ANDY MULLIGAN

SMEĆE

PRVI DIO

1.

Zovem se Raphael Fernández. Ja sam djeĉak s odlagališta smeća.

Ljudi mi kaţu: “Pretpostavljam da nikad ne znaš što ćeš pronaći premećući po smeću!

Moţda je danas tvoj sretan dan.” Kaţem im: “Prijatelju, mislim da znam što ću pronaći.” A

znam i što će svi ostali pronaći jer znam što nalazimo svih ovih godina koliko radim, a to je

već jedanaest godina. To je jedna rijeĉ: stupp, koja znaĉi - oprostite ako vas to uvrijedi - to je

naša rijeĉ za ljudski izmet. Ne ţelim nikoga uznemiriti, to mi nije namjera. No u našem

divnom gradu do mnogih se stvari teško dolazi, a jedna od stvari koje previše ljudi nema su

zahod i tekuća voda, pa kad ih stisne, obave to gdje mogu. Većina tih ljudi ţivi u kutijama, a

kutije su naslagane jedne na druge, visoko. Kad vršite nuţdu, ĉinite to na komad papira, onda

to zamotate i bacite u smeće. Vreće smeća skupljaju. Po cijelom gradu vreće smeća utovaruju

se na kolica, a s kolica u kamione ili ĉak vlakove - zaprepastili biste se koliko smeća

proizvede ovaj grad. Gomile i gomile smeća, a sve završi tu kod nas. Kamioni i vlakovi nikad

ne staju, a ni mi. Milimo i milimo, prebiremo i prebiremo.

To je mjesto koje zovu Behala, i ono je grad smeća. Prije tri godine isto je bila Dimna

planina, ali Dimna planina postala je tako strašna da su je zatvorili i premjestili nas dalje niz

cestu. Gomile tvore planine - a govorim o Himalajama: mogli biste se penjati vjeĉno, a mnogi

ljudi to i ĉine... gore i dolje, u udoline. Te planine proteţu se sve od dokova do moĉvara,

jedan cijeli dugaĉak svijet pušećeg smeća. Jedan sam od djeĉaka sa smetlišta koji kopaju kroz

stvari koje grad odbaci.

“Ali sigurno pronaĊete i zanimljive stvari?” rekao mi je netko. “Ponekad, ne?”

Dolaze nam posjetitelji, znate. Najĉešće su to stranci u posjetu Misijskoj školi, koju su

organizirali prije mnogo godina i koja jedva ostaje otvorena. Uvijek se osmjehnem i kaţem:

“Ponekad, gospodine! Ponekad, gospoĊo!”

No zapravo mislim: Ne, nikada - jer je ono što najčešće pronalazimo stupp.

“Što si našao?” pitam Garda.

“A što misliš, deĉko?” kaţe Gardo.

I znam. Onaj zanimljiv smotuljak koji je bio sliĉan neĉem lijepo umotanom? Kakvo

iznenaĊenje! To je stupp, pa Gardo kopa dalje, brišući ruke o majicu i nadajući se da će

pronaći nešto što moţemo prodati. Cijeloga dana, bilo sunce bila kiša, veremo se po tim

brdima.

Ţelite doći vidjeti? Znate, Behalu moţete namirisati mnogo prije nego što je vidite.

Velika je barem koliko i dvjesto nogometnih igrališta ili moţda tisuću košarkaških - ne znam:

ĉini se kao da se proteţe unedogled. A ne znam ni koliko je od toga stupp, ali za loših dana

ĉini se kao da većina jest, a provoditi ţivot probijajući se kroz to, udišući to, spavajući pokraj

toga - pa... moţda jednoga dana pronaĊeš nešto lijepo. O, da.

A onda jednoga dana jesam.

Djeĉak sam smeća otkad sam dovoljno velik da hodam sam i podiţem stvari. S koliko je to

godina bilo? - tri godine, a već sam prebirao.

Da vam kaţem što traţimo.

Plastiku, jer za plastiku moţemo dobiti novac, brzo - po kilogramu. Bijela plastika je

najbolja, ona ide na jednu hrpu; na drugu ide plava.

Papir, ako je bijel i ĉist, a to znaĉi ako ga moţemo oĉistiti i osušiti. I karton.

Limenke - bilo što metalno. Staklo - ako se radi o boci. Tkanine i krpe bilo koje vrste -

to znaĉi katkad pokoju majicu, neke hlaĉe, komad vreće u koji je nešto bilo umotano. Mi,

ovdašnja djeca, polovicu od svega što odijevamo pronalazimo ovdje, no većinu odjeće

stavimo na hrpu, vagnemo i prodamo. Da me samo vidite, onako skockanog. Nosim odrezane

traperice i preveliku majicu koju mogu smotati na glavi kad sunce uprţi. Cipele ne nosim -

prvo zato što ih i nemam, a drugo, jer moram nogama moći opipati. Misijska škola svojski se

potrudila da nam nabavi ĉizmice, no većina ih je djece prodala. Smeće je mekano, a naša su

stopala ĉvrsta poput kopita.

Guma je dobra. Baš smo prošloga tjedna dobili neoĉekivanu isporuku starih

automobilskih guma odnekud. Razgrabljene su za nekoliko minuta, bome jesu, muškarci su se

prvi probili i otjerali nas. Iole upotrebljiva automobilska guma moţe donijeti i do pola dolara,

a mrtva automobilska guma uĉvrstit će vam krov na kući. I brza hrana dolazi k nama, a to je

već pravi mali biznis. Ne iskrcavaju je blizu Garda i mene, odvoze je dolje na sam kraj, gdje

stotinjak klinaca iz hrpe izdvaja slamke, ĉaše i pileće kosti. Sve se okrene, oĉisti i spremi u

vreće - biciklom se odvozi do vagaĉa, vaţe se i prodaje. Ukrcava se na kamione koji sve

odvoze natrag u grad, i tako u krug. Na dobar dan zaradim dvjesto pesosa. Na loš, moţda

pedeset? I tako ţiviš dan po dan i nadaš se da se nećeš razboljeti. Tvoj ţivot je kuka koju

nosiš, ondje u ruci, kojom prevrćeš smeće.

“Što si našao, Gardo?”

“Stupp. A ti?”

Preokrenem papir. “Stupp.”

Ali moram reći: ja sam djeĉak smeća u kratkim hlaĉama. Većinom radim s Gardom i

zajedno se krećemo brzo. Neki manji klinci i starci samo ĉeprkaju i ĉeprkaju, kao da sve treba

preokrenuti - ali izmeĊu stuppa, ja mogu brzo izvući papir i plastiku, tako da mi ne ide loše.

Gardo mi je partner i uvijek radimo zajedno. On se brine za mene.

2.

No odakle da poĉnemo?

Od mojeg nesretno-sretnog dana, dana kad se svijet okrenuo naglavce? Bio je ĉetvrtak.

Gardo i ja bili smo gore kod jedne od dizalica s pokretnom trakom. Ti strojevi su zaista veliki,

na dvanaest velikih kotaĉa penju se i spuštaju po brdima. Oni zagrabe smeće i odguraju ga

tako visoko da ga jedva vidite i onda ga opet istovare. ObraĊuju novo smeće, a mi ne bismo

smjeli raditi pokraj njih jer je to opasno. Radiš ispod smeća dok ono pada s visine, a ĉuvari te

pokušavaju otjerati. Ali ţeliš li biti prvi u redu - ne moţeš li se uvući u sam kamion, a to je

vrlo opasno: poznavao sam deĉka koji je tako ostao bez ruke - onda se isplati penjati se pokraj

pokretne trake. Kamioni istovare, buldoţeri sve odguraju do pokretnih traka i lijepo sve doĊe

uvis k tebi dok sjediš na vrhu planine.

Tamo smo mi, imamo pogled na more.

Gardu je ĉetrnaest godina, kao i meni. Tanak je poput biĉa, dugih ruku. RoĊen je sedam

sati prije mene, na istoj plahti, tako ljudi kaţu. Nije mi brat, ali kao da jest, jer uvijek zna što

mislim, što osjećam - ĉak i što namjeravam reći. To što je stariji znaĉi da mi tu i tamo šefuje,

nareĊuje mi, a najĉešće mu to i dopuštam. Ljudi kaţu da je preozbiljan, djeĉak bez osmijeha,

a on kaţe: “Pa pokaţite mi nešto ĉemu se mogu smijati.” Istina je, zna biti oštar - no ipak je

dobio batine više puta nego ja pa je moţda odrastao brţe. No jedno znam: ţelim ga na svojoj

strani, uvijek.

Radili smo zajedno, a vreće su padale - neke već razderane, neke ne - i tad sam našao

specijalitet. Specijalitet je nerazderana vreća smeća iz bogate ĉetvrti. Uvijek pozorno

promatrate ne biste li našli neku takvu. Još i sad se sjećam što smo našli. Kutiju od cigareta, s

jednom cigaretom unutra - to je bonus. Jednu tikvicu koja je bila dovoljno svjeţa za varivo, a

onda gomilu ulubljenih limenki. Kemijsku, vjerojatno istrošenu, a do kemijske je i lako doći,

te nešto suhih papira koje sam mogao spremiti ravno u svoju vreću - onda smeće i smeće,

poput stare hrane i razbijenog ogledala ili neĉeg takvog, a onda mi je u ruke pala... Znam da

sam rekao da nikad ne pronalazimo ništa zanimljivo, ali dobro - jedanput u ţivotu...

Pala mi je u ruke: mala koţnata torba, ĉvrsto zatvorena patentnim zatvaraĉem i

prekrivena talogom od kave. Otvorivši je, pronašao sam novĉanik. Uz njega je bila sloţena

karta - a u karti: kljuĉ. Gardo je odmah došao do mene. Zajedno smo ĉuĉnuli, gore na brdu.

Prsti su mi drhtali jer je novĉanik bio debeo. Unutra je bilo tisuću i sto pesosa, a to je - kaţem

vam - pozamašna svota. Jedno pile stoji sto osamdeset, pivo je petnaest. Jedan sat igranja

videoigrica, dvadeset pet.

Sjedio sam ondje smijući se i moleći se. Gardo me udarao, a ne sramim se reći, umalo

nismo i zaplesali. Njemu sam dao petsto, što je pošteno jer sam ja taj koji je pronašao vreću.

Šesto je ostalo meni. Pogledali smo da vidimo što još ima, no bilo je samo nekoliko starih

novina, fotografija i - zanimljivo... osobna iskaznica. Pomalo pohabana i izguţvana, ali dobro

ga se vidjelo. Muškarca, koji zuri prema nama, ravno u fotoaparat, onakvim preplašenim

oĉima kakve uvijek imate kad opali fleš na fotoaparatu. Ime? José Angelico. Dob? Trideset tri

godine, radi kao sluţitelj. Neoţenjen i ţivi na nekom mjestu zvanom Zeleni humovi - nije

bogataš, a to vas rastuţi. Ali što biste trebali uĉiniti? Pronaći ga u gradu i reći: “Gospodine

Angelico, htjeli bismo vam vratiti vaše stvari”?

Dvije male fotografije djevojĉice u školskoj uniformi. Teško je reći koliko joj je godina,

ali mislim sedam ili osam. Ima dugu tamnu kosu i lijepe oĉi. Ozbiljna lica, poput Garda - kao

da joj nitko nije rekao da se osmjehne.

Onda smo pogledali kljuĉ. Imao je malu oznaku izraĊenu od ţute plastike. S obje strane

nalazio se isti broj: 101.

Karta je bila obiĉna karta grada.

Uzeo sam sve i sakrio u svoje kratke hlaĉe - a onda smo nastavili prebirati. Ne smiješ

privući pozornost na sebe ili moţeš izgubiti to što si našao. Ali ja sam bio uzbuĊen. Obojica

smo bili uzbuĊeni, i to s razlogom, jer je ta torbica promijenila sve. Mnogo kasnije pomislit

ću: Svatko treba ključ.

Pravim kljuĉem moţeš vrata širom otvoriti. Jer ti nitko drugi neće otvoriti vrata.

3.

Još uvijek Raphael!

Nakon ovoga - nakon veĉeri - prepustit ću Gardu.

Vidite, netom nakon što je pao mrak, shvatio sam da imam nešto vrlo, vrlo, vrlo vaţno,

jer je stigla policija i zatraţila to natrag. Rijetko ćete u Behali vidjeti policajca jer u

sirotinjskoj ĉetvrti sami rješavate svoje probleme. Malo se toga moţe ukrasti, a obiĉno ne

krademo jedni od drugih - iako se katkad i to dogodi. Prije nekoliko mjeseci dogodilo se

ubojstvo i tada je došla policija. Neki starac ubio je svoju suprugu - prerezao joj je grkljan i

ostavio je da krvari niz zidove u baraku ispod. Kad su došli, on je već bio pobjegao i nikad

nismo saznali jesu li ga uhvatili. Ĉetiri policijska auta došla su u sklopu izbornog posjeta,

okruţujući ĉovjeka koji je htio biti gradonaĉelnik -svjetla su bliještala i radioureĊaji pucketali,

jer svi oni vole predstavu, svi policajci. Inaĉe imaju pametnijeg posla.

Ovaj put došla su ĉetiri muškarca. Jedan od njih djelovao je vrlo vaţno, poput višeg

policijskog sluţbenika - stariji, deblji muškarac. Više nalik na boksaĉa, slomljenog nosa, bez

kose i s podlim pogledom.

Sunce je već zašlo. Gorjela je vatra za kuhanje na kojoj je moja teta kuhala riţu, a

veĉeras - zahvaljujući novcu koji sam pronašao -imali smo i ono dragocjeno pile koje košta

sto osamdeset. Bilo nas je oko trideset - ne da bismo svi jeli jedno pile! Ono je bilo samo za

obitelj. Ali veĉeri su vruće pa ljudi izlaze van, ĉuĉe, stoje ili lutaju.

Mislim da je Gardo imao loptu i da smo se zezali pod košem. Sada smo se svi ukoĉili

pod svjetlima tog velikog crnog vozila s pogonom na sva ĉetiri kotaĉa, a iz njega su izašli

policajci.

Policajac-boksaĉ na brzinu je porazgovarao s Thomasom. On je glavna faca u našem

malom kvartu. Potom se obratio svima nama.

“Jedan naš prijatelj ima problem”, rekao je. Glas poput megafona. “Problem je priliĉno

velik i nadamo se da moţete pomoći. Ĉinjenica: izgubio je nešto vrlo vaţno. Dobro ćemo

platiti onome tko to pronaĊe. Druga ĉinjenica: pronaĊe li to netko od vas, dat ćemo tisuću

pesosa svakoj obitelji u Behali, razumijete? To je toliko vaţno našem prijatelju. A dat ćemo

deset somova vama - onome tko mi to preda u ruke.”

“Što ste izgubili?” pitao je neki muškarac.

“Izgubili smo... torbicu”, rekao je policajac, a meni se koţa osušila i sledila, ali uspio

sam to ne pokazati. Taj se policajac okrenuo i uzeo nešto od policajca iza sebe i podigao to

uvis. Bila je to ruĉna torba izraĊena od crne plastike, veliĉine mog dlana. “Vjerojatno izgleda

ovako”, rekao je. “Malo manja, malo veća - ne sasvim ista, ali sliĉna. Mislimo da je u torbici

moţda nešto vaţno što će nam pomoći da riješimo jedan zloĉin.”

“Kad ste je izgubili?” pitao je netko.

“Sinoć”, rekao je policajac. “Zabunom je baĉena u smeće. Gore na McKinleyjevu

Humu, ondje negdje. A kamion je sve smeće na McKinleyju pokupio jutros. To znaĉi da je ili

već sada ovdje ili da će stići sutra.” Promatrao nas je, a mi smo promatrali njega.

“Je li itko pronašao neku torbicu?”

Osjećao sam Gardov pogled uprt u mene.

Malo mi je nedostajalo da dignem ruku, da progovorim odmah, jer deset tisuća je

mnogo novca. I još tisuću svakoj obitelji? To su obećavali, a kad bi to i dali, mrak! Bio bih

najpopularniji djeĉak u susjedstvu. Ali nisam, jer sam istovremeno brzo razmišljao, razmišljao

da mogu sve priznati i ujutro, kao i sada. Najbolje da razjasnim: nikad prije nisam imao

nevolja s policijom, pa nije bilo da ih nisam volio ili da nisam htio biti od pomoći. No svi

znaju da ne treba vjerovati previše. Što ako to jednostavno uzmu i odvezu se smijući se? Kako

bih ih onda mogao zaustaviti? Trebao sam vremena za razmišljanje i zato sam stajao ondje,

nijem. Moţda sam bio i mrvicu proraĉunat. Ako su mogli tako dijeliti novac, onda bi mogli

dati i više od deset, i mogli bismo sve dobiti unaprijed. Ako je bilo toliko vrijedno da su došli

ĉak ovamo razgovarati s nama, onda bi moţda deset tisuća postalo dvadeset?

Moja je teta rekla: “Raphael je nešto pronašao, gospodine.”

Kimnula je i svi policajci gledali su ravno u mene.

“Što si pronašao?” pitao je šef.

“Nisam pronašao torbicu, gospodine”, rekao sam.

“A što si pronašao?”

“Pronašao sam... cipelu.”

Netko se nasmijao.

“Kakvu cipelu? Jednu cipelu? Kad je to bilo?”

“Jednu cipelu, gospodine, obiĉnu ţensku cipelu. Mogu je donijeti - u kući mi je.”

“Zašto misliš da bi nas to zanimalo? Zafrkavate nas?”

Opet je promatrao moju tetu, a ona je opet gledala riţu pa mene pa opet riţu.

“Rekao je da je nešto pronašao”, rekla je. “Nije rekao što. Samo sam htjela pomoći,

gospodine.”

Glavni policajac govorio je glasno. “Slušajte. Vratit ćemo se ujutro”, rekao je. “Platit

ćemo svakome tko ţeli raditi. Jedan dan, jedan tjedan - koliko god dugo trebalo. Moramo

pronaći tu torbicu i platit ćemo da je pronaĊemo.”

Jedan od policajaca došetao je do mene, priliĉno mlad muškarac. Gardo je tad već bio

tik do mene, a policajac me primio za bradu i nagnuo mi glavu unatrag. Gledao sam ga u oĉi,

oĉajniĉki se trudeći da ne izgledam uplašeno. Smiješio se, no bilo mi je drago osjetiti Garda

tik uz sebe, i uzvratio sam osmijeh najbolje što sam mogao.

“Kako se zoveš?” upitao je.

Kazao sam mu.

“Braća? Sestre? Ovo ti je brat?”

“Moj najbolji prijatelj, gospodine. Ovo je Gardo.”

“Gdje ţiviš, sinko?”

Sve sam mu kazao, brzo i veselo, s velikim osmijehom - i gledao sam kako urezuje u

pamćenje našu kuću, a potom i moje lice. Njeţno mi je protrljao uho, kao da sam klinac.

Rekao je: “Pomoći ćeš nam sutra, Raphaele? Koliko ti je godina?”

“Ĉetrnaest, gospodine.” Znam da izgledam mlaĊe.

“Gdje ti je otac?”

“Nemam oca, gospodine.”

“Ono ti je mama?”

“Teta.”

“Ţeliš raditi, Raphaele? Hoćeš li pomoći?”

“Naravno”, rekao sam. “Koliko plaćate? Radit ću zauvijek!” Još sam više rastegnuo

osmijeh i razrogaĉio oĉi, pokušavajući biti uzbuĊen, bezazlen, sladak mali djeĉak smeća.

“Stotinu”, rekao je. “Stotinu na dan, ali ako pronaĊeš tu torbicu...”

“I ja ţelim pomoći”, rekao je Gardo, praveći se kao da mu je osam godina i pokazujući

zube. “Što je u torbici, gospodine? Još novca?”

“Razne sitnice. Ništa vrijedno, ali..

“Neki zloĉin?” pitao sam. “Kako će vam pomoći riješiti zloĉin? Je li ubojstvo?”

Policajac mi se opet osmjehnuo. Pogledao je i Garda. “Mislim da moţda ĉak i neće”,

rekao je. “Ali moramo se potruditi najbolje što moţemo.” Opet me pozorno promatrao, a

Gardova ruka bila je ovijena oko mene. “Vidimo se sutra.”

Potom su se policajci opet ukrcali u auto i odvezli se, a mi smo se pobrinuli da stojimo

sasvim blizu kako bismo pokazali da se ne bojimo, i pobrinuli smo se da trĉimo uz auto i

mašemo. E sad, Behala je puna malih ĉetvrti kakva je i naša. Barake u kojima ţivimo izrastaju

od gomila smeća, bambusa i špage, naslaganih uvis - izgledaju poput malih sela izmeĊu brda.

Promatrali smo auto koji se njihao prelazeći preko brazda i rupa, snopovi svjetala upirali su

gore-dolje. Ako ţele razgovarati sa svima, morat će taj isti govor odrţati deset puta.

Poslije mi je teta prišla i rekla: “Zašto laţeš, Raphaele Fernández?”

“Pronašao sam novĉanik”, rekao sam. “Dao sam ti što sam našao - zašto si im rekla

ono?”

Pribliţila mi se i govorila tiho. “Pronašao si torbicu, zar ne? Priznaj.”

