Aneks I - Drumski Saobracaj

Program Evropske unije za region Balkana

Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija i Srbija i Crna Gora

Rukovodilac projekta Delegacije EK: Enrico Maglia GMPTS Vođa projekta: Antonello Pucci

GMPTS zamenik vođe projekta: dr Vlastimir Dedovid

Roberto Liuzza, Rukovodilac projekta (PM) Stefano Pellecchia, Ekspert za transport i pomodnik rukovodioca projekta

Nada Stanojevid, Koordinator projekta

Konzorcijum Konsultanata na projektu Italferr/IIPP/NEA/WB – Glavni eksperti: Piter Hilferink, Transportni modelar / Saobradajni inženjer

Dick Tensen, Ekonomista/ Finansijski analitičar Alessandro De Angelis, Ekspert za intermodalni transport

Paolo Orsini, Inženjer drumskog saobradaja

Ekspertski tim za transportni model: Arnaud Burgess, Sean Newton, Pier Luigi Fini, Yuko Kawabata, Kristiana Chakarova, Piter Hilferink, mr Goran Vorotovid, mr Vladimir Momčilovid, Ivan Ivkovid

Ekspertski tim za drumski transport: Paolo Orsini, Vladimir Cvijovid, dr Gradimir Danon Ekspertski tim za železnički transport: Pietro Moretti, Luca Franceschini, dr Nebojša Bojovid, Miloš Milenkovid, Dragana Mačvanski Ekspertski tim za transport na unutrašnjim plovnim putevima: Roberto Zanetti, S. Meijer, dr Zoran Radmilovid, Saša Jovanovid, Violeta Vasid, mr Danijela Pjevčevid Ekspertski tim za vazdušni transport: Jochen Starke, dr Slobodan Gvozdenovid, mr Olja Čokorilo Ekspertski tim za intermodalni transport: Alessandro De Angelis, dr Branislav Boškovid Ekspertski tim za zaštitu životne sredine: Andre Van Kuijk, dr Snežana Belanovid, mr Nevena Vasiljevid,

mr Ivana Bjedov, dr Ratko Kadovid, Dragana Borota Transportni ekonomisti: Geert Smit, Boris Nikolid

Članovi Koordinacionog odbora Projekta:

Tatjana Mirkovid/Dejan Lasica, MI Biljana Vuksanovid, JPPS

Ljiljana Gordid, JPŽS Žaneta Ostojid-Barjaktarevid, Plovput

Marija Petrovid, DCV

Oktobar 2009.g.

Generalni Master plan saobraćaja u Srbiji

Završni izveštaj – Aneks I

Projekat realizuje Italferr S.p.A. u saradnji sa IIPP, NEA i Witteveen+Bos

Projekat finansira EU, a realizacijom

rukovodi Delegacija EK

Generalni Master plan saobraćaja u Srbiji 05SER01/04/016 Završni izveštaj – Aneks I: Drumski saobraćaj Oktobar 2009

strana 3

Naslovna strana izveštaja

Naziv projekta: Broj projekta:

Generalni Master plan saobradaja u Srbiji 05SER01/04/016

Zemlje: Republika Srbija

Korisnici

Organizacija Ministarstvo za infrastrukturu

JP “Putevi Srbije” Direktorat civilnog vazduhoplovstva

Plovput Beograd, Direkcija za

održavanje i razvoj unutrašnjih plovnih

puteva

JP Železnice Srbije

Ime Tatjana Mirkovid/ Dejan Lasica

Biljana Vuksanovid

Marija Petrovid Žaneta Ostojid Barjaktarevid

Ljiljana Gordid

Adresa

Nemanjina 22-26 11000 Beograd, Srbija

Bul. Kralja Aleksandra 282, 11000 Beograd, Srbija

Omladinskih brigada 1, 11070 Beograd, Srbija

Francuska 9 11000 Beograd, Srbija

Nemanjina 6, 11000 Beograd, Srbija

Telefon +381.11.3616613 +381.11.3040642 +381.11.3117482 +381.11.3029801 +381.11.3615857

Faks +381.11.3619710 +381.11.3040614 +381.11.3117518 +381.11.3029808 +381.11.3616841

E-mail [email protected] [email protected]

[email protected]

[email protected] [email protected] [email protected]

Konsultant EK

Organizacija Vođa tima Italferr IIPP NEA Witteveen+Bos

Ime Antonello Pucci Roberto Liuzza Nada Stanojevid V. Lisinskog 12a, 11000 Beograd +381.11.2088041 +381.11.3291373 [email protected]

Geert Smit Ir. E. Teunissen

Adresa

Strahinjida Bana 49, 11000 Belgrade

Via Marsala 53, 00185 Rome, Italy

Bredewater 26 NL-2715 CA Zoetermeer

Leeuwenbrug nr. 8 7411 TJ Deventer The Netherlands

Telefon Faks

+381 64 07 680

+39.06.49752452 +39.06.49752564

City Net +31 79 3222397 +31 79 3222382

+31-570-697511 +31-570-697123

Svetlana Lučid Uzun Mirkova 10/1, 11000 Belgrade +381 11 2623895 [email protected]

E-mail [email protected]

[email protected]

[email protected]

Datum izveštaja : 20. oktobar 2009.g.

Autori izveštaja: Projektni tim

Za konsultanta

Vođa tima

Antonello Pucci Potpis

Za Delegaciju EK Rukovodilac projekta

Enrico Maglia

Potpis ___________________________

mailto:[email protected]


strana 4

Skraćenice

AADT PGDS Proseĉni godišnji dnevni saobraćaj

A&ET U/I V Ulazno i izlazno vreme

AON SiN Sve ili ništa

BCP GP Graniĉni prelaz

CBA ATK Analiza troškova i dobiti

CIF CIF Cena, osiguranje i prevoz

Co PGS Putnici gradskog saobraćaja

CSD CSD Usisni bager sa frezerom - refuler DG TREN DG TREN Generalna direkcija za saobraćaj i energetiku

DTD DTD Hidrografski sistem Dunav-Tisa-Dunav

EC EK Evropska komisija

EAR EAR Evropska agencija za rekonstrukciju

EIA PUŢS Procena uticaja na ţivotnu sredinu

EU EU Evropska unija

FIDIC FIDIC MeĊunarodna inţenjerska federacija

GC GT Generalizovani troškovi

GDP BDP Bruto domaći proizvod

GIS GIS Geografski informacioni sistem

GTC GTT Generalizovani transportni troškovi

GTMS GMPS RS Generalni master plan za saobraćaj Republike Srbije

HGV TTV Teško teretno vozilo

IPR PIS Prava intelektualne svojine

IRI IRI MeĊunarodni indeks ravnosti kolovoza

IVTT VPV Vreme putovanja u vozilu

IWW UPP Unutrašnji plovni putevi

JV ZU Zajedniĉko ulaganje Italferr/IIPP/NEA/Witteveen+Bos

LoS NU Nivo usluge

MIP VGIP Višegodišnji indikativni program

MoI MI RS Ministarstvo infrastrukture Republike Srbije

MPME MPME Multiple Path Matrix Estimation

MS PPV Podela po vidovima

Nco PVGS Putnici u vangradskom saobraćaju

NSTR Nomenklatura statistiĉkih trgovinskih registracija

NUTS NTJS Nomenclature teritorijalnih jedinica za statistiku

OD I-C Nastanak - Odredište

OF FZ Faktor zauzetosti

PD DP Direktor projekta

PERS JP PS Javno preduzeće „Putevi Srbije―

PESR JP ŢS Javno preduzeće „Ţeleznice Srbije―

PC KP Koordinator projekta

PIU JIP Jedinica za implementaciju projekata

pkms ĉ-km ĉovek-kilometar

PLOVPUT PLOVPUT Direktorat za unutrašnje plovne puteve

REBIS REBIS Regionalna studija o infrastrukturi na Balkanu

RSD RSD Srpski dinar

SCP Study area Crossing Point

SEETO SEETO Transportna opservatorija jugoistoĉne Evrope

SC KO Koordinacioni odbor

TEN TEN Transevropska mreţa

TL VT VoĊa tima

ToRs PZ Projektni zadatak

TSHD TSHD Plovni usisni bager

TT VT Vreme transfera

VOT VV Vrednost vremena

VOC OTV Operativni troškovi vozila

WT VĈ Vreme ĉekanja


strana 5

Sadržaj

1 Uvod ............................................................................................................................................... 7

2 Istorijat ............................................................................................................................................ 9

3 Putna mreţa Srbije ........................................................................................................................ 11

3.1 Uvod ........................................................................................................................................ 11

3.2 Upravljanje putnom mreţom Srbije ........................................................................................ 20

3.2.1 Pravni okvir .................................................................................................................... 20

3.3 Karakteristike putne mreže Srbije ........................................................................................... 26

3.4 Stanje putne mreţe Srbije ........................................................................................................ 31

3.5 Odrţavanje putne mreţe .......................................................................................................... 34

3.6 Vozni park ............................................................................................................................... 36

3.7 Saobraćaj na putnoj mreţi Srbije ............................................................................................. 37

3.7.1 Širina saobraćajnih traka ................................................................................................. 38

3.7.2 Minimalni radijus horizontalnih krivina ......................................................................... 40

3.7.3 Maksimalni poduţni nagib ............................................................................................. 42

3.8 Kapacitet putne mreţe Srbije ................................................................................................... 50

3.9 Bezbednost na putnoj mreţi .................................................................................................... 53

3.10 Drumski saobraćaj – vizija za 2015 ......................................................................................... 56

4 SWOT Analiza ............................................................................................................................. 57

5 Putna mreţa i generalni master plan ............................................................................................. 60

5.1 Uvod ........................................................................................................................................ 60

5.2 Generalni plan projekta – Model putne mreţe ........................................................................ 61

5.2.1 Stanje modela putne mreţe ............................................................................................. 64

5.2.2 Troškovi odrţavanja modela putne mreţe ...................................................................... 66

5.2.3 Protok saobraćaja na modelu putne mreţe ..................................................................... 70

5.2.4 Kapacitet modela putne mreţe ........................................................................................ 72

6 Razvojni projekti .......................................................................................................................... 77

6.1 Projekti minimalnih ulaganja .................................................................................................. 77

6.2 Razvojni projekti puteva.......................................................................................................... 81


strana 6

7 Master plan ................................................................................................................................. 121

7.1 Uvod ...................................................................................................................................... 121

7.2 Razvojni projekti ................................................................................................................... 122

7.3 Potraţnja za saobraćajem i kapacitet na putnoj mreţi Srbije do 2027 .................................. 125

7.4 Projekti predloţeni na mreţi puteva do 2027. ....................................................................... 129

7.5 Jediniĉni investicioni i troškovi odrţavanja ......................................................................... 134

8 Zakljuĉci i preporuke .................................................................................................................. 135


strana 7

1 Uvod

Generalni master plan saobraćaja u Srbiji ima opšti cilj da da doprinos proširenim, unapreĊenim i

bezbednijim saobraćajnim mreţama, koje će privući nove investicije u siromašnije regione, unaprediti

kvalitet ţivota u regionu, promovisati trgovinu i doprineti poboljšanju odnosa sa susednim zemljama.

Jedan od sveukupnih ciljeva je saobraćajna mreţa Srbije kao harmonizovani deo Regionalne (Zapadni

Balkan ili Jugoistoĉna Evropa) glavne mreţe i Trans-Evropske saobraćajne mreţe (TEN-T).Svrha je

da se korisniku obezbedi sveobuhvatni GMTS u skladu sa politikom saobraćaja kao alat za

projektovanje i implementaciju saobraćajnih šema kako bi se ispunile potrebe svih vidova.

GMTS mora da bude ekonomski i tehniĉki opravdan, praktiĉan i opširan. Mora da saĉini program

investicija koji će se odvijati u kontinuitetu u periodu do 2027.

U tom cilju, oĉekuje se postizanje sledećih rezultata:

1.faza – Izrada modela saobraćaja:

Baze podataka koje se mogu aţurirati sa:

• Matricama izvor – cilj , klasama vozila, vrstama roba –za sve vidove;

• Definisanim kapacitetima deonica – za sve vidove

• Podacima o troškovima transporta – pripremljenim za unošenje u HDM-4 ili

definisanje operativnih troškova za ne-drumske vidove

• Troškovima redovnog i periodiĉnog odrţavanja za sve vidove;

Model multimodalnog saobraćaja koji kasnije moţe aţurirati Ministarstvo za infrastrukturu koji

ukljuĉuje pod-vidove i sadrţi:

• Model potraţnje za prognoziranje izvor – cilj matrice kroz rast društvenih i

ekonomskih vatijabli;

• Model izbora vida saobraćaja;

• Model ponude za opis razliĉitih scenarija infrastrukture;

• Model za dobijanje ukupnog toka saobraćaja na multimodalnoj mreţi.

2.faza– Izrada master plana:

• Koherentni paket projekata za investiranje. Treba eksplicitno navesti tehniĉke, politiĉke i

druge rizike. Najveća paţnja treba biti data projektima sa ponuĊenom dinamikom realizacije

pre 2017. Za period od 2017. do 2027., projekti se mogu predstaviti u jednostavnijem

formatu;

• Nacrt Projektni zadatak za detaljne studije izvodljivosti za projekte u prvih pet godina

programa;

• Plan podrške za praćenje plana realizacije rezultata GMTS-a.

Ovaj izveštaj predstavlja rad Konsultanta prema projektnom zadatku i Uvodnom izveštaju, u vezi sa

putnom mreţom u Republici Srbiji.

Konsultant je izvršio opširne analize karakteristika i stanja postojeće putne mreţe, kao i karakteristike

saobraćaja na putnoj mreţi u Republici Srbiji.


strana 8

Zakon o Javnim putevima definiše u skladu sa znaĉajem njihove uloge u povezivanju sledeće

kategorije javnih puteva:

Drţavni put I reda

Drţavni put II reda

Opštinski putevi

Ulice

U maju 2009. Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o kriterijumima za kategorizaciju drţavnih

puteva.

U skladu sa Zakonom o javnim putevima Vlada će izdati akt o kategorizaciji nacionalnih puteva na

bazi gore spomenutih kriterijuma.

Uzevši u obzir da nova kategorizacija puteva još uvek nije usvojena, Konsultant je pripremio model

saobraćaja putne mreţe koji se sastoji od glavnih i regionalnih puteva prema poslednjoj vaţećoj

kategorizaciji puteva.

Konsultant je pripremio podatke o putnoj mreţi na bazi raspoloţivih podataka iz baze podataka

puteva Javnog preduzeća "Putevi Srbije", brojanja saobraćaja i drugih izvora koji su zaduţeni za

odreĊene tipove podataka.

U odsustvu pouzdanih podataka Konsultant je koristio studije i radove iz ove oblasti i pravio je

pretpostavke i procene gde je to bilo neophodno.


strana 9

2 Istorijat

Republika Srbija je evropska zemlja sa srednjom gustinom naseljenosti i dobro razvijenom mreţom

puteva. Gustina mreţe puteva u Srbiji izraĉunata po površini i stanovništvu nije mnogo ispod nivoa

razvijenih zemalja1. Relativna duţina puteva u Srbija (gustina mreţe) je izmeĊu odgovarajućih

vrednosti Austrije i Velike Britanije. Glavni putevi idu kroz velike gradove i presecaju se u zoni

Beograda i Niša.

Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamiĉan i dominantan vid transporta sa uĉešćem od

80% u ukupnom teretnom t.j. oko 74% u ukupnom putniĉkom transportu. MeĊunarodni drumski

transport u Republici Srbiji, zapravo pristup meĊunarodnom trţištu transporta se uglavnom izvodi

reţimu bilateralnih i multilateralnih CEMT dozvola. Ovo dodatno utiĉe na konkurentnost naših

prevoznika na meĊunarodnom trţištu transporta u sluĉaju kada postoje bitne administrativne i fiziĉke

prepreke (još uvek postoji neodgovarajući vizni reţim za profesionalne vozaĉe, zadrţavanja na

graniĉnim prelazima itd.)2.

Integracija transportne mreţe Srbije sa glavnom regionalnom mreţom se smatra kljuĉnim ciljem

politike3 za ekonomski i društveni razvoj zemlje. Kroz Srbiju prolazi Koridor X sa svojim granama Xb

(Beograd – Budimpešta) Xc, (Niš – Sofija), i X (Niš – BJRM), i formira deo SEETO4 regionalne

―glavne mreţe―, koje zajedno predstavljaju najznaĉajnije drumske i ţelezniĉke rute u Srbiji. Na

Koridoru X u Srbiji postoji 792 km puteva i 760 km ţelezniĉkih pruga.

Vlada je nedavno pripremila strategiju transporta5, a plan investicija i aktivnosti se trenutno priprema

uz podršku EU. Ministarstvo za infrastrukturu, prateći raniju podršku Evropske agencije za

rekonstrukciju (EAR), definisalo je odrţivu strategiju transporta.

Širi ciljevi ove strategije su sledeći:

Integrisati transportnu mreţu u Srbiji u Trans-Evropsku mreţu;

Osigurati efikasno korišćenje svakog vida da bi se stavio naglasak na njegove komparativne

prednosti;

Unaprediti kvalitet usluga transportnog sistema;

Uvećati bezbednost i sigurnost u saobraćaju;

Jaĉati trţište transporta i njegovu postepenu deregulaciju;

Smanjiti uticaj sektora saobraćaja na ţivotnu sredinu u skladu sa osnovama odrţivog razvoja;

Uspostaviti stabilno finansiranja za sektor saobraćaja; i

Priprema detaljnog Generalnog master plana6 u skladu sa trenutnom i projektovanom obimom

saobraćaja za svaki od vidova saobraćaja.

1 Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji, Strategija i politika razvoja sektora transporta u Srbiji do 2015,

decembar 2006. 2 Strategija razvoja ţelezniĉkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji, 2008 – 2015, Beograd, 27

decembar, 2007 3 Vlada Srbije, (2007). 4 SEETO – Saobraćajna observatorija za jugoistiĉnu Evropu 5 Minisarstvo za infrastrukturu ―Strategija razvoja ţelezniĉkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog saobraćaja u Republici Srbiji, 2008 – 2015", (2007). 6 Za izradu studije sredstva obezbeĊuje EU


strana 10

Strategija identifikuje stanje sektora saobraćaja, iznosi koncept razvoja infrastrukture i transporta,

definiše ciljeve i zadatke razvoja sistema saobraćaja i Akcionog plana realizacije, imajući u vidu

potrebu za odrţivim razvojem saobraćaja u Republici Srbiji. Ova strategija je orijentisana na cilj i

bazirana je na viziji za 2015. uzimajući u obzir socijalni razvoj, odreĊivanje pristupa Evropskoj uniji,

odrţivi razvoj transpornog sistema i stabilnih institucija. Jedna od funkcija Generalnog master plana

trebalo bi da bude prevazilaţenje trenutnog nedostatka koordinacije izmeĊu razliĉitih vidova

transporta.


strana 11

3 Putna mreža Srbije

3.1 Uvod

Republika Srbija je evropska zemlja sa srednjom gustinom neseljenosti i veoma dobro razvijenom

putnom mreţom. Gustina mreţe puteva u Srbiji izraĉunata prema površini i stanovništvu nije mnogo

ispod nivoa razvijenih zemalja.

Slika 3.1-1: Razvijenost putne mreže u Republici Srbiji

Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamiĉan i dominantan naĉin transporta, sa uĉešćem

of 80% u ukupnom transportu tereta, t.j oko 74% u ukupnom transportu putnika.

Saobraćajna putna mreţa Srbije je u procesu harmonizacije sa standardima EU. Srbija razvija

saobraćajnu putnu mreţu u skladu sa potraţnjom za meĊunarodnim tranzitom i u skladu sa lokalnom

potraţnjom za transportom. UnapreĊenje saobraćajne putne mreţe stavlja akcenat na bezbednost na

putevima i unapreĊenje upravljanja drumskim transportom.

Ukupna duţina putne mreţe u Srbiji prema podacima Javnoog preduzeća ―Putevi Srbije‖ je 40.845

km. Putna mreţa u Srbiji predstavlja veliku imovinu zemlje. Sastoji se od 38.600 km u Centralnoj

Srbiji i ukljuĉujuje 15.500 km primarnih i sekundarnih puteva (i oko 634 km autoputeva i polu

autoputeva), zajedno sa više od 23.000 kilometara tercijarnih, ili lokalnih, puteva.

Putna mreţa Republike Srbije se sastoji iz:

- 5.525 km državnih puteva I reda

- 11.540 km državnih puteva II reda

- 23.780 km lokalnih puteva

Na mreţi postoji:

- 498 km autoputeva sa putarinom

- 136 km polu autoputeva sa putarinom


strana 12

Slika 3.1-2: Glavna i regionalna putna mreža Srbije

(Izvor: JP “Putevi Srbije”)


strana 13

Slika 3.1-3:Putna mreža Srbije

(Izvor: JP“Putevi Srbije”)

Na nivou celokupne putne mreţe, dve petine deonica ima kolovoze od tucanika i zemlje.

U Republici Srbiji, 32% puteva I i II reda imaju više od 20 godina, i samo 14% njih ima manje od 10

godina .

Opšti uvid u kvalitet postojeće putne mreţe moţe se dobiti putem distribucije putnih deonica po

kategoriji i tipu putne površine. Poznato je:

Skoro svi drţavni putevi I reda imaju moderni kolovoz;

Znaĉajnu duţinu puteva II reda (13,5%) ĉine deonice sa tucanikom (makadamom) i

―prašnjavi‖ putevi;

Više od pola ukupne duţine lokalne putne mreţe ne odgovara potrebama modernog saobraćaja.

Glavna putna mreţa takoĊe ima 2 638 mostova (sa ukupnom površinom od oko 800.000 m2) i 78

tunela (ukupne duţine 10 053 m).

Neamortizovana vrednost svih mostova je procenjena na milijardu dolara. Mostovi se razlikuju u

starosti, obliku i tipu izgradnje. Napravljeni su od drveta, kamena, betona, prednapregnutog betona,

ĉelika. Statiĉki sistemi, rasponi i duţine kreću se od 5m do 2212 metara, što je duţina mosta na

Dunavu kod Beške.Republika Srbija ima 11 velikih mostova, zapravo 7 mostova na Dunavu i 5

mostova na Savi.Zbog nedovoljnog investiranja u duţem vremenskom periodu u odrţavanje i

rekonstrukciju mostova sadašnje stanje mostova nije zadovoljavajuće.

Upravljanje drţavnom putnom mreţom (17.065 km) je pod nadleţnošću Javnog preduzeća ―Putevi

Srbije‖ koje predstavlja 40,1% ukupne putne mreţe Republike Srbije. Skoro svi putevi iz ove

kategorije imaju moderno asfaltirani kolovoz ali u razliĉitom stanju, kako je prikazano kasnije.

Procenjuje se da je ukupna vrednost puteva oko 13 milijardi dolara7.

Drugi deo mreţe ĉine opštinski ili lokalni putevi (23.780 km), koji nisu ukljuĉeni u analizu. Opštinski

put i uliĉna mreţa je u nadleţnosti lokalnih organa 8.

Putna mreţa u Republici Srbiji je deo pan-evropskog koridora. Deset pan-evropskih transportnih

koridora je definisano na drugoj pan-evropskoj konferenciji o transportu na Kritu u martu 1994. kao

7 Procena sa zvaniĉnog vebsajta Vlade Srbije. 8 Videti izveštaj ―Politika tercijarne putne mreţe‖


strana 14

rute u Centralnoj i Istoĉnoj Evropi koje su zahtevale veliko ulaganje tokom sledećih deset do petnaest

godina. Dopune su napravljene na trećoj konferenciji u Helsinkiju 1997. godine.

Ovi koridori za razvoj se razlikuju od Trans-Evropskih saobraćajnih mreţa koje ukljuĉuju sve glavne

uspostavljene rute u EU iako postoje predlozi da se napravi kombinacija ova dva sistema pošto su

većina ukljuĉenih zemalja sada ĉlanice EU.

Pan-evropski koridori u regionu ĉine kiĉmu intraregionalne mreţe kao što je prikazano na Slici 3.1-4.

Slika 3.1-4: Jugoistočni pan-evropski koridori


Više od dve hiljade kilometara (2.150 km) glavne putne mreţe u Srbiji je deo sistema evropskih

puteva (E-putevi). Na teritoriji Republike Srbije postoji oko 792 km puteva Koridora X i njegovih

grana X-b i X-c.

U okviru projekta REBIS, dat je pregled strateške transportne mreţe na Balkanu, obavljeni razgovori

o njima sa nacionalnim vlastima u ovim zemljama i napravljene analize u svetlu najskorijih politiĉkih

dogaĊaja u regionu. Na kraju je predloţena je "glavna mreţa" za region koja uzima strateške mreţe EU

kao osnovu.

Ova studija je takoĊe definisala projekte na glavnoj mreţi, pogodne za meĊunarodne finansiranje.


strana 15

Sekretarijat za posmatranje saobraćaja u Jugoistočnoj Evropi (SEETO) je regionalna saobraćajna

organizacija osnovana memorandumom o razumevanju za razvoj glavne regionalne transportne mreţe

(MoU) koji je potpisan 11. juna 2004. od strane vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Bivše

jugoslovenske republike Makedonije, Crne Gore i Srbije i Misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu i

Evropske komisije.

Cilj SEETO je da promoviše saradnju na razvoju glavne i pomoćne infrastrukture multimodalne

glavne regionalne transportne mreţe u jugoistoĉnoj Evropi i da promoviše i unapredi lokalne

kapacitete za impelementaciju investicionih programa, upravljanja i skupljanja i analize podataka o

glavnoj regionalnoj transportnoj mreţi.

Misija SEETO je da omogući programiranje i sprovoĊenje MoU odredbi koje bi trebalo da unaprede i

modernizuju glavnu regionalnu transportnu mreţu za socijalni i ekonomski razvoj. SEETO mandat

takoĊe ukljuĉuje saradnju i razmenu sveobuhvatnih informacija sa relevantnim meĊunarodnim

agencijama i finansijskim institucijama aktivnim u regionu Jugoistoĉne Evrope i relevantnim

sekretarijatima pan-evropskih koridora kako bi se postigla maksimalna kompatibilnost izmeĊu

strategija razvoja.

Glavni cilj SEETO je da podrţi Nadzorni komitet u implementaciji MoU koji promoviše saradnju u

razvoju jugoistoĉnog regionalnog saobraćaja.

Konkretni SEETO ciljevi su:

- Prikupljanje podataka o glavnoj regionalnoj transportnoj mreţi i odrţavanje i aţuriranje

informacionih sistema koji koriste oni koji donose odluke i ostali ukljuĉeni u razvoj glavne

regionalne transportne mreţe;

- Priprema i redovno petogodišnje aţuriranje dugoroĉnog plana za razvoj glavne regionalne

transportne mreţe i implementaciju projekata i prioriteta na glavnoj regionalnoj transportnoj

mreţi;

- ObezbeĊivanje pomoći za jaĉanje kapaciteta regionalnog planiranja u saobraćaju;

- ObezbeĊivanje platforme za efikasno korišćenje sredstava i know-how iz javnih i privatnih

izvora.


strana 16

Slika 3.1-5: Jugoistočni pan-evropski koridori

Koridori

Koridor V B (272 km): Rupa (Slovenaĉka granica) —Zagreb (Hvatska) —Gorican (MaĊarska granica)

Koridor V C (534 km): Udvar (MaĊarska granica) —Osijek (Hvatska) —Sarajevo (Bosna i

Hercegovina) —Opuzen (Hvatska) —Ploĉe(Hvatska)

Koridor VIII (725 km): Tirane/ Durres/ Vlore (Albanija) —Skopje (Bivša jugoslovenska republika

Makedonija) —Devebair (Bugarska granica)

Koridor X (1 016 km): Bregana (Slovenaĉka granica) —Zagreb (Hvatska) —Beograd (Srbija) —

Skopje (Bivša jugoslovenska Republika Makedonija) —Bogorodica (Grĉka granica)

Koridor X A (60 km): Donji Macelj (Slovenaĉka granica) —Zagreb (Hvatska)

Koridor X B (185 km): Horgoš (MaĊarska granica) —Novi Beograd (Srbija)

Koridor X C (110 km): Niš (Srbija) —Gradina (Bugarska granica)

Koridor X D (117 km): Veles (Bivša jugoslovenska republika Makedonija) —Medţitlija (Grĉka

granica)


strana 17

Rute

Ukupna duţina putne mreţe koja pripada glavnoj mreţi u Republici Srbiji je 1505 km.

Tabela 3.1-1: Evropske rute kroz Republiku Srbiju

Deonica

Dužina

[km]

Obilaznica Beograda 47,4

Koridor X Hvatska granica - Batrovci - Beograd

(E-70/M-

1) 514

Beograd - Niš - Leskovac - Bujanovac – granica BJRM (E-75/M1)

Koridor Xb MaĊarska granica – Beograd E-75 185

Koridor Xc Niš – Bugarska granica (E-80) 110

Ruta 3 BiH granica – Uţice M-5 54

Ruta 4 Rumunska granica-Beograd-Ĉaĉak-Uţice-Crnogorska granica E-70 414

Ruta 5 Bugarska granica - Vrška ĉuka - Zajeĉar - Paraćin E-761 107

Ruta 6 Crnogorska granica - Ribarići - Kosovo - Priština 25

Ruta 7 Niš - Prokuplje - Merdare – Kosovska granica M-25 96

Ruta 1 (703km): Bosiljevo (Hvatska) —Split (Hvatska) —Ploĉe (Hvatska) —Neum (Bosna i

Hercegovina) —Dubrovnik (Hvatska) —Bar (Crna Gora)

Ruta 2 A (236 km): Okuĉani (Hvatska) —Banja Luka (Bosna i Hercegovina) —Lasva (Bosna i

Hercegovina)

Ruta 2 B (395 km): Sarajevo (Bosna i Hercegovina) —Podgorica (Crna Gora) —Vore (Albanija)

Ruta 2 C (136 km): Fier (Albanija) —Kakevile (Grĉka granica)

Ruta 3 (185 km): Sarajevo (Bosna i Hercegovina) —Uţice (Srbija)

Ruta 4 (590 km): Vatin (Rumunska granica) —Beograd (Srbija) —Bar (Crna Gora)

Ruta 5 (107 km): Paraćin (Srbija) —Vrška Ĉuka (Bugarska granica)

Ruta 6 (259 km): Ribarevina (Crna Gora) —Ribarići (Srbija) —Priština (Kosovo pod UNSCR

1244/99) —Skopje (Bivša jugoslovenska republika Makedonija)

Ruta 7 (345 km): Lezhe (Albanija) —Priština (Kosovo (pod UNSCR 1244/99)) —Doljevac (Srbija)


strana 18

Slika 3.1-6: Osnovna mreža



strana 19

U isto vreme Koridor X je deo glavne regionalne mreţe definisane u okviru SEETO koja je u vezi sa

budućim Sporazumom o saobraćaju izmeĊu EU i drugih uĉesnika iz jugoistoĉne Evrope.

Slika 3.1-7: Koridor X u Republici Srbiji

(Izvor: Institut za puteve, Beograd)


strana 20

3.2 Upravljanje putnom mrežom Srbije

Upravljanje nacionalnim putem je aktivnost od opšteg interesa. Upravljanje javnim putem ukljuĉuje:

korišćenje javnog puta (organizovanje i kontrolisanje naplate naknade za upotrebu javnog puta,

izvršnu vlast i sliĉno), zaštitu javnog puta, korišćenje investitorskog autoriteta na projektima izgradnje

i rehabilitacije javnih puteva, organizaciji i izvršavanju profesionalnih zadataka koji su vezani za

izgradnju, rehabilitaciju, odrţavanje i zaštitu javnih puteva, dodeljivanja odrţavanja javnog puta ,

nadgledanje izgradnje, rehabilitacije, odrţavanja i zaštite javnog puta, planove za izgradnju,

rehabilitaciju, odrţavanje i zaštitu javnog puta, i ĉuvanje podataka o javnim putevima i srodnim

tehniĉkim podacima u vezi sa saobraćajem.Upravljanje nacionalnim putem pored pomenutog, takoĊe

ukljuĉuje kontrolu i /organizaciju saobraćaja i brojanje saobraćaja na nacionalnim putevima.

