnoj ulici sjetile su se da neće ići autobusom,

o ne, nego taksijem, pa sam im ja udovoljio, mada uz zbilja horroršo smiješak u sebi, i

pozvao taksi s postaje pored Centra.

50

Vozaĉ, starejši vjek sa zaliscima u veoma zamrljanim platjama, rekao je: "Bez trganja.

Bez gluposti s tim sjedištima. Baš su nanovo tapecirana." Smirio sam njegove glu-paje

strahove i odvezli smo se do Zajedniĉkog bloka 18a, dok su se ta dva smjela mlada

komada kikotala i šaputala. Pa, da skratim, stigli smo, O braćo moja, i ja sam ih poveo

gore do 10-8, i one su uzdisale i šmekale se do gore, a onda su bile ţedne, rekle su, pa

sam otkljuĉao kovĉeg s blagom u mojoj sobi i dao tim desetogodišnjim djevoĉkama po

jednog pravog horroršo Škota, mada dobro popunjenog boc-kavom sodom. Sjele su na

moj krevet (još nenamješten) i mahale nogama, šmekujući se i pjatjajući svoje sa sodom,

dok sam ja pustio njihove kao patetiĉne maljutke ploĉe na mom stereu. Kao pjati neko

slatkasto djeĉje piće, bilo je to, iz veoma lijepih i divnih i skupocjenih zlatnih pehara. Ali

one su napravile oh oh oh i rekle "Super" i "Guba" i druge ĉudne slovaje koje su bile

vrhunac mode u toj skupini mladeţi. Dok sam im ja puštao te drekove ohrabrivao sam

ih da popiju i uzmu još po jedno, i nisu bile s raskida, O braćo moja. Pa, do vremena

kad su njihove patetiĉne pop-ploĉe bile po dva puta puštene (bile su dvije: "Medeni

nosić" koji je pjevao Ike Yard, i "Noć za danom za noći", koju su stenjala dva uţasna

bezmuda eunuha ĉija sam imena zaboravio) stizale su blizu vrhunca svoje histerije

mladih komada, s poskakivanjem svud po mom krevetu, a ja u sobi s njima.

Stoje bilo zbilja uĉinjeno tog popodneva nema potrebe opisivati, braćo, pošto biste mogli

lako pogoditi sve. Te dvije bile su razplatjane i šmekale se da puknu u tili ĉas, i mislile su

daje boljša zabava da vidjaju starog striku Ale-xa kako stoji sav nagoj i ukrućen poput

drške od tave, stišćući iglu za injekcije poput nekog razgolićenog lijeĉnika, onda dajući

sebi stari ubod reţećih izluĉevina prašum-ske maĉke u rukaju. Onda sam izvukao divnu

Devetu iz omota, pa je i Ludwig van sad bio nagoj, i stavio sam iglu

51

da šišti na zadnji stavak, koji je bio sav blaţenstvo. Tada je bila tu, bas gudaĉi kao da su

govorjali ispod mog kreveta ostatku orkestra, a onda je ušao muški ljudski golos i rekao

im svima da se raduju, i onda divna blaţena melodija sva o tome kako je Radost

predivna iskra kao nebeska, i onda sam osjetio kako stari tigrovi skaĉu u meni i bacio

sam se na ta dva mlada komada. Ovaj put nisu mislile daje nešto zabavno i prestale su

kriĉati od velikog veselja, i morale su se podati ĉudnim i izopaĉenim ţeljama Alexan-dra

Velikog koje su, što zbog Devete a što zbog injekcije, bile ĉudesnaje i zamješatne i veoma

zahtjevne, O braćo moja. Ali one su bile obje jako pijane i teško da su mnogo osjetile.

Kad se posljednji stavak izvrtio po drugi put, sa svim lupanjem i kriĉanjem o Radosti

Radosti Radosti Radosti, onda se ta dva mlada komada nisu ponašala kao velike

profinjene dame. Sad im se probudila svijest o onom stoje uĉinjeno njihovim malenkim

osobama i govorile su da hoće kući i da sam ja divlja zvijer. Izgledale su kao da su bile u

nekoj velikoj bitvi, kao što zbilja i jesu, i bile su pune modrica i izubijane. Pa, ako neće u

školu, ipak moraju dobiti obrazovanje. I obrazovanje jesu dobile. Kriĉale su i govorile

joj joj joj dok su oblaĉile svoje platje, i mene su kao lupale svojim šipariĉkim ruĉicama

dok sam ja leţao tamo prljav i goloj i dosta iscrpljen i izmoţden na krevetu. Mlada

Sonietta je kriĉala: "Zvijeri i odvratna ţivotinjo. Prljavi gade." Pa sam ih pustio da

pokupe stvari i izaĊu, što i jesu, govoreći kako bi trebalo rozove poslati na mene i sav taj

drek. Onda su silazile stubama i ja sam utonuo u san, dok je stara Radost Radost Radost

Radost lupala i urlikala.

52

5

se desilo, meĊutim, bilo je da sam se probudio kasno (u skoro sedam i trideset po mom

satu) a to, kako se ispostavilo, nije bilo baš pametno. Moţete vidjati da se sve u ovom

zlobnom svijetu raĉuna. Moţete ponjati da jedna stvar uvijek vodi do druge. Toĉno

toĉno toĉno. Moj ste-reo nije više ispuštao Radost i Grlim vas O vi milijuni, znaĉi da

gaje neki vjek iskljuĉio, a to bi mogao biti ili t ili m, pošto se njih dvoje sad sasvim jasno

slušjalo iz dnevne sobe i, po kuc kuc tanjurića i slurp slurp pirjanja ĉaja iz šalica, znalo

da su za stolom i umorno jedu obrok nakon dnevnog rabotanja njega u tvornici a nje u

dućanu. Jadni starci. Bijedni starejši.

Stavio sam svoj ogrtaĉ i izvirio, kao pravi voljeni sin jedinac, da kaţem: "Bok bok bok

vama. Mnogo mije bolje nakon odmaranja. Spreman sam sad za veĉernji posao da

zaradim ono malo para." Jer to su rekli da vjeruju da radim u to vrijeme. "Njam njam,

mama. Ima li i za mene?" Bilo je to kao neka smrznuta pita koju je odmrzla i onda pod-

grijala i izgledala je ne baš jako privlaĉno, ali morao sam reći to što sam rekao. Tata me

je pogledao s ne baš zadovoljnim sumnjiĉavim pogledom ali nije rekao ništa, znajući da

se ne usuĊuje, a mama mije uputila jedan umorni kao mali šmek, tebi plodu utrobe

moje moj sine jedince, tako nekako. Otplesao sam u kupaonicu i vrlo skorajše se oĉistjao

posvud, jer sam se osjećao umorno i ulijepljeno, onda natrag u moju jazbinu po veĉernje

platje. Onda, sjajeći, oĉešljan, išĉetkan i preĊi van, sjeo sam za svoj lomtik pite.

53

Tatata je rekao: "Nije da ţelim njuškati, sine, ali gdje to toĉno ideš raditi naveĉer?"

"Oh", ţvakao sam, "to su uglavnom razne sitnice, kao ispomoć. Tu i tamo, kako već

biva." Uputio sam mu ravan gadan pogled, da kaţem da gleda svoja posla, a ja ću

gledati svoja. "Nikad ne traţim novac, zar ne? Ni novac za odjeću ni za izlaske? Dobro

onda, zašto pitaš?"

Moja tata je kao postid promrlj šeprtlj. "Oprosti, sine", rekao je. "Ali ponekad se

brinem. Ponekad sanjam. Moţeš se smijati ako hoćeš, ali ima mnogo toga u snovima.

Prošle noći sanjao sam taj san s tobom u njemu i nije mi se uopće svidjelo."

"Oh?" Sad me zainteresovatjao, tako sanjajući mene. Imao sam osjećaj da sam i ja

nešto sanjao, ali se nisam dobro mogao sjetiti što. "Da?" rekao sam, prestajući ţvakati

moju ljepljivu pitu.

"Bio je jasan", rekao je moj tata. "Vidio sam te kako leţiš na ulici i tukli su te drugi

djeĉaci. Ti djeĉaci bili su kao oni s kojima si se motao prije nego što si poslan u zadnju

popravnu školu."

"Oh?" Nasmijao sam se u sebi na to, da tatata vjeruje da sam seja zbilja popravio ili

vjeruje da vjeruje. A onda sam se sjetio svog sna, koji je bio san od tog jutra, da Geor-

gie daje svoje generalske zapovjedi i stari Tupi se bezubo šmeka dok vitla biĉem. Ali

snovi su suprotno od jave, jednom mije reĉeno. "Nemaj brige za tvog sina jedinog i

nasljednika, 0 oĉe moj", rekao sam. "Bojati se nemoj. On o sebi brigu voditi zna,

do”ta."

"I", rekao je moj tata, "bio si bespomoćan u lokvi vlastite krvi i nisi se mogao braniti."

To je bilo zbilja suprotno, pa sam se još maljutko nasmijao u sebi, a onda sam izvadio

sve Ċenge iz karmana i zazveketao njima na grubi

Stolnjak. “ "■:” ■■ “ ■■■■-■”•-■!■- ■■.■.”■.■:■■ ■■<. ; ,■;; ,,-r.”.. .■■■■/m;,;, .■

. ■ ,”v. ■,.-.. 54 “ .■,■.”■■•■■■■ “

,:.” ■..

Rekao sam: "Evo, tata, nije mnogo. To sam zaradio sinoć. Ali moţda bude za koje pitje

Škota na nekom finom mjestu za tebe i mamu."

"Hvala ti, sine", rekao je. "Ali mi više ne izlazimo mnogo. Ne usuĊujemo se izlaziti, jer

su ulice kakve jesu. Mladi huligani i tako to. Ipak, hvala. Donijet ću joj kući bocu neĉega

sutra." I pokupio je napljaĉkahu ljepovĉicu u svoj karman hlaĉa, pošto se mama bavila

ĉistjajem suda u kuhinji. A ja sam izašao uz osmijehe pune ljubavi sa svake strane.

Kad sam stigao do dna stubišta stambenog bloka bio sam pomalo iznenaĊen. Bio sam

više od toga. Razjapio sam usta u nevjerici. Došli su mi u susret. Ĉekali su pored

išvrljane zajedniĉke zidne slikanje golojeg dostojanstva rada, goli vjekovi i ţenaje za

kotaĉima industrije, kao što sam rekao, sa svom onom prljavštinom koju su im u usta

docrtali zloĉesti maljĉici. Tupi je imao veliku debelu olovku crne masne boje i ispisivao

je velike prljave slovaje po našoj zajedniĉkoj slikariji i smijao se starim smijehom

Tupog - vo ho ho - dok je to radio. Ali se okrenuo, kad su mi Georgie i Pete poţeljeli

dobro zdravo, pokazujući svoje blistave druzja zubaje, i zatrubio je: "On su ovdje, on su

stigli, hura", i nespretno zaplesao.

"Zabrinuli smo se", rekao je Georgie. "Tamo smo bili i pitjali staro moloko s noţevima,

a ti si mogao biti kao uvrijeĊen zbog ove ili one vešĉe, pa doĊosmo mi do tvog

prebivališta. Tako je, Pete, zar ne?"

"O, da, tako je", rekao je Pete.

"Iza prika", rekao sam ja, paţljivo. "Imao sam ponešto bola u golovi pa sam morao

spavati. Nisam probuĊen onda kad sam naredio da me probude. Ipak, evo nas svih,

spremni za ono što stara noćaja nudi, da?" Ĉinilo se da sam pokupio to da? od P. R.

Deltoida, mog poslijepopravnog savjetnika. Jako ĉudno. .■■;■.<, .>>> - .■•./:<■ ■■■ “;

.■”■”.;”■;.;.<;”■”■ ^.;.” ■■■■”■■■.

55

"Ţalim zbog bola", rekao je Georgie, kao veoma zabrinut. "Korištenje golove previše

kao, moţda. Sigurno je bol nestao? Sigurno da ti ne bi bilo draţe da se vratiš u krevet?"

I svi su se pomalo nasmijali.

"Ĉekajte", rekao sam. "Da mi lijepo stvari blistavo rašĉistimo. Ovaj sarkazam, ako ga

mogu tako nazvati, ne stoji vam, O prijatelji moji mali. Moţda ste pomalo tiho govori-

tjali iza mojih leĊa, napravili svoje male šale i tako to. Pošto sam ja vaš druzja i voĊ,

svakako bih trebao znati što se zbiva, eh? Onda, Tupi, što taj veliki konjski zijev od

smješka oznaĉava?" Jer Tupi je otvorio usta u kao bezumnajom nijemom šmeku.

Georgie je dometnuo vrlo skorajše: "Dobro, nema više podrugivanja Tupom, brate. To

je dio novog reda."

"Novi red?" rekao sam. "Što je to o novom redu? Bilo je nekih velikih razgovora iza

mojih zaspalih leĊa i to je sigurno. Da slušajam još." I nekako sam prekriţio rukaje i

naslonio se udobno za slušanje na razbijeni rukohvat stuba, pošto sam bio još viši od

njih, druzja kako su se zvali, na trećoj stubi.

"Bez uvrede, Alex," rekao je Pete, "ali htjeli smo imati stvari malo demokratiĉnije. Ne

kao da ti kaţeš što raditi i što ne raditi cijelo vrijeme. Ali bez uvrede."

Georgie je rekao: "Uvrede nema ni ovdje ni drugdje. To je pitanje tko ima ideje. Koje je

ideje on imao?" I drţao je smjeli pogled svojih glazova na meni. "To su sve sitne stvari,

malenke vešĉe kao sinoć. Mi odrastamo, braćo."

"Još", rekao sam, ne miĉući se. "Da ĉujem još."

"Pa," rekao je Georgie, "kad baš moraš, ĉuj onda. Idja-mo okolo, kradujemo dućane i

tako, i dobijamo po bijednu šaku para svaki. A tamo je Will Englez u kavanskom mja-

stu Muscleman koji kaţe da moţe utopiti sve što bi neki maljĉik htio kraĊovati. Sjajne

stvari, stakliće", rekao je, i

56

dalje s tim hladnim glazjama usmjerenim u mene. "Velike velike velike love ima u tom

što Will Englez kaţe."

"Pa", rekao sam ja, veoma opušten izvana ali zbilja razdraţ unutra. "Otkad se to ti

druţiš i šuruješ s Willom Englezom?"

"Tu i tamo", rekao je Georgie. "Idem okolo i sam sam-cit. Kao prošle subote na

primjer. Ja mogu ţivjeti svoj ţiznj, druzja, zar ne?"

Nije mi baš bilo milo sve to, braćo moja. "A što ćeš napraviti", pitao sam, "s tim velikim

velikim velikim Ċenga-ma ili novcem kako ga ti tako uzvišeno nazivaš? Zar nemaš svaku

vešĉ koja ti treba? Ako ti treba auto samo ga ubereš s drveta. Ako ti treba lijepa lovica

uzmeš je. Da? Zašto ta iznenadna šilarna da se bude veliki naduti kapitalist?"

"Ah", rekao je Georgie, "ti misliš i govorjaš ponekad kao malo dijete." Tupi je to

popratio s hu hu hu. "Noćas", rekao je Georgie, "izvodimo pravo odraslo kraĊovanje."

Pa je moj san rekao istinu. Georgie general govori što da radimo a što ne, Tupi s biĉem

kao praznoglavi iscereni buldog. Alija sam igrao paţljivo, s velikom paţnjom, najvećom,

govoreći, nasmiješeno: "Dobro. Zbilja horroršo. Inicijativa doĊe onima koji ĉekaju.

Nauĉio sam te mnogo, mali druzja. Sad mi reci što imaš na umu, Georgie deĉko."

"O," rekao je Georgie, lukavo i vješto nasmiješen, "prvo staro moloko-plus, ne bi li

rekao? Nešto da nas malo izoštri, djeĉaĉe, ali tebe posebno, pošto smo mi prije poĉeli."

"Govorjao si moje misli mjesto mene", smješkao sam seja. "Upravo sam htio predloţiti

dragu staru Korovu. Dobro dobro dobro. Povedi, mali Georgie." I kao sam se duboko

naklonio, smješkajući se kao bezumnaja, ali razmišljajući cijelo vrijeme. No, kad smo

došli na ulicu, vidjao sam da je razmišljanje za glupaje i da umnaji kao koriste

inspiraciju i što Gospodjin pošalje. Jer sad mi je lijepa glazba pritekla u pomoć. Jedan

je auto idjao pored i radio mu

57

je bio ukljuĉen, i mogao sam baš slušjati takt ili dva Lud-wiga van (bio je to Violinski

koncert, posljednji stavak) i vidjao sam odmah što da radim. Rekao sam, vrlo jakim

dubokim golosom: "Dobro, Georgie, sad", i trgnuo svoju koljaĉku britvaju. Georgie je

rekao: "Uh?" ali je bio dovoljno skorajši sa svojim noţajom, oštrica je izašla sviiiš iz

drške, i krenuli smo jedan na drugog. Stari Tupi je rekao: "0, ne, to ne ide tako,

nikako", i krenuo da razmota lanac oko svog struka, ali je Pete rekao, stavljajući rukaju

ĉvrsto na starog Tupog: "Ostavi ih. Tako je kako treba." Pa su onda Georgie i Iskreno

Vaš obavili staro maĉje vrebanje, traţeći priliku, poznajući stil jedan drugog malo

previše horroršo, Georgie tu i tamo radeći mah mah mah svojom sjajnom noţajom ali

nikako ne pogaĊajući. Cijelo vrijeme ljudovi su prolazili i vidjali sve to ali su gledali

svoja posla, pošto je to bio uobiĉajeni uliĉni prizor. Ali onda sam ja izbrojao edjin dva

tri i krenuo cak cak cak britvajom, mada ne na licoje ili glazje nego na Georgiejevu

rukaju s noţajom i, braćo moja mala, on je pustio. Jest. Ispustio je svoju noţaju s kling

klang na tvrdi zimski ploĉnik. Samo sam poškakljao njegove prste svojom britvajom, i

on je gledao maljutki izvor krvce koji se crvenio na svjetlu svjetiljke. "Sad," rekao sam

ja, i ja sam bio taj koji je poĉinjao, jer je Pete dao starom Tupom sovjet da ne razmota

uţaju sa struka i Tupi je to poslušao, "sad, Tupi, hajdemo ja i ti ovo razriješiti, nećemo

li?" Tupi je poĉeo "Aaaaaaaargh", kao neka boljše bezumnaja zvijer, i kliznuo lancem

sa struka zbilja horroršo i skorajše, tako da ste se morali zadiviti. Sad, pravi stil za mene

u tome bio je da se drţim nisko kao u ţabljem skakanju da zaštitim licoje i glazje, i tako

sam i uradio, braćo, tako da je jadni stari Tupi bio maljutko iznenaĊen, postoje bio

naviknut na izravno suoĉenje mah

58

mah mah. Sad, priznat ću da me zakaĉio uţasno po leĊima pa je peklo kao bezumnaje,

ali taj bol mi je rekao da krenem skorajše jednom za svagda i završim sa starim Tupim.

Pa sam zamahnuo britvajom na njegovu lijevu nogaju u veoma tijesnim tajicama i

rasjekao sam pet centimetara tkanine i izvukao maljutku kap krvi da napravim Tupog

zbilja bezumnajom. Onda dok je on vikao auuuu auuuu kao pseto pokušao sam isti stil

kao i za Georgieja, ulaţući sve u jedan potez - gore, naspram, rez - i osjetio sam kako se

britva zariva dovoljno duboko u meso zapešća starog Tupog i on je ispustio svoju

zmijoliku uţaju skviĉeći kao malo dijete. Onda je pokušao popiti svu krv iz svog zapešća

i urlati istodobno, i bilo je previše krvce za popiti i napravio je glub glub glub, crveno je

štrcalo baš lijepo, ali ne za dugo.

Rekao sam: "Dobro, moji druzja, sad bismo trebali znati. Da, Pete?"

"Ja nisam rekao ništa", rekao je Pete. "Nisam govor-jao ni slovja. Vidi, stari Tupi

krvari na smrt."

"Nikako", rekao sam. "Moţe se umrijeti samo jednom. Tupi je umro prije nego što je

roĊen. Ta crvena crvena krvca će uskoro prestati." Jer nisam zasjekao kao glavne ţile.

I, ja osobno izvadio sam ĉistu taštoku iz karmana da zamotam oko ruke jadnog starog

umirućeg Tupog, dok je on zavijao i stenjao, i krvca je prestala kao što sam rekao da

hoće, O braćo moja. Pa su oni sad znali tko je gospodar i voĊa, ovce, mislio sam ja.

Nije trebalo mnogo da se stišaju ta dva ranjena vojnika u udobnom okruţenju Duke of

New Yorka, što s velikim brandvjima (kupljenim njihovim novcima, pošto sam ja sve

dao svom tati) i brisanjem taštokama namoĉenima u vrĉu s vodom. Stan komadi prema

kojima smo bili tako.horroršo

59

sinoć bili su opet tu, govoreći "Hvala, momci" i "Bog vas blagoslovio, deĉki" kao da ne

mogu prestati, mada nismo ponovili stari samaritski štos s njima. Ali Pete je pitao: "Što

ćete popiti, cure?" i donio im crno s pjenom, postoje izgleda on imao znatan iznos

ljepovĉica u karmanima, pa su nastavile glasnije nego ikad sa svojim: "Bog vas

blagoslovio i ĉuvao, momci", i "Nikad vas ne bismo otkucale, deĉki", i "Najbolji deĉki

na svijetu, to ste vi."

Konaĉno sam ja rekao Georgieju: "Sad smo natrag kako smo bili, da? Baš kao i prije i

sve je zaboravljeno, u redu?"

"U redu u redu u redu", rekao je Georgie. Ali stari Tupi je još izgledao pomalo

ošamućeno i ĉak je i rekao: "Mogao sam srediti onog velikog pizduna, znaš, mojim

uţajom, samo se neki vjek isprijeĉio izmeĊu", kao da se podratao ne sa mnom nego

nekim drugim malj ĉikom.

Rekao sam: "Pa, Georgie deĉko, što si imao na umu?"

"Oh", rekao je Georgie, "ne noćas. Ne ove noćoje, molim."

"Ti si veliki snaţan ĉelovjek", rekao sam, "kao i svi mi. Nismo mala djeca, zar ne,

Georgie deĉko? Pa, onda, što na umu si imao ti?"

"Mogao sam ga lancem po oĉima baš horroršo", rekao je Tupi, a stare babuške su i

dalje nastavljale sa svojim: "Hvala, deĉki."

"Tamo je ta kuća, znaš", rekao je Georgie. "Ona s dvije svjetiljke ispred. Ona s

glupajim imenom, kao."

"Kojim glupajim imenom?"

"Palaĉa ili Plaĉa ili neka takva glupajast. Gdje taj jako starejši komad ţivi sa svojim

maĉkama i svim tim jako starejšim vrijednim vešĉima."

"Kao recimo?"

"Zlato i srebro i kao dragulji. To je Will Englez kao rekao." “■”.■■ “■”■■"“ ■

:”■”“■;)”■"““:” “■■•■ ■■ ■■” ■■.■"■ “ •.■■■■; ■.■■”..■.<".>,■ :.■■■■.-. ;■.:;.■■-

\..”v

60

"Vidjam", rekao sam. "Vidjam horroršo." Znao sam gdje je to što misli - Stari grad,

odmah iza Stambenog bloka Victoria. Pa, zbilja horroršo voĊa uvijek zna kad popustiti i

pokazati se velikodušnim prema svojim kao podreĊenima. "Jako dobro, Georgie",

rekao sam. "Dobra zamisao, koju treba slijediti. Hajdemo idjati odmah." I kad smo

izlazili stare babuške rekle su: "Nećemo ništa reći, deĉki. Bili ste ovdje cijelo vrijeme,

momci."

Pa sam ja rekao: "Dobro stare cure. Vraćamo se da vam kupimo još za deset minuta." I

tako sam poveo svoja tri druzja u susret mojoj kobi.

61

Oc

“dmah iza Duke of New Yorka na istok bili su uredi, a onda je tu bila starejša olupana

biblio i onda boljši blok stanova zvan Blok Victoria po nekakvoj pobjedi, i onda ste

dolazili u starejše zgrade u gradu u dijelu koji se zvao Stari grad. Imali ste neke baš

horroršo drevne domove tu, braćo moja, sa strejšim ljudovima unutra, mršavi stari kao

lajući pukovnici sa štapovima i stari komadi koji su bili udovice i gluhe starejše gospoĊe

s maĉkama koje nisu, braćo moja, osjetile nikakav dodir ĉelovjeka u svojim

djeviĉanskim kao ţiznjima. I tu su, odista, bile starejše vešĉe koje bi donijele svoj dio

novaca na turistiĉkom trţištu -kao slike i dragulji i drugi starejši predplastiĉni drek tog

tipa. Pa smo došli fino i tiho do tog doma zvanog Palaĉa, i tamo su bile okrugle svjetiljke

vani na ţeljeznim stupovima, kao ĉuvajući prednja vrata s obje strane, i bilo je svjetlo

kao prigušeno u jednoj od soba u prizemlju, i mi smo otišli u fino zamraĉeni dio ulice da

gledamo kroz prozor što se zbiva. Prozor je imao ţeljezne rešetke ispred, kao da je kuća

zatvor, ali mogli smo vidjati lijepo i jasno što se dogaĊa.

Ono što se dogaĊalo bilo je da je taj starejši komad, jako sijeda u volosima i s jako kao

izboranim licojem, sipala staro moloko iz boce u tanjuriće i onda stavljala te tanjuriće

na pod, pa ste mogli zakljuĉiti da ima mnogo mjauĉućih koški kako se motaju tamo. I

mogli smo vidjati jednu ili dvije, velike debele skutene, kako skaĉu na stol s otvorenim

ustima mijau mijau mijau. I mogli ste vidjati kako im ta stara babuška govori, govorja

kao prijekornim

62

rijeĉima svojim maĉkicama. U sobi se moglo vidjati mnogo starih slika po zidovima i

starejših jako kitnjastih satova, i neke vaze i ukrase koji su izgledali starejše i dragojše.

Georgie je prošaputao: "Zbilja horroršo Ċengi se mogu dobiti za njih, braćo. Will

Englez je zbilja nestrpljiv." Pete je rekao: "Kako unutra?" Sad je to bilo na meni, i to

sko-rajše, prije nego što nam Georgie poĉne govoriti kako. "Prva vešĉ", prošaputao

sam, "je da pokušamo na uobiĉajeni naĉin, od naprijed. Ja ću doći jako pristojno i reći

da je jednom od mojih druzja pozlilo na ulici. Georgie moţe biti spreman za pokazati se,

kad ona otvori, onamo. Onda se “ traţi ĉaša vode ili da se telefonira doktoru. Onda je

lako." Georgie je rekao: "Moţda ona neće otvoriti." "Pokušat ćemo, da?" I on je kao

slegnuo plećojima, s ustima ţablje rastegnutim. Pa sam ja rekao Peteu i starom ,

Tupom: "Vas dva druzja idite s obje strane vrata. Dobro?" Kimnuli su u tami dobro

dobro dobro. "Tako", rekao sam Georgieju, i krenuo smjelo ravno na vrata. Tamo je

bilo tipkalo za zvono i ja sam ga pritisnuo, i brrrr brrrr se ĉulo u hodniku unutra. Kao

osjećaj slušanja je uslijedio, kao da “< su komad i njene koske sve naćuljile uši na brrrr

brrrr, ĉudeći se. Pa sam ja pritisnuo staru zvonaju malo uţur- , banije. Onda sam se

nagnuo do otvora za pisma i doviknuo kao profinjenim golosom: "Upomoć, gospoĊo,

molim vas. Mom prijatelju je upravo pozlilo na ulici. Dajte da nazovem doktora, molim

vas." Onda sam mogao vidjati kako se svje- > tlo pali u hodniku, i mogao sam ĉuti noge

stare babuške kako idu flip flop u mekanim papuĉama sve bliţe vratima, i zamislio sam,

ne znam zašto, da ima po jednu veliku debelu maĉketinu u svakoj ruci.

Onda je ona doviknula veoma iznenaĊujućim kao dubokim golosom: "Odlazite.

Odlazite ili ću pucati." Georgie je ĉuo to i došlo mu je da se nasmije. ■■■:”■■”

63

Ja sam rekao, s kao nestrpljenjem i ţurbom u mom gospodskom golosu: "O, molim vas,

pomozite, gospoĊo. Mom prijatelju je jako loše."

"Odlazite", doviknula je ona. "Znam ja vaše prljave trikove, navedete me da otvorim

vrata i onda kupim stvari koje ne ţelim. Odlazite, kaţem vam." To je bila zbilja lijepa

nevinost, bila je. "Odlazite", rekla je opet, "ili ću nahuškati moje maĉke na vas."

Pomalo bezumnaja je bila, moglo se to uoĉiti, jer je provodila cijeli ţiznj sasvim sama.

Onda sam ja pogledao gore i vidjao daje tamo bio prozorĉić iznad vrata i da bi bilo

mnogo skorajšije samo uraditi staro penjanje na plećoja i ući na taj naĉin. Inaĉe ćemo se

prepirati cijelu dugu noćaju.

Pa sam rekao: "Dobro, gospoĊo. Ako nećete pomoći, moram povesti mog bolesnog

prijatelja nekamo drugamo." I namignuo sam mojim druzjima da se tiho udalje, dok

sam samo ja povikao: "Dobro, prijatelju, sigurno ćemo naići na nekog dobrog

samaritanca negdje drugdje. Ovoj staroj gospoĊi ne moţemo zamjeriti stoje sumnjiĉava

kad toliko nitkova i propalica luta okolo noću. Zbilja ne moţemo." Onda smo opet

ĉekali u mraku i ja sam prošaputao: "Dobro. Vratite se do vrata. Ja stanem na plećoje

Tupom. Otvorim taj prozor i ja ulazim, druzja. Onda da ušutkam stari komad i otvorim

svima. Nema problema." Jer sam kao pokazivao tko je voda i ĉelovjek sa zamislima.

"Vidite", rekao sam. "Zbilja horroršo rezbarija u kamenu nad tim vratima, fin oslonac

za moje nogaje." Oni su vidjali to, diveći se moţda, pomislio sam, i rekli i kimnuli Dobro

dobro dobro u mraku.

Pa natrag na prstima do vrata. Tupi je bio naš teški jaki malj ĉik i Pete i Georgie su me

kao podigli na boljše muţevna plećoja Tupog. Cijelo to vrijeme, O hvala svjetskim

programima na glupajoj TV i, još više, bojaznima ljudova u noći zbog nedostatka

policije, ulica je bila mrtva. Tamo

64

gore na plećojima Tupog vidjao sam da će ta kamena rez-barija iznad vrata biti baš fin

oslonac za moje ĉizme. Podigao sam se na koljena, braćo, i bio sam tu. Taj prozor je, kao

što sam i oĉekivao, bio zatvoren, ali potegao sam svoju britvaju i vješto polomio staklo

prozora koštanom drškom iste. Cijelo to vrijeme ispod su moji druzja duboko disali. Pa

sam gurnuo rukaju kroz pukotinu i uĉinio da donja polovica prozora krene gore

srebrnasto glatko i lijepo. I, kao u kadu, ušao sam. I tamo su bile moje ovce, usta

otvorenih dok su gledali gore, O braćo.

Bio sam u zaprijeĉenoj tami, okruţen krevetima i ormarima i boljše teškim stolcima i

gomilama kutija i knjiga. Ali sam muški krenuo prema vratima sobe u kojoj sam bio,

vidjevši kao prugu svjetla ispod njih. Vrata su napravila škriiiip i onda sam bio u

prašnjavom hodniku s drugim vratima. Sve to rasipanje, braćo, sve te sobe i samo jedna

starejša baba i njene maĉke, ali su moţda maĉori i koske imali kao odvojene sobe, ţiveći

na vrhnju i ribljim glavama kao plemenite kraljice i princeze. Mogao sam ĉuti kao

prigušen golos tog starog komada dolje kako govori: "Da da da, tako je", ali ona bi to

govorjala tim mjauĉućim ulizicama koje mijaaaau traţe još moloka. Onda sam vidio

stube koje vode dolje u hodnik i pomislio sam u sebi da ću sad pokazati tim prevrtljivim

i bezvrijednim mojim druzji-ma da sam vrijedan koliko njih trojica i više. Uradit ću sve

sam samcit. Obavit ću ultranasilje na starejšem komadu njenim micicama ako bude

potrebe, onda uzeti dobra” pune rukaje onog što izgleda kao zbilja poleţnja stv;

otplesati do vrata i otvoriti ih zasipajući srebrom i zl moje druzje koji ĉekaju. Oni

moraju nauĉiti što stvo.

Pa dolje sam idjao, polako i njeţno, diveći se r^ graţnjim slikama iz starih vremena -

djevoĉk

kosom i visokim ovratnicima, kao priroda s drvećem i konjima, sveti bradati vjek sav

goloj visi na kriţu. Osjećao se zbilja oštar vonj maĉkica i ribe za maĉke i starejše prašine

u ovom domju, razliĉit od stambenih blokova. I onda sam bio dolje i mogao sam vidjati

svjetlo u toj prednjoj sobi gdje je ona dijelila moloko maĉorima i koškama. Štoviše,

mogao sam vidjati te velike predebele skutene kako ulaze i izlaze mašući repovima i kao

ĉešući se na vratnice. Na kao velikom drvenom kovĉegu u mraĉnom hodniku mogao sam

vidjati lijepi maljutki kip koji se sjajio na svjetlu iz sobe, bivajući kao mlada mršava

djevoĉka koja stoji na jednoj nogaji s ispruţenim rukajama, i mogao sam vidjeti da je

naĉinjen od srebra. Pa sam imao to kad sam idjao u osvijetljenu sobu, govoreći: "Bok

bok bok. Konaĉno se srećemo. Naš kratak govorjat kroz otvor za pisma nije bio, da

kaţemo, zadovoljavajući, da? Priznajmo da nije, o odista nije, ti smrdljiva starejša

babetino." I kao sam trepnuo na svjetlo u toj sobi i starog komada u njoj. Bila je puna

maĉora i koški koji su se svi vukli tamo-amo po tepihu, s ĉuperci-ma dlake koji su

lebdjeli nad podom, i te debele skutene bile su sve razliĉitih oblika i boja, crne, bijele,

prugaste, naranĉaste, šarene, i svih doba, takoĊer, tako da je bilo maĉića koji su se igrali

jedni s drugima i bilo je odraslih maca i bilo je zbilja slinavih starejših jako zlovoljnih.

Njihova gospodarica, taj stari komad, pogledala me grubo poput muškarca i rekla:

"Kako si ušao? Drţi se podalje, ti zloĉinaĉka mlada krastaĉo, ili ću biti prisiljena udariti

te."

Baš sam se horroršo šmeknuo na to, vidjajući da ima u svojoj rukaji punoj ţila pišljivi

drveni štap za hodanje koji je prijeteći podigla na mene. Pa, pokazujući svoje blistave

zubaje, idjao sam malo bliţe njoj, ne ţureći, i usput sam vidio na kao polici jednu lijepu

malenu vešĉ, najljepšu maljenku vešĉ koju bi se neki maljĉik koji voli glazbu kao

66

ja mogao ikad nadati da će vidjeti sa svoja dva glazja, jer to je bila kao golova i plećojc

samog Ludwiga van, ono što zovu bistom, kao kamena vešĉ s kamenom dugom kosom i

slijepim glazjama i velikom raširenom mašnom. Krenuo sam na to istog trena, govoreći:

"Gle, kako lijepo i baš za mene." Ali idjajući prema njoj s mojim glazjama kao sasvim

na njoj i pohlepnom rukajom ispruţenom, nisam vidio tanjuriće s mlijekom na podu i u

jedan sam ugazio i nekako izgubio ravnoteţu. "Uups", rekao sam, pokušavajući ostati

uspravan, ali taj stari komad je došla iza mene vrlo podmuklo i s velikom skorajšošću za

svoje godine i onda je tres tres po mojoj golovi svojim štapićem. Pa sam se našao na

rukajama i koljenima pokušavajući se dići i govoreći: "Nevaljala nevaljala nevaljala." A

onda je ona opet tres tres, govoreći: "Odvratna mala neodgojena stje-nica, upada u

kućepravih ljudi." Nije mi se sviĊala ta tres tres igraja, pa sam uhvatio jedan kraj

njenog štapa kad se opet spustio i onda je ona izgubila ravnoteţu i pokušala se nasloniti

na stol, ali onda je stolnjak kliznuo s vrĉem za mlijeko i bocom mlijeka koji su se

zaljuljali kao pijani i onda rastrĉali bijele mlazeve u svim smjerovima, onda je ona bila

na podu gunĊajući: "Vrag te odnio, mladiću, platit ćeš za ovo." Sad su se sve maĉke

prepale i trĉale i skakale u kao maĉjoj panici, i neke su se krivile meĊusobno, udarajući

maĉje tolĉoke starom lapom i pffft i grrr i greb. Ustao sam na nogaje, i tu je bila ta

gadna napasna starejša haringa kojoj su se tresli prutovi i gunĊala je pokušavajući se

podići s poda, pa sam joj dao malenki dobar udrac u licoje, i to joj se nije svidjelo,

viknula je: "Vaaah", i mogao si vidjati njeno izborano ispjegano licoje kako se

zacrvenja-valo tamo gdje sam spustio staru nogaju.