“Ne”, rekao sam. “Pronašao sam novac.”

“Zašto si rekao da si pronašao cipelu? Zašto nisi rekao istinu?”

Slegnuo sam ramenima i pokušao biti prepreden. “Ma, pomislio sam da će htjeti

novĉanik natrag”, rekao sam.

“Novac u novĉaniku? Gdje je novĉanik sada?”

“Sad ću ga donijeti! Samo to nisam htio reći pred svima, dok su me svi pozorno

promatrali i...”

“Pronašao si novĉanik u torbici? Meni ne moţeš lagati.”

“Ne!” rekao sam. “Ne.”

Opet se zagledala u mene i odmahnula glavom. “Mislim da ćeš nas uvaliti u velike

nevolje. Ĉije je to bio novĉanik? Ljudi uvijek imaju ime, a ako si..

“Samo sam uzeo novac”, rekao sam. “Istog ću ĉasa baciti vraţji novĉanik.”

“Dat ćeš ga policiji.”

“Zašto? Ne traţe njega, Ma. Nisam pronašao torbicu.”

“Ajme meni”, rekla je. “Raphaele. Evo što mislim: ako se razbacuju novcem da bi

vratili to što traţe, ne ţeliš da te uhvate kako petljaš s tim. Ne šalim se, Raphaele. Ako si

našao išta sliĉno onome što ţele, moraš to predati - odmah ujutro, kad se vrate.”

Gardo je jeo s nama. Ĉesto je to radio, kao što sam i ja ĉesto jeo s njim i njegovim

stricem. Ja bih prespavao kod njega, baš kao što bi on prespavao kod nas - probudio bih se

zaboravljajući u ĉijem sam domu i tko je pokraj mene pod pokrivaĉem. No da nastavim, baš

kad samo završili, vratio se policijski auto, velik i crn, i odvezao se ravno kroz vrata.

Gledali smo kako odlazi.

Nisam mogao vjerovati da je teta rekla to što je rekla. Znao sam da je već imala

problema s policijom, zbog mojeg oca, a pretpostavljam da je imala neki predosjećaj, već

tada, da će se stvari zakomplicirati. Mislim da je sve htjela zaustaviti ondje, toga trena - ali i

dalje tvrdim da nije imala pravo. To je jedan od razloga koji mi je odlazak uĉinio lakšim.

Uspeo sam se u svoju kuću, Gardo me slijedio. U usporedbi s mnogima, ţivimo visoko.

Dvije sobe izraĊene od paleta za kamione povezanih plastikom i platnom, a posloţene su

iznad triju obitelji ispod. Do gore morate po trima ljestvama. Najprije, dio gdje spavaju teta i

moja polusestra, a iza toga je još jedna mala prostorija, otprilike veliĉine plahte. Onamo

idemo moji bratići i ja, i Gardo kad je kod nas. Bratići su već bili unutra i hrkali su, a posvuda

uokolo ĉuli su se zvuci ĉavrljanja i smijeh susjeda, i radija, i nekoga kako doziva.

Pomaknuo sam jednog od bratića i uvukli smo se uz sam rub, ondje gdje spremam svoje

stvari. To je kašeta u kojoj je došlo pivo i stoji okrenuta na bok. Imam rezervne kratke hlaĉe,

još dvije majice kratkih rukava i jedan par papuĉa. A kao i svi djeĉaci, imam i svoju malu

hrpicu blaga. Meni je to dţepni noţić koji sam pronašao, sa slomljenom oštricom - svejedno

dobar alatić. Imam šalicu sa slikom Djevice Marije. Imam ruĉni sat koji ne radi. Imam

plastiĉnu patkicu, kojom se igraju bratići, i imam jedne traperice. U traperice je bila umotana

ona dragocjena torbica, a osjećao sam opasnost već samim odmatanjem.

Gardo je ĉvrsto drţao svijeću i sjedio zgrbljeno, gledajući me. Obojica smo se nadvili

nad nju. Kad sam digao pogled prema njemu, usne su mu bile stisnute. Bjelooĉnice su mu se

isticale kao par jaja.

“Moramo je premjestiti”, rekao je. “Ne moţeš je ostaviti ovdje, deĉko.”

“Mislim da imaš pravo”, rekao sam. “A kamo?”

Zastao je.

Izvukao sam osobnu iskaznicu i pogledao muškarca. José Angelico, tuţna pogleda

uprtog u mene. I njegova djevojĉica, još ozbiljnija. “Što misliš, što je uĉinio?” pitao sam.

“Nešto loše”, rekao je Gardo. “A kad se vrate, mislim da će opet razgovarati s tobom...

Jesi li vidio kako te gledao onaj tip?”

Kimnuo sam.

“Jesi li vidio kako te dirao? Izabrao te.”

“Znam”, rekao sam. “I tebe, moţda.” Nasmijao sam se. “Misliš da nam ţeli biti poseban

prijatelj?”

“Ovo nije smiješno”, rekao je Gardo. “Trebamo Štakora.”

“Zašto Štakora?”

“Mislim da je to vjerojatno jedino mjesto na kojem neće traţiti.”

“Ali misliš da će je uzeti? Štakor nije glup.”

“Daj mu deset, uzet će je. Slomi mu ruke ako je ne uzme.” Gardo je uzeo osobnu

iskaznicu i spremio je. “Neće ići onamo dolje, policija - neće ga ĉak ni vidjeti.”

Znao sam da je to dobar plan. Znao sam da je to i jedini plan, jer smo je morali maknuti

iz kuće.

“Idemo sada?” pitao sam.

Gardo je kimnuo.

“Ali nemoj mu prijetiti”, rekao sam. “Uĉinit će to za mene.”

4.

I dalje Raphael.

Ispriĉavam se, ali ţelim vam ispriĉati o Štakoru, a onda prepuštam priĉu.

Štakor je djeĉak - tri ili ĉetiri godine mlaĊi od mene. Pravo mu je ime Jun-Jun. Ali nitko

ga tako nije zvao jer je ţivio sa štakorima i s vremenom je poĉeo nalikovati na štakora. Bio je

jedini klinac u Behali za kojeg sam znao da uopće nema obitelj, a u to vrijeme nisam baš

previše znao o njegovoj prošlosti. Bilo je mnogo djeĉaka bez oĉeva, ali i mnogo njih poput

mene koji nisu imali ni majku. Ali ako nisi imao roditelje, imao si tete ili striĉeve, ili stariju

braću, ili bratiće i sestriĉne, tako da je uvijek postojao netko tko bi se brinuo za tebe, dao ti

nekakvu prostirku za spavanje i tanjur riţe. No Štakor nije imao nikoga jer je došao iz nekog

mjesta daleko izvan grada. A da nije bilo Misijske škole, bio bi mrtav.

Gardo i ja spustili smo se opet sa svijećama po ljestvama. Stavio sam torbicu pod

majicu i pokušao drţati ruke tako da ne bude preoĉito - ali ljudi kao da me ionako nisu htjeli

vidjeti. Ponajviše je teta gledala u stranu i premjestila se tako da nam je obojici bila okrenuta

leĊima. Prešli smo cestu i ubrzo smo bili duboko u smeću.

Moram reći da je smeće noću ţivo: tada štakori izlaze u punom broju. Tijekom dana ne

vidite ih baš mnogo i miĉu vam se s puta. Tu i tamo poneki vas iznenadi kad poskoĉi, a

katkad moţete kojega dobro udariti i lansirati ga. No ne ĉesto. Okretni su i mogu se odasvud

izvući zaranjanjem, skakanjem, bjeţanjem i migoljenjem.

Slijedio sam Garda i bio sam svjestan malih sivih kretnji s obiju strana. Nad Behalom

ima svjetla jer neki kamioni dolaze noću - postavili su velike reflektore koji su najĉešće

upaljeni. Išli smo lijevo-desno, preko malog kanala koji jedva da se probija, zaudarajući na

mrtvo - i onda smo skrenuli na put kojim se koriste samo ljudi smeća - nikakvi kamioni, pa

ĉak ni mnogi ljudi. Pod nogama nam je bilo mrtvo smeće koje je bilo vlaţno - dosezalo je do

koljena. Ubrzo smo stigli do jednog od starih strojeva s pokretnom trakom, ali taj nije bio u

uporabi i trulio je. Sama pokretna traka bila je uklonjena, a drvene daske odnesene. Ostao je

samo golemi metalni kostur koji je trunuo. Krak na kojem je bila pokretna traka upirao je uvis

prema nebu poput velikog prsta, a tu i tamo klinci bi se popeli na njega i sjedili na povjetarcu.

Na tlu, noge stroja bile su obloţene betonskim blokovima, a ispod nogu bila je rupa.

Pretpostavljam da je dolje nekoć bila nekakva mašinerija jer su postojale stepenice

prema dolje, a bile su ljigave. Smeće je ĉesto mokro, a sokovi uvijek teku. Moţda je tu tlo

bilo nešto niţe, ne znam - ali uvijek je bilo blatno.

Stali smo na vrhu stepenica i zazvao sam: “Štakore!”

Zazvao sam priliĉno tiho - nisam htio da itko zna što radimo, ni gdje smo. Problem je

bio što me klinac nije ĉuo ako je bio dolje, a bio sam priliĉno siguran da jest. Gdje bi drugdje

bio?

“Hej, Štakore!” opet sam zazvao. Ĉuo sam sićušno cijukanje i skviĉanje. Gardo je sada

slijedio mene, jer iako je on hrabriji od mene i snaţniji, nije na ti sa štakorima. Ja štakora

mogu ubiti nogom, ali Garda je prije nekog vremena jedan jako ugrizao i cijela mu se ruka

upalila. Moţe ih i on ubiti, ali radije se drţi podalje od njih. Bio sam na pola puta niz

stepenice kad je jedan mali projurio prema gore pokraj mene, a potom još jedan.

“Štakore!” zazvao sam, a u prostoriji za mašineriju ĉula se jeka mojeg glasa. Spustio

sam se sasvim nisko sa svijećom, pokušavajući ne disati preduboko zbog smrada - i ĉuo sam

ga kako se okrenuo u krevetu.

“Što je?” rekao je. Ima visok, sićušan glas. “Tko je to?”

“Raphael i Gardo. Ţelimo te zamoliti za uslugu. Smijemo ući?”

“Da.”

Moţda se ĉini suludo pitati klinca smijemo li ući u njegovu rupu, ali ova rupa je bila

praktiĉki jedino što je Štakor imao, osim odjeće koju je nosio. Ja ondje ne bih ţivio - bilo gdje

drugdje bilo bi bolje. Za poĉetak, bilo je vlaţno i mraĉno. Osim toga, bojao bih se da će se

smeće iznad urušiti i nagomilati se niz stepenice i zatoĉiti me, kao što se dogodilo na Dimnoj

planini. Ove planine doista se miĉu. Ne urušavaju se zato što se mi penjemo po njima, obiĉno

je stvar u samoj njihovoj teţini dok pokretne trake na hrpu bacaju sve više toga. Moţe vas

zahvatiti smeće dok pada, koje je vrlo teško. Ne znam da je itko poginuo, ali jedan klinac

slomio je kosti u teškom padu. Kad se Dimna urušila, poginulo je gotovo stotinu ljudi, a svi

znamo da su neki od tih jadnika još uvijek ondje dolje, dolje u smeću, pretvoreni u smeće,

trunu sa smećem.

No da nastavim, došao sam do zadnje stepenice trudeći se da ne razmišljam o svemu

tome i spustio sam svijeću nisko. Iznenada je zatitralo nešto crno i još jedan štakor - velik da

veći ne moţe biti - projurio je pokraj mene, baš iznad mojeg ramena.

Klinac je sjedio, samo u kratkim hlaĉama, zureći u mene uplašenim oĉima, a iz usta su

mu stršali veliki slomljeni zubi.

“Raphaele?” rekao je. “Što ţeliš?”

Pomislio sam, trebao sam mu donijeti malo hrane. Ĉešće je gladan negoli većina, a lice

mu je usukano. Prije nego što su ga prozvali Štakor, klinci su ga zvali Majmunko jer mu lice

doista ima onakav zureći izraz razrogaĉenih oĉiju kakav imaju majmunĉići. Sjedio je na

nekoliko slojeva kartona, a oko njega su bile gomile smeća koje je vjerojatno bio razvrstavao.

Zidovi i strop bili su od vlaţne cigle, a posvuda su bile pukotine. Kroz njih su ulazili i izlazili

štakori, a pretpostavljam da su s druge strane bila gnijezda. Ruke su mu bile tanke kao olovke

pa sam se nasmiješio zbog Gardove smiješne primjedbe o lomljenju njegovih ruku. Junu ste

ruku mogli slomiti prstom i palcem. Bio je pauk, ne štakor.

“Trebamo tvoju pomoć”, rekao sam.

“To je okej.”

“Ne znaš što ţelimo”, rekao je Gardo. “Kako je već okej?”

“Okej je.” Djeĉak se osmjehnuo, a iskrivljeni su mu zubi svjetlucali. Trepnuo je. Ima

tik, pa kad je prestrašen, poĉne mu se tresti cijela glava. No taj tren nije bio prestrašen - bio je

više zainteresiran. Osim toga, znao sam da sam mu drag. Ne bih rekao da smo on i ja bili

prijatelji, doista ne. Ali meni nije smetalo raditi pokraj njega, što je znaĉilo da bismo malo

razgovarali, a ja bih slušao njegovo ĉavrljajuće pjevušenje. Mnogi klinci samo bi ga gaĊali

stvarima i smijali se.

Sjeo sam, ali Gardo je ostao na stepenici, ĉuĉeći. “Moraš nešto sakriti”, rekao sam.

Stavio sam torbicu na karton, a do nje sam stavio svoju svijeću. On je pronašao još jednu i

zapalio je, i sva trojica sjedili smo u tišini.

“Okej”, rekao je. “Što je u njoj? Ĉija je?” Imao je piskutav, dahtav glasić, kao da mu je

šest godina.

Podigao sam preklop i povukao patentni zatvaraĉ. Izvadio sam sve predmete i poloţio ih

dolje. Novĉanik. Kljuĉ. Karta.

“Hoćeš li ih sakriti? Jesi li moţda ĉuo kad je došla policija?”

“Nisam uopće vidio policiju”, rekao je Štakor. “Ali mogu to sakriti ako ţelite. Vidite

onu ciglu? Moţe se izvaditi, i ona do nje. Ali neće dugo izdrţati - bit će pojedeno, okej?”

“Ĉekaj”, rekao je Gardo. “Razmišljao sam o tome. Ne ţele torbicu, zar ne? Ţele ono što

je u torbici.”

“Svejedno je moramo sakriti”, rekao sam.

“Zašto je jednostavno ne bacimo?”

“Ako je bacimo,” rekao sam, “a oni je pronaĊu... onda će moţda znati da netko ima ono

što je unutra. Ako znaju što traţe.”

“Tko to traţi?” rekao je Štakor. “Što je policija htjela?”

Brzo sam mu ispriĉao, a oĉi su mu se raširile. “Deset tisuća, Raphaele!” rekao je. “Ti si

lud! Daj im je i uzmi novac.”

“O, da”, rekao je Gardo podrugljivo. “Zbilja misliš da će ga dati? Povjerovao si u to? A

ako i daju, mali, misliš li da će on zadrţati tih deset tisuća?”

Štakor je pogledao mene pa Garda i onda opet mene.

“Gle”, rekao sam. “Moramo je sakriti. Sutra će se vratiti - kaţu da će svima platiti da

rade. Svi dobijemo posao na nekoliko dana, moţda da je predamo sljedeći tjedan.”

“I svi su sretni”, rekao je Štakor. “To je dobra ideja, moţda. Ali moraš se zapitati, zašto

je tako oĉajniĉki ţele, okej? Koliko je bilo u ovome?” Tankim prstima otvorio je novĉanik i

izvukao osobnu iskaznicu.

“Tisuću sto”, rekao sam.

Osmjehnuo se ravno prema meni. “Išta za korištenje moje kuće?”

“Dam ti pedeset”, rekao sam, a on je još jaĉe razvukao osmijeh i dotaknuo mi ruku.

“Obećavaš, okej? To je obećanje?”

“Obećavam.”

Sada je uhvatio kartu. “Trebali bismo saznati što ţele”, rekao je. “Što je ovo - zakopano

blago?”

“Nema niĉega na njoj”, rekao sam. “Obiĉna karta grada.”

Onda je pozornije pogledao osobnu, zureći u fotografiju. “Tko je ovo?”

“José Angelico”, rekao sam.

Znao sam da Štakor ne zna ĉitati. Okretao je dokument opet i opet, gledajući u to lice.

“José Angelico”, rekao je polagano. “Mislite da policija njega traţi? Mislite da je

bjegunac? Izgleda sasvim pristojno. Njegova djevojĉica?”

Gledao je dijete, stavljajući lica jedno uz drugo.

“Moţda”, rekao sam. “Ne znam.”

“Dovoljno je bogat da je pošalje u školu”, rekao je Štakor. “To je školska haljina.”

“Što ako su ga ubili?” pitao je Gardo. “Moţda traţe njegovo tijelo - i njegove ubojice.

Moţda je ovo dio neĉeg lošeg.”

“Ali tko je izgubio torbicu?” rekao sam. “Kako izgubiš torbicu u smeću?”

“Ne sluĉajno”, rekao je Štakor. Opet je zurio u fotografije. “Trebali bismo saznati tko je

on, okej? Moţda bi dao više od policije.”

“A što je s kljuĉem?” pitao je Gardo, pokazujući na njega. “To mu je kljuĉ od kuće,

moţda. Moţda ne moţe ući u kuću? Saznamo gdje ţivi i...”

“A ne, to nije kljuĉ od kuće”, rekao je Štakor zureći. U mraku nije zamijetio kljuĉ. Sad

ga je uzeo i stavio ga uz moju svijeću. Opet je podigao pogled prema meni. “Oho. Ne znate

što je to, ha?”

“Moţda je od nekog sefa”, rekao sam. “Što je to, kljuĉ od lokota? Što znaĉi to jedan-

nula-jedan?”

“Ne znate što je to!” rekao je Štakor polagano. Zadirkivao nas je. “Ja znam. Povisujem

na stotinu.”

“Molim?”

Smiješio se šire nego što sam ga ikad vidio da se smiješi, a slomljeni zubi bili su mu

izboĉeni poput slamki. “Vidio sam ovakve mnogo puta, okej - mogu vam toĉno reći što je to i

gdje je to. Dat ćeš mi onih pedeset? Sada? Neka bude sto ili nećete ništa otkriti.”

“Znaš što je to? Zbilja?”

Štakor je kimnuo.

Izvukao sam nekoliko novĉanica i izbrojio ih na kartonu. Iza zida ĉulo se trĉkaranje

noţica i ĉuo sam kako nešto trĉi posvuda uokolo po toj maloj prostoriji i okruţuje nas. Opet

se zaĉulo skviĉanje: prostorija je bila ţiva. Gardo i ja nastavili smo sjediti, gledajući Štakora,

ĉekajući njegovu vaţnu informaciju.

“Glavni kolodvor”, rekao je tiho. “Ţivio sam ondje gotovo godinu dana, kad sam tek

stigao. Sa sigurnošću vam mogu reći: ovo je kljuĉ ormarića za prtljagu. Odmah pokraj

ĉetvrtog perona, zadnji red zdesna. Jedan-nula-jedan je malen, na vrhu - najjeftiniji koji imaju.

Muškarac je nešto ostavio ondje.”

Opet se osmjehnuo. Sjedili smo ondje, samo se gledajući meĊusobno. Gardo je zviţnuo,

a ja sam osjetio kako mi srce tuĉe sve brţe i brţe.

“Hoćete da odemo onamo?” predloţio je Štakor. “Idemo odmah onamo ako hoćete.”

5.

Ovdje Gardo, a preuzimam priĉu od Raphaela.

Dogovorili smo se da podijelimo priĉu jer on zaboravi neke stvari - na primjer, htio je

otići na kolodvor te veĉeri, odmah, a onda i sutradan, kao malo dijete. Tako se uzbudio

razmišljajući o tome što bi mogao ondje naći da sam morao reći ne barem deset puta, jer

jedno sam znao, a to je da moramo biti ondje, u Behali, tijekom velike potrage - osobito ako

ondje budu policajci koji su razgovarali s nama.

Morao sam ga uhvatiti za kosu i reći: “Kako će izgledati ako svi budu ondje da bi

zaradili, a djeĉak za kojeg znaju da je nešto pronašao - moţda cipelu, a moţda i nešto drugo -

se ne pojavi?”

Raphael mi je najbolji prijatelj, ali poput djeteta je. Uvijek se smije, igra i misli da je sve

zabavno, da je sve igra - pa sam rekao da nas moraju vidjeti kako radimo i traţimo pa će nas

onda moţda ostaviti na miru: i tako smo ĉekali.

Sljedećeg jutra, kao što sam rekao, došli su svi iz Behale, rano i spremni, prije svitanja.