3.2.1 Pravni okvir

Zakon o javnim putevima

Zakon o javnim putevima reguliše pravni status javnih puteva, stanja i metoda upravljanja, zaštite i

odrţavanja javnih puteva, izvora i metoda finansiranja javnih puteva, posebnih uslova za razvoj i

rehabilitaciju javnih puteva i inspektorata 9.

Za potrebe Zakona10

definiše se da:

Put predstavlja bilo koju izgraĊenu ili izdvojenu površinu koja moţe da se koristi kao asfaltirana površina

od strane svih ili posebnih uĉesnika u saobraćaju pod uslovima navedenim u zakonu ili drugim propisima.

Javni put je put koji ispunjava kriterijume za kategorizaciju od strane relevantnih nadleţnih organa.

Nacionalni put je javni put koji povezuje:

Teritoriju drţave sa evropskom putnom mreţom, odnosno deo je evropske putne mreţe,

Teritoriju drţave sa teritorijama susednih zemalja,

Celokupnu teritoriju drţave,

Privredno znaĉajna naselja na teritoriji drţave i

Podruĉje dva ili više okruga ili podruĉje okruga, kao i njegov deo koji prolazi kroz naselje, u

sluĉaju da nije izgraĊen obilazni put pored naselja.

Autoput je nacionalni put namenjen iskljuĉivo motorizovanom saobraćaju sa fiziĉki izdvojenim

kolovozom u svakom pravcu, nivelisanim raskrsnicama i punom kontrolom pristupa sa minimalno dve

saobraćajne trake i jednom zaustavnom trakom u svakom pravcu i odgovarajućom saobraćajnom

signalizacijom.

Opštinski put je javni put koji saobraćajno povezuje teritoriju opštine, odnosno grada kao i teritoriju

opštine, odnosno grada sa mreţom drţavnih puteva.

U skladu sa znaĉajem njihove uloge u povezivanju javni putevi se dele na sledeće kategorije:11

:

1. drţavne puteve I reda (saobraćajno povezuju teritoriju drţave sa mreţom evropskih puteva,

odnosno deo su mreţe evropskih puteva, teritoriju drţave sa teritorijom susednih drţava,

celokupnu teritoriju drţave, kao i privredno znaĉajna naselja na teritoriji drţave);

2. drţavne puteve II reda (saobraćajno povezuju podruĉje dva ili više okruga ili podruĉje

okruga);

3. opštinske puteve (saobraćajno povezuju teritoriju opštine, odnosnograda, kao i teritoriju

opštine, odnosno grada sa mreţom drţavnih puteva) i

4. ulice (saobraćajno povezuju delove naselja).

9 Ĉlan 1 Zakona o javnim putevima koji je stupio na snagu 1.01.2006.

10 Ĉlan 2 Zakona o javnim putevima koji je stupio na snagu 1.01.2006

11 Ĉlan 5 Zakona o javnim putevima koji je stupio na snagu 1.01.2006.


strana 21

Finansiranje javnih puteva

Izgradnja, rehabilitacija, odrţavanje i zaštita javnog puta ukljuĉujući opštinski put finansira se iz:12

:

1. naknada za upotrebu javnog puta

2. naknada za odrţavanje puta u visini od 10 % od akcize na derivate nafte

3. kredita

4. ulaganja domaćih i stranih lica

5. budţeta Republike Srbije i

6. drugih izvora u skladu sa zakonom.

Održavanje javnih puteva13

Odrţavanje javnih puteva, u skladu sa zakonom podrazumeva radove koji omogućavaju neometano i

bezbedno odvijanje saobraćaja i bezbedno korišćenje puta. Upravljaĉ javnog puta obezbeĊuje

neometano i bezbedno odvijanje saobraćaja i bezbedno korišćenje puta pri odvijanju radova.

Odrţavanje javnih puteva ukljuĉuje operacije redovnog, periodiĉnog i interventnog odrţavanja:

Redovno odrţavanje na javnom putu ukljuĉuje sledeće:

pregled, utvrĊivanje i ocena stanja puta i putnog objekta;

mestimiĉno popravljanje kolovozne konstrukcije i ostalih elemenata trupa puta;

ĉišćenje kolovoza i ostalih elemenata puta u granicama zemljišnog pojasa;

ureĊenje bankina;

ureĊenje i oĉuvanje kosina nasipa, useka i zaseka;

ĉišćenje i ureĊenje jarkova, rigola, propusta i drugih delova sistema za odvodnjavanje puta;

popravka putnih objekata;

postavljanje, zamenjivanje, dopunjavanje i obnavljanje saobraćajne signalizacije;

ĉišćenje saobraćajne signalizacije;

postavljanje, zamenjivanje, dopunjavanje i obnavljanje opreme puta i objekata i opreme za

zaštitu puta, saobra_aja i okoline;

ĉišćenje opreme puta i objekata i opreme za zaštitu puta, saobrasaja i okoline;

košenje trave i ureĊivanje zelenih površina na putu i zemljišnom pojasu;

ĉišćenje snega i leda sa kolovoza javnog puta i saobraćajnih površina autobuskih stajališta,

parkirališta, bankina i rigola.

12 Ĉlan 16 Zakona o javnim putevima koji je stupio na snagu 1.01.2006. 13

Ĉlan 57 Zakona o javnim putevima koji je stupio na snagu 1.01.2006.


strana 22

Radovi na periodiĉnom odrţavanju javnog puta obuhvataju: ojaĉanje kolovozne konstrukcije,

rehabilitaciju i pojaĉano odrţavanje.

Radovi na ojaĉanju kolovozne konstrukcije jesu naroĉito:

postavljanje šljunĉanog, odnosno tucaniĉkog zastora na neasfaltiranim putevima;

obrada površine kolovoznog zastora ili zaptivanje;

nanošenje novog asfaltnog sloja po celoj širini kolovoza odreĊene nosivosti;

korekcija oblika postojećeg zastora ili kolovoza.

Radovi na rehabilitaciji javnog puta jesu naroĉito:

selektivno obnavljanje, zamena i pojaĉanje dotrajalih kolovoznih zastora i promena popreĉnih

nagiba kolovoza na javnom putu, odnosno njegovom delu;

zamena sloţenih dilatacionih sprava, izolacije, kolovoza, ograda, slivnika, leţišta, oštećenih

sekundarnih elemenata i dotrajalih pešaĉkih staza na mostovima, nadvoţnjacima,

podvoţnjacima i vijaduktima;

obnavljanje antikorozivne zaštite ĉeliĉnih konstrukcija mostova, nadvoţnjaka, podvoţnjaka i

vijadukata;

zamena deformisanih, dotrajalih i privremenih propusta za vodu;

postavljanje nove saobraćajne signalizacije na javnom putu, odnosno njegovom delu.

Radovi na pojaĉanom odrţavanju javnog puta (poboljšanje javnog puta), jesu naroĉito:

ublaţavanje pojedinih uzduţnih nagiba i ispravka pojedinih krivina;

proširenje kolovozne konstrukcije, bankina i ostalih elemenata trupa puta na kraćim delovima

puta;

proširenje raskrsnica u nivou;

zamena drenaţnih sistema i hidroizolacije u tunelima i sanacija ili zamena tunelske obloge;

saniranje klizišta i odrona;

sanacija i izrada potpornih, obloţnih i portalnih zidova;

zamena ili izrada drenaţnog sistema za odvodnjavanje podzemnih

voda sa javnog puta i putnog objekta;

postavljanje nove opreme puta i novih objekata i opreme za zaštitu puta, saobraćaja i okoline na

javnom putu, odnosno njegovom delu.

Interventno odrţavanje javnih puteva ukljuĉuje aktivnosti koje su posledica prirodne katastrofa i

vanrednih okolnosti i izvodi se kako bi se osigurala mobilnost puteva i bezbedno obavljanje

saobraćaja.

Drugi zakoni i propisi

Postoje drugi zakoni i propisi u vezi sa razvojem i upravljanjem putne mreţe kao što su :

Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima

Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaĉaja

Zakon o javnim nabavkama

Zakon o planiranju i izgradnji

Zakon o zaštiti ţivotne sredine

Zakon o strateškoj proceni uticaja na ţivotnu sredinu

Zakon o proceni uticaja na ţivotnu sredinu

Zakonski propisi koji se tiĉu projektovanja, izgradnje i odrţavanja lokalne putne mreţe nisu na

prihvatljivom nivou.Postoje odreĊeni standardi koji regulišu pitanje lokalnih puteva i oni se tiĉu

http://www.putevi-srbije.rs/pdf/zakoninflat.pdf

http://www.putevi-srbije.rs/pdf/zakonojavnimnabavkamalat.pdf

http://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/Zakon_o_planiranju_i_izgradnji_lat.pdf

http://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/zstratzslat.pdf

http://www.putevi-srbije.rs/strategijapdf/zstratzslat.pdf


strana 23

uglavnom projektovanja lokalnih puteva. Od 2000.godine jedini novi standardi su oni koji definišu

horizontalnu i vertikalnu putnu signalizaciju.

3.2.2 Javno preduzeće “Putevi Srbije”

Prema Zakonu o javnim putevima14

, Javno preduzeće ―Putevi Srbije‖ je osnovano radi upravljanja

drţavnim putevima15

.Zadatke od glavnog nacionalnog znaĉaja postavlja JP"Putevi Srbije" u oblasti

zaštite, dalje izgradnje i unapreĊenja putne mreţe u Republici Srbiji.

Osnovne obaveze JP "Putevi Srbije" date su u Zakonu o putevima, i u najkraćem to su: odrţavanje,

zaštita, izgradnja i rekonstrukcija drţavnih puteva prvog i drugog reda koje se vrši na osnovu

programa radova koje donosi JP "Putevi Srbije", uz saglasnost Vlade Republike Srbije.

Prioritetna obaveza je odrţavanje puteva. JP "Putevi Srbije" je duţno da obezbedi trajno, neprekidno i

kvalitetno odrţavanje i zaštitu drţavnih puteva prvog i drugog reda i da omogući bezbedno i

nesmetano odvijanje saobraćaja na njima.

Izrada tehniĉke dokumentacije, izgradnja i rekonstrukcija drţavnog puta prvog i drugog reda,

njegovog dela ili putnog objekta ustupaju se putem javnog nadmetanja.Vrlo znaĉajna obaveza JP

"Putevi Srbije" je da organizuje i kontroliše naplatu putarine (posebne naknade za korišćenje

autoputa).

JP "Putevi Srbije" sprovodi propise iz oblasti puteva, organizuje i kontroliše poslove naplate, posebne

naknade za upotrebu puta, njegovog dela i objekta na njemu, tako što:

daje uslove i saglasnosti za prikljuĉenje prilaznog puta na drţavni put prvog i drugog reda;

vodi evidenciju o stanju na drţavnim putevima prvog i drugog reda i tehniĉkih podataka i

katastara za puteve;

daje saglasnost za postavljanje vodova i instalacija u trupu drţavnog puta prvog i drugog

reda,zemljišnom pojasu i zaštitnom pojasu;

izdaje dozvole za vanredni prevoz;

izdaje saglasnosti za postavljanje objekata i postrojenja u zaštitnom pojasu pored drţavnih

puteva prvog i drugog reda.

Organi u Javnom preduzeću su sledeći:

Upravni odbor – Upravni Odbor je upravni organ u Preduzeću.Vlada Republike Srbije

postavlja i razrešava Predsednika i ĉlanove Upravnog odbora.

Generalni Direktor

Nadzorni odbor – Nadzorni odbor se sastoji od tri ĉlana koja su angaţovana na

ĉetvorogodišnji period.Vlada Republike Srbije postavlja i razrešava Predsednika i

ĉlanove Upravnog odbora.

Preduzeće se sastoji od organizacionih segmenata u kojima se izvode kao deo funkcionisanja

preduzeća kao celine pojedini segmenti poslovanja:

Kabinet – U Kabinetu Generalnog direktora odvijaju se poslovne aktivnosti kao što su

upravljanje, revizija, odnosi sa javnošću, kontrola nadzora, administrativno-tehniĉki i

drugi poslovi poslovodstva vezani za delatnost preduzeća i njegovo poslovanje.U

sastavu kabineta Generalnog direktora nalaze se sledeća odeljenja: odeljenje za odnose

sa javnošću i odeljenje kvaliteta

14 Sluţbeni glasnik Republike Srbije br. 101-05 15 http://www.putevi-srbije.rs, Odluka o osnivanju JP za upravljanje nacionalnim putevima


strana 24

Sektor za strategiju, projektovanje i razvoj – Sektor za strategiju, projektovanje i razvoj,

u skladu sa definisanim sadrţajem poslova Sektora u okviru JP "Putevi Srbije", obavlja

poslove: tehniĉke pripreme, strateškog planiranja, studija, istraţivanja, razvoja,

projektovanja, planske dokumentacije, bezbednosti saobraćaja, zaštite ţivotne sredine,

pripreme i evidencije, kao i administrativno tehniĉke poslove vezane za delatnost

Sektora; takoĊe, uĉestvuje i daje podršku realizaciji projekata koji se finansiraju od

strane meĊunarodnih finansijskih institucija i evropskih fondova.

Sektor za investicije – U Sektoru za investicije iz delatnosti preduzeća, obavljaju se

poslovi pripreme, realizacije, nadzora i upravljanja projektima, odrţavanja mostova, kao

i administrativno tehniĉki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora.

Slika 3.2.2-1: Javno preduzeće Putevi Srbije - organizacija


Sektor za odrţavanje javnih puteva I i II reda U Sektoru za odrţavanje javnih puteva I i

II reda, iz delatnosti preduzeća, obavljaju se poslovi nadzora na odrţavanju, zaštite i

kontrole puteva i putnog zemljišta, praćenja sanacija klizišta, kao i admi nisrativno

tehniĉki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora .


strana 25

Sektor za upravljaĉko informacione sisteme u saobraćaju U Sektoru za upravljaĉko

informacione sisteme u saobraćaju, obavljaju se poslovi razvoja i implementacije ITS i

elektronskih sistema za naplatu putarine, odrţavanja objekata i mašinskih ureĊaja,

elektroodrţavanja, kao i administrativno tehniĉki i drugi poslovi vezani za delatnost

sektora. Sektor za naplate putarine – U Sektoru naplate putarine obavljaju se poslovi naplate

putarine, video nadzora, analitike i kontrole, prevoza i zaštite novca i objekata, kao i

administrativno tehniĉki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora.

Sektor za pravne, kadrovske i opšte poslove - U Sektoru za pravne, kadrovske i opšte

poslove iz delatnosti preduzeća, obavljaju se poslovi zastupanja i normativne delatnosti,

naknade štete, poslovi javnih nabavki veće i male vrednosti, disciplinski i prekršajni

postupak, imovinski poslovi i eksproprijacija, kadrovski poslovi i radni odnosi, poslovi

osiguranja imovine i lica, opšti poslovi i poslovi pisarnice i arhive, kao i administrativno

tehniĉki i drugi poslovi vezani za delatnost sektora. Sektor za ekonomsko finansijske i komercijalne poslove Sektor za ekonomsko-

finansijske i komercijalne poslove u skladu sa definisanim sadrţajem poslova Sektora u

okviru JP ‖Putevi Srbije‖, obavlja: knjigovodstvene poslove, poslove plana i razvoja,

investicione poslove, poslove finansijske operative i komercijalne poslove, kao i

administrativno tehniĉke poslove vezane za delatnost Sektora.

Prioritetni cilj rada JP "Putevi Srbije" je odrţavanje i obnova postojeće mreţe puteva, cilj

odrţavanja je da se:

spreĉi ubrzano propadanje puteva

oĉuva ranije uloţeni kapital

poboljša stanje putne mreţe.

Kroz poboljšanje stanja putne mreţe smanjuju se troškovi transporta i izvoza, ĉime se povećava

konkurentnost robe na meĊunarodnom trţištu i podstiĉe domaća privreda.

Izgradnja puteva, sa ciljem:

Kvalitetnog i efikasnog meĊusobnog povezivanja privrednih podruĉja, kao i okruga i pokrajina

unutar republike;

Efikasnijeg povezivanja teritorije i centara Republike Srbije sa okruţenjem, pre svega sa

susednim zemljama;

Saobraćajne i ekonomske valorizacije geografskog, meĊunarodnog i saobraćajnog poloţaja

Republike Srbije u okruţenju;

Ukljuĉivanja u sistem brzih saobraćajnica evropskog znaĉaja, namenjenih prvenstveno

tranzitnom i turistiĉkom saobraćaju, pre svega na pravcu Sever - Jug. stimulisanje inostranih

saobraćajnih tokova da koriste glavne pravce putne mreţe Srbije.

Povećanje raspoloţivih resursa za puteve pre svega kroz povraćaj sredstava naknada iz

maloprodajne cene goriva za motorna vozila i dizel gorivo.


strana 26

3.3 Karakteristike putne mreže Srbije

Konsultant je u cilju da sveobuhvatno i kvalitetno analizira problem i u odsustvu ostalih izvora

podataka, koristio podatke iz struĉne literature i objavljenih studija iz ove oblasti kao i podatke iz

postojeće baze podataka JP Putevi Srbije koji su bili dostupni za vreme priprema ove studije.TakoĊe,

Konsultant je koristio neobraĊene podatke dostupne u "Projektu rehabilitacije saobraćaja -

Konsultantske usluge za bazu podataka o putevima" JP Putevi Srbije. Ovi podaci u vreme pripreme

ovog izveštaja još uvek nisu bili obraĊeni i formatirani u odgovarajućem formatu GIS i baze podataka.

Tako da je konsultant obradio dostupne sirove izmerene podatke kako bi se predstavile karakteristike

glavne i regionalne putne mreţe u Republici Srbiji.

Geometrijske karakteristike putne mreže Srbije

Putna mreţa se nalazi na nadmorskim visinama od 30 m (Negotin) do 1,700 m (Golija). Procenjuje se

da se 40% duţine putne mreţe nalazi na visinama od preko 600 metara. Asfaltirani kolovozi drţavnih

puteva I i II reda bili su izgraĊeni za vreme perioda od 1962. do 1985., gde su mnoge rute zadrţale

stare trase tako da je asfalt stavljan na postojeći tucanik. Za vreme istog perioda izgraĊene su najbitnije

rute, posle projektovanja, tako da su takve deonice dobile bolje elemente vertikalne i horizontalne

trase. Geometrijske karakteristike putne mreţe Srbije znaĉajno variraju od uskih puteva sa 2 trake u

većini krajeva do puteva sa 4 trake i autoputeva na glavnim pravcima. Generalno, putevi imaju

dovoljno kapaciteta da izdrţe sadašnje i procenjeno kratkoroĉno i srednjeroĉno povećanje saobraćaja.

Tabela 3.3-1: Putna mreža u Republici Srbiji u 2007.16

Drţavni putevi I reda Drţavni

putevi

II reda

Lokalni

putevi Ukupno

Autoputevi Polu-

autoputevi Ostali Ukupno

498 km 136 km 4.891 km 5.525 km 11.540 km 23.780 km 40.845 km

Konsultant je bio u prilici da analizira sirove podatke iz nove baze podataka o putevima napravljene za

JP Putevi Srbije17

.

U sledećim tabelama su prikazani rezultati analize, u vezi sa širinom saobraćajne trake, maksimalnim

poduţnim nagibom puta i minimalnim radijusom horizontalnih krivina na vezama glavne i regionalne

putne mreţe.

Svi ovi podaci su klasifikovani u vezi sa relacijama izmeĊu specifiĉnih karakteristika i vrednosti

projektovane brzine .

Što se tiĉe saobraćajne trake prema tehniĉkim standardima za brzinu 60 km/h širina saobraćajne trake

iznosi 3,0m, za 80 km/h iznosi 3,25m, iznosi 100 km/h = 3,50m, iznosi 120km/h =3,75.

16 http://www.putevi-srbije.rs 17 "Projektu rehabilitacije saobraćaja - Konsultantske usluge za bazu podataka o putevima" J, JV CPV –Nievelt.


strana 27

Analizirana ukupna duţina veza je veća od 14 000 km putne mreţe, a širine saobraćajnih traka su

predstavljene u sledećoj tabeli (Tab 3.3-2):

Tabela 3.3-2: Širina saobraćajnih traka na putnoj mreži Srbije

Širina

saobraćajne

trake

< 3.0 ≥ 3.0 < 3.25 ≥ 3.25 < 3.5 ≥ 3.50 < 3.75 ≥ 3.75m Ukupno

Broj deonica 452 269 295 227 329 1572

% od svih

deonica 28,75 17,11 18,77 14,44 20,93 100

Duţina [km] 5.785,076 2.722,684 2.612,798 1.472,554 1.544,3156 14.137,43

% od ukupne

duţine 40,92 19,26 18,48 10,42 10,92 100

Na sledećim slikama predstavljeni su rezultati merenja širine saobraćajnih traka, klasifikovani prema

ukupnoj duţini mreţe i ukupnom broju veza.

Slika 3.3-1: Širina saobraćajnih traka na putnoj mreži Srbije


strana 28

Slika 3.3-2: Širina saobraćajnih traka na putnoj mreži Srbije

Sledeća tabela pokazuje rezultate izmerenih vrednosti poduţnih nagiba na 1,447 veza na oko 12 000

km ispitane putne mreţe.

Tabela. 3.3-3: Podužni nagibi na putnoj mreži Srbije

Nagib 0 - 2 % 2 - 4 % 4 - 6 % 6 - 8 % ≥ 8 % Ukupno

Veza 632 347 183 132 153 1447

% veze 43,68 23,98 12,65 9,12 10,57 100

Duţina [km] 3.849,61 2.461,82 1.560,54 1.637,20 2.485,21 11.994,38

% duţine 32,10 20,52 13,01 13,65 20,72 100

Rezultati izmerenih poduţnih nagiba duţ veza klasifikovani prema ukupnoj duţini mreţe i ukupnom

broju veza su predstavljeni na sledećim slikama (slika 3.3.-3. i slika 3.3-4):


strana 29

Slika 3.3-3: Maksimalni podužni nagibi na putnoj mreži Srbije

Slika 3.3-4: Maksimalni podužni nagib na putnoj mreži Srbije

Za odreĊivanje minimalnog radijusa horizontalnih krivina na više od 12 300 km putne mreţe ispitano

je 1.463 veze.

U sledećoj tabeli (Tabela 3.3-4) izmerene vrednosti minimalnog radijusa horizontalne krivine su

klasifikovane na bazi odnosa izmeĊu brzine i traţenog radijusa.


strana 30

Tabela 3.3-4: Podužni nagibi na putnoj mreži Srbije

Radijus [m] ≤45 46 - 120 121 -250 251 - 450 ≥ 450 Ukupno

Veze 606 326 145 135 251 1,463

% veze 41,42 22,28 9,91 9,23 17,16 100

Duţina [km] 6.641,34 2.414,17 1.007,00 821,05 1.418,20 12.301,76

% duţine veze 53,99 19,62 8,19 6,67 11,53 100

Rezultati merenih radijusa horizontalnih krivina za prouĉavane veze, klasifikovani prema ukupnoj

duţini mreţe i ukupnom brojem veza prikazani su na donjim slikama (Slika 3.3-5 i Slika 3.3-6):

Slika 3.3-5: Minimalni radijus horizontalne krivine na putnoj mreži Srbije

Slika 3.3-6: Minimalni radijus horizontalne krivine na putnoj mreži Srbije


strana 31

3.4 Stanje putne mreže Srbije

Inventar podataka o stanju na putnoj mreţi treba rutinski i redovno aţurirati kako bi se odredilo stanje

kolovoza i utvrdilo da li je nivo pogoršanja takav da je potrebna korektivna akcija. Sakupljeni podaci

će omogućiti da se prate trendovi promena stanju kolovoza. Ĉetiri glavna tipa redovnog ocenjivanja

su:

Vizuelni pregled stanja

Brza kontrola puta monitorom

Deflektograf

SCRIM tester

Stanje puta ili segmenta puta moţe se izmeriti pomoću nekoliko indikatora. Najĉešće korišćeni

indikatori ukljuĉuju hrapavost i oštećenje ukupne površine kolovoza:

Hrapavost je veliĉina odstupanja od savršeno ravne površine i meri se u metrima po km duţine.

Hrapavost prikazuje mnogo defekata koji uzrokuju propadanje puteva kao što su udarne rupe na putu i

pukotine. Hrapavost je takoĊe jedan od indikatora stanja koje korisnici puteva najviše cene – korisnik

moţe da ―oseti‖ hrapavost puta. Uz to, hrapavost utiĉe na troškove korisnika puta pošto više vrednosti

hrapavosti prave više štete vozilima koja koriste put. Veća hrapavost takoĊe produţava vreme

putovanja pošto korisnici puta usporavaju kako bi smanjili nelagodnost koju proizvodi hrapavost i

oštećenje njihovih vozila. Ovo ĉini hrapavost dobrim indikatorom za menadţere sistema puteva pošto

je usko povezana sa percepcijama koje korisnik ima o stanju puta.

Drugi indikator stanja koji daje dobru sliku putne površine je ukupna površina pukotina. Ovaj

indikator se prikazuje kao procenat i predstavlja odnos zbira površina puta koje imaju velike pukotine,

popreĉne i poduţne pukotine. Ovaj indikator je takoĊe koristan menadţeru puta jer pukotine obiĉno

dovode do ozbiljijih problema kao što su udarne rupe na putu, infiltracija vode i lomljenje ivica..

Sredinom 90-ih, kao što je ilustrovano u Tabeli 3.4-1,više od pola glavnih i regionalnih puteva putne

mreţe Srbije bilo je u lošem ili veoma lošem stanju, sa oštećenjem većeg dela površine. Ekstrapolacija

propadanja kolovoza18

ukazuje na to da je 50% magistralnih puteva (ukljuĉujući autoputeve) i 60%

regionalnih puteva u tom trenutku bilo u lošem i veoma lošem stanju.

Tabela 3.4-1: Stanje putne mreže u Republici Srbiji sredinom 90-ih19

Stanje

Autoputevi

Polu-autoputevi Glavni ili magistralni putevi Regionalni putevi Svi zajedno

Km % Km % Km % Km %

Dobro 232 42,34 1.272 0,03 2.100 21,75 3.604 24,86

Pristojno 177 32,30 783 18,22 1.874 19,41 2.834 19,54

Loše 139 25,36 1.040 24,20 2.537 26,28 3.716 25,63

Veoma loše 0 0,00 1.202 27,97 3.144 32,56 4.346 29,97

Ukupno 548 100,00 4.297 100,00 9.655 100,00 14.500 100,00

18

"Traffic Base of Srbija - Special Investigation of Roads", for the Roads Directorate of Srbija, July 2001. 19 Booz Allen Hamilton: Technical Assistance to Srbija Road Directorate, Phases 2 and 3 Final Report, July 2005. pp 2-3.


strana 32

Stanje puteva je poĉelo da se poboljšava posle 2001. kada su intezivni radovi na rehabilitaciji puteva

poĉeli da dobijaju meĊunarodnu pomoć. Plan je bio da se ukljuĉe delovi pan-evropskog Koridora X,

vitalni putni koridor koji povezuje Srbiju sa susedima Hrvatskom, BJR Makedonijom, MaĊarskom i

Bugarskom. Od 2000.godine do 2006. oko 3,000 km putne mreţe je rehabilitovano i rekonstruisano.

Detalji su dati u Tabeli 3.4.-220

.

Tabela 3.4-2: Rehabilitacija i rekonstrukcija glavnih puteva u Srbiji 2001-200521

Godina Km Trošak hiljade EUR Trošak EUR po km

2001 (2) 300 80 266.666

2002 (2) 800 225 281.250

2003 (2) 1000 340 340.000

2004+2005 (1) Obnavljanje 416 112.750

2004+2005 (1) Rehabilitacija 444 185.000

UKUPNO 2.960

Na bazi Tabele 3.4.-2 mogu se dati sledeće primedbe:

Ukljuĉeni su radovi na putevima, tunelima, klizištima i drugim objektima

Izvori: (1) Podaci o napredovanju i projekcija lotova koji se finansiraju iz EIB i EBRD – PERS, 2005;

(2) Poslovni izveštaj Ministarstva za transport i telekomunikacije, 2001-2003;

Oko 416 km puteva ―van odrţavanja‖ bilo je obnovljeno u 2004. kao i 2005. sa troškom od 46,9 mil

EUR( 112,750 EUR po km, finansirano pomoću kredita koji je dao EBRD). U istom dvogodišnjem

periodu , rehabilitacija je završena na 444 km po ceni od 82 miliona EUR (185,000 po km, finansirano

uglavnom pomoću kredita koji je dao EIB ). Drugi deo putne mreţe ĉeka da bude rehabilitovan

sledećih godina u zavisnosti od finansijskih resursa koje će PERS za to imati.

Stanje infrastrukture u Srbiji uticalo je na njeno rangiranje u meĊunarodnim poreĊenjima kvaliteta

infrastrukture koja otkrivaju da je ona ocenjena mnogo lošije od ostalih u regionu. Izveštaj "Global

Competitiveness Report 2008-2009", koji jednom godišnje izdaje Svetski ekonomski forum,

predstavlja rangiranja koja su rezultat ispitivanja korisnika o kvalitetu infrastrukture u 134 zemlje.

Rangiranje ukazuje da je infrastruktura ta koja utiĉe na lošiju konkurentnost Srbije u pogledu

mogućnosti poslovanja i investiranja u poreĊenju sa ostalima u regionu.Srbija je rangirana na 83.

mestu od 134 zemalja po ukupnom kvalitetu infrastrukture gde su jedino BJR Makedonija (89.), Bosna

i Hercegovina (107.) i Albanija (108.) dali gore rezultate što se tiĉe zemalja jugoistoĉne Evrope.22

.‘ U

publikaciji Doing Business 2009 Svetske Banke/IFC, Srbija je rangirana na 94.mestu od 181 zemlje,

što je pad sa 91.mesta od 181 zemlje u izdanju iz 2008.

U 200523

, program, finansiran od strane Svetske Banke je otpoĉet sa ciljem da skuplja informacije o

stanju na putevima za veći deo mreţe. Ova inicijativa će obezbediti PERS-u od sredine 2009. aţurne

informacije o stanju na putevima.Postoji mogućnost da rezultati prethodno spomenutog rangiranja

budu bolji ukoliko budu objavljeni rezultati trenutnog stanja putne mreţe.

Konaĉni izveštaj pomenutog projekta još uvek nije prikazan.U ovom izveštaju Konsultant je koristio

samo sirove podatke vezane za hrapavost kolovoza u trenutku merenja (2008).

20 Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji, Strategija i politika razvoja sektora transporta u Srbiji do 2015,

decembar 2006, Projekat finansira EU a vodi Evropska agencija za rekonstrukciju 21 Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji, Strategija i politika razvoja sektora transporta u Srbiji do 2015,

decembar 2006, Projekat finansira EU a vodi Evropska agencija za rekonstrukciju 22 Svetski ekonomskiforum (2008), The Global Competitiveness Report 2008-2009. 23 "Projektu rehabilitacije saobraćaja - Konsultantske usluge za bazu podataka o putevima" J, JV CPV –Nievelt.


strana 33

Tabela 3.4-3: Prosečna distribucija ravnosti - hrapavosti na putnoj mreži Srbije (2008)

IRI <1 1 – 2 2 – 3 3 – 4 4 – 5 5 – 6 6 – 7 7 – 8 8 – 9 9 – 10 10 – 11 11 – 12 >12

km 230 2.158 2.541 2.186 1.666 1.187 779 495 312 205 141 85 151

*Tabela je pripremljena na bazi podataka iz Studije “Projektu rehabilitacije saobraćaja - Konsultantske usluge

za bazu podataka o putevima JP Putevi Srbije”.