Kad sam zakoraĉio unatrag poslije udarca, mora da sam kao nagazio na rep jedne od

tih dreĉećih maĉke tina, jer sam slušjao gromkaji meeeouv i ustanovio da su se krzno i

67

zubi i pandţe kao priĉvrstili oko moje noge, i psovao sam i pokušavao to otresti drţeći

taj srebrni maljutki kipić u jednoj rukaji i pokušavajući se popeti preko tog starejšeg

komada na podu da doĊem do divnog Ludwiga van u kao namrštenom kamenu. I onda

sam ugazio u drugi tanjurić | do vrha pun pjenušavog moloka i skoro se opet opruţio,

cijela vešĉ zbilja humoristiĉna ako je moţete zamisliti sluš-jajući nekog drugog vjeka, a

ne Vašeg Skromnog Pripovjedaĉa. A onda je starejši komad na podu posegnula preko

dreĉećih mjauĉućih macica i dograbila moju nogaju, još se derući "Vaaaah" na mene i,

pošto sam ravnoteţu malo izgubio, ovaj put sam se zbilja srušio, na pljuskajuce moloko i

reţuće koske, a stara haringa me poĉela šakati po licoju, pošto smo oboje bili na podu,

kriĉeći: "Udrite ga, grebite ga, išĉupajte mu nokte, tom otrovnom malom kukcu",

obraćajući se samo svojim maĉkicama, a onda, kao da slušaju starog komada, par koški

je navalilo na mene i poĉelo grebati kao bezumnaje. Pa sam onda i ja sam postao kao J

bezumnaji, braćo, i poĉeo ih udarati, ali ta babuška je rekla: "Krastaĉo, ne diraj moje

mace", i kao me ogrebala po i licoju. Onda sam ja zakriĉao: "Ti prljava stara

vrećetino", | i podigao mali maljenki kao srebrni kip i opalio je finim tolĉokom po golovi

i to ju je ušutkalo baš horroršo i lijepo. Sad kad sam ustao s poda meĊu svim skiĉećim

maĉori-ma i koškama, što sam to slušjao nego šumaju starog po- | licijskog auta u

daljini, i svanulo mije skorajše daje stara haringa s maĉkicama bila na telefonu s

milicajkanima kad | sam ja mislio da govorja svojim mjaukavcima, pošto joj je

sumnjiĉavost skorajše uzavrijela kad sam ja zazvonio staru zvonaju pretvarajući se da

traţim pomoć. Pa sad, slušja- 1 jući tu zastrašujuću šumaju roz-kola, skoĉio sam do

vrata i i narabotjao se otvarajući sve brave i lance i zasune i druge zaštitne vešĉove.

Onda sam ih otvorio, i tko bi bio na pragu nego stari Tupi, dok sam jedva mogao vidjati

druga dva

68

moja takozvana druzja kako daju petama vjetra. "Dalje odavde", kriknuo sam Tupom.

"Rozovi stiţu." Tupi je rekao: "Ti ostani da ih saĉekaš ha ha ha", i onda sam vidjao

daje razmotao svoju uţaju, i onda ju je podigao i zavitlao sviššš i zakaĉio me lagano i

kao umjetniĉki po kapcima glazja, pošto sam ih jedva zatvorio na vrijeme. Onda sam ja

urlao okolo pokušavajući vidjati kroz taj vrišteći veliki bol, a Tupi je rekao: "Ne sviĊa

mi se da ti radiš što si radio, stari druzja. Nije bilo pravo ne nije da kreneš na mene

kako ti jesi, bratja." I onda sam mogao slušjati njegove boljše teške ĉizme kako lupaju,

jer je on odjurio ho ho ho u tame-tinu, i samo nekih sedam sekundi nakon toga slušjao

sam milicajkanski kamion kako stiţe s jakim zamirućim urlikom sirene, kao neka

bezumnaja zvijer koja izdiše. I ja sam urlao i kao vrištao okolo i lupio sam glovom tres

ravno u zid hodnika, pošto su mi glazje bile stisnute i sokić navirao iz njih, vrlo

agonizirajuće. I tako sam ja pipao po hodniku kad su milicajkani stigli. Nisam ih mogao

vidjati, naravno, ali mogao sam slušjati i skoro namirisati vonjaju tih pizduna, i uskoro

sam mogao osjetiti pizdune kad su poĉeli s grubostima i obavili staro zavrtanje ruke na

leĊa, iznoseći me van. Mogao sam takoĊer slušjati jedan milicajkanski go-los kako

govori kao iz sobe iz koje sam izašao u kojoj su bile sve te koske: "Gadno je udarena ali

još diše", i ĉulo se glasno mijaukanje cijelo vrijeme.

"Ovo je doista uţitak", ĉuo sam još jedan milicajkanski golos da kaţe dok sam bio

utolĉokiran jako grubo i skorajše u auto. "Mali Alex samo za nas."

Ja sam zakriĉao: "Slijep sam, Gospodjin vas gromom ubio, vi groznaji kopilani."

"Pazi kako se izraţavaš", kao šmeknuo se golos, a onda sam dobio kao tolĉok iz zamaha

nekom rukajom s prstenjem toĉno po ustima.

■”■■ . ■;■:.■.”.■■ .:■■■■.”■ ■■■.■”■” ■ 69

Rekao sam: "Gospodjin vas ubio, vi vonjajši smrdljivi bratĉniji. Gdje su drugi? Gdje su

moji smrdljivi izdajniĉki druzja? Jedan od mojih prokletih groznajih bratja me oši-nuo

lancem po glazjama. Uhvatite ih prije nego što pobjegnu. To je sve bila njihova zamisao,

braćo. Oni su me kao prisilili da to uĉinim. Neduţan sam, Gospodjin vas raskomadao."

Ali do tad su svi oni kao dobro se šmekali meni na vrhuncu kao bešćutnosti, i tolĉokirali

su me u autu, ali sam ja nastavljao o tim takozvanim mojim druzja i onda sam vidjao da

to neće pomoći, jer su oni već natrag u udobnosti Duke of New York, trpaju crno s

pjenom i duple Škote u prihvatljiva grlaja onih smrdljivih starejših komada i one

govore: "Hvala, deĉki. Bog vas blagoslovio, momci. Cijelo vrijeme ste bili ovdje, deĉki.

Nismo vas ispuštali s oĉiju ne nismo."

Cijelo to vrijeme mi smo sirenirali do rozovskog dućana, ja stisnut izmeĊu dva

milicajkana i dobijajući poneku pljusku i malenki tolĉok od tih nasilnika koji su se

smijali. Onda sam ustanovio da mogu maljutko otvoriti kapke glazja i vidjati kroz sve

kao suze kako nekako razmazan grad promiĉe, kao da su se sva svjetla stopila. Mogao

sam vidjati, kroz glazje koje su me pekle, ta dva šmekujuća milicajkana otraga sa mnom

i vozaĉa mršavog vrata i debelovratog pizduna pored njega, koji je kao sarkasto

govorjao meni, priĉajući: "Pa, Alexe deĉko, mi se svi radujemo jednoj ugodnoj

zajedniĉkoj noći, zar ne?"

Rekao sam: "Kako znaš moje ime, ti smrljivi vonjavi nasilnice? Nek te Gospodjin

odnese u pakao, groznaji bratja kakav jesi, ti pizdunu." Pa su mi se svi oni šmekali i

moje je ukho zavrnuo jedan od onih smrdljivih milicajkana otraga sa mnom.

Debelovrati ne-vozaĉ je rekao: "Svi znaju malog Ale-xa i njegove druzja. Baš slavan

djeĉaĉić je naš Alex postao."

70

"To su oni drugi," kriĉnuo sam ja. "Georgie i Tupi i Pete. Nisu mi druzja, ti pizduni."

"Pa," rekao je debelovrati, "imaš cijelu veĉer pred sobom da ispriĉaš potpunu priĉu o

smjelim podvizima te mlade gospode i kako su oni poveli jadnog malog nevinog Alexa na

krivi put." Onda se ĉuo šumaja još jedne kao policijske sirene kako prolazi pored tog

auta, ali ide u suprotnom smjeru.

"Je li to za te pizdune?" pitao sam ja. "Hoćete li ih pokupiti, vi pizduni?"

"To je", rekao je debelovrati, "hitna pomoć. Nesumnjivo za onu gospoĊu, tvoju ţrtvu, ti

odvratni gadni nitkove."

"Sve je to njihova krivica", zakriĉao sam ja, trepćući glazjama koje su me pekle. "Ti

pizduni sad pitjaju u Duke of New York. Pokupite ih, prokleti bili, vi vonjaji pizduni." I

onda je bilo još šmekanja i još jedan maljutki tolĉok, O braćo moja, na moja jadna

bolna usta. A onda smo stigli u smrdljivi rozovski dućan i pomogli su mi izaći iz kola

udarcima i guranjem i tolĉokirali su me uz stube i znao sam da neću dobiti ni blizu

pošten postupak od tih smrdljivih groznajih bratja, Gospodjin ih zgromio.

71

T

Oc

“dvukli su me u taj jako jarko osvijetljen bijelo obojen ured, i imao je jak vonj koji je

bio mješavina kao bljuvotine i zahoda i pivskih usta i dezinfekcijskog sredstva, stoje sve

dopiralo iz rešetkastih mjesta blizu. Mogao si ĉuti neke od pljenova u svojim ćelijama

kako psuju i pjevaju i ĉinilo mi se da mogu slušjati jednog kako se dere:

"I vratit ću se mojoj dragoj, mojoj dragoj, Kad tebe, moja draga, ne bude bilo."

Ali bilo je glasova milicajkana koji su im govorili da zaĉepe i mogao si ĉak slušjati

zvukaju kao da nekog tolĉoki-raju zbilja horroršo i on viĉe joooooojjj, i bio je to kao go-

los pijanog starog komada, ne muškarca. Sa mnom u tom uredu su bila ĉetiri

milicajkana, koji su svi glasno pirjali ĉajić, pošto je veliki lonac toga bio na stolu i oni su

srkali i podrigivali nad svojim prljavim boljšim šalicama. Mene nisu ponudili. Sve što su

mi dali, braćo moja, bilo je posrano staro zrcalo da se pogledam, i zbilja nisam bio više

vaš zgodni mladi pripovjedaĉ već pravi stranoj a od prizora, s ustima nateĉenim i

glazjama skroz crvenim i nosom isto natuĉenim. Oni su se svi baš horroršo šmekali kad

su vid-jali moj kao oĉaj, i jedan od njih je rekao: "Noćna mora mlade ljubavi." A onda

je glavni milicajkan ušao, s kao zvijezdama na svojim plećojima da pokaţe da je on

visoko visoko visoko, i vidjao me je i rekao: "Hm." Pa su onda oni poĉeli.

72

Rekao sam: "Neću reći ni jednu jedinu slovja dok moj odvjetnik ne bude ovdje. Znam ja

zakon, vi pizduni."

Naravno da su se svi oni dobro gromkaje našmekali na to i zvjezdani glavni milicajkan

je rekao: "Dobrano dobro, deĉki, poĉet ćemo tako što ćemo mu pokazati da i mi znamo

zakon, ali da znanje zakona nije sve." Imao je kao gospodski golos i govorio je na veoma

umoran naĉin, i kim-nuo je s kao druzjanskim smješkom na jednog jako velikog debelog

pizduna. Taj veliki debeli pizdun je skinuo svoju bluzu i mogao si vidjati da ima baš

veliku starejšu potju, onda mije prišao ne baš skorajše i mogao sam osjetiti vonjaju

ĉajića s mlijekom koji je pitjao kad je zinuo kao jako umornim kezećim osmjehom na

mene. Nije bio baš dobro izbrijan za roza i mogao si vidjati kao mrlje sa-sušenog znoja

na košulji ispod pazuha, i mogao si osjetiti taj vonj kao masti iz ušiju od njega kad je

prišao bliţe. Onda je stisnuo svoju smrdljivu crvenu rukaju i zabio mi je pravo u trbuh,

što nije bilo pošteno, i svi drugi milicaj-kani su se šmekali da im golova otpadne na to,

osim glavnog, a on se i dalje smješkao kao umornim dosaĊujućim smiješkom. Morao

sam se nasloniti na omaljani zid pa sam ubije-lio platje posvuda, pokušavajući doći do

starog daha i u velikoj agoniji, i onda mi je došlo da izbljujem ljepljivu pitu koju sam

pojeo prije poĉetka veĉeri. Ali nisam podnosio takve vešĉe, bljuvanje po podu, pa sam se

uzdrţao. Onda sam vidio da se taj debeli nasilnik okreće prema svojim milicajkanskim

druzja da se baš horroršo šmekne onom što je uĉinio, pa sam podigao desnu nogaju i,

prije nego što su mu mogli kriĉnuti da pazi, udario sam ga vješto i lijepo u goljenicu. A

on je zakriĉao kao da ga kolju, ska-kućući okolo.

Ali nakon toga svi su se oni izmjenjivali, odbijajući me od jednog do drugog kao neku

umornu krvavu loptu, O braćo moja, i šakajući me po mudima i ustima i ţelucu i

73

šutirajući, i onda sam se konaĉno morao izbljuvati na pod i, kao neki baš bezumnaja

vjek, ĉak sam rekao: "Oprostite, braćo, to nije bilo lijepo napraviti. Oprostite oprostite

oprostite." Ali dali su mi starejše listove gazete i nagnali me da to obrišem, onda sam

morao to posuti piljevinom. I onda su rekli, skoro kao dragi stari druzja, da moram

sjesti pa ćemo svi kao mirno govorjati. A onda je P. R. Deltoid ušao vidjati, pošto mu je

ured bio u istoj zgradi, izgledajući veoma umorno i graţnje, da kaţe: "Znaĉi dogodilo

se, Alexe deĉko, da? Baš kao što sam i mislio da će. Joj joj joj, da." Onda se okrenuo

prema milicajkanima da kaţe: "Veĉer, inspektore. Veĉer, narednice. Veĉer, veĉer

svima. Pa, ovo je kraj puta za mene, da. Joj, joj, ovaj djeĉak izgleda baš neuredno, zar

ne? Samo ga pogledajte."

"Nasilje proizvodi nasilje", rekao je glavni policajac vrlo svetaĉkim golosom. "Opirao se

zakonitom uhićenju."

"Kraj puta, da", rekao je P. R. Deltoid opet. Pogledao me jako hladnim glazjama kao da

sam ja postao stvar, a ne više krvareći jako umorni prebijeni ĉelovjek. "Pretpostavljam

da ću se morati pojaviti u sudnici sutra."

"Nisam bio ja, brate, gospon", rekao sam ja, maljutko plaĉno. "Recite nešto za mene,

gospon, jer ja nisam toliko loš. Povuklo me izdajstvo drugih, gospon."

"Pjeva kao grlica", rekao je glavni roz, podrugljivo. "Pjeva baš lijepo, toĉno je to."

"Reći ću", rekao je hladno P. R. Deltoid. "Bit ću tamo sutra, ne brini."

"Ako biste ga htjeli malo po zubima, gospon," rekao je glavni roz, "ne brinite za nas. Mi

ćemo ga pridrţati. Sigurno vam je on još jedno veliko razoĉaranje."

P. R. Deltoid je onda uĉinio nešto što nisam mislio da bi neki ĉovjek poput njega, koji bi

trebao nas zloće pretvarati u zbilja horroršo maljĉike, uĉinio, naroĉito pred svim tim

rozovima. Prišao je malo bliţe i pljunuo. Pljunuo je.

74

Pljunuo me ravno u licoje i onda obrisao svoja mokra zama-zana usta rukajom. A ja

sam brisao i brisao i brisao moje upljuvano licoje mojom zakrvavljenom taštukom,

govoreći: "Hvala vam, gospon, najljepše vam hvala, gospon, to je bilo vrlo ljubazno od

vas, gospon, hvala." A onda je P. R. Deltoid otišao bez ijedne slovje.

Milicajkani su onda prionuli na to da naprave tu dugu izjavu da je ja potpišem, a ja sam

pomislio u sebi, Prokletstvo i svi se nosite, ako svi vi pizduni spadate na stranu Dobra

onda mi je drago što sam ja na onoj drugoj. "Dobro", rekao sam im, "vi groznji braĉnji

kakvi već jeste, vi vonjaji pederĉine. Evo vam, evo vam sve. Neću više puzati okolo na

trbuhu, vi mrski gadjovi. Odakle hoćete da poĉnem, vi usrane vonjaje zvijeri? Od moje

zadnje popravne? Horroršo, horroršo, evo ga, onda." Pa sam im priĉao, a taj

stenografski milicajkan, jedan jako tih i za-plašen ĉelovjek, ne uopće pravi roz, pisao je

stranicu za stranicom za stranicom. Dao sam im staro ultranasilje, kras-tanje, dratsanje,

staro unutra-van unutra-van, sve, skroz do noćašnje vešĉe sa bogatjim starejšim

komadom s mjau-ĉućim koškama. I pobrinuo sam se da moji takozvani druzja budu u

tome, duboko do šijaje. Kad sam sve završio stenografski milicajac je bio priliĉno blijed,

jadni stari vjek.

Glavni roz mu je rekao, kao ljubaznim golosom: "Dobro, sinko, idi i uzmi si jednu

dobru šalicu ĉaja i onda svu tu prljavštinu i gadosti otipkaj sa štipaljkom na nosu, u tri

primjerka. Onda ih moţeš donijeti ovom našem zgodnom mladom prijatelju na potpis.

A ti", rekao je meni, "moţeš biti odveden do svog apartmana za mladence s tekućom

vodom i svim komforom. U redu," tim umornim golosom dvojici zbilja ţestokih rozova,

"vodite ga."

Pa sam bio šutiran i udaran i tjeran do ćelija i stavljen unutra s deset ili dvanaest drugih

pljenova, od kojih su

75

mnogi bili pijani. Bili su zbilja uţasnaji zvjerski tipovi meĊu njima, jedan ĉiji je nos bio

sav izjeden i usta otvorena poput velike crne rupe, jedan koji je leţao na podu hrĉući, a

sve kao slina mu cijelo vrijeme curila iz usta, ijedan stoje kao pustio drek u svoje

hlaĉaje. Onda su tu bila dva kao nastrana što su se obojica zagledala u mene, ijedan od

njih mije skoĉio na leĊa, i ja sam se baš gadno dratsovao s njim a od vonja na njemu,

kao metil i jeftin parfem, došlo mije da se opet izbljujem, O braćo moja. Onda me drugi

nastrani poĉeo pipati rukajama, i onda je bilo reţećeg dratsovanja izmeĊu te dvojice,

pošto su obojica htjeli moje plotje. Sumaja je postao veoma glasan, pa je par

milicajkana došao i navalio na tu dvojicu s kao pendrecima, pa su obojica onda sjeli

tiho, gledajući u prazno, a stara je krvca curila kap kap kap niz licoje jednog od njih.

Bilo je leţajeva u toj ćeliji, ali su svi bili puni. Popeo sam se na gornji od jednog niza

leţajeva, kojih je bilo po ĉetiri, i tamo je jedan starejši pijani vjek hrkao, vjerojatno

podignut tamo od strane milicajkana. U svakom sluĉaju, gurnuo sam ga dolje, pošto nije

bio uopće teţak, i on se strovalio na jednog debelog pijanog ĉelovjeka na podu, i obojica

su se probudili i poĉeli kriĉati i udarati patetiĉno jedan drugog. Pa sam legao na taj

vonjaji krevet, braćo moja, i zaspao veoma umornim i iscrpljenim i bolnim snom. Ali to

nije bilo odista kao san, bilo je kao prelazak u drugi bolji svijet. I u tom drugom boljem

svijetu, O braćo moja, bio sam kao u velikom polju sa sve cvijećem i drvećem, i tamo je

bio kao jarac s ljudskim licojem što je svirao na kao flauti. I onda se digao poput sunca

osobno Ludwig van s gromovitim licojem i mašnom i divljim raskuštranim vlasima, i

onda sam ĉuo Devetu, posljednji stavak, sa slova-jama pomalo izmiješanim kao da su i

sama znala da moraju biti izmiješana, postoje to san: ; ■- “ “ ; “ v •

76

Deĉko, ti neuredni morski psu neba, ;

Pokolj Elizeja,

Srca gore, uzbuĊena, u zanosu,

Mi ćemo te tolĉokirati po gubici i šutnuti

tvoju graţnju vonjaju guzicu.

Ali melodija je bila toĉna, kao što sam znao kad sam bio probuĊen dvije ili deset minuta

ili dana ili godina kasnije, pošto su mi sat uzeli.

Bio je milicajkan kao kilometrima i kilometrima niţe, bockao me dugim štapom sa

šiljkom na kraju, govoreći: "Probudi se, sinko. Probudi se, lijepi moj. Probudi se u

stvarnoj nevolji."

Rekao sam: "Što? Tko? Gdje? Zašto?" A melodija Ode radosti u Devetoj je pjevala

stvarno divno i horroršo unutra.

Milicajkan je rekao: "Sidi i doznaj. Ima nekih stvarno divnih vijesti za tebe, sine moj."

Pa sam nekako sišao, jako ukoĉen i izubijan i ne baš budan, i taj roz, koji je jako vo-

njao na sir i luk, izgurao me iz prljave hrĉuće ćelije, i onda duţ hodnika, a cijelo to

vrijeme stara melodija Radosti Ti Divna Iskro Nebeska prštala je unutra. Onda smo

došli do jako urednog kao ureda s pisaćim strojevima i cvijećem na stolu, i za kao

glavnim stolom vrhovni milicajkan je sjedio, izgledajući veoma ozbiljno i fiksirajući kao

veoma hladne glazje na moje pospano licoje.

Rekao sam: "Dobro dobro dobro. Što ima, bratja? Što se zbiva, u ovoj finoj jarkoj

sredini noćaje?"

Rekao je: "Dat ću ti samo deset sekundi da skloniš taj glupi osmjeh s lica. Onda hoću da

slušaš."

"Pa, što?" rekao sam ja, šmekujući se. "Zar niste zadovoljni s tim što ste me prebili

skoro na smrt i što sam popljuvan i natjeran da satima priznajem zloĉine i onda uguran

meĊu bezumnaje i vonjaje perverznjake u onu graţnaju

77

f

ćeliju? Imate li nekakvo novo muĉenje za fiSeft©, Vi braĉ-

njaji?" ..■■"•■-

"Bit će to tvoje vlastito muĉenje", rekao je on, ozbiljno. "Nadam se do boga da će te to

muĉiti do ludila."

A tada, prije nego što mi je rekao, znao sam što je bilo. Stari komad koji je imao sve one

koske je prešao u bolji svijet u jednoj od gradskih bolnica. Lupio sam je malo prejako,

kao. Pa, pa, to je bilo sve. Pomislio sam na sve one koske kako mijauĉu traţeći moloko, a

ne dobivaju ga, ne više od njihove stare haringe od gospodarice. To je bilo baš sve. Sad

sam sve napravio. A meni tek petnaest.

DRUGI DIO

78

onda, što ćemo?" Sad otpoĉinjem, i ovo je zbilja plaĉni i kao tragiĉan dio priĉe koji

poĉinje, moja braćo i jedini prijatelji, u Drzatu (Drţavnom zatvoru, to jest) broj 84F.

Sigurno nemate baš mnogo ţelje da slušajete cijeli posrani i uţasni raskaz šoka od kojeg

je moj tata lupao svojim naruĉenim i krvavim rukajama zbog nepoštenog kao

Gospodjina na Njegovim nebesima, a moja mama krivila svoja usta za uuuu uuuu uuuu

u svojoj majĉinskoj ţalosti stoje njeno jedino dijete i sin njedara njenih kao iznevjerio

sve zbilja horroršo. Onda je tu bio starejši jako mrki sudac niţeg suda koji je govor-jao

neke jako teške slovje na raĉun vašeg Prijatelja i Skromnog Pripovjedaĉa, nakon svih

usranih i graţnjih kleveta koje su istresli P. R. Deltoid i rozovi, Gospodjin ih zgromio.

Onda je uslijedilo da su me vratili u prljavi pritvor meĊu vonjaje perverznjake i

prestupnjake. Onda je bilo suĊenje na višem sudu sa sucima i porotom, i neke jako jako

gadne slovaje govorjane na kao jako sveĉan naĉin, i onda Kriv i moja mama buhuhuhu

kad su rekli Ĉetrnaest Godina, O braćo moja. I sad evo me tu, dvije godine toĉno u dan

nakon što sam utjeran i zakljuĉan u Drţat 84F, odjeven u vrhunac zatvorske mode, stoje

bilo jednodjclno odijelo jako prljave kao drek boje, s brojem našivenim na dio grudaj a

baš iznad starog tiktakala, a i na leĊima, tako da sam u dolasku i odlasku bio 6655321, a

ne više vaš mali druzja Alex.

i "A onda, što ćemo?" : ; >

81

Nije baš bilo inspirativno, odista nije, biti u ovoj graţ-njoj rupetini i kao ljudskom

zvjerinjaku dvije godine, biti šutiran i tolĉokiran od strane brutalnih nasilniĉkih ĉuvara

i srećući vonjaje iscerene kao kriminalce, od kojih su neki bili zbilja nastrani i spremni

da zasline po privlaĉnom mladom maljĉiku poput vašeg pripovjedaĉa. A tu je bilo i da se

mora rabotati u radioni praveći kutije za šibice i idjati uokolo i uokolo i uokolo po

dvorištu za kao vjeţbu, i na veĉer bi ponekad neki starejši vjek profesorskog tipa

predavao o bubama ili Mlijeĉnom putu ili Predivnim ĉudima pahuljice, a na to zadnje

sam se dobro šmekao, jer me podsjećalo na onaj put kad je bilo tolĉokiranja i ĉistog

vandalizma s onim djeduškom stoje išao iz Javne knjiţnice one zimske noći kad moji

druzja još nisu bili izdajnici i ja sam bio kao sretan i slobodan. O tim druzjima sam

slušjao samo jednu stvar, a to je bilo jednog dana kad su mi t i m došli u posjet i rekli mi

daje Georgie mrtav. Da, mrtav, braćo moja. Mrtav kao komad pasjeg dreka na cesti.

Georgie je poveo drugu dvojicu u kao kuću jednog jako bogatog ĉelovjeka, i tamo su

šutirali i tolĉokirali vlasnika na podu, a onda je Georgie poĉeo razrezjati jastuke i

zavjese, i onda je stari Tupi razbio neke jako dragocjene ukrase, kao kipove i tako to, i

taj bogati prebijeni ĉelovjek je pobjesnio kao stvarno bezumnaji i krenuo na sve njih s

jako teškom ţeljeznom šipkom. To stoje bio sav razdraţ dalo mu je divovsku snagu, i

Tupi i Pete su pobjegli kroz prozor, ali Georgie se sapleo na tepih i onda dobio taj

strašan udarac zavitlanom ţeljeznom šipkom pljas po golovi, i to je bio kraj izdajniĉkog

Georgieja. Starejši ubojica se izvukao sa Samoobranom, stoje bilo zbilja ispravno i

doliĉno. Stoje Georgie ubijen, mada je to bilo više od godinu dana nakon što su mene

uhvatili milicajkani, ĉinilo se ispravno i doliĉno i kao sudbina.

"A onda, što ćemo?"

82

Bio sam u Krilnoj kapeli, postoje bila nedjelja ujutro, i zatvorski kopelan je govorjao

Rijeĉ Gospodnju. Moja rabota bila je da ukljuĉujem starejši stereo, puštajući sveĉanu

glazbu prije i poslije a i u sredini kad su se pjevali psalmi. Bio sam otraga u krilnoj

kapeli (kojih je sve skupa bilo ĉetiri u Drzatu 84F) blizu mjesta gdje su ĉuvari ili ĉasoji

stajali sa svojim puškama i svojim prljavim boljše plavim vilicama, i mogao sam vidjati

sve pljenove kako sjede slušjajući Slovaju Gospodovu u svojim uţasnim zatvorskim

platjama boje dreka, i nekakav se prljavi vonj dizao od njih, ne kao stvarno neoprani,

ne graţnji, nego kao poseban zbilja smrdljiv vonj koji dobiješ samo kod kriminalnih

tipova, braćo moja, kao prašnjav, mastan, beznadan vonj. A ja sam mislio da moţda i ja

imam taj vonj, pošto sam i sam postao pravi pljen, premda još veoma mlad. Pa je meni

bilo vrlo bitno, O braćo moja, da se izvuĉem iz tog smrdljivog graţnjog zvjerinjaka ĉim

budem mogao. I, kao što ćete vidjati ako budete ĉitali dalje, nije mnogo prošlo pa i

jesam.

"A onda, što ćemo?" rekao je zatvorski kopelan po treći raz. "Hoće li to biti unutra i

van i unutra i van ustanova kao stoje ova, mada više unutra nego van za većinu vas, ili

ćete poslušati Boţansku Rijeĉ i shvatiti kazne koje oĉekuju nepokajanog grješnika na

drugom svijetu, kao i na ovom? Gomila prokletih idiota ste vi, većina vas, prodajete

svoje pravo po roĊenju za tanjur hladne kaše. UzbuĊenje kraĊe, nasilja, potreba da se

ţivi lagodno - je li to vrijedno, kad imamo neporeciv dokaz, da da, neoborivo

svjedoĉenje da pakao postoji? Ja znam, ja znam, prijatelji moji, bio sam obaviješten u

vizijama da postoji mjesto, mraĉnije od svakog zatvora, vrelije od bilo kojeg plamena

ljudske vatre, gdje duše nepokajanih kriminalnih grješnika poput vas - i ne cerite mi se,

prokleti bili, nemojte se smijati - poput vas, kaţem, jauĉu u beskrajnoj i nepodnošljivoj

agoniji,

83

noseva zagušenih mirisom prljavštine, usta zatrpanih gorućim smećem, oguljene i

istruljele koţe, dok im se vatrene lopte vrte u vrištećim crijevima. Da, da, da, ja znam."

U tom trenu, braćo, jedan pljen negdje blizu zadnjeg reda ispustio je šumaju glazbe s

usana - "prrrrp" - i onda su brutalni ĉasoji odmah prionuli na posao, trĉeći jako sko-

rajše do onog što su mislili daje mjesto izvora Šumaje, i onda podijelili gadne i precizne

tolĉoke lijevo i desno. Onda su uhvatili jednog jadnog drhtavog pljenija, jako mršavog i

malenkog a i starejšeg, i odvukli ga, ali je cijelo vrijeme on kriĉao: "Nisam ja, on je,

ĉujte", ali to nije bilo bitno. On je bio tolĉokiran zbilja gadno i onda odvuĉen iz Krilni

kapele kriĉajući da mu golova otpadne.

"Sad", rekao je zatvorski kopelan, "ĉujte Rijeĉ Gos* podnju." Onda je uzeo veliku

knjigu i prevrtao stranice, stalno vlaţeći prste da to uĉini tako što ih je lizao slurp slurp.

On je bio boljše veliki krupni pizdun s jako crvenim licojem, ali ja sam mu bio jako

drag, pošto sam bio mlad i takoĊer sad jako zainteresiran za veliku knjigu. Bilo je

sreĊeno kao dio mog daljnjeg obrazovanja da ĉitam tu knjigu i ĉak slušam glazbu sa

sterea u kapeli dok ĉitam, O braćo moja. I to je bilo zbilja horroršo. Oni bi me kao

zakljuĉali unutra i pustili me da slušjam svetu glazbu J. S. Bacha i G. F. Handela, i ja

bih ĉitao o onim starejšim ĉifutima kako tolĉokuju jedan drugog i pitjaju svoje

hebrejsko vince i idu u krevet s kao sluškinjama svojih ţena, zbilja horroršo. To me

odrţalo, braćo. Nisam baš popušio kasniji dio knjige, što je više kao propovjedniĉko

govorjanje nego tuĉ^ njave i staro unutra-van. Ali jedan dan mi je kopelan rekao,

stišćući me kao ĉvrsto svojom boljše debelom rukom: "Ah, 6655321, misli o boţanskoj

patnji. Meditiraj o tome, djeĉaĉe moj." A cijelo to vrijeme imao je taj jak muški vonj

seoteha na sebi, i onda je otišao u svoj mali ured da pitja još. Pa sam ja ĉitao sve o

biĉevanju i krunidbi trnjem 84

i onda vešĉ s kriţem i sav taj drek, i vidjao sam bolje da ima nešto u tome. Dok je na

stereu svirao lijepi Bach zatvorio sam glazje i vidjao sebe da pomaţem i ĉak preuzimam

tolĉokiranje i pribijanje, obuĉen u kao togu što je bio vrhunac rimske mode. Tako da

boravak u Drzatu 84F nije bio sasvim uzaludan, a sam Ravnatelj bio je jako zadovoljan

stoje ĉuo da sam se prihvatio kao Religije, i u to sam ja polagao svoje nade.

Ovog nedjeljnog jutra kopelan je ĉitao iz knjige o ĉe-lovjecima koji su slušjali slovja i

nisu uopće shvaćali pa su kao gradili kuću na pijesku, i onda je pljus stigla kiša i stari

brum-brum je poderao nebo i to je bio kraj te kuće. Ali ja sam mislio da bi samo jako

tupi vjek gradio svoju kuću na pijesku, i dosta zbilja rugajućih druzja i gadnih susjeda

bi takav vjek imao, da mu oni ne kaţu kako je tup što tako gradi. Onda je kopelan

kriĉnuo: "Dobro, svi vi. Završit ćemo psalmom broj 435 iz Zatvoreniĉkog psalti-ra."

Onda je bilo tres i flop i šušk šušk dok su pljenovi uzimali i ispuštali i lizokretali njihove

graţnje maljutke psal-tire, i nasilni grubi ĉuvari su kriĉali: "Prestanite priĉati tamo,

kopilani. Pazim na tebe, 920537." Naravno da sam imao ploĉu spremnu na stereu, i

onda sam pustio jednostavnu glazbu za orgulje da se samo zaori sa griiioouuuuu. Onda

su pljenovi poĉeli pjevati zbilja uţasno:

Slab ĉaj smo mi, tek skuhan ^ .

Ali miješanjem sve ojaĉa. N

Ne jedemo hranu anĊeosku, "■<..”]"

Kušnje naše dugo traju.

Oni su urlali i jecali te glupe slovje dok ih je kopelan poticao s: "Glasnije, prokleti bili,

pjevajte", a ĉuvari kriĉali: "Samo ti ĉekaj, 7749222", i: "Sad ću te jednom po tikvi,

smeće jedno." Onda je bilo gotovo i kopelan je rekao: "Neka

85

vas Sveto Trojstvo uvijek ĉuva i naĉini vas dobrima, amen",

1 poĉeli su se gurati van uz lijep odabran dio Simfonije br.

2 Adriana Schvveigselbera, koju je odabrao Vaš Skromni Pripovjedaĉ, O braćo moja.

Kakve su to tipĉine, pomislio sam, dok sam stajao tamo pokraj starejšeg sterea kapele,

vidjajući ih kako vuku noge ĉineći mijaaaau i beee kao ţivotinje i tebi-otraga svojim

graţnjim prstima na mene, jer je izgledalo kao da sam ja vrlo posebno paţen. Kad se i

zadnji isklatario, dok su mu ruke visjele kao majmunu, a jedini preostali ĉuvar mu

smjestio priliĉno glasan tolĉok otraga na golovu, i kad sam iskljuĉio stereo, kopelan mije

prišao, dimeći tumor, još u svojim starejšim platjama Gos-podjinovog ĉovjeka, sve

bijelo i ĉipkasto kao za djevoĉku.

Rekao je: "Hvala ti, kao i uvijek, mali 6655321. I što novog imaš za mene danas?"