Kao što je Raphael rekao, dobivamo novac za ono što moţemo prodati, iz ruke u usta, pa je

poput sna biti plaćen za dan rada, a sakupljaĉa je bilo previše - valjda su ljudi rekli drugima i

sad smo stizali hrpimice, svi se nagomilavajući. Onda je stigla i policija, isto rano, i dok je

sunce tek izlazilo, svi su bili visoko gore na smeću - muškarci, ţene i svaki vraţji klinac, ĉak i

oni najmanji - zaraĊujući svoju dragocjenu stoticu, neki ĉak i bez kuka, samo golim rukama -

zapravo, bilo nas je tako mnogo da je bilo opasno i mogao si osjetiti kako smeće uokolo klizi,

a nije bilo mjesta ni za bacanje smeća koje si pregledao.

Dizao sam smeće kukom, gotovo grebući druge ljude. Postajalo je sve opasnije i

opasnije pa su nakon sat vremena svima nama klincima naredili da siĊemo i ostali su samo

muškarci i opet pregledavali smeće - toĉno ondje gdje smo mi bili prethodnog dana.

Upravitelji su bili ondje, razgovarali su s policijom, dovikivali muškarcima - i sve se

pregledavalo opet i opet, iznova i iznova. Ali nisu pronalazili ništa.

Za to vrijeme, još auta - policijski auto, onda još jedan policijski auto, onda policijski

kamionet, motocikli, još policijskih auta, i onda veliki auti poput vladinih auta - a izlazili su

muškarci u odijelima kao i policajci, a lijepe su im se cipele moĉile i prljale. I još nije ni

sedam sati, a ne moţete se ni maknuti od tolikih auta i ljudi, kao da je neki festival.

Nijedna pokretna traka nije radila jer su ih sve iskljuĉili.

Stvari postaju još gore.

Uskoro smo mogli vidjeti kolonu kamiona koji pristiţu kako se rasteţe skroz kroz vrata

i niz ulicu, ĉekajući da istovare: nakon samo sat vremena nabrojio sam ih dvadeset šest.

Vozaĉe ĉak isprva nije bilo briga - ĉuĉali su u hladovini, a neki djeĉaci otišli su im odnijeti ĉaj

i cigarete. Tada su u kamione već uskakali klinci i pretraţivali ondje, uz cestu, ali Raphael i ja

ostali smo dolje, slušajući uokolo da doznamo nove “informacije”. Ja sam se cijelo vrijeme

pitao kako će to završiti - znajući, jer sam znao, da će se ljudi ubrzo razgnjeviti, a baš ovi

policajci prvi će izgubiti strpljenje. Kad policija postane opaka, ne ţelite biti u blizini. S druge

strane, nisam htio da se Raphael skriva i tako privlaĉi pozornost pa sam ga zato cijelo vrijeme

drţao u središtu svega.

Jedan muškarac imao je kutiju u kojoj je bio velik sveţanj novĉanica i pokazivao ju je

uokolo da dokaţe kako ćemo svi biti plaćeni. Sluĉajno sam ĉuo drugoga dok je govorio i

shvatio sam što se dogaĊa - mućnuli su glavom. Nekako su znali da je torbica izgubljena u

mjestu zvanom McKinley - što je bogata ĉetvrt - pa nije bilo teško pronaći kamione koji

pokrivaju to podruĉje. E pa, kamioni iz McKinleyja juĉer su došli jedanput, i tako smo mi

našli ono što smo našli - a još ih je opet stizalo danas. Dakle, sve što je policija morala uĉiniti

s današnjim kamionima jest da im naredi da istovare teret na ĉist komad zemlje, i to smo

mogli lako pregledati, za jedan sat.

I naravno, nešto prije podneva dovezli su tri posebna kamiona iz McKinleyja i oni su

istovarili svoj teret, a nas su sve drţali po strani, tako da smo svi to samo promatrali. Tad sam

rekao Raphaelu, okrenuvši ga prema sebi tako da nitko ne vidi: “Još si uvijek siguran,

prijatelju?”

Djelovao je uplašeno jer mislim da je tek poĉinjao shvaćati koliko je sve to veliko.

Rekao je, vrlo tiho: “Sigurniji sam nego ikad, Gardo”, pa sam ostao u blizini.

Tad smo se potrudili izgledati samo veselo i uzbuĊeno, jer je zadnje što sam ţelio bilo

da netko pomisli da smo sumnjivi ili uplašeni ili zabrinuti ili da nešto skrivamo - ali i ja sam

bio uplašen i uhvatio sam Raphaela i pobrinuo se da se pridruţimo općem naguravanju, kao

da nemamo nijedne brige u ţivotu. Kad smo ugledali Štakora, mahnuli smo: ĉuĉao je u

blizini, pušio i povremeno bi pogledavao prema meni, ali njega nitko nije gledao jer je Štakor

siv poput smeća i ima samo odjeću koju nosi, koja je toliko prljava da se moţe kretati a da ga

nitko ne vidi.

Nakon nekog vremena policija je okupila sve nas klince i zaposlila nas - odnekud su

nabavili dodatne kuke, a budući da smo bili na ravnom terenu, posao nije bio teţak: samo smo

parali i parali, i sve smo raširili.

Bilo nas je oko stotinu.

Ljudi u McKinleyju imaju zahode pa nije bilo nimalo stuppa -smeće iz McKinleyja je

kvalitetno smeće: hrana, novine, mnogo plastike i stakla, ali policija nam nije dopustila da išta

uzmemo, jer što se njih ticalo, traţili smo samo jednu stvar.

Onda je netko našao ruĉnu torbicu i nastala je velika strka, mnogo vike: bila je plava, i

stara, s jednom malom tankom ruĉkom, pa su je bacili natrag, svi vrlo razoĉarani, a policija,

mrkog izgleda i na kraju strpljenja, samo nas je promatrala kako radimo.

Do sredine popodneva, ĉini mi se, bili smo gotovi, a mislim da nijedna hrpa smeća

nikad nije bila tako dobro pregledana: muškarci na hrpama smeća takoĊer su bili gotovi i

svima je nareĊeno da siĊu. Naravno, mi bismo svi radili do kraja dana, i do kraja tjedna -

nadali smo se da ćemo to rastegnuti i dobiti pet stotina za to - ali policija je bila pametna;

vidjeli su da se ĉak i na planini smeća priliĉno brzo moţe probrati ono što je na površini i da

se vidi što je svjeţe a što staro.

Vidio sam da se vratio policajac-boksaĉ - veliki tip koji je juĉer odrţao govor -

raspravljajući s upraviteljima smetlišta i dvojicom muškaraca u odijelima pokraj jednog od

velikih crnih auta. Mnogo su raspravljali i mnogo telefonirali. Vidio sam da upravitelji nisu

zadovoljni - vjerojatno zato što je kolona punih kamiona postajala sve duţa i duţa, a vozaĉi su

sad već postajali nervozni jer su cijeli dan pili ĉaj i nisu znali kada će moći kući. A vidjelo se

u ĉemu je problem: ako policija tim kamionima dopusti da istovare novo, svjeţe smeće,

dragocjena torbica bit će još dublje zatrpana, ako je ondje. No s druge strane, ovo je gradsko

odlagalište smeća, a na koliko dugo moţete zatvoriti smetlište kad svi ti milijuni ljudi šalju

smeće na njega? Koliko dugo prije nego što grad stane?

Ali najviše ih je sigurno grizlo to što nitko nije mogao biti siguran da je torbica uopće

stigla ovamo. Na kraju krajeva, klinci pregledavaju smeće izravno iz kante, kako svugdje,

tako i u McKinleyju. Katkad ih vidite na ulici kako prebiru na ploĉnicima. Osim toga, kao što

sam rekao, klinci se penju na kolica još i prije nego što ona stignu do smetlišta - tako da nisu

mogli znati je li torbica uopće stigla do odlagališta smeća. Bilo je neobiĉno pomisliti da samo

tri djeĉaka na cijelom svijetu toĉno znaju gdje je torbica.

Svi smo sjedili i ĉekali.

Napokon su isplatili novac i svatko je bio bogatiji za sto pesosa. Padao je mrak, nebo je

bilo sasvim crveno i policija je napokon odustala i poĉela odlaziti. Raphael i ja smo se

smiješili. Onda su proradile sve pokretne trake uz zvuk koji para uši, a kamioni su opet poĉeli

puzati unutra. Donijeli su još reflektora i radili i radili, sve do jutra.

U našoj maloj ĉetvrti bilo je više vatri za kuhanje nego inaĉe i nekoliko kašeta piva.

Bilo je glazbe i pjevanja, i svi su bili sretni - ponajviše Raphael koji misli da je posao gotov i

da je bio vrlo pametan.

Ali u Raphaelovoj kući, odmah do mene - jer sam se sada drţao blizu - nakon objeda

njegova teta rekla nam je obojici: “Jesmo li sigurni?”

Znao sam da ona nije, a znao sam i da je sama kriva za to. Nije bilo pametno što je

progovorila - zapravo, nerado to kaţem, ali razgovarali smo o tome odonda: da nije ništa

rekla, sve bi bilo mnogo jednostavnije. “Jesmo li sigurni?” ponovila je.

Rekao sam: “Sasvim smo sigurni. Ne brinite se”, što je bila laţ.

“Obratili su mi se”, rekla mi je. “Htjeli su znati zašto sam rekla da je on nešto pronašao.

Neki policajac me opet pitao o tome. Nisam bila trebala ništa reći, no jesam. Sad ste im

obojica sumnjivi. Znaju vam imena.”

“Da, ali rekli smo im”, rekao je Raphael uz onaj svoj osmijeh, odmiĉući kosu, “da je to

bila samo cipela, pa ništa ne znaju.”

Šutjela je, ali samo na trenutak.

“Vidjela sam kad ste sinoć izašli”, rekla je, vrlo tiho, tako da je se jedva ĉulo, pa smo se

nagurali bliţe. “Ne ţelim znati kamo, ne ţelim znati zašto, samo ţeli znati da smo sigurni. U

kući nema niĉega, zar ne?”

Obojica smo rekli: “Ne.”

“Ĉasna rijeĉ? Jer demolirat će ove kuće...”

“Ĉasna rijeĉ”, rekao je Raphael, tako lako i veselo. Ja nisam mogao misliti ni o ĉemu

drugome osim o laţima, kojih je bilo sve više, i kako se nadam da je ovo vrijedno toga.

Torbica je bila na sigurnom, dolje kod Štakora - htio sam je otići provjeriti.

Raphaelova je teta, pak, nastavila prodiku: “Govori se da će pretraţivati ovdje”, rekla je.

“Tako ljudi kaţu. Naša će biti prva, u to se moţeš kladiti. Ako je opet demoliraju...”

Raphael ju je onda primio za ruku: “U kući nema niĉega”, rekao je.

“Deset tisuća je mnogo novca!” rekla je, a glas joj se povisio. “Jesi li pomislio što bismo

mogli s tim?”

Tad sam upao u rijeĉ. “Mislite da bi ih dali?” rekao sam. “Stvarno mislite da bi ih dali?”

“Mislim da bi!” rekla je.

Raphael joj je njeţno protresao ruku. “Ma”, rekao je. “Ma. Kad bi netko ovdje - netko

od nas - kad bi netko od nas dobio sav taj novac, misliš da bismo ga dugo uspjeli zadrţati?”

Tad je posegnula prema meni i primila me za ruku, tako da smo sve troje bili

meĊusobno povezani. “Ti si pametan”, rekla mi je. “Gardo, ti si pametniji od ovog deĉka i

znam da moţeš brzo trĉati i pobjeći - i moţda nisam trebala ništa reći, i ţao mi je što jesam.

Ali prestara sam da se opet selim, a dvoje mališana...”

Oĉi su joj bile pune suza, svjetlucavo mokre - i uplašio sam se jer je ona bila uplašena, a

znam da se Raphael najviše bojao od svih, iako to nikad neće priznati. “Ne ţelim da imamo

nevolje s policijom”, rekla je, ĉvrsto nas steţući. “Svi znaju što sve oni ĉine.”

Nisam je mogao pogledati u oĉi.

Prije svega, bio sam ljut što je progovorila - to je i dalje bila najgluplja stvar koju je

mogla uĉiniti. Osim toga, imao sam osjećaj da će stvari krenuti loše. Naravno, htio sam biti

pametan, kao što je rekla da jesam, i znao sam da moram voditi u ovome, jer Raphaela treba

voditi. Morao sam ga drţati pod kontrolom.

Brzo sam kovao planove i zato nisam ništa rekao.

Samo smo se morali dokopati ţeljezniĉkog kolodvora - tako sam mislio. Morali smo

otkriti što je u ormariću za prtljagu, i to brzo. Poslije, za nekoliko dana, moţda bismo mogli

predati novĉanik u kojem bi bio kljuĉ i skinuti ih sve s vrata.

Ako bi to bilo presumnjivo, mogao bih reći Štakoru da ga preda - nitko u njega ne bi

posumnjao jer radi sam, ne razgovara s ljudima. Zato sam mislio: Neka Štakor bude mali

junak i odnese im to što traže za nekoliko dana.

No ako bi ĉak i to bilo preopasno, mislio sam - onda moţemo jednostavno baciti

novĉanik i kljuĉ meĊu smeće i ĉekati da ga netko - bilo tko - naĊe, ako ga ikad naĊu.

U kući nije bilo niĉega, to je bila istina - i nitko ništa nije mogao dokazati, i nismo bili u

opasnosti, i još smo mogli zaraditi - tako sam si govorio, a i Raphael je mislio nešto takvo.

Razgovarali smo o tome cijele noći, misleći da postupamo pametno, nimalo svjesni u što

ćemo se uvaliti. Nismo razmotrili ĉinjenicu da ako policija misli da nešto imaš, onda neće

stati dok to od tebe ne dobije.

6.

Opet Raphael.

Sutradan je Gardo dopustio da odemo na kolodvor. Rekao sam mu da ćemo Štakor i ja

otići sami ako nas ne pusti.

Rekao je: Što ako nas nadziru? Nisam vidio kako bi nas mogli nadgledati a da mi njih

ne vidimo, pa sam rekao da ćemo biti tako brzi da neće ni primijetiti.

Rekao je: Što ako se vrate na odlagalište smeća, traţeći nas?

Ja sam rekao: Što ako se ne vrate?

Rekao je: Što ako nadziru kolodvor? A ja sam rekao: Moţda da jednostavno nikad ne

poduzmemo ništa i zaboravimo cijelu tu stvar?

Je li to ono što ţeli? Onda je nešto gnjevno odgovorio, ali postigao sam što sam ţelio.

I tako, rano ujutro spustili smo se do pruge. Vlakovi sijeku juţnom stranom Behale, vrlo

blizu dokova. Ako ţelite doći do Glavnog kolodvora, moţete uhvatiti neki na oko deset

minuta od moje kuće.

Ljudi su domove izgradili do samih traĉnica jer je ondje tlo ravno i ĉisto. Svako malo

razruše te domove i ljude otprave drugamo. S vremenom se ljudi vrate i igra poĉinje

ispoĉetka. Nije tako opasno kao što mislite jer vlakovi ovuda prolaze samo ĉetiri puta na dan,

a prolaze sporo. Dugaĉki su i teški, a ĉujete ih da dolaze dok su kilometrima daleko. Jedina

osoba za koju sam ĉuo da ju je pregazio vlak bila je jedna ţena prije oko dvije godine, a

uĉinila je to namjerno: došetala je dok je vlak dolazio i poloţila glavu ravno na traĉnice.

Gardo, Štakor i ja ĉekali smo vlak u šest sati. Došao je manje-više na vrijeme pa smo

trĉali uz zadnji vagon. To je putniĉki vlak, a vozi punih devet sati, sve dolje do grada zvanog

Dijamantna luka. Kreće s dokova, no ondje se ne ukrca mnogo ljudi. Zatim ide do Glavnoga,

gdje se toliko napuni da ne moţete disati. Podigli smo se gore pa unutra kroz prozore - nema

ni stakla ni rešetki - a jedini ljudi ondje bili su jedan stari par na jednom kraju, pa smo se

raširili po klupama, gledali van i mahali kao da smo na praznicima.

“Što ako nadgledaju?” rekao je opet Gardo. Kad si nešto utuvi u glavu, više mu to nikad

ne moţete izbiti iz glave.

“Kako bi mogli?” rekao je Štakor.

“Traţili bi ljude koji ĉine bilo što sumnjivo. Koliko smo se puta vozili vlakom,

Raphaele?”

“Ne znam, ne ĉesto...”

“Oni su policija, ne? Pazit će da vide što radimo. Što ako znaju da je unutra bio kljuĉ

ormarića - samo ne znaju broj?”

“Ne, slušaj”, rekao sam. “To je suludo. Da znaju da je u torbici bio kljuĉ ormarića,

provalili bi u sve ormariće na kolodvoru. Sigurno ne znaju što je u torbici.”

“Moţda su sada na kolodvoru, otvaraju svaki ormarić. Ĉekaju nas.”

“Ako jesu, jednostavno ćemo otići. Mi smo samo tri deĉka koji lunjaju uokolo.”

Štakor nije rekao ništa. Samo je pogledom letio s mene na Garda i opet natrag, a kad

sam uhvatio njegov pogled, osmjehnuo se i obojica smo se nasmijali.

Gardo nam je rekao da zašutimo. “Sad je dvadeset tisuća”, rekao je. “Toliko novca sada

nude kao nagradu, ĉujem - baš su je udvostruĉili.”

“Znaš da to neće isplatiti.”

“Hoću reći, što god bilo to što traţe, postaje sve vaţnije. Ako je taj José Angelico ubio

nekoga - što ako je ubio nekog vaţnog ĉovjeka - a mi imamo tragove koji bi pomogli uhvatiti

tog tipa? Što ćemo onda uĉiniti? Na kraju ćemo sprijeĉiti policiju da uhvati ubojicu...”

Rekao sam: “Gardo, zašto jednostavno ne bismo pogledali što je u ormariću?”

Osmjehnuo sam mu se i zavalio se na klupi. “Onda ćemo odluĉiti što raditi dalje, okej?”

Rekao sam mu neka odmori mozak.

“Ja idem do ormarića”, rekao je Štakor.

Obojica smo ga pogledali, a Gardo ga je upitao kako to misli.

“Najbolje da ja idem do ormarića”, rekao je. “Okej? Najbolje je i da ja sve sredim s

kolodvorskim deĉkima - reći ću da samo za nekoga obavljamo neki poslić, dati im nešto.

Osim toga, ako netko promatra... Ja znam gdje je. Brzo ću ući, zgrabiti što je unutra -naĊemo

se ponovno pokraj traĉnica. Ako me netko vidi, jednostavno ću pobjeći. Budemo li

istovremeno bjeţali sva trojica, jednoga će uhvatiti. Ako sam sam, pobjeći ću im. Okej?”

“Koliko kolodvorskim deĉkima?” rekao sam. “Koliko će oni traţiti?”

“Ne znam. Ponudit ću dvadeset i praviti se da je sitnica. Ali daj mi sto.”

Dao sam Štakoru novĉanice, lagano je dobivao tik, poĉinjao se bojati. Gardo je

odmahivao glavom, duboko razmišljajući. Rekao je: “To je dobra ideja, Štakore. Jasno mi je

što misliš. Ali ja kaţem -ostanimo zajedno. Trebali bismo ostati zajedno u ovome.” Pogledao

je mene i rekao: “Pazi da ostaneš uz mene!”

Nekoliko minuta poslije, vlak je usporavao prilazeći kolodvoru, a mi smo stajali na

rubu. Vidio sam kako se peron pribliţava, pa sam skoĉio i koturajući se završio u travi. Gardo

je zamalo pao na mene, ali Štakor je ostao na nogama. Nikad prije nisam vidio koliko brz

Štakor moţe biti, a bio je tako mršav kao da je od slamki i papira, kao da bi mogao odletjeti

na vjetru poput malog zmaja. Nije se ĉak ni osvrnuo, samo je nastavio skakutati, a mi smo

poţurili za njim. Dotrĉali smo do perona, a nekoliko klinaca pogledalo nas je s pomalo

podlom sumnjiĉavošću, kao da je ovo njihov teritorij - a i bio je.

Pratili su nas do gore, na udaljenosti.

Skoĉili smo rano jer nipošto ne ţelite da vas vide kako silazite s vlaka. Ako vas

ugledaju ĉuvari ili ĉak i nosaĉi, moţete dobiti dobre batine. Kolodvorski deĉki su druga priĉa.

Dok god ne kradu i ne smetaju, nikoga nije previše briga. Kolodvor odrţavaju ĉistim, a vlak

pregledaju za oko dvije minute. Ako prose ili prodaju, znaju da to moraju raditi sa strane -

zato ih ljudi ostavljaju na miru.

I tako smo se sada probijali uz peron, obiĉna raštrkana grupica od tri bosonoga djeĉaka;

mogli smo biti i nevidljivi. Znao sam da će opasan dio biti ormarić, jer je to nešto što ne vidite

ĉesto. Djeĉaci poput nas da otvaraju ormariće za prtljagu? Nije trebala biti policija. Mogao je

to biti bilo tko tko bi zamijetio. Odmah bi pretpostavili da krademo, a nitko nema milosti

prema djeĉacima koji kradu.