Konsultant je na bazi raspoloţivih podataka o hrapavosti procenio status putne mreţe A kako sledi. Za

indikator hrapavosti, opseg vrednosti poĉinje od oko 2 i nema teorijsku granicu. Kolovoz koji je tek

izgraĊen sa visoko kvalitetnim materijalima, opremom u dobrom stanju i dobrim tehnikama izgradnje

treba da ima hrapavost od oko 2 metra po km. Iako ne postoje teorijske granice za vrednost hrapavosti,

postoji praktiĉna granica za put sa hrapavošću od 8 IRI-a (m/km) koji nije moguće preći osim sa

smanjenom brzinom. Za puteve koji imaju proseĉnu hrapavost u opsegu oko 3 obiĉno se smatra da su

u dobrom stanju. Iako je na neki naĉin to subjektivno i menja se od korisnika do korisnika, za većinu

korisnika proseĉna hrapavost od 5 IRI-a je granica do koje se moţe smatrati da je put u pristojnom

stanju. Granica tolerancije je 6 IRI-a, a put na kome je IRI preko 8 nije moguće koristiti bez ozbiljnog

smanjenja brzine.

Tabela 3.4-4: Stanje putne mreže u Republici Srbiji u 200824

Stanje Putna mreţa Srbije

Dobro (IRI <3) 4.920 40,61%

Pristojno (3<IRI < 5) 3.852 37,74%

Loše (5<IRI < 8) 2.461 20,28%

Veoma loše (IRI > 8) 891 7,37%

Ukupno 12.136 100%

* Podaci o 12 136km ukljuĉeni su u prethodno pomenutom pregledu.Ove vrednosti se koriste za grube procene

novijeg stanja putne mreţe Srbije.

UporeĊivanje tabela 3.4-1 i 3.4-4 ukazuje na poboljšanje u periodu od 10 godina . Domaće i strane

investicije omogućile su uĉešće korektnog i dobrog kolovoza od 45% do skoro 80%,kao i puteva u

lošem stanju u mreţi od 30% do oko 7%.

24 Transport Rehabilitation Projekat Consulting Services for Road Database Public Enterprise ”Roads of Srbija”, JV CPV –Nievelt.


strana 34

3.5 Održavanje putne mreže

Kretanje ljudi i roba širom sveta prevashodno zavisi od mreţe puteva. Uspešnost većine, ako ne i svih,

poslovnih i javnih ekonomija su rezultat razvijenosti ovog transportnog sistema. Problem je što put, a

najpre kolovoz puta, jednom napravljen ne traje zauvek. Posle odreĊenog vremena na njemu će se

pojavite znaci habanja.

Ovi znaci ukljuĉuju pojavu pukotina, kolotraga i uglaĉavanja površine puta. Površina puta se degradira

npr. zbog klime, starosti kolovoza, i saobraćaja. U jednom momentu dolazi se do taĉke u kojoj je

habanje toliko da su celovitost kolovoza, a stoga i nivo usluge koju on pruţa smanjeni. Da bi se nivo

usluge puta odrţavao na zahtevanom nivou potrebno je svake godine odreĊena vrsta odrţavanja kako

bi se obnovila svojstva puta i produţio njegov vek.

Aktivnosti odrţavanja mogu da se klasifikuju u prema operativnoj frekvenciji na:

Redovno odrţavanje;

Periodiĉno odrţavanje;

Interventno odrţavanje.

Redovno odrţavanje pokriva aktivnosti koje se moraju izvoditi ĉesto npr. jednom ili više puta

godišnje. Ove aktivnosti se obavljaju se na puti i oko puta i obiĉno malog obima i relativno

jednostavne. Neke od njih mogu biti procenjene i planirane unapred npr. kontrola vegetacije na

bankinama i nagibima. Druge aktivnosti je teţe planirati unapred npr. krpljenje udarnih rupa na putu.

Treba primetiti da su u Modelu upravljanja i razvoja autoputeva (HDM–4) ĉeste aktivnosti odrţavanja

nazvane ―odrţavanjem koje se stalno ponavlja‖. Termin ―redovno odrţavanje‖ se koristi samo za one

tipove odrţavanja koji se stalno ponavljaju, a koji ne zavise od saobraćaja npr.odrţavanje zemljišta

oko puta i drenaţnog sistema.

Periodiĉno odrţavanje opisuje aktivnosti koje su potrebne povremeno, t.j. svakih nekoliko godina.

One su uglavnom veće po obimu i za njihovo obavljanje potrebno je više opreme i struĉne radne

snage nego redovnom odrţavanju.

Interventno odrţavanje obuhvata hitne popravke, potrebne usled štete nastale usled poplave, klizanja

zemljišta, padanjem drveća, itd. Aktivnosti odrţavanja i nedostaci kojima se one bave su: asfaltirani

kolovoz; oblast oko puta; drenaţni sistemi i opremaza kontrolu saobraćaja.

Sledeće prednosti se pripusuju odrţavanju puteva25

:

Smanjenje brzine propadanja kolovoza;

Smanjeni troškovi korišćenja vozila;

Kontinuirano obezbeĊivanje otvorenosti putevaza saobraćaj;

Doprinos aspektima ekologije i bezbednosti.

Prva gore opisana prednost npr. smanjenje stope propadanja kolovoza, vezuje se za uštedu u direktnim

troškovima. Druge tri pomenute prednosti koje bi se mogle ostvariti dobrim odrţavanjem puteva imaju

kao rezultat uštedu indirektnih troškova.

Bez odgovarajućeg odrţavanja, putevi propadaju i vek puteva je smanjen.Princip je jednostavan:

nedostatak redovnog odrţavanja puteva uvećava pritisak na periodiĉno odrţavanje,a ukoliko je i ovo

drugo zanemareno, troškovi rehabilitacije su znatno uvećani. Iz perspektive celog ţivotnog veka

odrţavanje puteva je dobra investicija sa znaĉajnim povraćajem investicija.

PERS je odgovorna za drţavne puteve sa odrţavanjem puteva kao glavnom obavezom.PERS je duţan

da obezbedi stalno, kontinuirano i kvalitetno odrţavanje i zaštitu glavnih i regionalnih puteva kao i da

omogući bezbedan i neometan saobraćaj

PERS će vršiti odrţavanje puteva putem:

25

Robinson, Danielson, Snaith; Road Maintenance Management – Concepts and Systems (1998)


strana 35

Harmonizacije i unapreĊenja zakonskih propisa i tehniĉkih standarda

Efikasnog i racionalnog planiranja izvršavanja radova na odrţavanju puteva u skladu sa

obezbeĊenim finansijskim resursima

UnapreĊenja upravljanja i planiranja radova na odrţavanju puteva

Saradnje sa svim odgovornim institucijama, nadleţnim organima i uĉesnicima u saobraćaju

Smanjenja negativnih uticaja radova na odrţavanju puta i eksploatacije puta na ţivotnu

sredinu u skladu sa Politikom o ţivotnoj sredini Javnog preduzeća―Putevi Srbije‖

UnapreĊenja bezbednosti saobraćaja u skladu sa Politikom o bezbednosti saobraćaja javnog

Preduzeća ―Putevi Srbije‖

Nabavke roba, radova i usluga na principima trţišnog poslovanja, spreĉavanja monopolskog

ponašanja, kao i omogućavanja tenderskih procedura

Primene oštrih kazni za loše izvoĊenje ugovorenih obaveza

UnapreĊenja principa javnosti rada koji omogućuje uĉešće svih strana u procesu upravljanja

puteva kroz efikasnu i dvostranu razmenu informacija

Efikasnog nadgledanja i poreĊenja postignutih rezultata

Stalne obuke i obrazovanja profesionalnog osoblja

U oceni postignutih ciljeva, PERS će koristiti sledeće indikatore implementirane politike:

Broj uĉestvovanja u zapoĉetim inicijativama na harmonizaciji propisa i tehniĉkih standarda na

godišnjem nivou

Broj kilometra puta sa obnovljenim kolovozom na godišnjem nivou

Broj rehabilitovanih struktura na godišnjem nivou

Broj realizovanih projekata bezbednosti u saobraćaju na godišnjem nivou

Broj realizovanih projekata gde su ukljuĉeni procena uticaja na ţivotnu sredinu, mere zaštite

i monitoring ţivotne sredine na godišnjem nivou

Broj realizovanih projekata izvedenih u saradnji sa drugim ovlašćenim institucijama na

godišnjem nivou

Broj uĉestvovanja u projektima koje su inicirale druge institucije na godišnjem nivou.


strana 36

3.6 Vozni park

U Srbiji postoji oko 1,7 miliona drumskih vozila (2007.), uglavnom putniĉka vozila (gruba procena

oko 86%). Broj komercijalnih vozila (kamioni, specijalni kamioni i drumski traktori) dostiţe 135 000

i broj autobusa je oko 9,000.

Tabela 3.6-1: Registrovana motorna vozila u Srbiji26

* 2006 .poljoprivredna vuĉna vozila i njihove prikolice bile su iskljuĉene iz drumskih vozila.

Vozni park je star. Proseĉna starost voznog parka je 15 godina i sa više od 40% izmeĊu 16 i 20

godina starosti27

. Dalje, evidentan je zastoj u odrţavanju voznog parka tako da su emisija, zagaĊenje i

efikasnost energije znaĉajno degradirali i troškovi odrţavanja su visoki. Samo mali procenat vozila

ispunjava trenutne tehniĉke standarde EU. Ovaj problem se takoĊe oslikava u mogućnosti dobijanja

vozaĉkih dozvola na teritoriji EU.

Tabela 3.6-2: Nova registrovana vozila u Srbiji

Tip

2006 2007

Republika Srbija Republika Srbija

Ukupno Centralna

Srbija Vojvodina Ukupno

Centralna

Srbija Vojvodina

Motocikli 931 682 249 2.073 1.411 662

Automobili 25.530 19.411 6.119 32.684 25.988 6.696

Specijalna

vozila 80 78 2 88 77 11

Autobusi i

turistiĉki

autobusi

170 127 43 292 214 78

Kamioni 4.505 3.471 1.034 6.441 5.152 1.289

Specijalni

kamioni 441 367 74 404 275 129

Radna vozila 35 30 5 38 24 14

Drumska

vuĉna vozila* 250 105 145 567 250 317

Prikolice i

poluprikolice 675 486 189 1.482 1.010 472

Ukupno 32.617 24.757 7.860 44.069 34.401 9.668

26 Automobilska industrija Srbije, registrovana vozila u Srbiji 27 Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji, Strategija i politika razvoja sektora transporta u Srbiji do 2015,

decembar 2006.

Tip

2006 2007

Republika Srbija Republika Srbija

Ukupno Centralna

Srbija Vojvodina Ukupno

Centralna

Srbija Vojvodina

Motocikli 20.380 12.012 8.368 24.897 17.225 7.672

Automobili 1.511.837 1.078.796 433.041 1.476.642 1.123.173 353.469

Specijalna vozila 15.109 14.875 234 14.574 14.379 195

Autobusi i turistiĉki autobusi 9.312 7.051 2.261 8.887 7.003 1.884

Kamioni 126.045 85.588 40.457 129.877 96.396 33.481

Specijalni kamioni 27.498 23.796 3.702 25.802 22.503 3.299

Radna vozila 1.864 1.382 482 1.582 1.330 252

Drumska vuĉna vozila* 128.017 5.865 122.152 7.263. 6.039 1.224

Prikolice i poluprikolice 103.859 17.024 86.835 26.389 18.790 7.599

Ukupno 1.943.921 1.246.389 697.532 1.715.913 1.306.838 409.075


strana 37

Situacija u vezi sa voznim parkom u Srbiji ne moţe se izmeniti za kratko veme.Broj novih

registrovanih vozila raste u poslednjih nekoliko godina, ali je nedovoljan (videti tabelu) za promenu

nepovoljne proseĉne starosti voznog parka.

3.7 Saobraćaj na putnoj mreži Srbije

Uzimajući u obzir nivo detaljnosti i obim podataka dostupnih u vreme izrade ove studije kao i

ĉinjenicu da je za razvoj ovog modela saobraćaja putne mreţe korišćeno više od 87% glavne putne

mreţe i 11% regionalne putne mreţe, Konsultant je za potrebe ove studije koristio je podatke o

karakteristikama putne mreţe iz dostupnih ranije uraĊenih studija sa predpostavkom da se većina

karakteristika deonica putne mreţe nije u meĊuvremenu znaĉajno promenjena.

Za period do 2005. podaci se odnose na glavnu putnu mreţu koja je kategorisana u evropske puteve

(E-putevi), ostale glavne puteve i gradske deonice glavnih puteva28

. Za period od 2006.-2007.

analizirani su podaci o protoku saobraćaja vezani za kompletnu glavnu i regionalnu putnu mreţu u

Republici Srbiji.

Sveukupno rangiranje nivoa kvaliteta usluge glavne putne mreţe u Srbiji, prikazano u Studiji,

ograniĉeno je na one elemente koje je bilo moguće odrediti na bazi raspoloţivih podataka o nivou

putne mreţe, naravno prihvatajući posledice koje mogu nastati usled nedostatka relevantnih i

pouzdanih informacija.

Glavna mreţa je podeljena radi analize na funkcionale podgrupe ili mreţe29

:

A Putna mreţa: 134 deonice sa ukupnom duţinom od oko 1 316 km ili blizu 29% ukupne glavne putne

mreţe. Ova mreţa ukljuĉuje najbitnije veze E puteva i sigurno će biti deo buduće mreţe drţavnih

puteva I reda ;

B Putna mreţa: 299 deonica sa ukupnom duţinom od oko 3 190 km ili blizu 70% ukupne glavne putne

mreţe. Ova mreţa ukljuĉuje manje bitne veze buduće mreţe drţavnih puteva I reda.Druge veze ulaze

u buduću mreţu drţavnih puteva II reda;

C Putna mreţa: 7 gradskih deonica sa ukupnom duţinom od oko 54 km ili oko 1% ukupne glavne

putne mreţe.

Slika 3.7-1: Funkcionalne podgrupe putne mreže (Kosovo i Metohija nisu uključeni)

28 Maletin, M., Tubić, V., Opšta analiza ponude i potraţnje u saobraćaju na primarnim nacionalnim seoskim putevima u Republici Srbiji 29 Maletin, M., Tubić, V., Opšta analiza ponude i potraţnje u saobraćaju na primarnim nacionalnim seoskim putevima u Republici Srbiji


strana 38

3.7.1 Širina saobraćajnih traka

Distribucija deonica glavne putne mreţe prema širini polovine kolovoza za puteve sa dve saobraćajne

trake , i širini saobraćajne trake na deonicama sa više od dve saobraćajne trake je prikazana podeljena

na dve podgrupe mreţe A i B u skladu sa prethodnim poglavljem na tabelama 3.7.1-1 i 3.7.1-2 po

relativnom uĉešću u ukupnoj duţini i vozilo x kilometar (protok saobraćaja)

Tabela 3.7.1- 1: Kategorizacija puteva u A-Mreži u Republici Srbiji

Mreţa A Širina saobraćajne trake + iviĉna traka (m)

<3,00 3,00-3,24 3,25-3,49 3,50-3,74 >3,75

Duţina (km) 0 115 175 417 609

% duţine 0 8,71 13,30 31,70 46,30

proseĉna AADT 0 3.803 5.713 6.773 9.840

Vozxkm/godina(*)

0 159 365 1.031 2.188

% Vozxkm/godina 0 4,25 9,75 27,55 58,45

(*)protok saobraćaja (vozilo x kilometar) na 1.000.000 vozila x km-godina

Tabela 3.7.1-2: Kategorizacija puteva u B-Mreži u Republici Srbiji

Mreţa B Širina saobraćajne trake + iviĉna traka (m)

<3.00 3.00-3.24 3.25-3.49 3.50-3.74 >3.75

Duţina (km) 778 980 493 658 281

% duţine 24,30 30,71 15,45 20,63 8,80

proseĉna AADT 1.991 3.350 4.272 4.649 4.735

Vozxkm/godina(*)

565 1<198 769 1<117 486

% Vozxkm/godina 13,68 28,98 18,59 27,01 11,74

(*)protok saobraćaja (vozilo x kilometar) na 1.000.000 vozila x km-godina

Pretpostavljajući da postoji opšta veza izmeĊu širine saobraćajne trake (pola kolovoza) i referentne

brzine, na slici 3.7.1-1 je ilustrovana znaĉajna razlika izmeĊu podmreţa A i B. Srednje vrednosti

proseĉnog godišnjeg dnevnog saobraćaja (AADT) su znaĉajno veće na deonicama A mreţe sa širinom

saobraćajnih traka koja je veća od >3,50 m tj. brzinom >80 km/h, dok je proseĉni AADT skoro jednak

na obe mreţe za širine saobraćajne trake 3,00 – 3,50 m (60 – 80 km/h). Na deonicama Mreţe A ne

postoje saobraćajne trake sa širinama < 3,00m.

Analize transportnog rada (vozilo x kilometar godišnje) pokazuju znaĉajne koncentracije na

deonicama A mreţe sa saobraćajnim trakama širine >3,75m, dok se otprilike ista koliĉina

transportnog rada ostvari na deonicama B Mreţe sa saobraćajnom trakom širine <3,25m.


strana 39

Slika 3.7.1-1: Prosečan AADT i vozilo x kilometar na putnim mrežama A i B po širini

saobraćajne trake (pola širine kolovoza)

Distribucija deonica na obe mreţe po širini saobraćajne trake prikazana je na Slici 3.7.1-1. Na A mreţi

78% duţine sa 86% vozilo x kilometar (protok saobraćaja) ima širine koje su prema referentnoj brzini

>80km/h.

Slika 3.7.1-2: Distribucija deonica na mrežama A i B po širini saobraćajne trake (pola širine

kolovoza), sa učešćem u dužini i protoku saobraćaja (vozilo x kilometar)


strana 40

Isti uslov, na Mreţi B zadavoljavaju deonice koje ĉine 29.4% ukupne duţine 38% vozilo x kilometar

(protok saobraćaja) Mreţe B. To jasno otkriva bitne razlike u karakteristikama mreţe A i B u vezi sa

saobraćajnim trakama širine 3.00m (60 m/h).

3.7.2 Minimalni radijus horizontalnih krivina

Distribucija deonica na glavnim putnim mreţama u Srbiji po minimalnom radijusu horizontalne

krivine na deonici je prikazana na tabeli 3.7.2-1.i tabeli 3.7.2-2 po relativnom uĉešću u ukupnoj duţini

puta Mreţe A i vozilo x kilometar (protok saobraćaja)za mreţe A i B.

Tabela 3.7.2-1: Kategorizacija puteva na A Mreži u Republici Srbiji u vezi sa minimalnim

radijusom horizontalnih krivina

Mreţa A Minimalni radijus horizontalne krivine na deonici (m)

<45 46-120 121-250 251-450 >450

Duţina (km) 136 298 103 337 442

% duţine 10,31 22,65 7,85 25,60 33,59

Proseĉan AADT 4.721 5.844 6.521 7.464 10.598

Vozxkm/godina(*)

234 636 246 918 1710

% Vozxkm/godina 3,25 16,98 6,57 24,52 45,68

(*) protok saobraćaja (vozilo x kilometar) u 1.000.000 voz x km-god.

Tabela 3.7.2-2: Kategorizacija puteva na B -Mreži u Republici Srbiji u vezi sa minimalnim

radijusom horizontalnih krivina

Mreţa B Minimalni radijus horizontalne krivine na deonici (m)

<45 46-120 121-250 251-450 >450

Duţina (km) 1534 854 536 151 116

% duţine 48,09 26,75 16,80 4,72 3,65

Proseĉan AADT 2960 3604 4302 4734 5975

Vozxkm/godina(*)

1657 1123 842 260 254

% Vozxkm/godina 40,08 27,15 20,35 6,29 6,14

. (*)protok saobraćaja (vozilo x kilometar) u 1.000.000 voz x km-god

Predpostavljajući da ne postoji opšta veza izmeĊu radijusa horizontalne krivine i refe rentne

brzine, grafiĉka prezentacija njihove distribucije na slici 3.7.2-1, ilustruje znaĉajane razlike

izmeĊu A-Mreţe i B-mreţe. Proseĉna vrednost AADT je veća na deonicamabA-mreţe za sve

vrednosti minimalnog radijusa horizontalne krivine. Pravi uvid u odnose daje distribucija vozilo

x kolometar gde je koncentracija na A-mreţi na deonicama sa radijusom R>250m (>80km/h).

Na B mreţi najveći deo vozilo x kilometar (protok saobraćja) je koncentrisan na deonicama sa

minimalnim radijusom <120m (brzina<60km/h).


strana 41

Slika 3.7.2-1: Prosečan AADT i transportno vozilo x kilometar na putnoj mreži A i B po

minimalnom radijusu horizontalne krivine na deonici

Distribucija deonica na obe mreţe po minimalnoj vrednosti radijusa horizontalne krivine

ilustrovana je na slici 3.7.2-2. Na A-mreţi 59.2% duţine sa 70.2% vozilo x kilometar A-mreţe,

ima radijus horizontalne krivine u skladu sa referentnom brzinom >80 km/h.

Slika 3.7.2-2: Distribucija deonica u putnim mrežama A i B prema vrednosti minimalnog

radijusa horizontalne krivine na deonici sa učešćem po dužini i vozilo x kilometar

Isto stanje B-mreţe ispunjava deonice koje ĉine samo 8,4% duţine mreţa sa 12.4% vozilo x kilometar

Mreţe B. Za vrednost od R=120m (60 km/h) evidentna je bitna razlika u karakteristikama A i B

mreţe.Mreţa B ima znaĉajno gore karakteristike, jer 74,8% duţine sa 67,2% vozilo x kilometar ima

deonice sa minimalnim radijusom <120, t.j. brzinu manju od 60 km/h.


strana 42

3.7.3 Maksimalni podužni nagib

Distribucija Glavne putne mreţe u Republici Srbiji po maksimalnim vrednostima poduţnih nagiba

(mreţe A i B) ilustrovana je (tabele 3.7.3-1. i 3.7.3.2.) po uĉešću u ukupnoj duţini i vozilo x kilometar

(transportni rad).

Tabela 3.7.3-1: Distribucija deonica iz mreže A u vezi sa vrednostima maksimalnog podužnog

nagiba sa učešćem u dužini i vozilo x kilometar

Mreţa A Maksimalan poduţni nagib na deonici (%)

<2 2-4 4-6 6-8 >8

Duţina (km) 497 449 233 127 11

% duţine 37,75 34,09 17,73 9,62 0,82

Proseĉan AADT 8727 7794 8280 3363 9840

Vozxkm/godina(*)

1582 1276 705 155 24

% Vozxkm/godina 42,27 34,10 18,84 4,15 0,65

(*)protok saobraćaja (vozilo x kilometar) u 1.000.000 voz x km-god

Tabela3.7.3.-2: Distribucija deonica iz mreža B u vezi sa vrednostima maksimalnog podužnog

nagiba sa učešćem u dužini i vozilo x kilometar

Mreţa B Maksimalan poduţni nagib na deonici (%)

<2 2-4 4-6 6-8 >8

Duţina (km) 1.094 791 596 613 96

% duţine 34,27 24,78 18,69 19,23 3,02

Proseĉan AADT 4.313 3.840 3.556 2.019 2.258

Vozxkm/godina(*)

1721 1108 773 452 79

% Vozxkm/godina 41,36 26,80 18,71 10,94 1,92

(*) transportni rad (vozilo x kilometar) u 1.000.000 voz x km-god

Grafiĉko predstavljanje distribucije (Slika 3.7.3-1) ilustruje razlike izmeĊu A-mreţe i B-mreţe.

Proseĉne vrednosti AADT su znaĉajno veće na deonicama A – mreţe u svim klasama vrednosti

maksimalnih poduţnih nagiba na deonici sa specifiĉnom pojavom visoke vrednosti na jednoj deonici

sa maksimalnom vrednošću poduţnog nagiba 8%. Na B-mreţi proseĉna vrednost AADT je relativno

jednobrazna sa opadajućim vrednostima rastuće maksimalne vrednosti poduţnog nagiba.


strana 43

Slika 3.7.3-1: Prosečan AADT i vozilo x kilometar na putnoj mreži A i B po vrednosti

maksimalnog podužnog nagiba na deonicama

Analiza transportnog rada, jasno pokazuje (slika 3.7.3-2) znaĉajnu koncentraciju vozilo x kilometar na

deonicama obe putne mreţe sa maksimalnim vrednostima poduţnih nagiba manjih od 6%.

Slika 3.7.2: Distribucija deonica putne mreže A i B po vrednostima maksimalnog podužnog nagiba

na deonicama sa učešćem u dužini i vozilo x kilometar


strana 44

Distribucija deonica obe putne mreţe po maksimalnim vrednostima poduţnih nagiba na deonici

ilustrovana je na slici 7.3-2. Na A-mreţi 71.8% duţine sa 76.4% vozilo x kilometar mreţe A ima

maksimalan poduţni nagib <4%, što je generalno uslov za izgradnju dodatne trake za spora vozila.Isti

uslov na B-mreţi ispunjavaju deonice koje ĉine 59.0% duţine sa 68.1% vozilo x kilometar mreţe B.

Ne postoje bitne razlike izmeĊu mreţa što se tiĉe maksimalne vrednosti od 6%, t.j. širine saobraćajne

trake (Slika 3.7.1-2) a maksimalne vrednosti radijusa horizontalne krivine (Slika 3.7.2-2) su bitni

elementi po kojima se razlikuju analizirane mreţe.

Republika Srbija je uvek zahvaljujući svom geografskom poloţaju i karakteristikama reljefa bila

podruĉje velikih kretanja a sa razvojem ţelezniĉkog i drumskog saobraćaja doline reka Morave i

Vardara postale su jedan od vaţnih koridora ĉiji znaĉaj i uloga u putnoj mreţi stalno raste.

Ove ĉinjenice sa svim pozitivnim i negativnim karakteristikama, imaju direktan uticaj na istorju Srbije

i nivo njenog razvoja.Republika Srbija kao evropska zemlja sa svojom infrastrukturom ĉini deo mreţe

evropskog koridora, t.j znaĉajan broj evropskih puteva (E-puteva) prolazi kroz teritoriju Republike

Srbije.

Ukupna potraţnja transportnih usluga za razliĉite tipove transporta u periodu 1988.-2000. je smanjena

više puta.Velike promene su karakteristiĉne za sve tipove saobraćaja, ali porast potraţnje za

saobraćajem u unutrašnjem drumskom saobraćaju posle kriznog perioda (1991-1993, and 1999) bio je

brţi u odnosu na ţelezniĉki ili vodni transport. Protoci saobraćaja na putnoj mreţi u potpunosti

odslikavaju brze promene spoljašnjih i unutrašnjih uslova sa relativnom stabilizacijom posle 2000.

Slika 3.7.3–3: Prosečan godišnji dnevni saobraćaj (AADT) i promene na godišnjem nivou vozilo

x kilometar glavne putne mreže u Republici Srbiji


strana 45

Oĉigledno je da (Slika 3.7.3–3) meĊunarodni tranzitni saobraćaj nije nako 2000. godine vraćen na

deonice autoputa (586 km), i kao posledica AADT u 2005. je niţi od istih vrednosti za 1990. (crne

kolone). Deonice glavnog puta sa dve saobraćajne trake ukazuju na smanjene oscilacije jer su

uglavnom orijentisane na lokalni saobraćaj u Srbiji, što objašnjava da uprkos znaĉajnom padu u

protoku saobraćaja na deonicama Niš – Bugarska i Leskovac – BJRM, proseĉan AADT za

2005.godinu je otprilike isti za 1990.(sive kolone)

Slika 3.7.3–4: Distribucija indikatora AADT na putevima sa dve saobraćajne trake30

Period od 2001.do 2005. je karakteristiĉan po relativno stabilnim spoljašnjim i unutrašnjim uslovima

razvoja Srbije. Uzimajući to u obzir, bilo je realno oĉekivati da će se stopa rasta potraţnje za

saobraćajem stabilizovati oko relativno konstantne vrednosti bez velikih odstupanja. Kao što je

pokazano na Slici A3- 2 takva oĉekivanja su se ostvarila u periodu 2001. – 2003. na celoj mreţi , ali u

periodu 2003. - 2005. relativni odnosi su bili poremećeni.

Za 2006. god i 2007.god. korišćeni su podaci iz brojanja saobraćaja na drţavnoj putnoj mreţi

Republike Srbije, dobijeni od PERS.

Na sledećim slikama prikazane su mape sa pozicijama brojaĉa saobraćaja na putnoj mreţi Srbije(Slika

3.7.3-5), i vrednostima AADT na vezama (3.7.3-6) .

30 General Master Plan for Transport in Srbija “Present Movements of Traffic”, November 2008


strana 46

Slika 3.7.3-5: Pozicija automatskih brojača saobraćaja na putnoj mreži u Republici Srbiji u

2006.godini



strana 47

Slika 3.7.3-6:Mapa distribucije protoka saobraćaja (AADT)na putnoj mreži u Republici Srbiji u

2006.godini



strana 48

Tabela 3.7.3–3: Distribucija protoka saobraćaja (AADT) na glavnim putevima u 2006. i 2007.

Godišnji proseĉni dnevni saobraćaj

AADT (Vozilo/ dan)

MAGISTRALNI PUTEVI

2006 2007

Broj

deonica

Duţina Broj

deonica

Duţina

(км) (%) (км) (%)

< 500 2 10,2 0,22% 1 0,6 0,01%

501 -1 000 16 233,7 4,97% 17 254,1 5,41%

1 001 - 2 000 34 428,1 9,11% 29 308,5 6,57%

2 001 - 3 000 81 848,4 18,06% 71 750,3 15,97%

3 001 - 4 000 59 723 15,39% 71 909,4 19,36%

4 001 - 5 000 34 350,2 7,45% 32 326,5 6,95%

5 001 - 6 000 54 601,3 12,80% 40 492,2 10,48%

6 001 - 7 000 34 346 7,36% 30 292,8 6,23%

7 001 - 8 000 25 229,9 4,89% 29 296,5 6,31%

8 001 - 9 000 15 147,9 3,15% 15 134,9 2,87%

9 001 - 10 000 15 132,4 2,82% 22 201,4 4,29%

10 001 – 12 000 11 123,8 2,63% 16 127,4 2,71%

12 001 - 15 000 16 175,8 3,74% 17 168,8 3,59%

15 001 - 20 000 18 98,5 2,10% 21 157,1 3,34%

20 001 - 30 000 8 59,7 1,27% 8 59,9 1,28%

30 001 - 50 000 2 16,4 0,35% 2 12,2 0,26%

50 001 - 100 000 1 2,9 0,06% 2 12,5 0,27%

> 100 000 2 6,6 0,14% 2 6,6 0,14%

Ukupno: 427 4 534,8 96,52% 425 4 511,7 96,04%

Gradske deonice: 103 163,7 3,48% 105 186,2 3,96%

NeizgraĊene deonice: 8 8

Ukupno: 538 4.698,5 100,00% 538 4.697,9 100,00%

Deonice koje se preklapaju: 27 151,6 27 151,6

(Izvor: Studija konsultanta)

Na bazi podataka kontinuiranog brojanja saobraćaja na 118 pozicija na mreţi drţavnih puteva moguće

je odrediti promene proseĉnog godišnjdg dnevnog saobraćaja (AADT) i vozila x kilometar godišnje

(protok saobraćaja). Proseĉan godišnji dnevni saobraćaj (AADT) na Glavnoj putnoj mreţi Republike

Srbije u 2006. je na nivou od 6.730 vozila /dnevno/ u dva smera i u 2007. je na nivou od 7290 vozila

/dnevno/ dva smera.


strana 49

Slika 3.7.3–7: Distribucija protoka saobraćaja (AADT) po deonici glavne putne mreže u periodu

2006. – 2007. godine

Na osnovu predstavljenih analiza rezultata moguće je zakljuĉiti da u poreĊenju sa prethodnim

periodom postoji povećanje traţnje i da postoji trend rasta saobraćaja na putnoj mreţi Republike

Srbije. Prethodna istraţivanja ukazuju da trend potraţnje za saobraćajem nije bio kontinuiran, a da u

periodu posle 2000. ima blagi porast, tako da bi u sledećim periodima mogao dostići nivo rasta iz

prethodnog perioda zavisno od privlaĉenja saobraćajna sa susednih koridora i rasta interne potraţnje31

.