Zamisao je bila, znao sam, daje taj kopelan namjeravao postati jako veliki sveti ĉe-

lovjek u svijetu Zatvorske religije, i htio je zbilja horroršo preporuku od Ravnatelja, pa

bi išao i govorjao tiho Ravnatelju tu i tamo o tome kakvi se mraĉni planovi kuju meĊu

pljenovima, a mnogo tog dreka bi dobio od mene. Mnogo toga bilo bi kao izmišljeno, ali

nešto od toga bilo bi istina, kao na primjer kad se proširilo našim dozivanjem po

vodovodnim cijevima kuc kuc kucikuckuc kuckuc da će veliki Harriman krenuti bjeţati.

Htio je tolĉokirati ĉuvara tijekom dijeljenja napoja i izaći u ĉuvarovim platjama. Onda

je trebalo biti veliko bacanje odvratne pisce koju smo dobivali u blagovaonici, i znao

sam za to i rekao. Onda je kopelan to prenio dalje i bio pohvaljen od kao Ravnatelja za

svoju Društvenu odgovornost i Oštro uho.

Pa sam ovaj put rekao, a to nije bilo istina: "Pa, gos-pon, stiglo je cijevima daje tovar

kokaina stigao neredovnim putem i da će jedna od ćelija na Razini 5 biti centar za

raspodjelu." Sve sam to izmišljao dok sam priĉao, kao što sam izmišljao mnoge te priĉe,

ali zatvorski kopelan bio je 86

jako zahvalan, govoreći: "Dobro, dobro, dobro. Prenijet ću to Njemu Samom", što je

bilo kako je on zvao Ravnate-lja.

Onda sam ja rekao: "Gospon, ja sam se dosta trudio, zar ne?" Uvijek sam koristio moj

jako pristojni gospodski glas kad sam govorjao s onima na vrhu. "Trudio sam se,

gospon, nisam li?"

"Mislim", rekao je kopelan, "da u cijelosti jesi, 6655321. Bio si od velike pomoći i, ja

smatram, iskazao si iskrenu ţelju da se popraviš. Ako ovako nastaviš, zasluţit ćeš svoj

otpust bez ikakvih problema."

"Ali, gospon," rekao sam ja, "što je s ovom novom stvari o kojoj priĉaju? Stoje s tim

novim postupkom koji vas odmah vadi iz zatvora i pobrine se da se nikad ne vratite

unutra?"

"Oh", rekao je on, jako kao obazrivo. "Gdje si ĉuo to? Tko ti je priĉao takve stvari?"

"Takve stvari se proĉuju, gospon", rekao sam ja. "Dva ĉuvara razgovaraju, kako već

biva, i netko ne moţe ne ĉuti ono što oni kaţu. A onda netko naĊe komad novina u

radionici i u novinama piše sve o tome. Kako bi bilo da me prijavite za tu stvar, gospon,

ako bih smio biti toliko smion da predloţim?"

Mogao si vidjati da on razmišlja o tome dok je dimio svoj tumor, pitajući se koliko da mi

kaţe o onom što je znao o toj vešĉi koju sam spomenuo. Onda je rekao: "Pretpostavljam

da se to odnosi na Ludovicov postupak." Još je bio jako oprezan.

"Ne znam kako se zove, gospon", rekao sam ja. "Samo znam da te izvadi brzo pobrine

se da se nikad više ne vratiš."

"To je toĉno", rekao je, obrva kao skupljenih kad je spustio pogled na mene. "Toĉno

tako, 6655321. Naravno,

87

trenutno je samo u pokusnom stupnju. Vrlo je jednostavan, ali drastiĉan."

"Ali se koristi ovdje, ţarne, gospon?" rekao sam. "One nove kao bijele zgrade kraj

Juţnog zida, gospon. Gledali smo kako se grade, gospon, dok smo radili vjeţbe."

"Još nije upotrijebljen", rekao je on. "Ne u ovom zatvoru, 6655321. On Sam ima

ozbiljne sumnje glede toga. Moram priznati da dijelim te sumnje. Pitanje je, moţe li

takva tehnika zbilja uĉiniti ĉovjeka dobrim. Dobrota dolazi iznutra, 6655321. Dobrota je

nešto odabrano. Kad ĉovjek ne moţe odabrati, on prestaje biti ĉovjek." On bi nastavio s

još mnogo tog dreka, ali mogli smo slušjati sljedeću turu pljenova kako maršira klong

klong niz ţeljezne stube da doĊu po svoj dio Religije. Rekao je: "Malo ćemo popriĉati o

tome neki drugi put. Sad bolje da poĉneš sa sluţenjem." Pa sam otišao do starejšeg

sterea i stavio J. S. Bachov zborni preludij Wachet Aufi oni graţnji vonjaji pizdunski

kriminalci ušli su poput gomile ukroćenih majmuna, dok su ĉuvari ili ĉasoji kao lajali na

njih i šibali ih. I uskoro je zatvorski kopelan pitao njih: "A onda, što ćemo?" A taj dio

već znate.

Imali smo ĉetiri ta lomtika kao zatvorske religije tog jutra, ali mi kopelan nije ništa više

rekao o tom Ludovico-vom postupku, što god to bilo, O braćo moja. Kad sam završio

svoju rabotu sa stereom samo je govorjao nekoliko slovja zahvalnosti i onda sam

privodjen natrag u ćeliju na Razini 6 koja je bila moj jako vonjaji i pretrpan dom. Ĉa-

soj nije bio baš zbilja loš vjek i on me nije tolĉokirao ili šutnuo unutra kad je otvorio,

samo je rekao: "Evo nas, sin-ko, natrag na staro pojilo." I tu sam bio s mojom novom

vrstom druzja, svi jako kriminalni ali, Gospodjinu hvala, ne skloni tjelesnim

perverzijama. Tamo je bio Zophar na svom leţaju, jako mršav i smeĊ vjek koji je stalno

mljeo svojim kao kanceroznim golosom, tako da se nitko nije 88

trudio slušajati. Ono stoje sad govorio kao nikome bilo je: "A u to doba niste mogli

nabaviti foru", (ma što to bilo, braćo) "ni da ispljunete deset milijuna somova, pa što ja

napravim, eh, odem dolje do Turkevja i kaţem ja njemu da sutradan imam kvaku, pazi,

i moţe li on nešto?" Sve to što je govorio bio je starinski ţargon pravih kriminalaca. Tu

je bio i Wall, koji je imao samo jedno glazje, i on je otkidao dijelove svojih noktiju na

nogama u poĉast nedjelje. Tu je bio i Veliki Ţidov, jako debeli znojavi vjek koji je bio

ispruţen na svom leţaju kao mrtav. Pored njih su tu bili Jojohn i Doktor. Jojohn je bio

jako gadan i specijalist za kao seksualne napade, a Doktor se pretvarao da moţe izlijeĉiti

sifkilu i goniĉu i trišu, ali je samo davao injekcije vode, a i ubio je dvije djevoĉke

umjesto da ih, kao stoje obećao, riješi njihovih neţeljenih tereta. Bili su zbilja uţasna

graţnja skupina, i ja nisam uţivao u druţenju s njima, O braćo moja, ništa više nego vi

sada, ali neće to potrajati još dugo.

Sad, ono što bih htio da znate je daje ta ćelija bila namijenjena samo za trojicu kad su je

sagradili, ali nas je bilo šest unutra, svi natrpani unutra znojavo i tijesno. I u takvom su

stanju bile sve ćelije u zatvorima u to doba, braćo, i prljava posrana sramota je to bila,

nije bilo pošteno mjesta da se ĉelovjek protegne. A jedva da ćete povjerovati ono što ću

sad reći, što je da su u tu nedjelju brosatli unutra još jednog pljena. Da, baš smo pojeli

našu uţasnu pišĉu od valjušaka i vonjajeg gulaša, i pušili po jedan miran tumor na

leţajevima, kad je taj vjek baĉen meĊu nas. On je bio bradat starejši vjek i on je bio taj

koji je odmah poĉeo kriĉati ţalbe, prije nego što smo mi imali šanse da vidjamo

situaciju. Pokušavao je kao tresti rešetke, kriĉa-jući: "Zahtijevam moja vraţja prava,

ova je prepuna, to je prokleta podvala, eto to je." Ali jedan od ĉasoja se vratio da mu

kaţe da se mora snaći i dijeliti leţaj s nekim tko ga

89

hoće pustiti, inaĉe će morati na pod. "I", rekao je ĉuvar, "bit će sve gore, a ne bolje. Baš

prljav zloĉinaĉki svijet svi vi pokušavate izgraditi."

90

\r&, baš je puštanje tog novog ĉelovjeka bilo stvarni poĉetak mog izlaska iz starog

Drzata, jer je on bio takav gadan svaĊalaĉki pljen, s jako prljavom pameću i niskim

namjerama, da se nevolja naĉinjala već isti dan. On je bio isto jako hvalisav i poĉeo nas

je gledati s jako podrugljivim izrazom na licoju i govoriti glasnoje i nadmeno. Nadrobio

je daje on jedini pravi horroršo prestupnjak u cijelom zvjerinjaku, meljući daje

napravio ovo i uradio ono i ubio deset rozova jednim zamahom svoje rukaje i takav

drek. Ali nitko nije bio baš impresioniran, O braćo moja. Pa se onda okomio na mene,

pošto sam ja bio najmlaĊi tamo, pokušavajući reći da bi ja kao najmlaĊi trebao biti taj

koji će zasnjiti na podu, a ne on. Ali svi ostali bili su za mene, kriĉajući: "Ostavi ga na

miru, ti graţnji braĉnji", i onda je on poĉeo stari cvileţ kako njega nitko ne voli. Pa se

iste te noćaje ja probudim, a taj uţasni pljen leţi sa mnom na istom leţaju, koji je bio na

dnu niza od tri i još jako uzak, i on je govorjao prljave kao ljubavne slovje i mil mil mil

milovao. Pa sam onda ja postao zbilja bezumnaja i zamahnuo, mada nisam mogao

vidjati baš horroršo, postoje bilo samo jedno maljutko malo crveno svjetlo vani na

odmori-štu. Ali znao sam daje to taj, vonjaji pizdun jedan, i onda, kad je nevolja zbilja

krenula i svjetla se upalila, mogao sam vidjati njegovo uţasno licoje sa svom krvcom

koja mu je curila iz usta gdje sam gaja zakaĉio rukajom.

Što se tad sluĉajilo, naravno, bilo je da su se moji cimeri u ćeliji probudili i pridruţili,

tolĉokirajući pomalo nasumce u polumraku, i šumaja je izgleda probudio cijelu razinu,

91

pa ste mogli slušjati mnogo kriĉanja i lupanja limenim šalicama po zidu, kao da su svi

pljenovi u ćelijama pomislili da će otpoĉeti veliki bijeg, O braćo moja. Pa su se onda

svjetla upalila i ĉasoji su došli u svojim košuljama i hlaĉama i kapama, mašući velikim

palicama. Mogli smo vidjati naša zacrvenjena licoja i mahanje stegnutim rukajama, i

bilo je mnogo kriĉanja i psovanja. Onda sam ja podnio moju ţalbu i svaki ĉašo je rekao

da je vjerojatno Vaš Skromni Pripovjedaĉ, braćo, taj koji je sve poĉeo, pošto ja nisam

imao ni ogrebotine na sebi, a onaj uţasni pljen je bio obliven crvenom crvenom krvcom

iz usta gdje sam ga ja pogodio rukajom. Od toga sam bio zbilja bczumnaja. Rekao sam

da neću više spavati niti jednu noćaju u toj ćeliji ako Zatvorske vlasti dopuste uţasnim

vonjajim pre-stupnjacima skakati na mene kad nisam u poloţaju braniti se, pošto

spavam. "Saĉekaj do ujutro", rekli su. "Zasebnu sobu s kupaonicom i televizorom vaša

milost zahtijeva? Pa, to će se srediti ujutro. A u meĊuvremenu, mali druzja, spusti svoju

vraţju golovu na svoju slamom punjenu po-dušku i nećemo više ni ĉuti za nikakvu

nevolju. Dobro dobro dobro?" I onda su otišli sa strogim upozorenjima za sve, onda su

uskoro svjetla pogašena, i tada sam rekao da ću ja sjediti ostatak noćaje, govoreći prvo

tom uţasnom prestupnjaku: "Hajde, idi na moj leţaj ako hoćeš. Meni se više ne sviĊa.

Već si ga uĉinio prljavim i zasranim kad si legao na njega svojim uţasnim vonjajim

pljotom." Ali, onda su se ostali prikljuĉili.

Veliki Ţidov je rekao, još znojav od malo bitve u mraku: "Nećemo tako, bvaćo.

Nemojmo popustiti pved pvijet-njama."

Pa je taj novi rekao: "Daj zaĉepi, ĉifutu", stoje znaĉilo da zašuti, ali je bilo jako

uvrjedljivo. Pa se Veliki Ţidov spremio tolĉokirati ga.

92

Doktor je rekao: "Hajdemo, gospodo, ne ţelimo nikakvu nevolju, zar ne?" svojim jako

otmjenim golosom, ali ovaj novi prestupnjak je baš traţio to. Mogli ste vidjati da je on

mislio daje on jako veliki boljši vjek i daje njemu ispod ĉasti dijeliti ćeliju sa šestoricom i

morati spavati na podu prije moje geste.

Na svoj podrugljivi naĉin pokušao se zakaĉiti s Doktorom, govoreći: "Ajeeeel”, nećeš ti

nikakvu nevoljicu, je li, Archibuljo?"

Pa je Jojohn, gadan i oštar i napet, rekao: "Ako ne moţemo spavati, hajdemo se baviti

obrazovanjem. Našeg novog prijatelja trebalo bi nauĉiti poneku lekciju." Mada je kao

bio specijalist za seksualne napade imao je lijep naĉin govorjatanja, tiho i kao precizno.

Pa se ovaj novi pljen podrugnuo: "Piš i paš i poš, ti mala napasti." Tako je onda sve

zbilja poĉelo, ali na ĉudan kao blag naĉin, i nitko nije jako povisio golos. Novi pljen je

malenko kriĉao u poĉetku, ali onda gaje Wall šakom po zubima, dok ga je Veliki Ţidov

drţao uz rešetke da ga se moţe vidjati na maljenkom crvenom svjetlu s odmorišta, i on

je samo radio oh oh oh. Nije bio neki jak vjek, i pretpostavljam da je to nadoknaĊivao

time što je bio šumaji u golosu i jako hvalisav.

U svakom sluĉaju, kad sam vidio staru krvcu kako crveno teĉe na crvenom svjetlu,

osjetio sam stari uţitak kako mi se podiţe u kiškama i rekao sam: "Ostavite ga meni,

dajte, pustite mi ga sad, braćo."

■•”;■ Pa je Veliki Ţidov rekao: "Dobvo, dobvo, deĉki, to je ispvavno. Pvebij ga,

Alexe." Pa su svi oni stajali okolo dok sam ja navalio na tog prestupnjaka u polumraku.

Izudarao sam ga posvuda, skakućući u ĉizmama mada nisam , vezao vezice, i onda sam

ga sapleo i on je tres tres na pod. Šutnuo sam ga jednom zbilja horroršo u golovu i on je

napravio ohhh, onda je nekako zahrkao i kao zaspao, i

93

Doktor je rekao: "Vrlo dobro, mislim da će to biti dostatna lekcija", ţmirkajući da vidja

tog oborenog i prebijenog vjeka na podu. "Neka sanja, moţda o tome da ubuduće bude

bolji deĉko." Pa smo se svi mi popeli natrag na leţajeve, pošto smo sad bili jako umorni.

Ono o ĉemu sam ja sanjao, O braćo moja, je da sam u nekom jako velikom orkestru, na

stotine glazbenika, a dirigent je bio kao mješavina Lud-wiga vana i G. F. Handela,

izgledajući veoma gluho i slijepo i blazirano. Bio sam meĊu puhaĉima, ali ono što sam ja

svirao bilo je kao blijedi ruţiĉasti fagot od mesa koji mi je rastao iz pljota, baš iz sredine

trbuha, i kad bih puhao u njega morao sam se šmekati ha ha ha jako glasno jer je to kao

škakljalo, a tada su Ludwig van i G. F. postali jako razdraţ i bezumnaja. Onda je prišao

sve do mog licoja i kriĉao mi glasno u ukho, i onda sam se probudio kao oznojen.

Naravno, ono stoje glasni šumaja zbilja bio, bilo je zatvorsko zvonce koje je radilo brrr

brrr brrr. Bilo je zimsko jutro i moje glazje bile su pune snoljepila, i kad sam ih otvorio

bile sujako nateĉene na elektriĉnom svjetlu koje je ukljuĉeno posvud u zvjerinjaku.

Onda sam pogledao dolje i vidjao onog novog prestupnjaka kako leţi na podu, jako

okrvavljen i izubijan i još bez bez bez svijesti. Onda sam se sjetio protekle noći i od toga

sam se malo šmeknuo. Ali, kad sam ustao s leţaja i pomakao ga mojom bosom nogajom,

osjetio sam kao ukoĉenu hladnoću, pa sam otišao do Doktorovog leţaja i protresao ga,

pošto je on uvijek bio jako spor u buĊenju ujutro. Ali, ovaj put je dosta skorajše ustao s

leţaja, kao i svi drugi, osim Walla koji je spavao kao zaklan. "Veoma nezgodno", rekao

je Doktor. "Srĉani udar, mora daje bilo to." Onda je rekao, gledajući okolo u sve nas:

"Zbilja niste trebali onako navaliti na njega. To je bilo odista nepromišljeno." , ,

;

94

Jojohn je rekao: "Hajde, hajde, Došo, nisi ni ti bio s raskida da ga koji put pošakaš."

Onda se Veliki Ţidov okrenuo prema meni i rekao: "Alexe, ti si bio pveviše nestvpljiv.

Onaj zadnji udavac bio je jako gadan."

Poĉeo sam postajati razdraţ zbog toga i rekao sam: "A tko je poĉeo? Ja sam se samo

prikljuĉio pri kraju, zar ne?" Pokazao sam na Jojohna i rekao: "Bila je to tvoja

zamisao." Wall je zahrkao malo glasnije, pa sam ja rekao: "Probudite tog vonjajeg

braĉnjog. On je bio taj što gaje stalno po gubici dok gaje Veliki Ţidov drţao uz rešetke."

Doktor je rekao: "Nitko neće poreći daje tog ĉovjeka malo njeţno udario, da ga nauĉi

lekciju, takoreći, ali je oĉito da si mu ti, dragi moj djeĉaĉe, silinom i, da tako kaţem,

nebriţnošću mladosti, zadao završni udarac. To je velika šteta."

"Izdajice", rekao sam. "Izdajice i lazovi", jer sam mogao vidjati daje sve bilo kao i

ranije, prije dvije godine, kad su me moji takozvani druzja ostavili u brutalnim ruka-

jama milicajkana. Nije bilo povjerenja nigdje na svijetu, O braćo moja, koliko sam ja

vidio. I Jojohn je otišao i probudio Walla, i Wall je bio i previše spreman zakleti se da je

Vaš Skromni Pripovjedaĉ obavio ono zbilja gadno tolĉo-kiranje i brutalnost. Kad su

Ĉasoji došli, i onda i Glavni Ĉašo, i onda sam Ravnatelj, svi ti moji ćelijski cimeri bili

sujako šumnaji s priĉama o tome što sam ja sve uĉinio da ubjatam tog bezvrijednog

perverznajaka ĉije je krvcom obliveno pljoto leţalo poput vreće na podu.

To je bio vrlo ĉudan dan, O braćo moja. Mrtvo pljoto je odnijeto, i onda su svi u cijelom

zatvoru morali ostati zakljuĉani do daljnjih zapovijedi, i nisu nam dijelili pišĉu, ĉak ni

šalice vrelog ĉajića. Samo smo sjedili, i ĉuvari ili ĉasoji su se šetkali po razinama, tu i

tamo kriĉajući: "Zaĉepi" ili "Umukni" kad god su slušjali ĉak i šapat iz neke od

95

ćelija. Onda je, oko jedanaest prijepodne, bila nekakva ukoĉenost i uzbuĊenje i kao vonj

straha koji su se širili od izvan ćelija, i onda smo mogli vidjati Ravantelja i Glavnog

Ĉasoa i neke po izgledu jako boljše vaţne ĉelovjeke kako prolaze zbilja skorajše,

govorjajući kao bezumnaji. Ĉinilo se da idu ravno do kraja razine, onda ih se moglo

slušjati kako idu natrag, ovaj put sporije, i mogli ste slušjati Ravnatelja, jako znojavog

debeljuškastog vjeka svijetle kose, kako kaţe slovja kao: "Ali, gospon -" i: "Pa, što mi

moţemo, gospon?" i tako dalje. Onda su svi oni stali kod naše ćelije i Glavni Ĉašo je

otvorio. Mogao si odmah vidjati tko je bio zbilja vaţan vjek, jako visok i s plavim

glazjama i s odista horroršo platjama na sebi, najljepše odijelo, braćo, koje sam ikad

vidio, apsolutno vrhunac mode. On je samo nekako pogledao ravno kroz nas pljenove,

govoreći jako divnim zbilja obrazovanim golosom: "Vlada se više ne moţe baviti

zastarjelim penološkim teorijama. Natrpajte kriminalce skupa i pogledajte što se

dogodi. Dobijete koncentrirani kriminal, zloĉin usred kazne. Uskoro će nam moţda biti

potrebni svi zatvorski kapaciteti za politiĉke prijestupnike." Nisam to uopće ponjao,

braćo, ali na kraju krajeva on to nije meni govorjao. Onda je rekao: "Obiĉne kriminalce

poput ove gomile ništarija" - (to je znaĉilo mene, braćo, kao i drugih, koji su bili pravi

prestupnjaci i uz to izdajice) - "najbolje se moţe riješiti na ĉisto korektivnoj osnovi.

Ubijte kriminalni refleks, i to je sve. Puno izvršenje za godinu dana. Kaţnjavanje im

ništa ne znaĉi, to moţete vidjeti. Oni uţivaju u svojoj takozvanoj kazni. Poĉinju ubijati

jedni druge." I okrenuo je svoje stroge plave glazje na mene.

Pa sam ja rekao, smjelo: "S poštivanjem, gospon, ja se moram pobuniti protiv ovog što

ste rekli. Ja nisam obiĉan kriminalac, gospon, i nisam ništarija. Drugi su moţda ni-

štarije, ali ja nisam."

96

Glavni Ĉašo se sav zajapurio i zakriĉao: "Zaĉepi tu tvoju prokletu rupu, ti. Zar ne znaš

tko je ovo?"

"Dobro, dobro", rekao je taj veliki vjek. Onda se okrenuo ravnatelju i rekao: "Moţete

njega koristiti za utiranje puta. On je mlad, smion, zao. Brodskv će se pobrinuti za njega

sutra, a vi moţete sjediti i gledati Brodskog. To doista uspijeva, ne brinite zbog toga.

Ovaj zli mladi huligan bit će promijenjen do neprepoznatljivosti."

I te teške slovje, braćo, bile su kao poĉetak moje slobode.

97

Već te iste veĉeri odvukli su me lijepo i njeţno brutalni tolĉokirajući ĉasoji da vidjam

Ravnatelja u njegovoj svetinji nad svetinjama, svetom uredu. Ravnatelj me pogledao

veoma umorno i rekao: "Pretpostavljam da ne znaš tko je to bio jutros, je li, 6655321?"

1 bez ĉekanja da ja kaţem ne nastavio je: "To je bio nitko drugi do Ministar

Unutrašnjih, novi Ministar Unutrašnjih i ono što zovu jako novom metlom. Pa, te nove

glupe ideje su konaĉno stigle, a nareĊenja su nareĊenja, mada ti mogu reći u povjerenju

da ja to ne odobravam. Izriĉito ne odobravam. Oko za oko, kaţem ja. Ako te netko

udari, ti ga udariš, zar ne? Zašto onda ne bi Drţava, koju vrlo ozbiljno napadate vi

brutalni huligani, isto uzvratila udarac? Ali, novo gledište je reći ne. Novo gledište je da

pretvaramo loše u dobro. Što sve se meni ĉini previše nepravednim. Hm?"

Pa sam ja rekao, pokušavajući da budem pun poštivanja i voljan: "Gospon."

A onda je Glavni Ĉašo, koji je stajao sav crven i krupan iza Ravnateljevog stolca,

kriĉnuo: "Zaĉepi svoju prljavu rupu, ti ništarijo."

"Dobro, dobro", rekao je kao umorni i iscrpljeni ravnatelj. "Tebe će se, 6655321,

reformirati. Sutra ideš tom ĉovjeku, Brodskom. Vjeruje se da ćeš moći napustiti

Drţavnu Skrb za nešto više od dva tjedna. Za malo više od dva tjedna opet ćeš biti u

velikom slobodnom svijetu, ne više broj. Pretpostavljam", i tu je malo frknuo, "da te ti

izgledi ĉine sretnim?"

98 ■■.■■■,.: “

Nisam rekao ništa pa je Glavni Ĉašo kriĉnuo: "Odgovori, ti prljava mala svinjo, kad te

Ravnatelj pita."

Pa sam ja rekao: "O, da, gospon. Hvala vam najljepše, gospon. Trudio sam se koliko

god sam mogao ovdje, zbilja jesam. Zahvalan sam svima koji imaju veze s ovim."

"Nemoj biti", uzdahnuo je Ravnatelj. "Ovo nije nagrada. Ovo je daleko od toga da bude

nagrada. Sad, ovdje je formular koji treba potpisati. Tu piše da si voljan da se ostatak

tvoje kazne zamijeni za podvrgavanje onom što se ovdje zove, jako glup izraz,

Obnavljajućim postupkom. Hoćeš li potpisati?"

"Svakako da ću potpisati," rekao sam, "gospon. I veoma vam hvala." Pa mi je dana

olovka s tintom i potpisao sam svoje ime lijepo i teĉno.

Ravnatelj je rekao: "Dobro. To bi bilo sve, ja mislim."

Glavni Ĉašo je rekao: "Zatvorski kapelan bi htio porazgovarati s njim, gospon." Pa sam

izmarširan van i niz hodnik do Krilne kapele, dok me jedan ĉašo tolĉokirao po leĊima i

golovi cijelim putem, ali na veoma kao zijevajući i umoran naĉin. I odmarširan sam

preko krilne kapele do malog ureda kopelana i onda nagnan da uĊem. Kopelan je sjedio

za svojim stolom, mirisajući jasno i glasno finim muškim vonjajom skupih tumora i

scotcha.

Rekao je: "Ah, mali 6655321, sjedni." A ĉasoima: "Ĉekajte vani, ha?" Što i jesu. Onda

mi se obratio na veoma kao gorljiv naĉin, rekavši: "Jednu stvar ţelim da razumiješ,

djeĉaĉe, a to je da ovo nema nikakve veze sa mnom. Da ima koristi, bunio bih se zbog

toga, ali nema. Tu je i pitanje moje karijere, tu je pitanje slabosti mog glasa, kad se stavi

naspram vike odreĊenih moćnijih ĉimbenika politike. Jesam li jasan?" Nije bio, braćo,

ali ja sam kimnuo glavom da jest. "O jako teškim etiĉkim pitanjima se ovdje radi",

nastavio je. "Od tebe će napraviti dobrog djeĉaka, 6655321. Nikad više nećeš imati ţelju

poĉiniti djelo nasilja,

99

ili zgriješiti na bilo koji naĉin protiv Drţavnog Mira. Nadam se da si sve to shvatio.

Nadam se da ti je to apsolutno jasno u umu."

Rekao sam: "O, bit će lijepo biti dobar, gospon." Ali sam se baš horroršo šmekao u sebi,

braćo.

On je rekao: "Moţda ne bude lijepo biti dobar, 6655321. Moţda bude uţasno biti dobar.

A kad ti to kaţem, shvaćam koliko samo kontradiktorno to zvuĉi. Znam da me ĉeka

mnogo besanih noći zbog ovog. Što Bog ţeli? Ţeli li Bog dobrotu ili izbor dobrote? Je li

ĉovjek, koji odabere loše, moţda na neki naĉin bolji od ĉovjeka kojem je dobro

nametnuto? Duboka i teška pitanja, mali 6655321. Ali, sve što sad ţelim reći je ovo: ako

se bilo kad u budućnosti osvrneš na ovo vrijeme i sjetiš se mene, najniţeg i najponiznijeg

od svih boţjih slugu, nemoj, molim te, misliti zlo o meni u svom srcu, misleći da sam na

bilo koji naĉin umiješan u ono što će ti se sad dogoditi. A sad, govoreći o molitvama, s

tugom shvaćam da neće biti mnogo svrhe u tom da se molim za tebe. Sad prelaziš u

podruĉje gdje ćeš biti izvan dosega moći molitve. Uţasna uţasna stvar za pomisliti. A

ipak, u neku ruku, birajući da budeš lišen sposobnosti da doneseš moralni izbor, u neku

ruku si doista odabrao dobro. To ću ţeljeti misliti. To ću, Bog nam svima pomogao,

6655321, ţeljeti misliti." I onda je poĉeo plakati. Ali ja nisam obraćao baš mnogo paţnje

na to, braćo, samo sam se nijemo šmeknuo u sebi, jer si mogao vidjati da je on pitjao

stari viski, i sad je uzeo bocu iz pretinca u svom stolu i poĉeo sipati sebi zbilja horroršo

boljšu dozu u jako zamašćenu i graţnju ĉašu. Iskapio je to i onda rekao: "Sve bi moglo

biti dobro, tko zna? Tajanstveni su putovi Gospodnji." Onda je poĉeo pjevati psalam

zbilja jakim dubokim golosom. Tada su se vrata otvorila i ĉasoji su došli da me

odtolĉokiraju natrag u moju vonjaju ćeliju, ali je stari ko-pelan nastavio pjevati taj

psalam. 100

Pa, sljedeće jutro morao sam reći zbogom starom Drzatu, i osjećao sam se maljutko

tuţno, kako se uvijek osjećaš kad moraš napustiti mjesto na koje si kao navikao. Ali

nisam otišao daleko, O braćo moja. Bio sam odguran i šutiran do nove bijele zgrade

odmah iza dvorišta gdje smo mi radili vjeţbe. To je bila veoma nova zgrada i imala je

nov hladan kao prazan miris od kojeg bi pomalo zadrhtao. Stajao sam tamo u uţasnom

boljšem golom hodniku i osjetio sam nove vonjaje, njuškajući mojim kao veoma

osjetljivim morderom iliti njuškom. Bilo je kao bolniĉkih mirisa, i ĉelovjek ĉašo predao

me jednom koji je imao bijelu kutu, kao da bi mogao biti iz bolnice. On je potpisao

primitak, ijedan od brutalnih ĉasoja koji su me doveli rekao je: "Pazite se ovog, gospon.

Baš brutalan pizdun je bio i opet će biti, i pored ulizivanja zatvorskom kapelanu i

ĉitanja Biblije." Ali ovaj novi ĉelovjek imao je zbilja horroršo plave glazje koje su se kao

smiješile kad je govorjao.

Rekao je: "O, ne predviĊamo nikakve nevolje. Bit ćemo prijatelji, zar ne?" I nasmiješio

se svojim glazjama i svojim finim širokim ustima koja su bila puna blistavih bijelih

zubaja, i nekako mi se odmah svidio taj vjek. U svakom sluĉaju, predao me jednom kao

niţem vjeku u bijeloj kuti, i ovaj je isto bio jako fin, i odveli su me do jako lijepe bijele

ĉiste spavaće sobe sa zavjesama i lampom pored kreveta, i samo jednim krevetom, sve za

Vašeg Skromnog Pripovjedaĉa. Pa sam se iznutra zbilja horroršo nasmijao tome,

misleći da sam ja zbilja jako sretan maljĉik. Reĉeno mije da skinem svoje odvratne

zatvorske platje i dana mije zbilja prekrasna pidţama, O braćo moja, zelene boje,

vrhunac krevetske mode. I dali su mi fin topao ogrtaĉ i lijepe tofle da stavim na svoje

bose nogaje, i pomislio sam: "Pa, Ale-xe deĉko, mali 6655321 koji si bio, baš si se

usrećio, tu nema greške. Zbilja će ti se svidjeti ovdje."

101

Nakon što su mi dali finu ĉašaju zbilja horroršo kave i neke stare gazete i ĉasopise da

prolistam dok je pitjam, onaj prvi vjek u bijelom je ušao, onaj što je kao potpisao

primitak mene, i rekao je: "0, tu si", glupa vešĉ za reći ali nije zvuĉala glupo, jer je taj

vjek bio tako kao fin. "Ja se zovem", rekao je, "dr. Branom. Ja sam asistent dr.

Brodskog. S tvojim dopuštenjem, nakratko ću te uobiĉajeno pregledati." I izvadio je

stari stetoskop iz svog desnog karma-na. "Moramo se uvjeriti da si u dobrom stanju, zar

ne? Da, odista moramo."

Pa sam ja legao skinuvši gornji dio pidţame i on je uradio ovo, ono i to, i ja sam rekao:

"Što je toĉno, gospon, ono što ćete uĉiniti?"

"O," rekao je dr. Branom, vukući svoj hladni stetoskop po mojim leĊima, "sasvim je

jednostavno, u biti. Samo ćemo ti pokazati neke filmove."

"Filmove?" rekao sam. Jedva sam mogao povjerovati svojim ukhojima, braćo, kao što

sigurno razumijete. "Hoćete reći", rekao sam, "da će to biti baš kao u kinu?"

"Bit će to specijalni filmovi", rekao je taj dr. Branom. "Vrlo specijalni filmovi. Imat ćeš

prvu seansu danas poslijepodne. Da," rekao je, uspravljajući se iznad mene, "Ĉini se da

si ti sasvim zdrav deĉko. Moţda malo pothranjen. Za to je kriva zatvorska ishrana.

Obuci pidţamu. Nakon svakog obroka", rekao je, sjedajući na rub kreveta, "davat ćemo

ti injekciju u ruku. To će pomoći." Osjetio sam zahvalnost prema tom jako finom dr.

Branomu.

Rekao sam: "Vitamini, gospon, je li to?" "Tako nešto", rekao je on, smiješeći se zbilja

horroršo i ljubezno. "Samo ubod u ruku nakon svakog obroka." Onda je izišao. Leţao

sam na krevetu misleći daje ovo kao pravi raj, i ĉitao sam neke od ĉasopisa koje su mi

dali - World-sport, Sinny (stoje bio filmski ĉasopis) i Goal. Onda sam

102

se zavalio na krevet i zatvorio glazje i mislio kako će lijepo biti opet tamo vani, Alex s

moţda lijepim laganim poslom tijekom dana, pošto sam sad prestar za staru školicu, i

onda okupiti kao novu bandu za noćoje, i prva rabota bit će srediti starog Tupog i Petea,

ako ih već nisu sredili mi-licajkani. Ovaj put ću biti jako paţljiv.da me ne ulovjaju.

Pruţili su mi kao drugu šansu, a ja sam već ubio i sve to, i ne bi bilo kao pošteno da me

opet ulovjaju, nakon što su se toliko namuĉili da mi prikaţu filmove koji će me uĉiniti

zbilja dobrim maljĉikom. Baš sam se horroršo šmekao svaĉijoj kao naivnosti, i šmekao

sam se naširoko kad su mi donijeli ruĉak na pladnju.

Vjek koji gaje donio bio je onaj koji me doveo u ovu maljutku sobu kad sam došao u to

mjasto, i on je rekao: "Lijepo je znati daje netko sretan." Na pladnju je bila zbilja fina

privlaĉna pišĉa - dva ili tri lomtika kao vrelog roast-beefa s pasiranim kartoflima i

povrtkom, i bilo je i sladoleda i fina vrela ĉašja ĉajića. I bio je ĉak i tumor za popušiti i

kutija s jednim palidrvcem. Pa se ĉinilo daje to baš pravi ţivot, 0 braćo moja. Onda,

nekih pola sata kasnije kad sam leţao pomalo pospan na krevetu, ušla je bolniĉarka,

zbilja lijepa mlada djevoĉka sa stvarno horroršo grudajama (kakve nisam vidio dvije

godine) i ona je imala pladanj i iglu za injekcije.

Rekao sam: "Ah, stari vitamini, ha?" I ccccnuo sam joj, ali ona nije obraćala paţnju.

Samo mi je zabila iglu u lijevu ruku, i ooop ode ta vitaminska stvar unutra. Onda je opet

izašla, klik klik na svojim nogajama s visokim petama. Onda je vjek u bijeloj kuti koji je

bio kao bolniĉar došao s kolicima. Bio sam maljutko iznenaĊen da vidjam to.

Rekao sam: "Što biva, braco? Mogu hodati, sigurno, do kamo god trebamo idjati."

103

Ali on je rekao: "Bolje da vas ja odguram."“ I odista, O braćo moja, kad sam ustao s

kreveta ustanovio sam da sam maljutko slab. Bila je to pothranjenost kao što je dr.