Odmah uz peron doĉekalo nas je još kolodvorskih deĉki, a ti su bili veći. Nekako su nas

potjerali u stranu i osjetio sam da se Gardo priprema, traţeći rukama svoju kuku, koju uvijek

nosi. No Štakor je pregovarao, jer je nekoć ţivio ovdje i poznavao je neke od njih. Vidio sam

kako im daje dvadesetku - potom još pedesetku, potom dvadesetku. Svi su se rukovali i pustili

su nas da proĊemo. Pretpostavljam da im je Štakor platio da nas ne prate jer smo nastavili

sami prema glavnom kolodvorskom trgu.

“Daju nam pet minuta”, rekao je.

To je divovski kolodvor, a u to doba jutra ludnica tek poĉinje - dobro vrijeme za nas, ali

vraški zastrašujuće. Tu su nosaĉi, tu su obitelji koje putuju, tu su kamioni koji dostavljaju

robu, trube dreĉe, vlak zviţdi, zvuĉnici. Svatko sijeĉe put svima drugima, a buka je tolika da

morate vikati. Štakor se nastavio brzo kretati, a mene je opet poĉinjao hvatati strah.

Kolodvorski deĉki nisu mi se nimalo sviĊali, ali sada - kud god da sam pogledao, svuda sam

vidio kolodvorske ĉuvare opaka izgleda - a i zurili su u nas. Morao sam si uporno ponavljati:

“Ne kršimo zakon”, ali imao sam osjećaj kao da ga kršimo, a svi znaju priĉe o tome što se

dogaĊa klincima ako ih uhvate da krše zakon. I ne mislim tu na ono što sam rekao o voţnji

vlakom i dobivanju batina. U ovom gradu imamo i zatvore, a zatvori brţe primaju klince nego

što primaju muškarce. Uz to ĉujete i priĉe o djeĉacima koji nisu ni uspjeli stići do zatvora, no

ne znam koliko istine ima u svemu tome - priĉama vas svi uvijek ţele uplašiti. Jednom su mi

priĉali o odbjeglima i bilo mi je muka. Kako - ako se pojavi novi klinac koji nema kamo otići,

a uhvati ga policija - priĉekaju noć, polome mu noge i stave ga na prugu. To su priĉe i moţda

nisu istinite, ali nisam mogao prestati razmišljati o njima dok sam hodao kolodvorom,

osjećajući se malenim - zamalo izgubivši Štakora, ali Gardo je bio uz mene, vrlo blizu.

Obojica smo samo ĉekali da nas uhvate.

Štakor je nastavio hodati. Nekako se riješio onog tika koji ga zna uhvatiti. Hodao je

brzo, izgledajući sretno poput djeteta. Hodao je malo ispred nas. Nešto je drţao u ruci. Vidio

sam da je to kljuĉ pa sam pretpostavio da smo blizu. Prošli smo ispod mosta u neku vrstu

hodnika s niskim stropom i nizovima neonskih svjetala. Nastavili smo hodati, kao da znamo

kamo idemo i onda su se pojavili: dva dugaĉka prolaza sivih metalnih ormarića - redovi i

redovi vrata.

Nastavili smo hodati.

Neka vrata bila su dovoljno velika za kovĉege, a neka, gore iznad, bila su tako mala da

je stala samo ruĉna torba. Nije bilo policije, ni ĉuvara - ni kolodvorskih deĉki - a Štakor je

toĉno znao kamo ide. Zastao je na trenutak da ga sustignemo i rekao: “Vi nastavite, okej?

Hodajte.”

Neke dvije ţene otvarale su jedan ormarić i prošli smo ravno pokraj njih. Bile su previše

zaokupljene onim što su stavljale unutra da bi nas zapazile. Visok muškarac na kraju prolaza

zakljuĉavao je vrata, okrenut nam leĊima. Vidio sam brojeve: 110, 109, 108 - nijedan nije bio

razvaljen, sve je bilo uredno i priliĉno novo, a policije i dalje nije bilo. Onda, odjednom,

Štakor se okrenuo i stavio kljuĉ u bravu. Prošli smo ravno pokraj njega i zaĉuli zvuk metala.

Nitko nije vikao, nitko nije ĉak ni primijetio. Bio sam deset koraka ispred kad sam ĉuo zvuk

vrata koja se zatvaraju, a onda je Štakor opet bio uz nas. Vidio sam da ima nešto pod miškom.

“Nemojte trĉati”, rekao je. “Usporite, okej?”

Uĉinili smo kako je rekao, ali srce mi je jako tuklo. Gardo je bio dovoljno pametan da

zastane i poigra se aparatom za pića, provjeravajući ima li novca u utoru. Razmišljao sam:

Izgledaj kao da je sve u redu! - tri kolodvorska deĉka lunjaju. Štakor je paket sad imao ispod

majice. Otišli smo na ĉetvrti peron pa sve do njegova kraja, vijugajući izmeĊu ljudi. Tad smo

poĉeli trĉati, iz olakšanja. Sišli smo na traĉnice i poĉeli trĉati brţe. Pet minuta poslije uvukli

smo se meĊu grmlje, gdje je bila mala hrpa betonskih pragova na koju smo mogli sjesti. Bili

smo bez daha.

Štakor se cerio i smijao, a i ja. Drţao je paket objema rukama i pruţio ga poput dara.

Bila je to smeĊa omotnica zalijepljena trakom. Trebalo mi je nešto vremena da je otvorim.

U njoj je bilo pismo, s markom u kutu, spremno za slanje.

Nešto je pisalo debelom olovkom: Ako pronađete, molim dostavite. A onda adresa:

Gabriel Olondriz. Ispod toga: Zatvorenik 746229, Zgrada 34 K, Južno krilo, Zatvor Colva.

Osjetio sam kako sam opet promrzao, ali nacerio sam se prema Gardu, a on je netremice

gledao, ravno u mene.

Otvorio sam pismo i proĉitao ga naglas. Jedna stranica i jedna ceduljica priĉvršćena za

nju, samo s nizom brojeva, koji nisu imali smisla. A s druge strane, ni pismo nije imalo

smisla: nismo ništa razumjeli. Jedino smo bili sigurni da smo se duboko uvalili i da idemo sve

dublje.

940.4.18.13.14./5.3.6.4./9.1.12.10.3.3./12.9.2.3.25.32./6.1.6.

2.1.11./3.3.3.2.1.6.15.5.1.6./5.11.1.6./2.4.5.2.5.4./3.1.4.1.4.1.

13.28./2.16.4.7.7.1./5.9.11.2.5.6./2.7.6.2.7.2.21.7.7.3.7.5.1.2.1.

1.7.5./16.3.7.9.12.6.4.3.5.1./1.4.11.3./2.6.3.1.1.2.1.9.1.4.

DRUGI DIO

1.

Zovem se otac Juilliard i ja sam onaj koji sabire ove zapise na okup - s izmijenjenim svim

imenima, iz oĉitih razloga. Shvatit ćete vaţnost ovoga na kraju: ali to je priĉa koju je trebalo

ispriĉati. Idući niz dogaĊaja najbolje je prepustiti meni i jednoj od mojih bivših zaposlenica.

Reći ću vam samo da već sedam godina vodim Misijsku školu Pascal Aguila na

odlagalištu smeća Behala. Trebao sam raditi ondje samo godinu dana: zadatak mi je bio da je

osovim ponovno na noge nakon sluĉaja nesavjesnog financijskog upravljanja. To mi je trebao

biti posljednji radni zadatak - šezdeset tri su mi godine. Ali zaljubio sam se u ovo mjesto i

odonda sam ovdje. Naţalost, ove godine moram u mirovinu - djelomiĉno i zbog ove priĉe.

Škola je već postavila novog ravnatelja i moj posljednji sluţbeni zadatak je primopredaja.

Htio bih ostati u ovoj zemlji, no nisam siguran da mogu.

A da, moram spomenuti da naša škola treba svjeţu energiju jer se smanjujemo umjesto

da rastemo. Teško je djecu zadrţati u školi: moramo ih podmićivati hranom. Prihodi nam

opadaju, a izvori hrane nikad nisu stalni. Osim toga, vrlo je vruće, a u vrijeme suhe sezone

postane i zagušljivo. Škola je sagraĊena od velikih metalnih sanduka - onih ţeljeznih

kontejnera kakve vidite na brodovima i kamionima. Deset ih je donirano da bi se misija

pokrenula. Spojeni su vijcima te su izrezani prozori i vrata - i eto je, instant-metalna škola.

Kupljeno je još šest kontejnera i izraĊen je kat. Dva ĉine kapelicu. Tri su sklepana zajedno za

djeĉju sobu s malom igraonicom u jednom kutu. Pola jednog je prostor za odmor, a druga

polovica je moj ured.

Raphaela i Garda znao sam samo iz viĊenja jer rijetko dolaze na nastavu. Malo djece

starije od deset godina dolazi. Njihove obitelji ţele da prebiru po smeću, a teško je tvrditi da

će im obrazovanje ikad biti od koristi - i tako ih izgubimo. Malog Juna - djeĉaka kojeg zovu

“Štakor” - znao sam bolje. Posjećivao bi me u uredu, prikrao bi se nakon što su ostala djeca

otišla i uspeo se po zidovima poput majmuna. Pustio bih ga unutra kroz prozor, dao bih mu

meleme i flastere koje je trebao i - ako bi to htio - dopustio bih mu da se okupa. Morao sam

mu dati i hrane jer je oĉito bio izgladnjen. Imali smo pravilo da hranu dajemo samo u vrijeme

ruĉka te tijekom pola sata nakon nastave. To sam pravilo kršio zbog Juna i šaĉice drugih

poput njega, jer sam oduvijek govorio da pravila postoje da bi se kršila. Postavim pravila, a

onda ih kršim. I sestra Olivia kršila je pravila, kao što ćete saznati.

Ne stavljajte noge na stolce, ne uzimajte više hrane, nego samo za sebe - ne odnosite

hranu obitelji. Ostanite u redu, tiho se pomolite. Kad ste unutra, imajte na sebi majicu;

operite noge prije službe u kapelici - i sam se moram nasmijati, no pravila su ono prema ĉemu

ţivimo, iako svi znamo da su katkad blesava. Jedno pravilo koje mi se jako sviĊa, pak,

neobiĉno je: na stepenicama za kapelicu nitko ne smije govoriti.

Zašto ne smijete govoriti na stepenicama za kapelicu? Reći ću vam - negdje je to

relevantno.

Stepenice i kapelica posvećeni su ĉovjeku ĉije ime nosimo -Pascalu Aguili - jednom od

manje poznatih boraca za slobodu u ovoj zemlji. Obitelj Aguila svake godine donira znatnu

koliĉinu novca, a kupili su i onih zadnjih šest kontejnera za naš kat. Mole da poštujemo

uspomenu na Pascala - što je zadovoljstvo koliko i obveza. Bio je ĉovjek koji se borio protiv

korupcije, a za svoj je trud ustrijeljen, pa mu odajemo poĉast nekoliko puta na dan,

jednostavno tako što smo tiho na tim stepenicama. Uoĉio sam da djecu nikad nije potrebno

podsjetiti. Samo tu i tamo, ako doĊe neki novi djeĉak ili djevojĉica, katkad brbljaju; onda

zaĉujete snaţno strujanje Psssst, poput povjetarca, i svi su tiho. Ispriĉamo im o Pascalu,

naravno. Iznad oltara obješena je njegova slika. Bio je odluĉan u nakani da gradi i uĉini ţivot

boljim. Govorio je desetak jezika, a bio je iz siromašne obitelji. Postao je odvjetnik, no

nastavio je ţivjeti u siromašnom dijelu grada. Uzimao je nemoguće sluĉajeve i pobjeĊivao.

Kad je skvoterima buldoţerom srušena kuća, Pascal Aguila prisilio je vladu da im pronaĊe

zemljište. Kad je za graĊevinski projekt zaposleno tisuću ljudi, ali ih nisu opskrbili ĉizmama,

rukavicama ni kacigama, Pascal Aguila podnio je tuţbu i natjerao da se promijeni zakon, ĉime

je graĊevinska industrija postala mnogo sigurnija. Kad je moĉvare pokosila kolera, ondje

dolje s dokova, Pascal Aguila natjerao je lokalnu bolnicu - privatnu ustanovu za bogate koji

plaćaju - da osnuje poseban odjel za siromašne. Njegovo posljednje djelo - ono koje ga ja

ubilo - bilo je da razotkrije tri senatora koji su se bavili pronevjerom drţavnih poreza koje su

potom prebacivali u banke izvan drţave. Svi su dali otkaz, a kazneni progon jedva da tinja.

Pascal Aguila izrešetan je u taksiju, kad je išao svjedoĉiti. Dvadeset šest metaka - istog kalibra

kao i policijski pištolj, a njegove ubojice nikad nisu uhvatili.

Katkad sjedim na stepenicama, ispod plakete koju smo dali izraditi i razmišljam o tom

hrabrom ĉovjeku. U takvim malim stvarima -malim poput tihih stepenica - mrtvi nastavljaju

ţivjeti i pomagati nam. U ovoj zemlji mrtvi su vrlo vaţni.

Ţelite znati kako sam sudjelovao u Raphaelovoj priĉi, naravno, i što sam uĉinio. Ja sam

bio samo na rubu dogaĊanja. Sestra Olivia, naša privremena domaćica, bila je vaţnija, a

moţda i nepromišljenija - ali ja sam se upleo zbog školskog raĉunala, koje je donirala banka

RCBC. Katkad nam se tako posreći! Uspijemo odškrinuti vrata. Nadam se da nećete pomisliti

kako sam nezahvalan ako priznam da je raĉunalo bilo dotrajalo i zastarjelo, a da ga nisu dali

nama, bilo bi završilo na jednoj od hrpa smeća. No koga briga? Darovano je od srca, ja

mislim, a nama je izvrsno posluţilo. Spaja se na internet i djeca na njemu igraju igrice kad im

dopustim.

Jun je došao u ĉetvrtak poslijepodne, s dva djeĉaka koje jedva da sam poznavao.

“Gospodine, po”, rekao je. “Gospodine, po?”

Ima visok, melodiĉan glasić i istog trena sam ga prepoznao.

Okrenuo sam se i nasmiješio, a on je bio naslonjen na vrata mojeg ureda. Mršav je

poput šibice i boje je pepela. Ima osmijeh koji me tjera da se i sam smiješim, i uvijek mi je

drago vidjeti ga. “Traţimo nešto, po.” Po je, usput budi reĉeno, rijeĉ kojom ovdje iz

poštovanja oslovljavaju starije od sebe. “Smijemo na raĉunalo, gospodine, po?”

Rekao sam mu da je kasno. Onda sam pogledao iza njega i vidio da su s njim došla i dva

prijatelja - slabašni, mršavi djeĉaci. Jedan je djelovao srameţljivo, a drugi oprezno - odmah se

vidjelo tko je voĊa. Imao je obrijanu glavu i nije treptao. Imao je dugaĉke ruke i, ĉak i uz

slabu prehranu, drţanje - gracioznost - sportaša. Drugi je preko lica imao dugaĉku kosu i

takoĊer oĉaravajući osmijeh.

“Po, gospodine, po. Ovo je Gardo.” Pokazao je na djeĉaka obrijane glave. “Ovo je

Raphael - ih poznate?”

Rekao sam da ne, ali da mi je drago upoznati ih - i svi smo se rukovali.

“Sudjeluju u jednom kvizu”, rekao je Jun. “Nešto za novine, gospodine. Moraju

istraţiti, gospodine. Rekli su da ne idu ovdje u školu i zašto biste im onda pomogli, pa sam

rekao da idem ja. Imaju novac za vrijeme na raĉunalu, okej? Rekao sam da moţda

pomognete, po.”

Rekao sam im neka uĊu i prišli su mojem radnom stolu. Kratke hlaĉe i majice kratkih

rukava, bose noge crne do koljena - njihov zadah ispunio je prostoriju. Onaj koji se zove

Raphael me pogledao, odmiĉući kosu s lica, presrameţljiv da me pogleda u oĉi. Drţao je

novĉanicu od dvadeset pesosa objema rukama, za vrijeme na raĉunalu. Gardo je ostao iza

njega i osjećao sam kako zuri ravno u mene, kao da će se morati boriti.

“Bojim se da je veza danas spora”, rekao sam.

Stavio sam još jedan stolac pokraj raĉunala i mahnuo rukom djeĉacima da spreme

novac. Kliznuli su na stolce, a Raphael se odmah primio posla. Djeca se uvijek znaju koristiti

raĉunalima - to me svaki put zaĉudi. Djeca koja nikad nisu nogom kroĉila u uĉionicu tipkaju

brţe od mene. To su nauĉili u video arkadama, naravno. Za deset pesosa moţete dobiti

petnaest minuta pucanja i potjere.

Vidio sam kako ide ravno na traţilicu, a izbrijani djeĉak rastvorio je komad papira.

Raphael je ukucao ime i svi smo promatrali dok je raĉunalo dugo i naporno razmišljalo.

Rekao sam: “Što si danas jeo, Jun?”

Osmjehnuo se uvis prema meni i primio me za ruku. “Ništa”, rekao je ponosno.

Sišao sam u kuhinju i pripremio sendviĉe. Uzeo sam i tri ĉaše i napunio ih limunadom.

Kad sam se vratio, djeĉaci su razgovarali prigušenim, uzbuĊenim glasovima, krećući se niz

ekran i pokazujući u nešto. Našli su internetsku stranicu s lokalnim vijestima i pozorno su

ĉitali.

“Koje je pitanje?” rekao sam. Blijedo su me pogledali pa sam rekao: “Za vaš kviz? Na

koje pitanje odgovarate?”

Raphael je rekao: “O povijesti je, gospodine.” Nakon toga govorio je svojim jezikom

koji, sramim se priznati, jedva da govorim, usprkos svojem dugom boravku ovdje. Drugi

djeĉak, Gardo, odmahivao je glavom. Što god da su gledali, ĉinilo se da je rijeĉ o neĉem

ozbiljnom.

Jun je za to vrijeme uzeo sendviĉ, rukom koja je bila tako prljava da sam se lecnuo.

Deĉko grize nokte do samog mesa, a njegovi prsti podsjećaju me na kosture. Obećava i

obećava da će doći na nastavu, ali vrlo rijetko doĊe - mješavina ideja sa satova na kojima je

bio jako je ĉudna! To je već postala šala meĊu nama. Ja uvijek kaţem: “Onda - sutra dolaziš u

školu?” On mi obećava da će doći, a ja znam da neće. Nikad neću zaboraviti kako je izgledao

kad se prvi put ovdje istuširao. Omotao je ruĉnik oko sebe i cupkao od hladnoće i uzbuĊenja

zbog vode koja je prštala - i moţda od iznenaĊenja kad je vidio svoje tijelo tako ĉisto. Dao

sam mu jednu od naših školskih uniformi, ali nikad ga nisam vidio da je nosi.

I sestra Olivia zaljubila se u njega i pitala me o usvajanju. Djevojka od dvadeset dvije

godine iz Engleske koja ţeli usvojiti! Rekao sam joj neka ne pomišlja na to. Mašinerija za

usvajanje je spora, to prije svega. U šest godina ĉuo sam za samo jedan uspješan sluĉaj

stranca. Nijedna vlada neće pokloniti svoju djecu, to morate razumjeti - ali onda pogledate

tisuće njih oko sebe za koje se ne mogu skrbiti i prepukne vam srce. Gledate te planine smeća

i djecu na njima, poput još više smeća. Lako je pomisliti da to što radite u ovakvoj školi nema

apsolutno nikakva uĉinka, niti je ikome od koristi. Sve više i više djece. Dok šećem oko

baraka, vidim bebe i uvijek me mole da ih uzmem u naruĉje. A dok se smiješimo i smijemo,

ja razmišljam, uvijek mi je to na pameti: Ovo sićušno dijete - čim počne puzati, puzat će kroz

smeće.

Djeĉaci su završili na raĉunalu brzo nakon što sam se vratio s pladnjem. Okrenuli su se,

pojeli sendviĉ i popili limunadu. Bili su uljudni, kao što ovdašnja djeca uvijek jesu, ali htjeli

su otići.

Rekao sam: “Onda. Sutra u školu? Sva trojica?”

Jun se nasmijao. “Sigurno!”

Raphael je rekao: “Ja ţelim doći, po. Ali radim.” Odmaknuo je kosu s lica i raširio svoj

blistavi osmijeh.

Podsjetio sam ga da moţe raditi i takoĊer doći na nastavu ujutro. Podsjetio sam ga da je

škola organizirana baš za tu namjenu: da omogući djeci da rade dok im istovremeno pruţa

obrazovanje. PohaĊaju li nastavu pet dana, dobiju dva kilograma riţe i još nekoliko sitnica uz

to, ovisno o tome što nam je donirano - to je poticaj. Raphael me pogledao. Zapitao sam se

misli li: A koja meni korist od obrazovanja?

Rekao je: “Doći ću, po.”

Onda je Jun odnio tanjure i ĉaše u moju kuhinju. Inzistirao je da ih opere i stavi na

sušilicu. Potom me zagrlio, a ja sam mu krišom dao pedeset pesosa.