31

General Master Plan for Transport in Srbija ―Present Movements of Traffic‖, November 2008


strana 50

3.8 Kapacitet putne mreže Srbije

U nedostatku pouzdanih podataka u vezi sa kapacitetom puta na putnoj mreţi Srbije, Konsultant je

koristio relevantne studije i radove u ovoj oblasti32

.

Izraĉunavanje kapaciteta saobraćajnica je napravljena u skladu sa HCM procedurom na opšem nivou

koristeći dostupne podatke za deonice putne mreţe. Osnovno poreĊenje potraţnje za saobraćajem i

snabdevanja zasnovano je na definisanju koeficijenta raspoloţivog kapaciteta na nivou referentnog

protoka tj.. 30.-60. najveći protok po satu (Q

30 – Q60

). Za ove analize napravljene su sledeće

pretpostavke:

- Na svim deonicama vangradske putne mreţe primenjuje se isti faktor n-sat,

t.j. Q = 0,12 x AADT (vozilo/sat/dva pravca)

- Pretpostavlja se isti protok u oba smera (50% -50%) po referentnom satu na deonicama sa

podeljenim kolovozom (autoputevi)

- Deonice koje prolaze kroz gradska podruĉja su iskljuĉene iz kalkulacija.

Distribucija deonica glavnih putnih mreţa u Srbiji na bazi koeficijenata korišćenih kapaciteta (Q/C) na

deonici je ilustrovana u tabelama 3.8-1 i 3.8-2 po relativnom uĉešću u ukupnoj duţini i vozilo x

kilometar za obe mreţe.

Tabela 3.8-1: Distribucija deonica Mreže A u vezi sa (Q/C) na deonici sa učešćem u dužini i

vozilo x kilometar

Mreţa A Odnos (Q/C)

<0.5 0.51-0.70 0.71-090 >0.90

Duţina (km) 1.057 208 41 10

% duţine 80,34 15,84 3,09 0,73

Proseĉan AADT 7.346 9.434 8.368 18.924

Vozxkm/godina(*)

2.834 718 124 116

% Vozxkm/godina 75,73 19,17 3,32 1,78


32 Maletin, M., Tubić, V., General analysis of transportation demand and supply on primary state rural roads network in th Republic of Srbija


strana 51

Tabela 3.8-2: Distribucija deonica Mreže A u vezi sa koeficijentom (Q/C) na deonici sa učešćem

u dužini i vozilo x kilometar

Mreţa B Odnos (Q/C)

<0.5 0.51-0.70 0.71-090 >0.90

Duţina (km) 28,14 230 100 46

% duţine 88,19 7,22 3,14 1,45

proseĉan AADT 3.043 6.944 7.421 9.169

Vozxkm/godina(*)

3.125 583 271 154

% Vozxkm/godina 75,58 14,11 6,57 3,74


Na slici 3.8-1 prikazani su distribucija proseĉne vrednosti AADT i vozilo x kilometar po klasama

definisanih koeficijenata iskorišćenih kapaciteta (Q/C) na vangradskim deonicama putnih mreţa A i B.

Opšta procena je da na vangradskim deonicama na obe putne mreţe objektivno trenutno ne postoji

problem kapaciteta, odnosno obe mreţe mogu da zadovolje sadašnju potraţnju za saobraćajem sa

visokim nivoom usluge, uz ogradu da su, pri izraĉunavanju raspoloţivog kapaciteta, u obzir uzeti samo

osnovni elementi koji utiĉu na saobraćajni tok.


strana 52

Slika 3.8-1: Prosečni AADT i vozilo x kilometar na mrežama A i B prema koeficijentima (Q/C)

na deonici

Distribucija deonica glavnih putnih mreţa prema koeficijentu iskorišćenja kapaciteta sa referentnim

protokom saobraćaja na deonici ilustrovana je na slici 3.8-2. Na A mreţi 80.3% duţine sa 75.7%

vozilo x kilometar na A –mreţi ima koeficijent iskorišćenog kapaciteta <0.50.Isto stanje B – mreţe ,

ima deonica koje imaju 88.2% duţine i 75.6% vozilox kilometar B –mreţe.

Slika 3.8-2: Distribucija deonica Mreţe A i B u prema koeficijentu (Q/C) na deonici

Pri graniĉnoj vrednosti od Q/C 0,91, t.j. sa uslovima kada postoji problem sa kapacitetom

drumskog saobraćaja jasno se vidi da se na obe mreţe ovi uslovi pojavljuju u zanemarljivom

procentu. Na A putnoj mreţi to je na manje od 10 km (<0,8% od ukupne duţine A-mreţe), sa


strana 53

1,78% vozilo x kilometar. Na B-mreţi situacija je neznatno lošija Q/C 0,91 je na 46,2 km

(1,45% Duţina Mreţe B) sa 3,74% vozilo x kilometar.

Na bazi rezultata analiza elementa ponude saobraćaja na putnoj mreţi u Republici Srbiji i

uspostavljenih veza sa analizama protoka saobraćaja moţe se formulisati zakljuĉak da se u bliţoj

budućnosti neće pojaviti problemi sa kapacitetom saobraćajnica na putnoj mreţi u Srbiji.

3.9 Bezbednost na putnoj mreži

Nivo povreda i smrtnih sluĉajeva izazvanih saobraćajnim nezgodama predstavlja za zemlju rastući

socijalni i ekonomski trošak. U periodu od 2003-2008.godine, bilo je 5.232 smrtnih sluĉajeva i preko

100.000 povreda koje su rezultat saobraćajnih nezgoda na putnoj mreţi Srbije. Ovako veliki broj

povreĊenih i poginulih lica predstavljaju ekonomski i socijalni problem, kao i ljudsku tragediju.

Najnoviji podaci za 2008.pokazuju da je na putevima u Srbiji u ukupno 16.651 nezgoda sa povreĊenim

i poginulim licima bilo 22.275 povreĊenih i 897 poginulih lica. Broj smrtnih sluĉajeva do kojih dolazi

u sudarima u drumskom saobraćaju opao je sa maksimalnog broja od 1.300 u 1998., ali broj nezgoda

sa telesnim povredama i broj telesnih povreda primetno rastu, za 10 procenata i 30 procenata

respektivno u odnosu na 2005.

Tabela 3.9 -1: Saobraćajne nezgode u Republici Srbiji33

2005 2006 2007 2008

Ukupan broj smrtno

nastradalih i povreĊenih 12.752 13.912 16.585 15.382

Br. Nezgoda sa telesnim

povredama: 16.872 18.405 22.201 22.775

Br.smrtno nastradalih 841 900 962 897

Ovo je zabrinjavajući trend. Uz to, iako se stopa smrtnih sluĉajeva u poslednjih 10 godina smanjila sa

dvanaest sluĉajeva na 10.000 vozila u 1998. na pet sluĉajeva na 10.000 vozila godišnje u 2008. godini,

ona ostaje oko pet puta veća nego što je u zemljama Evropske Unije sa najboljim rezultatima u ovoj

oblasti. Mada ne postoji oficijalna procena socio-ekonomskih troškova saobraćajnih nezgoda na putu,

nedavno napravljena studija procenila ih je na 1,7 procenata BDP34

.

Vlada je prepoznala vaţnost bezbednosti saobraćaja na putevima. Zakon o bezbednosti na putevim

(RSL) je usvojen u Parlamentu Srbije 29.maja 2009. što je prvo veliko aţuriranje ovog zakona od

1980. i uvodi mnoge aspekte obuhvaćene aktima Acquis Communautaire. Novi zakon, koji će stupiti

na snagu krajem 2009. godine da bi se dalo vremena da se završe neophodni sekundarni propisi,

predviĊa osnivanje novog Drţavnog meĊu - sektorskog koordinacionog tela i Nacionalnog saveta za

bezbednost na putevima, koje bi povezalo sve nadleţne kljuĉne drzavne resore.

PERS pridaje posebnu paţnju eliminaciji prioritetnih opasnih taĉaka na drţavnim putevima I i II i reda

na kojima je i zabeleţen najveći broj saobraćajnih nezgoda, i time primenjuje odredbe novog zakona o

bezbednosti u saobraćaju bez obzira na kašnjenje u njegovom uvoĊenju.

Zbog nepostojanja zvaniĉne domaće metodologije za definiciju opasnih mesta – ―crne taĉke‖ na

drţavnim putevima I reda i II reda, sadašnja baza aktivnosti predstavljena je po preporukama i

instrukcijama švedskih struĉnjaka kroz program PERS i Uprave za puteve Švedske (Twinning

Agreement).

33

General National Reports ―Autoput Development in Srbija‖, Crete 2007, Marrakech, 2008 and Krakow, 2009. 34 Antic B, Troškovi saobraćajnih nezgoda u Republici Srbiji, Saobraćajni fakultet , Beogradski Univerzitet, Beograd, 2006.


strana 54

Odeljenje PERS-a koje se bavi bezbednošću saobraćaja na putevima u saradnji sa nadleţnim javnim

institucijama realizovalo je istraţivanje pod nazivom―Identifikacija opasnih taĉaka na javnim putevima

Republike Srbije sa pregledom mera sanacije‖. Izveštaj je ukazao na konkretne lokacije sa opasnim

mestima koje traţe momentalne mere kako bi se spreĉile saobraćajne nesreće. Izveštajem su

obuhvaćene 262 opasne taĉke od kojih su 79 imaju prioritet I (30,1% od ukupnog broja opasnih

taĉaka), a 106 imaju prioritet II (40,5%) i 77 taĉaka sa prioritetom III (29,4%). U ovom kontekstu,

neke mere za poboljšanje opasnih mesta na javnim putevim su već implementirane.

Na bazi gore navedenih dokumenata, navedeno odeljenje PERS-a je ponudilo da se nekoliko projekata

za eliminaciju opasnih mesta na drţavnim putevima Republike Srbije finansira iz NIP fondova za

2009. TakoĊe, ovo odeljenje aktivno uĉestvuje u aktivnostima provere bezbednosti na putu kao deo

projekata finansiranih od strane meĊunarodnih finansijskih institucija (WB, EIB, EBRD).

Vlada Srbije je traţila pomoć od Global Road Safety Facility da podrţi njene napore u preispitivanju

kapaciteta za upravljanje bezbednošću saobraćaja na putevima. Ova studija koja je završena u 2007.

godini, predstavila je široki plan realizacije. GRSF je takoĊe dao prilog troškovima sveobuhvatne

analize meĊunarodnog programa za ocenjivanje puteva (iRAP) kako bi se postigao saglasnost

nadleţnih oko multi sektorske strategije i akcionog plana za bezbednost saobraćaja na putevima. Vlada

je preko Ministarstva za infrastrukturu zatraţila saradnju Svetske Banke radi dobijanja podrške za

planove za:

Izgradnju kapaciteta za bezbednost saobraćaja na putu;

Kreiranje okvira performansi bezbednosti na putu

Donošenje i lansiranje nacionalne strategije bezbednost na putevima;

Pripremu i pilotiranje multisektorskih pilota za bezbednost na putu. SprovoĊenje ovih

aktivnosti predstavljaće sadrţajan poĉetak poboljšanja bezbednosti na putevima u Srbiji.

Prema nezvaniĉnim rezultatima putna mreţa Srbije je, sa gledišta bezbednosti saobraćaja za korisnike

vozila ocenjena kako se to moţe videti iz naredne tabele:

Tabela 3.9–2: Procenat mreže po “Rangiranju za zvezdicama”* za korisnike vozila35

Rangiranje 5

zvezdica

4

zvezdice

3

zvezdice

2

zvezdice

1

zvezdica

Procenat pregledane mreţe* 1 36 30 30 1

Rangiranje sa zvezdicama je bazirano na podacima dobijenim na osnovu obilaska puta i na osnovu

faktorima rizika karakteristika puta. Ono pruţa jednostavnu i objektivnu meru nivoa bezbednosti koji

je ‗ugraĊen‘ u put sa glediša korisnika vozile, biciklista i pešaka. Rangiranje za zvezdicama se radi na

deonicama puta gde postoji se koristi sve tri grupe korisnika.

Najbezbedniji putevi (ĉetiri i pet zvezdica) imaju karakteristike bezbednosti koje odgovaraju

preovladavajućim brzinama u saobraćaju na tim deonicama. Uglavnom su pravi, imaju dve

saobraćajne trake u svakom pravcu podeljene širokim razdelnim pojasom, imaju dobro obeleţene

linije, široke trake i zalivene bankine, bezbednu okolinu puta i uslove da se biciklist i pešaci bezbedno

kreću (posebne staze i prelazi).

Najmanje bezbedni putevi (jedna i dve zvezdice) nemaju karakteristike bezbednog puta koje

odgovaraju preovladavajućim brzinama. Na njima se uglavnom odvija saobraćaj u dva smera sa samo

35

IRap, Rezultati za Srbiju 2009, http://www.putevisrbije.rs/strategijapdf/IRAP_SRBIJA_09_ENG.pdf


strana 55

jednom trakom u svakom smeru, imaju puno krivina i raskrsnica, uskih traka, bankina od šljunka, lošu

signalizaciju i nemaju zaštitu od opasnosti koje predstavljaju drveće, stubovi i strma obala koji se

nalaze blizu strane puta.

Prema navedenim nezvaniĉnim rezultatima putna mreţa Srbije je u pristojnom stanju. Samo 80 km je

ocenjeno sa jednom zvezdicom (kao veoma loše)36

.

iRAP program ima veliki potencijal da smanji smrtnost i povrede na putu na pregledanim mreţama.

Rezultati istraţivanja ukljuĉuju konkretne lokacije i detaljni pregled programa protivmera ĉije

sprovoĊenje treba razmotriti.

Sledeća tabela daje prvih pet preporuĉenih programa protivmera za mreţu Srbije.

Tabela 3.9–3: Pet glavnih protivmera u preporučenom programu iRAP

(milion dinara, 20 godina)

Tip protivmera Mesto/Duţina Procenjeni trošak KSI ušteda Prednosti bezbednosti* BCR

Zalivanje bankina (>1 m) 175 km 531 966 5.690 11

Obeleţen prelaz 336 lokacija 624 680 4.005 6

Traka za preticanje 50 km 624 500 2.945 5

UnapreĊenje površine puta 279 km 392 498 2.934 7

Zaobilaznica 247 mesta 196 472 2.778 14

….

Ukupno 4.296.88 5.592 32.939.54 8

(*

) Dobiti od bezbednosti su podaci o sadašnjoj vrednosti eskontovani za period od 20 godina po stopi od 4%

godišnje.

36

Vuksanović, B.: Bezbednost na drţavnim putevima, 2009, http://www.putevi srbije.rs/strategijapdf/bezbednostputevi.pdf


strana 56

3.10 Drumski saobraćaj – vizija za 201537

Republika Srbija daje prednost sistemu interoperabilnih autoputnih koridora, kod kojih su na celoj

duţini koridora primenjeni isti standardi u smislu nivoa usluge, bezbednosti, sistema naplate putarine,

informacija i razliĉitih usluga. Takav sistem doprinosi povećanju komfora korisnika i bezbednosti

saobraćaja na koridoru, uz dopunske efekte na ubrzanje ekonomskog razvoja i povećanje traţnje

usluga.

Postojeća mreţa magistralnih i regionalnih puteva duţine je oko 15.000 km, a rekategorizacijom će se

mreţa drţavnih puteva znaĉajno smanjiti. Prioritet u prvom srednjoroĉnom periodu imaće

rehabilitacija, odrţavanje, kompletiranje i usklaĊivanje karakteristika drţavnih puteva I reda i objekata

na mreţi tih puteva. Gradske obilaznice, drţavni putevi II reda i opštinski putevi i ulice će se razvijati

u skladu sa potrebom da se usklade i homogenizuju karakteristike cele mreţe.

Mreţa javnih puteva u Republici Srbiji 2015. godine imaće viši nivo usluge u odnosu na 2005. godinu.

Sistem javnih puteva u Republici Srbiji orijentisan je kapacitetima prema traţnji i zadovoljavaće sve

zahteve unutrašnjeg i meĊunarodnog transportnog trţišta.

Sredstva investirana u prethodnom periodu omogućila su postupan razvoj mreţe autoputeva velikog

kapaciteta na kojoj se obavlja i nacionalni dugolinijski transport i tranzit. Jedinstven sistem za

elektronsku naplatu putarina uveden je i funkcioniše na celoj mreţi. Za cenu koju plaća, korisnik

dobija niz visokokvalitetnih usluga-visok nivo bezbednosti, siguran i komforan parking, brzu pomoć i

servis, informacije o putu i saobraćaju, dobre zdravstvene i ugostiteljske usluge.

Putarine se koriste za odrţavanje i izgradnju novih autoputeva. U drumskom transportu uveden je

princip „zagaĊivaĉ plaća‖ na osnovu koga vozila koja više zagaĊuju ţivotnu sredinu plaćaju veće

nadoknade za korišćenje javnih puteva. Preostali deo mreţe drţavnih puteva je obnovljen i ima visok

nivo usluge. Redovno i zimsko odrţavanje su na nivou evropskih standarda, a finansiranje se obavlja

preko specijalizovanog fonda. Izvori finansiranja tog fonda ureĊeni su zakonom. Lokalna samouprava

na istim principima odrţava i poboljšava mreţu opštinskih puteva i ulica.

Izvršena je rekategorizacija mreţe i jasno su podeljene nadleţnosti i odgovornosti za drţavne puteve i

za opštinske puteve i ulice. Završeni su i aţurirani katastar javnih puteva i putnog zemljišta, kao i svih

korisnika javnih puteva i putnog zemljišta koji su u obavezi da plaćaju naknadu za njihovu upotrebu,

što predstavlja jedan od znaĉajnih izvora finansiranja za odrţavanje putne mreţe na svim nivoima.

Završena je reforma u oblasti odrţavanja javnih puteva. Primenjuje se sistem praviĉne konkurencije i

ugovaranje na bazi kvaliteta izvršenih usluga odrţavanja, ukljuĉujući i zimsko odrţavanje integrisano

sa sistemom hidrometeoroloških stanica na celoj teritoriji Republike Srbije.

Završena je reforma u oblasti odrţavanja javnih puteva. Primenjuje se sistem praviĉne konkurencije i

ugovaranje na bazi kvaliteta izvršenih usluga odrţavanja, ukLjuĉujući i zimsko odrţavanje integrisano

sa sistemom hidrometeoroloških stanica na celoj teritoriji Republike Srbije. Efikasna organizacija i

upravLjanje saobraćajem imaju veliki znaĉaj posebno u gusto naseLjenim oblastima. Korišćenje

inteligentnih transportnih sistema i integrisani pristup ĉvorištima u kojima se ukrštaju javni i

individualni prevoz olakšava upravljanje saobraćajem.

Razvoj drumskog transporta usmeren je na povećanje konkurentnosti i profesionalnosti sektora, a

pristup transportnom trţištu u drumskom transportu zasniva se na principu nediskriminacije. U

potpunosti je sprovedeno usklaĊivanje propisa u oblasti drumskog transporta sa propisima EU sa

aspekta tehnike, tehnologije, standardizacije, bezbednosti i upravljanja.

37

Strategija razvoja ţelezniĉkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine


strana 57

4 SWOT Analiza

Realizacija strateških ciljeva u drumskom sektoru ne moţe se postići samo linearnim aktivnostima.

Mnogi faktori koji se dešavaju paralelno i istovremeno utiĉu na proces implementacije i realizacije i

mogu da uspore ili ubrzaju postizanje ciljeva. Ovi faktori mogu da imaju nacionalno ili meĊunarodno

poreklo i mogu da se manifestuju u razliĉitim periodima i na razliĉite naĉine.Generalno govoreći, u

svom strateškom pristupu razvoju drumskog saobraćaja Republika Srbija mora da iskoristi prednosti i

prilike koje joj se pruţaju kako bi eliminisala slabosti i izbegla opasnosti koje pred njom leţe38

.

Prednosti

S

geografska pozicija i nivo razvoja saobraćajne mreţe

infrastrukturni resursi

definisani okvir (vezano za evropske i regionalne politike saobraćaja) i

globalni ciljevi;

dostupnost profesionalnih i struĉnih resursa u Republici Srbiji

Slabosti

W

politiĉka pozicija zemlje;

saobraćajna infrastruktura na koridorima u Republici Srbiji nije

kompletno izgraĊena ni opremljena sa modernim tehniĉkim i

tehnološkim sistemima;

suviše ekonomskih prekida u proteklom periodu(rat u okolini, UN

sankcije, NATO bombardovanje, UNMIK- meĊunarodna uprava AP

Kosovo i Metohija).

vidovi sistema saobraćaja nisu integrisani;

nedovoljno razvijene institucije i nedostatak zajedniĉke koordinacije;

nedostatak menadţera sa iskustvom, administrativnog i struĉnog osoblja

i inercija u transformaciji administrativnih procedura;

nedostatak stabilnih finansijskih resursa;

gradski i prigradski putniĉki prevoz nije razvijen i preteţno se oslanja na

jednu vrstu saobraćaja (autobus/turistiĉki autobus).

Prilike:

interesi šireg regiona za razvoj glavne regionalne mreţe,

mogućnost da se u budućnosti utiĉe na razvojne planove evropske mreţe

sa ciljevima razvoja Srbije (pregled se oĉekuje u 2010.),

kraće distance za putovanje u poreĊenju sa TEN-T EU South-Eastern

38

Strategija razvoja ţelezniĉkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog saobraćaja u Republici Srbiji, 2008 – 2015, Beograd, 27

decembar, 2007


strana 58

O

priority axes (Koridor IV i IVa),u boljoj, udobnijoj i prijatnijoj okolini

novi investicioni modeli u sferi saobraćaja (koncesije, PPP, korišćenje

evropskih fondova)

razvoj multimodalnog sistema saobraćaja

oĉuvanje ekološkog sadrţaja,

dobra turistiĉka ponuda i intenziviranje protoka turista.

Opasnosti:

T

pan-Evropski koridori IV i IVa u blizini teritorije Republike Srbije - na

distanci od 50-100 km od Koridora X

nekomplementarne strategije razvoja susednih zemalja u odnosu na

strategiju transporta Republike Srbije

mnogo graniĉnih prelaza na glavnim rutama,

nerešena pitanja vezana za finansijsku odgovornost, isplatu duga,

odrţivo finansiranje i garancije za pozajmice,

nestabilno i nedovoljno finansiranje razvoja saobraćajnog sistema,

prevaga politike nad profesionalnošću i struĉnošću,

manifestacija parcijalnih i lokalnih interesa unutar zemlje,

otpor prema promenama(pravni sistem, mentalitet radne snage,

organizovani kriminal).

Zakljuĉci, izvedeni iz SWOT analize, posebno bitni za donošenje odluka su:

1. u uslovima limitiranog finansiranja, mora se dati prioritet rehabilitaciji/odrţavanju putne

mreţe u odnosu na modernizaciju i izgradnju. Trebalo bi precizno definisati ţeljene standarde

u vezi sa pristupom, nivoom bezbednosti i nivoom usluge saobraćajne mreţe. Izvori

finansiranja za odrţavanje infrastrukture moraju se stabilizovati i definisati u odnosu na cene

goriva kako bi se osiguralo odrţavanje na bazi evropskih standarda. Isplata prošlih dugova,

procedure za nove pozajmice i sistem garancija moraju biti regulisani. Mora se sprovesti

efikasan sistem naplate za izgradnju i korišćenje komercijalnih objekata sa obezbeĊenim

pristupom sa javnog puta.

2. većina problema bezbednosti u saobraćaju je povezana sa bezbednošću puteva.Broj smrtnih

sluĉajeva na putevima Srbije se mora smanjiti;

3. cilj je da koliĉina štetnih emisija treba da se slaţe sa ciljevima koje je postavila EU. Prelazak

na ekološki odrţiv saobraćajni sistem zahteva dodatne napore u odreĊenom broju oblasti.

Bitno je da razvoj ka više ekološkim i energetski efikasnim sredstvima prevoza bude

nastavljen za sve vidove prevoza. Mora se uvećati korišćenje goriva iz obnovljivih izvora.

TakoĊe su potrebne mere za uvećanje efikasnosti sistema transporta kako u transportu tereta

tako i u transportu putnika.Mora se nastaviti sa naporima da se razvoj infrastrukture i

odrţavanje prilagode ekološkim zahtevima, kako bi se obezbedila harmonija sa prirodnim i

kulturnim okruţenjem;


strana 59

4. uvećana uloga privatnog sektora i usklaĊivaje propisa u javnom sektoru I institucijama u cilju

integracije u EU sa jasno definisanim odgovornostima, struĉnim upravljanjem i osobljem I

efektivnim procedurama kontrole. SprovoĊenje procedura javne nabavke , primena ugovornih

klauzula na bazi uĉinka vodiće ka jaĉoj konkurenciji i potrebnog smanjenja troškova

odrţavanja javnih puteva;

5. potrebni su politiĉka podrška i konsenzus ka harmonizaciji sa Evropskom Unijom (White

Paper) i konceptom koga se ona drţi kao i harmonizaciji u vezi sa sporazumom o

konvergenciji i drugim politiĉkim promenama za pristupanje Evropskoj Uniji;

6. procedure i inspekcije moraju se pojednostaviti i koordinisati kako bi se smanjili vreme I

trošak prekograniĉnog saobraćaja za putnike i teret. Koliĉina izvoza i uvoza kao i prihoda u

Republici Srbiji biće uvećani zbog smanjenih prepreka i jednostavnijih i brţih procedura

prelaska granice. Upravljanje preko-graniĉnim saobraćajem biće jeftinije kada se smanje duple

"kontrolne taĉke" ;

7. zbog ispunjavanja bilateralnih ugovora u vezi sa graniĉnim prelazima, tranzit će rasti brţe od

opšteg razvoja ekonomije Republike Srbije.Tranzit je osnova ekonomskog rasta u podruĉjima

usluga koja se nalaze duţ ruta gde napreduje tranzitni saobraćaj. Prihodi Republike Srbije će

se uvećati ne samo zbog meĊunarodnog saobraćaja usled korišćenja puteva sa naplatom

putarine već i zbog uvećanja prihoda u sektoru usluga.


strana 60

5 Putna mreža i generalni master plan

5.1 Uvod

Prema taĉki 2.3 Projektnog zadatka u prvoj fazi projekta Konsultant je utvrdio model multimodalnog

transporta koji obuhvata sve vidove transporta. Svrha modela transporta uopšte kao i specifiĉnog

modela koji se elaborira u okviru Generalnog master plana transporta u Srbiji je da simulira budući

razvoj uz razliĉita socio-ekonomska i politiĉka scenarija i njihov uticaj na potraţnju za transportom.

EU TRANSTOOLS set za modeliranje je korišćen kao osnova za izradu modela transporta Srbije. On

je dalje razraĊen i ponovno baţdaren za potrebe istraţivanja kojim se bavi ova studija. Model

obuhvata:

Usvojeni sistem zoniranja (GIS) koji se sastoji iz 25 okruga sa socio-ekonomskim podacima

koji se odnose na njih;

Podatke o putniĉkom i teretnom transportu;

Podatke o infrastrukturnoj mreţi (GIS).

Što se tiĉe bazne godine, multimodalna mreţa se sastoji od posebnih slojeva ţelezniĉke, putne i mreţe

plovnih puteva koje su dalje povezane pretovarnim ĉvorovima i vezama da bi se ostvarila integracija

posebnih vidova transporta u okviru lanca transporta. Ukupna duţina modelovane multimodalne mreţe

je 9.944 km, i to:

2.765 km ţelezniĉke mreţe gde su ukljuĉene sve pruge od meĊunarodnog, nacionalnog i

regionalnog znaĉaja

5.574 km putne mreţe gd su ukljuĉene sve mreţe magistralnih puteva tj.autoputevi, glavni,

regionalni i mali delovi lokalnih puteva

1.321 km unutrašnjih plovnih puteva reka Dunav, Save i Tise kao i DTD kanala 3. , 4. i

5.klase.

Priroda vazdušnog saobraćaja ne dozvoljava modeliranje mreţe. Dva aerodroma koja su trenutno u

funkciji tj. aerodrom Nikola Tesla u Beogradu i Konstantin Veliki u Nišu predstavljeni su kao ĉvorovi.

Bitno je shvatiti da su veze postavljene na takav naĉin da sluţe strateškim i formulacijama politike

koje su potrebne GTMS-u za prognoziranje i identifikaciju i ocenjivanje projekata, ali ne mogu

zadovoljiti potrebe vlasnika ili operatera objekta za svakodnevnu eksploataciju. Mreţe su podeljene u

deonice kako bi se obuhvatilo sledeće:

Vaţni putniĉki i saobraćajni centri/ĉvorovi kao što su veliki gradovi, centri okruga, ţelezniĉke

stanice, luke, industrijska mesta, itd.

Promene u teniĉkim parametarima mreţe: broj linija putne mreţe, jedan kolosek/dva koloseka,

elektrificirana/neelektrificirana deonica za ţelezniĉku mreţu, klasa IWW, itd.

Bitne promene u obimu saobraćaja, raskrsnica i ĉvorovi..

Graniĉne prelaze, deonice sa naplatom/bez naplate, prevodnice za IWW mreţu, itd.

Mreţe u ovoj studiji bile su modelirane na bazi WorldNet mreţa koje ukljuĉuju celu Evropu i veliki

deo ostatka sveta. Ovo omogućava modeliranje ne samo domaćeg saobraćaja u Srbiji već takoĊe

meĊunarodnog protoka koji ima poreklo ili taĉku destinacije u podruĉju iz studije, kao i tranzitirajućih

protoka. Prvo je proverena taĉnost mreţa iz WorldNet, a zatim su one detaljno prikazane dodavanjem

nove ili kidanjem postojećih veza kako bi bolje sluţile specifiĉnim potrebama studije GTMP.

Na izbor modela dosta su uticali dostupnost i kvalitet infrastrukture u pogledu: dostupnosti,

brzine/vremena putovanja, udobnosti/stanja infrastrukture i troškova. Uz to stanje i kapacitet

infrastrukture su osnovni indikatori za odreĊivanje mogućih zastoja u zadovoljavanju sadašnje i

buduće potraţnje za transportom, a samim tim i za odreĊivanje potrebnog poboljšanja postojeće

infrastrukture i novih graĊevinskih projekata. Mreţama modeliranim u ovoj studiji, razvijenim u GIS,

pripisan je jedan broj tehniĉkih, funkcionalnih i saobraćajni podataka kako bi se predstavilo sadašnje

stanje u odnosu na baznu 2006 godinu. Za putnu mreţu oni su opisani detalno dalje u tekstu.


strana 61

5.2 Generalni plan projekta – Model putne mreže

Modelirana putna mreţa u studiji sastoji se od 265 veza ukupne duţine 5.574 km koja ukljuĉuje

mreţu magistralnih puteva t.j. autoputeve, glavne i regionalne puteve, kao što je to prikazano u Tabela

5.2-1 i vizuelno prikazano na slici 5.2-1.