Branom rekao, sva ta odvratna zatvorska pišĉa. Ali, vitamini iz injekcije poslije obroka

izvući će me. Nema sumnje u to, mislio sam.

104

“dje sam bio odguran, braćo, bilo je kao nijedno kino koje sam vidjao prije. Doista,

jedan zid bio je prekriven srebrnastim zaslonom, i ravno nasuprot bio je zid s

ĉetvrtastim rupama da projektor projicira kroz njih, i bilo je stereo zvuĉnika po cijelom

mjastu. Ali uz desni zid bio je niz kao malih mjeraĉa, i nasred poda prema zaslonu bio je

kao zubarski stolac iz kojeg su išle neke ţice, i morao sam kao puzati iz kolica do toga,

apomogao mi jejoš jedan kao bolniĉarski vjek u bijeloj kuti. Onda sam zamijetio da je

ispod projekcijskih rupa kao mutno staklo, i mislio sam da sam vidjao sjene ljudi kako

se miĉu iza i mislim da sam ĉuo nekog kako proĉišćava grlo kašlj kašlj kašlj. Ali onda je

sve što sam mogao kao primijetiti bilo koliko sam slab, i to sam pripisao promjeni od

zatvorske pišĉe na ovu novu jaku pišĉu, i vitaminima koje su mi dali u injekciji.

"Dobro", rekao je vjek s kolicima, "sad ću vas ostaviti. Predstava će otpoĉeti ĉim dr.

Brodskv doĊe. Nadam se da ćete uţivati." Iskreno reĉeno, braćo, nisam baš osjećao da

ţelim vidjati neku filmsku predstavu to poslijepodne. Nisam bio raspoloţen. Mnogo bi

mi se više svidjelo da lijepo mirno spavaĉnem u krevetu, fino i mirno i sam samcit.

Osjećao sam se veoma mlitavo.

Ono što se sad dogodilo je da je jedan vjek u bijeloj kuti priĉvrstio moju golovu u kao

drţaĉ, sve vrijeme pje-vušeći neku vonjaju posranu pop-pjesmicu. "Za stoje to?" pitao

sam. A taj vjek je odgovorio, prekidajući svoju kao pjesmu na tren, da je to da mi

golova bude na mjestu i da gledam u zaslon. "Ali", rekao sam, "ja ţelim gledati u

105

zaslon. Doveli su me ovamo da vidjam filmove i vidjati filmove i hoću." A onda se drugi

vjek u bijeloj kuti (bilo ih je troje, s jednom djevoĉkom koja je kao sjedila uz niz

mjeraĉa i okretala dugmad) našmekao na to.

Rekao je: "Nikad se ne zna. O, nikad se ne zna. Vjeruj nam, prijatelju. Bolje je ovako."

A onda sam ustanovio da mi vezuju rukaje za naslone stolca i priĉvršćuju nogaje. Meni

se to ĉinilo pomalo bezumnajo, ali sam ih pustio da nastave s onim što su htjeli. Ako ću

biti slobodan mladi maljĉik za dva tjedna, istrpjet ću mnogo u meĊuvremenu, O braćo

moja. Jedna vešĉ mi se nije svidjela, ipak, kad su stavili kao štipaljke na koţu na mom

ĉelu, pa su moji gornji kapci glazja bili povuĉeni gore i gore i gore i nisam mogao

zatvoriti glazje ma koliko sam se trudio. Pokušao sam se šmekati i rekao: "Ovo je neki

zbilja horroršo film, ako vam je toliko stalo da ga vidjam."

A jedan od vjekova u bijeloj kutije rekao, šmekujući se: "Horror i jeste, prijatelju. Pravi

šou uţasa." I onda su mi kao kapu nabili na golovu i mogao sam vidjati da iz nje idu

ţice, i nalijepili su kao prianjaĉ na moj trbuh ijedan na staro tiktakalo, i mogao sam tek

vidjati ţice kako idu iz njih. Onda se ĉuo šumaja vrata kako se otvaraju i mogao si znati

da neki jako vaţni ĉelovjek ulazi po tome kako su se svi pod-vjekovi u bijelim kutama

ukoĉili. I onda sam vid-jao tog dr. Brodskog. On je bio maljutki vjek, jako debeo, sa sve

kovrĉavom kosom koja mu se kovrĉala po golovi, a na svom krumpirastom nosu imao je

jako debele oĉaje. Mogao sam vidjati da ima na sebi zbilja horroršo odijelo, apsolutno

vrhunac mode, i da od njega dopire kao jako delikatan i suptilan vonjaja operacijske

sale. S njim je bio dr. Branom, sav nasmijan kao da mi ulije povjerenje. "Je li sve

spremno?" pitao je dr. Brodskv jako grlatim golosom. Onda sam mogao slušjati glasove

kako kaţu Dobro dobro dobro s kao razdaljine, onda bliţe, onda se ĉuo tih kao zujeći

106

šumaja kao da se nešto ukljuĉuje. A onda su se svjetla ugasila i tu je bio Vaš Skromni

Pripovjedaĉ i Prijatelj sam u mraku, sjedeći sam samcit i preplašen, nesposoban da se

pokrene ili zatvori glazje ili bilo što. A tada, O braćo moja, filmska predstava je poĉela s

nekom jako gromkajom glazbom ugoĊaja koja je dolazila iz zvuĉnika, jako ţestokom i

punom buke. A onda se na zaslonu pojavila slika, ali nije bilo naslova i špice. Ono što se

pojavilo bila je ulica, koja bi mogla biti bilo koja ulica u bilo kom gradu, i bila je zbilja

tamna noćoja i svjetiljke su gorjele. Bio je to jako dobar kao profesionalni kinosnimak, i

nije bilo onih treptaja i mrlja koje imate, recimo, kad vidjate jedan od onih bezobraznih

filmova u neĉijoj kući u pokrajnjoj ulici. Cijelo to vrijeme glazba je treštala, jako kao

zlokobna. A onda ste mogli vidjati jednog starca kako dolazi niz ulicu, jako starejši, i

onda su starog vjeka zaskoĉila dva maljĉika odjevena po vrhunskoj modi, kakva je bila

u to vrijeme (hlaĉe još uske, ali oko vrata ne kao mašna, više prava kravata) i onda su se

poĉeli poigravati s njim. Mogao si slušjati njegove krike i jauke, jako realistiĉno i mogao

si ĉak ĉuti kao zadihanost i puhanje dvojice tolĉokirajućih maljĉika. Napravili su pravu

kašu od tog starog vjeka, tras tras tras po njemu stisnutim šakama, cijepajući mu platje

i završavajući tako što su iscipelarili njegovo nagoje pljoto (što je leţalo sve crveno od

krvce u graţnjem blatujarka) i onda su otrĉali jako skorajše. Onda je bio krupni plan

golove tog pretuĉenog starješeg vjeka, i krvca je tekla predivno crveno. Ĉudno je kako

boje kao stvarnog svijeta izgledaju stvarno stvarne tek kad ih vidjate na zaslonu.

Sad cijelo to vrijeme dok sam gledao poĉeo sam bivati svjestan da se kao ne osjećam

uopće dobro, i to sam pripisao pothranjenosti i da mi ţeludac nije baš spreman za

107

jaku pišĉu i vitamine što sam ih tu dobivao. Ali sam to pokušao zaboraviti,

koncentrirajući se na sljedeći film koji je uslijedio odmah, braćo moja, bez ikakve

pauze. Ovaj put je film kao odmah skoĉio na mladu djevoĉku kojoj su davali staro

unutra-van prvo jedan maljĉik pa još jedan pa još jedan, dok je ona kriĉala veoma

gromkaje kroz zvuĉnike i kao jako patetiĉna i tragiĉna glazba išla istodobno. To je bilo

stvarno, jako stvarno, mada, ako razmislite kako treba o tome, niste mogli zamisliti

ljudove kako se zbilja slaţu da im se sve to napravi na filmu, i ako su te filmove pravili

Dobro ili Drţava niste mogli zamisliti da im se dopusti da snimaju te filmove bez da se

kao upletu u ono što se dogaĊa. Pa je to moralo biti jako vješto ono što zovu rezovima ili

montaţom ili neka takva vešĉ. Jer je bilo jako stvarno. I, kad je došlo do šestog ili

sedmog maljĉika koji se cerio i šmekao i onda navalio i djevoĉka je kriĉala na zvuĉnoj

pratnji kao bezumnaja, onda sam poĉeo osjećati muĉninu. Boljelo me posvuda i osjećao

sam da bih mogao povratiti i istodobno ne povratiti, i poĉeo sam se osjećati kao u

nevolji, O braćo moja, uĉvršćen preĉvrsto u taj stolac. Kad je taj dio filma završio

mogao sam slušjati golos dr. Brodskog s komandne ploĉe kako kaţe: "Reakcija oko

dvanaest toĉka pet? Obećavajuće, obećavajuće."

Onda smo uletjeli ravno u još jedan lomtik filma, a ovaj put je to bilo samo ljudsko

licoje, jako kao blijedo ljudsko lice drţano ĉvrsto i raĊene su mu razne gadne vešĉe.

Znojio sam se maljutko zbog bola u mojoj utrobi i uţasne ţeĊi i golova mi je radila drht

drht drht, i ĉinilo mi se da kad ne bih mogao vidjati taj dio filma moţda mi ne bi bilo

toliko loše. Ali nisam mogao zatvoriti glazje i, ĉak i da sam pokušao pomaknuti jabuĉice

glazji, ipak se nisam mogao skloniti s kao crte paljbe tog filma. Pa sam morao

108

nastaviti vidjati što se radi i slušati najuţasnije kriĉanje kako dopire od tog licoja. Znao

sam da to ne moţe zbilja biti stvarno, ali to nije bilo bitno. Gušio sam se, ali nisam

mogao povratiti, vidjajući prvo da britvaja sijeĉe jedno oko, onda reţe obraz, onda rez

rez rez posvuda, dok je crvena krvca brizgala na leću kamere. Onda su sve zube kao

ĉupali klještima, i kriĉanje i krv bili su strašni. Onda sam sluš-jao taj jako zadovoljni

golos dr. Brodskog kako kaţe: "Izvrsno, izvrsno, izvrsno."

Sljedeći lomtik filma bio je o staroj ţeni koja je drţala dućan i tuklo ju je uz jako

gromkaji smijeh mnogo maljĉika, i ti maljĉiki su razbili dućan i zapalili ga. Mogao si

vidjati tog jadnog starog komada kako pokušava ispuzati iz plamena, vrišteći i kriĉajući,

ali pošto su joj nogu polomili ti maljĉici što su je tukli, nije se mogla pomaći. Pa su onda

plamenovi buknuli oko nje, i mogao si vidjati njeno licoje u agoniji kako vapi kroz

plamen i onda nestaje u plamenu, i onda si mogao slušjati najgromkajije i oĉajne i

najoĉaj-nije krike koji su ikad napravljeni ljudskim golosom.

Pa sam ovaj put znao da moram povratiti, pa sam za-kriĉao: "Hoću povraćati. Molim

vas, pustite me povratiti. Molim vas, donesite mi nešto u što ću povraćati."

Ali taj dr. Brodskv je dobacio: "Samo zamišljaš. Ne moraš brinuti. Stiţe sljedeći film."

To je moţda trebala biti šala, jer sam ĉuo kao šmek iz mraka. A onda sam bio prisiljen

vidjati jako gadan film o japanskom muĉenju. Bilo je to u ratu 1939.-45., i bilo je

vojnika pribijanih za stabla ĉavlima i loţili su vatru pod njima i odsijecali im jaja, i ĉak

si vidjao i golovu kako je vojniku odsijecaju maĉem, i onda mu se glava kotrljala i usta i

glazje su još izgledali ţivi, a pljoto tog vojnika je trĉalo okolo, krvca išla kao vodoskok iz

vrata, i onda je palo, i cijelo to vrijeme Japanci su se jako glasno smijali. Bolovi koje

sam sad osjećao u

109

ţelucu i glavobolja i ţeĊ bili su uţasni, i Ĉinilo se da svi

dolaze sa zaslona.

Pa sam kriĉnuo: "Zaustavite film! Molim vas, molim vas prestanite! Ne mogu više

podnijeti."

A onda je golos tog dr. Brodskog rekao: "Da prestanemo? Da prestanemo, jesi li rekao?

Pa, tek što smo poĉeli!" I on i drugi su se šmekali jako glasno. ,

110

5

M.

Je ţelim opisati, braćo, koje druge uţasne vešĉe sam bio kao prisiljen gledati tog

poslijepodneva. Kao umovi tog dr. Brodskog i dr. Branoma i drugih u bijelim kutama, a

zapamtite daje tu bila ona djevoĉka stoje pritiskala dugmad i gledala mjeraĉe, morali su

biti više zasrani i prljavi nego kod bilo kog prestupnjaka u samom Drzatu. Jer nisam

mislio daje moguće bilo kom vjeku ĉak i pomisliti da snimi film onoga što sam ja bio

prisiljen vidjati, sav vezan u taj stolac i moje glazje silom širom otvorene. Sve što sam

mogao bilo je da im kriĉam jako gromkaje da iskljuĉe to, iskljuĉe to, i to je kao

djelomiĉno prigušilo zvuke dratova-nja i poigravanja i takoĊer glazbu koja je išla uz to

sve. Moţete zamisliti daje bilo kao uţasno olakšanje kad sam vidjao zadnji dio filma i taj

dr. Brodskyje rekao, jako zijeva-jućim i kao umornim golosom: "Mislim da bi to bilo

dosta za Dan prvi, zar ne, Branome?" I eto mene pod ukljuĉenim svjetlom, golova mi

pulsira kao boljši veliki motor koji pravi bol, i usta mi sasvim suha i odurna unutra, i

osjećam se kao da bih mogao povratiti svaku pišĉu koju sam ikad pojeo, O braćo moja,

otkad su me odbili od sise. "U redu", rekao je taj dr. Brodskv, "moţete ga odvesti

natrag u krevet." Onda me kao potapšao po plećojima i rekao: "Dobro, dobro. Vrlo

obećavajući poĉetak", smiješeći se cijelim lico-jem, onda se kao izgegao, s dr.

Branomom iza sebe, ali dr. Branom mi je uputio kao jako druzjanski i suosjećajni

smiješak, kao da on nema nikakve veze s tom vešĉom nego su ga kjao prisilili kao i

mene.

111

U svakom sluĉaju, odvezali su mi pljot od stolice i pustili koţu iznad mojih glazja pa sam

ih opet mogao otvoriti i zatvoriti, i zatvorio sam ih, O braćo moja, s bolom i pulsiranjem

u golovi, i onda sam kao odnesen do starih kolica i odveden natrag u moju maljutku

sobu, dok je pod-vjek koji me gurao pjevao neku veselu pop pjesmicu tako da sam ja

kao zareţao: "Umukni, ti", ali on se samo šmek-nuo i rekao: "Nema veze, prijatelju", i

onda zapjevao glasnije. Pa sam stavljen u krevet i još sam se osjećao bolnaje no nisam

mogao zaspati, ali sam uskoro poĉeo osjećati da bih uskoro mogao poĉeti osjećati da bih

se uskoro mogao osjećati samo maljenko bolje, i onda su mi donijeli fin vreli ĉajić s

dosta moloka i sukra i, pitjajući to, znao sam daje ta kao uţasna noćna mora bila u

prošlosti i završena. A onda je dr. Branom ušao, sav fin i nasmiješen.

Rekao je: "Pa, po mojim proraĉunima trebao bi se poĉeti opet osjećati dobro. Da?"

"Gospon", rekao sam ja, kao oprezan. Nisam baš kuţio na što je on ciljao govorjanjem o

proraĉunima, uzevši u obzir daje poboljšanje od toga da se osjećaš bolnaji kao tvoja

osobna stvar i nema veze s izraĉunavanjem.

On je sjeo, sve fino i druzjanski, na rub kreveta i rekao: "Dr. Brodskv je zadovoljan

tobom. Imao si vrlo pozitivne reakcije. Sutra će, naravno, biti dva tretmana, ujutro i

poslijepodne, i mogu zamisliti da ćeš biti pomalo iscrpljen na kraju dana. Ali, moramo

biti strogi s tobom, treba te izlijeĉiti."

Rekao sam: "Hoćete reći da moram prosjediti -? Hoćete reći da moram gledati -? Oh,

ne," rekao sam, "bilo je uţasno."

"Naravno da je bilo uţasno", nasmiješio se dr. Branom. "Nasilje je jako uţasna stvar.

To je ono što sad uĉiš. Tvoje tijelo to uĉi." ^

112 ;

"Ali", rekao sam, "ne razumijem. Ne razumijem to, što mije zlo kao što mije bilo. Nikad

mi prije nije bilo zlo. Osjećao sam upravo suprotno. Mislim, kad sam to radio ili gledao,

osjećao sam se zbilja horroršo. Samo ne razumijem zašto ili kako ili što -"

"Ţivot je jako divna stvar", rekao je dr. Branom kao vrlo svetaĉkim glasom. "Procesi

ţivota, ustroj ljudskog organizma, tko moţe u potpunosti razumjeti ta ĉuda? Dr.

Brodskv je, naravno, izuzetan ĉovjek. Ono što se tebi sad dogaĊa je ono što bi se trebalo

dogoditi svakom normalnom zdravom ljudskom organizmu koji razmatra uĉinak sila

zla, ĉinjenje principa uništenja. Tebe se ĉini razumnim, tebe se ĉini zdravim."

"To neću prihvatiti", rekao sam, "niti to uopće mogu razumjeti. Ono što ste radili bilo

je da ste uĉinili da mi jako pozli."

"Je li ti zlo sada?" rekao je on, još sa starim druzjan-skim osmjehom na licoju. "Piješ

ĉaj, odmaraš se, mirno ĉavrljaš s prijateljem - sigurno se osjećaš samo dobro?"

Kao sam osluhnuo ima li bola i muĉnine u mojoj golovi i pljotu, na kao oprezan naĉin,

ali bilo je istina, braćo, da sam se osjećao zbilja horroršo i ĉak sam ţelio veĉeru. "Nije

mi jasno", rekao sam. "Ima biti da radite nešto da mi bude zlo."

"Bilo ti je loše danas popodne", rekao je, "jer ti je bolje. Kad smo zdravi, na pojavu

omrznutog reagiramo strahom i muĉninom. Postaješ zdrav, to je sve. Bit ćeš još zdraviji

u ovo vrijeme sutra." Onda me potapšao po nogaji i izašao, i ja sam pokušao razmrsiti

cijelu tu vešĉ što sam bolje mogao. Ono što se meni ĉinilo je, da su one ţice i druge vešĉe

koje $u mi priĉvrstili na pljot ĉinile da se osjećam loše, i da je sve to ustvari bio neki

trik. Još uvijek sam razješavao to, i pitao se trebam li odbiti da me zaveţu u taj stolac

sutra i poĉeti se zbilja dratovati sa svima njima, jer

113

r

sam ja imao svoja prava, kad je još jedan ĉelovjek ušao da se vidi sa mnom. Bio je kao

nasmijan starejši vjek koji je rekao daje on ono što se zove Nadleţni za otpust, i nosio je

mnogo raznih papira sa sobom.

Rekao je: "Kuda ćete otići kad izaĊete odavde?" Nisam stvarno uopće razmišljao o

takvoj vešĉi, i tek mi je sad zbilja poĉelo svitati da ću biti fini slobodni maljĉik jako

brzo, i onda sam vidjao da će to biti samo ako ugodim svima i ne poĉinjem nikakvo

dratovanje i kriĉanje i odbijanje i tako dalje.

Rekao sam: "Oh, otići ću kući. Natrag kod mojih t i m."

"Vaših -"

Nije uopće kuţio nadsatski govor, pa sam rekao: "Kod mojih roditelja u dragom starom

stambenom bloku."

"Shvaćam", rekao je. "A kad ste zadnji put imali posjetu svojih roditelja?"

"Prije mjesec dana", rekao sam, "skoro cijeli. Kao suspendirali su dane posjeta na neko

vrijeme, jer je jedan pre-stupnjak dobio eksplozivni prah što mu je preko ţice

prošvercala njegov komad. Zbilja posran štos za neduţne, da se i njih kao kazni. Pa je

skoro mjesec dana otkad sam imao posjet."

"Shvaćam", rekao je taj vjek. "A jesu li vaši roditelji bili obaviješteni o vašem

premještaju i skorom puštanju?" To je imalo baš lijepu zvukaju, to slovja puštanje.

Rekao sam: "Ne." Onda sam rekao: "Bit će lijepo iznenaĊenje za njih, to, zar ne? Ja

samo uĊem na vrata i kaţem: “Evo me, natrag, opet slobodan vjek.” Da, zbilja horror-

šo."

"Toĉno," rekao je Nadleţni za otpust, "ostavit ćemo to sada. Dok god imate gdje ţivjeti.

Sad, tu je pitanje imate li posao, ţarne?" I pokazao mije taj dugi popis poslova koje sam

mogao dobiti, ali ja sam pomislio, pa, bit će dosta

114

vremena za to. Prvo lijep maljutki odmor. Mogao sam obaviti jedno krastanje ĉim

izaĊem i napuniti stare karmane lijepim paricama, ali morat ću biti jako paţljiv i morat

ću to obaviti sasvim sam. Nisam više vjerovao takozvanim druzjama. Pa sam rekao tom

vjeku da to ostavimo i da ćemo opet govorjati o tome. On je rekao dobro dobro dobro, i

onda se digao da ode. Pokazao je da je jako ĉudna vrsta vjeka, jer ono stoje tad

napravio bilo je da se kao zahihoće i onda kaţe: "Da li biste htjeli udariti me u lice, prije

nego što odem?"

Nisam mislio da je moguće da sam dobro slušjao, pa sam rekao: "Eh?"

"Da li biste", zahihotao se on, "htjeli udariti me u lice prije nego što odem?"

Namrštio sam se na to, jako zbunjen, i rekao: "Zašto?"

"Oh," rekao je, "samo da vidimo kako vam ide." I primakao je svoje licojejako blizu, s

debelim smiješkom. Pa sam ja stisnuo šaku i zamahnuo prema njegovom licoju, ali se on

izmakao zbilja skorajše, još se smiješeći, i moja rukaja je samo udarila zrak. Jako

zbunjujuće, to je bilo, i ja sam se mrštio, dok je on odlazio šmekujući se od srca. A onda

sam, braćo moja, osjetio muĉninu, baš kao poslijepodne, samo na par minutaja. Onda je

to skorajše prošlo i, kad su mi donijeli veĉeru, ustanovio sam da imam teka i bio sam

spreman pohrskati peĉenu piletinu. Alije bilo ĉudno da je taj starejši vjek traţio tolĉok

po licoju. I bilo je ĉudno što mi je tako zlo.

Ono što je bilo još ĉudnije bilo je kad sam zaspao te noći, O braćo moja. Imao sam

noćnu moru i, kao što se da oĉekivati, bio je to jedan od onih dijelova filma koji sam

vidjao poslijepodne. San ili noćna mora je zbilja samo kao film u tvojoj golovi, samo

stoje kao da moţeš ući u njega

115

i biti dio toga. I ovo je ono što mi se dogodilo. Bila je to noćna mora jednog dijela filma

koji su mi pokazali pri kraju popodnevnog kao tretmana, sve o šmekujućim maljĉiki-ma

koji rade ultranasilje na mladom komadu koja je kriĉa-jala u svojoj crvenoj crvenoj

krvci, s platjama skroz raz-razjanim zbilja horroršo. Ja sam bio u tom poigravanju,

Šmekujući se i bivajući kao predvodnik, odjeven po vrhuncu nadsatske mode. A onda,

na vrhuncu tog dratanja i tol-ĉokiranja, osjetio sam se kao paraliziran i došlo mi je jako

zlo, i svi drugi maljĉiki su mi se baš gromkaje šmekah. Onda sam dratsao natrag do

budnosti kroz moju vlastitu krvcu, litre i hektolitre i mora krvce, i onda sam se našao u

svom krevetu u toj sobi. Htio sam povratiti, pa sam ustao iz kreveta sav drhtav da bih

otišao hodnikom do starog veceja. Ali gle, braćo, vrata su bila zakljuĉana. I kad sam se

okrenuo, vidjao sam po prvi put da su na prozorima rešetke. I tako, kad sam posegnuo

za kao posudom na ma-ljutkom ormariću kraj kreveta, vidjao sam da neće biti bjeţanja

iz svega toga. Još gore, nisam se usuĊivao vratiti se u moju vlastitu zaspalu golovu.

Uskoro sam ustanovio da ipak ne ţelim povratiti, ali sam se onda pugljao vratiti u krevet

da spavam. Ali sam uskoro zaspao, paf, i više nisam sanjao.

116

"O

Prestanite, prestanite, prestanite", stalno sam kriĉao. "Iskljuĉite to, vi graţnji pizduni,

ne mogu više podnijeti." Bio je to sljedeći dan, braćo, i odista sam se potrudio ujutro i

poslijepodne igrati po njihovom i sjediti kao horroršo nasmiješen suraĊujući maljĉik u

stolcu muĉenja dok su oni puštali gadne dijelove ultranasilja na zaslonu, moje glazje

silom raširene da vidjam sve, pljot i rukaje i nogaje priĉvršćeni za stolac da ne mogu

pobjeći. Ono što sam natjeran da sad vidjam nije bila zbilja vešĉ koju bih prije mislio

daje previše loša, pošto su to bila samo tri ili ĉetiri malj ĉika kako krastaju u dućanu i

pune svoje karmane novcima, usput se poigravajući s kriĉajućim starejšim komadom

koja je radila u dućanu, tolĉokirajući je i puštajući da crvena crvena krvca poteĉe. Ali,

pulsiranje i kao tres tres tres tres u mojoj golovi i ţelja za povraćanjem i uţasna suha

grebuća ţeĊ u mojim ustima, sve je bilo gore nego juĉer. "O, bilo mije dosta", kukao

sam. "Nije pošteno, vi vonjaji pederi", i pokušao sam se išĉupati iz stolca ali to nije bilo

moguće, pošto sam bio kao zalijepljen za njega.

"Prvorazredno", zakriĉao je taj dr. Brodskv. "Stvarno ti dobro ide. Još jedan i gotovi

smo."

Ono stoje bilo bio je opet starejši rat 1939.-45., i bio je to jako mutan i izgreban i ispucao

film što ste mogli vidjati da su ga snimili Nijemci. Poĉeo je s njemaĉkim orlovima i

nacistiĉkim stijegom s onim kao iskrivljenim kriţem što ga svi maljĉiki u školi vole

crtati, i onda su bili jako arogantni i nadmenaji kao njemaĉki ĉasnici kako hodaju kroz

ulice koje su bile sama prašina i rupe od bombi i

117

porušene zgrade. Onda ste mogli vidjati ljudove kako ih strijeljaju uza zid, a ĉasnici

zapovijedaju, i isto uţasne | nagoje pljotove baĉene u jarak, sve kao kavezi golih rebara i

bijelih tankih nogaja. Onda je bilo ljudi koji su odv-laĉeni kriĉajući, mada ne na zvuĉnoj

podlozi, braćo moja, pošto je jedini zvuk bila glazba, i tolĉokirani dok su ih vukli. Onda

sam primijetio, u cijelom svojem bolu i muci, | koja je to glazba bila stoje kao treštala i

grmjela kao podloga, i bio je to Ludwig van, zadnji stavak Pete simfonije, i kriĉao sam

kao bezumnaja na to. "Prestanite!" kriĉao sam. "Prestanite, vi graţnji odvratni pederi.

To je grijeh, eto što je to, prljav neoprostiv grijeh, vi braĉnji!" Nisu odmah prestali, jer

je ostala samo minuta-dvije - ljudovi prebijani i obliveni krvcom, onda još strjeljaĉkih

vodova, onda stari nacistiĉki stijeg i THE END.

Ali, kad su se svjetla upalila, taj dr. Brodskv i isto i dr. Branom stajali su ispred mene, i

dr. Brodskv je rekao: "Što je sve to o grijehu, ha?"

"To", rekao sam, jako zgaĊen. "Koristiti Ludwiga vana za to. On nije nikome naškodio.

Beethoven je samo skladao glazbu." I onda mi je bilo zbilja zlo i morali su donijeti

posudu koja je bila u obliku kao bubrega.

"Glazba", rekao je dr. Brodskv, kao zamišljen. "Znaĉi, ti voliš glazbu. Ja o njoj ne

znam ništa. Korisna je za izoštravanje emocija, samo to znam. Gle, gle. Što ti misliš o

tome, ha, Branome?"

"Tu nema pomoći", rekao je dr. Branom. "Svaki ĉovjek ubija ono što voli, kao stoje

pjesnik-zatvorenik rekao. To je ĉimbenik kaţnjavanja, moţda. Ravnatelju bi trebalo biti

drago."

"Dajte mi piti", rekao sam, "za ime Gospodjinovo."

"Oslobodite ga", naredio je dr. Brodskv. "Donesite mu vrĉ ledene vode."

118

Pa su ti pod-vjekovi prionuli na posao i uskoro sam pitjao litre i litre vode i bilo je to kao

u raju, O braćo moja. Dr. Brodskv je rekao: "Izgleda da si dostatno inteligentan mladić.

Ĉini se, takoĊer, da nisi bez ukusa. Samo imaš tu sklonost nasilju, zar ne? Nasilju i

kraĊi, postoje kraĊa jedan vid nasilja." Nisam progovorjao nijednu slovju, braćo. Još

mije bilo zlo, mada mije sad postajalo maljutko bolje. Ali bio je to uţasan dan. "A sad",

rekao je dr. Brodskv, "kako ti misliš da se ovo radi? Reci mi, što ti misliš da ti radimo?"

"Ĉinite da mi bude zlo", rekao sam. "Zlo mije kad gledam te vaše prljave nastrane

filmove. Ali, nisu filmovi odista ono što to ĉini. Ali, osjećam da bi, kad biste prestali s tim

filmovima, meni prestalo biti zlo."

"Toĉno", rekao je dr. Brodskv. "To je asocijacija, najstarija obrazovna metoda na

svijetu. A što odista uzrokuje da ti bude zlo?"

"One graţnje pizdunske vešĉe što mi priĉvrstite na go-lovu i pljot", rekao sam, "eto to."

"Zgodno", rekao je dr. Brodskv, kao se smiješeći, "plemenski dijalekt. Znate li štogod o

podrijetlu toga, Branome?"

"Tu i tamo ponešto starog stihovnog slanga", rekao je dr. Branom. "I nešto ciganskog

govora. Ali većina korijena je iz ruskog. Propaganda. Podsvjesni prodor."

"Dobro, dobro, dobro", rekao je dr. Brodskv, kao nestrpljiv i ne više zainteresiran.

"Pa," rekao je meni, "to nisu ţice. To nema nikakve veze s onim stoje prikljuĉeno na

tebe. To je samo za mjerenje tvojih reakcija. Što onda jest?"

Vidjao sam tada, naravno, kakav sam bezumnaji šutaja bio da ne primijetim da su to

bile injekcije u rukaju. "Oh," kriĉnuo sam, "oh, sad sve vidjam. Prljava posrana

vonjaja prijevara. Izdajniĉki ĉin, pederĉine jedne, i neće vam to više uspjeti."

119

"Drago mije što si sad istaknuo svoje primjedbe", rekao je dr. Brodskv. "Sad moţemo

biti savršeno jasni glede toga. Moţemo tu Ludovicovu tvar ubaciti u tvoj sustav na

mnogo raznih naĉina. Oralno, na primjer. Ali, potkoţna metoda je najbolja. Nemoj se

boriti protiv toga, molim te. Nema smisla boriti se. Ne moţeš nas nadvladati."

"Graţnji braĉnji", rekao sam ja, kao šmrcajući. Onda sam rekao: "Ne smeta me

ultranasilje i sav taj drek. S tim se mogu nositi. Ali nije pošteno za glazbu. Nije pošteno

da mi bude zlo kad slušajem divnog Ludwiga vana i G. F. Handela i ostale. Sve to

pokazuje da ste vi zla gomila pizduna i nikad vam neću oprostiti, pederi jedni."

Obojica su se naizgled zamislila. Onda je dr. Brodskv rekao: "Razgraniĉavanje je uvijek

teško. Svijet je jedinstven, ţivot je jedinstven. NajslaĊe i najnebeskije aktivnosti u nekoj

mjeri ukljuĉuju nasilje - ĉin ljubavi, na primjer; glazba, na primjer. Moraš riskirati,

djeĉaĉe. Izbor je bio u potpunosti tvoj."

Nisam razumio sve te slovaje, ali sam sad rekao: "Ne trebate ići dalje s tim, gospon."

Promijenio sam pjesmu maljutko na moj prepredeni naĉin. "Dokazali ste mi da je sve to

dratovanje i ultranasilje i ubijanje greška greška i uţasna greška. Nauĉio sam svoju

lekciju, gosponi. Sad vidim što nisam vidio prije. Izlijeĉen sam, hvala Bogu." I podigao

sam glazje na kao svetaĉki naĉin prema stropu.

Ali obojica tih doktora su odmahnuli golovama kao tuţno i dr. Brodskv je rekao: "Još

nisi izlijeĉen. Još treba mnogo toga uĉiniti. Tek kad tvoje tijelo reagira spremno i burno

na nasilje, kao na zmiju, bez daljnje pomoći od nas, bez lijekova, tek tad -"

Rekao sam: "Ali, gosponi, ja vidim daje to pogrešno. Pogrešno je jer je to protiv kao

društva, pogrešno je, jer svaki vjek na zemlji ima pravo ţivjeti i biti sretan bez da

120

bude tuĉen i tolĉokiran i klan. Nauĉio sam mnogo, o zbilja jesam."

Ali dr. Brodskv se glasno dugo šmekao tome, pokazujući sve svoje bijele zubaje, i rekao:

"Hereza doba razuma", ili neke takve slovaje. "Vidim stoje ispravno i to odobravam, ali

radim ono što je pogrešno. Ne, ne, djeĉaĉe moj, moraš sve to prepustiti nama. Ali, budi

veseo glede toga. Uskoro će sve biti gotovo. Za manje od dva tjedna od sad, bit ćeš

slobodan ĉovjek." Onda me potašao po plećoju.

Manje od dva tjedna. O braćo i prijatelji moji, bilo je to kao vjeĉnost. Bilo je kao od

poĉetka svijeta do njegovog kraja. Završiti ĉetrnaest godina sa smanjenjem kazne u

Drzatu bilo bi ništa u usporedbi s tim. Svaki danje bilo isto. Kad je djevoĉka s

injekcijom došla, ipak, ĉetiri dana nakon tog govorjatanja s dr. Brodskim i dr.

Branomom, rekao sam: "A, ne, nećeš", i tolĉokirao je po rukaji, i igla je zvek klang pala

na pod. To je bilo kao da vidjam što će oni napraviti. Ono što su napravili bilo je da su

doveli ĉetiri ili pet zbilja boljših bjelokutnih pizduna od pod-vjeko-va da me drţe na

krevetu, tolĉokirajući me s iskeţenim licojima blizu mojeg, i onda je taj bolniĉarski

komad rekla: "Ti zloĉesti nevaljali mali vraţe", dok mi je nabijala drugu injekciju u

ruku i uštrcala tu tvar baš brutalno i gadno. I onda sam odvezen, iscrpljen, do tog kao

paklenog kina, kao i prije.

Svaki dan, braćo moja, ti filmovi bili su kao isti, sve samo tuĉenje i tolĉokiranje i crvena

crvena krvca koja curi s licoja i pljotova i prska po leći kamere. Obiĉno su to bili

iscereni i šmekujući maljĉiki obuĉeni u vrhunac nadsatske mode, ili hihihihijući

japanski muĉitelji ili brutalni nacistiĉki premlaćivaĉi i strjeljaĉki vodovi. I svaki danje

osjećaj da mi se umire od muke i bola u golovi i bola u zubaji-ma i uţasne uţasne ţeĊi

postajao sve gori. Dok jednog jutra nisam pokušao poraziti pizdune, time što ću tres tres

glavom

121

u zid da se tolĉokiram u nesvijest, ali sve što se dogodilo bilo je da mi je bilo zlo, kad sam

vidjao da je takva vrsta nasilja ista kao i nasilje u filmovima, pa sam bio samo is-,j

crpljen i dali su mi injekciju i odgurali me kao i prije.

A onda je došlo jutro kad sam se probudio i doruĉko- j vao jaja i prepeĉenac i dţem i

jako vrući ĉajić s mlijekom, i onda sam pomislio: "Ne moţe još dugo trajati. Patio sam

do vrhunca i ne mogu patiti više." I ĉekao sam i ĉekao, braćo, da taj bolniĉarski komad

donese iglu, ali ona nije došla.