Ostali djeĉaci ĉekali su ga vani i zajedno su otrĉali - više ih nikad nisam vidio. Tek sam

nekoliko tjedana poslije otkrio da su lagali. Nije bilo nikakva kviza, naravno. Htjeli su saznati

sve što su mogli o gospodinu Joséu Angelicu, ĉovjeku ĉiju su osobnu pronašli. Istraţivali su i

Gabriela Olondriza, koji je u to vrijeme odsluţivao dvadeset treću godinu u najvećem

gradskom zatvoru.

I Štakor je nešto spremao, a reći će što kad za to doĊe vrijeme. Svi su dobili što su htjeli

i divno su me prevarili.

2.

Opet je Raphael, a sad stvari postaju ozbiljne.

Policija je došla te noći, baš kao što je Gardo rekao da hoće, i pretraţila nam kuće. Ja

sam uhićen.

Došla su ĉetiri puna kombija i svima u bloku nareĊeno je da izaĊu. Imali su ruĉne

svjetiljke i pendreke, i brzo su se probijali dok se okupljalo sve više i više ljudi koji su stizali

iz ostalih ĉetvrti. Policija nije nikome ništa rekla. Thomasu su pokazali nekakav komad papira

- našem starješini - i nisu priĉekali da išta kaţe. Nakon toga trebalo im je manje od jednog

sata, a mi smo svi stajali i slušali dok su se meĊusobno dovikivali i bacali stvari. Neki su

manji klinci plakali, no većina je ljudi bila smirena i samo je promatrala.

Što je itko mogao uĉiniti?

Onda su se vratili u kombije, ne pronašavši ništa.

Nisam mislio da će me odvesti jer mi nitko nije ništa rekao. Opet sam vidio mladog

policajca i vidio sam kako kima prema meni. Shvatio sam da razgovaraju o meni. Svejedno

sam se iznenadio - ne znam zašto - kad su mi prišla dva policajca i primila me za ruke.

Bit će vrlo teško pisati o tome, o sljedećem dijelu, no jedino ja to mogu.

Nisam znao što da uĉinim. Šutio sam i nisam se micao - bio sam previše uplašen da bih

disao i nisam znao u kojeg muškarca da pogledam. Gardo se odmah našao pokraj mene i

uţurbano je govorio, stalno ponavljajući: “Što to radite? Što je uĉinio?” i dodirujući me. Moja

teta je poĉela vikati, a potom je pala na tlo. Istog trena nastala je velika strka i shvatio sam

koliko je vaţno da me ne odvedu. Ljudi su vikali; neki su preklinjali policajce i postavljali se

izmeĊu mene i auta. Jedan od kombija se zaustavio i neki od policajaca su se vraćali, no prije

nego što sam uspio uoĉiti išta više, odveli su me do auta koji je imao otvorena vrata, drţeći mi

ĉvrsto ruke. Gardo je ovio ruke oko mene, ali netko ga je odgurnuo. Ĉuo sam ga kako viĉe

glasnije od drugih, no drţao ga je jedan od njegovih striĉeva. Došao sam do auta i pokušao se

odmaknuti od njega, ali vukli su me i gurali. Bio sam izmeĊu dvojice golemih muškaraca i što

god da sam rekao, nitko me nije ĉuo. Izvijao sam se, ali jednostavno su me podigli i našao

sam se na straţnjem sjedalu. Vrata su se zalupila i ponovno sam vidio Garda. Vikao mi je,

pokušavao doći do mene, ali ga je neki policajac zgrabio za šiju i odbacio ga. Onda je auto

vozio, a ja sam plakao. Vidio sam lica kroz prozor kako zure u mene, viĉu mi, ali nisam vidio

nikog poznatog, a Garda više nije bilo.

Bio sam toliko uplašen da mi je bilo muĉno i nisam mogao prestati plakati.

Poskakivali smo i ljuljali se jer je put jako grbav, a vozaĉ je išao najbrţe što je mogao.

Oko mene je i dalje bila gomila i netko je udarao po krovu - a onda smo prošli kroz vrata i išli

cestom. Upalili su sirenu. Probijali smo se jureći. Crvena svjetla nisu ništa znaĉila, prometna

policija mahnula bi da proĊemo. Iz nekog razloga nije bilo tako strašno dok smo prolazili

pokraj trgovina, a ulice su bile pune ljudi i sve je bilo osvijetljeno. Ali kad smo skrenuli u

manje ulice, nije bilo ljudi, a ubrzo nije bilo ni svjetala.

Nikad nisam bio tako izgubljen i osamljen. I dalje nisam mogao prestati plakati. Rekao

sam: “Kamo idemo?”

Jedan je muškarac rekao: “Što misliš kamo idemo?”

Rekao sam: “Ništa nisam uĉinio, gospodine.”

Muškarac je rekao: “Miruj, mali - to znamo.”

“Ništa nisam uĉinio, gospodine”, rekao sam opet. Nastavio sam to govoriti kroz jecaje.

Pokušao sam biti miran, kao što mi je muškarac rekao, ali nisam mogao. Ljuljao sam se

naprijed-natrag. Sve o ĉemu moţete razmišljati je koliko ste sami i kako se sada moţe

dogoditi bilo što. Još donedavno sve je bilo sigurno i uobiĉajeno - moja teta, Gardo, bratići,

vatra - i ljudi, svuda oko mene. A sada! Kao da ste propali kroz propadalište. U sekundi se

promijenilo baš sve. Padate, prijatelji ne mogu do vas, nitko ne zna gdje ste, i mislite si: Kada

ću prestati padati? Mislite si: Što planiraju učiniti sa mnom? Sam ne mogu ništa poduzeti.

Omotnica je bila kod Štakora. Osobna je bila kod Štakora. Nisam im htio odati ni jedno

ni drugo jer smo sad znali više. Znali smo za Joséa Angelica i poĉinjala je borba.

Ulice i zgrade bile su sasvim sive poput cementa. Vozili smo lijevo-desno, gore-dolje i

skrenuli brzo na parkiralište te došli ravno do vrata koja su izgledala teško. Otvorio ih je

policajac sa psom i odvezli smo se unutra pa niz rampu. Bilo je još strašnije ići dolje, pod

zemlju, pa sam poĉeo plakati još jaĉe. Uz to sam i dozivao tetu i tada sam se - bit ću iskren -

pomokrio.

Stali smo pod jarkim svjetlima i izvadili su me iz auta. Jedva da sam se mogao micati pa

me policajac morao vući - ne zato što sam se opirao, nego zato što sam bio tako uplašen da

me noge nisu slušale. Govorio je dosta tiho i ovio je ruku oko mene, napola me noseći.

Spustili smo se niz neke stepenice i kroz metalna vrata. Došli smo do hodnika, a s obje strane

bile su ćelije, sve s brojevima. Neki policajac otvorio je jedna vrata i stavili su me unutra.

Vrata su se zatvorila, a ja sam stajao ondje, ne znajući što da radim, s takvim osjećajem

muĉnine da sam mislio da ću se skljokati i umrijeti. Nekoliko sekunda poslije vrata su se opet

otvorila uz puno buke i ušao je jedan policajac i rekao mi da sjednem.

Sjeo sam na pod i povratio. Nisam mnogo jeo, ali ţeludac mi se digao i sve mi se razlilo

po koljenima. Opet sam poĉeo plakati. Nikad prije nisam ĉuo zvukove koje sam proizvodio -

nikad još nisam tako plakao kako sam plakao tada.

Policajac je sjeo na klupu i ovaj put nije zatvorio vrata. Mislim da je shvatio da sam

previše uplašen da bi me ostavili samog i da netko mora ostati sa mnom. Policajac mi je dao

mali ruĉnik pa sam se pokušao oĉistiti, ali ruke mi nisu funkcionirale.

Vrijeme je prolazilo.

U ćeliji nije bilo niĉega osim klupe, koja je bila betonska. Policajac mi se nekoliko puta

obratio, samo usputnim pitanjima o tome tko sam. Otkrio sam da ne mogu govoriti, koliko

god se trudio. Nakon nekog vremena ušao je muškarac u svijetlosivom odijelu i pogledao me.

Pitao je kako mi je ime. Uspio sam ga izgovoriti, ali moj glas nije bio moj glas.

“Šesticu”, rekao je. “Koristit ćemo šesticu.”

Izašao je, a došla su dva policajca i osovila me na noge. Morali su me gotovo nositi.

Odveli su me natrag hodnikom i ovaj put uz neke stepenice umjesto niz njih. Popeli smo se

visoko i onda prošli pokraj nekih ureda u kojima su radili policajci. Nitko nije digao pogled.

Nekoliko puta smo skrenuli i sjećam se ploĉe za obavijesti sa slikama plaţe i s nekakvim

popisom imena. Vidio sam sat, pokazivao je dva i dvadeset. Onda smo ušli u prostoriju na

ĉijim vratima je kredom pisalo šest, a unutra je bio metalni stol i za njim je sjedio onaj

muškarac u odijelu, stigavši onamo prije nas. Iza njega je stajao onaj vaţni policajac koji je

prvi došao u Behalu - onaj grubi tip sa slomljenim nosom. Iza njega bio je prozor, a do njega

bio je treći muškarac, samo u košulji, ćelav i oznojen, gnjevan i umoran.

Posjeli su me na stolac.

“Raphael”, rekao je umorni muškarac. “Raphael Fernández? Znaš li gdje si?”

Odmahnuo sam glavom.

“U policijskoj postaji Ermita. Znaš li zašto si ovdje?”

Opet sam odmahnuo glavom i pokušao progovoriti. Ništa nije izašlo.

“Trebamo torbicu koju si pronašao”, rekao je policajac.

Tad je nastao tajac, a meni je grlo bilo tako suho da nisam ima pojma kako će mi glas

zvuĉati ako uspijem išta reći. Ali trudio sam se i trudio i onda su rijeĉi odnekud došle. “Nisam

pronašao torbicu, gospodine”, rekao sam. I dalje nisam mogao prepoznati taj glas koji je

izlazio iz mene.

“Ovo neće završiti, Raphaele, dok nam ne predaš torbicu.”

“Nisam pronašao torbicu, gospodine”, rekao sam. Morao sam se pretvorit i u dijete -

samo prestravljeno, neozbiljno dijete. “Zbilja, gospodine. Kunem se.”

Stavili su pokraj mene ĉašu vode, a kad sam je pokušao uzeti, prolio sam je. Opet sam

poĉeo plakati i htio sam otići na zahod. Umorni je ĉovjek priĉekao dok je netko brisao vodu.

“Sve što trebaš uĉiniti”, rekao je, “jest odvesti nas natrag do svoje kuće. Daš nam

torbicu - gdje god da si je stavio. Mi ti damo novac, kao što smo rekli da hoćemo. I svi su

sretni.”

Uspio sam pogledati u njega.

“Kunem se Bogom, gospodine. Tako mi majĉine duše: nisam pronašao torbicu.

Pronašao sam novac. Pronašao sam jedanaest stotina pesosa, i to je sve...”

“Pronašao si novac.”

“Da, gospodine.”

“Znaĉi, ipak si lagao? Ipak si nešto pronašao?”

“Da, gospodine, jesam.”

“Gdje si to pronašao? Kada?”

“Kod pokretne trake broj ĉetiri. U ĉetvrtak popodne.” Lagao sam. Nisam htio da znaju

gdje sam bio. Problem je u tome što vas vlastite laţi mogu dovesti u stupicu. Muškarac u

sivom odijelu sve je zapisivao.

“S kim si bio? Tko te vidio?”

“Nitko, gospodine. Bio sam...”

“Laţeš”, rekao je policajac i sruĉio se na mene sa strane. Ne znam gdje me udario ni

ĉime, ali srušio me na pod. Stolac mi se prevrnuo, a na obrazu sam imao posjekotinu. Gadno

sam pao i zglob mi je bio svinut ispod tijela. Vidio sam ga kako stoji iznad mene i pomislio

sam da će poĉeti udarati nogama. Vrištao sam: “Ne! Ne! Ne!” opet i opet i pokušao se zavući

pod stol. Policajac me nije udario. Posegnuo je dolje, uhvatio me i zajedno s ĉovjekom u

odijelu podigao me drţeći me za kosu i ruku, i opet su me stavili na stolac. Netko me i dalje

drţao za kosu.

“Bio sam s Gardom”, povikao sam. U ustima mi je bilo krvi. “Samo moj prijatelj! Ali

nisam mu dao novac! Nije vidio kad sam ga pronašao. Ţao mi je, ţao mi je! Bio sam s

Gardom i pronašao sam nešto novca - nisam...” Poĉeo sam jecati. “Nisam pronašao torbicu!”

“A cipela?” rekao je policajac iza mene. On me drţao za kosu. “Što je s cipelom?”

“Nisam pronašao cipelu, lagao sam!” povikao sam. Pokušao sam obrisati lice, ali bilo je

prekriveno krvlju i šmrkljima. Opet su me ošamarili, snaţno, tako da mi je bljesnulo pred

oĉima. “Pronašao sam novac!” vikao sam. “Nisam htio...” dahtao sam ostavši bez daha i

poĉeo sam jecati. Policajac se nagnuo nad mene, jednu ruku imao je na stolu, drugom mi je

izvrtao kosu.

“U ĉemu je bio novac?” pitao je muškarac u odijelu. “Ostavi ga na miru.”

“Bio je umotan u papir”, rekao sam. “Mislim da je bio nekakav raĉun.”

“Jedanaest stotina pesosa, umotano u raĉun?”

“Raĉun je bio za struju, gospodine. Ĉini mi se. Bio je naranĉast, a mislim da su to raĉuni

za struju.” Brzo sam razmišljao, samo se boreći za ţivot.

“Znaš ĉitati, znaĉi?” rekao je muškarac u odijelu. “Ovo govno zna ĉitati?”

“Da, gospodine, znam ĉitati!”

“Kako molim? Ha?” Stao je nasuprot meni, nagnuo se naprijed i podigao mi glavu.

Osjećao sam zadah njegovih cigareta i znoja. “Tko je smeće poput tebe nauĉio ĉitati? Kako se

zoveš?”

“Raphael, gospodine...”

“Tko te nauĉio ĉitati?”

“Gardo, i moja teta.”

“Kakav raĉun? Koja adresa?”

“Nisam vidio, nisam pogledao.”

“Koliko novca?”

“Jedanaest stotina.”

“Toĉno jedanaest stotina? Koliko novĉanica?”

“Jedna od petsto, šest od sto.”

“Gdje su sada?”

“Dao sam ih teti. Jednu sam zadrţao za sebe.”

“A torbica?”

“Nema torbice, gospodine.”

“Ubit ću te, laţove!” Bacio se na mene, padao sam unatrag ali policajac me podigao, a

muškarac u odijelu drţao me za vrat. Pribili su me uza zid i onda sam izgubio kontrolu i

jednostavno... sve po nogama, izgubio sam kontrolu - bio sam tako uplašen - i smrdio sam,

vikao sam: “Nisam pronašao torbicu, gospodine!”

“Izbaci ga van - riješi ga se!”

Podigli su me i nosili me prema prozoru. Muškarac u odijelu ga je otvarao, policajac me

drţao za gleţanj i za ruku i išao sam prema prozoru postrance - pribliţavao mi se, taj veliki,

otvoreni prozor. Sjećam se toplog zraka. Sjećam se da sam odjednom bio vani, a ruka koja me

drţala za ruku pustila me i visio sam naglavce, drţali su me samo za jedan gleţanj - vidio sam

prljavi zid: bilo je poput jame - a daleko dolje ispod mene vidio sam kameni pod i nešto što je

izgledalo kao kante za smeće. Sada sam strašno vikao, a kad sam pogledao prema gore, oni su

svi gledali dolje u mene.

“Gdje je torbica?” povikao je jedan od njih. “Jesi li je pronašao?” Mogao sam samo

viknuti ne. Gardo me pitao - i Štakor - jesam li bio na rubu priznanja? A istina je da ne, nisam.

Zvuĉi suludo, ali jedan dio mene bio je uvjeren da je nisam pronašao, a neki drugi dio mene

preklinjao me da ne priznam - moţda zbog Joséa Angelica, jer smo sad znali više o njemu.

Ruka na gleţnju drţala me ĉvrsto, a znao sam da me svakog trenutka moţe pustiti i da ću

pasti. Past ću na glavu i polomiti se. Muškarac me tresao, sve se vrtjelo, bilo je krvi, znoja,

mojeg izmeta, i zidovi su se okretali, ali nisam htio reći ništa drugo osim ne, i morat će mi

povjerovati ili će sve jednostavno biti svršeno.

Odjednom su me povukli uvis.

Povukli su me unutra preko ruba prozora tako da su mi cijela prsa bila rasjeĉena, ali

tada gotovo da to i nisam primijetio. Uspravili su me i opet me pljusnuli, a onda su svi ĉekali.

Pao sam na koljena i dopustili su to.

Uspio sam se uhvatiti nekome za nogu i drţao sam je - stavio sam glavu na ruke. Bio

sam dolje, kleĉeći, i rekao sam: “Tako mi majĉine duše, nisam pronašao torbicu. Govorim

istinu, gospodine - molim vas, nemojte me ubiti. Ne mogu vam pomoći, govorim istinu.”

Gdje sam pronašao snagu? Znam da je to bila snaga Joséa Angelica.

“Ţao mi je”, rekao sam, borio sam se za ţivot i znao sam to. “Trebao sam vam reći da

sam pronašao novac, ali trebao sam ga podijeliti i s prijateljem, a nisam, i zato sam vam lagao.

Molim vas, nemojte me ubiti, molim vas.”

“Ispod koje si pokretne trake bio?” pitao je policajac.

“Ĉetvrte, gospodine, doista - kunem se.”

“Gdje je raĉun u koji je novac bio umotan?”

“Stavio sam ga u vreću s papirom. Novac sam stavio u dţep.”

“Raphaele, slušaj me.”

To je bio muškarac u odijelu, ĉini mi se. Kleknuo je do mene, ali u glavi mi je bubnjalo

tako jako da se ne sjećam dobro.

“Ti zaraĊuješ za kruh, zar ne, za svoju smrdljivu malu obitelj?”

Kimnuo sam, ali nisam digao pogled. “Da, gospodine.”

“Da se tebi nešto dogodi, tvoja obitelj imala bi velikih, velikih problema. Što bi tvoja

teta uĉinila?”

“Ne znam, gospodine.”

“Dva mala bratića - što bi s njima bilo? Ĉuješ li me?”

“Da - ne znam, gospodine. Nisam pronašao torbicu, gospodine, molim vas, vjerujte mi.”

“Moţemo te baciti kroz ovaj prozor. Ili te moţemo izvesti na straţnja vrata. Moţemo to

uĉiniti ovog trena - imamo posebno mjesto, znaš? Savršeno za malu gamad poput tebe. Gdje

nitko ništa ne ĉuje. I uĉinit ćemo to - ako ţelimo - polomiti ti sve kosti.” Uhvatio me za ruku i

stiskao je i podizao je. “Ovu ćemo prvu slomiti. Razumiješ to, zar ne?”

I dalje sam kimao, i drhtao, i zaudarao. Izvrnuta ruka bila mi je u zraku, ja sam bio na

koljenima i ĉekao sam da pukne, bol je bila tako strašna da sam šutio, otvorenih usta,

nemoćan pustiti glas, samo sam ĉekao.

“Moţemo te baciti u smeće i nikoga ne bi bilo briga. Nitko te ĉak ne bi došao ni traţiti -

razumiješ me? Završio bi u vreći.”

Kimnuo sam. Nisam mogao govoriti.

“Stoga ću te pitati zadnji put...” Povukao me uvis i nagnuo preko prozora tako da sam

zurio prema dolje, osjetio sam kako me netko hvata za gleţnjeve pa sve što moraju uĉiniti jest

prevrnuti me van. Opet, gledao sam u tlo dok su me drţali u ravnoteţi.

“Gdje je torbica koju si pronašao?”

Pokušao sam pogledati uvis, ali ruka mi je bila jako svinuta, a leĊa tako izvijena.

Pokušao sam govoriti, ali nisam mogao pa sam pokušao opet. Rekao sam: “Tako mi majĉine

duše, gospodine...”

Muškarac je povikao: “Što? Ne ĉujem te!”

Još su me jaĉe gurnuli van i zazvao sam upomoć. “Kunem se, kunem se!” vikao sam.

“Pronašao sam samo novac. Nisam pronašao nikakvu torbicu. Da sam je pronašao... da znam

bilo što o njoj, kunem se, sad biste je već imali. Dao bih vam je! Ja bih - molim vas, ĉujte...”

Jedva sam disao, ali pronašao sam rijeĉi. “Odveo bih vas natrag do svoje kuće i dao vam je.

Ali kako mogu, gospodine, kad je nisam pronašao?”

Poĉeo sam jecati jer sam znao da mi je to posljednja šansa. Osjetio sam kako se ruke na

mojim gleţnjevima miĉu, a onda - nakon kratkog tajca - podigli su me opet u sobu i spustili

me na pod.

Kad sam podigao pogled, vidio sam kako muškarci razgovaraju prigušenim glasovima.

Sav sam se tresao i nisam se mogao ni pomaknuti. Nakon nekog vremena jedan od njih

pogledao je prema meni i rekao mi da ustanem.

“Posrao si se, zar ne?” rekao je.

Kimnuo sam i noktima se povukao uza zid tako da sam napola stajao.