Tabela 5.2-1: Struktura modela putne mreže – tip puta

Tip puta Autoputevi i polu

autoputevi

Glavni putevi sa

dve trake

Regionalni putevi

sa dve

saobraćajne trake

Ukupno

Duţina[km] 705 3.845 1.023 5.574

Procenat modela

putne mreţe 12,65 68,99 18,36 100,00

Konaĉni izveštaj GMPTS sadrţi više podataka koji se odnose na karakteristike saobraćaja, stanje puta

i druge podatke pripisane svakoj vezi.

Ovde je bitno podvući da su napravljene neke neophodne pretpostavke, u vezi sa putnom mreţom.(t.j.

celokupna deonica Beograd – Novi Sad smatrana je autoputem,a takoĊe je izgraĊena i u funkciji je

beogradska zaobilazna deonica Dobanovci - Bubanj Potok).


strana 62

Slika 5.2-1: Model saobraćajne putne mreže



strana 63

Svakoj vezi na koju je podeljena modelirana putna mreţa pripisani su podaci kao što je predstavljeno

ranije39

. Sledeća slika predstavlja primer podataka koji se pripisuju putnoj mreţi.

Slika 5.2-2 Vizuelni prikaz podataka pripisanih modeliranoj putnoj vezi

Model mreţe je podeljen prema tipu terena na kome je izgraĊen put.

Struktura putne mreţe prema tipu terena, prikazana je u sledećoj tabeli.

Tabela 5.2-2: Struktura modela putne mreže – Tip terena

Tip puta Ravan Brdski Planinski Ukupno

Duţina[km] 2.235 2.192 1.146 5.574

Procenat modela putne mreţe 40 40 21 100

Proseĉne karakteristike tipiĉnih veza putne mreţe prikazane su kako sledi u sledećoj tabeli.

39

General Master Plan for Transport in Srbija, Interim Report I, December 2008


strana 64

Tabela 5.2-3 Prosečne karakteristike puta

Proseĉne karakteristike puta Putevi sa dve saobraćajne trake Autoputevi

Ravan Brdski Planinski Ravan Brdski

Uspon + Pad m/km 10 15 25 3 25

Proseĉna horizontalna zakrivljenost puta

[deg/km] 15 75 150 15 25

Visina terena m 100 200 500 100 100

Ograniĉenje brzine km/h 80 80 60 120 120

5.2.1 Stanje modela putne mreže

Konsultant je na bazi raspoloţivih podataka o hrapavosti procenio status modela putne mreţe kako

sledi.Za indikator hrapavosti, opseg vrednosti poĉinje od oko 2 i nema teorijsku granicu. Iako ne

postoje teorijske granice za vrednost hrapavosti, postoji praktiĉna granica za put je hrapavost od 8 IRI

(m/km) koji nije moguće preći osim sa smanjenom brzinom

Kolovoz koji je tek izgraĊen sa visoko kvalitetnim materijalima, opremom u dobrom stanju i dobrim

tehnikama izgradnje treba da ima hrapavost od oko 2 metra po km.

Za puteve koji imaju proseĉnu hrapavost u vrednosti oko 3 obiĉno se smatra da su u dobrom

stanjem.Iako je na neki naĉin to subjektivno i varira od korisnika do korisnika, većina korisnika

poĉinje da smatra da je put sa proseĉnom hrapavošću od 5 u pristojnom stanju.Granica tolerancije

jeIRI 6, a preko puta sa IRI 8 ne moţe se preći bez ozbiljnog smanjenja brzine.

U sledećoj tabeli predstavljeno je stanje modela putne mreţe.

Tabela 5.2.1-1: Stanje modela putne mreže u Republici Srbiji u 2008.40

Stanje Autoputevi Glavni putevi Regionalni putevi Ukupno

Dobro (IRI <3) 100,00 42,74 15,,00 43,46

Pristojno (3<IRI < 5) 0 40,47 50,54 38,12

Loše (5<IRI < 8) 0 16,79 34,46 18,42

Veoma loše (IRI > 8) 0,00 0,00 0,00 0,00

Ukupno 100,00 100,00 100,00 100,00

Proseĉno stanje kolovoza na autoputevima i polu autoputevima moţe se okarakterisati kao dobro.. Na

mreţi glavnih puteva situacija je nešto gora.Na ovom delu mreţe oko 17% kolovoza treba obnoviti.

Najgora je situacija na regionalnoj mreţi.Ukoliko bismo koristili iste kriterijume za evaluaciju glavne

mreţe, ĉak bi 35% mreţe zahtevalo hitnu rehabilitaciju.

40 General Master Plan for Transport in Srbija, Draft Interim Report II, July 2009


strana 65

Slika 5.2.1-1: IRI vrednosti modela saobraćajne putne mreže



strana 66

5.2.2 Troškovi održavanja modela putne mreže

Ovaj odeljak predstavlja inicijalne obraĉune potrebnog odrţavanja na putnoj mreţi.

Završavanje projekta " Baza podataka puteva za Republiku Srbiju" će obezbediti PERS sredinom

2009. aţuriranu procenu stanja na kojoj će se bazirati radovi u budućnosti koristeći model Svetske

banke HDM-4. U odsustvu takvih podataka , inicijalni obraĉuni potrebnog odrţavanja za putnu

mreţu, bazirani su na sledećim pretpostavkama:

Putna mreţa Srbije podeljena je u tri kategorije prema tipu terena : Ravan, Brdski (ili

breţuljkast) i Planinski, i dve kategorije prema širini puta. Karakteristike tipiĉnih deonica puta

prikazane su na tabeli 5.2.2-1.

Tabela 5.2.2-1: Tipične karakteristike deonica puta41

Tipične karakteristike puta Putevi sa dve trake Autoputevi

Ravan Brdski Planinski Ravan Brdski

Uspon + Pad m/km 10 15 25 3 25

Proseĉna horizontalna zakrivljenost puta

[deg/km] 15 75 150 15 25

Visina terena m 100 200 500 100 100

Ograniĉenje brzine km/h 80 80 60 120 120

karakteristike reprezentativnog voznog parka su prihvaćene na bazi prethodne studije koju je

je izveo Saobraćajni fakultet u Beogradu42

. Osnovne karakteristike reprezentativnog voznog

parka su aţurirane sa aktuelnim finansijskim i ekonomskim cenama.

Za potrebe ovog izveštaja korišćene su sledeće pretpostavke :

- Kategorija saobraćaja: normalan saobraćaj (bez preusmerenog saobraćaja ili generisanog

saobraćaja);

- Šema protoka saobraćaja: slobodan protok

- U baznoj godini protok saobraćaja je prilagoĊen na bazi analiza brojanja saobraćaja u 2006. 43

. Uproseĉeni podaci prikazani su u Tabela 5.2.2-2.

41 Generalni master plan putne mreţe 42 ―Analiza karakteristika reprezentativnih vozila na primarnoj putnoj mreţi Republike Srbije '', Saobraćajni fakultet u Beogradu, 2002. 43 Izvor: PERS


strana 67

Tabela 5.2.2-2: Uprosečeni protoci saobraćaja za tipične deonice puta u 2006.

Saobraćaj u baznoj

godini 2006

Tip terena

Ravan

Teren

Brdski

Teren Planinski teren Ravan Autoput

Autoput na

brdskom terenu

Nizak 3,000 3,000 1,000 10,000 10,000

Srednji* 5,000 5,000 2,000 15,000 15,000

Visok 7,000 7,000 4,000 25,000 25,000 (*) Srednji protok saobraćaja koristi se za HDM-4 proraĉune

Struktura saobraćaja na tipiĉnim deonicama putne mreţe Srbije nalazi se na sledećoj

Tabeli5.2.2-3.

Tabela 5.2.2-3: Struktura saobraćaja i tipičnih deonica puta

Godina – period

Tip vozila

Putniĉka

Vozila Autobusi

Laki

Kamioni

Srednji

Kamioni

Teški

Kamioni

Zglobni

Kamioni

Ravan 82,75% 1,17% 1,43% 3,66% 4,92% 6,06%

Brdski 82,26% 0,98% 1,21% 3,49% 5,53% 6,54%

Planinski 82,30% 0,98% 1,33% 3,59% 5,79% 6,01%

Ravan Autoput 77,79% 1,00% 1,26% 3,68% 5,75% 10,52%

Brdski Autoput 77,79% 1,00% 1,26% 3,68% 5,75% 10,52%

Za odreĊivanje rasta saobraćaja do 2010 korišćeni su podaci iz studije PERS iz 2007.Za period

posle 2010.godine prihvaćeni su 5% (2011 – 2025) i 4% (2026 - …) (Tabela 5.2.2-4).

Tabela 5.2.2-4: Pretpostavljene prosečne godišnje stope rasta

Godina-period

Tip vozila

Putnička vozila

Autobusi Laki

Kamioni

Srednji

Kamioni

Teški

Kamioni

Zglobni

Kamioni

2006 – 201044

4,30 3,00 2,80 3,50 3,80 4,20

2011 – 2025 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00

2026 – 4,00 4,00 4,00 4,00 4,00 4,00

Pretpostavlja se da je stanje puta na tipiĉnim deonicama veoma dobro kao što je to pokazano u

Tabeli 5.2.2-5.

44 JP ‗‘Srbija Putevi‘‘, Produţetak projekta Svetske banke o rehabilitaciji puteva u Srbiji , Projekti rehabilitacije puteva – Studije

izvodljivosti, Beograd, Mart 2007


strana 68

Tabela 5.2.2-5: Pretpostavljeno stanje kolovoza za HDM-4 proračune za tipične deonice na

kraju 2005.

Karakteristike kolovoza Vrednost

Hrapavost m/km 2.00

Ukupno pukotine % 0

% površine sa pukotinama 1.00

Broj udarnih rupa na putu Br./km 0

% površina oštećene ivice 0

Srednja dubina rute mm 2.00

Dubina teksture mm 0.70

Otpor na proklizavanje (Scrim 50 km/h) 0.50

Efekat odrţavanja na degradaciju kolovoza izveden je pomoću HDM-4. U HDM-4,koriste se standardi

odrţavanja na osnovu kojih se utvrĊuju ciljevi ili nivoi stanja i reagovanja koje treba postići.Standardi

odrţavanja definišu radove na odrţavanju koji se izvode da bi putna mreţa bila na ciljnom nivou.Svaki

standard odrţavanja sastoji se od grupe od jedne ili više stavke radova. Svako odrţavanje moţe se vršiti

na osnovu planiranih radova i radova koji se izvode u zavisnosti od stanja puta. Redovno i periodiĉno

odrţavanje su dve vrste odrţavanja u okviru HDM-4.

Radovi redovnog održavanja na putevima od bitumena sastoje se od krpljenja, zalivanja pukotina,

opravke ivice puta i drenaţnih radova.Krpljenje i zalivanje su kritiĉni radovi o kojima se diskutuje u

daljem tekstu.Krpljenje sluţi za opravku udarnih rupa širokih strukturalnih prskotina i udarnih rupa, a

zalivanje p se odnosi na popreĉne toplotne prskotine i široke strukturalne prskotine.Popravka ivice

puta nije kritiĉna operacija za autoputeve sa više traka.Ostali radovi redovnog odrţavanja obuhvataju

kontrolu vegetacije i popravku pratećih putnih objekata. Njihovi efekti na kolovoz nisu modelirani

spolja, pa ova analiza u obzir uzima samo njihove troškove.

Na tabeli 5.2.2-5 prikazani su finansijski troškovi operacija za koje se pretpostavlja da obezbeĊuju

redovno odrţavanje.Ovi troškovi se procenjuju kao jediniĉni troškovi (Eur/m2) i mogu se koristiti za

tipologiju svakog puta.. Troškovi raznih radova zavise samo od broja traka.

Tabela 5.2.2-5: Jedinična cena radova na redovnom održavanju

Naziv radova Finansijska jedinična cena

Radovi održavanja na asfaltnom kolovozu

Zalivanje pukotina 4,70 EUR/m2

Krpljenje 12,00 EUR/m2

Razni radovi na putevima sa dve trake 1.200 EUR/km

Razni radovi na autoputevima 2.000 EUR/km


strana 69

Radovi periodičnog održavanja na bitumenskim putevima sastoje se od preventivnih radova

zalivanja, pojaĉanja, isecanja i zamene, umetanja i rekonstrukcije. Za periodiĉno odrţavanje polazi se

od pretpostavke da proseĉan nivo IRI puta mora biti od 2 do 6.To znaĉi da period izmeĊu dva

delovanja moţe da bude relativno dugaĉak,a standard odrţavanja dovoljno sveobuhvatan da vrati

kolovoz puta u originalno stanje (na IRI 2). Pretpostavljeni standard odrţavanja za periodiĉno

odrţavanje uslovljen je stanjem.Radovi se aktiviraju kada IRI preĊe utvrĊenu granicu. Ona moţe biti

IRI 4 ili IRI 6 što zavisi od znaĉaja puta,strukture i realizovanog saobraćaja.

Izveden je prosek rezultata HDM-4 proraĉuna ekonomskih troškova redovnog i periodiĉnog

odrţavanja za jednu godinu i to je predstavljeno u tabeli 5.2.2-6. Izraĉunatim troškovima neophodno je

dodati 10% za odrţavanje mosta i tunela kao što je prikazano u Tabeli 5.2.2-6.

Tabela 5.2.2-6: Pretpostavljeni prosečni godišnji finansijski troškovi održavanja

Tip terena Stanje

kolovoza Saobraćaj

Proseĉni godišnji troškovi odrţavanja EUR/km

Minimalno ulaganje Alternativa 1 Alternativa 2

Put sa dve saobraćajne

trake

Veoma

Dobro srednji 2.550 12.100 9.900

Polu autoput Veoma

Dobro srednji 4.400 19.000 16.000

Autoput Veoma

Dobro srednji 6.100 34.000 28.000

Regionalni put Veoma

Dobro srednji 2.400 11.422 8.500

Više detalja moţe se naći u konaĉnom izveštaju Generalnog master plana za saobraćaj u Srbiji.


strana 70

5.2.3 Protok saobraćaja na modelu putne mreže

Situacija u 2006. je kao što sledi u Tabeli 5.2.3-1. Obraĉuni su uzvršeni za putnu mreţu ukljuĉenu u

Generalni master plan za saobraćaj u Srbiji (GMTS)45

.

Table 5.2.3-1:Saobraćaj na modelu putne mreže Republike Srbije u 2006.godini46

(bazna godina)

AADT47

Duţina

km

% ukupne

duţine

Protok saobraćaja

km x vozilo

Procenat

protoka

saobraćaja

AADT<2000 1.777 32,09 726.005 3,32

2,000 <AADT< 5,000 1.927 34,81 1.707.875 7,82

5,000 <AADT< 10,000 1.265 22,84 5.616.129 25,71

10,000 <AADT< 15,000 295 5,32 5.213.614 23,86

15,000 <AADT< 20,000 171 3,08 1.363.191 6,24

20,000 <AADT< 25,000 68 1,24 1.582.093 7,24

25,000 <AADT< 30,000 34 0,61 2.240.489 10,26

30,000 <AADT< 40,000 0 0,00 3.328.525 15,24

40,000 <AADT< 50,000 0 0,00 69.7640 0,32

50,000 <AADT< 60,000 0 0,00 0 0,00

Ukupno na modelu putne mreţe 5.537 100,00 21.847.685 100,00


Transportni zahtevi u Srbiji rastu, odraţavajući strukturalne promene u ekonomiji i preusmeravanje

privrednih tokova u regionu. Drumski saobraćaj u Srbiji uvećavao se godišnje po stopi izmeĊu pet i

sedam procenata od 2000. sa većom stopom rasta u glavnim gradskim podruĉjima i oko njih.Oĉekuje

se da se ovaj trend nastavi što će pogoršati probleme zagušenja u glavnim gradskim podruĉjima i

njihovoj okolini,kao i bezbednosti saobraćaja na putu uopšte.Jedna studija je najavila rast od 2,5 puta

do 202548

,a procenjen rast drumskog saobraćaja na regionalnoj SEETO ―glavnoj‖ mreţi je šezdeset

posto do 2013.

Saobraćaj na putnoj mreţi Srbije rašće u zavisnosti od nekoliko stvari. PredviĊena domaća potraţnja

zavisiće od rasta BDP, rasta populacije i odnosa izmeĊu troškova drugih transportnih sredstava. MeĊu

ostalim stvarima koje imaju uticaj nalaze se situacija u obliţnjim zemljama, status Srbije prema EU i

situacija na Kosovu i Metohiji.

45

GMPTS 46

Generalni master plan za transport u Srbiji - Bazna godina 47

AADT - Godišnji proseĉni dnevni saobraćaj 48 COWI, (2003).


strana 71

Situacija u 2027. prema pretpostavkama GTMPS i bez modernizacije ili poboljšanja putne mreţe je

predstavljena u tabeli 5.2.3-2. Ovo znaĉi da će do 2027 god.samo projekti Minimalnog ulaganja biti

završeni i ukljuĉeni, a radovi na odrţavanju izvršeni.U ovom sluĉaju razvojni projekti nisu ukljuĉeni u

putnu mreţu.

Table 5.2.3-2: Saobraćaj na modelu putne mreže Republike Srbije u 2027.49

(minimalno ulaganje)

AADT Duţina

km

% ukupne

duţine

Dnevni transportni rad

Km x vozilo

% od ukupnog

transportnog rada

AADT<2000 347 6,23% 2.359.196 3,78%

2,000 <AADT< 5,000 304 5,45% 5.509.980 8,82%

5,000 <AADT< 10,000 1.625 29,15% 17.778.078 28,46%

10,000 <AADT< 15,000 1.846 33,11% 14.756.172 23,62%

15,000 <AADT< 20,000 819 14,70% 4.243.342 6,79%

20,000 <AADT< 25,000 244 4,39% 3.551.081 5,69%

25,000 <AADT< 30,000 166 2,97% 5.582.036 8,94%

30,000 <AADT< 40,000 187 3,36% 7.546.955 12,08%

40,000 <AADT< 50,000 36 0,64% 619.755 0,99%

50,000 <AADT< 60,000 0 0,00% 515.735 0,83%

Ukupno na modelu putne

mreţe 5.574 100,00% 62.462.329 100,00%


Oko 5.537km GMTS putne mreţe uzeto je u razmatranje, ukljuĉujući autoputeve, polu autoputeve,

glavne i regionalne puteve. UporeĊivanje podataka iz tabela 5.2.3-1 i 5.2.3-2 pokazuje povećanje

oĉekivanog protoka saobraćaja na putnoj mreţi koji je 2,75 puta veći u 2027.godini u poreĊenju sa

2006.

Sledeći zakljuĉci mogu se napraviti na bazi poreĊenja saobraćaja u 2006. i 2027.godini (bazna godina /

minimalno ulaganje):

U 2006., na oko 90% duţine mreţe PCU je manje od 10.000. Na ovim deonicama vrši se

66% transportnog rada.

U 2027. procenat mreţe u kojoj je ekvivalentan AADT manji od 10.000 je samo 40%, a

transportni rad je 20% od onoga na celoj na celoj mreţi;

U 2027. 11% postignutog PCU na putnoj mreţi je više od 20.000, a transporni rad na istim

deonicama je 30% od ukupnog.

49

Generalni master plan za transport u Srbiji - Minimalno ulaganje


strana 72

Slika 5.2.3-1: PoreĎenje protoka saobraćaja u 2006 i 2027

0

500

1000

1500

2000

2500

< 2000 2,000 - 5,000 5,000 - 10,000 10,000 - 15,000 15,000 - 20,000 20,000 - 30,000 30,000 - 40,000 40,000 - 50,000 50,000 - 60,000

PCU

Kilo

me

ters

Traffic flow 2006

Traffic flow 2027

(Izvor: Studija konsultanta-Rezultati iz proračuna transportnog modela)

5.2.4 Kapacitet modela putne mreže

Imajući u vidu nivo ove studije, Konsultant je u cilju definisanja kapaciteta putne veze pretpostavio da

je proseĉan kapacitet po liniji po smeru kao broj vozila po satu za specifiĉne klase puteva iz

WorldNet.50

Vrednosti kapaciteta su bile dodatno prilagoĊene na bazi lokalnih karakteristika

- Procenjena brzina slobodnog protoka na bazi proseĉne brzine automobile i HGV (teška teretna

vozila) po klasi puta

- Tip terena

Baza podataka o putu ukljuĉuje dva indikatora stanja/kvaliteta na putevima: IRI i PSR (poslednje polje

obraĉuna).

IRI podaci bili su prikupljeni iz baze podataka o putevima koja je nastala u 2008.

Procenjeni indikatori kapaciteta prikazani su u sledećoj tabeli.

Tabela 5.2.4-1: Procenjeni indikatori kapaciteta

Tip puta / Teren Kapacitet po liniji po satu Kapacitet slobodnog protoka

(AADT)

Autoput / Ravan 2.200 35.000

Autoput/ Brdski 1.800 28.800

Put sa 2 saobraćajne trake / Ravan 1.200 15.000

Put sa 2 saobraćajne trake / Brdski 1.000 13.000

Put sa 2 saobraćajne trake / planinski 800 10.500

50

Generalni master plan za transport u Srbiji , MeĊuizveštaj, decembar 2008


strana 73

Konsultant je napravio dodatne napore kako bi proverio i uporedio vrednosti kapaciteta, uradivši

dodatne kalkulacije kapaciteta saobraćaja za neke veze.

Kalkulacija kapaciteta saobraćaja je napravljena u skladu sa HCM procedurom na uopštenom nivou

koristeći dostupne podatke po deonici putne mreţe.Osnovno poreĊenje potraţnje za saobraćajem i

ponude bazirano je na definisanju koeficijenta raspoloţivog kapaciteta na nivou referentnog protoka

tj.. 30.-60. najveći protok po satu (Q

30 – Q60

). Za ove analize napravljene su sledeće pretpostavke:

Na svim deonicama seoske putne mreţe primenjuje se isti faktor n-sat,

- Pretpostavljeno je da je protok u dva smera (50% - 50%) po referentnom satu na deonicama sa

podeljenim kolovozom (autoputevi)

- Prolazi kroz gradska podruĉja su iskljuĉeni iz kalkulacija.

Distribucija deonica glavnih putnih mreţa u Srbiji na bazi koeficijenata korišćenih kapaciteta (Q/C) na

deonici je ilustrovana u tabelama 5.2.4-2 i 5.2.4-3 po relativnom uĉešću u ukupnoj duţini i vozilo x

kilometar (protok saobraćaja) za obe mreţe.

Tabela 5.2.4-2: (Q/C) na distribuciji modela putne mreže u 2006. (bazna godina)

Q/C Broj veza % od ukupnog

broja Duţina km

% ukupne

duţine

Transportni rad

saobraćaja

Vozilo x km

% transportnog

rada saobraćaja

<0.2 108 41,54 2.492 45,01 4.240.761 16,11

0.2 - 0.5 110 42,31 2.271 41,01 14.849420 56,41

0.5 - 0.8 37 14,23 744 13,44 6.810.495 25,87

0.8 - 0.9 1 0,38 7 0,13 98.312 0,37

0.9 – 1 3 1,15 21 0,39 290.336 1,10

1 - 1.5 0 0,00 0 0,00 0 0,00

1.5 – 2 1 0,38 1 0,03 34.564 0,13

2 - 2.5 0 0,00 0 0,00 0 0,00

2.5 – 3 0 0,00 0 0,00 0 0,00

>3 0 0,00 0 0,00 0 0,00

Ukupno na modelu putne

mreţe 260 100,00 5.537 100,00 26.323.888 100,00


strana 74

Slika 5.2.4-1: Veze sa viškom kapaciteta na putnoj mreži Srbije u 2006. (bazna godina)

(Izvor: Rezultati modela transporta konsultanta)


strana 75

Na modelu za putnu mreţu u 2006. postoji samo 5 veza na kojima iskorišćeni kapacitet prelazi 0,8.

Ovo su uglavnom gradske Deonice glavnih puteva sa ukupnom duţinom od 30 km (manje od 1%

ukupne duţine). Na ovim deonicama obavlja se samo 5% protoka saobraćaja. Na drugim vezama

situacija je mnogo bolja. Na 86% iskorišćeni kapacitet je manji od 0,5, a protok saobraćaja je oko

70% Na 13% mreţe iskorišćeni kapacitet je izmeĊu 0,5 i 0,8.

Tabela 5.2.4-3: (Q/C) na distribuciji modela putne mreže u 2027 (Minimalno ulaganje)

Q/C Broj veza % ukupnog broja Duţina

km % ukupne duţine

Dnevni

transport

vozil/km

% ukupnog

posla

<0,2 15 5,66 392 7,02 705.244 0,97

0,2 - 0,5 55 20,75 860 15,42 6.475.979 8,95

0,5 - 0,8 95 35,85 2.218 39,79 31.920.882 44,12

0,8 - 0,9 17 6,42 363 6,51 4.675.678 6,46

0,9 - 1 15 5,66 366 6,57 5.010.704 6,93

1 - 1,5 56 21,13 1.259 22,58 20.999.263 29,03

1,5 - 2 11 4,15 116 2,07 2.500.622 3,46

2 - 2,5 0 0,00 0 0,00 0 0,00

2,5 - 3 1 0,38 1 0,02 57.771 0,08

>3 0 0,00 0 0,00 0 0,00

Ukupno na Modelu

putne mreţe 265 100,00 5.574 100,00 72.346.142 100,00

Situacija na modelu putne mreţe će u 2027. biti mnogo drugaĉija. To ukazuje na scenario Minimalnog

ulaganja, znaĉi da nema razvojnih projekata koji se primenjuju na putnoj mreţi već se izvode samo

projekti minimalnog ulaganja i radovi na odrţavanju.Iskorišćeni kapacitet je manji od 0,5 na samo

23,5% ukupne duţine.Na 46,3% mreţe korišćeni kapacitet je veći od 0,5 manji od 0,8. Na velikom

delu mreţe korišćeni kapacitet je veći od 0,8 (37,75%), i za oko 25% veći od 1.Na ovim Vezama se

realizuje više od 47% toka saobraćaja.


strana 76

Slika 5.2.4-2: Veze sa viškom kapaciteta na putnoj mreži Srbije u 2027. (minimalno

ulaganje)

Izvor: Rezultati modela transporta konsultanta)


strana 77

6 Razvojni projekti

6.1 Projekti minimalnih ulaganja

Uzevši u obzir da su neke deonice putne mreţe Srbije u izgradnji ili u fazi pripreme graĊevinskih

radova, sa obezbeĊenim sredstvima, a oĉigledno je da će se ove deonice izgraditi u odreĊenom

vremenskom periodu, Konsultant je ukljuĉio ove projekte zajedno sa aktivnostima na odrţavanju

puteva u scenariu Minimalno ulaganje. Na taj naĉin Konsultant moţe da prouĉava šta će se desiti na

putnoj mreţi ako ne bude dodatnih investicija u nove veze i putne deonice.

Projekti minimalnog ulaganja će ukljuĉiti projekte za svaku vrstu saobraćaja koji su:

u izgradnji

u fazi prikupljanja ponuda

našli izvor finansiranja koji je odobren

U ovoj studiji, vezano za putnu mreţu, dve deonice koje su deo obilaznice Beograda ĉine projekte

Minimalnog ulaganja:

Deonica "A: Batajnica - Dobanovci

Deonica "B" sektori 5 i 6

Slika 6.1-1: Obilaznica Beograda

(Izvor: “Institut za puteve, Beograd")


strana 78

Obilaznica Beograda

Izgradnjom obilaznice Beograda omogućiće se veza zapadnog dela putne mreţe Republike Srbije (

Autoput E-70), severnog dela (Autoput E-75), Obrenovca i Valjeva (Magistralni put M19), Ĉaĉka i

Kraljeva (Magistralni put M22) i Ralje (regionalni put R200), dok će se ona na Bubanj potoku

poklopiti sa trasom prema Nišu (Autoput E-75).

Trasa obilaznice je projektovana u koridoru definisanim Master Planom Beograda kao ona koja će biti

korišćena za prolazak puteva kroz podruĉje grada Beograda. Obilaznicu Beograda ĉine sledeće

deonice:

Deonica A: Batajnica – Dobanovci – radovi koji slede

Deonica B: Dobanovci – Bubanj potok

sektori B1-B3: Dobanovci – Ostruţnica radovi završeni i otvoreni za saobraćaj

sektor B4: Ostruţnica – Orlovaĉa otvoren za saobraćaj i završni radovi u toku

sektori B5-B6: Orlovaĉa – Bubanj potok radovi koji slede

Deonica C: Bubanj potok - Pančevo (E-70) – naredni radovi

Posebna Studija izvodljivosti bila je pripremljena 1980. za deonicu autoputa Dobanovci-Bubanj potok.

Ova studija je analizirala sve alternative i ispitala sve ekonomske parametre, zakljuĉivši da je ovo

prioritet kao i profitabilna investicija u putnu mreţu Srbije.

TEHNIČKE KARAKTERISTIKE DEONICA:

Ukupna duţina zaobilazne deonice od Dobanovca do Bubanj Potoka je 47,4 km i projektovana je sa

projektnom brzinom od 120 km/h. Profil puta se sastoji iz dva kolovoza, od kojih je svaki 11.5 m širok

, i sa razdelnim pojasom 4,0 m širine. Najmanji radijus horizontalne krivine je 1,000 m, a maksimalna

veliĉina poduţnog nagiba je 3.8%.

Projektovano je pet ĉvorova: dva na krajevima deonice i tri na srednjem delu deonice.Rešenja osnove i

nagiba osnovne trase su definisana na takav naĉin da će biti moguća izgradnja drugih petlji u

budućnosti pod uslovom da opravdani razlozi koji se tiĉu saobraćaja potkrepe takvu akciju.

Postoji 41 lokacija mostova sa 79 konstrukcija na deonici Dobanovci - Bubanj potok. Najveći most je

onaj preko Reke Sava blizu Ostruţnice, koji se sastoji od tri konstrukcije ukupne duţine od 1,965 m

(ĉeliĉne konstrukcije na reci i prilazni kamene oplate na obe obale). Svi drugi mostovi su betonski dok

se pet mostova istiĉe po veliĉini: ―Sveta Petka― (408 m), ―Ţelezniĉka reka― (406 m), ―Kijevski potok―

(571 m), ―Topĉiderska dolina― (597 m) i „Pruţni prelaz― (preko ţelezniĉke pruge Poţarevac, 452 m).

Na ovoj ruti su projektovana ĉetiri tunela, kako sledi: ―Lipak‖ (delimiĉno ispod platoa ţelezniĉke

stanice Ostruţnica, duţine 665 m), ―Ţeleznik‖ (699 m) i ―Beli potok‖ (ispod Avalskog puta , 373 m)

sa dve tunelske cevi, tunel ―Straţevica‖ (ispod Resnika, 745 m) sa dve odvojene cevi.

Projekat se izvodi u dve faze, sa obzirom na sadrţaj profila. Prva faza se bazira na izgradnji jednog

kolovoza od 11.5 m i njegovom funkcionalnom korišćenju u dvosmernom saobraćaju.MeĊutim, on

ima sve elemente finalnog rešenja što će omogućiti da se jednostavnom nadogradnjom proširi do

punog profila autoputa. Uz to, ova faza ukljuĉuje eksproprijaciju podruĉja oko puta radi finalnog

rešenja.


strana 79

Batajnica – Dobanovci je deonica na obilaznici Beograda.To je autoput E-75 koji je deo Trans-

Evropske mreţe autopuetava (TEM) i Pan-Evropskog saobraćajnog koridora Koridor X (Xb).

Ova deonica autoputa je dugaĉka 10.1 km, ima dva kolovoza sa dve saobraćajne trake, i po jednu

zaustavnu traku u svakom pravcu. Ova deonica povezuje dva autoputa E-75 i E-70 i sadrţi dve velike

petlje,

Tehniĉka dokumentacija je u fazi glavnog projekta. Gradjevinski radovi treba da poĉnu 2009.