A onda je pod-vjek u bijeloj kuti došao i rekao: "Danas, stari prijatelju, puštamo te da

hodaš."

"Hodam?" pitao sam ja. "Kamo?"

"Do uobiĉajenog mjesta", rekao je. "Da, da, nemoj izgledati toliko zapanjen. Trebaš

hodati do filmova, ja s tobom, naravno. Više te se neće voziti u kolicima."

"Ali", rekao sam ja, "što je s mojom uţasnom jutarnjom injekcijom?" Jer sam bio

zbilja iznenaĊen time, braćo, postoje njima bilo toliko stalo da trpaju tu Ludovicovu

vešĉ u mene, kako su rekli. "Zar više neću dobivati tu uţasnu gadnu tvar u svoju

rukaju?"

"To je gotovo", kao šmeknuo se taj vjek. "Za navijek 11 vjeĉno, amen. Sad si prepušten

sebi, deĉko. Hodaš i sve to, do sobe uţasa. Ali, još će te vezivati i tjerati da gledaš. Hajde

sad, moj mali tigre." I morao sam navući svoj ogrtaĉ J i tofle i otići niz hodnik do kao

kino mjasta.

Sad ovaj put, O braćo moja, bilo mi je ne samo jako zlo nego sam bio i jako zbunjen.

Opet je bilo to, staro ul-tranasilje i vjekovi s razbijenim golovama i isjeĉeni krvavi

komadi koji kriĉaju za milost, kao privatno i pojedinaĉno poigravanje i gadosti. Onda je

bilo i zatvoreniĉkih logora i Ţidova i sivih kao stranih ulica punih tenkova i odora i

vjekova koji padaju pod ubitaĉnom paljbom pušaka, kao javna strana toga. A ovaj put

nisam mogao ništa okriviti za

122

to što se osjećam loše i ţedno i pun bolova, osim onog što sam bio prisiljen vidjati, pošto

su mi glazje još bile silom otvorene, a nogaje i pljot priĉvršćeni za stolac, ali te ţice i

druge vešĉe nisu više bili spojeni na moje pljoto i golovu. I što bi to onda moglo biti, osim

filmova koje sam vidjao, da mi to ĉini? Osim, naravno, braćo, da je ta Ludovicova tvar

bila kao cjepivo i tekla je okolo u mojoj krvci, pa će mi biti zlo vjeĉno i zauvijek amen,

kad god vidjam bilo što od tog ultranasilja. Pa sam sad iskrivio usta i poĉeo bu hu hu, i

suze su kao zamutile ono što sam bio prisiljen vidjati kao blaţenim teĉnim srebrnim

rosnim kapljama. Ali ti braĉnjaci u bijelim kutama bili su skorajši sa svojim taš-tukama

da obrisu suze, govoreći: "Gle gle, tko se to nama sav rasplaĉkao?" I onda je sve opet

bilo jasno pred mojim glazjama, ti Nijemci kako guraju kao preklinjuće i plaĉuće

Ţidove - vjekove i ţenaje i maljĉike i djevoĉke - u mjasta gdje će svi skviknuti od

otrovnog plina. Morao sam bu hu hu opet, i eto njih da obrisu suze, jako skorajše, da ne

propustim ni jednu jedinu vešĉu onog što su prikazivali. Bio je to strašan i uţasan dan,

O moja braćo i jedini prijatelji. Leţao sam na krevetu sasvim sam te noći nakon veĉere

od masnog gustog ovĉjeg gulaša i voćne pite i sladoleda, i mislio sam u sebi: "Kvragu

kvragu kvragu, moţda postoji šansa ako krenem sad." Mada nisam imao nikakvo

oruţje. Nisu mi davali britvaju, i brijao me svaki drugi dan jedan debeli ćelavi vjek koji

je dolazio do mog kreveta prije doruĉka, s dva braĉnjaka u bijelim kutama da se

pobrinu da ja budem dobar nenasilan maljĉik. Nokti na mojim ruka-jama bili su

podrezani i izrašpani na sasvim kratko, pa nisam mogao grebati. Ali još sam bio skorajši

za napad, mada su me oslabili, braćo, do kao sjene onog što sam bio u starim slobodnim

danima. Pa sam sad ustao s kreveta, i otišao do zakljuĉanih vrata i poĉeo udarati

šakama zbilja horroršo i jako, kriĉajući istodobno: "O, upomoć, upomoć. Bolestan

123

sam, umirem. Doktora doktora doktora, brzo. Molim vas. O, umrijet ću, znam da hoću.

Upomoć." Moje grlaje bilo je jako suho i nateklo prije nego što je netko došao. Onda

sam Ĉuo nogaje kako stiţu hodnikom i kao gunĊajući go- f los, i onda sam prepoznao

golos vjeka s bijelom kutom koji mi je donosio pišĉu i kao me pratio do moje

svakodnevne zle sudbe.

On je kao zagunĊao: "Stoje? Što se zbiva? Stoje tvoja f| gadna mala igra tamo unutra?"

"0, umirem", kao zastenjao sam. "O, uţasno me boli sa strane. Upala slijepog crijeva, to

je. Ooooo."

"Upala, vraga", zagunĊao je taj vjek, i onda sam na moju radost, braćo, mogao slušjati

kao zveket kljuĉeva. "Ako pokušavaš nešto, prijatelju mali, moji prijatelji i ja tući ćemo

te i udarati cijelu noć." Onda je otvorio i donio sa sobom kao slatki zrak obećanja moje

slobode. Sad ja sam bio kao iza vrata kad ih je otvorio, i mogao sam ga vidjeti na svjetlu

iz hodnika kako me traţi zbunjeno. Onda sam podigao svoje šakaje da ga tolĉokiram

gadno po vratu, a tada, kunem se, kad sam ga nekako vidjao unaprijed kako leţi

stenjući ili bez bez bez svijesti i osjetio kao radost u utrobi, tad je bilo da mi se ta

muĉnina podigla unutra kao val, i osjetio sam uţasan strah, kao da ću odista umrijeti.

Kao sam se oteturao do kreveta radeći argh argh argh, i taj vjek, koji nije bio u svojoj

bijeloj kuti nego u ogrtaĉu, vidjao je dovoljno jasno što mi je bila namjera, jer je rekao:

"Pa, sve je lekcija, ţarne? Uĉenje cijelo vrijeme, kako bi se moglo reći. Hajde, prijatelju

mali, ustani s tog kreveta i udari me. Ţelim to, da, zbilja. Jedan dobar udarac po vilici.

O, umirem za tim, zbilja." Ali, sve što sam ja mogao, braćo, bilo je da samo leţim tamo

jecajući bu hu hu. "Smeće", kao narugao se taj vjek tada. "Ništarijo." I povukao me za

kao revere pidţame, pošto sam ja bio jako mlitav i slab, i podigao i zamahnuo svojom

desnom rukajom,

124

pa sam dobio dobar stari tolĉok ravno u licoje. "To je", rekao je, "zato što si me izvukao

iz kreveta, ti nitkove mali." I obrisao je rukaje jednu o drugu trlj trlj i izašao. Klink

klink napravio je kljuĉ u bravi.

A ono, braćo, ono od ĉega sam tada morao pobjeći u san, bio je pogrešan i uţasan

osjećaj da je bolje primiti udarac nego ga zadati. Daje taj vjek ostao, mogao bih mu ĉak

ponuditi i drugi obraz.

125

7

Jisam mogao vjerovati, braćo, što su mi rekli. Ĉinilo se da sam u tom vonjajem mjastu

vjeĉno i da ću biti tamo zauvijek. Ali, uvijek je bilo dva tjedna, i sad su rekli da su dva

tjedna skoro istekla.

Rekli su: "Sutra, prijatelju mali, van van van." I mah-nuli su starim palcem, kao

pokazujući na slobodu. A onda je vjek u bijeloj kuti, koji me tolĉokirao i koji mi je još

donosio pladnjeve pišĉe i kao me pratio na moje svakodnevno muĉenje rekao: "Ali, još

imaš jedan zbilja veliki dan pred sobom. To će biti dan tvog prelaţenja." I ruţno se

nakesio na to.

Oĉekivao sam tog jutra da ću ići kao i obiĉno do onog kino mjasta, u pidţami i toflama i

ogrtaĉu. Ali ne. Tog jutra, dali su mi moju košulju i donje vešĉe i moje veĉenje platje i

moje horroršo ĉizme za cipelarenje, sve divno i oprano ili ispeglano i ulašteno. I ĉak su

mi dali i koljaĉku britvaju, koju sam koristio u onim sretnim danima za poigravanje i

dratovanje. Pa sam se kao zbunjeno mrštio na to, dok sam se odijevao, ali pod-vjek u

bijeloj kuti samo se kao smijao i nije govorjao ništa, O braćo moja.

Bio sam odveden, sasvim ljubazno, na isto staro mja-sto, ali tamo je bilo promjena.

Zavjese su navuĉene preko kinozaslona, i mutno staklo pod rupama za projekciju nije

bilo tamo, bilo je moţda podignuto ili gurnuto u stranu kao paravan ili ţaluzine. A tamo,

gdje je bio samo zvuk proĉišćavanja grla kašlj kašlj kašlj i kao sjene ljudova, bila je

prava publika, a u toj publici bila su licoja koja sam znao. Tamo je bio Ravnatelj Drzata

i sveti ĉovjek, kopelan ili 126

kapelan kako su ga zvali, i Glavni Ĉašo i taj jako vaţni i dobro odjeveni ĉelovjek koji je

bio Ministar Unutrašnjih ili Iznutrica. Sve ostale nisam znao. Dr. Brodskv i dr. Branom

bili su tamo, mada sad bez bijelih kuta; namjesto toga bili su odjeveni onako kako se

doktori odijevaju kad su dovoljno vaţni da se odijevaju po najnovijoj modi. Dr.

Branomje samo stajao, ali dr. Brodskv je stajao i govorjao kao na uĉeni naĉin svim

okupljenim ljudovima. Kad me vidjao kako ulazim rekao je: "Aha. U ovom stadiju,

gospodo, uvodimo i subjekta samog. On je, kao što ćete uoĉiti, zdrav i uhranjen. Dolazi

ravno od cijelonoćnog sna i dobrog doruĉka, nedrogiran, nehipnotiziran. Sutra ga

šaljemo s povjerenjem opet u svijet, onoliko dobar momak kakvog uopće moţete sresti u

svibanjsko jutro, bez zla, nenasilan; ako uopće bilo kakav - kao što ćete primijetiti -

onda sklon ljubaznoj rijeĉi i dobrom djelu. Kakva je to promjena, gospodo, od bijednog

nitkova kojeg je Drţava osudila na beskorisnu kaznu prije dvije godine,

nepromijenjenog nakon dvije godine. Nepromijenjenog, rekao sam? Ne baš. Zatvor ga

je nauĉio laţnom smješku, licemjernom trljanju ruku, uliziĉkom podmazanom

sluganskom povlaĊivanju. Novim grijesima gaje nauĉio, kao i uĉvrstio u onima koje je

davno prije rabio. Ali, gospodo, dostaje rijeĉi. Djela govore glasnije. Stiţu djela.

Promatrajte, svi vi."

Bio sam pomalo zbrkan svim tim govorjanjem, i pokušavao sam prihvatiti u svojem

umu daje sve to o meni. Onda su se sva svjetla ugasila, i upalila su se dva kao reflektora

koja su svijetlila iz projekcijskih otvora, i jedan od njih je bio usmjeren sasvim na Vašeg

Skromnog i Napaćenog Pripovjedaĉa. A u svjetlo drugog reflektora ušao je jedan boljši

krupan ĉelovjek kojeg nisam nikad prije vidjao. Imao je lojavo kao licoje i brkove i kao

pruge kose zalijepljene za svoju skoro ćelavu golovu. Bilo mu je oko trideset ili ĉetrdeset

ili pedeset, neke takve stare godine,

127

starejši. Idjao je do mene i svjetlo je idjalo s njim, i uskoro su se dva svjetla stopila u

jednu kao veliku mrlju. Rekao mi je, jako podrugljivo: "Zdravo, vrećo smeća. Fuj, baš

se ne pereš ĉesto, sudeći po tvom odvratnom smradu." Onda je, kao da pleše, nagazio na

moje nogaje, lijeva, desna, onda me noktima kvrcnuo po nosu, što je boljelo kao be-

zumnaje i dovelo stare suze na moje glazje, pa je zavrnuo moje lijevo ukho kao da je

dugme na radiju. Mogao sam slušjati kikot i par zbilja horroršo hahahaova iz publike.

Moj nos i nogaje i ukho su me pekli i boljeli kao be-zumnaji, pa sam rekao: "Zašto si mi

to napravio? Nikad se nisam ogriješio o tebe, brate."

"Oh," rekao je taj vjek, "ja radim ovo" - kvrckvrc opet po nosu - "i ovo" - zavrnuo

bolnu usnu školjku - "i ovo drugo" - nagazio gadno na desnu nogaju - "zato što mi se ne

dopada tvoja gadna vrsta. A, ako hoćeš glede toga nešto napraviti, poĉni, poĉni, molim

te." Sad sam znao da# ću morati biti jako skorajši i izvući moju koljaĉku britvaju, prije

nego što ta uţasna ubilaĉka muĉnina nahrupi i pretvori kao radost borbe u osjećaj da ću

skviknuti. Ali, O braćo, kad mi je ruka posegnula u unutrašnji karman, imao sam tu

kao sliku u glazju mog uma kako taj uvredljivi ĉelovjek urla za milost dok mu crvena

crvena krvca sve curi iz usta i, odmah nakon te slike, muĉnina i suhoća i bolovi su

navalili da preplave, i vidjao sam da ću morati promijeniti ono što osjećam za tog

pokvarenog vjeka zbilja jako jako skorajše, pa sam potraţio u karmanima cigarete ili

lijepu lovicu i, O braćo moja, nije bilo nijedne od tih vešĉa.

Rekao sam, sav kao raslinjen i cvileći: "Volio bih ti dati cigaretu, brate, ali izgleda da ih

nemam."

Taj vjek je onda rekao: "Kme kme. Buhuhu. Plaĉljiv-ko." Onda je ponovo kvrcnuo

svojim boljšim tvrdim noktom po mom nosu, i mogao sam ĉuti jako glasne šmekove kao

veselja kako stiţu iz zamraĉene publike. ■,

128

Rekao sam, zbilja oĉajan, pokušavajući biti fin prema tom uvredljivom i nasilnom vjeku

da sprijeĉim naviranje bola i muĉnine: "Molim te, pusti me da uradim nešto za tebe,

molim te." I pipao sam po karmanima, ali mogao sam naći samo moju koljaĉku

britvaju, pa sam je izvadio i pruţio mu je i rekao: "Molim te, uzmi ovo, molim te. Jedan

mali poklon. Molim te uzmi."

Ali je on rekao: "Zadrţi to tvoje smrdljivo mito. Ne moţeš me tako umilostiviti." I lupio

je po mojoj rukaji i koljaĉka britvaja pala je na pod.

Pa sam rekao: "Molim te, moram uĉiniti nešto. Da ti oĉistim ĉizme? Gledaj. Spustit ću

se i polizati ih." I, braćo moja, vjerujte mi ili me poljubite u šarje, spustio sam se na

koljena i ispruţio moj crveni jazjik cijeli kilometar da poliţem njegove graţnje vonjaje

ĉizme. Ali, taj vjek me samo šutnuo ne baš jako po ustima. Pa mi se onda ĉinilo da neće

donijeti muĉninu i bol ako mu samo ĉvrsto uhvatim gleţnjeve rukajama i povuĉem tog

graţnjeg braĉnog dolje na pod. Pa sam to i uĉinio i on se zbilja boljše iznenadio,

padnuvši tres uz glasan smijeh iz vonjaje publike. Ali, kad sam ga vidjao na podu mogao

sam osjetiti kako me cijeli uţasni osjećaj obuzima, pa sam mu dao rukaju da ga

podignem skorajše i ustao je.

Onda, baš kad me htio zbilja gadno i za ozbiljno tolĉoki-rati po licoju, dr. Brodskv je

rekao: "Dobro je, to će biti sasvim dosta." Onda se taj uţasni vjek naklonio i otplesao

poput glumca, dok su se svjetla upalila oko mene koji sam treptao i iskrivio usta da

zajeĉim. Dr. Brodskv je rekao publici: "Našeg subjekta, vidite, goni prema dobru to što

je, paradoksalno, gonjen prema zlu. Namjera da se ponaša nasilno popraćena je jakim

osjećajem fiziĉke nelagode. Da se tome suprotstavi, subjekt se mora prebaciti na

dijametralno suprotan stav. Ima li pitanja?"

129

"Izbor", zabrundao je dubok jak golos. Vidjao sam da je to glas zatvorskog kopelana.

"On nema nikakvog izbora, zar ne? Samoodrţanje, strah od fiziĉkog bola, nagoni ga na

taj groteskni ĉin samoponiţenja. Neiskrenost toga jasno se vidjela. On prestaje biti

poĉinilac zla. TakoĊer prestaje biti biće sposobno za moralni izbor."

"To su suptilnosti", kao nasmiješio se dr. Brodskv. "Nas se ne tiĉe motiv ni viša etika.

Nas interesira samo da smanjimo stopu zloĉina -"

"I", dometnuo je taj boljše dobro odjeveni Ministar, "da olakšamo uţasnu pretrpanost

naših zatvora."

"Tako je", rekao je netko.

Bilo je mnogo govorjanja i raspravljanja tada, a ja sam samo stajao tamo, braćo, kao

potpuno ignoriran od strane svih tih braĉnjih neznalica, pa sam zakriĉao: "Ja, ja, ja. Što

je sa mnom? Gdje je moje mjesto u svemu tome? Jesam li ja samo nekakva ţivotinja,

pas?" I od toga su poĉeli govor-jati zbilja glasno i dobacivati mi slovja. Pa sam ja

zakriĉao još jaĉe, kriĉajući: "Trebam lija biti samo naranĉa na navijanje?" Nisam znao

što me nagnalo da upotrijebim ta slovja, braćo, koja su mi samo kao nepozvana došla u

golovu. I to je sve te vjekove, iz nekog razloga, utišalo na minu-taju-dvije.

Onda je jedan jako mršavi starejši profesorski tip ustao, s vratom koji je sav bio kao

ţice koje sprovode struju iz njegove golove u pljot, i on je rekao: "Ti se nemaš zašto

buniti, djeĉaĉe. Donio si svoj izbor, i sve je ovo posljedica tvog izbora. Što god sad

uslijedi je ono što si ti sam odabrao."

A zatvorski kopelan je zakriĉao: "O, kad bih samo ja mogao povjerovati u to." I mogli

ste vidjati da mu Ravnatelj upućuje pogled koji je kao znaĉio da se on neće popeti

onoliko visoko u zatvorskoj religiji koliko je mislio. Onda je opet poĉela glasna raspra, i

onda sam mogao slušjati da

130

se slovje Ljubav uzvikuje, zatvorski kopelan je kriĉajao glasno kao i bilo tko drugi da

Savršena Ljubav Odbacuje Sve Strahove i sav taj drek.

A sad je dr. Brodskv rekao, smiješeći se cijelim licojem: "Drago mije, gospodo, daje

pitanje Ljubavi postavljeno. Sad ćemo vidjeti na djelu jedan tip Ljubavi za koji se

smatralo daje izumro sa srednjim vijekom." I onda su se opet ugasila svjetla i upalili

reflektori, jedan na vašeg jadnog i napaćenog Prijatelja i Pripovjedaĉa, a u svjetlo

drugog se kao doljuljala ili polako pojavila najljepša mlada djevoĉka koju bi se ikad

mogao nadati vidjati, O braćo moja, u cijelom ţiznju. Što će reći, imala je zbilja

horroršo grudaje koje ste cijele mogli kao vidjati, postoje imala platje koje su joj se

spuštale dolje dolje dolje sa plećoja. I nogaje su joj bile kao Gospodjin u Svojim

nebesima, i hodala je kao da uĉini da zastenješ u kiškama, a ipak joj je licoje bilo slatko

nasmiješeno mlado kao nevino licoje. Prišla mije u svjetlu koje je bilo nekakvo kao

svjetlo nebeske blagosti i svog tog dreka koje je stizalo s njom, i prva stvar koja mi je

sijevnula u golovi je da bih je volio imati baš tu na podu sa starim unutra-van zbilja

divljaĉki, ali skorajše kao hitac stigla je muĉnina, poput nekog kao detektiva koji je

motrio iza ćoška i sad uletio da obavi svoje graţnje uhićenje. I sad je vonjaja lijepog

parfema koji je dopirao od nje uĉinio da poţelim kao poĉeti ispuštati u svoje kiške, pa

sam znao da moram smisliti neki novi kao naĉin mišljenja o njoj, prije nego što me bol i

ţeĊ i uţasna muĉnina preplave baš horroršo i valjano.

Pa sam zakriĉao: "O najljepša i najdivnija meĊu djevoĉkama, bacam ti moje kao srce

pred noge da ga cijelog kao pogaziš. Da imam ruţu, dao bih ti je. Da je sve kišno i

kaljavo sad na tlu, mogla bi dobiti moje platje da hodaš po njima, da ne prekriješ svoje

lijepe nogaje prljav-štinom i blatom." I dok sam govorio sve to, O braćo moja,

131

mogao sam osjetiti muĉninu da se kao povlaĉi. "Daj mi", kriĉnuo sam, "da te oboţavam

i budem kao tvoj pomoćnik i zaštitnik od zloĉestog kao svijeta." Onda sam pomislio na

pravo slovja i osjetio se bolje od toga, govoreći: "Daj da budem tvoj pravi vitez", i dolje

sam se spustio opet na stara koljena, klanjajući se i kao padajući niĉice.

I onda sam se osjetio zbilja šutaje i tupo, pošto je sve to opet bilo kao gluma, jer se ta

djevoĉka nasmiješila i poklonila publici i kao otplesala, a svjetla su se palila uz pljesak. I

glazje nekih od tih starejših vjekova u publici su kao iskakale na tu mladu djevoĉku, s

prljavim i kao pokvarenim ţeljama, O braćo moja.

"On će biti vaš pravi kršćanin", kriĉao je dr. Brodskv, "spreman okrenuti drugi obraz,

spreman biti razapet radije nego da razapne, bolestan u srcu pri pomisli da ubije ĉak i

muhu." I to je bilo toĉno, braćo, jer, kad je to rekao ja sam pomislio na ubijanje muhe i

osjetio tek malo muĉnine, ali sam potisnuo muĉninu i bol tako što sam pomislio na

hranjenje muhe komadićima šećera i brigu o njoj kao da je vraţji ljubimac i sav taj

drek. "Otkupljenje", kriĉao je on. "Radost pred AnĊelima Boţjim."

"Stvar je u tome", govorio je Ministar Iznutrica, "da to uspijeva."

"Oh", rekao je zatvorski kopilan, kao uzdišući, "to itekako uspijeva, Bog nam svima

pomogao."

TREĆI DIO

132

"A

A-\ onda, što ćemo?"

To sam, braćo moja, ja pitao samog sebe sljedeće jutro, stojeći ispred bijele zgrade koja

je bila kao priĉvršćena na stari Drţat, u mojim platjama od one noći prije dvije godine

na sivoj svjetlosti zore, s maljutkom torbom u kojoj je bilo mojih malo osobnih vešĉi i

malo novaca koje su mi ljubazno dale vonjaje Vlasti da mi kao pomognu u poĉetku

novog ţivota.

Ostatak prethodnog dana bio je veoma zamoran, s intervjuima da se snime za

telenovosti i fotografijama koje su bijes bijes bijes snimane i još kao demonstriranja

kako seja grĉim suoĉen s ultranasiljem i sav taj sramotni drek. I onda sam kao pao u

krevet i tada, kako mi se ĉinilo, probuĊen da mi se kaţe da izaĊem, da idjam kući, da oni

više nikad ne ţele vidjati Vašeg Skromnog Pripovjedaĉa, O braćo moja.

I eto mene tu, jako jako jako rano ujutro, sa samo to malo lijepe lovice u mom lijevom

karmanu, zveczvecka-jući njom i pitajući se: "A onda, što ćemo?"

Neki doruĉak na nekom mjastu, pomislio sam, pošto nisam uopće jeo tog jutra, svaki

vjek je bio toliko nestrpljiv da me istolĉokira na slobodu. Samo sam ĉašju ĉajića popio.

Taj Drţat bio je u jako kao tmurnom dijelu grada, ali bilo je maljutkih radniĉkih

kavana svud okolo i uskoro sam našao jednu od njih, braćo moja. Bila je veoma posrana

i vonjaja, s jednom ţaruljom na stropu na kojoj su muv-lji ispljuvci kao pokrivali dio

svjetla, i bilo je ranih rabo-taša koji su srkali ĉajić i kobasice uţasnog izgleda i kriške

kljeba koje su kao gutali, radeći ţder ţder ţder i onda kriĉa-jući za još. Sluţila ih je jako

posrana djevoĉka ali s jako

135

boljšim grudajama, i neki od jedućih vjekova pokušavali su je dograbiti, radeći ha ha ha

dok je ona radila he he he, i od tog prizora skoro mije pozlilo, braćo. Ali zatraţio sam

prepeĉenac i dţem i ĉajić jako pristojno i mojim gospodskim golosom, i onda sam sjeo u

jedan mraĉan kut da jed-jam i pjatam.

Dok sam to radio, jedan maljutki mali patuljak od ĉovjeka idjao je unutra, prodajući

jutarnju gazetu, iskrivljen i graţnji prestupnjaĉki tip s debelim naoĉalama ĉeliĉnog

okvira, i platjama boje kao jako starejšeg raspadnutog pudinga od ribizla. Kupjatao

sam gazetu, sa zamisli da se spremim za skok natrag u normalni ţiznj tako što ću vid-

jati što se zbiva u svijetu. Ta gazeta koju sam imao izgleda je bila vladina gazeta, ali

jedine vijesti što su bile na prvoj stranici bile su o potrebi da se svaki vjek pobrine da

opet izabere Vladu na sljedećim Općim izborima, koji su izgleda bili za dva ili tri tjedna.

Bilo je jako hvalisavih slovja o tome stoje Vlada uradila, braćo, za zadnjih otprilike

godinu dana, sa sve povećanjem izvoza i zbilja horroršo vanjskom politikom i

poboljšanim socijalnim sluţbama i sav taj drek. Ali ono ĉime se Vlada najviše hvalila bio

je naĉin na koji su smatrali da su ulice uĉinjene sigurnijima za sve miroljubive noću-

šetajuće ljudove tijekom posljednjih šest mjeseci, s boljom plaćom za policiju i tim stoje

policija postala stroţa prema mladim huliganima i nastranima i provalnicima i sav taj

drek. Što je interesjalo Vašeg Skromnog Pripovjedaĉa u odreĊenoj mjeri. A na drugoj

stranici gazete bila je mutna kao fotografija nekoga tko je izgledao veoma poznato, i

ispostavilo se daje to nitko drugi nego ja jaja. Izgledao sam veoma smrknuto i kao

uplašeno, ali to je bilo u stvari zbog bljeskalica koje su puc puc cijelo vrijeme. Ono što je

pisalo ispod moje slike bilo je da je to prvi diplomac novog Drţavnog instituta za

otkupljenje kriminalnih osoba, izlijeĉen od svojih zloĉinaĉkih nagona za samo dva

tjedna, sad dobri graĊanin koji poštuje za-

136

kone i sav taj drek. Onda sam vidjao da ima jako hvalisav ĉlanak o tom Ludovicovom

postupku i kako je Vlada pametna i sav taj drek. Onda je bila još jedna slika nekog

vjeka kojeg sam mislio da znam, i to je bio taj Ministar Unutrašnjih ili Iznutrica. Ĉinilo

se da se i on ponešto hvalisao, išĉekujući doba bez zloĉina u kojem neće biti više straha

od kukaviĉkih napada mladih huligana i perverznja-ka i provalnika i sav taj drek. Pa

sam napravio arrrghhh i bacio tu gazetu na pod, tako daje pokrila mrlje prosutog ĉajića

i grozne ispljuvke sline tih posranih ţivotinja što su zalazile u tu kavanu.

"A onda, što ćemo?"

Ono što ćemo, braćo, je ravno kući i lijepo iznenaĊenje za tatatu i mamicu, da se njihov

sin jedinac i nasljednik vraća u okrilje obitelji. Onda bih mogao leći natrag na krevet u

mojoj vlastitoj maljutkoj jazbini i slušjati lijepu glazbu, i istodobno bih mogao

promisliti što sad da radim s mojim ţiznjom. Nadleţni za otpust dao mije dan prije dug

spisak poslova za koje se mogu prijaviti, i telefonirao je raznim vjekovima za mene, ali

nisam imao namjeru, braćo moja, ići rabotati odmah. Prvo maljenko odmora, da, i

mirno razmišljanje na krevetu uz zvuk lijepe glazbe.

I tako autobusom do Centra, i onda autobusom do Avenije Kingslev, pošto su stanovi u

Zajedniĉkom bloku 18a bili odmah blizu. Vjerovat ćete mi, braćo moja, kad vam kaţem

da mi je srce radilo tuptuptup od kao uzbuĊenja. Sve je bilo jako mirno, pošto je još bilo

rano zimsko jutro, i kad sam idjao u predvorje bloka nije bilo nijednog vjeka, samo

nagoji vjekovi i ţenaje Dostojanstva Rada. Ono što me iznenadilo, braćo, bilo je daje to

bilo oĉišćeno, nije više bilo nikakvih bezobraznih slovja u balonima iz usta

Dostojanstvenih radnika, niti bezobraznih dijelova tijela docrtanih na njihove nagoje

pljotove od strane nemoralnih maljĉika s olovkama. A ono što me isto iznenadilo bilo je

daje dizalo radilo. Stiglo je predući kad sam pritisnuo

137

elektriĉnu knopku, i kad sam ušao bio sam opet iznenaĊen da vidjam da je sve bilo ĉisto

u kao kabini.

Pa sam otišao na deseti kat, i tamo sam vidio 10-8 kao i prije, i moja rukaja je drhtala i

tresla se kad sam izvadio iz karmana malu kljuĉaju koju sam imao za otvoriti. Ali sam

vrlo ĉvrsto gurnuo kljuĉaju u bravu i okrenuo, pa otvorio pa ušao, i tamo se sreo s tri

para iznenaĊenih i skoro “ uplašenih glazja kako me gledaju, i to su t i m doraĉkovali,

ali je bio isto i još jedan vjek kojeg nikad prije u ţiznju nisam vidjao, boljši zadrigli vjek

u košulji i tregerima, sasvim odomaćen, braćo, srkajući ĉajić s mlijekom i mljac-

mljackajući jajce i prepeĉenac.

I taj vjek stranac je prvi progovorio, rekavši: "Tko si ti, prijatelju? Gdje si našao kljuĉ?

Van, dok ti nisam preuredio lice. Izlazi i pokucaj. Objasni što hoćeš, odmah."

Moji tata i mama sjedili su kao skamenjeni, i mogao sam vidjati da još nisu proĉitali

gazetu, onda sam se sjetio da gazeta nije stizala dok tatata ne ode na posao. Ali je onda

mama rekla: "O, umakao si. Pobjegao si. Što da radimo? Doći će nam policija ovamo,

oh oh oh. Oh, ti zloĉesti i nevaljali deĉko, da nas tako sramotiš." I, vjerujte ili me

poljubite u šarje, poĉela je sa bu hu. Pa sam ja poĉeo pokušavati objasniti, da mogu

nazvati Drţat ako hoće, i cijelo to vrijeme taj vjek stranac je sjedio tamo kao mršteći se i

izgledajući kao da bi mi mogao preurediti lice svojom ko-smatom boljšom krupnom

šakom.

Pa sam rekao: "A kako bi bilo da ti ponešto odgovoriš, brate? Otkud ti ovdje i koliko

dugo? Nije mi se svidio ton onog što si sad rekao. Pazi se. Hajde, govori." On je bio vjek

radniĉkog tipa, jako ruţan, oko trideset ili ĉetrdeset star, i sad je sjedio s ustima

otvorenim na mene, ne govor-jajući ni jedno slovje.

Onda je moj tata rekao: "Ovo je sve pomalo zapanjujuće, sine. Trebao si nam javiti da

ćeš doći. Mislili smo da će biti još barem pet ili šest godina prije nego što te puste.” 138

Ne", rekao je, i rekao je to jako kao tmurno, "da nam nije drago što te opet vidimo, i to

slobodnog."

"Tko je ovo?" rekao sam ja. "Zašto ne moţe on progovoriti? Što se zbiva ovdje?"

"To je Joe", rekla je moja mama. "On sad ţivi ovdje. Podstanar, to je on. O, joj joj joj",

radila je.

"Ti", rekao je taj Joe. "Ĉuo sam sve o tebi, deĉko. Znam što si uĉinio, slomio srce svojim

jadnim ucviljenim roditeljima. Pa si se vratio, ha? Natrag da im još jednom upropastiš

ţivot, je li? Preko mene mrtvog ćeš, jer su me pustili da im budem više sin nego

podstanar." Mogao sam se skoro šmekati glasno na to da stari razdraţ u meni nije poĉeo

buditi osjećaj da hoću povratiti, jer je taj vjek izgledao otprilike istih godina kao moji t i

m, a tu je kao pokušavao zaštitniĉki sinovski obgrliti moju plaĉuću mamu, O braćo

moja.

"Tako", rekao sam ja, i skoro sam i sam osjećao da ću briznuti u plaĉ. "Znaĉi tako je to,

onda. Dobro, dajem ti pet velikih minutaja da ukloniš sve svoje uţasne posrane vešĉe iz

moje sobe." I krenuo sam prema toj sobi, a taj vjek je bio maljutko prespor da me

sprijeĉi. Kad sam otvorio vrata srce mi se slomilo na tepihu, jer sam vidjao da više

uopće nije kao moja soba, braćo. Sve moje zastavice su nestale sa zidova i taj vjek je

stavio slike boksaĉa, i kao momĉad koja sjedi zadovoljno prekriţenih ruku i sa srebrnim

kao štitom naprijed. I onda sam vidjao ĉega još nema. Moj stereo i moj ormarić s

ploĉama više nisu bili tu, niti moj zakljuĉani kovĉeg s blagom u kojem su bile boce i

droga i dvije blistave ĉiste igle. "Ovdje se nešto prljavo vonjaje odvijalo", zakriĉao sam.

"Što si uĉinio s mojim vlastitim osobnim vešĉama, ti pizdunu?"

To je bilo upućeno Joeu, ali je moj tata odgovorio, rekavši: "To su sve odnijeli, sine,

policajci. Onaj novi propis, znaš, o odšteti ţrtvi." “ :

139

Ustanovio sam da mi je naporno da mi ne bude jako zlo, ali golova me šokirala bolom i

usta su mi bila tako suha da sam morao skorajše potegnuti gutljaj iz boce mlijeka na

stolu, tako da je taj Joe rekao: "Prljavo svinjsko ponašanje."

Rekao sam: "Ali ona je umrla. Taje umrla."

"Bilo je to za maĉke", rekao je moj tata kao tuţno, "koje su ostale bez ikoga da se brine

za njih dok se ne proĉita oporuka, pa su morale imati nekog da ih hrani. Pa je policija

prodala tvoje stvari, odjeću i sve, da pomogne brizi za njih. Takav je zakon, sine. Ali ti

nikad nisi puno mario za to da bude po zakonu."

Morao sam onda sjesti, i taj Joe je rekao: "Traţi dopuštenje prije nego što sjedneš, ti

bezobrazna mala svinjo", pa sam ja skorajše odbrusio sa: "Zaveţi svoju veliku prljavu

gubicu, ti", osjećajući muĉninu. Onda sam pokušao biti razuman zbog mog kao

zdravlja, pa sam rekao: "Pa, to je moja soba, neosporno. Ovo je i moj dom. Kakav

prijedlog moţete vi, moji t i m, iznijeti?"

Ali oni su samo izgledali jako potišteno, moja mama je pomalo drhtala, njeno licoje sve

izborano i mokro od kao suza, i onda je moj tata rekao: "O svemu ovom treba

razmisliti, sine. Ne moţemo baš samo izbaciti Joea, zar ne? Mislim, Joe ovdje ima posao,

po ugovoru, na dvije godine, i mi smo se s njim dogovorili, zar nismo, Joe? Mislim, sine,

smatrajući da ćeš ti ostati u zatvoru jako dugo, a ta soba zvrji prazna." Pomalo se

sramio, mogao si mu to vidjati po licoju.