Muškarac je odmahnuo glavom. “Zaudaraš po tome. I po smeću.” Okrenuo se od mene.

“Gubimo vrijeme”, rekao je. “Mali, to je sve što jesi, to je sve što svi vi jeste. Ti si obiĉno

smeće. Što si ti?”

“Oprostite, gospodine, smeće, gospodine”, prošaptao sam.

“Jedanaest stotina pesosa, tratiš nam vrijeme sa sranjem. Pogledaj se.”

Uspio sam ga opet pogledati u oĉi, ĉekajući da me udari dok je prilazio.

“Koja korist od tebe, ha?” Okrenuo se prema ostalim muškarcima. “Pogledajte ga -

zašto se ti ljudi i dalje razmnoţavaju? Stavi ruke na leĊa.”

Uĉinio sam to i ĉekao da me udari.

Uzdahnuo je dublje i vidio sam da već dugo nije spavao - bio je uplašen i umoran. U

sebi sam se molio - vidio sam da me odvaguje, procjenjuje me, razmišlja koliko vrijedim, ako

uopće išta vrijedim. Vrijedan ili smeće? Da me zadrţi ovdje i tuĉe i tuĉe... ili da me baci? Što

ako dovedu Garda? Što ako dovedu moju tetu i batinama izvuku iz nas tri razliĉite priĉe?

Mislim da sam zadrţao dah.

Naposljetku je odluĉio. Pogledao je policajca iza mene i rekao: “Vodi ga odavde.

Gubimo vrijeme.”

Osjetio sam ruku na šiji. Izveli su me kroz vrata. Odveli su me niz stepenice i onda me

ĉuvar odveo niz prolaz i niz još stepenica. Nekoliko minuta poslije bio sam na ulici i poĉeo

sam trĉati nogama koje su se svijale kao da sam pijan i nisu me htjele slušati. Ali barem sam

trĉao, kao lud, niz dugaĉku, praznu cestu. Barem sam bio slobodan i barem sam - za razliku

od jadnog Joséa Angelica - bio ţiv.

Noge su mi postale snaţnije. I tad sam znao da mogu trĉati zauvijek.

3.

Kišilo je i bilo je prohladno.

Samo sam nastavio trĉati istim tempom. Nisam imao pojma gdje sam i nije me bilo

briga - osjećao sam se kao da bih mogao trĉati vjeĉno. Trĉao sam ulicama u smjeru bilo kojih

svjetala koje sam vidio. Nisam imao nimalo novca i nije me bilo briga. Svijet je bio velik, kiša

je bila svjeţa, i sjećam se da sam pomislio: Zašto pada kiša tijekom sušne sezone? Kako može

biti tako prohladno? Nebo je bilo visoko. Vrijeme je sasvim usporilo, ali sigurno nije prošlo

više od tri sata. Dok sam trĉao, sve sam više shvaćao koliko je policija zaglavila, ako sam ja

bio jedini trag koji su imali. Opet je bilo jasno koliko su vaţne stvari koje smo otkrili, a onda

sam poĉeo razmišljati koliko sam sreće imao i koliko sam bio blizu smrti.

Šaka se mogla otvoriti i ispustiti me. Mogli su me baciti, mogao sam - sada, upravo sada

- polako umirati na kamenom podu.

Zaţmirio sam i potrĉao brţe, ispruţenih ruku.

Moja teta je bila rekla: “Raphael je nešto pronašao” i to je bio jedini trag koji su imali.

Samo zbog tih rijeĉi došlo je do pretrage cijelog naselja, a ja sam odveden. Odveden, ali sada

slobodan.

Naposljetku sam usporio do hoda, a na kraju ulice ugledao sam znamenitost koju sam

poznavao. Nisam znao kako se zove, ali sam znao da se nalazi u poslovnoj ĉetvrti grada.

Znamenitost je bila kip vojnika, visoko uzdignut. Imao je izvuĉen maĉ, spreman za neki juriš

u nekom ratu. Već sam prolazio pokraj njega, vikao je nešto svojim suborcima, boreći se za

slobodu! Otišao sam ravno do njega, pogledao ga i rekao: “Pustili su me. Ništa nisam

priznao.”

Nisam mogao vjerovati da su me pustili, a kip je samo nastavio vikati.

Udario je nalet kiše i onakav povjetarac kakav sam osjetio na odlagalištu smeća, koji

dolazi s mora - tajfunski povjetarac, iako sad nije bila sezona tajfuna. Pogledao sam vojnika i

pomislio: Onda, jesam li smeće? Pa sam se nasmijao jer mi je sinulo - tamo i tada -da se

djeĉak smeća upravo laţima izvukao iz šaka onih pametnih muškaraca. Mali djeĉak smeća

sjedio je ondje drhteći i govorio: “Nemam torbicu”, a cijelo sam vrijeme toĉno znao gdje je i

što je bilo u njoj. Uhvatili smo vlak i pronašli smo ormarić. Imali smo pismo - i dobro, nismo

još znali što ono znaĉi. Ali djeĉaci smeća bili su daleko ispred smeća od policije, a ja nisam

ništa rekao onim muškarcima.

Nastavio sam hodati.

Trebat će mi dva ili tri sata do Behale, a bio sam tako sretan što hodam - znao sam u

kojem smjeru krenuti. Prošao sam pokraj nekog starca i dvoje male djece s kolicima. Bili su

noćni pometaĉi, lopatali su smeće. Pitao sam muškarca ima li cigaretu, a on me ĉudno

pogledao. Zaboravio sam da mi je lice obliveno krvlju.

Dao mi je komadić cigarete pa sam sjeo i popušio je s njim. Klinci su stajali i gledali

me, a ja sam zaudarao, ali kao da to nikome nije previše smetalo. Djevojĉici je bilo oko pet

godina, a drugo dijete -moţda djevojĉica, moţda djeĉak - izgledalo je kao da ima sedam.

Sedmogodišnje dijete iz kolica je izvadilo bocu vode pa sam se malo poprskao po nosu i

ustima. Onda sam se pozdravio s njima i opet poĉeo trĉati.

Dopustite da vam kaţem još nešto - mislim da ću to sad ispriĉati.

Na onom raĉunalu saznali smo nešto o Joséu - ĉovjeku ĉija je bila torbica. José

Angelico, Bog mu jadnom duši pokoj dao, bio je mrtav ĉovjek. Ime mu je bilo u vijestima.

Gardo je bio rekao: “Što ako je ubojica?” - ali ispalo je da su jadnog ĉovjeka ubili.

Pogodite gdje je umro.

Umro je u policijskoj postaji. U novinama je pisalo da je umro dok ga je policija

ispitivala. U istoj policijskoj postaji kao i mene? pitam se. U istoj prostoriji?

Jesu li ga bacili kroz prozor namjerno? Zabunom?

Prolazio sam pokraj malog parka i na trenutak sam ušao u njega i sjeo na travu. Kiša je

osvjeţavajuće sipila. Valjda sam bio u velikom šoku pa sam tako sjedio neko vrijeme i

razmišljao još o jadnom Joséu Angelicu.

Uhitili su ga pod sumnjom za teţak, teţak zloĉin - bilo je u svim novinama. Nakon

raĉunala bacili smo se na novine - jedna stvar koje ima u izobilju na odlagalištu smeća su

stare novine. Nije nam dugo trebalo da pronaĊemo one prave pa smo sjedili ondje poput tri

mala starca, ja sam sve ĉitao naglas Štakoru koji je kimao i zurio. Policija je Joséa Angelica

uhitila zbog pljaĉke.

Šest milijuna dolara.

Zavalili smo se i pokušali zamisliti kako izgleda barem tisuću dolara. Gardo je to

pokušao preraĉunati u pesose pa ga je uhvatila takva strašna glavobolja da je morao prileći.

Smijali smo se, pokušavali zamisliti kako se hoda s tolikim milijunima dolara u dţepu, a onda

smo se prestali smijati.

José Angelico umro je u policijskoj postaji, kazali su, i zato sam se drţao one laţi, ĉak i

kad su me onako objesili kroz prozor - zbog Joséa Angelica i njegove djevojĉice ozbiljna lica.

A mislim i da je José bio sa mnom, jer znam da se mrtvi vraćaju.

Zloĉin za koji su ga optuţili bio je da je ĉovjeku iz vlade - potpredsjedniku - ukrao šest

milijuna dolara, a moţda je to i uĉinio pa novac sada negdje ĉeka. Vjerojatno je onu torbicu

stavio u smeće prije nego što su ga uhvatili - mislim da su ga moţda natjerali da to prizna, a

onda su je došli potraţiti.

Jedne novine kazale su nam malo o njemu. Pisalo je da je bio siroĉe, ali ga je usvojio

ĉovjek po imenu Dante Jerome Olondriz, sin Gabriela Olondriza. To je ime bilo na pismu

koje smo pronašli -Gabriel Olondriz, ĉovjek u zatvoru Colva. José Angelico, pisalo je, radio

je kao sluţitelj za potpredsjednika osamnaest godina. Pisalo je da je José Angelico imao

osmogodišnju kćer i nikakve druge obitelji. Zato je pisao Gabrielu Olondrizu.

Sjedio sam dršćući na kiši. Sada sam sa sigurnošću znao da ćemo morati otići u zatvor

Colva i dostaviti to pismo.

4.

Zovem se Grace i od mene ćete ĉuti samo jedno.

Otac Juilliard me zamolio da kaţem kakav je José Angelico bio ĉovjek jer sam blisko s

njim suraĊivala. Ja sam spremaĉica senatora Zapante - potpredsjednika koji je opljaĉkan.

Njegova sam spremaĉica ĉetiri godine pa sam dobro poznavala pretpostavljenog sluţitelja.

Mogu reći da je José bio dobar, njeţan, povjerljiv i pošten. Imao je vrlo tih glas. Nije pušio.

Vikendom bi popio malo brendija, ali ne previše. Ţena mu je umrla prije nego što sam ga

upoznala, a kćeri je plaćao školovanje. Ona se zvala Pia Dante, ali nije mogla ţivjeti s ocem.

José je bio stalna kućna posluga, a senatorova kuća daleko je od škola. Plaćao joj je smještaj

kod jedne obitelji blizu njezine škole, a viĊali su se jedanput na tjedan. Imao je i sina, ali

deĉko je umro dok je još bio vrlo malen.

Ne znam što bih drugo rekla.

Bila sam vrlo, vrlo uzrujana kad sam ĉula za ovo, i kao i svi, rekla sam da to nije

moguće. José Angelico bio je najpovjerljiviji ĉovjek i nije se doimao hrabrim. Ĉim sam to

mogla - nakon što su ga odveli - otišla sam potraţiti njegovu kćer. Ali kad sam pronašla kuću,

rekli su mi da je otišla. Pitala sam kamo, pitala sam kada, i stvarno sam pokušala pronaći

naĉin da je naĊem - ali obitelj kod koje je bila smještena nije bila nimalo od pomoći. Ne znam

što se dogodilo s tom djevojĉicom. Mnogo je djeĉaka i djevojĉica na ulicama, kao što svi

znaju.

José Angelico bio je dobar ĉovjek, što god da je uĉinio - i neću ga zaboraviti.

TREĆI DIO

1.

Ja sam Olivia Weston, ja sam bila ono što zovu “privremena domaćica” u Misijskoj školi u

Behali. I ja imam dio ove priĉe. Deĉki i otac Juilliard zamolili su da je pomno zapišem pa ću

to i uĉiniti.

Dvadeset dvije su mi godine i nakon fakulteta uzela sam vremena da vidim malo svijeta.

Došla sam u grad s namjerom da ostanem nekoliko dana, oporavim se od puta i onda odletim

dalje, naći se s prijateljima, jedan mjesec plivajući i surfajući.

No posjetila sam odlagalište smeća Behala i planovi su mi se promijenili.

Jesam plivala i surfala - jesam imala praznike. Ali ustanovila sam da mi je leţanje na

pijesku u redu tjedan dana, a onda me uhvatio osjećaj nemira i beskorisnosti. Behala. me

snaţno pogodila i nisam mogla prestati misliti na nju. Otišla sam onamo isporuĉiti sponzorski

novac u ime roditelja, koji imaju prijatelja koji je radio ondje. Otac radi u Ministarstvu

vanjskih poslova i platio mi je avionsku kartu (i još malo više) u nadi da ću na putovanju

nešto nauĉiti. I doista, dok si rekao keks, otac Juilliard je predloţio da mališane poduĉavam

ĉitati i pisati. Zatim sam se ukljuĉila u projekt proĉišćavanja vode na kojem rade. Zatim sam

pruţala i osnovnu prvu pomoć jer djeca stalno dobivaju ogrebotine ili ugrize, a rane se brzo

inficiraju - i onda sam dobila titulu “privremene domaćice”, “majke” - a to znaĉi da pristajete

u dnevnoj smjeni pomagati kako god moţete.

Zaljubila sam se.

Zaljubila sam se u oĉi koje su me promatrale i u osmijehe. Mislim da je dobrotvorni rad

najzavodljivija stvar na svijetu, a nikad se prije time nisam bavila. Prvi put u ţivotu okruţeni

ste ljudima koji vam govore da ĉinite nešto što pomaţe. Djeca iz Behale su prekrasna, a kad ih

cijeli dan gledate na smetlištu, moţe vam puknuti srce. DoĊete li u ovu zemlju, razgledajte

turistiĉke znamenitosti. Ali doĊite i u Behalu i pogledajte planine smeća i djecu koja

prekapaju po njima. To je nešto što će vam promijeniti ţivot.

Poznavala sam Juna - malog deĉka kojeg su zvali Štakor. Jun me nije htio zvati Olivia -

uvijek je bilo “sestro”, a zatim je postalo “majko”. Ja sam glupavo meka srca - u Engleskoj

bih lila suze zbog izgubljene maĉke. Mali Jun vrtio me oko malog prsta nakon dva dana;

vjeĉno sam mu davala ponešto hrane i ponešto novca. Ne znam kako inaĉe takvi djeĉaci

preţivljavaju.

U školi imamo sobu za odmor u koju ljudi mogu otići kad sve postane preteško i ondje

leći ispod ventilatora. Ondje imamo i mali hladnjak - a domaćice ga upotrebljavaju kao bazu.

Junu je postala navika posjećivati me i pokušavati sve ondje urediti, a meni je postala navika

davati mu svašta. Zato je bilo lijepo iznenaĊenje kad je k meni doveo svoja dva prijatelja, ali

nisam imala pojma u što se upuštam.

Pitali su moţemo li razgovarati, a ja sam pretpostavila da je rijeĉ o onome što se

dogodilo noć prije. Otac Juilliard se odmarao i nisam ga htjela uznemiravati - probdio je

gotovo cijelu noć pokušavajući saznati kamo su odveli Raphaela i mislim da je još bio vrlo

uznemiren - policija nije bila susretljiva. A zatim je, naravno, dijete jednostavno došlo pješice

u Behalu i ušetalo dok je sunce izlazilo. Nisam bila ondje, no ĉula sam sve o tome - i vidjela

sam koliko su ga jako premlatili. Njegova teta ga je grlila i grlila, i nije ga htjela pustiti.

Navodno je cijelo naselje izašlo. Otac Juilliard kaţe da su ljudi ovdje takvi. Kad jednoga od

njih ozlijede, svi osjećaju tu ranu.

Sada mi se srameţljivo smiješio, odmiĉući kosu unatrag. Masnice su bile strašne.

Sjećam se da sam se pitala kako odrasla osoba uopće moţe udariti takvo dijete. Vidio je da

zurim pa je stao iza svojeg prijatelja. Gardo - obrijani djeĉak - stavio mu je vrlo njeţno dlan

na ruku prije nego što se okrenuo natrag prema meni.

June je rekao: “Ne znamo što da radimo, majko. Imamo velik problem. Poznate Garda,

ne?”

Gardo je sjeo gledajući u svoja koljena. Vidjela sam da se potrudio odjenuti se u ĉisto -

izgledao je izribano, a njegova majica je bila ĉista. Pokušao se nasmiješiti, ali jednostavno je

izgledao nervozno. Ja sam napreĉac zakljuĉila, naravno, da se sprema zatraţiti od mene novac

- i skupljala sam snagu da odbijem. Jedno od pravila oca Juilliarda bilo je da ne dajemo novac

kao dar. Tu i tamo koju desetku ili dvadesetku, da - svi smo to povremeno ĉinili. Ali znala

sam da se Gardo priprema ne bi li zatraţio veći iznos. Onda sam ostala iznenaĊena - i pomalo

posramljena - kad je rekao: “Djed mi je u zatvoru, gospoĊo, i htio bih ga ići posjetiti.”

Rekla sam: “Ţao mi je. U kojem zatvoru?”

Rekao mi je njegovo ime, ali budući da nisam znala ništa o gradskim zatvorima, nije mi

mnogo znaĉilo. Pitala sam se zašto sam to uopće pitala.

“Zašto je u zatvoru?” rekla sam.

Gardo je skrenuo pogled, a deĉko s masnicama - Raphael - ovio mu je ruku oko ramena

i rekao nešto na svom jeziku. Shvatila sam da sam se dotakla neĉeg osobnog, ali sad više

nisam mogla natrag - ionako, bilo je to jedno od logiĉnih pitanja.

“Kaţu da je pretukao nekoga”, rekao je Jun tiho, “ali to nije istina. Sve je to korupcija

jer postoje neki ljudi koji ţele njegovu kuću.”

Gardo je, primijetila sam, poĉeo plakati. Obrisao je oĉi i rekao: “Pokušavaju ga izbaciti

iz njegove kuće! Podignu optuţnicu. Plate policiji, policija ga uhiti. Sad imaju njegovu kuću.”

Gardo je opet obrisao suze. Raphael ga je zagrlio još snaţnije i opet mu nešto rekao -

nešto ohrabrujuće, pretpostavila sam - na svojem jeziku.

Zatim je meni rekao: “Gardo ga mora vidjeti, sestro.” Djeĉaku su usta bila nateĉena i

govorio je nespretno. “Moţete li nam pomoći doći do zatvora?”

Otpila sam gutljaj vode, a Jun mi je dolio još u ĉašu.

Polako sam shvaćala da sam imala pravo: ovo će biti molba za novac. Trebaju novac za

autobusne karte ili da potplate nekoga. Stoga sam se opet iznenadila kad je Gardo rekao:

“Trebamo da idete sa mnom, sestro. Molim vas?”

“Ja?”

Kimnuli su.

“Ţeliš da idem u posjet tvom djedu?” pitala sam.

Gardo je kimnuo.

“Kako?” rekla sam. Bila sam sasvim izbezumljena. “Zašto ga moram posjetiti?”

“Moramo mu prenijeti neke informacije”, rekao je Gardo. “Policija se raspitivala o

njemu - zato su pretukli mojeg prijatelja. Moţda sljedeći put doĊu po mene!”

“To je teška situacija, majko”, rekao je Jun. Nikad ga nisam vidjela tako ozbiljnog.

“Starac mora saznati što se dogaĊa ovdje. I mi trebamo neke informacije, da bismo mu

pomogli. Ili će izgubiti kuću.”

“Ali moţda tvoja obitelj - tvoja majka...”

Gardo je odmahnuo glavom. “Nemam majku.”

“Djed ti sigurno ima sinove”, rekla sam. “I sigurno postoji vrijeme posjeta - zašto netko

ne moţe jednostavno... doći u posjet? Nisam sigurna kako mogu pomoći, u tome je problem.”

Gardo je rekao: “Ne razumijete.”

“Imaš pravo”, rekla sam. “Ne razumijem.”

“Ovdašnji zatvori”, rekao je Jun. “Jedan posjet na mjesec. Majko, oni će izgubiti kuću -

a ona je ovdje sve. Izgubiš li kuću, nemaš ništa. A vi - vi ste socijalna radnica...”

Gardo je rekao: “Uzmete svoju putovnicu. Potpišete se. Puste vas unutra.”

Šutjela sam. Napokon smo došli do srţi stvari.

Deĉko je rekao nešto što nisam ĉula i spustio je glavu u ruke. June je stavio ruku na

moju i rekao: “Molimo vas jer je vrlo vaţno, a nitko drugi ne moţe pomoći.”

“Vi ste jedina strankinja koju poznajemo”, rekao je Raphael. “A u zatvorima ovdje...

ĉine što ih volja.”

“Kaţete da ste socijalna radnica”, rekao je Jun. “Kaţete da ga samo ţelite vidjeti na pola

sata. Moţda će vas pustiti da ĉekate, okej? Moţda isprva kaţu ne. No na kraju, ako

jednostavno sjedite ondje... Postoji šansa, ne?”

Gardo me pogledao, a oĉi su mu još bile pune suza.

Jun je rekao: “Vi ste najbolja, najljubaznija majka koju smo ikad imali ovdje. Moli vas

to samo zato što, bez toga, oni moţda izgube kuću.”

“Tukli su me”, rekao je Raphael. “Misle da imam neke papire, ali nemam ih.”

“Molim vas, majko?”

I tako sam se našla u taksiju na putu za zatvor Colva.