Procenjena vrednost troškova investicije je 115 mil €.

Slika 6.1-2: Obilaznica Beograda, petlje Batajnica i Dobanovci

(Izvor: “Institut za puteve Beograd)

Sektori 5 i 6 obilaznice Beograda čine deonicu od petlje ―Orlovaĉa‖ do petlje ―Bubanj Potok‖ na

postojećem autoputu E-75.

Ova deonica autoputa je dugaĉka 12,1 km, ima dva kolovoza sa dve saobraćajne trake, i po jednu

zaustavnu traku u svakom smeru u finalnoj fazi.PredviĊa se izgradnja beogradskog zaobilaznog

autoputa u fazama.

Tehniĉka dokumentacija je u fazi glavnog projekta. U toku su radovi prve faze na izgradnji (polu

autoput) .

Procenjena vrednost troškova investicije je 221 milona evra.


strana 80

Slika 6.1-3: Obilaznica Beograda

(Izvor: “Institut za puteve Beograd)

Tabela6.1-1 Minimalno ulaganje: Troškovi investiranja i održavanja

Deonica puta Dužina[km] Cena[EUR miliona]

Obilaznica Beograda Sektor ―A‖ 10 115

Obilaznica Beograda Sektori "5‖ i ―6‖ 13 221

Ukupno nova izgradnja 23 336

Godišnje odrţavanje glavne mreţe 14,977 161

Godišnje odrţavanje mreţe opštinskih puteva 22,416 95

Ukupno 2009-2027 Troškovi održavanja 37,393 4,600

UKUPNI TROŠKOVI 2009-2027 37,393 4,936

*(Vrednosti u milionima EUR po konstantnim cenama iz 2007.)


strana 81

6.2 Razvojni projekti puteva

Ovo poglavlje prikazuje razvojne projekte na putnoj mreţu u razliĉitoj fazi implementacije i definicije.

Ovi projekti su identifikovani od strane Korisnika a takodje i Konsultanta. Trenutni status tehniĉke

dokumentacije je na razliĉitom stepenu finalizacije a takodje nije definisan izvor finansiranja i ugovor

o finansiranju.

Potencijalni projekti koji su prikazani dolaze iz dva velika razliĉita izvora: Planova i programa

korisnika i procene konsultanta. Lista prikazanih projekata nije konaĉna. Biće dodati drugi projekti u

skladu sa nalazima saobraćajnog modela.

Za svaki od razvojnih projekata Konsultant je pripremio kratki uopšteni opis sa ulogom na putnoj

mreţi i pregled glavnih karakteristika deonica potrebnih za transportni model. TakoĊe su predstavljeni

izlazni rezultati modela, u vezi sa saobraćajem i brzinom na svakoj vezi , sa ili bez razvojnih projekata

kao i status raspoloţive tehniĉke dokumentacije.


strana 82

Tabela 6.2-1: Razvojni projekti puteva

Origin

CodeOrigin Name

destinatio

n CodeDestination name

Length

(Km)

Capacity

(Veh/Train

/day)

Number

of Lanes

Pax Speed

(Km/hr)

Freight

Speed

(Km/hr)

Terrain

TypeIRI

Length

(Km)

Capacity

(Veh/Train

/day)

Number

of Lanes

Pax Speed

(Km/hr)

Freight

Speed

(Km/hr)

Terrain

TypeIRI Package Project

103808 Hungary border 3 103745 Horgoš 1.715 1200 2 70 60 1 2.0 1.715 2200 4 120 80 1 2.0 RDA 1

103345 Subotica (petlja) 103745 Horgoš 16.961 1200 2 100 75 1 2.0 16.961 2200 4 120 80 1 2.0 RDA 1

103345 Subotica (petlja) 103259 Bačka Topola (petlja) 31.594 1200 2 100 75 1 2.0 0.000

103259 Bačka Topola (petlja) 103780 Feketid (petlja) 20.722 1200 2 100 75 1 2.0 20.722 2200 4 120 80 1 2.0 RDA 1

103807 Srbobran (petlja) 103780 Feketid (petlja) 9.198 1200 2 100 75 1 2.0 9.198 2200 4 120 80 1 2.0 RDA 1

103807 Srbobran (petlja) 103325 Novi Sad north 28.402 1200 2 100 75 1 2.0 28.402 2200 4 120 80 1 2.0 RDA 1

110165 Petlja Y 103345 Subotica (petlja) 0.000 9.564 2200 4 120 80 1 2.0 RDA 1

110165 Petlja Y 103259 Bačka Topola (petlja) 0.000 23.673 2200 4 120 80 1 2.0 RDA 1

108.592 110.235

103344 Subotica 103345 Subotica (petlja) 18.34 1200 2 80 65 1 2 18.34 1200 2 80 65 1 2.0

103297 Kelebija 103292 Hungary border 2 2.00 1200 2 80 65 1 2 1.51 2200 4 120 80 1 2.0 RDA 2

103297 Kelebija 103344 Subotica 9.11 1200 2 80 65 1 2 6.90 2200 4 120 80 1 2.0 RDA 2

110165 Petlja Y 103344 Subotica 0.00 10.89 2200 4 120 80 1 2.0 RDA 2

29.45 37.64

103681 Vladičin Han 103680 Leskovac (petlja) 37.989 1200 2 80 70 1 2.0 37.989 1200 2 80 70 1 2.0 RDA 3

103743 Bujanovac 103681 Vladičin Han 38.362 1200 2 80 70 1 2.0 0.00

103328 Preševo (petlja) 103308 Macedonia border (Tabanovce)8.000 1200 2 80 70 1 2.0 8.00 2200 4 120 80 1 2.0 RDA 3

103743 Bujanovac 103328 Preševo (petlja) 18.42 1200 2 80 70 1 2.0 18.42 2200 4 120 80 1 2.0 RDA 3

110166 Vladičin Han (petlja) 103743 Bujanovac 25.85 2200 4 100 80 1 2.0 RDA 3

110166 Vladičin Han (petlja) 103681 Vladičin Han 15.46 1200 2 80 65 1 2.0

110166 Vladičin Han (petlja) 103680 Leskovac (petlja) 45.84 2200 4 120 80 1 2.0 RDA 3

102.771 151.56

103712 Niš east 103327 Pirot 59.682 1000 2 70 50 2 2.0 59.682 1000 2 70 50 2 2.0

103327 Pirot 103290 Gradina 23.771 1000 2 70 50 2 5.0 23.771 1000 2 70 50 2 5.0

103290 Gradina 103282 Bulgaria border 3 5.000 1000 2 70 50 2 5.0 5.000 1000 2 70 50 2 5.0

103712 Niš east 103327 Pirot 0.000 60.00 2200 100 80 2 2.0 RDA 4

103327 Pirot 103290 Gradina 0.000 23.50 2200 120 80 1 2.0 RDA 4

88.453 171.95

5. Kragujevac - Batocina 103752 Kragujevac 103739 Batočina (petlja) 28.607 1200 2 80 70 2 2.0 25.1 2200 4 100 80 2 2.0 RDA 5Kragujevac - Batocina

Motorway

Additional

carriageway, keep

existing road

4. Nis - Dimitrovgrad (prosek)

Nis - Dimitrovgrad

Motorway

New motorway,

keep existing road

A

1. Horgos - Novi Sad

Horgos - Novi Sad,

Motorway

Additional

carriagewy, keep

existing road

2. Kelebija - Subotica (south)

Kelebija - Subotica

Motorway

New motorway,

partially keep

existing road

3. Grabovnica - FYRM

Grabovnica - FYRM

Motorway

Additional

carriagewy, 52km

and new motorway

46km,keep existing

road

LINK CODES & NAMES Existing/Do minimum Characteristics With Project Characteristics Package/Project Code

Project Descript. (max

20 characters)

Project Type

(Rehab.,Upgrad.,

New)

Origin

CodeOrigin Name

destinatio


Length

(Km)

Capacity

(Veh/Train

/day)

Number

of Lanes

Pax Speed

(Km/hr)

Freight

Speed

(Km/hr)

Terrain

TypeIRI

Length

(Km)

Capacity

(Veh/Train

/day)

Number

of Lanes

Pax Speed

(Km/hr)

Freight

Speed

(Km/hr)

Terrain


103758 Beograd (Čukarica) 103760 Beograd (mostarska petlja) 2.952 1200 2 70 60 2 5.0 2.952 1200 2 70 60 2 2.0

103299 Kneževac (kružni put) 103758 Beograd (Čukarica) 8.216 1200 2 70 60 2 2.0 8.216 1200 2 70 60 2 2.0

103299 Kneževac (kružni put) 103732 Lazarevac 44.122 1200 2 70 60 2 2.0 44.122 1200 2 70 60 2 2.0

103731 Delije 103732 Lazarevac 4.491 1000 2 70 60 2 2.0 4.491 1000 2 70 60 2 2.0

103731 Delije 103774 Preljina 77.428 1200 2 60 50 2 2.0 77.428 1200 2 60 50 2 2.0

103792 Čačak 103774 Preljina 5.611 1000 2 70 60 2 2.0 5.611 1000 2 70 60 2 2.0

103742 Požega 103792 Čačak 35.325 1000 2 70 60 2 2.0 35.325 1000 2 70 60 2 2.0

103757 Ostružnica 103732 Lazarevac 44.800 2200 4 120 80 1 2.0 RDB 1

103732 Lazarevac 103774 Preljina 70.500 2200 4 120 80 1 2.0 RDB 1

103792 Čačak 103742 Požega 29.700 2200 4 120 80 1 2.0 RDB 1

178.145 145.000 178.145

103711 Užice 103722 Požega south 21.739 1000 2 70 60 2 2.0 21.739 1000 2 70 60 2 2.0

103721 Kneževidi 103711 Užice 15.031 1000 2 70 60 2 2.0 15.031 1000 2 70 60 2 2.0

103353 Kremna 103721 Kneževidi 18.196 800 2 60 50 3 2.0 18.196 800 2 60 50 3 2.0

103304 Kotroman 103353 Kremna 16.538 800 2 70 60 2 2 16.538 800 2 70 60 2 2.0

103304 Kotroman 103273 Bosnia border 2 2.000 800 2 70 60 2 2 2.000 800 2 70 60 2 2.0

103742 Požega 103711 Užice 18.900 2200 4 100 80 1 2.0 RDB 2

103711 Užice 103721 Kneževidi 10.800 1800 4 90 70 2 2.0 RDB 2

103721 Kneževidi 103353 Kremna 17.300 1800 4 90 70 2 2.0 RDB 2

103353 Kremna 103304 Kotroman 13.000 1800 4 90 70 2 2.0 RDB 2

73.504 60

103753 Novi Sad south 103750 Ruma (petlja) 40.739 1200 2 70 60 2 5.0 40.739 1200 2 70 60 2 5.0

103750 Ruma (petlja) 103397 Šabac 28.429 1200 2 80 65 1 2.0 28.429 1200 2 80 65 1 2.0

103397 Šabac 103309 Majur 9.891 1200 2 80 65 1 2.0 9.891 1200 2 80 65 1 2.0

103396 Loznica 103309 Majur 48.379 1200 2 80 65 1 2.0 48.38 1200 2 80 65 1 2.0

103753 Novi Sad south 103750 Ruma (petlja) 39.00 1200 2 80 65 1 2.0 RDB 3

103750 Ruma (petlja) 103397 Šabac 28.00 1200 2 80 65 1 2.0 RDB 3

103397 Šabac 103396 Loznica 53.00 1200 2 80 65 1 2.0 RDB 3

LINK CODES & NAMESProject Type

(Rehab.,Upgrad.,

New)


20 characters)

Package/Project CodeWith Project CharacteristicsExisting/Do minimum Characteristics

B

6. Beograd - Pozega

Beograd - Pozega

Motorway

New motorway,

keep existing road

7. Pozega - Uzice - Kotroman

Pozega-Uzice -

Kotroman

Motorway

New motorway,

keep existing road

8. Novi Sad - Ruma - Sabac -

Loznica

Novi Sad - Ruma - Sabac -

Loznica

Two Lane Road

New two lanes road,

keep existing road


strana 83

Origin

CodeOrigin Name

destinatio


Length

(Km)

Capacity

(Veh//day

)

Number

of Lanes

Pax Speed

(Km/hr)

Freight

Speed

(Km/hr)

Terrain

TypeIRI

Length

(Km)

Capacity

(Veh/Train

/day)

Number

of Lanes

Pax Speed

(Km/hr)

Freight

Speed

(Km/hr)

Terrain


103265 Beograd 103760 Beograd (mostarska petlja) 10.351 1200 2 80 65 1 5 10.351 1200 2 80 65 1 5.0

103265 Beograd 103773 Beograd (Krnjača) 3.300 1200 2 70 60 2 5 3.300 1200 2 70 60 1 5.0

103773 Beograd (Krnjača) 103726 Pančevo 9.568 1200 2 80 65 1 2.0 9.568 1200 2 80 65 1 2.0

103726 Pančevo 103804 Uljma 55.782 1200 2 80 65 1 2.0 55.782 1200 2 80 65 1 2.0

103804 Uljma 103805 Vršac 13.708 1200 2 80 65 1 2.0 13.708 1200 2 80 65 1 2.0

103805 Vršac 103347 Vatin 12.408 1200 2 80 65 1 2.0 12.408 1200 2 80 65 1 2.0

103347 Vatin 103332 Romania border 3 2.000 1200 2 80 65 1 2.0 2.000 1200 2 80 65 1 2.0

103726 Pančevo 103804 Uljma 47.20 2200 4 120 80 1 2.0 RDC 1

103804 Uljma 103805 Vršac 14.10 2200 4 120 80 1 2.0 RDC 1

103805 Vršac 103332 Romania border 3 13.30 2200 4 120 80 1 2.0 RDC 1

107.117 181.717

103725 Kruševac 103720 Pojate (petlja) 23.393 1200 2 80 65 1 2.0 23.393 1200 2 80 65 1 2.0

103724 Vrnjačka Banja 103725 Kruševac 34.835 1000 2 70 60 2 2.0 34.835 1000 2 70 60 2 2.0

103755 Kraljevo 103724 Vrnjačka Banja 25.668 1000 2 70 60 2 2.0 25.668 1000 2 70 60 2 2.0

103687 Mrčajevci 103755 Kraljevo 18.518 1000 2 70 60 2 2.0 18.518 1000 2 70 60 2 2.0

103774 Preljina 103687 Mrčajevci 12.229 1000 2 70 60 2 2.0 12.229 1000 2 70 60 2 2.0

103774 Preljina 103755 Kraljevo 30.700 2200 4 100 80 4 2.0 RDC 2

103755 Kraljevo 103724 Vrnjačka Banja 22.000 2200 4 100 80 4 2.0 RDC 2

103724 Vrnjačka Banja 103725 Kruševac 35.700 2200 4 100 80 4 2.0 RDC 2

103725 Kruševac 103720 Pojate (petlja) 21.600 2200 4 100 80 4 2.0 RDC 2

114.643 224.643 110.000

103711 Užice 103722 Požega south 21.739 1000 2 70 60 2 2.0 21.739 1000 2 70 60 2 2.0

103721 Kneževidi 103711 Užice 15.031 1000 2 70 60 2 2.0 15.031 1000 2 70 60 2 2.0

103721 Kneževidi 103321 Nova Varoš 50.600 1000 2 60 50 3 2.0 50.600 1000 2 60 50 3 2.0

103268 Bistrica 103321 Nova Varoš 15.357 1000 2 60 50 3 5.0 15.357 1000 2 60 50 3 5.0

103268 Bistrica 103329 Prijepolje 14.946 1000 2 70 60 2 5.0 14.946 1000 2 70 60 2 5.0

103329 Prijepolje 103289 Gostun 28.901 1000 2 60 50 3 5 28.901 1000 2 60 50 3 5.0

103289 Gostun 103318 Montenegro border 2 2.000 1000 2 60 50 3 5 2.000 1000 2 60 50 3 5.0

103742 Požega 103728 Ivanjica 35.100 1800 4 90 70 2 2.0 RDC 3

103728 Ivanjica 103701 D. Poljana 41.500 1800 4 90 70 2 2.0 RDC 3

103701 D. Poljana 103289 Gostun 33.400 1800 4 90 70 2 2.0 RDC 3

148.574 258.574

103351 Vrška Čuka 103281 Bulgaria border 2 2.000 800 2 70 60 2 5 2.000 800 2 70 60 2 5.0

103737 Zaječar 103351 Vrška Čuka 7.947 800 2 70 60 2 5 7.947 800 2 70 60 2 5.0

103736 Selište 103737 Zaječar 20.018 1000 2 70 60 2 5.0 20.018 1000 2 70 60 2 5.0

103719 Paradin (petlja) 103736 Selište 65.610 1000 2 70 60 2 5.0 65.610 1000 2 70 60 2 5.0

103719 Paradin (petlja) 103736 Selište 65.500 2200 4 100 80 1 2.0 RDC 4

103736 Selište 103737 Zaječar 20.000 2200 4 100 80 1 2.0 RDC 4

103737 Zaječar 103281 Bulgaria border 2 9.500 2200 4 100 80 1 2.0 RDC 4

95.575 190.575

103726 Pančevo 103727 Kovin 36.350 1200 2 80 65 1 2.0 36.350 1200 2 80 65 1 2.0

110164 Ečka 103726 Pančevo 64.846 1200 2 70 60 1 2.0 64.846 1200 2 70 60 1 2.0

103791 Zrenjanin 110164 Ečka 8.622 1200 2 80 65 1 2.0 8.622 1200 2 80 65 1 2.0

103315 Melenci 103791 Zrenjanin 15.701 1200 2 70 60 1 2.0 15.701 1200 2 70 60 1 2.0

103315 Melenci 103298 Kikinda 35.570 1200 2 70 60 1 2.0 35.570 1200 2 70 60 1 2.0

103298 Kikinda 103336 Senta 41.756 1200 2 70 60 1 2.0 41.756 1200 2 70 60 1 2.0

103745 Horgoš 103336 Senta 39.035 1200 2 60 50 1 2.0 39.035 1200 2 60 50 1 2.0

103726 Pančevo 110164 Ečka 63.500 1200 2 80 65 1 2.0 RDC 5

103791 Zrenjanin 103298 Kikinda 59.500 1200 2 80 65 1 2.0 RDC 5

103298 Kikinda 103336 Senta 37.400 1200 2 80 65 1 2.0 RDC 5

103336 Senta 103745 Horgoš 35.000 1200 2 80 65 1 2.0 RDC 5

C

9. Beograd - Pancevo - Vrsac

Beograd - Pancevo -

Vrsac - Vatin

Motorway

New motorway,

keep existing road

10. Pojate - Preljina

Pojate - Preljina

Motorway

New motorway,

keep existing road

11. Pozega - Montenegro border

Pozega - Montenegro

border

Motorway

New motorway,

keep existing road

12. Bulgarian border - Zajecar -

Paracin

Bulgarian border -

Zajeacr - Paracin

Motorway

New motorway,

keep existing road

13. Banatska Magistrala

Banatska Magistrala

M-24

Two Lane Road

New two lanes road,

keep existing road


20 characters)

Project Type

(Rehab.,Upgrad.,

New)

LINK CODES & NAMES Existing/Do minimum Characteristics With Project Characteristics Package/Project Code


strana 84

E-75 Horgoš – Novi Sad (Projekat RDA1) je deo pan-

evropskog saobraćajnog Koridora X, ili preciznije

njegova grana Xb. Postojeći polu autoput na ovoj deonici

biće unapreĊen izgradnjom drugog (dodatnog) kolovoza

u puni profil autoputa (dva kolovoza sa dve saobraćajne

trake i jednom zaustavnom trakom gde kolovoze deli 4m

širok razdelni pojas)

Ukupna duţina poteza je 108 km. PredviĊa se izgradnja

novog (levog) kolovoza i rekonstrukcija postojećeg

(desnog) kolovoza.Na ovoj deonici biće 10 denivelisanih

petlji.Na ovoj Deonici predviĊen je zatvoreni sistem

naplate putarine. Tehniĉka dokumentacija je u fazi

pripreme detaljnog projekta.

Procenjena vrednost troškova investicije je 132mil €.

Slika 6.2-1: Deonica Horgoš - Novi Sad Karakteristike

veza bez projekta

Tabela 6.2-2: Deonica Horgoš - Novi Sad Karakteristike veza bez projekta

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.Voz. Teret.voz. Putn.Voz. Teret.voz. Putn.Voz. Teret.voz..

A 5711 3779 52 44 70 60

B 7949 1627 71 58 80 65

C 7825 985 75 61 80 65

D 8497 3337 56 45 80 65

E 7383 3308 60 49 80 65

F 7876 3116 60 49 80 65

G 8363 1562 71 57 80 65

H 9814 2588 57 46 80 65

I 5977 0 58 48 60 50

J 6867 950 54 45 60 50

K 7988 152 64 55 70 60

L 9131 124 62 53 70 60

M 10701 1482 52 45 70 60

N 15104 2626 31 26 60 50

sever

E-75


strana 85

Slika6.2-2: Deonica: Horgoš - Novi Sad, Karakteristike veza sa projektom

Tabela 6.2-3: Deonica Horgoš - Novi Sad Karakteristike veza sa projektom

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.Voz. Teret.voz. Putn.Voz. Teret.voz.. Putn.Voz. Teret.voz.

A 5954 3949 118 79 120 80

B 13091 1867 120 80 120 80

C 11834 1238 120 80 120 80

D 17966 3715 118 79 120 80

E 17799 3688 118 79 120 80

F 18618 3479 118 79 120 80

G 20621 3325 117 78 120 80

H 28067 4934 111 74 120 80

I 5410 0 58 48 60 50

J 8088 937 52 43 60 50

K 6160 103 67 57 70 60

L 7929 92 64 55 70 60

M 7870 52 64 55 70 60

N 13129 842 42 35 60 50

sever


strana 86

Slika6.2-3: Deonica: Horgoš - Novi Sad, tehnička dokumentacija

(Izvor: CPV- Novi Sad)

Tabela 6.2-4 Deonica: Horgoš - Novi Sad, trenutni status projekta

CIKLUS PROJEKTA Propisi u MeĊunarodni Preostali

Srbiji Propisi meseci

(DA/NE) (DA/NE)

Predstudija izvodljivosti, Alternativna analiza, Generalni projekat

DA NE 0

Idejni projekat, Studija izvodljivosti DA NE

EIA DA DA

Glavni projekat NE NE 6

Finansijski ugovori DA DA

Postupak eksproprijacije DA DA

Tenderske procedure NE NE 6

Radovi NE NE 24


strana 87

Kelebija - E-75 (Petlja Subotica jug) (Projekat

RDA2) je deo tran-evropske mreţe autoputeva i deo je

saobraćaja na Koridoru X(grana Xb).Ova deonica

doprinosi boljim saobraćajnim vezama izmeĊu

Republike Srbije i zemalja Zapadne Evrope, preko

graniĉnog prelaza Kelebija. Povezuje Kelebiju i autoput

E-75 i u isto vreme ĉini obilaznicu Subotice

preusmeravajući saobraćaj vozila iz centra Subotice.

Ovaj put će biti autoput sa ukupnom duţinom od 22.3

km. Na ovoj deonici se predviĊaju tri nove petlje.

Tehniĉka dokumentacija je u fazi pregleda idejnog

projekta i studije izvodljivosti.


Slika 6.2-4: Deonica: Kelebija - E-75, Karakteristike veza bez projekta

Tabela 6.2-5: Deonica: Kelebija - E-75, Karakteristike veza bez projekta

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.Voz. Teret.Voz Putn.Voz. Teret.Voz. Putn.Voz. Teret Voz.

A 3209 2553 54 45 60 50

C 5541 2873 65 53 80 65

D 7059 2318 70 57 80 65

E 8497 3337 56 45 80 65

sever


strana 88

Slika 6.2-5: Deonica: Kelebija - E-75, karakteristike veza sa projektom

Tabela 6.2-6: Deonica: Kelebija - E-75, karakteristike veze sa projektom

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.Voz. Teret.voz.. Putn.Voz. Teret.voz.. Putn.Voz. Teret.voz..

A 3685 3192 119 79 120 80

B 1716 2106 120 80 120 80

C 4321 1406 75 61 80 65

D 3531 345 80 65 80 65

E 9635 1241 69 56 80 65

Slika 6.2-6: Deonica: Kelebija - E-75, Prostorni plan

Plan (Izvor: “Urbanistički Zavod Vojvodine ” Novi Sad)

sever


strana 89

Tabela 6.2-7: Deonica: Kelebija - E-75, trenutni status projekta

CIKLUS PROJEKTA

Propisi

MeĊunarodni Preostali

U Srbiji propisi meseci

(DA/NE) (DA/NE)

Predstudija izvodljivosti, Alternativna analiza, Generalni projekat

DA NE


EIA DA DA


Finansijski ugovori DA DA 6

Postupak eksproprijacije NE NE 3


Radovi NE NE 24


strana 90

Grabovnica – BJRM (Projekat RDA3) je deonica

autoputa E-75 i pripada Trans-Evropskoj mreţi

autoputeva (TEM) ) i deo je saobraćajnog Koridora X.

Ovaj autoput pravi vezu izmeĊu Centralne Evrope preko

Beogada i Niša sa Skopljem i Atinom.

Ovaj autoput je predviĊen kao put sa zatvorenim

sistemom putarine. Ukupna duţina deonice je 98,1 km.

Postoje deonice na kojima je novoizgraĊeni autoput dok

će se na nekim deonicama izgraditi dodatni kolovozi koji

prate glavni put. Tehniĉka dokumentacija je u fazi

pripreme Detaljnog projekta.


Slika 6.2-7: E-75 Deonica Grabovnica - BJRM, Karakteristika veze bez projekta

Tabela 6.2-8: E-75 Deonica Grabovnica - BJRM, Karakteristika veze bez projekta

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.Voz. Ter.voz.. Putn.Voz. Ter.voz.. Putn.Voz. Ter.voz.

B 6178 2726 61 52 70 60

C 4119 1613 80 65 80 65

D 3107 1211 80 65 80 65

E 11349 2385 39 31 80 65

F 6962 2918 53 45 70 60

E-75

sever

E-75


strana 91

Slika 6.2-8: E-75 Deonica Grabovnica - FYRM, Karakteristika veze sa projektom

Tabela 6.2-9: E-75 Deonica Grabovnica - BJRM, Karakteristika veze sa projektom

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Commercial Brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.Voz. Teret.voz... Putn.Voz. Teret.voz... Putn.Voz. Teret.voz..

A 8380 2160 120 80 120 80

B 8233 2861 120 80 120 80

C 4787 1696 120 80 120 80

D 3589 1293 120 80 120 80

E 6635 372 77 62 80 65

F 872 895 70 60 70 60

Slika 6.2-9: E-75 Deonica Grabovnica - BJRM, trenutni status projekta

Tabela 6.2-10: E-75 Deonica Grabovnica - BJRM trenutni status projekta

CIKLUS PROJEKTA

Propisi u MeĊunarodni Preostali

Srbiji propisi Meseci

(DA/NE) (DA/NE)

Predstudija izvodljivosti, Alternativna

analiza, Generalni projekat DA NE

Idejni projekat, Studija izvodljivosti DA DA

EIA DA DA





Radovi NE NE 36

sever


strana 92

Niš – Dimitrovgrad (Projekat RDA4) je deonica

Autouputa E-80 i pripada trans-evropskoj mreţi (TEM) i

deo je saobraćaja Koridora X (grana Xc). Ovaj Autoput

ima veliki znaĉaj za srpsku i evropsku mreţu kao

najkraća veza izmeĊu evropskih zemalja i Bliskog Istoka.

Ovaj autoput je predviĊen kao put sa zatvorenim

sistemom naplate putarine.Ukupna duţina deonice je 83,4

km, sa 90 mostova (11,5km ukupna duţina) i 13 tunela

(8,2km ukupna duţina). Na ovoj deonici se predviĊa pet

petlji. Tehniĉka dokumentacija je u fazi pripreme

detaljnog projekta.

Procenjena vrednost troškova investicije je 650 mil €.

Slika 6.2-10: E-80 Deonica Niš - Dimitrovgrad, Karakteriristike veza bez projekta

Tabela 6.2-11: E-80 Deonica Niš - Dimitrovgrad, Karakteriristike veza bez projekta

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.Voz. Teret.voz... Putn.Voz. Teret.voz... Putn.Voz. Teret.voz...

C 5130 1597 60 51 70 60

D 7333 1454 68 56 80 65

E 7805 1731 59 48 80 65

E-80

sever

E-80


strana 93

Slika 6.2-11: E-80 Deonica Niš - Dimitrovgrad, karakteristike veze sa projektom

Tabela 6.2-12: E-80 Deonica Niš - Dimitrovgrad, Karakteriristike veza bez projekta

VEZA

Saobraćaj (Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina (Km/h)

Projektovana brzina (Km/h)

Putn.Voz. Teret.voz.. Putn.Voz. Teret.voz. Putn.Voz. Teret.voz.

A 5616 843 120 80 120 80

B 6712 1504 120 80 120 80

C 6056 1832 119 80 120 80

D 4979 845 78 63 80 65

E 2643 462 78 64 80 65

Slika 6.2-12: E-80 Deonica Niš - Dimitrovgrad, trenutni status projekta

Tabela 6.2-13: E-80 Deonica Niš - Dimitrovgrad, trenutni status projekta

CIKLUS PROJEKTA

Propisi MeĊunarodni Preostali

meseci

U Srbiji propisi

(DA/NE) (DA/NE)




EIA DA DA





Radovi NE NE 36

sever


strana 94

Kragujevac – Batočina (Projekat RDA5) je magistralni

put M1.11 koji je, prema Prostornom planu Republike

Srbije, predviĊen za Koridor autoputa. Ova deonica

povezuje grad Kragujevac sa postojećim autoputem na

Koridoru X.

Ova deonica je predviĊena za autoput i u izgradnji je. Prva

deonica autoputa duţine 5,5 km je završena i sada je

sledeća deonica duţine 4,5 km u izgradnji. Ukupna duţina

poteza je 25,1 km. Trasa puta prati postojeći magistralni put

M-1.11, a graĊevinski radovi ukljuĉuju izgradnju drugog

kolovoza i rekonstrukciju postojećeg.


Slika 6.2-13: Kragujevac - Batočina , karakteristike veze bez projekta

Tabela 6.2-14: Kragujevac - Batocina , karakteristike veze bez projekta

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.Voz. Teret.voz. Putn.Voz. Teret.voz. Putn.Voz. Teret.voz.

A 8882 2016 56 45 80 65

M-1.11

sever

M-1.11


strana 95

Slika 6.2-14: Kragujevac - Batočina, karakteristike veze sa projektom

Tabela 6.2-15: Kragujevac - Batočina, karakteristike veze sa projektom

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.Voz. Teret.voz... Putn.Voz. Teret.voz. Putn.Voz. Teret.voz.

A 11659 2139 120 80 120 80

Slika 6.2-15: Kragujevac - Batočina, trenutni status projekta

Tabela 6.2-16: Kragujevac - Batočina, trenutni status projekta

CIKLUS PROJEKTA


meseci

U Srbiji Propisi

(DA/NE) (DA/NE)




EIA DA DA

Glavni projekat DA DA

Finansijski ugovori DA NE

Postupak eksproprijacije DA DA

Tenderske procedure DA DA

Radovi NE NE 36

sever


strana 96

Beograd – Požega (Projekat RDB6), deonica autoputa

Deonica E-763 je deo trans-evropske putne mreţe

(TEM) i povezuje glavne rute TEM Koridora sa

Jadranskim morem.