Pa sam se ja samo nasmiješio i kao kimnuo, rekavši: "Vidjam sve. Navikli ste na malo

mira i navikli ste na malo dodatne lijepe lovice. A vaš sin vam nikad nije bio ništa osim

uţasne smetnje." A tada, braćo moja, vjerujte mi ili me poljubite u šarje, poĉeo sam kao

plakati, osjećajući veliko saţaljenje prema samom sebi. ;;

140 ,

Pa je moj tata rekao: "Pa, vidiš, sine, Joe je već platio stanarinu za sljedeći mjesec.

Mislim, što god da uradimo u budućnosti ne moţemo reći Joeu da odmah ode, zar ne,

Joe?"

Taj Joe je rekao: "Ja moram misliti na vas dvoje, koji ste mi bili kao otac i majka. Da li

bi bilo doliĉno ili pošteno otići i ostaviti vas na milost i nemilost ovog mladog ĉudovišta

koje nije bilo kao pravi sin? On sad plaĉe, ali to je njegova prepredenost i prijetvornost.

Pustite ga da ode i naĊe sebi sobu negdje. Neka nauĉi gdje je griješio i da zao deĉko

kakav je on bio ne zasluţuje tako dobre mamu i tatu kakve je imao."

"U redu", rekao sam ja, ustajući još sav u kao suzama. "Sad znam kako stvari stoje.

Nitko me ne ţeli i ne voli. Patio sam i patio i patio i svi ţele da i dalje patim. Znam."

"Uĉinio si da drugi pate", rekao je taj Joe. "Samo je pravedno da i ti propatiš kako

treba. Reĉeno mi je sve što si uĉinio, dok smo sjedili naveĉer ovdje oko obiteljskog stola,

i priliĉno je šokantno bilo za slušati. Bilo mije zbilja muĉno od mnogo toga."

"Volio bih", rekao sam, "da sam natrag u zatvoru. Dragom starom Drzatu kakav je bio.

Idjam sada", rekao sam. "Nećete me više nikad vidjati. Snaći ću se sam, hvala vam

lijepo. Neka bude vama na savjesti."

Moj tata je rekao: "Nemoj to tako shvaćati, sine", a moja mama je samo radila bu hu

hu, licoja svog iskrivljenog i ruţnog, a taj Joe ju je opet obgrlio svojom ruka-jom,

tapšući je i govoreći no no no kao bezumnaji. I tako sam se nekako isteturao kroz vrata i

izašao, prepuštajući ih njihovoj uţasnoj krivnji, O braćo moja.

141

ok sam idjao niz ulicu na kao besciljan naĉin, braćo, u tim noćnim platjama u koje su

ljudovi kao zurili dok sam prolazio, i smrznut, pošto je bio kopilanski hladan zimski

dan, sve što sam osjećao da hoću bilo je da odem daleko od svega i da ne moram više

misliti o bilo kakvoj vešĉi uopće. Pa sam otišao autobusom do centra, i onda hodao

natrag do Tavlor Placea, i tamo je bio onaj disk-butik MELODIJA kojeg sam nekad

poĉašćavao svojim neusporedivim kupovanjem, O braćo moja, i izgledao je uglavnom

kao isto mjasto kakav je uvijek i bio, i ulazeći sam oĉekivao da ću tamo vidjati starog

Andvja, onog ćelavog i jako jako mršavog usluţnog kao vjeka od kojeg sam kupjatao

ploĉe u starim danima. Ali sad nije bilo Andvja tamo, braćo, nego samo cika i kriĉajanje

nadsatskih (to jest tinejdţerskih) maljĉika i komada koji su slušjali neku novu uţasnu

pop--pjesmicu i uz nju još i plesali, a vjek iza pulta ni sam nije bio puno stariji od

nadsata, i puckao je zglobovima prstiju i šmekao se kao bezumnaja.

Pa sam ja prišao i ĉekao dok se on kao udostojio primijetiti me, pa sam rekao: "Htio bih

ĉuti snimku Mozartove Broj ĉetrdeset." Ne znam zašto mije to upalo u golovu, ali jest.

Vjek za pultom rekao je: "Ĉetrdeset ĉega, prijatelju?"

Rekao sam: "Simfoniju. Simfoniju broj ĉetrdeset u G molu."

"Ooooh", oglasio se jedan od plešućih nadsata, malj-Ĉik s kosom do preko glazja,

"samofunja. Je li on samo fu-njara? On hoće samofunju."

142

Mogao sam osjetiti kao postajem sav razdraţ iznutra, ali morao sam paziti na to, pa sam

se kao nasmiješio vjeku koji je preuzeo Andvjevo mjesto i svim plešućim i kriĉa-jućim

nadsatima. Vjek za pultom rekao je: "Idi u onu kabinu za slušanje tamo, prijatelju, a ja

ću ti nešto pustiti."

Pa sam otišao do maljutke kabine gdje ste mogli sluš-jati ploĉe koje hoćete kupiti, a

onda mi je taj vjek pustio ploĉu, ali nije to bila Mozartova Ĉetrdeseta, bio je to Mo-

zartov "Prag" - on je izgleda samo pokupio prvog Mozarta kojeg je mogao naći na

polici - i to bi me trebalo poĉeti praviti zbilja razdraţojim, a toga sam se morao ĉuvati

zbog straha od bola i muĉnine, ali ono što sam zaboravio bilo je nešto što nisam smio

zaboraviti i sad je uĉinilo da poţelim skviknuti. Bilo je to da su ti doktorski braĉnji tako

sredili stvari da će mi svaka glazba koja je bila kao za emocije izazvati muĉninu baš kao

i vidjanje ili ţelja za nasiljem. Bilo je to zato što su svi oni filmovi nasilja bili praćeni

glazbom. I sjećao sam se naroĉito onog uţasnog nacistiĉkog filma s Beethovenovom

Petom, zadnji stavak. I sad je tu bio predivni Mozart uĉinjen uţasnim. Izjurio sam iz

kabine kao bezumnaja da pobjegnem od muĉnine i bola koji su nadolazili, i izjurio sam

iz dućana dok su se oni nadsati šmekali za mnom i vjek za pultom je kriĉajao: "Eh eh

eh!" Ali nisam to primjećivao i krenuo sam teturajući skoro kao slijepac preko ceste i

iza ćoška u mlijeĉni bar Korova. Znao sam što ţelim.

Mjasto je bilo skoro prazno, postoje bilo još jutro. Izgledalo je i ĉudno, postoje bilo

posvuda oslikano crvenim muĉućim kravama, i za šankom nije bio nijedan vjek kojeg

sam znao. Ali kad sam rekao: "Mlijeko plus, veliko", vjek s kao upalim licem jako

svjeţe izbrijan znao je što ţelim. Odnio sam veliko moloko plus do jednog od malih

odjeljaka koji su bili svud oko tog mjasta, pošto su tamo bile kao zavjese da ih odvoje od

glavnog mjasta, i tamo sam

143

sjeo u tapeciranu stolicu i pijuckao i pijuckao. Kad sam popio sve poĉeo sam osjećati da

se stvari dogaĊaju. Glazje su mi bile kao fiksirane na maljutki komadić srebrnog papira

s kutije tumora koji je bio na podu, pošto metenje u tom mjastu nije bilo baš horroršo,

braćo. Taj listić srebra poĉeo je rasti i rasti i rasti i bio je tako kao svijetao i blistav da

sam morao ţmirnuti glazjama. Narastao je tako velik da je postao ne samo taj cijeli

odjeljak u kojem sam se zavalio nego kao cijela Korova, cijela ulica, cijeli grad. Onda je

bio cijeli svijet, pa je onda bio cijelo sve, braćo, i bio je kao more koje zapljuskuje svaku

vešĉ što je ikad bila uĉinjena ili ĉak pomišljena. Mogao sam nekako slušjati sebe kako

pravim posebne vrste šumaja i govorjam slovaja kao: "Dragi dragi idlewildi, trunite ne

u raznosjajnim oblicima" i sav taj drek. Onda sam mogao kao osjetiti viziju koja sve to

kuje u srebru, i onda je bilo boja koje nitko nije vidjao prije, i onda sam mogao vidjati

kao grupu kipova jako jako jako daleko koja je bila kao gurana bliţe i bliţe i bliţe, sva

osvjetljena jako jarkim svjetlom i odozgor i odozdol, O braćo moja. Ta grupa kipova bili

su Bog ili Gospodjin i svi Njegovi Sveti AnĊeli i Sveci, sve jako sja-jeća kao mjed, s

bradama i boljše velikim krilima koja su mahala na nekakvom vjetru, tako da nisu

mogli stvarno biti od kamena ili mjedi, zbilja, i oĉi ili glazje su se kao kretale i bile ţive.

Ti boljši veliki likovi prilazili su sve bliţe i bliţe i bliţe dok nisu kao krenuli zgnjeĉiti me,

i mogao sam ĉuti svoj glas kako kaţe "Eeeeee." I osjetio sam da sam se riješio svega -

platja, tijela, mozga, imena, sve to - i osjećao se zbilja horroršo, kao u raju. Onda je bio

šumaja kao mrvljenja i guţvanja, i Gospodjin i AnĊeli i Sveci nekako su odmahnuli

golovama na mene, kao da govorjaju da sad nije baš vrijeme, ali moram pokušati

ponovo, i onda se sve kao nakesilo i šmekalo i kolapsiralo i veliko toplo svjetlo postalo je

kao hladno, i onda sam bio

144

tamo kakav sam bio i prije, s praznom ĉašom na stolu i ţeleći plakati i osjećajući se kao

daje smrt jedini odgovor na sve.

I to je bilo to, to je bilo ono što sam vidjao sasvim jasno da treba napraviti, ali kako to

napraviti nisam ispravno znao, pošto nikad prije nisam mislio o tome, O braćo moja. U

mojoj maloj torbi s osobnim vešĉama imao sam svoju koljaĉku britvaju, ali sam odmah

osjetio veliku muĉninu na pomisao da krenem fiiijuuu po sebi i sva moja vlastita crvena

crvena krvca poteĉe. Ono što sam htio nije bilo nešto nasilno već nešto što će uĉiniti da

kao samo utonem njeţno u san i da to bude kraj Vašeg Skromnog Pripovjedaĉa, ne više

smetnja za nikoga. Moţda, pomislio sam, ako idjam do Javne knjiţnice iza ugla, mogu

pronaći neku knjigu o najboljem naĉinu da se skvikne bez bola. Pomislio sam na sebe

mrtvog i kako će ţao svima biti, t i m i onom posranom vonjajem Joeu koji je bio kao

uzurpator, i takoĊer dr. Brodskom i dr. Branomu i onom Ministru Unutrašnjih

Iznutrica i svakom od vjekova. I hvalisavoj vonjajoj Vladi takoĊer. Pa sam zbrisao van

na zimu, i sad je bilo poslijepodne, skoro dva sata, kako sam mogao vidjeti po boljšem

satu centra, tako daje moj boravak u onoj zemlji sa starim moloko-plusom morao trajati

kao dulje nego što sam mislio. Hodao sam Bulevarom Marghanita i onda skrenuo u

Aveniju Boothbv, onda opet iza ugla, i tamo je bila Javna knjiţnica.

Bilo je to starejše posrano mjasto u koje se nisam mogao sjetiti da sam ušao otkad sam

bio jako jako maljutki malj-ĉik, ne više od nekih šest godina star, i bila su dva dijela -

jedan dio da se posude knjige i jedan dio za ĉitanje, pun gazeta i ĉasopisa i kao vonjaje

jako starejših ljudi ĉija su pljota zaudarala na kao starost i siromaštvo. Oni su stajali za

policama s gazetama svud oko prostorije, šmrcajući i podrigujući i govorjajući samima

sebi i prevrćući stranice

145

da ĉitaju vijesti jako tuţno, ili su sjedili za stolovima gledajući ĉasopise ili se

pretvarajući da gledaju, neki zaspali i jedan ili dva koji su hrkali zbilja gromkaje.

Nisam se u poĉetku mogao kao sjetiti što je ono što hoću, onda sam se sjetio uz mali šok

da sam idjao ovamo da bih našao kako da skviknem bez bola, pa sam giljao preko do

police pune ?! struĉnih vešĉova. Bilo je mnogo knjiga, ali nije bilo nijedne s naslovom,

braćo, koji bi zbilja posluţio. Bila je jedna medicinska knjiga koju sam skinuo, ali kad

sam je otvorio bila je puna crteţa i fotografija uţasnih rana i bolesti, a od toga sam

pomalo poţelio povraćati. Pa sam to stavio natrag i onda uzeo Veliku knjigu ili Bibliju,

kako su je zvali, misleći da mi to moţe dati kao utjehu onako kao stoje davala u starim

danima Drzata (ne zbilja tako starim, ali ĉinilo se to veoma veoma davno), i oteturao

sam do stolice ĉitati. Ali sve što sam našao bilo je o obaranju sedamdeset puta sedam i

mnogo Ţidova koji psuju i tolĉokiraju jedan drugog, i od toga mi je isto došlo za

povraćati.

Pa sam onda skoro zaplakao, tako da je jako starejši otrcani muţaja naspram mene

rekao: "Stoje, sinko? U ĉemu je nevolja?"

"Ţelim skviknuti", rekao sam. "Dosta mije, eto stoje. Ţivot je postao previše za mene."

Jedan starejši ĉitalaĉki vjek pored mene rekao je: "Pssst", ne diţući pogled s nekog

bezumajeg ĉasopisa koji je imao punog crteţa kao boljših geometrijskih vešĉa. To je na

nešto podsjećalo.

Onaj drugi muţja je rekao: "Previše si mlad za to, sinko. Pa, sve je još pred tobom."

"Da", rekao sam ja, gorko. "Kao par laţnih grudaja." Vjek što je ĉitao ĉasopis rekao je:

"pssst", opet, ovaj put diţući pogled, i nešto nam je obojici leglo. Vidjao sam tko je to

bio. ;•”■■< /■■■■•:... ■.;:v-. :;.■?:■” ■. ■■■■■; ■■ ?•■■ ^■•■■■■■^: ■■■■.,

146 :

On je rekao, zbilja gromkaje: "Nikad ne zaboravim oblik, Boga mi. Nikad na zaboravim

oblik neĉega. Boga mi, ti svinjo mala, sad te imam." Kristalografija, to je bilo to. To je

bilo ono što je uzeo iz knjiţnice onaj put. Laţni zubi skrhani zbilja horroršo. Platje

zderane. Njegove knjige razrezjane, sve o kristalografiji. Pomislio sam da bolje da odem

odatle zbilja skorajše, braćo. Ali taj starejši stari muţaja bio je na nogama, kriĉajući

kao bezumnaja svim starejšim starim kašljalima za gazetama oko zida i onima što su

drijemali nad ĉasopisima za stolom. "Imamo ga", kriĉajao je. "Otrovnu malu svinju

koja je upropastila knjige o kristalografiji, rijetke knjige, knjige koje se ne moţe više

nikad naći, nigdje." To je imalo uţasno ludu prišuma-ju, kao daje taj stari vjek zbilja

izgubio svoju golovu. "Trofejni primjerak kukaviĉke brutalne mladosti", kriĉajao je.

"Ovdje usred nas i nama na milost. On i njegovi prijatelji tukli su me i šutirali me i

lupali me. Razodjenuli su me i istrgnuli mi zube. Smijali su se mojoj krvi i mojem

stenjanju. Odšutirali su me kući, ošamućenog i golog." Sve to nije bilo baš istina, kao što

znate, braćo. Imao je nešto platja na sebi, nije bio potpuno nagoji.

Ja sam odkriĉao: "To je bilo prije više od dvije godine. Od tada sam bio kaţnjen. Nauĉio

sam svoju lekciju. Gledajte tamo preko - moja slika je u novinama."

"Kazna, ha?" rekao je jedan starejši kao tip bivšeg vojnika. "Vas sve treba istrijebiti.

Kao dosadnu smetnju. Kazna, nego što."

"Dobro, dobro", rekao sam. "Svatko ima pravo na svoje mišljenje. Oprostite mi, svi.

Moram sad ići." I poĉeo sam idjati iz tog mjasta bezumnajih staraca. Aspirin, to je to.

Mogao si skviknuti od stotinu aspirina. Aspirina iz stare ljekarne.

Ali kristalografski vjek je kriĉao: "Ne puštajte ga. Nauĉit ćemo ga o kazni, tu nasilnu

malu svinju. Drţite ga." I,

147

vjerujte, braćo, ili uradite onu drugu vešĉu, dva ili tri stara drhtavca, svaki star po

devedeset godina, zgrabili su me svojim tresućim starim rukajama, i došlo mije kao zlo

od vonjaje starosti i bolesti koja je dopirala od tih skoro mrtvih muţaja. Kristalni vjek

je sad navalio na mene, poĉinjući me tući maljutkim slabim tolĉokima po licoju, i

pokušao sam se izvući i idjati van, ali te starejše rukajc koje su me drţale bile su jaĉe

nego što sam mislio. Onda su drugi starej-ši vjekovi došepali od gazeta da navale na

Vašeg Skromnog Pripovjedaĉa. Kriĉajali su vešĉe kao: "Ubij ga, gazi ga, kolji ga, razbij

mu zube", i sav taj drek, i mogao sam dovoljno jasno vidjati što je to. To je starost

udarila na mladost, eto što je to bilo. Ali neki od njih su govorili: "Jadni stari Jack,

skoro je ubio jadnog starog Jacka, jest, to je ta mala svinja", i tako dalje, kao da se sve

to dogodilo juĉer. Što za njih pretpostavljam i jeste. Sad je "bilo kao more vonjajih

slinavih prljavih staraca koji su me pokušavali zakaĉiti svojim kao slabim rukajama i

tvrdim starim pandţama, kriĉajući i dahtajući na mene, ali naš kristalni druzja bio je

tamo sprijeda, upućujući tolĉok za tolĉokom. I ja se nisam usuĊivao uraditi ni jednu

jedinu vešĉ, O braćo moja, jer je bilo bolje biti tako udaran nego ţeljeti povraćati i

osjećati onaj uţasni bol, ali naravno me je ĉinjenica što se nasilje odvijalo navodila da

osjećam kako muĉnina viri iza ugla da vidi bi li izašla na otvoreno i navalila.

Onda je stigao jedan vjek pomoćnik, mlaĊi vjek, i on je kriĉajao: "Što se tu dogaĊa?

Prestanite odmah. Ovo je ĉitaonica." Ali nitko nije obraćao paţnju. Pa je vjek pomoćnik

rekao: "Dobro. Zvat ću policiju."

Pa sam ja zakriĉao, a nikad nisam mislio da ću to izreći u cijelom svom ţiznju: "Da da

da, uĉinite to, zaštitite me od ovih starih luĊaka." Primijetio sam da vjek pomoćnik nije

baš zapeo da se pridruţi dratovanju i izbavi me od bijesa i ludila pandţi tih starih

vjekova; samo je klisnuo do

148

svog kao ureda ili gdje god je telefon bio. Sad su ti stari ljudi puno dahtali, i osjećao sam

da bih ih mogao samo kvrcnuti i svi bi popadali, ali samo sam pustio da me drţe, jako

strpljivo, te starejše rukaje, zatvorenih glazja, i osjećao slabašne tolĉoke po mom licoju, i

slušjao zadihane grlene stare golose kako kriĉaju: "Mlada svinja, mladi ubojica,

huligan, nitkov, ubij ga." Onda sam dobio takav zbilja bolan tolĉok po nosu da sam

rekao sebi k vragu k vragu, i otvorio sam glazje i poĉeo se otimati da se oslobodim, što

nije bilo teško, braćo, i otrgnuo sam se kriĉajući do nekakvog hodnika ispred ĉitaonice.

Ali ti starejši osvetnici su još dolazili za mnom, dašćući kao da izdišu, sa svojim

zvjerskim pandţama drhtavim da navale na vašeg prijatelja i Skromnog Pripovjedaĉa.

Onda sam bio sa-pleten i bio na podu i bio šutiran, onda sam slušjao golose mladih

vjekova kako kriĉaju: "U redu, u redu, prestanite sad s tim", i znao sam daje policija

stigla.

149

B,

>io sam kao zbunjen, O braćo moja, i nisam mogao vidjati baš jasno, ali bio sam siguran

da sam te milicajkane sreo ranije na nekom mjastu. Onaj koji me drţao, govoreći:

"Polako polako polako", odmah kraj prednjih vrata Javne knjiţnice, njega uopće nisam

poznavao, ali mi se ĉinilo da je kao jako mlad da bude roz. Ali druga dvojica su imali

leĊa koja sam bio siguran da sam vidjao prije. Oni su lupali po tim starejšim starim

vjekovima s velikim boljšim uţitkom i elanom, zamahujući maljutkim biĉevima, kriĉa-

jući: "Evo vam, vi nevaljali momci. To će vas nauĉiti da prestanete s pobunom i

kršenjem Mira Drţave, vi zloĉesti nevaljalci." Pa su odagnali te uspuhane i hripajuće i

skoro mrtve starejše osvetnike natrag u ĉitaonicu; onda su se okrenuli, šmekajući se od

toga što su se dobro zabavili, vidjati mene.

Stariji od njih dvojice je rekao: "Vidi vidi vidi vidi vidi vidi vidi. Pa zar to nije mali

Alex. Davno se nismo vid-jali, druzja. Kako ide?" Bio sam kao zbunjen, jer su odora i

šljemaja ili kaciga ĉinili da je jako teško vidjati tko je to, mada su mi licoje i golos bili

poznati. Onda sam pogledao u drugog i glede njega, s njegovim nakeţenim bezumna-jim

licojem, nije bilo sumnje. Onda, sav utrnuo i trnući sve više, opet sam pogledao na onog

vidi vidi vidućeg. Taj je bio onda debeli stari Billyboy, moj stari neprijatelj. Drugi je,

naravno, bio Tupi, koji je nekad bio moj druzja i takoĊer neprijatelj smrdljivog debelog

jarĉine Billyboya, ali je sad bio milicajkan s odorom i šljemajom i biĉem da drţi red.

■ , ..■ , ; ■ ■”,.■” • ■ ....v .■;.■. /*■■■;, ,,:•.,. :.;;”;.:;.;;.■■■ ...

150

Rekao sam: "O, ne."

"IznenaĊenje, ha?" I stari Tupi je ispustio stari smijeh kojeg sam se tako horroršo

sjećao. "Hoh hoh hoh."

"To je nemoguće", rekao sam. "Ne moţe biti. Ne vjerujem."

"Svjedoĉanstvo starih glazja", nasmijao se Billyboy. "Ništa u rukavima. Nema magije,

druzja. Posao za dvojicu koji su sad u godinama za zaposlenje. Policija."

"Premladi ste", rekao sam ja. "Daleko premladi. Ne zovu u rozove maljĉike vaših

godina."

"Bili mladi", nastavio je stari milicajkan Tupi. Nisam mogao povjerovati u to, braćo,

zbilja nisam. "To smo bili, mladi druzja. A ti si bio taj koji je bio uvijek najmlaĊi. I evo

nas sad ovdje."

"Još ne mogu to vjerovati", rekao sam.

Onda je Billyboy, roz Billyboy u kojeg nisam mogao povjerovati, rekao tom mladom

milicajkanu koji me kao drţao i kojeg nisam znao: "Više bi dobra postiglo, ja mislim,

Rexe, ako mi primijenimo malo starog kratkog postupka. Momci su momci, kao i

uvijek. Nema potrebe za starom rutinom u postaji. Ovaj ovdje opet je poĉeo sa svojim

starim tikovima, kao što se mi dobro sjećamo, a ti, naravno, ne. Napadao je ostarjele i

bespomoćne, i oni su ispravno, uzvraćali. Ali mi moramo izreći svoje u ime Drţave."

"Što je sve to?" pitao sam ja, jedva u stanju povjerovati svojim ukhajama. "Oni su bili

ti koji su krenuli na mene, braćo. Vi niste na njihovoj strani i ne moţete biti. Ne moţeš

biti, Tupi. Bio je to vjek s kojim smo se poigrali jednom u starim danima, koji je

pokušavao dobiti svoj ma-ljutki dio osvete nakon cijelog tog davnog vremena."

"Davnog vremena je toĉno", rekao je Tupi. "Ne sjećam se tih dana baš horroršo. I

nemoj me više zvati Tupi. Pozornice me zovi." :-;v”, ■■ /,.”•, *,;;■?■■> .■ .■ ■■;-

■. ■-^ ■-,;,.

151

"Dovoljno je zapamćeno, ipak", nastavio je kimati Bil-lyboy. Nije bio onako debeo kao

nekad. "Gadni mali malj-ĉiki vješti s koljaĉkim britvajama - njih se mora drţati

ĉvrsto." I uhvatili su me zbilja jakim stiskom i izveli me iz Knjiţnice. Milicajkanska

ophodna kola ĉekala su vani, i taj vjek što su ga zvali Rex bio je vozaĉ. Oni su me kao

utolĉokirali otraga u kola, i nisam mogao ne pomišljati da je sve to ustvari kao šala, i da

će Tupi ionako skinuti šlje-maju s golove i reći ha ha ha. Ali nije.

Rekao sam, pokušavajući obuzdati strahoju u sebi: "A stari Pete, što je bilo sa starim

Petcom? Bilo je tuţno za Georgieja", rekao sam. "Slušjao sam za to."

"Pete, ah da, Pete", rekao je Tupi. "Ĉini mi se da se sjećam kao tog imena." Mogao sam

vidjati da se vozimo izvan grada.

Pitao sam: "Kamo to mi idemo?"

Billyboy se okrenuo od naprijed da kaţe: "Još je dan. Mala voţnja po poljima, zimski

ogoljenim, ali samotnim i lijepim. Nije dobro, ne uvijek, da ljudovi u gradu vidjaju

previše našeg kaţnjavanja po kratkom postupku. Ulice treba odrţati ĉistima na više od

jednog naĉina." I opet se okrenuo naprijed.

"Daj", rekao sam. "Ovo mi uopće nije jasno. Stari dani su mrtvi i prošli. Za ono što sam

uradio u prošlosti bio sam kaţnjen. Izlijeĉen sam."

"To nam je proĉitano", rekao je Tupi. "Nadglednik nam je sve to proĉitao. Rekao je

daje to jako dobar naĉin."

"Proĉitano", rekao sam ja, maljutko zlobno. "Još si previše tup da sam ĉitaš, O brate?"

"Ah, ne", rekao je Tupi, veoma kao blago i kao saţalno. "Ne tako govoriti. Ne tako više,

druzja." I boljše me tol-ĉokirao baš po kljunaji, tako daje sva crvena crvena nosna

krvca poĉela kap kap kapati.

"Nikad nije bilo povjerenja", rekao sam, ogorĉeno, brišući krvcu rukajom. "Uvijek sam

bio sam samcit."

152

"To je dovoljno", rekao je Billyboy. Sad smo bili izvan grada i sve je bilo ogoljena stabla

i poneki daleki kao cvrkut, i u daljini je bio neki kao poljoprivredni stroj koji je pravio

zvrndavu šumaju. Sad se već smrkavalo, pošto je to bila sredina zime. Nije bilo ljudova,

niti ţivotinja. Bila je samo ĉetvorka. "Izlazi, Alexe deĉko", rekao je Tupi. "Samo

maljutko kratkog postupka."

Tijekom svega što su oni radili taj vjek vozaĉ samo je sjedio za volanom auta, pušeći

tumor, ĉitajući neku ma-ljutku knjiţicu. Imao je upaljeno svjetlo u autu da moţe vidjati.

Nije obraćao paţnju na to što Billyboy i Tupi rade Vašem Skromnom Pripovjedaĉu.

Neću zalaziti u to što su radili, ali bilo je to sve kao uzdisanje i lupanje naspram te kao

pozadine zvrndavih poljoprivrednih strojeva i cvrkevrk-cvrkutanja sa nagojih iliti golih

grana. Mogao si vidjati malo zamagljenog daha pri svjetlu auta, i taj vozaĉ je sasvim

mirno okretao stranice. A oni su cijelo vrijeme nasrtali na mene, 0 braćo moja. Onda je

Billyboy ili Tupi, nisam mogao odrediti tko, rekao: "To je otprilike dosta, druzja, rekao

bih, zar ne?" Onda su me obojica po jednom tolĉo-kirali po licu za kraj i ja sam pao i

samo leţao tamo na travi. Bilo je hladno ali ja nisam osjećao hladnoću. Onda su oni

obrisali ruke i stavili svoje šljemaje i kapute koje su skinuli, i onda su se vratili u auto.

"Vidjamo se još koji put, Alexe", rekao je Billyboy, a Tupi se samo nasmijao jednim od

svojih klaunovskih smjehova. Vozaĉ je završio stranicu koju je ĉitao i odloţio knjigu,

onda je pokrenuo auto i oni su otišli prema gradu, moj bivši druzja i bivši neprijatelj su

mahali. Alija sam samo leţao tamo, iznuren i iscrpljen.

Nakon nekog vremena gadno me boljelo, a onda je poĉela kiša, jako ledena. Nisam

mogao uoĉiti nijednog ljudova na vidiku, ni svjetlo kuća. Kamo da krenem, ja koji

nemam dom ni mnogo novaca u karmanima? Plakao sam zbog sebe bu hu hu. Onda sam

ustao i poĉeo hodati.

153

om, dom, dom, ono što sam htio bio je dom, i do DOMA sam došao, braćo. Hodao sam

kroz mrak i slijedio ne put prema gradu, nego tamo odakle je šumaja kao

poljoprivrednog stroja dopirala. To me dovelo do nekakvog sela koje sam osjećao da

sam vidjao prije, ali je to moţda zato što sva sela izgledaju isto, naroĉito u mraku. Tu su

bile kuće i tu je bilo kao mjasto za piće, i toĉno na kraju sela bila je maljutka kućica

sasvim sama, i mogao sam vidjati njeno ime kako bijelo sjaji na vratnicama. DOM,

pisalo je. Bio sam sav skroz promoĉen od te ledene kiše, tako da moje platje nisu više

bile vrhunac mode nego zbilja jadne i kao patetiĉne, i moja lijepa kosica bila je mokri

zamršeni prljavi nered raskuštran svud po mojoj golovi, i bio sam siguran da imam

posjekotina i masnica posvud po licoju, i par mojih zubja se kao klimalo kad sam ih

dodirnuo jezikom iliti jazjakom. I boljelo me svud po pljotu i bio sam jako ţedan, tako

da sam stalno otvarao usta hladnoj kiši, i ţeludac mi je krulio grrr jer nisam jeo

nikakvu pišĉu od jutra, a i onda ne baš mnogo, O braćo moja.

DOM, pisalo je, i moţda će tu biti neki vjek da mi pomogne. Otvorio sam vratnice i

nekako se dovukao stazom, dok se kiša kao ledila, i tada sam pokucao blago i patetiĉno

na vrata. Nikakav vjek nije dolazio, pa sam pokucao ma-ljutko dulje i jaĉe, i onda sam

ĉuo šumaju nogaja koje dolaze do vrata. Onda su se vrata otvorila i muški golos je

rekao: "Da, stoje?"

"On", rekao sam, "molim vas, pomozite mi. Pretukla me policija, i samo su me ostavili

da umrem na cesti. Oh,

154

molim vas dajte mi nešto za piće i da sjednem kraj vatre, molim vas, gospon."

Vrata su se tad skroz otvorila, i mogao sam vidjati kao toplo svjetlo i vatru koja je puck

pucketala unutra. "UĊite", rekao je taj vjek, "ma tko da ste. Bog vam pomogao, jadna

ţrtvo, uĊite i da vas vidimo." Pa sam kao uteturao, i nije to bila nekakva gluma, braćo,

zbilja sam se osjećao gotov i dokrajĉen. Taj ljubazni vjek stavio je rukaje oko mojih

plećoja i uvukao me u tu sobu gdje je bila vatra, i naravno da sam odmah znao gdje je i

zašto mi se DOM na vratnicama ĉinilo tako poznato. Pogledao sam tog vjeka i on je

pogledao mene na ljubazan naĉin, i sad sam ga se dobro sjetio. Naravno da se on neće

sjetiti mene, jer u onim bezbriţnim danima ja i moji takozvani druzja radili smo sve

naše boljše dratovanje i poigravanje i krastanje u maskaja-ma koje su bile zbilja

horroršo prerušavanje. On je bio onizak vjek srednjih godina, trideset, ĉetrdeset,

pedeset, i imao je oĉkaje. "Sjedite kraj vatre", rekao je, "i donijet ću vam malo viskija i

toplu vodu. Joj joj joj, netko vas zbilja jest pretukao." I kao njeţno pregleda moju

golovu i licoje. "Policija", rekao sam. "Uţasna odurna policija." "Još jedna ţrtva",

rekao je on, kao uzdišući. "Ţrtva modernog doba. Idem vam donijeti taj viski, a onda

vam moram malo oĉistiti rane." I ode on. Ja sam pogledao okolo po toj maljutkoj

udobnoj sobi. Bila je sad skoro cijela puna knjiga i kamin i nekoliko stolaca, i mogao si

nekako vidjati da tu ne ţivi nijedna ţena. Na stolu je bio pisaći stroj i puno kao

prevrnutih papira, i sjetio sam se daje taj vjek bio vjek pisac. Naranĉa na navijanje, to

je bilo to. Bilo je Ĉudno da mi se to usjeklo u pamet. Ne smijem se otkriti, ipak, jer mi je

sad bila potrebna pomoć i ljubaznost. Oni uţasni graţnji braĉnji na onom straviĉnom

bijelom mjastu su mi to napravili, ĉineći da mi sad treba pomoć i ljubaznost i sileći me

da ţelim i sam pruţati pomoć i ljubaznost, ako ih netko hoće. *;.( ; ; • ; "

\i.

155

"Evo nas, onda", rekao je taj vjek vraćajući se. Dao mi je tu ĉašu vruće okrepe za pjati,

i od toga sam se osjetio bolje, i onda je oĉistio one posjekotine na mom licoju. Tada je

rekao: "Treba vam fina topla kupka. Pripremit ću vam je, a onda mi moţete sve

ispriĉati za toplom veĉerom, koju ću spremiti dok se vi okupate." O braćo moja, mogao

sam zaplakati zbog njegove ljubaznosti, i mislim daje on morao vidjati stare suze u

mojim glazjama, pošto je rekao: "No no no", tapšući me po plećoju.

U svakom sluĉaju, otišao sam gore i okupao se, i on je donio pidţamu i ogrtaĉ da

odjenem, sve ugrijano uz vatru, i jako iznošen par tofli. I sad, braćo, mada sam bio

ukoĉen i pun bolova posvuda, osjetio sam da ću se uskoro osjećati mnogo bolje. Idjao

sam dolje i vidjao da je on u kuhinji postavio stol s noţevima i vilicama i lijepom

velikom štru-com kljeba, kao i bocu umaka Prima, i ubrzo je posluţio fino prţena jajca i

lomtike šunke i debele kobase i velike boljše šalice vrućeg slatkog ĉajića s mlijekom. Bilo

je lijepo sjediti tamo na toplom, jedući, i ustanovio sam da sam veoma gladan, pa sam

poslije prţenog morao jesti lomtik za lomtikom kljeba i putra namazanog dţemom od

jagoda iz boljše velike staklenke. "Mnogo bolje", rekao sam. "Kako da vam ikad

uzvratim?"

"Mislim da znam tko ste vi", rekao je. "Ako ste onaj koji mislim da jeste, onda ste došli,

prijatelju moj, na pravo mjesto. Nije li vaša slika bila u novinama jutros? Jeste li vi

jadna ţrtva tog uţasnog novog postupka? Ako je tako, onda vas je ovamo poslala

Providnost. Muĉen u zatvoru, onda izbaĉen da ga muĉi policija. Suosjećam svim srcem s

vama, jadni jadni djeĉaĉe." Braćo, ja nisam uspio dometnuti ni slovja, mada sam širom

otvorio usta da mu odgovorim na pitanja. "Niste prvi koji je ovamo došao u nevolji",

rekao je. "Policija voli svoje ţrtve dovoditi do okolice ovog sela. Ali je providnost da ste

vi, koji ste još jedna 156

vrsta ţrtve, došli baš ovamo. Moţda ste, onda, već ĉuli za mene?"

Morao sam biti veoma paţljiv, braćo. Rekao sam: "Ĉuo sam za Naranĉu na navijanje.

Nisam je proĉitao, ali sam ĉuo za nju."

"Ah", rekao je, i licoje mu je zablistalo kao sunce u plamtećem jutarnjem sjaju. "Sad mi

priĉajte o sebi."