Taština i glupavost, i ĉinjenica da mi tri mala deĉka mogu u jednom trenu slomiti srce, a

u drugome mi laskati, cijelo vrijeme laţući i laţući. Sa sobom sam povela samo Garda, a prvo

što smo uĉinili bilo je da stanemo u velikoj trgovini da mu nabavimo novu odjeću. Kao što

sam rekla, uredio se, ali kratke hlaĉe i majica bili su mu toliko skoreni od višemjeseĉne

prljavštine da su bili kruti na njemu.

Nikad neću zaboraviti poglede koje su mi upućivali dok sam s njim ulazila na odjel

odjeće za djeĉake. A takoĊer pamtim i koliko mu je dugo trebalo da izabere nešto. Rekla sam

taksistu da nas ĉeka, misleći: Kratke hlače i košulja - pet minuta kupovine. Naţalost, nije bilo

tako. Gardo se nije htio ţuriti i bio je najpozorniji, najoprezniji kupac kojeg sam ikad vidjela.

Ţelio je traperice, ali one najskuplje. Nisam mogla platiti zapadnjaĉke cijene za nešto za što

sam znala da je vjerojatno izraĊeno za siću baš u ovom gradu, pa sam ga uspjela nagovoriti na

jeftinije hlaĉe. Zatim je htio dugaĉku košarkašku majicu, a ja sam smatrala da je to potpuno

pogrešno za dojam koji smo ţeljeli ostvariti. Odvela sam ga do izloţbenog stalka s formalnim

košuljama, a on je frknuo nosom na sve njih. Sad sam već postajala nervozna pa smo opet

došli do kompromisa. Izabrali smo majicu, za koju je inzistirao da mora biti prevelika. Zatim

smo odabrali nešto formalniju košulju s ovratnikom da je odjene preko majice.

Sve je isprobao pa smo otišli na blagajnu - barem sam mislila da idemo u tom smjeru,

ali odjednom sam bila na odjelu s cipelama, a on je gledao tenisice. I opet, cijene su me

zaprepastile, ali morala sam priznati da lijepo odjeven deĉko bosih nogu - prljavih bosih nogu

- ne bi bio uvjerljiv.

Izabrali smo par srednje cijene i kad smo došli na blagajnu, sve sam platila kreditnom

karticom. Nagrada je bila, naravno, to što nikad u ţivotu nisam vidjela tako sretnog deĉka, a -

moram priznati - ni tako naoĉitog. Izašao je iz kabine za isprobavanje i jednostavno više nije

bio djeĉak s odlagališta smeća Behala! Bio je viši, pucao je od samopouzdanja i smiješio se...

ĉak je i drukĉije hodao. Nisam mogla odoljeti a da ga ne poljubim, što je trgovkinju nagnalo

na nekontroliran smijeh.

Došli smo do taksija. Zagrcnula sam se kad sam vidjela brojaĉ. I krenuli smo dalje.

2.

Otac Juilliard.

Smatram da moram reći da bih se umiješao da sam znao na što je Olivia pristala i

sprijeĉio bih to. Prozreo bih to kao varku, kakva je i bila. Problem je u tome što to nikad ne

oĉekujete, a šest godina ovdje u Behali nauĉilo me da su neka naša djeca najbolji lašci na

svijetu. Valjda je rijeĉ o opstanku. Grozno je to reći, ali... povjerenje. Jednostavno se ne biste

smjeli dovesti u poloţaj u kojem povjerenje moţe biti izigrano.

Ja sam, pak, najgori. Dok su obraĊivali Oliviju, za mene su planirali nešto vrlo posebno.

Raphael i Gardo su pametni. Ali mali Jun... Štakor. Ono što je on uĉinio - ostavilo me

bez daha.

Stvari će doista uskoro postati vrlo opasne.

3.

Olivia. I da, znam. Bila sam glupa.

Taksi me odvezao u dio grada koji je bio tako oronuo da oronulijeg još nisam vidjela.

Moţda ćete reći da je to ĉudno, kad to kaţe netko tko radi u Behali, ali nije. Behala je golemo,

monstruozno, prljavo, pušeće odlagalište smeća i ne moţete vjerovati da ljudska bića smiju

raditi, a kamoli ţivjeti ondje. Smeće i barake - ekstremno je, straviĉno i nikad neću zaboraviti

taj smrad.

U Behali vam doĊe i da se rasplaĉete jer izgleda kao strašna kazna koja nikad neće

završiti - i ako imate imalo mašte, moţete vidjeti dijete i ono što je osuĊeno raditi do kraja

ţivota. Kad vidite starca, preslabog da bi radio, podboĉenog na stolcu ispred svoje barake,

pomislite: To je Raphael za četrdeset godina. Što bi se uopće moglo promijeniti? Ta djeca

osuĊena su da udišu taj smrad cijeli dan, cijelu noć, pregledavajući otpadne vode grada.

Štakori i djeca, djeca i štakori, a katkad pomislite da imaju manje-više isti ţivot.

Colva je, pak, bila nešto sasvim drugo.

Vozili smo se ispucanim cestama. Ploĉnici su bili razlomljeni i ĉinilo se kao da je

nedavno bio potres. Vozili smo se izmeĊu stambenih zgrada, posutih konopcima za sušenje

rublja i elektriĉnim kabelima. Posvuda su bili ljudi, uglavnom su sjedili kao da nemaju baš

ništa raditi. Klima u taksiju nije radila i postajalo je sve vruće i vruće. Bila je suha sezona, ali

govorilo se da s mora dolazi neoĉekivani tajfun. Povjetarac je nosio pravu vrućinu.

Skrenuli smo, a s naše desne strane bio je visok betonski zid. Gardo je rekao: “Zatvor” i

pokazao prstom, ali nije mi uopće trebalo reći. Na vrhu su bile spirale bodljikave ţice, ĉiji su

dijelovi visjeli na mjestima na kojima se ţica otkvaĉila od drţaĉa. Na svakih pedeset koraka

bili su straţarski tornjevi, otvoreni suncu i kiši. Skrenuli smo desno i pratili sljedeći zid.

Slijeva su bile kolibe od bambusa i slame, i još ljudi - mnogi od njih sićušna djeca. Uvijek

zapazim sićušnu djecu koja sjede u prljavštini i igraju se kamenjem i granĉicama. Saznala sam

poslije da mnoge od obitelji u tim kolibama imaju roĊake u zatvoru s druge strane tog zida.

Moraju ţivjeti ondje i slati unutra hranu, inaĉe bi zatvorenici umrli od gladi.

Došli smo do ulaza i platila sam taksi. Zatim sam otišla do straţarnice. Bio je to

betonski sanduk s velikim prozorom. Unutra je sjedilo nekoliko ĉuvara. Do nje je bila crveno-

bijela rampa, da zaustavi vozila, i ĉovjek s automatskom puškom. Pokazala sam svoju

putovnicu i odrţala govor koji sam pripremila.

Nazvali su nekoga. Primijetila sam da me Gardo drţi za ruku, a i sama sam bila

uplašena. Nismo ĉekali više od dvije minute kad je na prozor došao još jedan sluţbenik i

zatraţio da ponovim što ţelim. Ispriĉala sam priĉu dvaput jer je stigla još jedna osoba, a zatim

su odnijeli moju putovnicu. Dali su mi upisnik da se potpišem i posjetiteljsku iskaznicu. I

Gardo je dobio jednu. Zatim su nas sproveli oko rampe i preko dvorišta.

Vrlo je zastrašujuće ušetati u zatvor jer ne moţete a da ne pomislite: Što ako nešto pođe

po zlu pa me ne puste van? A razmišljala sam i o onoj crti - crti koja mora postojati i koju

morate prijeći - koja odvaja slobodu od potpunog utamniĉenja. Koja će se to vrata otvoriti i

ponovno zatvoriti iza nas?

Sproveli su nas pokraj nekog ureda do neĉeg što je izgledalo kao velika ĉekaonica.

Posvuda su bile klupe. Pozvali su nas da sjednemo. Nekoliko sekunda poslije došao je ĉuvar

da nas otprati iz ĉekaonice i niz hodnik. Na kraju hodnika bila su ţeljezna vrata sa šipkama.

Otkljuĉali su ih za nas pa smo prošli kroz njih. Zatvorila su se za nama uz onaj grozan,

zveketavi, odjekujući udarac metala o metal. Odveli su nas u manju ĉekaonicu i zamolili da

sjednemo. Sjedili smo ondje gotovo sat vremena.

U ovoj zemlji ništa nećete postići pokaţete li nestrpljenje - to sam ovdje vrlo brzo

nauĉila. Mnogo je bolje ĉekati, i smiješiti se, i kimati. Gardo nije rekao gotovo ništa. Vidjela

sam kako miĉe usnama, kao da se moli.

Odjednom mi je rekao: “Što znaĉi in memoriam?”

Rekla sam: “Mislim da je to latinski. To napišeš kad netko umre, a znaĉi u sjećanje na.”

Pitala sam zašto ga to zanima.

Nasmiješio mi se i rekao: “Videoigrica.” Zatim je opet poĉeo mumljati, kao da recitira

jednu te istu dugu molitvu.

Naposljetku su se vrata otvorila i ušao je ĉovjek u košulji kratkih rukava. Imao je vrlo

topao osmijeh i rukovao se sa mnom. Predstavio se kao gospodin Oliva. Rekla sam mu da se

ja zovem Olivia i to kao da je odmah probilo led. Zajamĉio mi je da će gospodin Oliva

pomoći gospoĊici Oliviji ako ikako bude mogao. U ruci je drţao fotokopiju moje putovnice i

sjeo je nasuprot meni.

Govorio je tiho i bio vrlo uljudan. Ispriĉao se što sam morala ĉekati.

“Ja sam sluţbenik socijalne zaštite”, rekao je. “Upravitelj je trenutaĉno zauzet nekim

problemima, inaĉe bi vas osobno primio - uvijek se trudimo izaći u susret kod ovakvih

zahtjeva. Zatvorenik kojeg ţelite vidjeti priliĉno ĉesto prima ovakve zahtjeve. Dali ste nam

njegov broj, ali broj nije ispravan. Jeste li sasvim sigurni da ţelite vidjeti baš gospodina

Olondriza?”

“Mislim da da”, rekla sam.

“Da, molim vas, gospodine”, rekao je Gardo. “Gabriel Olondriz.”

“Kao što sam rekao, njemu dolaze posjetitelji i uvijek ih rado prima. Znate da je vrlo

bolestan ĉovjek?”

Gardo mi je kimnuo i rekao: “Da.”

Nastala je tišina.

“To je jedan od razloga zašto smo ovdje”, rekla sam.

“Nije da ne dolazi u obzir”, rekao je gospodin Oliva. “No postoje neke formalnosti.

Obiĉno to moţemo bolje organizirati ako nas unaprijed obavijestite, znate. Mogli biste moţda

doći sljedeći tjedan?”

Odmahnula sam glavom. “Jako mi je ţao”, rekla sam. Osjećala sam Gardovu paniku -

naslućivao je da smo nadomak uspjeha. “Štoviše, sram me je. Ovo je moj prijatelj Gardo i tek

mi je juĉer rekao za probleme, a kaţe da je hitno. Mislim da je neizmjerno ljubazno od vas što

ste uopće uzeli u obzir da nas primite.”

Gospodin Oliva se nasmiješio. “Vrlo ste strpljivi i dobro obrazovani. Socijalna ste

radnica, ne? U Behali?”

“Neplaćena radnica - na potpuno volonterskoj osnovi.” Gospodin Oliva ispruţio je ruke

i snaţno se rukovao sa mnom. “Hvala”, rekao je. “Da nema ljudi koji dolaze ovako pomoći,

stvari bi bile gore nego što jesu. Ovaj grad muĉe mnogi problemi. Svaki grad ima problema -

no moţda ih ovaj grad ima više od većine, ne znam. Brinete se za ovog djeĉaka?”

Rekla sam: “Bio je vrlo uznemiren juĉer. Nisam sve razumjela, ali rekao mi je da moţda

mogu nešto uĉiniti.”

“Je li dobar deĉko?”

“Je.”

“Ide u vašu školu?”

“Ne onoliko ĉesto koliko bih ţeljela”, rekla sam, a gospodin Oliva se nasmijao.

Razmijenio je nekoliko rijeĉi s Gardom i potapšao ga po ruci. “Znate da je ĉovjek kojeg

ţelite vidjeti trenutaĉno u bolnici?”

“Ne znam baš mnogo o njemu”, rekla sam, “osim onoga što mi je Gardo ispriĉao.”

“Nije zdrav ĉovjek. Mislim da ćete se moţda uznemiriti. Usto, uvjeti - prostor za

susrete. Jeste li kad prije bili u zatvoru?” Odmahnula sam glavom.

Gospodin Oliva se nasmiješio. “Znate, naša vlada ima mnoge neodgodive probleme. Ne

ulaţe novac u svoje zatvore - mislim da je isto tako bilo u vašoj zemlji prije stotinu godina.

Mislim da će vas uznemiriti to što ćete vidjeti. Moţda bi trebao ući samo deĉko - ako je stvar

izmeĊu njega i gospodina Olondriza?”

“Mislim da bih trebala biti s njim”, rekla sam.

Nisam znala zašto. Opet me hvatao strah - ali kad sam već ovako daleko došla, zar ću

zaista sjediti u ĉekaonici? Ovo je godina u kojoj ću vidjeti svijet i palo mi je na pamet da će

me to, ako vidim svijet Behale a sada i zatvora - moţda nauĉiti više nego što bih ikad nauĉila

na fakultetu.

Gospodin Oliva je rekao: “Problem je u naknadama. Za organiziranje ovakvih posjeta -

za „brzi prolaz‟, nazovimo ga tako. Rekli su vam na ulazu?”

“Nisu”, rekla sam.

“Sramili su se”, odgovorio je. “Stvar je u dobivanju sigurnosnog dopuštenja - moramo

nekoga jako brzo poslati po odobrenje. Date li nam malo vremena, moţemo dobiti izuzeće.”

Djelovao je iskreno. “Je li stvarno tako hitno?” pitao je.

Kimnula sam.

“Mogu provjeriti za koji trenutak”, rekao je. “Ali mislim da će biti deset tisuća. A raĉun

- dok je guverner tako zaposlen...”

“Ne trebam raĉun”, rekla sam. Moram priznati da mi je bilo pomalo muĉno. Ovaj dan

stajao me cijelo bogatstvo. “Problem je u tome što nisam sigurna da imam toliko sa sobom.”

Gardo je gledao u stranu.

“Donijet ću formulare i provjeriti”, rekao je gospodin Oliva. “Zaista bih vam rado

pomogao, ali... Ne odreĊujem ja te naknade, vlada ih odreĊuje.” Osmjehnuo se. “Rekao bih da

je vlada vrlo bogata!”

Vratio se nakon deset minuta. U ruci je drţao formular. “Bojim se da ćemo vas morati i

fotografirati. A imao sam pravo: stoji deset tisuća.”

Imala sam jedanaest tisuća. Tog sam jutra bila u banci i podigla sam više jer sam se te

veĉeri s prijateljima spremala na veĉeru u vrlo skup restoran. Za pola sata izradili su mi

propusnicu, s mojom fotografijom i nekoliko potpisa. Gospodin Oliva ponovno se rukovao sa

mnom.

Dok je odlazio, glasno je povikao i u trenutku su u hodniku bila ĉetiri ĉuvara. Jedan je

rekao nešto Gardu, a on je rekao: “DoĊite.”

Sjećam se odjeka njihovih ĉizama.

Odveli su nas u drugu prostoriju s ormarićima. Zatraţili su da izvadimo sve iz dţepova -

morali smo izuti cipele i protresti ih. Sve su spremili unutra i zalupili vratima ormarića te smo

krenuli niz još jedan hodnik, a u daljini sam ĉula ljude kako viĉu - znala sam da je crta

razdvajanja sada blizu i srce mi je brzo tuklo. I doista, hodnik nas je odveo u dugaĉku dvoranu

koju su napola presijecale rešetke od poda do stropa, a vika muškaraca bila je još glasnija, kao

da prilazimo nekakvoj trţnici. Odveli su nas do vrata u sredini, a kad su ih ĉuvari otvorili,

postala sam svjesna neprekidnog udaranja metala o metal. Posvuda su se glasno zatvarala

vrata i ĉula sam okretanje kljuĉeva u bravama. Odjednom smo bili u ĉudnoj niĉijoj zemlji, kao

u dekompresijskoj komori - u prostoru u kojem su najprije zakljuĉali vrata iza nas prije nego

što su otvorili vrata ispred nas. Ispod sve one vike ĉuo se smijeh i - moram to reći - bilo je

poput glasanja ţivotinja, sa strašnom jekom. A ako je to moguće, postajalo je još toplije, kao

da nešto diše na nas. Naredbe su izvikivane: odjednom su svi bili u ţurbi. Otkljuĉali su zadnja

vrata i pokazali nam da uĊemo.

“Dobro došli! ” povikao je ĉuvar koji nas je primio.

Osmjehnuo mi se. Osmjehom iskrenog zanimanja i topline, što se ĉinilo tako ĉudnim za

pakao u koji smo ulazili.

4.

Oĉekivala sam ćelije, ali vidjela sam samo kaveze.

Bili su mi slijeva i zdesna i bili su ona vrsta kaveza u koju moţda smjestite lavove i

tigrove, u starinskom zoološkom vrtu. Bili su taman toliko visoki da nizak ĉovjek moţe u

njima stajati uspravno, a bili su oko ĉetiri metra dugaĉki, moţda dva metra duboki. Podigla

sam pogled i vidjela da su kavezi naslagani tri reda uvis, a uz stranice su stajale ljestve.

Protezali su se u dugaĉkim redovima, vidjela sam uske prolaze izmeĊu njih. Bilo je strašno

vruće. Hodajući pokraj tih uskih prolaza, vidjela sam da vode u dubinu do još kaveza. Bilo je

poput skladišta, ali u svakom su kavezu bili ljudi.

Dok sam hodala izmeĊu njih, zurili su u mene slijeva i zdesna, i odozgo. TakoĊer,

budući da su mnogi ljudi leţali ili sjedili, zurili su u mene i odozdo.

Buka je bila nesnosna - svi kao da su vikali. Gardo me ponovno uhvatio za ruku i to me

umirilo.

“Zdravo, gospoĊo!” vikali su opet i iznova. Veseli povici - prijateljski povici, i toliko

smijeha. Kroz rešetke su se istezale ruke, a bilo je i ozbiljnih lica, kao i onih nasmijanih.

“Moţete li što dati, gospoĊo? GospoĊo! GospoĊo! Kako ste? Kako ste?”

Pogledala sam udesno i na mjestu se ukopala.

Ugledala sam djeĉaka koji nije mogao imati više od osam godina, odjevenog samo u

kratke hlaĉe. Smiješio mi se. U krilu mu je sjedio još mlaĊi djeĉak, spavajući.

Mislim da sam rekla: “Ne” i samo ga gledala, nemoćna pomaknuti se - ukopana na

trenutak.

Gardo me lagano gurnuo naprijed, ali osmogodišnjak je poĉeo ţeljno dozivati. Ustao je i

prišao prednjoj strani kaveza te se objema rukama uhvatio za rešetke. “Zdravo, gospoĊo!”

rekao je. “Zdravo, gospoĊo. Dvadeset pesosa, gospoĊo.”

Okrenula sam se za puni krug. Sad sam već bila u središtu dvorane, a okrenuti se uokolo

znaĉilo je izgubiti se jer su svi kavezi bili identiĉni, a iako su imali velike znakove s

brojevima, meni oni nisu ništa znaĉili. Više se nisam mogla orijentirati; vidjela sam samo lica

i ruke kako mašu. Muškarac pa dijete. Mladić, potom stariji muškarac pa opet dijete - mršava

tijela, sjajna od znoja. Gotovo svi samo u kratkim hlaĉama. Smrad ustajale hrane, znoja i

urina.

“Sve je okej”, rekao je Gardo drţeći ruku na mojoj.

Ĉuvar koji nas je pratio nije primijetio da smo stali. Sada jest pa je priĉekao. Postavljali

su mi pitanja: “Kamo idete? Kamo idete, sestro?”

“Kako se zovete?”

“Koja zemlja?”

“Amerikanka? Amerikanka? Zdravo!”

“Volim vas! Volim vas, Joe!”

Ĉuvar se vratio. Gardo me drţao za ruku i nadlakticu i pokušavao me pokrenuti. Bilo je

vruće kao u pećnici, a smrad se pogoršavao. Znala sam da ću pasti ako se ne pokrenem. Sa

sobom sam imala bocu s vodom, hvala nebesima - i pila sam mnogo i dugo, a neki su ljudi

klicali. Ljudi su dozivali za vodu. Izgubila sam ravnoteţu i zateturala na rešetke - Gardo je bio

ondje, ali me nije mogao drţati. Osjetila sam ruke na ruci i na kosi i glasove kako šapuću

blizu: “Pomozite mi, gospoĊo...”

“Nema ovdje nikoga, gospoĊo. Nitko neće doći, gospoĊo...”

U naruĉju jednog starijeg ĉovjeka leţao je mali djeĉak obojene kose; na komadu novina

sklupĉalo se dijete u razderanim hlaĉama. Ţivjeli su u pećnici.

Gardo je raspleo njihove ruke - gladile su me. Nervozne oĉi, a ipak još uvijek tako

pristojne - zadrţati pristojnost ĉak i kad si oĉajan... Osjećala sam suze, beskorisne suze

ispunile su mi glupe oĉi.