Prethodna studija izvodljivosti i generalni projekat za

izgradnju autoputa E-763, deonica: Poţega – Boljare

(Crnogorska granica) su završeni.

U 2008., Drţavna reviziona komisija Ministarstva za

infrastrukturu nadleţna za ekspertizu tehniĉke

dokumentacije podnela je izveštaj o izvršenom pregledu

prethodne studije izvodljivosti i generalnog projekta za

izgradnju autoputa E-763 Juţni Jadran, sektor 3,

Deonica: Poţega – Boljare/- Crnogorska granica.

Projektovanje je završeno u skladu sa prostornim

planom Republike Srbije iz 1996. Komisija je prihvatila

tehniĉku dokumentaciju i odredila Istoĉni koridor, koji

ima varijante trase. Imajući u vidu veoma male razlike

izmeĊu varijanti na istoĉnom koridoru, sve tri varijante

treba da budu predmet dalje razrade– t.j. na bazi

tehniĉko-ekonomske analize/ studije izvodljivosti/ optimizacija investicija/ obim i dinamika bi se

postigli u izgradnji puta Poţega – Boljari/ u funkciji obima saobraćaja.

Tehniĉki podaci iz izveštaja: Generalni projekat sektora 3 je nastavak prethodnog sektora, koji se

završava u podruĉju Poţege i nastavlja se vodi do Crne Gore:

1) Istoĉna opcija/1/L=106,806km/

Istoĉna opcija poĉinje u Poţegi, km 145+00, ide kroz opštinu Arilje, km 155+00, pa nastavlja na

severoistok Ivanjice km 180+00, i u dolinu Moravice do Kosavića,na severozapad zaštićene planine

Golije , gde je na bazi stanja koje je objavio Institut za zaštitu prirode zabranjena izgradnja autoputa.

Zaobilazeći prirodne rezerve, ruta vodi ka Kovilju, a onda dolinom reke Nosnica u Brnjicu i Dugu

Poljanu, km 220+00.

Prateći dolinu reke Brnjica moţe se stići do Pešterskog platoa i Rašanskog dola, km 232+00. Ruta void

do Budve, km 242+00, i završava se opštinom Sjenica, gde se uklapa u smeru ose iz generalnog plana

na teritoriji Crne Gore, jugozapadno od Boljare, km 251+800.

2) Istoĉna opcija/2/ L=111.097 km

Opcija Istok 2 odgovara opciji Istok do Duge Poljane na km 220+00 na putu Sjenica- Novi Pazar.

Ruta je locirana na zapadu i ide paralelno putu M-8 do Kneţevca, gde se spušta na jugoistok,

zaobilazeći Gradac, do regiona Đuka na km 239+00, gde se spaja sa drugim opcijama i uklapa u

smeru ose iz generalnog plana projekta autoputa na teritoriji Crne Gore na km 256+091.

Autoput je dug 145 km, ima dva kolovoza sa dve saobraćajne trake, jednu zaustavnu traku u svakom

smeru. Tehniĉka dokumentacija je u fazi pregleda idejnog projekat.


E-763


strana 97

Slika 6.2-16: Beograd - Požega , Karakteristike veza bez projekta

Tabela 6.2-17: Beograd - Požega , karakteristike veze bez projekta

VEZA




Putn.Voz. Teret.voz... Putn.Voz. Teret.voz. Putn.Voz. Teret.voz.

E 11242 3673 44 35 50 40

F 5514 2255 43 34 50 40

G 9636 3372 38 31 60 50

H 20982 1338 23 19 70 60

I 7740 151 55 46 60 50

J 13336 1704 32 26 60 50

K 11342 1691 42 36 70 60

Slika 6.2-17: Beograd - Požega , karakteristike veze sa projektom

Tabela 6.2-18: Beograd - Požega , karakteristike veze sa projektom

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.Voz. Teret.voz... Putn.Voz. Teret.voz... Putn.Voz. Teret.voz..

A 23162 5265 114 76 120 80

B 24545 2732 116 78 120 80

C 15593 3049 119 79 120 80

D 19085 2840 118 79 120 80

E 11766 3921 43 34 50 40

F 2132 1099 49 39 50 40

G 12057 439 47 39 60 50

H 19130 1161 26 23 70 60

I 2108 0 60 50 60 50

J 12924 0 42 35 60 50

K 6752 0 64 55 70 60

sever

sever


strana 98

Slika 6.2-18: Beograd - Požega , trenutni status projekta

Tabela 6.2-19: Beograd - Požega, trenutni status projekta

CIKLUS PROJEKTA

Propisi MeĊunarodni

u Srbiji propisi Preostali

(DA/NE) (DA/NE) meseci




EIA DA DA


Finansijski ugovori NE NE



Radovi NE NE 48


strana 99

Požega – Boljare (Crnogorska granica) (Projekat

RDC11), ova deonica pripada Trans-Evropskoj mreţi

autoputa (TEM) i ruta je E-763 koja povezuje Beograd

i juţno Jadransko more. Ruta E-763 je deonica

regionalne glavne mreţe, definisana u SEETO i

budućem Sporazumu o transportu.

Ova deonica je predviĊena za autoput koji povezuje

Poţegu sa crnogorskom granicom, ukupne duţine

110km. Tehniĉka dokumentacija je u fazi pregleda

generalnog projekta gde se raspravlja o ĉetiri

varijante.Sledeći korak je priprema idejnog projekta i

studije izvodljivosti.

Procenjena vrednost troškova investicije je oko 2

milijarde €.

Slika 6.2-19: Požega - Boljare, karakteristike veze bez projekta

Slika 6.2-20: Požega - Boljare, karakteristike veze bez projekta

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.Voz. Teret.voz. Putn.Voz. Teret.voz Putn.Voz. Teret.voz.

D 3956 1124 53 44 60 50

E 12084 1767 40 34 70 60

F 11651 2813 35 30 70 60

G 7782 2835 35 30 70 60

H 11553 2885 25 21 70 60

I 8264 2355 47 40 70 60

J 4856 1432 56 48 70 60

K 15893 1921 30 25 70 60

E-763

sever

E-763


strana 100

Slika 6.2-20: Požega - Boljare, status karakteristike veze sa projektom

Tabela 6.2-21: Požega - Boljare, karakteristike veze sa projektom

VEZA Saobraćaj(Vozilo/ dan) ADJ Brzina (Km/h) Brzina (Km/h)


A 12804 2481 100 80 100 80

B 18676 2213 99 79 100 80

C 7776 1959 100 80 100 80

D 5757 1702 99 80 100 80

E 10499 1165 48 41 70 60

F 7800 1356 54 46 70 60

G 5072 1377 56 48 70 60

H 8278 1413 44 38 70 60

I 3274 885 67 57 70 60

J 3969 294 66 57 70 60

K 11352 1076 46 39 70 60

Tabela 6.2-22: Požega - Boljare, trenutni status projekta

CIKLUS PROJEKTA


u Srbiji propisi meseci

(DA/NE) (DA/NE)



Idejni projekat, Studija izvodljivosti NE NE 24

EIA NE NE 12





Radovi NE NE 60

sever


strana 101

Beograd – Pančevo – Vršac (Projekat RDC7) je

autoput E-70 koji je, prema Prostornom planu

Republike Srbije, predviĊen kao autoput. Ova veza

povezuje Beograd i Panĉevo sa rumunskom

granicom.

Duţina deonice je 91,5km.Tehniĉka dokumentacija je

u fazi pripreme Generalnog projekta.


Slika 6.2-21: Beograd - Pančevo - Vršac, karakteristike veze bez projekta

Tabela 6.2-23: Beograd - Pančevo - Vršac, karakteristike veze bez projekta

VEZA




Putn.Voz. Freigth Veh. Putn.Voz. Freigth Veh. Putn.Voz. Freigth Veh.

A 24527 7332 7 5 40 30

B 21560 4374 14 11 50 40

C 8968 1290 58 48 60 50

G 6614 1754 59 51 70 60

H 14796 1748 41 35 70 60

I 4256 1092 66 57 70 60

J 4256 1092 57 47 60 50

sever

E-70


strana 102

Slika 6.2-22: Beograd - Pančevo - Vršac, karakteristike veze sa projektom

Tabela 6.2-24: Beograd - Pančevo - Vršac, karakteristike veze bez projekta

VEZA





A 26674 7419 6 4 40 30

B 23239 4535 12 10 50 40

C 13841 1467 88 68 90 70

D 14303 1033 120 80 120 80

E 10508 509 120 80 120 80

F 3848 1275 120 80 120 80

G 1529 972 69 59 70 60

H 7098 1490 60 51 70 60

I 21 0 70 60 70 60

J 21 0 60 50 60 50

sever


strana 103

Slika 6.2-23: Beograd - Pančevo - Vršac, karakteristike veze sa projektom

(Izvor: Ministarstvo za infrastrukturu)

Tabela 6.2-25: Beograd - Pančevo - Vršac, trenutni status projekta

CIKLUS PROJEKTA

Propisi u MeĊunarodni

Srbiji propisi Preostali



analiza, Generalni projekat NE NE


EIA NE NE 12





Radovi NE NE 36


strana 104

Pojate – Preljina (Projekat RDC8) je autoput E-761 koji

je veoma bitan za putnu mreţu Srbije i pored toga što je u

trans-evropskoj putnoj mreţi od sekundarnog znaĉaja.Ovaj

autoput povezuje centralni deo zemlje sa dve bitne veze:

Koridor X na zapad i juţni Jadran na istok.

E-761 je deo glavne regionalne mreţe i povezuje Tursku

– Bugarsku – Srbiju – Bosnu i Hercegovinu – Hvatsku. E-

761 povezuje regionalne autoputeve Sofija - Niš – Sarajevo

– sa Jadranskim morem(Hvatska).

Trasa autoputa prati koridor glavnog puta M-5, ukupna

duţina je 109.6 km. Na ovoj deonici predviĊa se 5 bitnih

mostova i 12 novih petlji. Tehniĉka dokumentacija je u fazi

pregleda završenog generalnog projekta.


Slika 6.2-24: Preljina - Pojate, karakteristike veze bez projekta

Tabela 6.2-26: Preljina - Pojate, karakteristike veze bez projekta

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.Voz. Ter.voz Putn.Voz. Ter.voz Putn.Voz. Ter.voz

E 11391 1573 37 31 60 50

F 8013 398 51 43 60 50

G 14489 547 35 29 60 50

H 8096 564 50 42 60 50

I 15989 702 38 31 60 50

E-761

Sever

E-761


strana 105

Slika 6.2-25: Preljina - Pojate, karakteristike veze sa projektom

Tabela 6.2-27: Preljina - Pojate, karakteristike veze sa projektom

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.Voz. Ter.voz Putn.Voz. Ter.voz. Putn.Voz. Ter.voz

A 12337 1097 120 80 120 80

B 16182 1128 119 80 120 80

C 14748 1612 120 80 120 80

D 21553 1368 118 79 120 80

E 6692 1167 50 42 60 50

F 4058 321 58 48 60 50

G 6941 0 55 46 60 50

H 5688 0 57 47 60 50

I 6858 0 57 47 60 50

Slika 6.2-26: Preljina - Pojate, ortofoto snimak, trenutni status projekta

(Izvor:Institut za puteve Beograd)

sever


strana 106

Tabela 6.2-28: Preljina - Pojate, trenutni status projekta

CIKLUS PROJEKTA

Propisi u MeĊunarodni

Srbiji propisi Preostali


Predstudija izvodljivosti, Alternativna analiza, Generalni projekat YES NE


EIA NE NE 12





Radovi NE NE 36

Požega – Užice – Kotroman (BiH border) (Projekat

RDB9), prema prostornom planu Srbije ova deonica je

predviĊena za autoput i povezuje centralne delove Srbije i

autoput Juţni Jadran sa ištoĉnm susednim zemljama.

E-761 je deo glavne regionalne transportne mreţe i

povezuje Tursku – Bugarsku – Srbiju – Bosnu i

Hercegovinu – Hvatsku. E-761 povezuje regionalne

aerodrome Sofija - Niš – Sarajevo – sa Jadranskim morem

(Hvatska).

Ukupna duţina ove deonice je oko 60km i neophodno je

napraviti Generalni projekat za pun profil autoputa.


E-761

E-761


strana 107

Slika 6.2-27: Požega - Užice - Kotroman, karakteristike veze sa projektom

Tabela 6.2-29: Požega - Užice - Kotroman, karakteristike veze sa projektom

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.voz. Ter.voz. Putn.voz. Ter.voz. Putn.voz. Ter.voz.

A 6236 289 52 43 60 50

F 7105 608 47 39 60 50

G 4633 718 44 36 50 40

H 11651 2813 35 30 70 60

I 12084 1767 40 34 70 60

J 15893 1921 30 25 70 60

sever


strana 108

Slika 6.2-28: Požega - Užice - Kotroman, karakteristike veze sa projektom

Tabela 6.2-30: Požega - Užice - Kotroman, karakteristike veze sa projektom

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.voz. Ter.voz. Putn.voz. Putn.voz. Ter.voz.

A 10377 434 99 79 100 80

B 11303 753 100 80 100 80

C 7653 867 100 80 100 80

D 13621 3074 99 79 100 80

E 14951 2791 119 79 120 80

F 90 0 60 50 60 50

G 40 0 50 40 50 40

H 2817 0 69 59 70 60

I 3944 0 68 59 70 60

J 6926 698 61 52 70 60

Sever


strana 109

Tabela 6.2-31: Požega - Užice - Kotroman, trenutni status projekta

CIKLUS PROJEKTA

Propisi u MeĊunarodni Preostali

Srbiji propisi meseci

(DA/NE) (DA/NE)

Studija izvodljivosti, Alternativna

analiza, Generalni projekat NE NE


EIA NE NE 6





Radovi NE NE 36

Bugarska granica – Zaječar – Paraćin (Projekat

RDC10), prema Prostornom planu Republike Srbije ova

ruta je predviĊena za autoput E-761 koji prati glavni put M-

5 i povezuje istoĉne delove Srbije sa E-75 autoputem

(Koridor X).

E-761 je deo glavne regionalne transportne mreţe i povezuje

Tursku – Bugarsku – Srbiju – Bosnu i Hercegovinu –

Hvatsku. E-761 povezuje regionalne aerodrome Sofija - Niš

– Sarajevo – sa Jadranskim morem (Hvatska).

Ukupna duţina ove deonice je oko 95km i neophodno je

napraviti Generalni projekat za pun profil autoputa.


E-761

E-761


strana 110

Slika 6.2-29: Bugarska granica – Zaječar – Paraćin, karakteristike veze bez projekta

Tabela 6.2-32: Bugarska granica – Zaječar – Paraćin, karakteristike veze bez projekta

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)


D 7605 962 49 41 60 50

E 9479 931 45 37 60 50

F 4333 773 54 45 60 50

G 1431 305 60 50 60 50

sever


strana 111

Slika 6.2-30: Bugarska granica – Zaječar – Paraćin, karakteristike veze sa projektom

Tabela 6.2-33: Bugarska granica – Zaječar – Paraćin, karakteristike veze sa projektom

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)


A 15322 2033 119 80 120 80

B 16154 1951 119 80 120 80

C 1902 523 120 80 120 80

D 101 0 60 50 60 50

E 91 0 60 50 60 50

F 3259 1018 55 46 60 50

G 69 545 60 50 60 50

Tabela 6.2-34: Bugarska granica – Zaječar – Paraćin, trenutni status projekta

CIKLUS PROJEKTA

Propisi u Srbiji MeĊunarodni Preostali

Propisi meseci

(DA/NE) (DA/NE)

Studija izvodljivosti, Alternativna analiza Generalni projekat

NE NE 12


EIA NE NE 12





Radovi NE NE 36

sever


strana 112

Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica (projekat RDB12)

Magistralni put M21 od Novog Sada do crnogorske

granice povezuje E75 sa Novim Sadom preko zapadne

Srbije do Crne Gore, pa sa Jadranskim morem.Prelazi

E70 blizu grada Rume , M19 magistralnu saobraćajnicu

blizu grada Šapca, M4 magistralni put blizu Valjeva i

M5 nagistralni put blizu grada Poţege.Ukupna duţina

M21 puta u projektu je oko 203km. Alternativna deonica

Šabac – Loznica je 55km,a Loznica – Mali Zvornik je

23km.

Deonica Novi – Sad – Ruma – Šabac pruţa najkraću

meĊusobnu vezu puteva E70 kao i M19 (koji povezuje

Bosnu i Hercegovinu sa Vojvodinom). Ukupna duţina

deonice Novi Sad – Šabac je 67km. Deonica od Novog

Sada do Rume prelazi most kod ―Iriškog Venca‖ (oko

450m nadmorske visine) i prolazi kroz gradsko naselje

Irig.Deonica od ―Iriškog venca‖ do Novog Sada je dupli

kolovoz sa dve trake jer veliki uspon. Deo puta kroz Irig

ima ograniĉen slobodan profil pa je potrebna obilaznica

duţine oko 5km.Od Iriga do E70 ruta prati zaobilaznicu

oko Rume i kratku deonicu i smatra se da je potrebno

rekonstruisati manju deonicu na ovoj lokaciji. Na deonici

od Rume do Šapca, ruta prolazi kroz tri urbana naselja,a neke deonice se šire i rekonstrukcija će

verovatno biti potrebna posebno na deonicama saopasnim krivinama.

Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica je ruta koja povezuje Novi Sad i Vojvodinu sa zapadnim

delovima zemlje prateći glavne puteve M-21 i M-19. Procenjen je veoma visok nivo saobraćaja

posebno na Deonici Šabac – Ruma i na njoj je predviĊen pun profil autoputa. Na drugim deonicama

predviĊen je put sa dve trake.

Ukupna duţina ove deonice je oko 120km. Tehniĉka dokumentacija je u fazi završenog generalnog

projekta i studije izvodljivosti. Sledeći korak je priprema idejnog projekta.Sledeća slika pokazuje plan

lokacije ruta iz generalnog projekta.


M-21

M-19

M-21

M-19


strana 113

Slika 6.2-31: Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica, karakteristike veze bez projekta

Tabela 6.2-35: Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica, karakteristike veze bez projekta

VEZ

A

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.voz. Ter.voz Putn.voz. Ter.voz Putn.voz. Ter.voz

D 15777 1975 43 35 80 65

E 7378 640 54 45 60 50

F 11567 2535 38 31 60 50

G 11698 1980 40 33 60 50

H 13085 1965 34 25 55 40

I 8017 1612 45 33 55 40

sever


strana 114

Slika 6.2-32: Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica, karakteristike veze bez projekta

Tabela 6.2-36: Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica, karakteristike veze bez projekta

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)

Putn.voz. Ter.voz Putn.voz. Putn.voz. Ter.voz

A 8868 2968 55 45 80 65

B 21224 3420 111 74 120 80

C 7569 2822 74 59 100 80

D 19169 3667 28 23 80 65

E 7346 666 90 72 100 80

F 10265 962 48 40 60 50

G 8012 0 55 46 60 50

H 17793 1114 30 21 55 40

I 7528 620 50 36 55 40

sever


strana 115

Slika 6.2-33: Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica, trenutni status projekta

(Izvor: Institut za puteve Beograd)

Tabela 6.2-37: Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica, trenutni status projekta

CIKLUS PROJEKTA


Srbije propisi meseci

(DA/NE) (DA/NE)

Studija izvodljivosti, Alternativna


Idejni projekat, Studija izvodljivosti NE DA

EIA NE DA





Radovi NE NE 36


strana 116

MaĎarska granica – Kikinda - Zrenjanin – Pančevo –

Kovin (Projekat RDC13)

Prema prostornom planu Republike Srbije ova ruta je

predviĊena kao magistralni put (dvotraĉni put) sa idejom

da se ukljuĉe rute Temišvar – Vršac – Beograd –

Podgorica – Bar – Bari u pan-evropskim koridorima.

Ukupna duţina ove deonice je 204.2 km. Tehniĉka

dokumentacija je u fazi završenog i pregledanog

generalnog projekta.


Slika 6.2-34: MaĎarska granica – Kikinda - Zrenjanin – Pančevo – Kovin,

Karakteristike veza bez projekata

Tabela 6.2-38: MaĎarska granica – Kikinda - Zrenjanin – Pančevo – Kovin,

Veze sa karakteristikama bez projekta

VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)


A 5711 3779 52 44 70 60

E 17926 768 45 36 80 65

G 9252 1186 65 53 80 65

H 7421 939 44 37 60 50

I 7677 1038 61 52 70 60

J 11103 743 63 51 80 65

K 12292 1052 58 47 80 65

L 5183 247 77 63 80 65

M-24

Sever

M-24


strana 117





VEZA

Saobraćaj

(Vozilo/ dan)

Komercijalna brzina

(Km/h)

Projektovana brzina

(Km/h)


A 5823 4041 50 43 70 60

B 8571 1642 80 64 100 80

C 8872 1770 78 62 100 80

D 9145 1385 80 64 100 80

E 18417 1407 50 40 100 80

F 13806 661 70 56 100 80

G 10513 1768 72 58 100 80

H 6758 0 50 41 60 50

I 6938 0 66 57 70 60

J 7594 90 74 60 80 65

K 8590 391 71 58 80 65

L 1462 329 80 65 80 65

Sever


strana 118


trenutni status projekta

(Izvor: "Institut za puteve Beograd"


trenutni status projekta

CIKLUS PROJEKTA

Propisi u Srbiji MeĊunarodni Preostali

propisi meseci

(DA/NE) (DA/NE)

Predstudija izvodljivosti, Alternativna analiza, Generalni projekat DA NE


EIA NE NE 12





Radovi NE NE 48


strana 119

Slika 6.2-37:Pregled projekata izgradnje puteva



strana 120

Tabela 6.2-41: Održavanje puteva i investicioni troškovi

Br. Deonica puta Dužina[km] Troškovi

[Mil €]

1 E-75 Horgoš – Novi Sad (drugi kolovoz) 108 132

2 E-75 Kelebija – Subotica (Jug) 22 120

3 E-75 Grabovnica – FYRM (Autoput) 98 605

4 E-80 Niš – Dimitrovgrad (Autoput) 83 650

5 M1.1 Kragujevac – Batoĉina (Autoput) 25 75

6 E-763 Beograd – Poţega (Autoput) 145 850

7 E-70 Beograd – Panĉevo – Vršac (Autoput) 92 570

8 E-761 Pojate – Preljina (Autoput) 110 413

9 E-761 Poţega – Uţice – Bih (Autoput) 60 480

10 E-761 Bugarska granica – Zajeĉar – Paraćin (Autoput) 95 670

11 E-763 Poţega – Crna Gora (Autoput) 110 2,000

12 M-21, M-19 Novi Sad – Ruma – Šabac (Glavni put) 120 200

13 M-24 MaĊarska granica – Kikinda – Panĉevo – Kovin (Glavni put) 204 220

Ukupna nova izgradnja 1,272 6,985

Rehabilitacija i rekonstrukcija magistralne i regionalne putne mreţe 4,305 1,722

UKUPNA INVESTICIJA 5,577 8,707

(Izvor: Studija konsultanta.Vrednosti u milionima evra po konstantnim cenama iz 2007.)

Tabela 6.2-42: Održavanje puta i troškovi investiranja

Scenario Dužina

[km]

Troškovi investicije

[Mil €]

Rekonstrukcija

rehabilitacija

[Mil €]

Do Minimum 22.9 336

Razvoj 1272.2 6985 ~2000

(Izvor: Studija konsultanta.Vrednosti u milionima evra po konstantnim cenama iz 2007)


strana 121

7 Master plan

7.1 Uvod

Putna mreţa u Srbiji je na nivou srednje razvijenih zemalja što se tiĉe ukupne duţine putne mreţe

prema površini i broju stanovnika, ali stanje putne mreţe kao i razvoj mreţe autoputeva nije na

zadovoljavajućem nivou. Pokretanje transportnog modela u TRANSTOOL-u pokazuje da u 2006.

postoji samo nekoliko veza sa viškom kapaciteta. Pet veza ima odnos protok/kapacitet veći od 0,8 i to

su uglavnom prigradske veze (videti poglavlje 5.2.4).

U 2027.situacija bi mogla biti mnogo drugaĉija. Bez ekspanzije i poboljšanja svih vidova transporta,

veliki deo putne mreţe Republike Srbije biće prezagušen. Na 79 veza odnos protok/kapacitet biće veći

od 0,8. Otprilike isti broj veza (83) ima odnos 0,5 i 0,8 (videti poglavlje 5.2.4). Prognoza saobraćaja

na većini ruta, koje povezuju Srbiju sa zemljama koje je okruţuju i najvećim gradovima upozorava na

moguću ne funkcionalnosti. Posledice ovih dogaĊaja bile bi smanjena proseĉna brzina, povećanje

nezgoda i troškova eksploatacije, kao i uticaj na ţivotnu sredinu. Prezagušeni putevi će propadati brţe

bez obzira na redovno odrţavanje.

Situaciju bi bilo moguće izbeći odrţivim razvojem svih vidova sistema transporta, posebno razvojem

putne mreţe. Odrţivi razvoj uravnoteţava stvarne potrebe za investiranjem u putnu mreţu (izgradnja i

odrţavanje) i izvore sredstava i takoĊe uspostavlja optimalni odnos investicija u odrţavanje i

poboljšanje postojećih puteva i izgradnje novih.

Uzimajući u obzir da je planirani period za Master plan najmanje sledećih dvadeset godina(do 2027)

Konsultant je pripremio raspored graĊevinskih intervencija, pravljenjem petogodišnjih planova.

Konsultant je napravio model transporta za period od 20 godina i prikupio izlazne podatke za

specifiĉne godine praveći petogodišnje planove za periode do 2012., 2017., 2022. i 2027. .

Konsultant je sproveo ove aktivnosti u cilju odredjivanja mogućih problema na putnoj mreţi zbog

povećanja saobraćajnog opterećenja (broj teških vozila) i veliĉine saobraćaja (problem kapaciteta).

Kao posledica uvećanog saobraćajnog opterećenja kolovozna konstrukcija moţe biti uništena tako da

je neophodno ispitati stanje kolovoza na putnoj mreţi, kao i uvećanje opterećenja od teških teretnih

vozila. Moraju se sprovoditi mere za ojaĉanje kolovozne konstrukcije (ojaĉanje kolovoza,

rehabilitacija, rekonstrukcija) kako bi se rešili ovi problemi.

Problemi kapaciteta (kapacitet puta je manji od procenjenog saobraćaja) na vezama generalno moţe

biti rešen distribucijom saobraćaja (skretanjem saobraćaja na druge veze ) na putnoj mreţi ili putem

nekih graĊevinskih intervencija na specifiĉnim vezama. Moguće graĊevinske intervencije mogu biti

modernizacija, proširenje profila puta do odgovarajućih dimenzija, izgradnja dodatnih traka, itd.


strana 122

7.2 Razvojni projekti

U prethodnom poglavlju predstavljeni su izbalansirani predlozi projekata za unapreĊenje putne mreţe

Predloţeni projekti proizašli su iz dva glavna izvora: planova i programa Korisnika i procena

konsultanta. Projekat je imao prioritet51

:

ukoliko pripada meĊunarodnim E- putnim mreţama na teritoriji Republike Srbije u skladu sa

Ervopskim sporazumima o glavnim meĊunarodnim saobraćajnim arterijama;

ukoliko je povezan saobraćajem sa putevima koji su deo glavne mreţe susednih zemalja;

ukoliko povezuje, drţavne, makro-regionalne i/ili najbitnije regionalne centre gravitacije

saobraćaja;

ukoliko je proseĉni godišnji dnevni saobraćaj (AADT) u 2006. (poĉetna godina projekta) više

od 5 000 vozila dnevno;

ukoliko taj projekat za puteve sluţi podruĉju i populaciji u zoni drţavnog puta I reda

U tabeli 7.2-1 predstavljena je lista razvojnih projekata.

Tabela 7.2-1: Spisak usvojenih razvojnih projekata puteva

Projekat Nacional

no ime

Evropsk

o ime Tip projekta

Oznaka

projekta

Horgoš – Novi Sad M-22 E-75 Dodatni kolovoz, zadrţava se postojeći

put RDA1

Kelebija – Subotica (South) M-17.1 E-660 Novi autoput, delimiĉno se zadrţava

postojeći put RDA2

Grabovnica – BJRM M-1 E-75 Dodatni kolovoz (52km nov), zadrţava se

postojeći put RDA3

Niš – Dimitrovgrad M-1.12 E-80 Novi autoput, zadrţava se postojeći put RDA4

Kragujevac – Batoĉina M-1.11 - Dodatni kolovoz, zadrţava se postojeći

put RDA5

Beograd – Poţega M-22

M-5 E-761 Novi autoput, zadrţava se postojeći put RDB6

Beograd - Panĉevo – Vršac M-1.9 E-70 Novi autoput, zadrţava se postojeći put RDC7

Pojate – Preljina M-5 E-761 Novi autoput, zadrţava se postojeći put RDC8

Poţega – Uţice – Kotroman M-5 E-761 Novi autoput, zadrţava se postojeći put RDB9

Bugarska granica - Zajeĉar –

Paraćin M-25 E-761 Novi autoput, zadrţava se postojeći put RDC10

Poţega – Crnogorska granica M-21.1 E-763 Novi autoput, zadrţava se postojeći put RDC11

Novi Sad – Ruma – Šabac –

Loznica

M-19

M-21 -

Novi putevi sa dve trake, zadrţava se

postojeći put RDB12

Banatska magistrala M-24 - Novi putevi sa dve trake, zadrţava se

postojeći put RDC13

51

Uredba o kriterijumima kategorizacije nacionalnih puteva (―Sluţbeni list Republike Srbije, br. 37/2009)


strana 123

Pojedinaĉni projekti mogu se sabrati u grupe koje se smatraju kompletima projekata sa istim ciljem:

Finalizacija autoputeva koridora X :

E – 75 – Horgoš – Novi Sad (Xb)

E – 75 – Grabovnica – FYRM (X), i

E– 80 – Niš – Dimitrovgrad (Xc).

E- putevi povezani sa putevima koji su deo glavne mreţe susednih zemalja:

E – 660 – Kelebija – Subotica (jug);

Nadgradnja koridora istok-zapad:

E – 761 – Bugarska granica (Vrška Ĉuka) – Zajeĉar – Paraćin, Pojate – Preljina, i Poţega –

Uţice – Kotroman;

E – 80, Rumunska granica (Vatin) –Panĉevo – Beograd i u produţetku E – 763 Beograd –

Poţega – Crnogorska granica;

Nadogradnja interne putne mreţe:

Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica,

Kragujevac – Batoĉina i

Banatska Magistrala.

Lista prikazanih projekata nije konaĉna. Biće dodati drugi projekti u skladu sa nalazima saobraćajnog

modeliranja.

Metodologija ocenjivanja kratko predstavljena u MeĊuizveštaju II52

ilustruje za svaki saobraćajni mod

investicione i troškove odrţavanja za sve razmatrane projekte. Glavni cilj poĉetne evaluacije projekata

iz Master plana je da se identifikuju kriterijumi koji će omogućiti da se shvate prioriteti izmeĊu

projekata.

Pokretanje programa TRANSTOOL za svaki razmatrani scenario i za godinu projekcije

(2027. g) daje vrednosti ovih pet grupa karakteristika za svaku deonicu multimodalne mreţe.

Vrednosti troškova eksploatacije vozila:

Vrednost vremena putovanja putnika;

Vrednost vremena putovanja robe;

Vrednost emisije zagaĊenja iz teretnih vozila;

Vrednosti saobraćajnih nezgoda

Iz ovih karakteristika mreţe za svaki scenario izraĉunava se generalizovani transportni trošak (GTT).