"Nema tu mnogo za reći, gospon", rekao sam, sav skroman. "Dogodila se jedna glupa i

djetinjasta neslana šala, moji takozvani prijatelji su me nagovorili ili me prije prisilili da

provalim u kuću jednog starog komada - gospoĊe, hoću reći. Nismo imali nikakvih

zbilja loših namjera. Naţalost je gospoda napregla svoje dobro staro srce pokušavajući

me izbaciti, mada sam ja bio sasvim spreman otići i sam, i onda je umrla. Bio sam

optuţen kao uzrok njene smrti. Pa sam poslan u zatvor, gospon."

"Da da da, nastavi."

"Onda me odabrao taj Ministar Iznutrica ili Unutrašnjih da na meni isprobaju tu

Ludovicovu vešĉu."

"Priĉaj mi sve o tome", rekao je, naginjući se gorljivo naprijed, prljajući rukave

pulovera dţemom od jagoda s tanjura koji sam ja gurnuo u stranu. Pa sam mu priĉao.

Rekao sam mu sve, braćo moja. Bio je veoma ţeljan sve ĉuti, glazje su mu kao blistale i

gubaja razjapljena, dok se mast na tanjurima stvrdnjavala stvrdnjavala stvrdnjavala.

Kad sam završio on je ustao od stola, kimajući glavom i govoreći hm hm hm, kupeći

tanjure i druge vešĉe sa stola i noseći ih do sudopera na pranje.

Rekao sam: "Ja ću to, gospodine, i to rado."

"Odmori se, odmori, jadni djeĉaĉe", rekao je on odvrću-ći slavinu tako daje para

pokuljala. "Griješio si, pretpostavljam, ali tvoja kazna je bila preko svake mjere.

Pretvorili su te u nešto drugo, a ne ljudsko biće. Više nemaš moć izbora. Ograniĉen si na

društveno prihvatljivo ĉinjenje, mali

157

stroj sposoban samo za dobro. I jasno to vidim - ona stvar s marginalnim

kondicioniranjem. Glazba i seksualni ĉin, knjiţevnost i umjetnost, sve mora sad biti

izvor ne uţitka nego bola."

"Tako je, gospon", rekao sam ja, pušeći jedan od tumora s filtarom tog ljubaznog vjeka.

"Oni uvijek odgrizu previše", rekao je on, kao odsutno brišući jedan tanjur. "Ali

suštinska namjera je stvarni grijeh. Ĉovjek koji ne moţe odabrati prestaje biti ĉovjek."

"To je kopelan rekao, gospon", rekao sam. "Zatvorski kapelan, hoću reći."

"Jest, je li? Naravno da jest. Morao bi, zar ne, postoje kršćanin? Pa, sad ćemo", rekao

je, još brišući isti tanjur koji je brisao prije deset minuta, "pozvati nekoliko ljudi da te

vide sutra. Mislim da te se moţe iskoristiti, jadni djeĉaĉe. Mislim da ti moţeš pomoći u

zbacivanju ove potla-ĉivaĉke Vlasti. Pretvoriti pristojnog mladića u stroj na navijanje

ne bi trebalo, ni u kom sluĉaju, smatrati za bilo kakav trijumf bilo koje vlasti, osim one

koja se hvali svojom repre-sivnošću." Još uvijek je brisao isti tanjur.

Rekao sam: "Gospon, još brištete isti tanjur. Slaţem se s vama, gospon, za hvalisanje.

Ova Vlast je, ĉini se, veoma hvalisava."

"Oh", rekao je on, kao vidjajući taj tanjur po prvi put i odlaţući ga. "Još nisam baš

vješt", rekao je, "u kućanskim poslovima. Moja supruga ih je sve radila, a meni

ostavljala da pišem."

"Vaša supruga, gospon?" rekao sam. "Je li otišla i ostavila vas?" Zbilja sam htio znati

za njegovu ţenu, sjećajući se jako dobro.

"Da, ostavila me", rekao je on, kao glasnim i ogorĉenim golosom. "Umrla je, znate. Bila

je brutalno silovana i pretuĉena. Šok je bio jako velik. To je bilo u ovoj kući", rukaje su

mu se tresle, drţeći krpu za brisanje, "u onoj sobi

158

preko puta. Morao sam se oĉeliĉiti da nastavim ţivjeti ovdje, ali ona bi ţeljela da

ostanem tu gdje se mirisno sjećanje na nju još drţi. Da da da. Jadna djevojka." Vidjao

sam sve jasno, braćo moja, što se dogaĊalo te davne noćaje, i vidjajući sebe na tom

poslu, poĉeo sam osjećati da moram povraćati i bol mi se pojavio u golovi. Taj vjek je to

vidjao, zato što sam osjećao da mi je licojc ostalo bez i kapi crvene crvene krvce, jako

blijedo, i on je to mogao vidjati. "Idi sad u krevet", rekao je ljubazno. "Pripremio sam

gostinsku sobu. Jadni jadni djeĉaĉe, moralo ti je biti uţasno. Ţrtva modernog doba, baš

kao i ona. Jadna jadna jadna djevojka." . .,.

159

5

>aš sam se horroršo naspavao te noći, braćo, bez ikakvih snova, i jutro je bilo veoma

vedro i kao mrazovito, i osjećao se jako prijazan kao vonjaja doruĉka koji se prţio dolje.

Trebalo mije nešto malo vremena da se sjetim gdje sam, kao i uvijek, ali mi se uskoro

sjećanje vratilo i osjećao sam se kao toplo i zaštićeno. Ali, dok sam leţao tamo u krevetu,

ĉekajući da budem pozvan na doruĉak, sinulo mi je da bih trebao znati ime tog

ljubaznog zaštitniĉkog i kao majĉinskog vjeka, pa sam propackao okolo na mojim

bosajim nogajama traţeći Naranĉu na navijanje, koja bi morala imati njegovo imje

unutra, postoje on autor. U mojoj sobi nije bilo niĉega osim kreveta i stolca i lampe, pa

sam idjao preko puta u sobu tog vjeka, i tamo sam vidjao njegovu ţenu na zidu, boljše

uvećana fotografija, pa sam se osjetio maljutko muĉno sjećajući se. Ali tamo su bile i

dvije--tri police s knjigama, i bio je tamo, kao što sam mislio da mora biti, primjerak

Naranĉe na navijanje, i otraga na knjizi, kao i na hrptu, bilo je imje autora - F.

Alexander. Dobri Gospodjine, pomislio sam, on je još jedan Alex. Onda sam je prolistao,

stojeći u pidţami i s bosim nogajama, ali ne osjećajući ni maljutko hladnoću, pošto je

kućica bila sva ugrijana, i nisam mogao vidjati o ĉemu se u knjizi radi. Ĉinilo se daje

napisana jako bezumnajim kao stilom, puna Ah i Oh i takvog dreka, ali ono što je

izgleda ispadalo iz nje je bilo da se svi ljudovi danas pretvaraju u strojeve i da su oni

zbilja - vi i ja i on i poljubiš-mi-šarje - više kao prirodni rast poput voćke. F. Alexander

je ĉini se mislio da svi mi rastemo na onom što je on zvao stablo svijeta u

160

svjetskom voćnjaku koji je kao Gospodjin iliti Bog zasadio, i mi smo tu zato što

Gospodjin iliti Bog ima potrebu za nama da utaţimo njegovu ţednu ljubav, ili neki

takav drek. Nije mi se sviĊala šumaja svega toga, O braćo moja, i pitao sam se koliko je

odista bezumnaji taj F. Alexander, moţda otjeran u bezumnajost time što mu je ţena

skviknu-la. Ali me onda on pozvao dolje kao golosom normalnog ĉovjeka, punim radosti

ljubavi i svog tog dreka, pa je dolje Vaš Skromni Pripovjedaĉ otišao.

"Dugo ste spavali", rekao je on, vadeći kuhana jaja i izvlaĉeći crni prepeĉenac iz

rešetke. "Već je skoro deset sati. Ja sam budan već satima, radio sam."

"Pišete još jednu knjigu, gospon?" pitao sam.

"Ne ne, ne to sad", rekao je, i sjeli smo fino i druzjan-ski na staro krc krc krc jaja i krak

hrsk hrsk tog crnog prepeĉenca, uz ĉajić s dosta mlijeka u boljše velikim šalicama. "Ne,

telefonirao sam raznim ljudima."

"Mislio sam da nemate telefon", rekao sam, grabeći jaje ţliĉicom i ne pazeći što

govorim.

"Zašto?" upitao je on, jako obazriv kao neka skorajša ţivotinja sa ţliĉicom za jaje u

rukaji. "Zašto biste mislili da nemam telefon?"

"Ništa," rekao sam ja, "ništa, ništa." I pitao sam se, braćo, koliko se on sjećao ranijeg

djela one davne noćaje, da sam ja došao na vrata sa starom priĉom i traţio da

telefoniram doktoru, a ona rekla da nemaju telefon. On me jako paţljivo smotrjao, ali je

onda ponovo postao kao ljubazan i veseo i jeo staro jajce.

Mljackajući, rekao je: "Da, nazvao sam razne ljude koji će biti zainteresirani za vaš

sluĉaj. Vi moţete biti vrlo moćno oruţje, vidite, u brizi da se sadašnja zla i zloĉesta Vlast

ne vrati nakon predstojećih izbora. Veliko hvalisanje vlasti, vidite, je naĉin na koji se

pobrinula za kriminal tijekom proteklih mjeseci." Pogledao me veoma paţljivo

161

preko svog pušećeg jajeta, i ja sam se opet zapitao vidja li on kakvu sam ja ulogu do

sada odigrao u njegovom ţiznju. Ali on je rekao: "Regrutiranje brutalnih mladih

nasilnika u policiju. Predlaganje zaglupljujućih postupaka uvjetovanja koji oduzimaju

volju." Sve te duge slovaje, braćo, i kao bezumnaji sjaj u njegovim glazjama. "Sve smo

to već vidjeli", rekao je, "u drugim zemljama. Tanji kraj klina. Prije nego što shvatimo

gdje smo imat ćemo punu aparaturu totalitarizma."

"Joj joj joj", pomislio sam, jajareći i hrskajući prepeĉenac. Upitao sam: "Gdje je moj

udio u svemu tome, gos-pon?"

"Vi ste", rekao je, još s tim bezumnajim pogledom, "ţivi svjedok tih dijaboliĉnih

pokušaja. Ljudi, obiĉni ljudi moraju saznati, znate." Ustao je od svojeg doruĉka i poĉeo

šetati gore-dolje po kuhinji, od sudopera do kao smoĉnice, govoreći jako gromkaje: "Da

li bi ţeljeli da njihovi sinovi postanu ono što ste vi, jadna ţrtva, postali? Zar neće sad

sama Vlast odluĉivati stoje, a što nije zloĉin i iscrpsti ţivot i petlju i volju iz svakoga tko

se sukobi s njom?" Stišao se ali se nije vratio svom jajetu. "Napisao sam jedan ĉlanak",

rekao je, "jutros, dok ste spavali. Izaći će za dan-dva, skupa s vašom nesretnom slikom.

Potpisat ćete ga, jadni djeĉaĉe, zapis onog što su vam napravili."

Upitao sam: "A što vi dobivate od svega toga, gospon? Mislim, osim lijepe lovice koju

ćete dobiti za taj ĉlanak, kako to zovete? Mislim, zašto šte vi toliko strasno i snaţno

protiv Vlasti, ako bih mogao biti toliko smion da pitam?"

On je stegnuo rub stola i rekao, škrgućući zubajama, koji su bili jako prljavi i skroz

umrljani dimom tumora: "Neki od nas moraju se boriti. Imamo velike tradicije slobode

koje treba braniti. Ja nisam pristran ĉovjek. Gdje god vidim gadost, ja je nastojim

zbrisati. Imena stranaka ne znaĉe ništa. Tradicija slobode znaĉi sve. Obiĉni ljudi to će

162

pustiti, o da. Prodat će slobodu za mirniji ţivot. Zato ih se mora podstaći, podstaći -" I

tu je, braćo, dograbio vilicu i zabio je dva do tri raţa u zid, pa se sva iskrivila. Onda ju

je bacio na pod. Jako ljubazno je rekao: "Jedite dobro, jadni djeĉaĉe, jadna ţrtvo

modernog svijeta", i mogao sam jasno vidjati da on gubi golovu. "Jedite, jedite. Pojedite

i moje jaje."

Ali ja sam rekao: "A što ja dobivam od toga? Hoću li biti izlijeĉen od ovoga kakav sam

sad? Hoću li biti u stanju slušjati staru Zbornu simfoniju bez da mi bude zlo? Mogu li

opet ţivjeti normalnim ţiznjom? Što, gospon, biva sa mnom?"

Pogledao je u mene, braćo, kao da na to nije prije pomislio i, ionako, to nije bilo bitno u

usporedbi sa Slobodom i svim tim drekom, i imao je iznenaĊen izraz kad sam ja to

rekao, kao da sam ja sebiĉan što ţelim nešto za sebe. Onda je rekao: "O, kao što sam

rekao, vi ste ţivi svjedok, jadni djeĉaĉe. Pojedite sav doruĉak i onda doĊite vidjeti što

sam napisao, jer to izlazi u Tjednoj trubi pod vašim imenom, vi nesretna ţrtvo."

Pa, braćo, ono stoje on napisao bio je jako dug i jako plaĉljiv primjerak pisanja, i dok

sam ga ĉitao osjetio sam veliko saţaljenje za jadnog maljĉika koji je govorjao o svojim

patnjama i kako mu je Vlast oslabila volju i kako je na svim ljudovima da ne puste da

takva trula i zla Vlast ponovo vlada njima, i onda sam naravno shvatio da jadni

napaćeni maljĉik nije nitko drugi do V. S. P. "Vrlo dobro", rekao sam. "Zbilja

horroršo. Napisali dobro to jeste, O gospon." A onda me on pogledao veoma ţmirkavo i

pitao: "Što?" Bilo je kao da me nije prije slušajao.

"Oh, to", rekao sam, "je ono što zovemo nadsatskim govorom. Svi tinejdţeri priĉaju

tako, gospon." Pa je onda on idjao u kuhinju oprati suĊe, a ja sam ostao u tim

posuĊenim krevetnim platjama i toflama, ĉekajući da mi bude

163

napravljeno ono što će mi biti napravljeno, jer nisam imao nikakvih planova za sebe, O

braćo moja.

Dok je veliki F. Alexander bio u kuhinji s vrata se zaĉulo dingdong. "Ah," zakriĉao je,

izlazeći i brišući rukaje, "to su ti ljudi. Ja ću." Pa je otišao i pustio ih unutra, i uslijedio

je neodreĊeni hahaha razgovora i pozdrava i gadno vrijeme i kako ide u hodniku, onda

su idjali u sobu s kaminom i knjigama i ĉlankom kako sam se ja napatio, vidjajući mene

i govoreći Aaaah na to. Bila su tri ljudova, i F. Alex mije rekao njihova imja. Z. Dolin je

bio jako hripavi pušaĉki tip vjeka, stalno je kašlj kašlj kašlj s tumorom u ustima,

prosipajući pepeo niz svoje platje i onda ga otresajući jako kao nestrpljivim pokretima

rukaja. On je bio maljutki okrugao vjek, punaĉak, s debelim oĉajama debelog okvira.

Onda je tu bio Nešto Nešto Rubinstein, jako visok i uljudan ĉelovjek sa pravim

gospodskim golosom, jako starejši s kao jaja-tom bradom. I konaĉno je bio D. B. da

Silva koji je bio kao skorajši u pokretima i od kojeg je dopirao taj jedan jak vonjaja

parfema. Svi su me oni baš horroršo pogledali i ĉinilo se da su jako obradovani onim što

su vidjali.

Z. Dolin je rekao: "U redu, u redu, ha? Kako vrsno sredstvo on moţe biti, ovaj djeĉak.

Još bolje, naravno, mogao bi ako moţe izgledati još bolesnije i mrtvaĉkije nego sad.

Nesumnjivo ćemo moći smisliti nešto."

Nije mi se svidjelo to s mrtvaĉkošću, braćo, pa sam rekao: "Što biva, bratja? Što vi na

umu za druzja vašeg malog imate?"

A onda je F. Alexander uletio s: "Ĉudno, ĉudno, taj naĉin govora me bocka. Dolazili

smo u kontakt i prije, siguran sam da jesmo." I utuljio se, kao se mršteći. Morat ću

paziti na to, O braćo moja.

D. B. da Silva je rekao: "Javna okupljanja, uglavnom. Pokazati vas na politiĉkim

skupovima bilo bi od velike pomoći. A, naravno, novinski dio je riješen. Upropašteni

ţivot

164

je pravi pristup. Moramo uspaliti sva srca." Pokazao je svojih trideset i nešto zubaja,

jako bijelih naspram njegovog tamnoputog licoja, postoje izgledao maljutko kao neki

stranac.

Rekao sam: "Nitko mi neće reći što ja dobivam od svega toga. Muĉen u zatvoru, izbacili

me iz mog doma vlastiti roditelji i njihov prljavi bezobrazni podstanar, pretukli me

starci i skoro ubili milicajkani - što će biti sa mnom?"

Onaj vjek Rubinstein je dometnuo: "Vidjet ćeš, djeĉaĉe, da partija nije nezahvalna. O,

ne. Na kraju svega ovog bit će neko veoma prihvatljivo malo iznenaĊenje za tebe. Samo

ĉekaj pa ćeš vidjeti."

"Samo jednu vešĉ traţim," zakriĉao sam, "a to je da budem normalan i zdrav kao što

sam bio u starejšim danima, maljutko se zabavljam spravim druzjama, a ne onima koji

se samo tako nazivaju, a zbilja su više kao izdajice. Moţete li to uĉiniti, eh? Moţe li me

bilo koji vjek vratiti na ono što sam bio? To je ono što ţelim i to hoću znati."

Kašlj kašlj kašlj, hripao je taj Z. Dolin. "Muĉenik za stvar Slobode", rekao je. "Imaš

svoju ulogu za odigrati i nemoj to zaboraviti. U meĊuvremenu, brinut ćemo se za tebe."

I poĉeo mi je milovati lijevu rukaju kao da sam ja idiot, smješkajući se na bezumnaji

naĉin.

Zakriĉao sam: "Prestanite postupati sa mnom kao s nekom stvari koja će kao samo biti

upotrijebljena. Ja nisam idiot kojem se moţete nametati, vi glupi braĉnji. Obiĉni

prestupnjaci su glupi, ali ja nisam obiĉan niti sam tup. Slu-šjate li?"

"Tupi", rekao je F. Alexander, kao zamislivši se. "Tupi. Tako se netko zvao. Tupi."

"Eh?" rekao sam ja. "Kakve veze ima Tupi s tim? Što ti znaš o Tupom?" A onda sam

rekao: "O, Gospodjin nam pomogao." Nije mi se sviĊao pogled u glazjama F. Alexan-

dera. Krenuo sam prema vratima, ţeleći da odem gore i uzmem svoje platje i idjam

odavde.

■■. ■” .. ■■”.” ■■■; ■■. ■■., •”■■” 165

"Mogao bih skoro pomisliti", rekao je F. Alexander, pokazujući svoje poţutjele zubje, s

ludilom u glazjama. "Ali takve stvari su nemoguće. Jer, Krista mi, da jest ja bih ga

smrvio. Razbio bih ga, Boga mi, da, da, bih."

"No", rekao je D. B. da Silva, milujući ga po prsima kao da je psić da ga smiri. "Sve je

to prošlost. Bili su to sasvim drugi ljudi. Moramo pomoći ovoj jadnoj ţrtvi. To moramo

sad uĉiniti, misleći na Budućnost i na našu Stvar."

"Samo ću uzeti svoje platje", rekao sam ja na dnu stuba, "što će reći odjeću, i onda

idjam ja sam samcit. Mislim, zahvalan sam za sve, ali ja imam svoj ţiznj za ţivjeti." Jer,

braćo, ţelio sam otići odavde vrlo skorajše.

Ali Z. Dolin je rekao: "Ah, ne. Mi te imamo, prijatelju, i mi te zadrţavamo. Odlaziš s

nama. Sve će biti u redu, vidjet ćeš." I prišao mije kao da me opet zgrabi za rukaju.

Onda sam, braćo, pomislio na borbu, ali pomisao na borbu me samo natjerala sa se

poţelim srušiti od muĉnine, pa sam samo stajao.

A onda sam vidio to kao ludilo u glazjama F. Alexan-dera i rekao: "Što god vi kaţete. U

vašim sam rukajama. Ali dajte da to poĉnemo i sve završimo, braćo." Jer ono što sam

sad htio bilo je da izaĊem iz tog mjasta zvanog DOM. Poĉeo mi se ni maljutko ne sviĊati

pogled u glazjama F. Alexandera.

"Dobro", rekao je taj Rubinstein. "Odjeni se i krećemo."

"Tupi tupi tupi", stalno je govorio F. Alexander kao tihim mrmljanjem. "Tko ili stoje

bio taj Tupi?" Idjao sam gore vrlo skorajše i obukao se za neke dvije sekunde. Onda

sam izašao s tom trojicom i u auto, Rubinstein meni sjedne strane a Z. Dolin kašlj kašlj

kašlj s druge, D. B. da Silva za volanom, u grad i blok stanova ne baš previše daleko od

onog stoje bio moj blok ili kuća. "Hajde, djeĉaĉe, izlazi", rekao je Z. Dolin, kašljući od

ĉega je tumor u njegovim ustima zasjao crveno kao neka maljutka pećnica. "Ovdje

166

ćeš biti smješten." Pa smo idjali unutra, i u ulazu je bila kao još jedna od onih vešĉa o

Dostojanstvu Rada na zidu, i popeli smo se dizalom, braćo, i onda ušli u stan poput svih

stanova u svim blokovima u gradu. Jako jako maljut-ki, s dvije spavaće ijednom

dnevnom-radnom-blagovaoni-com, ĉiji je stol bio sav pokriven knjigama i papirima i

tintom i bocama i svim tim drekom. "Ovo je tvoj novi dom", rekao je D. B. da Silva.

"Smjesti se tu, djeĉaĉe. Hrana je u smoĉnici. Pidţama je u ladici. Odmori se, odmori,

izmuĉena dušo."

"Eh?" rekao sam, ne baš ponjajući to.

"U redu", rekao je Rubinstein svojim starejšim golo-som. "Sad te ostavljamo. Imamo

posla za obaviti. Pridruţit ćemo ti se kasnije. Zanimaj se ĉime god hoćeš."

"Još jedna stvar", zahripao je Z. Dolin kašlj kašlj kašlj. "Vidio si što se pojavilo u

izmuĉenom sjećanju našeg prijatelja F. Alexandera. Je li to bilo, nekim sluĉajem -?

Hoću reći, jesi li ti -? Mislim da znaš što hoću reći. Nećemo dalje o tome."

"Platio sam", rekao sam. "Gospodjin zna da sam platio za ono što sam uradio. Platio

sam ne samo za sebe nego još i za one braĉnje što su se zvali mojim druzjima." Tada

sam se osjetio nasilno pa mi je bilo malo zlo. "Prileći ću malo", rekao sam. "Preţivio

sam uţasne uţasne stvari."

"I jesi", rekao je D. B. da Silva, pokazujući svih svojih trideset zubaja. "Samo ti lezi."

Pa su me ostavili, braćo. Idjali su za svojim poslom, stoje koliko sam ja shvatio u svezi s

politikom i svim tim drekom, i ja sam bio na krevetu, sam samcit i sve je bilo jako

mirno. Samo sam leţao tamo sa sabogima izuvenim i kravatom razlabavljenom, kao sav

zbunjen i ne znajući kakvim ću ţiznj om sad ţivjeti. Svakojake kao slike prolazile su mi

kroz golovu, raznih ĉelovjeka koje sam upoznao u školi i Drzatu, i raznih vešĉi što su mi

se dogodile, i kako

167

nije bio nijedan vjek kojem si mogao vjerovati na cijelom boljšem svijetu. I onda sam

kao zadrijemao, braćo.

Kad sam se probudio mogao sam slušjati glazbu kako dopire iz zida, baš gromkaje, i

bilo je to ono što me trgnulo iz mog malog kao sna. Bila je to simfonija koju sam

poznavao zbilja horroršo ali nisam slušjao mnogo godina, naime Simfonija broj tri

danskog vjeka Otta Skadeliga, jako gromkaja i silovita stvar, naroĉito u prvom stavku,

koji je bio ono što se sad ĉulo. Slušjao sam dvije sekunde kao zainteresiran i uţivajući,

ali me onda sve ono preplavilo, poĉetak bola i muĉnine, i poĉeo sam stenjati duboko u

kiškama. I eto mene, koji sam toliko volio glazbu, kako puzim s kreveta i jauĉem oh oh

oh u sebi, i onda tras tras tras po zidu kriĉajući: "Dosta, dosta, iskljuĉite je!" Ali ona se

nastavila i ĉinilo se daje malo glasnija. Pa sam lupao po zidu dok mi zglavci nisu bili svi

crveno crveno krvavi i odrane koţe, kriĉajući i kriĉajući, ali glazba nije prestajala.

Onda sam pomislio da se moram skloniti od nje, pa sam isteturao iz maljutke spavaće

sobe i idjao skorajše do ulaznih vrata stana, ali ona su bila zakljuĉana izvana i nisam

mogao izaći. A cijelo to vrijeme glazba je postajala sve više i više gromkaja, kao da je to

namjerno muĉenje, O braćo moja. Pa sam zabio male prste obje ruke duboko u ukha,

ali tromboni i timpani su se dovoljno gromkaje probijali. Pa sam im opet zakriĉao da

prestanu i lup lup lupao po zidu, ali to nije postizalo ni najmaljenkiju stvar. "O, što da

radim?" buhuhuhao sam u sebi. "O, Gospodjin na nebesima nek mi je na pomoći." Kao

sam lutao po cijelom stanu u bolu i muĉnini, pokušavajući iskljuĉiti glazbu i kao

stenjanje duboko u mojoj utrobi, i onda sam na vrhu hrpe knjiga i papira i svog tog

dreka stoje bio na stolu u dnevnoj sobi vidjao što trebam napraviti i što sam ţelio

napraviti dok me oni starci u Javnoj biblioteci i onda Tupi i Billyboy preodjeveni u

rozove nisu zaustavili, a to je bilo da se

168 "...■: .■■”...

ohladim, da skviknem, da odjurim zauvijek iz ovog zlog i okrutnog svijeta. Ono što sam

vidjao bila je slovja SMRT na koricama kao pamfleta, mada je to bilo samo SMRT

VLADI. I kao da je bila Sudbina, bila je tu još jedna kao maljutka knjiţica na ĉijim

koricama je bio otvoren prozor, i pisalo je: "Otvorite prozor svjeţem zraku, svjeţim

idejama, novom naĉinu ţivota." 1 tako sam znao da mi to kao kaţe da okonĉam sve

iskaĉući van. Jedan trenutak bola, moţda, a onda san zauvijek i zauvijek i zauvijek.

Glazba je još treštala puhaĉima i bubnjevima i violinama kroz zid. Prozor u sobi gdje

sam prilegao bio je otvoren. Idjao sam do njega i vidjao da je dosta visoko do auta i

autobusa i hodajućih ĉelovjeka ispod. Kriĉnuo sam svijetu: "Zbogom, zbogom, neka

vam Gospodjin oprosti za jedan upropašten ţivot." Onda sam se popeo na dasku

prozora, dok je glazba treštala meni slijeva, i zatvorio sam glazje i osjetio hladan vjetar

na licoju, i onda sam skoĉio.

169

e>

~^>koĉio sam, braćo moja, i pao sam na ploĉnik jako, ali nisam skviknuo, o ne. Da sam

skviknuo ne bih bio ovdje da napišem ono što napisao jesam. Izgleda da skok nije bio s

visine dostatne da ubije. Ali sam slomio leĊa i zapešća i nogaje i osjetio sam jako boljši

bol prije nego što sam se onesvijestio, braćo, uz zapanjena i iznenaĊena licoja ĉelo-

vjekova na ulicama koji su me gledali odozgo. I baš prije nego što sam izgubio svijest

vidjao sam jasno da niti jedan ĉelovjek na cijelom uţasnom svijetu ne mari za mene i da

su onu glazbu kroz zid namjestili oni koji su trebali biti moji kao novi druzja i da su

ovakvu nekakvu vešĉu oni htjeli za svoju odvratnu sebiĉnu i hvalisavu politiku. Sve to je

bilo u kao milijunito milijunitom djeliću jedne minuta-je prije nego što sam zabacio

svijet i nebo i licoje buljećih ĉelovjekova koji su bili iznad mene.

Ono gdje sam bio kad sam se vratio u ţiznj nakon dugog crnog razmaka od moglo bi biti

milijun godina bila je bolnica, sva bijela i s onim vonjem bolnica, sve kao kiselo i tašto i

ĉisto. One antiseptiĉke vešĉe što imate u bolnicama trebale bi imati zbilja horrorso

vonjaju kao prţenog luka ili cvijeća. Veoma mi se polako vratila spoznaja tko sam i bio

sam sav obmotan u bijelo i nisam mogao ništa osjetiti u pljotu, ni bol ni osjećaj ni bilo

kakvu vešĉu uopće. Svud oko moje golove bio je zavoj i bili su komadići toga kao

zalijepljeni na moje licoje, i rukaje su mi bile sve u zavojima i kao štapići su mi bili

priĉvršćeni za prste kao da su cvjetovi koji trebaju ravno rasti, i moje jadne stare nogaje

bile su isto skroz ispravljene, i sve je bilo zavoji i ţiĉani 170

kavezi a u moju desnu rukaju, ispod plećoja, išla je crvena crvena krvca koja je kapala

iz naopako okrenute posude. Ali nisam mogao ništa osjetiti, O braćo moja. Jedna je

bolniĉarka sjedila pored mog kreveta i ona je ĉitala neku knjigu koja je bila sva kao

mutno tiskana i mogao si vidjati da je to priĉa zbog mnogo naopakih dvostrukih zareza,

i ona je kao uzdisala duboko uh uh uh nad njom, pa ima biti daje to bila priĉa o starom

unutra-van unutra-van. Bila je zbilja horrorso djevoĉka, ta bolniĉarka, s jako crvenim

usnama i kao dugim trepavicama preko glazja, i ispod njene kao jako krute odore

mogao si vidjati da ima jako horrorso grudaje. Pa sam joj ja rekao: "Što ima, O sestrice

moja mala? DoĊi ti i lijepo prilegni pomalo s tvojim maljutkim druzjom u ovaj krevet."

Ali slovaje nisu uopće ispale horrorso, pošto su mi kao cijela usta bila ukoĉena, i mogao

sam osjetiti jazjakom da neki od mojih zubaja više nisu tu.

Ali ta bolniĉarka je kao skoĉila i ispustila svoju knjigu na pod i rekla: "O, povratili ste

svijest."

To je bilo kao puno za kazati za maljutkog komada poput nje, i pokušao sam joj to reći,

ali slovaja su ispadala kao er er er. Idjala je i ostavila me samog samcitog, i sad sam

mogao vidjati da sam u maljutkoj sobi samo za mene, a ne u jednoj od onih velikih soba

u kojima sam bio kao jako mali maljĉik, posvuda punih kašljućih umirućih starješih

vjekova da te to natjera da opet ozdraviš. Kao difteriju sam imao tada, O braćo moja.

Sad je bilo kao da nisam mogao izdrţati da budem svjestan tako dugo, jer sam kao opet

zaspao skoro odmah, jako skorajše, ali za minutaju ili dvije bio sam siguran da se taj

bolniĉarski komad vratila i dovela ĉelovjeke u bijelim kutama sa sobom i oni su me

vidjali jako namršteno i radili hm hm hm na Vašeg Skromnog Pripovjedaĉa. I s njima je

bio, siguran sam, stari kopelan iz Drzata koji je govorjao: "O sine moj, sine moj",

puhajući kao jako ustajalu vonjaju

171

viskija na mene i onda rekavši: "Alija nisam htio ostati, o ne. Nisam ni na koji naĉin

mogao podrţati ono što će ti braĉ-njiji uraditi drugim jadnim prestupnjacima. Otišao

sam i sad drţim propovjedi o svemu tome, moj voljeni sine u I. K."

Opet sam se probudio kasnije i koga vidim oko kreveta nego onu trojicu iz ĉijeg sam

stana skoĉio, naime D. B. da Silvu i Nešto Nešto Rubinsteina i Z. Dolina. "Prijatelju,"

jedan od tih vjekova je govorio, ali nisam mogao horroršo vidjati ni slušjati koji od njih,

"prijatelju, mali prijatelju", taj golos je govorio, "ljudi plamte od negodovanja. Ubio si

tim uţasnim hvalisavim zlikovcima sve šanse da budu ponovo izabrani. Otići će i otići će

zauvijek i vjeĉno. Dobro si posluţio Slobodi."

Ja sam pokušao reći: "Da sam umro, bilo bi to još bolje za vas politiĉke braĉnjaje, zar

ne bi, laţni i izdajniĉki druzja kakvi vi jeste." Ali sve što je izašlo bilo je er er er. Onda

je jedan od njih trojice izgleda podigao mnogo papira izrezanih iz gazeta i ono što sam

mogao vidjati bila je uţasna slika mene oblivenog krvcom kako me odnose na nosilima i

ĉinilo mi se da se sjećam kao nekih pucketavih svjetala što mora da su bili fotografski

vjekovi. Jednim glazjom sam mogao proĉitati kao naslove koji su nekako podrhtavali u

rukaji ĉelovjeka koji ih je drţao, kao DJEĈAK ŢRTVA KRIMINALNOG

POPRAVNOG PLANA i VLADA KAO UBOJICA i onda je bila kao slika vjeka što mije

izgledao poznat i pisalo je VAN VAN VAN, i to bi bio Ministar Iznutrica ili Unutrašnjih.

Onda je bolniĉarski komad rekla: "Ne biste ga trebali tako uzbuĊivati. Ne biste trebali

raditi ništa što će ga uznemiriti. Hajde sad, van s vama."

Pokušao sam reći: "Van van van", ali je opet bilo er er er. Ionako, ta tri politiĉka vjeka

su otišla. I ja sam takoĊer otišao, samo natrag u onu zemlju, natrag u svu tamu

osvijetljenu kao ĉudnim snovima za koje nisam znao jesu li

172 ...■■”

snovi ili ne, O braćo moja. Kao na primjer, imao sam tu zamisao da mije cijelo pljoto ili

tijelo bilo kao ispraţnjeno od onog što bi mogla biti prljava voda i onda opet napunjeno

ĉistom. I onda su bili zbilja lijepi i horroršo snovi kako sam u autu nekog vjeka koji sam

ja krastao i vozim se po svijetu sasvim sam samcit i gazim Ijudove i ĉujem ih kako

kriĉaju da umiru, a u meni nema bola i nema muĉnine. TakoĊer je bilo snova da radim

staro unutra-van unu-tra-van s djevoĉkama, obaram kao njih na zemlju i trpam im i svi

stoje okolo pljeskajući rukajama i kliĉući kao be-zumnaji. A onda sam se opet probudio

i moji t i m su došli vidjati svog bolesnog sina, moja m je buhuhuhala zbilja horroršo.

Sad sam mogao govorjati mnogo bolje i mogao sam reći: "Vidi vidi vidi vidi vidi, što

ima? Zbog ĉega vi mislite da ste dobrodošli?"

Moj tatata je rekao, na kao posramljen naĉin: "Bio si u novinama, sine. Pisalo je da su

se strašno ogriješili o tebe. Pisalo je kako te Vlada natjerala da se pokušaš ubiti. A to je

bila i naša krivnja, u neku ruku, sine. Tvoj dom je tvoj dom, kad se sve svede, sine." I

moja mama je i dalje radila buhuhu i izgledala ruţno kao poljubiš-mi-šarje.

Pa sam ja rekao: "A kako biva vaš novi sin Joe? Dobro i zdravo i napredno, nadam se i

molim."

Moja mama je rekla: "Oh, Alexc Alexe. Jooooooj."

Moja tatata je rekao: "Jako nezgodna stvar, sine. On je imao neprilika s policijom i

policija ga je sredila."

"Zbilja?" rekao sam. "Zbilja? Tako fini ĉelovjek i sve. Baš sam zapanjen, najiskrenije."

"Gledao svoja posla jest on", rekao je moj t. "I policajci su traţili da se makne. Ĉekao

na uglu on je, sine, da se naĊe s djevojkom s kojom se trebao sastati. I oni su mu rekli da

se makne, a on je rekao da on ima prava kao i svatko drugi, i onda su oni nekako

navalili na njega i okrutno ga pretukli." ■■ ■■:■... .■.■■„ {,■■■:-.,■■■ .■•■ .,.■■. ;

;,. ■,■..■,:.•,■/., :■■”:;■■.

“■ “■ “■.”■■■■ .;■ • ■ 173

"Uţasno", rekao sam. "Zbilja uţasno. A gdje je jadni momak sad?"

"Jooooojjjj", zabuhuhuala je moja mama. "Vratio se kuuuući."

"Da", rekao je tata. "Vratio se u svoj rodni grad da se oporavi. Morali su njegov posao

ovdje dati nekom drugom."

"Pa ste sad", rekao sam, "voljni da se ja opet uselim natrag i da stvari budu kao i

prije."

"Da, sine", rekao je moj tatata. "Molim te, sine."

"Razmotrit ću to", rekao sam. "Vrlo ću paţljivo razmisliti o tome."

"Joooojjj", rekla je moja mama.

"Ma, zaĉepi", rekao sam, "ili ću ti ja dati neki valjani razlog da kmeĉiš i kukaš. Razbiti

ti zube, hoću." I, O braćo moja, od toga što sam to rekao osjetio sam se maljutko bolje,

kao da je sva kao svjeţa crvena crvena krvca tekla svud kroz moj pljot. To je bilo nešto

o ĉemu sam morao razmisliti. Ĉinilo se kao da bi mi bilo bolje, da ja moram postati gori.

"Ne razgovara se tako sa svojom majkom, sine", rekao je moj tatata. "Na kraju

krajeva, ona te donijela na svijet."

"Da", rekao sam, "i to je baš graţnji vonjaji svijet." Zatvorio sam glazje ĉvrsto kao od

bola i rekao: "Odlazite sad. Razmislit ću o povratku. Ali stvari će morati biti jako

drugaĉije."

"Da, sine", rekao je moj t. "Što god kaţeš."

"Morat će vam biti jasno", rekao sam, "tko je gazda."

"Jooojjjj", nastavila je moja mama.

"Vrlo dobro, sine", rekao je moj tatata. "Bit će onako r: kako ti ţeliš. Samo ozdravi."

Kad su otišli ja sam leţao i malo razmišljao o raznim vešĉima, kao da su mi sve razne

slike prolazile kroz golo-vu, i kad je bolniĉarski komad opet ušla i poravnavala plahte

na krevetu rekao sam joj: "Koliko sam dugo ja ovdje?" i,

174

"Nekih tjedan dana", rekla je ona.

"A što ste mi radili?"

"Pa", rekla je ona, "bili ste skroz polomljeni i natuĉeni i imali ste jak potres mozga i

izgubili puno krvi. Morali su sve to popraviti, zar ne?"

"Ali", rekao sam ja, "je li mi netko radio nešto s golo-vom? Što hoću reći je, jesu li se

zafrkavali s mojim mozgom unutra?"

"Što god da su napravili", rekla je ona, "to je za vaše dobro."

Ali nekoliko dana kasnije par kao doktorskih vjekova je ušao, oba mladi vjekovi s tim

jako slatkojim osmjesima, i oni su imali kao slikovnicu sa sobom. Jedan od njih je

rekao: "Ţelimo da pogledate ovo i da nam kaţete što mislite o tome. U redu?"

"Što ima, O druzji mali?" rekao sam. "Kakva nova bez-umnaja ideja vama na umu

jest?" Pa su se oni obojica kao posramljeno šmeknuli na to i onda su sjeli na obje strane

kreveta i otvorili tu knjigu. Na prvoj stranici bila je fotografija ptiĉjeg gnijezda punog

jaja.

"Da?" rekao je jedan od doktorskih vjekova.

"Ptiĉje gnijezdo", rekao sam, "puno kao jaja. Jako jako lijepo."

"A što biste voljeli napraviti s njim?" pitao je onaj drugi.

"O", rekao sam, "razbiti ih. Uzeti ih sve i bacati ih na zid ili stijenu ili tako nešto i onda

ih vidjati kako se razbijaju baš horroršo."

"Dobro dobro", rekli su obojica, i onda je okrenuta stranica. Bila je to kao slika jedne

od onih boljših velikih ptica zvanih pauni sa repom raširenim u svim bojama na jako

hvalisav naĉin. "Da?" rekao je jedan od tih vjekova.

"Volio bih", rekao sam ja, "išĉupati sva ta pera iz njegovog repa i slušjati ga kako

kriĉaje kao da ga kolju. Zato što je tako hvalisav." , ■■>,-.

■ ■ ■ . • “■■■■.. “ / , : “ " “■ 175

"Dobro", rekla su obojica, "dobro dobro dobro." I nastavili su okretati stranice. Bilo je

kao slika zbilja horroršo djevoĉki, i rekao sam da bih volio s njima staro unutra-van

unutra-van s mnogo ultranasilja. Bilo je kao slika ĉelovje-kova koji dobijaju ĉizmu

ravno u licoje i sva crvena crvena krvca posvuda i ja sam rekao da bih volio uĉestvovati

u tome. I bila je slika starog nagojeg druzja zatvorskog ko-pelana kako nosi svoj kriţ

uzbrdo, i ja sam rekao da bih volio dobiti stari ĉekić i ĉavle. Dobro dobro dobro.

Pitao sam: "Stoje sve ovo?"

"Dubinska hipnopedija", ili neka takva slovja, rekao je jedan od ta dva vjeka. "Ĉini se

da ste izlijeĉeni."

"Izlijeĉen?" pitao sam. "Ja ovako vezan za ovaj krevet, a vi kaţete izlijeĉen? Poljubite

vi meni šarje kaţem ja."

"Ĉekajte", rekao je onaj drugi. "Neće još dugo potrajati."

Pa sam ja ĉekao i, O braćo moja, bilo mi je mnogo bolje, ţvakao sam jajca i lomtike

prepeĉenca i pitjao bolj-še velike šalice ĉajića s mlijekom, i onda su jednog dana rekli da

ću imati vrlo vrlo vrlo specijalnog posjetitelja.

"Koga?" pitao sam ja, dok su oni poravnavali krevet i ĉešljali mi moju lijepu kosicu,

pošto mi je sad bio skinut zavoj s golove i kosa ponovo rasla.

"Vidjet ćete, vidjet ćete", rekli su oni. I itekako sam vi-djao. U dva i trideset

poslijepodne došli su kao svi fotografi i ljudi iz gazeta s biljeţnicama i olovkama i sav taj

drek. I, braćo, skoro su puhali u boljše fanfare za tog velikog i vaţnog vjeka stoje

dolazio vidjati Vašeg Skromnog Pripovjedaĉa. I ušao je, i naravno daje to bio nitko

drugi nego Ministar Iznutrica ili Unutrašnjih, odjeven po najnovijoj modi i s tim jako

ho ho ho golosom više klase. Bijes bijes puc radile su kamere kad mi je pruţio rukaju da

se rukujemo.

Rekao sam: "Vidi vidi vidi vidi vidi. Što ima sad, stari druzja?"

176

Nitko kao da nije baš ponjao to, ali netko je rekao kao strogim golosom: "Imaj više

poštovanja, mladiću, kad se obraćaš Ministru."

"Muda", rekao sam ja, reţući kao pseto. "Boljša velika muda tebi i tvojima."

"Dobro, dobro", rekao je taj Iznutrica Unutrašnjih jako skorajše. "On mi se obraća kao

prijatelj, zar ne, sinko?"

"Ja sam prijatelj svakome", rekao sam, "osim mojim neprijateljima."

"A tko su tvoji neprijatelji?" pitao je Ministar, dok su svi vjekovi iz gazeta radili škrab

škrab škrab. "Reci nam to, djeĉaĉe moj."

"Svi koji se o mene ogriješe", rekao sam, "moji su neprijatelji."

"Da da da", rekao je on. "Postoje odreĊeni ljudi koji su te htjeli iskoristiti, da, iskoristiti

u politiĉke svrhe. Njima bi bilo drago, da, dr&go da ti budeš mrtav, jer su mislili da

onda za sve to mogu optuţiti Vladu. Mislim da ti znaš tko su ti ljudi."

"Nije mi se", rekao sam, "svidio njihov izgled."

"Ima jedan ĉovjek", rekao je Iznutmin, "po imenu F. Alexander, pisac subverzivne

literature, koji vapi za tvojom krvlju. On je poludio od ţelje da zarije noţ u tebe. Ali sad

si siguran od njega. Uklonili smo ga."

"On je trebao biti kao druzja", rekao sam. "Kao majka mije bio."

"Doznao je da si se ti ogriješio o njega. Barem je", rekao je Ministar jako skorajše,

"vjerovao da si se ogriješio o njega. Oblikovao je u svom umu tu zamisao da si ti bio

odgovoran za smrt nekog njemu jako dragog i bliskog."

"Ono što hoćete reći", rekao sam, "je da su mu rekli."

"Imao je tu zamisao", rekao je Min. "Bio je prava napast. Uklonili smo ga da se

zaštitimo. A i", rekao je, "da zaštitimo tebe."

177

"Ljubazno," rekao sam. "odista ljubazno s vaše strane."

"Kad odeš odavde", rekao je Min, "nećeš imati briga. Mi ćemo se pobrinuti za sve.

Dobar posao s dobrom plaćom. Zato što nam pomaţeš."

"Pomaţem?" pitao sam ja.

"Mi uvijek pomaţemo svojim prijateljima, zar ne?" I onda me primio za rukaju i neki

vjek je kriĉnuo: "Smiješak!" i osmjehnuo sam se kao bezumnaja ne misleći, i onda bijes

bijes krc bijes bum slikali su mene i Iznunutmina baš druzjanski skupa. "Dobar

momak", rekao je taj veliki ĉelo-vjek. "Dobar dobar momak. A sad, gledaj, jedan

poklon."

Ono stoje sad uneseno, braćo, bila je velika sjajna kutija, i vidjao sam jasno kakva je to

vešĉ. Bio je to stereo. Postavljen je pored kreveta i otvoren i neki vjek je ukljuĉio

njegovu ţicu u utiĉnicu na zidu. "Što ćemo?" pitao je jedan vjek s oĉajama na nosu, i

imao je u rukajama divne sjajne omotnice pune glazbe. "Mozart? Beethoven? Schoen-

berg? Carl Orff?"

"Deveta", rekao sam. "Prekrasna Deveta."

I Deveta je i bila, O braćo moja. Svi su poĉeli odlaziti fmo i tiho dok sam ja leţao

sklopljenih glazja, slušjajući divnu glazbu. Min je rekao: "Dobri dobri deĉko", tapša-

jući me po plećoju, pa je idjao. Samo je jedan vjek ostao, rekavši: "Potpišite ovdje,

molim." Otvorio sam glazje da potpišem, ne znajući što potpisujem niti me, O braćo

moja, bilo uopće briga. Onda sam ostavljen sam s predivnom Devetom Ludvviga van.

O, bilo je to predivnost i njamnjam. Kad je došao Scher-zo mogao sam vidjati sebe

veoma jasno kako trĉim i trĉim na kao jako laganim i tajanstvenim nogajama, reţući

cijelo licoje kriĉajućeg svijeta mojom koljaĉkom britvajom. A još je tek trebao uslijediti

polagani stavak i lijepi zadnji pjevajući stavak. Bio sam itekako izlijeĉen.

178

7

"A

A-\ onda, što ćemo?"

Bio sam tu ja, Vaš Skromni Pripovjedaĉ, i moja tri druz-ja, to jest Len, Rick, i Bikonja,

koji je zvan Bikonja zbog svojeg boljše debelog vrata i jako gromkajeg golosa koji je bio

baš kao neki boljše veliki bik koji muĉe muuuuu. Sjedili smo u mlijeĉnom baru Korova

lupajući razudoke što da napravimo od te veĉeri, gadnog mraĉnog zimskog veĉernjeg

kopilana mada suhog. Svud okolo bili su ĉelovje-ci dobrano otišli na mlijeku s

vellocetom ili svnthemescom ili dreneronom i drugim vešĉama što te odvode daleko

daleko daleko od ovog zloĉestog i stvarnog svijeta u onu zemlju da vidjaš Gospodjina i

sve Njegove svete anĊele i svece u tvojoj lijevoj sabogi sa svjetlima koja ti pršte svud po

mjazgu. Ono što smo mi pirjali bilo je staro mlijeko s noţevima unutra, kako smo

govorili, i da te izoštri i uĉini spremnim za malo prljavog dvadeset-na-jedan, ali sve sam

vam to već ispriĉao.

Bili smo odjeveni po najnovijoj modi, stoje u tim danima bilo te jako široke hlaĉe i jako

komotan crni sjajni koţni kao prsluk preko košulje bez ovratnika s kao šalom uvuĉenim

unutra. U to vrijeme još je i bilo vrhunac mode upotrijebiti staru britvaju na golovi,

tako daje većina golove bila kao ćelava i bilo je kose samo sa strane. Ali je bilo uvijek

isto na starim nogajama - zbilja horroršo boljše velike ĉizme za šutiranje licoja.

"A onda, što ćemo?"

Ja sam bio najstariji od nas ĉetvorice, i svi su me oni smatrali za voĊu, ali sam imao

pomisao ponekad da je

179

Bikonja imao misli u svojoj golovi da bi volio preuzeti, to zbog njegove veliĉine i

gromkajeg golosa koji je urlao iz njega kad je bio na ratnoj stazi. Ali sve ideje su stizale

od Vašeg Skromnog, O braćo moja, i takoĊer je tu bila ta vešĉ da sam ja bio slavan i

imao sliku i ĉlanke i sav taj drek u gazetama. TakoĊer sam imao daleko najbolji posao

od nas ĉetvorice, u Nacionalnom gramodisk arhivu glede glazbe, sa zbilja horroršo

karmanom punim lijepe lovice na kraju tjedna i mnogo finih besplatnih ploĉa za moju

maljutku osobu sa strane.

Te veĉeri u Korovi bio je velik broj vjekova i komada i djevoĉki i maljĉika koji su se

šmekali i pitjali, i kroz njihovo govorjanje i brboljenje u-zemljaša s njihovim "Gor-gor

falatukiĉno i crv pršti u filterastim koljoloptama" i sav taj drek mogli ste ĉuti pop-ploĉu

sa sterea, što je bio Ned Achimota koji je pjevao "Taj dan, yeah, taj dan". Za šankom su

bile tri djevoĉke odjevene po najnovijoj nadsatskoj modi, što će reći duga nepoĉešljana

kosa obojena u bijelo i laţne grudaje koje štrĉe metar ili više i jako jako uske kratke

suknje s kao sve pjenastim bijelim ispod, i Bikonja je stalno govorio: "Hej, uvući se

tamo bismo mogli, nas trojica. Stari Len nije zainteresiran. Ostavimo starog Lena

samog s njegovim Bogom." A Len je govorio: "Muda muda. Gdje ti je duh svi za

jednoga ijedan za sve, ha, deĉko?"

Najednom sam se osjetio i jako umoran i takoĊer pun treperave energije, i rekao sam:

"Van van van van van."

"Kamo?" pitao je Rick, koji je imao licoje poput ţabe.

"O, samo da vidjamo ĉega ima na velikim otvorenim prostorima", odgovorio sam ja. Ali

nekako, braćo moja, osjećao sam veliku dosadu i malo beznadnost, i tako sam se ĉesto

osjećao tih dana. Pa sam se okrenuo ĉelovjeku pored mene na velikom sjedalu koje se

protezalo oko cijelog mjasta, ĉelovjeku, to je, koji je brboljio pod utjecajem, i lupio sam

ga šakom baš skorajše ak ak ak po trbuhu. Ali

180

on to osjetio nije, braćo, samo je brboljio ivo|r "Kulica lica vrla, gdje u gorerepu leĊahu

iiinkoknHinkm i”" f$ smo mi izišli u veliku zimsku noćaju.

Hodali smo niz Bulevar MarglmnMii i ni), l”ilu nnl ,j. kana u ophodnji na toj strani, pa

kiul *Hli >

starog vjeka koji je dolazio od kUiKJtN .1

gazetu rekao sam Bikonji: "U redu, M|kn|i ;

ti ako ti to ţelja je." Sve više i vili lili i! ,1

davao nareĊenja i odmicao se da viilJHIfl I 1 i# 1

šavaju. Pa je Bikonja navalio na UjegR u ti #ls 1 * 1 • ■ ■ t - -1 dvojica su ga saplela i

šutirala ga, SinekllJliiH u”, dok Jt l>io na tlu i onda ga pustili da otpuzi do Inmo gdji j”

livio, kao jecajući u sebi.

Bikonja je rekao: "Moţe li jedna fino ĉnSiett neĉega što grije, O Alexe?" Jer nismo bili

baš daleko od Duke of New Yorka. Druga dvojica su kimnuli da da da, ali su svi

pogledali u mene da vidjaju je li to u redu. I ja sam kinmuo i idjali smo. U toplom su bili

oni starejši komadi ili oštru-lje ili babuške kojih ćete se sjetiti s poĉetka i one su sve

poĉele sa svojim: "Veĉer, momci, Bog vas blagoslovio, deĉki, najbolji momci na svijetu,

eto to ste vi", ĉekajući da mi kaţemo: "Što ćete popiti, cure?" Bikonja je zazvonio na

zovizovi i konobar je došao brišući ruke na svoju graţnju pregaĉu. "Novce na stol,

druzja", rekao je Bikonja, vadeći svoju zveĉeću i šuškajuću hrpu Ċengi. "Škoti za nas i

isto za stare babuške, ha?"

A tada sam ja rekao: "Ma, k vragu. Neka one same plate svoje." Nisam znao od ĉega, ali

tih zadnjih dana postao sam kao škrt. Došla mi je u golovu kao ţelja da zadrţim svu

svoju lijepu lovicu za sebe, da to kao zgrćem iz nekog razloga.

Bikonja je pitao: "Što ima, braca? Stoje bilo sa starim Alexom?"

"Ma, k vragu", rekao sam ja. "Ne znam. Ne znam. Ono

181

što znam je da mi se ne sviĊa samo bacati moju teško zaraĊenu lijepu lovicu, eto to je."

"ZaraĊenu?" pitao je Rick. "ZaraĊenu? Ne mora se zaraditi, kao što znaš dobro ti, stari

druzja. Uzetu, to je sve, samo uzetu, kao." I šmeknuo se zbilja gromkaje i vidjao sam da

jedan ili dva njegova zubaje nisu bili uopće horror-šo.

"Ah", rekao sam. "Moram malo razmisliti." Ali vidja-jući te babuške kako izgledaju

sve ţeljne malo besplatnog alkohola, kao sam slegnuo plećojima i izvukao svoje novce iz

karmana hlaĉa, novĉanice i kovanice sve izmiješano, i istresao ih zvec šušk na stol.

"Škoti za sve, toĉno", rekao je konobar.

Ali iz nekog razloga ja sam rekao: "Ne, deĉko, za mene jednu malu pivu, toĉno."

Len je rekao: "Ovo ja baš ne kuţim mnogo", i poĉeo je stavljati rukaju na moju golovu,

kao zafrkavajući se da ja moram biti u groznici, ali ja sam kao zareţao poput pseta da

skorajše prestane. "Dobro, dobro, druzja", rekao je. "Kao što ti rekao jesi." Ali Bikonja

je smotrajao s ustima otvorenim nešto što mije ispalo iz karmana skupa s lijepom lovi-

com koju sam stavio na stol.

Rekao je: "Vidi vidi vidi. A mi nismo ni znali."

"Daj mi to", zareţao sam i posegnuo skorajše. Nisam mogao objasniti otkud to tu,

braćo, ali bila je to fotografija koju sam iškarao iz stare gazete i na njoj je bila beba.

Bila je to beba koja je grgoljila gu gu gu sa sve kao molokom koje joj je curilo iz usta i

gledala je gore i kao šmekala se na svakoga, i bila je sva nagoja i meso joj je bilo sve u

naborima pošto je to bila jako debela beba. Onda je uslijedilo malo ha ha ha otimanja

da se istrgne taj komad papira od mene, pa sam morao opet zareţati na njih i zgrabio

sam fotografiju i poderao je na male male dijelove i pustio

182

je da padne poput snijega na pod. Viski je stigao tada i starejše babuške su rekle:

"Ţivjeli, momci, Bog vas blagoslovio, deĉki, najbolji momci na svijetu, to ste vi", i sav

taj drek. Ijedna od njih koja je bila sva izguţvana i izborana i bez zubaja u svojim

sasušenim starim ustima rekla je: "Nemoj trgati novac, sinko. Ako tebi ne treba daj ga

onima što im treba", što je bilo jako smjelo i izravno od nje.

Ali Rick je rekao: "Novac to nije bio, O babuško. Bila je to sliĉica drage male maljušne

bebice."

Ja sam rekao: "Baš sam toliko malo umoran, to jesam. Vi ste bebice, svi vi. Rugate se i

kezite i sve što znate je šmekati i boljše kukaviĉki tolĉokirati ljude kad vam ne mogu

uzvratiti."

Bikonja je rekao: "Pa sad, oduvijek smo mislili da si ti kralj toga i takoĊer uĉitelj. Nije

ti dobro, u tome je problem s tobom, druzja stari."

Vidjao sam tu prljavu ĉašu pive koja je bila na stolu ispred mene i osjetio sam se sav

bljuvan iznutra, pa sam rekao: "Aaaah", i prosuo sav taj pjenavi vonjaji drek po podu.

Jedna od starejših komada rekla je: "Tko ne baca taj ima."

Rekao sam: "Ĉujte, druzja. Slušajte. Veĉeras nekako baš nisam raspoloţen. Ne znam

zašto ili kako je to, ali eto ga. Vas trojica idite svojim putem glede ove noćaje, mene

izostavljajući. Sutra ćemo se naći na istom mjestu u isto vrijeme, a nadam se da će mi

biti kao mnogo bolje."

"Oh," rekao je Bikonja, "baš mije ţao." Ali mogao si vidjati kao iskru u njegovim

glazjama, jer će sad on preuzeti vodstvo za tu noćaju. Moć moć, svatko kao ţeli moć.

"Moţemo odloţiti do sutra", rekao je Bikonja, "ono što na umu imali smo mi. Naime,

ono dućansko krastanje u Ulici Gagarinovoj. Horroršo plijena tamo ima, druzja, za

uzeti."

183

"Ne", rekao sam. "Nećete odloţiti ništa. Samo ti nastavi u svom vlastitom kao stilu.

Sad", rekao sam, "idjam ja." I ustao sam sa stolca.

"Kuda to, onda?" pitao je Rick.

"To znao ne bih", rekao sam. "Samo da budem nasamo i razriješim stvari." Mogao si

vidjati da su stare babuške bile jako zbunjene što ja odlazim tako i kao potišten i ne

veseli i šmekujući maljĉik kojeg biste se sjetili. Ali rekao sam: "Ma, kvragu, kvragu", i

izašao sam samcit na ulicu.

Bilo je mraĉno i puhao je vjetar oštar kao noţaja, i jako je malo ljudova bilo vani. Bilo

je tih ophodnih auta s brutalnim rozovima unutra koji su kruţili, i tu i tamo na ćošku

mogao si vidjati par jako mladih milicajkana kako cupkaju zbog gadne zime i ispuštaju

dah pun pare u zimski zrak, O braćo moja. Pretpostavljam da je zbilja mnogo starog

ultranasilja i krastanja sad izumiralo, pošto su rozo-vi postali tako brutalni s onima koje

bi uhvatili, mada je to postala k”o borba izmeĊu zloĉestih nadsatova i rozova tko moţe

biti skorajšiji s noţajom i britvajom i palicom i ĉak i pištoljem. Ali ono što je sa mnom

bilo tih dana je da me nije bilo mnogo briga. Bilo je kao da se nešto meko uvuklo u mene

i nisam mogao ponjati zašto. Ono što sam htio tih dana nisam znao. Ĉak i glazba koju

sam volio slušjati u svojoj maljutkoj jazbini bila je što bih se ranije šmekao, braćo.

Slušjao sam više kao maljutke romantiĉne pjesme, ono što zovu Lieder, samo golos i

glasovir, jako tiho i kao ĉeţnjivo, razliĉito od onog kad je bilo sve boljši orkestri, a ja

leţim na krevetu izmeĊu violina i trombona i timpana. Nešto se dogaĊalo unutar mene, i

pitao sam seje li to neka bolest ili što ako mi je ono što su mi onda uradili poremetilo

golovu pa će me moţda napraviti zbilja bezumnajim.

I misleći tako, s golovom pognutom i rukajama zabije-nim u karmane hlaĉa, šetao sam

gradom, braćo, i konaĉno sam se poĉeo osjećati jako umorno i u velikoj potrebi za

184

ir

finom boljšom ĉašajom ćujića s mlijekom. Misleći na taj ĉajić, došla mi je naglo kao

slika kako ja sjedim ispred boljše vatre u naslonjaĉu pitjajući taj ĉajić, i što je bilo

ĉudno i jako jako neobiĉno bilo je da sam se ja izgleda pretvorio u jako starejšeg

ĉelovjeka, oko sedamdeset godina starog, jer sam mogao vidjati svoje vlastite volosi,

koje su bile jako sijede, i imao sam i zaliske, i oni su isto bili jako sijedi. Mogao sam

vidjati sebe kao starca, sjedeći pored vatre, i onda je ta slika nestala. Ali bilo je jako kao

ĉudno. Došao sam do jednog od tih mjasta za ĉaj i kavu, braćo, i mogao sam vidjati kroz

dugi dugi izlog da je puno jako tupih ljudova, kao obiĉnih, koji su imali ta jako strpljiva

i bezizraţajna licoja i ne bi nikome naškodili, svi sjede tamo i govorjaju kao tiho i

pitjaju svoje fine neškodljive ĉajiće i kave. Idjao sam unutra i otišao do šanka i kupio

sebi fin vrući ĉajić s dosta moloka, i onda sam idjao do jednog od tih stolova i sjeo pitjati

ga. Bio je jedan kao mladi par za tim stolom, pitjali su i pušili tumore s filtarom, i

govorjali su i šmekali se jako tiho za sebe, ali nisam obraćao paţnju na njih i samo sam

nastavio pitjati i kao sanjati i pitati se stoje to u meni što se kao mijenjalo i što će mi se

dogoditi. Ali vidjao sam daje djevoĉka za tim stolom koja je bila s tim Ĉelovjekom bila

zbilja horroršo, ne od one vrste koju bi poţelio kao povaliti i dati joj staro unutra-van

unutra-van, već s horroršo pljotom i licojem i nasmiješenim ustima i jako jako svijetlim

volosima i sav taj drek. A onda se vjek s njom, koji je imao šešir na golovi i licoje mu je

bilo kao okrenuto od mene, okrenuo da vidja boljši veliki sat što su ga imali na zidu tog

mjasta, i onda sam ja vidjao tko je to i onda je on vidjao tko sam ja. Bio je to Pete, jedan

od moja tri druzja iz onih dana kad smo bili Georgie i Tupi i on i ja. Bio je to Pete koji

je izgledao kao mnogo stariji mada mu sad nije moglo biti više od devetnaest i nešto, i

imao je male brkove i obiĉno dnevno odijelo i taj šešir.

185

Rekao sam: "Vidi vidi vidi, druzja, što ima? Jako jako jako dugo vrijeme se nismo

vidjali."

On je rekao: "To je mali Alex, zar ne?"

"Nitko drugi", rekao sam ja. "Jako jako jako mnogo je prošlo od onih mrtvih i prošlih

dobrih dana. A sad je jadni Georgie, kako mi kaţu, pod zemljom, a stari Tupi je

brutalni milicajkan, i eto tebe i eto mene, i što nova ima s tobom, druzja stari?"

"On govori baš ĉudno, zar ne?" rekla je ta djevoĉka, kao hihoćući se.

"Ovo je", rekao je Pete djevoĉki, "jedan stari prijatelj. Zove se Alex. Mogu li ti", rekao

je meni, "predstaviti svoju suprugu?"

Moja usta su se tad razjapila. "Suprugu?" kao sam zi-nuo. "Suprugu suprugu suprugu?

0 ne, to ne moţe biti. Premlad ti jesi da bi se oţenio, stari druzja. Nemoguće nemoguće."

Ta djevoĉka što je bila kao Peteova supruga (nemoguće nemoguće) se opet zahihotala i

rekla Peteu: "Jesi li i ti tako govorio?"

"Pa", rekao je Pete, i kao nasmiješio se, "imam skoro dvadeset godina. Dovoljno star da

se veţem, i već ima dva mjeseca da jesam. Ti si bio veoma mlad i napredan, sjeti se."

"Pa", kao još sam zijevao. "Od ovoga se oporaviti ne mogu, stari druzja. Pete oţenjen.

Vidi vidi vidi."

"Imamo mali stan", rekao je Pete. "Ja zaraĊujem jako malo u Drţavnom pomorskom

osiguranju, ali stvari će krenuti na bolje, to znam. A i Georgina -"

"Kako si to rekao da se zove?" rekao sam, usta još otvorenih kao bezumnaja. Peteova

supruga (supruga, braćo) opet se kao zahihotala.

"Georgina", rekao je Pete. "I Georgina radi. Tipka, znaš. Snalazimo se, snalazimo."

Nisam mogao, braćo, skinuti

186

(V”l”i

glazje s njega, zbilja. Bio je sav odrastao sad, s golosom odraslog i sve. "Moraš nam",

rekao je Pete, "jednom doći u posjet. Ti još", rekao je, "izgledaš jako mlado, i pored

svih tvojih uţasnih iskustava. Da. Da, da, ĉitali smo sve o tome. Ali, naravno, ti i jesi još

veoma mlad." "Osamnaest", rekao sam. "Baš navršenih." "Osamnaest, ha?" rekao je

Pete. "Tako star. Vidi vidi vidi. Sad", rekao je, "moramo ići." I on je kao uputio toj

svojoj Georgini kao pogled pun ljubavi, stisnuo jednu njenu rukaju meĊu svoje i ona mu

je uzvratila isto takvim pogledom, O braćo moja. "Da", rekao je Pete, okrećući se

natrag meni, "idemo na malu zabavu kod Grega." "Grega?" rekao sam.

"Oh, naravno", rekao je Pete, "ti ne poznaješ Grega, zar ne? Greg je poslije tebe. Dok

tebe nije bilo Greg se pojavio. On drţi male zabave, znaš. Uglavnom ĉaša vina i igre

rijeĉima. Ali jako fino, jako prijatno, znaš. Bezopasno, ako shvaćaš što hoću reći."

"Da", rekao sam. "Bezopasno. Da, da, vidjam to baš horroršo." I ta djevoĉka Georgina

se opet zahihotala na moje slovaje. I onda su to dvoje otišli na svoje vonjaje igre rijeĉima

kod tog Grega, tko god to bio. Bio sam ostavljen sam samcit s mojim ĉajićem s

mlijekom, koji se sad hladio, kao razmišljajući i ĉudeći se.

Moţda je ovo bilo to, stalno sam mislio. Moţda sam postajao prestar za ţiznj kakav sam

vodio, braćo moja. Sad mi je bilo osamnaest godina, punih. Osamnaest nije bilo malo. S

osamnaest, stari Wolfgang Amadeus je napisao koncerte i simfonije i opere i oratorije i

sav taj drek, ne, ne drek, nebesku muziku. I onda je tu bio stari Felix M. sa svojom

uvertirom San ljetne noći. I bilo je i drugih. A bio je taj kao francuski pjesnik što gaje

uglazbio stari Benjy

187

Britt, koji je napisao svu svoju najbolju poeziju prije petnaeste, O braćo moja. Arthur,

tako se zvao. Osamnaest nije uopće bilo baš mlado doba. Ali što da radim?

Šetajući gadnim mraĉnim kopilanima od zimskih ulica, nakon što sam idjao iz tog

mjasta za ĉajić i kavu, stalno sam kao vidjao vizije, kao oni crteţi u gazetama. To je bio

Vaš Skromni Pripovjedaĉ Alex kako se vraća kući s posla na tanjur dobre tople veĉere, i

tamo je bio taj komad sav pun dobrodošlice i pozdrava i ljubavi. Ali je nisam mogao

vidjati baš horroršo, braćo, nisam mogao smisliti tko bi to mogao biti. Ali sam imao tu

naglu veoma jaku zamisao da ako uĊem u sobu pored sobe gdje je vatra gorjela i moja

topla veĉera ĉekala na stolu, tamo ću naći ono što zbilja ţelim, i sad se sve povezalo, ona

slika izrezana iz gazete i susret sa starim Peteom onako. Jer u toj drugoj sobi u kolijevci

leţao je grgoljeći gu gu gu moj sin. Da da da, braćo, moj sin. I sad sam osjetio tu boljšu

veliku šupljinu u svom pljotu, osjećajući se i sam iznenaĊen sobom, O braćo moja. Ja

sam kao odrastao.

Da da da, to je bilo to. Mladost mora proći, o da. Ali mladost je samo biti onako kakva

bi mogla biti ţivotinja. Ne, to nije samo kao biti ţivotinja, koliko kao biti jedna od onih

maljutkih igraĉaka što vidjate da prodaju na ulici, kao mali ĉelovjeci napravljeni od

lima i s oprugom unutra i kljuĉem za navijanje vani i naviješ ga grrr grrr grrr i onda

idja, kao hoda, O braćo moja. Ali idja u ravnoj crti i lupi ravno u stvari bong bong i ne

moţe promijeniti ono što radi. Biti mlad je kao biti jedan od tih maljutkih strojeva. Moj

sin, moj sin. Kad budem imao svog sina objasnit ću mu sve to, kad bude dovoljno

starejši da kao razumije. Ali onda znam da on neće razumjeti, ili neće htjeti razumjeti

uopće, i uradit će sve vešĉe koje sam ja uradio, da, moţda ĉak i ubiti neku jadnu starejšu

haringu okruţenu mjauĉućim koškama, i ja ne bih bio u stanju stvarno ga 188

zaustaviti. I tako će to idjati do kraja svijeta, uokolo i uokolo i uokolo, kao neki boljši

divovski kao ĉelovjek, kao stari Gospodjin osobno (ljubaznošću mlijeĉnog bara Korova)

koji okreće i okreće i okreće vonjaju graţnju naranĉu u svojim divovskim rukajama.

Ali prije svega, braćo, bila je ta vešĉa naći nekakvu djevoĉku koja će biti majka tom

sinu. Morat ću zapoĉeti s tim sutra, stalno sam mislio. To je bilo nešto novo za raditi. To

je bilo nešto što ću morati otpoĉeti, poĉetak kao novog poglavlja.

To ćemo onda, braćo, pošto dolazim do kao kraja ove priĉe. Bili ste svugdje sa svojim

malim druzjem Alexom, patili s njim, i vidjali ste neke od najgraţnjijih braĉnjih koje je

stari Gospodjin ikad stvorio, sve to na vašeg starog druzja Alexa. A sve stoje bilo je da

sam bio mlad. Ali sad kad završavam ovu priĉu, braćo, ja nisam mlad, ne više, o ne.

Alex je kao odrastao, o da.

Ali kamo sad idjam, O braćo moja, to je sve za mene samog, kamo vi ne moţete ići.

Sutrašnjica je sva kao mirisno cvijeće i okrećuća vonjaja zemlja i zvijezde i stara Luna

tamo gore i vaš druzja Alex sam samcit traţi kao druţicu. I sav taj drek. Uţasni graţnji

vonjaji svijet, zaista, O braćo moja. I tako zbogom od vašeg malog druzja. A svima

drugima u ovoj priĉi sveĉani šumaja glazbe s usana brrrr. I mogu mi poljubiti šarje. Ali

vi, O braćo moja, sjetite se ponekad vašeg malog Alexa koji je bio. Amen. I sav taj drek.

189

Do sada izašlo u biblioteci Feniks

RichardBach

Jedno

Most preko vjeĉnosti

Bijeg od sigurnosti

Prividi

Hermann Hesse

Rosshalde

Narcis i Zlatousti

Stepski vuk

Demian Siddhartha

Howard Phillips Lovecraft

Planine ludila

Kahlil Gibran

Glas pjesnika

Glas uĉitelja

Slomljena krila

ZAGREBAĈKA NAKLADA

ZAGREBAĈKA NAKLADA

Izdanja moţete naruĉiti na telefone: 66 71 604, 098/35 03 72

ili na adresu: KZ Zagrebaĉka naklada Balokovićeva 17; Zagreb

ZAGREBAĈKA NAKLADA

ZAGREBAĈKA NAKLADA

U pripremi:

Rene Belbenoit

Suha giljotina

Jorge Luis Borges

Aleph

Jorge Luis Borges

Opća povijest gadosti

ZAGREBAĈKA NAKLADA

ZAGREBAĈKA NAKLADA

Izdanja moţete naruĉiti na telefone: 66 71 604, 098/35 03 72

ili na adresu:

KZ Zagrebaĉka naklada ■ Balokovićeva 17; Zagreb