GTT se formira od sledećih elemenata i izraĉunava se u novĉanoj vrednosti po konstantnim cenama iz

2007. g:

Dobiti povezane sa projektima u drumskom i ţelezniĉkom saobraćaju izvode se iz karakteristika

multimodalne mreţe koje su povezane sa svakim pojedinaĉnim projektom. Postoji pet glavnih

karakteristika koje imaju kljuĉnu ulogu u oceni dobiti:

Duţina deonice puta (veza) koja je razmatrana (km);

Saobraćaj na svakoj deonici mreţe (vezi) izraţen u broju drumskih vozila po tipu (razmatrano

6 vrsta vozila);

Brzina putniĉkog saobraćaja;

Brzina teretnog saobraćaja;

Karakteristike terena (ravan, breţuljkast ili planinski) za putnu mreţu;

Stanje (hrapavost) kolovoza puta (pet vrednosti IRI je uzeto u obzir).

52

Generalni master plan za transport u Srbiji, MeĊuizveštaj II – Nact konaĉan, juli 2009, Glava 3 st. 48 – 132.


strana 124

Pošto je TRANSTOOL model obraĉunao generisani saobraćaj u vezi sa svakim scenarijem razvoja,

obraĊene su i koristi smanjenja GTT za svaki projekat, uzimajući u obzir sledeće:

1 Smanjenje GTT vezano za normalan putniĉki i teretni saobraćaj. Normalan saobraćaj se izraĉunava

u putnik-km i u tona-km za teretni saobraćaj, za scenario "Minimalno ulaganje".

2 Smanjenje GTT vezano za generisani saobraćaj, i putniĉki i teretni. Generisani saobraćaj se

izraĉunava kao razlika izmeĊu ukupnog saobraćaja u putnik-km i tona-km "razvojnog" scenarija i

saobraćaja prema scenariju "Minimalno ulaganje". Kao dobit se uzima samo 50% smanjenja GTT

za generisani saobraćaj.

Sledeća tabela 7.2-2 predstavlja strukturu proraĉuna koristi i prikazuje rezultate rangiranja za svaki

projekat.

Tabela 7.2-2: Rangiranje projekata za razvoj puta

Projekat Projekat

Finansijski troškovi (Eur) Rangiranje

Investicija Godišnje

odrţavanje

Opšte

rangiranje

Rangiranje u

okviru moda

Horgoš – Novi Sad RDA1 230 3.1 1 1

Pojate – Preljina RDC8 413 4.2 2 2

Kragujevac – Batoĉina RDA5 75 0.7 3 3

Beograd – Poţega RDB6 850 5.8 6 4

Novi Sad – Ruma – Šabac –

Loznica RDB12 200 2.4 8 5

Grabovnica – FYRM RDA3 605 4.2 15 6

Poţega – Uţice – Kotroman RDB9 480 2.4 22 7

Niš – Dimitrovgrad RDA4 650 3.2 26 8

Beograd - Panĉevo – Vršac RDC7 270 3.1 27 9

Poţega – Crnogorska granica RDC11 2,000 4.6 28 10

Banatska Magistrala RDC13 220 4.3 29 11

Kelebija – Subotica (jug) RDA2 120 1.1 31 12

Bugarska granica - Zajeĉar –

Paraćin RDC10 665 3.6 32 13

Ukupno 4,780 42.7

Redosled projekata je odreĊen na bazi indikatora performansi (neto sadašnja vrednost odnosa izmeĊu

koristi i troška 53

). Ovaj indikator daje ideju ekonomske efektivnosti projekta i uopšte efekivnosti

rashoda napravljenih pri njegovoj implementaciji.Više detalja se moţe naći u ranijim izveštajima54

.

Realizacija projekta će zavisiti od tehniĉkih i ekonomskih faktora. Planska i tehniĉka dokumentacija

analiziranih projekata, obezbeĊivanje sredstava i planovi korisnika su u razliĉitim fazama završetka .

Neki projekti mogli bi da poĉnu odmah.Na drugim projektima proces je na samom poĉetku.

53

NPV – Neto sadašnja vrednost 54

Generalni master plan za transport u Srbiji, MeĊuizveštaj II – Konaĉni izveštaj, jul 2009, paragraf 3.5.4 Indikatori performanse st. 133 –

136.


strana 125

7.3 Potražnja za saobraćajem i kapacitet na putnoj mreži Srbije do 2027

Rezultati modela sa scenarijom koji ukljuĉuje predloţene projekte predstavljeni su na Tabeli 7.3-1 i

Slici 7.3-1. Realizacija predloţenih projekata bi trebalo da znaĉajno uveća nivo usluga na putnoj mreţi

Srbije.

Tabela 7.3-1: (Q/C) Distribucija na modelu + predloženi projekti za mrežu 2027.

Q/C Broj veza % ukupnog broja Duţina

km

% ukupne

duţine

Dnevni

transportni rad

vozilo x km

% ukupnog

transportnog

rada

<0,2 38 12.79% 856 13.13 1,720,818 2,44%

0,2 - 0,5 97 32.66% 2,139 32.82 18,660,032 26,44%

0,5 - 0,8 83 27.95% 1,835 28.15 27,166,968 38,49%

0,8 - 0,9 21 7.07% 420 6.44 5116,482 7,25%

0,9 – 1 19 6.40% 656 10.06 7,918,328 11,22%

1 - 1,5 30 10.10% 544 8.35 8,323,167 11,79%

1,5 – 2 6 2.02% 58 0.90 1,351,268 1,91%

2 - 2,5 2 0.67% 10 0.15 277,458 0,39%

2,5 – 3 1 0.34% 1 0.02 46,906 0,07%

>3 0 0.00% 0 0.00 0 0,00%

Ukupno 297 100.00% 6,519 100.00 70,581,426 100,00%


strana 126

Slika 7.3-1: Odnos protok/ kapacitet na putnoj mreži Srbije 2027.

(Izvor: Rezultati modela saobraćaja)


strana 127

Nadogradnja mreţe od 6,519 km stvarno uvećava mreţu za 945 km u poreĊenju sa prvobitnim

stanjem (videti Tabela 5.2.3-2). Novi autoputevi ĉine veći deo nadograĊenih objekata koji povezuju

bitne domaće centre, i integrišu Srbiju u regionalnu mreţu. Pored novih i nezavisnih linija neke od

veza se poklapaju sa trenutnom konstrukcijom praveći razliku u proceni izgradnje novog projekta i

stvarnom povećanju duţine nove mreţe.

Drugo, proseĉni dnevni transportni rad na savremenim putnim mreţama biće oko 10% veći u 2027.

nego što je bio na postojećoj mreţi. Generisani saobraćaj mogao bi biti objašnjen ĉinjenicom da se

uvećao kvalitet mreţe kao i da su se smanjili troškovi putovanja.

Ako poredimo delove veza sa Q/C odnosom većim od 0.8 za mreţe sa projektima i bez projekata

znaĉajno je da je modernizovana mreţa u prednosti (videti Tabelu 7.3-2).

Tabela 7.3-2: (Q/C) sa projektom i bez projekta

Q/C

Bez projekata Sa projektima

Duţina

Km

Proseĉni dnevni protok

saobraćaja

vozilo x km

Duţina

Km

Proseĉni dnevni protok

saobraćaja

vozilo x km

<0,2 392 597,915 856 1,720,818

0,2 - 0,5 860 5,660,401 2139 18,660,032

0,5 - 0,8 2,218 27,488,664 1835 27,166,968

0,8 - 0,9 363 4,103,015 420 5116,482

0,9 - 1 366 4,224,275 656 7,918,328

1 - 1,5 1,259 18,238,919 544 8,323,167

1,5 - 2 116 2,104,950 58 1,351,268

2 - 2,5 0 0 10 277,458

2,5 - 3 1 44,189 1 46,906

>3 0 0 0 0

Ukupno 5,574 62,462,329 6519 70,581,426

Na sadašnjoj mreţi, ukljuĉujući obilaznicu Beograda i autoput Beograd-Novi Sad, u godini 2027., oko

46% protoka saobraćaja biće se na putevima gde je odnos protok/kapacitet veći od 0.8. Dalje, skoro

38% postojeće putne mreţe biće izloţen riziku zbog preopterećenja usled ubrzanog propadanja

kolovoza. To bi na kraju znaĉilo veće troškove eksploatacije putne mreţe i veće troškove za korisnike

i JP Putevi Srbije.

Kod modernizovane mreţe manje je saobraćajno opterećenje. Prvi razlog je to što je putna mreţa

uvećana za skoro 1.000 km. Drugi razlog je uvećani kapacitet na kljuĉnim rutama; posebno na

Koridoru X i ruti E-761. Efekti poboljšanja su delimiĉno amortizovani pojavom generisanog

saobraćaja na mreţi za oko 10%.


strana 128

Slika 7.3-2: Protok / Kapacitet na putnoj mreži Srbije u 2027.

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

<0.2 0.2 - 0.5 0.5 - 0.8 0.8 - 0.9 0.9 - 1.0 1 - 1.5 1.5 - 2 2 - 2.5 2.5 - 3 >3

Q/C

% o

f to

tal

len

gth

Year 2027 - without projects

Year 2027 - with projects

Slika gore pokazuje efekte modernizovane putne mreţe. Duţina veza sa viškom kapaciteta je smanjena

sa 38% na 26% (od 2,105km na 1,689km) za 416 km. Transportni rad na preopterećenom delu

modernizovane mreţe je za 20% manji nego ranije (5.7 miliona vozilo km).

Dobiti procenjeni za godinu 2027. ne bi trebalo da zaustave dalje poboljšanje putne mreţe.Sledeća

grupa potencijalnih projekata treba da poĉne u trenutku kada se završi prvi ciklus investiranja.

Kandidati za dalji razvoj mogu biti razmatrani iz grupe od 79 preopterećenih veza, koje zajedno ĉine

oko 1,700 km, kao što se vidi u proceni za 2027. E putevi ĉine 27% ili 365km te grupe. Detalji su

predstavljeni u Tabeli 7.3-3.

Tabela 7.3-3: Struktura veza sa problemima viška kapaciteta

Veza Broj veza % ukupnog broja

veza Duţina km % ukupne duţine

Magistralni putevi 62 78.48 1,356 80.28

Regionalni putevi 11 13.92 267 15.81

Beogradska

zaobilaznica 3 3.80 24 1.42

Gradske deonice 3 3.80 42 2.49

Ukupno 79 100.00 1,689 100.00

E- veze 20 25.32 365 21.61

Lista veza grupisana po rutama predstavljena je u sledećoj tabeli (Tab 7.3-4).


strana 129

Tabela 7.3-4: Lista puteva koji sadrže veze sa problemima viška kapaciteta

Broj Put Duţina[km] Broj Put Duţina[km]

1 M1 23.62 16 M7 88.62

2 M17.1 21.90 17 M7.1 85.17

3 M18+R106 3.75 18 M8 46.71

4 M19 99.32 19 M9 22.64

5 M19.1 68.24 20 obilaznica Beograda 24.18

6 M21 184.23 21 R102 58.15

7 M22 163.30 22 R103 16.89

8 M22.1 101.34 23 R117 21.58

9 M23 83.25 24 R200 37.17

10 M24 68.92 25 R214a 15.67

11 M24+M1.10 12.51 26 R216 25.83

12 M25 124.62 27 R222 53.55

13 M3 58.08 28 R226 5.03

14 M4 46.69 29 R227 32.88

15 M5 52.80 30 E-70 42.10

Ukupna duţina 1,688.70 km

7.4 Projekti predloženi na mreži puteva do 2027.

Prema rezultatima modela saobraćaja primećen je znaĉajan porast saobraćaja teških vozila u

planiranom periodu na glavnim i regionalnim putevima što znaĉi da će ovakav saobraćaj preteţno

koristiti mreţu autoputeva.

Za svaki gore pomenuti period, odreĊene su veze sa problemima kapaciteta i predloţene su

odgovarajuće intervencije na deonicama puta.

Neophodno je podvući da na urbanim deonicama (putne deonice koje prolaze kroz gradska podruĉja)

graĊevinske intervencije nisu predloţene (samo su notirane), jer na tim vezama je neophodno izvršiti

široke analize, razmatrajući prostorni plan i urbanistiĉki plan za gradska naselja (gradove) vodeći

raĉuna o pitanjima zaštite ţivotne sredine, bezbednosti puta, nameni zemljišta, razvojnim planovima,

urbanistiĉkim uslovima, itd.

U sledećim tabelama predstavljene su veze sa problemima kapaciteta i predlog Konsultanta za

intervencije na svakoj vezi kako bi se taj problem rešio. Sve veze su podeljene u tabelama prema

procenjenom periodu kada će se javiti problem kapaciteta.

Predloţene intervencije definisane su za svaku vezu ĉak i ako postoji više od jedne veze na istoj

deonici puta. TakoĊe, neke putne deonice sadrţe veze sa problemima kapaciteta koje treba rešiti u

razliĉitim petogodišnjim periodima.

U svakom sluĉaju Konsultant preporuĉuje za svaku deonicu puta sa problemima kapaciteta da prva

faza mora da bude izrada Studije izvodljivosti za celu putnu deonicu i onda kao rezultat ove studije na

precizniji naĉin odrediti i odluĉiti koje su osnovne pod-deonice gde se moraju izvesti graĊevinske

intervencije.


strana 130

Tabela 7.4-1: Deonica puta sa problemom kapaciteta i predloženim graĎevinskim intervencijama u periodu do 2012.

Put EU OD ĈVORA DO ĈVORA DUŢINA

[m] AADT

Transport

voz./km Q/C

Predloţene

intervencije

M1 E75 Mali Poţarevac (petlja) Bubanj Potok (kruţni put) 23620 32,225 761,152 0.86 dodatne trake

M19 Mali Zvornik sever Loznica zapad 21900 13,113 287,171 1.27 Nadogradnja

M19 Mali Zvornik sever Mali Zvornik 782 11,325 8,856 1.12 Urbano

M21 E763 Bistrica Nova Varoš 16150 6,939 112,062 0.80 Nadogradnja

M21 E760 Kneţevići Nova Varoš 44990 6,912 310,954 0.80 Nadogradnja

M22 Raška Biljanovac 17240 12,754 219,872 1.39 Nadogradnja

M22 Ĉibukovac Kraljevo 1895 17,300 32,783 1.19 Urbano

M22 Biljanovac Ĉibukovac 56950 12,763 726,840 1.10 Nadogradnja

M22 Novi Pazar Raška 16790 8,036 134,917 0.89 Nadogradnja

M22.1 Novi Sad sever Novi Sad 3588 11,815 42,392 0.91 Urbano

M23 Mali Poţarevac (petlja) Vlaško Polje 8385 10,605 88,924 1.08 Nadogradnja

M23 Ravni gaj Kragujevac 12510 10,330 129,224 0.88 Nadogradnja

M24+M1.10 Ralja (petlja) Radinac 12510 12,007 150,202 0.92 Nadogradnja

M4 Loznica zapad Loznica 428 17,265 7,389 1.33 Urbano

M4 E763 Ćelije Lazarevac 3426 13,237 45,351 1.04 Nadogradnja

M7 Novi Sad Novi Sad jug 2456 26,216 64,385 1.92 Urbano

M7 Novi Sad Beška (petlja) 2765 16,464 45,524 1.15 Urbano

M7 Beška (petlja) Ţabalj 18700 16,445 307,520 1.15 dodatne trake

M7 Ţabalj Zrenjanin 25720 12,719 327,132 0.84 dodatne trake

M7.1 Vršac Boka 30640 16,929 518,718 1.11 dodatne trake

E70 Beograd Beograd (mostarska petlja) 1387 28,145 39,038 2.29 Urbano

E70 Beograd Beograd (Krnjaĉa) 7208 23,485 169,277 1.81 Urbano

Novi Sad jug Ruma (petlja) 33500 19,834 664,445 1.45 dodatne trake


strana 131

Tabela 7.4-2: Deonica puta sa problemom kapaciteta i predloženim graĎevinskim intervencijama u periodu 2012 - 2017


[m] AADT

Transport

voz/km Q/C

Predloţena

intervencija

M22 Ribariće Novi Pazar 25960 7,937 206,042 0.84 Nadogradnja

M24 Poţarevac zapad Poţarevac 3424 11,616 39,772 0.94 Urbano

M24 Kovin Radinac 5872 12,127 71,209 0.84 Nadogradnja

M25 E80 Beloljin Prokuplje 16560 7,779 128,814 0.83 Nadogradnja

M4 Valjevo Ćelije 31460 9,761 307,071 0.82 Nadogradnja

M7 Baĉka Palanka Novi Sad jug 38980 10,965 427,416 0.83 Nadogradnja

M7.1 Zrenjanin Seĉanj 30020 13,347 400,665 0.91 dodatne trake

M9 Leskovac (petlja) Lebane 22640 7,939 179,750 0.84 Nadogradnja

Tabela 7.4-3: Deonica puta sa problem kapaciteta i predloženim graĎevinskim intervencijama u periodu 2017 - 2022


[m] AADT

Transport

voz/km Q/C

Predloţena

intervencija

M24 Panĉevo Kovin 32360 14,175 458,710 0.94 dodatne trake

M24 Zrenjanin Eĉka 8962 14,169 126,978 0.93 dodatne trake

M3 Srpski Miletić Odţaci 8697 11,877 103,297 0.85 dodatne trake

M5 E761 Preljina Mrĉajevci 15070 11,076 166,910 0.89 dodatne trake

M7.1 Seĉanj Boka 24510 12,655 310,186 0.84 dodatne trake


strana 132

Tabela 7.4-4: Deonica puta sa problemom kapaciteta i predloženim graĎevinskim intervencijama u periodu 2022 - 2027

Put EU OD ĈVORA U ĈVOR DUŢINA

[m] AADT

Transport

voz./km Q/C

Predloţena

intervencija

M17.1 E660 Subotica Bajmok 21900 13,497 295,593 0.859 Nadogradnja

M18+R106 Ljuba Hvatska granica 3 3750 8,595 32,232 0.850 Nadogradnja

M19 Šabac Dumaĉa 874 15,786 13,797 1.234 dodatne trake

M19 Dumaĉa Ostruţnica 66600 16,166 1,076,672 1.199 dodatne trake

M19 Šabac Majur 9161 16,730 153,261 1.087 dodatne linije

M19.1 Ljubovija Rogaĉica 33840 10,156 343,685 0.960 Nadogradnja

M19.1 Mali Zvornik Ljubovija 34400 7,736 266,133 0.826 Nadogradnja

M21 Valjevo Poţega 61150 10,643 650,825 0.984 Nadogradnja

M21 Dumaĉa Valjevo 61940 12,449 771,093 0.920 Nadogradnja

M22 E763 Kneţevac (kruţni put) Lazarevac 44460 14,310 636,212 0.905 Nadogradnja

M22.1 Novi Sad sever Srbobran 29000 15,938 462,201 1.038 dodatne trake

M22.1 Batajnica (ciglana) Beograd 13440 13,582 182,547 1.037 Urbano

M22.1 Novi Sad Maradik 27350 13,812 377,757 0.867 dodatne trake

M22.1 Batajnica (ciglana) InĊija 27960 12,939 361,771 0.802 Nadogradnja

M23 Krĉevac Vlaško Polje 25710 15,271 392,626 1.144 Nadogradnja

M23 Topola Kragujevac 36640 11,668 427,509 0.937 Nadogradnja

M24 Melenci Zrenjanin 18300 13,046 238,746 0.821 Nadogradnja

M25 E80 Niš zapad Niš istok 8006 12,496 100,045 0.998 Urbano

M25 E771 Zajeĉar Knjaţevac 41110 9,922 407,874 0.990 Nadogradnja

M25 E771 Zajeĉar Rgotina 8122 11,930 96,899 0.971 Nadogradnja

M25 E771 Niš istok Knjaţevac 50820 9,327 473,978 0.903 Nadogradnja

M3 Kula Srbobran (petlja) 18870 14,697 277,325 0.918 Nadogradnja

M3 Kula Odţaci 25140 13,576 341,309 0.865 Nadogradnja

M3 Srbobran (petlja) Srbobran 5372 12,624 67,816 0.803 Nadogradnja

M4 Krĉevac Topola 3945 18,042 71,174 1.420 dodatne trake


strana 133

Put EU OD ĈVORA U ĈVOR DUŢINA

[m] AADT

Transport

voz./km Q/C

Predloţena

intervencija

M4 Markovac (petlja) Svilajnac 7427 11,810 87,714 1.153 Nadogradnja

M5 E761 Ĉaĉak Preljina 4815 12,202 58,752 0.897 dodatne trake

M5 E761 Poţega Ĉaĉak 32910 11,966 393,805 0.883 dodatne trake

M8 D. Poljana Novi Pazar 46710 10,359 483,870 0.967 Nadogradnja

Obilaznica E75 DobaNEvci (petlja) Ostruţnica 12120 52,922 641,415 1.014 Obilaznica

Obilaznica E75A Kneţevac (kruţni put) Ostruţnica 6049 45,258 273,768 0.865 Obilaznica

Obilaznica E75A Kneţevac (kruţni put) Beli Potok (kruţni put) 6012 41,755 251,029 0.822 Obilaznica

Obilaznica E75A Batajnica (ciglana) DobaNEvci (petlja) 4940 42,516 210,027 0.800 Urbano

R102 Kruševac Razbojna 32890 12,325 405,357 0.996 Nadogradnja

R102 Razbojna Beloljin 25260 12,423 313,807 0.950 Nadogradnja

R103 Svilajnac Despotovac 16890 8,601 145,270 0.807 Nadogradnja

R117 Ivanjica Guĉa south 21580 8,942 192,972 0.854 Nadogradnja

R200 Beli Potok (kruţni put) Vlaško Polje 37170 17,376 645,861 1.334 Nadogradnja

R214a Mala Krsna (petlja) Poţarevac zapad 15670 8,486 132,977 0.807 Nadogradnja

R216 Despotovac Ćuprija (petlja) 25830 8,274 213,720 1.083 Nadogradnja

R222 Brus Razbojna 15180 10,162 154,260 1.016 Nadogradnja

R222 Brus Vrnjaĉka Banja 38370 9,670 371,039 0.922 Nadogradnja

R226 Drakĉići Ĉibukovac 5026 10,305 51,793 0.837 Nadogradnja

R227 Guĉa jug Drakĉići 32880 9,205 302,670 0.887 Nadogradnja


strana 134

7.5 Jedinični investicioni i troškovi održavanja

Za odreĊivanje troškova izgradnje i odrţavanja Konsultant je napravio procenu jediniĉnih troškova

zavisno do tipa radova i karakteristika deonica puta. Jediniĉni troškovi su izraţeni po km duţine osim

za modernizaciju mostova gde se izraţavaju po m2 konstrukcije. Ovi troškovi se koriste za evaluaciju

projekata potrebnih za unapreĊenje putne mreţe.

Jedan od rezultata predloţenih Studija izvodljivosti za deonice puta gde je neophodna graĊevinska

intervencija biće precizniji predmer i predraĉun.

Jediniĉni investicioni i troškovi odrţavanja dati su prema sledećoj tabeli:

Tabela 7.5-1: Jedinični finansijski i ekonomski troškovi investicija i održavanja

(u Euro po konstantnim cenama iz 2007.)

Intervencija Jedinica

mere

Jediniĉna Finansijska

Cena

(Euro)

Ukupni

Faktor Konverzije

Jediniĉna Ekonomska

Cena

(Euro)

1. IZGRADNJA

1.1 NovoizgraĎeno

Izgradnja autoputa u ravniĉarskom terenu Km 3,250,000 0.7757 2,520,922

Izgradnja autoputa u brdovitom terenu Km 5,269,000 0.7757 4,086,997

Izgradnja autoputa u planinskom terenu Km 9,754,000 0.7785 7,593,365

Izgradnja dvotraĉnog puta u ravniĉarskom terenu Km 1,450,000 0.7785 1,128,807

Izgradnja dvotraĉnog puta u brdovitom terenu Km 1,750,000 0.7785 1,362,353

Izgradnja dvotraĉnog puta u planinskom terenu Km 1,800,000 0.7785 1,401,277

Izgradnja mosta sa dve saobraćajne trake m2 1,250 0.7854 982

Izgradnja tunela sa dve saobraćajne trake Km 6,000,000 0.7767 4,660,286

1.2 Ojačanje Kolovozne Konstrukcije

Ojaĉanje KK dodavanjem sloja asfalta d=70 mm na autoputu Km 320,000 0.7854 251,049

Ojaĉanje KK dodavanjem sloja asfalta d=70 mm na dvotraĉnom putu Km 145,000 0.7854 113,756

Rekonstrikcija sa dodavanjem sloja asfalta d=120 mm na autoputu Km 435,000 0.7854 341,269

Rekonstrukcija sa dodavanjem sloja asfalta d=120mm na dvotraĉnom

putu Km 194,000 0.7854 152,198

1.3 Povećanje Kapaciteta Puta

Proširenje dvotraĉnog puta za 1m u ravniĉarskom terenu Km 204,000 0.7757 158,236

Proširenje dvotraĉnog puta za 1m u brdovitom terenu Km 225,000 0.7757 174,525

Proširenje dvotraĉnog puta za 1m u planinskom terenu Km 275,000 0.7792 214,269

Dodavanje saob. trake širine 3.5 m na dvotraĉnom putu, ravniĉarski teren Km 442,000 0.7757 342,845

Dodavanje saob. trake širine 3.5 m na dvotraĉnom putu, brdoviti teren Km 488,000 0.7757 378,526

Dodavanje saob. trake širine 3.5 m na dvotraĉnom putu, planinski teren Km 623,000 0.7792 485,416

2. IZGRADNJA

2.1 Redovno Održavanje

Redovno odrţavanje autoputa u ravniĉarskom terenu Km 6,100 0.7470 4,557

Redovno odrţavanje autoputa u brdovitom terenu Km 6,100 0.7470 4,557

Redovno odrţavanje autoputa u planinskom terenu Km 6,100 0.7470 4,557

Redovno odrţavanje dvotraĉnog puta u ravniĉarskom terenu Km 2,550 0.7470 1,905

Redovno odrţavanje dvotraĉnog puta u brdovitom terenu Km 2,250 0.7470 1,681

Redovno odrţavanje dvotraĉnog puta u planinskom terenu Km 2,250 0.7470 1,681

2.1 Periodično Održavanje

Presvlaĉenje slojem asfalta d=50 mm na autoputu Km 242,550 0.7816 189,578

Presvlaĉenje slojem asfalta d=50 mm na dvotraĉnom putu Km 80,850 0.7816 63,193


strana 135

8 Zaključci i preporuke

Dokumentacija koja se dostavlja sa ovom studijom mora se smatrati poĉetnom osnovom procesa koji

se mora nastaviti u budućnosti radi razvoja sektora saobraćaja u skladu sa razvojem ekonomije i

društva Srbije i progresivnom integracijom u Evropskom i meĊunarodnom kontekstu. Iz ovog razloga

GTMP ne sme se smatrati statičnim dokumentom. Generalni master plan mora da bude

dinamični alat, gde se dokumenti i modeli isporučeni kao deo ove studije smatraju bitnom

početnom tačkom, a ne krajnjim ciljem.

Master Plan nema smisla ukoliko se ne implementira, prema tome, moraju se uspostaviti zakonodavne

procedure i institucionalni aranţmani kako bi se osiguralo korektno praćenje sprovoĊenja Master

plana, kontinuirano aţuriranje, unapreĊenje i nadgledanje njegove realizacije i nadgledanje kako bi se

obezbedila kompatibilnost sa raspoloţivim finansijskim izvorima.

Model saobraćaja kao deo Generalnog master plana saobraćaja dovoljno dobro simulira budući razvoj

Republike Srbije, po razliĉitim socioekonomskim i politiĉkim scenarijima i njegov uticaj na potraţnju

za saobraćajem ukljuĉujući i vid drumskog saobraćaja. Bitna karakteristika Modela je intermodalni

pristup.

Svrha modela je da obezbedi neophodne ĉinjenice za nadleţne organe radi kvalitetnog donošenja

odluka u oblasti infrastrukture (drumskog) saobraćaja.

Program rehabilitacije putne mreţe Srbije koji finansiraju Vlada, WB, EBRD i drugi je skoro završen.

Rezultati istraţivanja iz 2008. pokazuju da se putna mreţa sa puno truda i sredstava uloţenih u

poslednjih 8 godina vratila na prihvatljivo stanje. Nadgledanje kvaliteta usluga PERS osiguraće

odrţavanje i nadgradnju postignutog kvaliteta putne mreţe Srbije u budućnosti. To bi trebalo biti

zasnovano na dobro organizovanom sistemu odrţavanja i bazama podataka o putevima koju bi trebalo

stalno aţurirati.

Sledeći korak u razvoju putne mreţe Srbije treba da bude otvaranje novog investicionog ciklusa jer u

Srbiji od kraja prošlog veka nije bilo većih investicija u sistem transporta, a posebno ne u putnu

mreţu. Konsultant je predstavio paket novih investicija saĉinjen u saradnji sa korisnicima. Kriterijumi

su bili saobraćajno opterećenje, meĊunarodne obaveze, znaĉaj saobraćajnog sistema i povezanost sa

putnim mreţama susednih zemalja. Paket sadrţi buduće autoputeve na Koridoru X i pravcu Beograd-

Juţni Jadran. Predloţeni paket nije ni konaĉan ni zatvoren. Osnovna namera Konsultanta bila je da na

ovaj naĉin predstavi mogućnosti i ograniĉenja napravljenog modela.

Pored navedenih projekata Konsultant je pripremio i dinamiku graĊevinskih intervencija na postojećoj

putnoj mreţi po petogodišnjim planovima razvoja. Konsultant je sproveo ove aktivnosti kako bi

predupredio moguće probleme na putnoj mreţi usled povećanja saobraćajnog opterećenja (broj teških

vozila) i obima saobraćaj uopšte (problem kapaciteta).

Master plan nadalje daje inicijalno rangiranje projekata saobraćaja koji je bi trebalo realizovati, sa

njihovim osnovnim karakteristikama.

Pre realizacije svakog projekta potrebno je obavezno uraditi konkretnu Studiju izvodljivost sa

detaljnim analizama tehniĉko-ekonomskog i finansijskog aspekta pojedinaĉnih projekata, gde će se

takoĊe analizirati razliĉite tehniĉke alternative kako bi se odredili adekvatni tehniĉki standardi i

rešenja.

Posle toga će slediti faza projektovanja i realizacije koja treba da bude mnogo detaljnija.

Preporuĉujemo da se osnuje tim za realizaciju master plana i nadgledanje koji će izvršiti navedene

zadatke ukljuĉujući ex ante i ex post monitoring svakog pojedinaĉnog projekta.


strana 136

TakoĊe neophodno je podvući veoma bitne korake u budućnosti kao što su:

Razvoj modela saobraćaja, koristeći TRANSTOOL kao softver za intermodalnu simulaciju

ali takoĊe upotreba drugih programa za modeliranje saobraćaja koji su specijalizovani za

simulaciju drumskog saobraćaja i koji će se koristiti paralelno sa TRANSTOOL-om, da bi se

poredili rezultati i poboljšao nadzor stvarnog stanja ne putnoj mreţi Republike Srbije.

Nadogradnja baze podataka puta i GIS, baza podataka puta koja je napravljena u skorijem

periodu mora se kontinuirano aţurirati sa novim podacima vezanim za karakteristike puteva

na putnoj mreţi Srbije.

Poboljšanje i razvoj brojanja saobradaja, broj brojača saobradaja se mora povedati i postaviti po celoj putnoj mreži kako bi se dobili precizniji, sveobuhvatniji i pouzdaniji podaci koji se odnose na saobradajnu potražnju na putnoj mreži Srbije.

Published in October 2009

This publication has been produced with the assistance of the EC Delegation.

The contents of this publication is the sole responsibility of Italferr S.p.A, IIPP, City Net, NEA and Witteveen+BOS

and can in no way be taken to reflect the views of the EC Delegation.

Documents

Aneks I - Drumski Saobracaj