Uspjela sam nastaviti hodati. Kao da sam se penjala uzbrdo -uspjela sam zakoraĉiti

jedanput, pa još jedanput. Nastavila sam uz hodnik kao da prelazim preko vode po kamenju.

Gledala sam preda se, u leĊa ĉuvara u plavoj košulji. Slijedili smo ga. Došli smo do metalnih

vrata i prošli kroz njih. Kad su se zatvorila iza mene, naslonila sam se na zid, zatvorila oĉi i

plakala.

Ondje je bilo stubište i kad sam se pribrala, uspela sam se njime. Buka i smrad postupno

su izblijedjeli oko mene.

Ĉuvar je rekao: “Sad je u bolnici.” Rekao je nešto drugom ĉuvaru te su nam otkljuĉali

još jedna vrata. Maknuli smo se s jarkog svjetla. Bila sam svjesna lagane struje zraka iz

zidnog ventilatora. Trebalo je vremena da mi se oĉi prilagode jer je svjetlo bilo prigušeno.

Odveli su me niz uzak hodnik - mislim da su ondje bila invalidska kolica. Zatim su me odveli

desno, u praznu prostoriju, a ondje je bio jedan stol i nekoliko stolaca na sklapanje. Sjela sam

na jedan i spustila glavu sasvim nisko jer sam i dalje osjećala da bih se mogla onesvijestiti.

Mislim da je Gardo na trenutak nestao - mislim da sam ostala sama. Popila sam još vode i

nakon nekog vremena osjećala sam se bolje.

Gardo se opet pojavio i sjeo do mene.

Rekla sam: “Unutra je bilo djece.”

Gardo me samo pogledao.

“Što su skrivila?”

Slegnuo je ramenima. “Siromašna su. Skrive mnogo toga.”

“Ali... ne mogu se tako zatvoriti ljudi. Što su skrivili?”

Gardo nije rekao ništa. “Kradu”, rekao je nakon nekog vremena. “Moţda se potuku.”

Osmjehnuo mi se stisnutih usana, kao da me hrabri. “Dobiju nešto hrane. Nije tako loše.”

Ĉekali smo... ne znam koliko - vrijeme je teklo drukĉije. Moţda ne dugo. A onda smo

zaĉuli glasove i došla su dva ĉuvara. Pomagali su vrlo starom ĉovjeku da doĊe do nas. Morali

su biti spori i strpljivi s njim jer nije mogao hodati baš najbolje. Na sebi je imao tamne,

komotne hlaĉe i bijelu košulju, zakopĉanu do vrata. Ĉuvari su ga pridrţavali, ali vidjela sam

da ima i štap; bolno se kretao hodnikom. Zurio je u mene. Dojmile su me se njegove izrazito

bijele oĉi - kratkovidne ali gladne - zurio je kao da me je oĉekivao.

5.

I dalje Olivia. Mene su zamolili da napišem sve ovo, ali moţda bi i Gardo trebao ponešto reći.

Primijetila sam da je on - hoću reći, Gardo - ustao i pomaknuo se iza mene. I ja sam ustala.

Kao da nitko nije bio sasvim siguran što da uĉini.

“GospoĊica Olivia?” rekao je muškarac.

“Da”, rekla sam.

Trepnuo je. “Sjednite. Molim vas, sjednite.” Zatim je rekao nešto na svojem jeziku i

ĉuvari su mu pomogli do stolca. Jako se znojio -vidjela sam da mu je cijelo ĉelo vlaţno.

Pronašao je maramicu te si najprije obrisao ĉelo, zatim lice, a potom i vrat.

Naposljetku se naslonio i osmjehnuo. “Rekli su mi vaše ime”, rekao je. “Puno vam

hvala što ste me posjetili. Nadam se da vam nije bilo previše... strašno.”

Bilo je oĉito da mu je naporno govoriti. Izgledao mi je vrlo bolesno - prebolesno da bi

bio u zatvoru. Nije mi padalo na pamet što bih mogla reći.

“Ne prepoznajem vaše ime”, nastavio je. “A nisu mi htjeli reći razlog... što ste mi uĉinili

tu ĉast. Molim vas... oprostite mi, ja sam... Kao što vidite, došli ste baš kad sam iznimno slab.

Ali nikad ne odbijam. Nikad ne odbijam.”

Ĉovjek nije bio samo slab: umirao je. Ne znam kako sam znala, ali bila sam sigurna u

to. Koţa mu je bila sasvim zategnuta i teško je disao. Pod vilicom je imao veliku izraslinu i

ĉinilo se kao da trpi bolove. Sve je bilo naporno. Sjediti mirno bilo mu je naporno, podići

glavu bilo je naporno. Vidjela sam kako se lecnuo dok je mijenjao poloţaj. Opet mi se

osmjehnuo i jasno sam mu vidjela lubanju kroz koţu. To je bio Gardov... djed? No nešto tu

nije bilo u redu. Muškarac ga nije ĉak ni pozdravio.

“Drago mi je što sam vas upoznao”, rekao je. “Reći ću vam što god ţelite znati. Na

kojem sluĉaju radite?”

Još nisam progovorila, a nisam bila sigurna ni da mogu. Nisam bila sigurna kako će mi

zvuĉati glas ako progovorim. Ovlaţila sam usne i rekla: “Ţao mi je što sam...” Nisam znala

što da kaţem. “Što sam... vas uznemirila. Ali Gardo...”

Osvrnula sam se. Gardo je stajao ondje, miran kao stup. Još nije pozdravio muškarca,

niti je muškarac pozdravio njega.

“Vjerujte mi”, rekao je starac, “posjetitelj je uvijek dobrodošao. Bez posjetitelja bih već

poludio, a dolaze priliĉno neredovito. Nekoliko tjedana ne doĊe mi nitko. A onda, kao da sam

opet u modi, doĊu mi dva u jednom danu. Vi ste, moja draga, prvo lice nakon dugo vremena.

A vaš djeĉak, on je...?”

“Ovo je Gardo”, rekla sam. “Vi se poznajete, zar ne?”

Starac je pogledao mene, a onda Garda. Izgledao je zbunjeno i osmjehnuo se.

“Poznajete se”, rekla sam. “Gardo je taj koji vas je ţelio vidjeti. U vezi s vašom

kućom.”

Muškarac je rekao nešto na svojem jeziku, a Gardo je tiho odgovorio. Muškarac je opet

progovorio, a Gardo nije rekao ništa.

“GospoĊice Olivia”, rekao je starac smiješeći se. Sklopio je oĉi i ĉekao. “Siguran sam

da je vaš djeĉak dobar deĉko i radostan sam što vas je doveo ovamo. Ali da vam odgovorim

na pitanje...” Opet je zastao, ovaj put da bi došao do daha. “Odgovor na vaše pitanje je: ne. Ne

poznajem ga i nikad ga prije nisam vidio. A što se kuće tiĉe... Ja nemam kuću. Nemam gotovo

ništa. Sve mi je oduzeto još davno.”

“Gardo, rekao si da ti je to djed”, rekla sam.

Gardo je gledao u stranu.

“Ne razumijem”, rekla sam. “Rekao si mi... Gospodine, malo sam zbunjena.”

“Da. I ja sam.”

“Došla sam zato što... Kao što sam rekla: Gardo vas je ţelio vidjeti u vezi s vašom

kućom.”

U glavi sam vrtjela Gardovu priĉu, a zbunjenost je rasla i tjerala me u paniku. Je li to

krivi zatvorenik? Bilo je neke zabune oko broja. Sjedimo li s pogrešnim ĉovjekom?

“Olivia, vi ne znate tko sam ja, zar ne? Ne znate ništa o meni.”

“Ne”, rekla sam. “Ama baš ništa.”

Rekao je nešto Gardu na svojem jeziku i Gardo je tiho odgovorio. Muškarac je naglo

udahnuo i zaklopio oĉi. “Kaţe da ste platili deset tisuća pesosa da biste došli do mene. Vrlo je

dareţljiv s vašim novcem, rekao bih. Trenutaĉna je cijena, gospoĊice Olivia, tisuću petsto.

Jednom su od novinara izvukli pet tisuća, ali pustili su ga da ĉeka tri dana, a bilo je to netom

prije Zapantinih izbora.”

“Ne razumijem”, rekla sam. “Poznajete li Garda ili ne?”

“Ne.”

“Onda...”

“Iskoristio vas je da mitom doĊe do mene. Novac koji ste dali mito je za ovdašnju

birokraciju. Ĉuvari mi dovode ljude - kao što sam rekao - ĉesto me ljudi ţele posjetiti pa sam

mislio da ste jedna od njih. Zatvorske vlasti dobro ţive od mene, rekao bih.”

“Ali ja ne... I dalje ne razumijem. Zašto vas ljudi posjećuju?”

“Gardo, nećeš objasniti?”

Gardo je rekao nešto na svojem jeziku i došlo je do kratke, nagle rasprave. Ĉinilo se da

Gardo preklinje, no starac ga je prekinuo. “Ne”, rekao je. “Ne. Razgovarat ćemo na

engleskom s gospoĊicom Olivijom. GospoĊica Olivia platila je za ovoj razgovor. Sve ćemo

reći na engleskom.” Pogledao me. “Vaš se djeĉak poigrava i ţeli mi postaviti pitanja nasamo.

Ţeli sa mnom razgovarati privatno, a ja sam to odbio. Vidim da ste izbezumljeni, a - i ja sam

vrlo iznenaĊen... molim vas.”

Nagnuo se naprijed na stolcu i na jedan uţasan trenutak pomislila sam da će povratiti.

Oslonio se na svoj štap i ĉinilo se kao da ĉeka da mine bol. Rekao je nešto Gardu na svojem

jeziku. Gardo je sa stola uzeo ĉašu i napunio je vodom iz moje boce. Pruţio ju je starcu, ali

starac je drhtao. Uhvatio je ĉašu rukom, ali Gardo ju je morao i dalje drţati i polako je

naginjati k njegovim ustima. Muškarac se ĉvrsto drţao za djeĉakovu ruku.

“Oprostite”, rekao je. Još jedanput je otpio. “Govorio sam... Ako vam kaţem tko sam,

gospoĊice Olivia, i kako sam završio ovdje, stvari će moţda postati jasnije. Kao što vidite,

sada sam već na korak do smrti. Znate da me ipak ne ţele pustiti? A ni mrava ne bih zgazio.”

Osmjehnuo mi se. “Znate mi ime, ali ono vam ništa ne znaĉi. I nema razloga da vam znaĉi.”

Bol je minula i opustio se.

“Razlog što sam ovdje u zatvoru je u tome što sam podnio optuţnicu za korupciju protiv

senatora Regisa Zapante prije trideset pet godina. Znate za senatora Zapantu?”

“Ne”, rekla sam.

“On je vaţan ĉovjek u ovoj zemlji - naš pouzdani potpredsjednik. Vjeĉno je u novinama

zbog ovoga ili onoga. Vi ste turistkinja i u prolazu ste - ne bi vam ta imena bila poznata. Naš

Gardo sigurno zna to ime, pa i lice - zar ne, Gardo?”

Gardo je kimao. “Njega svi znaju.”

“Jako je vaţan ĉovjek u ovom gradu. Ne ĉitate novine?” Odmahnula sam glavom.

“Više ni ja. Moţda jedanput na mjesec, ako mi se posreći - sasvim mi uskraćuju novosti,

a moţda je tako i najbolje. Ĉekanje na promjene me iscrpilo; vjerojatno je najbolje što tako

malo ĉujem! Nikad nisam bio vaţan, Olivia - sluţio sam samo kao mali sluţbenik, u istoĉnom

dijelu grada - skromni redovi. Ne znate naš sustav pa neću... Ah, ionako nije vaţno. Vaţno je

samo da sam prije ĉetrdeset godina naišao na informaciju da je senator Zapanta potajno

otpremio trideset milijuna dolara meĊunarodne pomoći. Radilo se o paketu donacija, najveća

je bila od Ujedinjenih naroda, koji je trebao sluţiti za gradnju bolnica i škola. Ta su sredstva

zvali „ţitno sjeme‟. No sredstva „ţitno sjeme‟ vrlo su vaţna zbog naĉina funkcioniranja. Kad

neka zemlja primi takva sredstva, uvjet je da proporcionalan dio novca osiguraju vlada i ostale

zemlje donatorice. U ovom sluĉaju, na tih trideset milijuna, dio bi dodala naša vlada, a dio, ah

- privatni investitori. Bile su ukljuĉene velike banke. Tako da bi trideset, nadali smo se,

postalo šezdeset ili sedamdeset. Sedamdeset milijuna promijenilo bi grad, gospoĊice Olivia, u

to vrijeme. No nikakve škole ni bolnice nikad nisu sagraĊene, a grad je ostao siromašan.

Senator Zapanta ih je ukrao, a ja sam pokušao dokazati da ih je ukrao. Sluĉaj nikad nije došao

do suda jer je senator brzo podnio protutuţbu. Ispalo je da ima mnogo više prijatelja nego ja i

neizmjerno više moći. Naposljetku sam optuţen i sudski gonjen. OsuĊen sam. Smijali su se

ţalbama koje sam uloţio. Doţivotni zatvor, to sam dobio, i...”

Ponovno je zastao i lecnuo se od boli.

“Mislim da je izdrţavanje kazne pri kraju.”

6.

Opet Gardo - samo nešto kratko od mene. Samo da kaţem sestri Oliviji da mi je jako ţao zbog

toga što sam uĉinio. Razgovarali smo o tome, nas trojica, i odluĉili da je to jedini naĉin.

Štakor je rekao da vam moţda moţemo reći dio, ali ja sam rekao ne. Ja sam bio taj koji je

rekao da ne smijemo vjerovati nikome osim sebi samima.

Ţao mi je zbog toga.

Ne smijete zaboraviti, molim vas, da sam ja bio taj koji je ĉitao pismo Joséa Angelica,

opet i opet i opet. Svi smo znali - svi mi - da smo blizu, a ono što je Raphael proţivio u

policijskoj postaji... Sestro, ne znam kako je to preţivio. Prije toga mislio sam da je slab,

obiĉni djeĉaĉić koji će se slomiti, ali pogriješio sam. Molim vas, shvatite, nismo vam smjeli

reći. Bili smo samo nas trojica: Raphael, Štakor i ja, i već smo znali da ćemo ubrzo otići - da

nije moguće da još dugo ostanemo u Behali. Zato nismo htjeli da itko išta zna.

Molim vas, oprostite mi, nadam se da ću vas jednom opet vidjeti.

Ţao mi je što je onako završilo za vas.

7.

Gabriel Olondriz mi se osmjehnuo.

Ovo je ponovno Olivia.

“Ispriĉat ću vam još malo”, rekao je. “S vremenom će imati smisla, a onda će nam ovaj

deĉko reći što ţeli.”

Rekla sam: “Kako netko moţe ukrasti trideset milijuna dolara?”

“Kako?”

“Da.”

“Rade to ĉesto. Rade to tako lako - ne u kuferu, to nije kao pljaĉka banke. Kad je rijeĉ o

vladi, najĉešće se to radi laţnim ugovorima: svatko izvuĉe malo ovdje, malo ondje. Rade to

lukavim raĉunovodstvom i potplaćivanjem onih koji bi trebali nadzirati. U sluĉaju gospodina

Zapante, znam da su bili ukljuĉeni mnogi ljudi, a neki su vjerojatno mislili da tako sluţe našoj

zemlji. Trebale su mi gotovo pune dvije godine, no prikupio sam dokumentaciju. Poput vas,

gospoĊice Olivia, neko sam vrijeme radio bez plaće jer je to bio volonterski posao koji sam

smatrao iznimno vaţnim. Nabavili smo kopije laţnih ugovora i bankovnih transfera na

izmišljene raĉune. Nabavili smo kopije transakcija, uvijek podizanja gotovine, jer taj ĉovjek

oduvijek voli baratati gotovinom. Golemi dolarski iznosi! Dolari su bili valuta, nikad naša

vlastita. A kamo su odlazili? Olivia, oprostite mi. Toliko sam puta ispriĉao ovu priĉu da više

nema nikakvu... svjeţinu.”

“Što se dogodilo?” upitala sam.

“Gomilao je dolare u sefu u svom domu.”

“Ali niste... Niste to mogli dokazati?”

“Imao sam mnogo dokaza. Na moju nesreću, bio sam naivan. Provalili su mi u ured. Iste

noći došlo je do strašnog poţara u mojoj kući. Ja sam bio na putu, no i moja sluţavka i moj

vozaĉ poginuli su u njemu. A svi dokazi pretvorili su se u dim. Nakon toga, Olivia - a ovo je

bilo lukavo... bio je planirao moju propast i optuţbe protiv mene bile su spremne - za

financijske malverzacije. Reĉeno je da sam prevario vladu za pola milijuna dolara i dokazano

je da sam organizirao ubojstvo jednog vrlo poznatog bankara. GospoĊice Olivia... ĉuti za

zloĉine koje sam poĉinio dok sam... spavao! Isprva sam mislio da je sve to toliko suludo i

toliko providno da se ne moram bojati. I moji su odvjetnici bili opušteni i sigurni u uspjeh. Ali

odvjetnici su - shvatio sam to prekasno - bili potkupljeni i moju su obranu prenosili izravno

gospodinu Zapanti. To je dovoljno da vas natjera u smijeh, recimo. Senator je bio pametan. Ja

sam bio glup. U ovoj se zemlji plaća ako si glup, kao što se plaća i ako si siromašan. Nakon

nekoliko mjeseci, baš dok je sluĉaj dobro napredovao, bio sam siguran u pobjedu... Uhapšen

sam. Kao što sam rekao, osuĊen sam.” Zastao je. “Odonda sam u zatvoru.”

Gardo je ustao i pritisnuo krpu starcu na ĉelo. Vidjela sam kako starac opet drţi

Gardovu ruku.

“Molim vas, gospodine”, odjednom je rekao Gardo. “Tko je Dante Jerome?”

Starac je pogledao Garda, a potom mene.

“Mislim da deĉko ima mnogo pitanja”, rekao je. “Došao mi je postaviti neka pitanja, a

ja ću odgovoriti na njih. Dante Jerome bio je moj sin.”

“Što je ţetva?” nastavio je Gardo. “I, gospodine, ima još nekih rijeĉi: Sve je dovršeno.

Što to znaĉi?”

Starac je rekao: “Što je dovršeno? Kako to misliš?” Govorio je tiho.

“Sve je dovršeno”, rekao je Gardo. “Pođi sad do kuće i duša će ti propjevali.”

Starac je ponavljao u sebi i zurio. “Moraš mi reći što je dovršeno”, rekao je. “Moraš to

objasniti, rekao bih.”

“Ne znam”, rekao je Gardo. “Ne znam što to znaĉi. Ali reĉeno je da bi, kad biste sada

posjetili kuću senatora Zapante, vaša duša propjevala jer je sve dovršeno.”

Starac je otvorio usta, ali nije rekao ništa. Pogledao je u mene, zatim u Garda. Oĉi su

mu opet zasjale. Nagnuo se naprijed na stolcu. Primio je Garda za zapešće i rekao - vrlo tiho:

“Tko si ti, deĉko? Molim te, prestani sad s igricama. Znaš nešto što je vrlo vaţno.”

“Ja sam s odlagališta smeća Behala.”

“Da. Uliĉni deĉko, znao sam.”

Ĉvrsto je drţao Garda. “A to je jedna od... najmraĉnijih ulica, rekao bih. Mnogo sam

godina radio s djecom s ulice, moj sin isto. Mislit ćete da sam okrutan, Olivia, ali ispod ove

nove odjeće mogu namirisati ulicu. To baš nikad ne nestaje. Zašto si ovdje, deĉko? Molim te,

reci mi.”

Gardo je rekao: “Jer sam našao pismo gospodina Joséa Angelica, gospodine. Pronašli

smo ga u ormariću na kolodvoru. Policija traţi to pismo, a naslovljeno je na vas i piše da se

trebate radovati jer je sve dovršeno.”

“Daj mi pismo.”

“Nisam se usudio donijeti ga, gospodine.”

“Zašto ne?”

“Bojao sam se da će mi ga oduzeti, gospodine.”

“José mi piše svake godine. Odakle tebi pismo koje je napisao meni?”

“Mislimo da ga je napisao baš prije nego što ga je odvela policija. Pronašli smo ga i...”

“Zašto ga je odvela policija? Gdje je sad?”

“Policija ga je ubila, gospodine. Ubili su ga tijekom preslušavanja.” Gardo je govorio

tiho, ali te zadnje rijeĉi pale su poput udarca. Vidjela sam kako se starac ponovno lecnuo i

zgrbio se, a Gardo se odmaknuo od njega. Tiho je starcu govorio na svojem jeziku, a starac

kao da je primao nove udarce - gledala sam kako stare dlanove stišće u šake. Kad je gospodin

podigao pogled, lice mu je bilo mokro i sve što sam vidjela bila je bol.

Gledali smo starca kako drhti. Potresalo ga je nešto duboko iznutra, a mi nismo mogli

uĉiniti ništa doli promatrati.

8.

Ja sam, Raphael.

Sestra Olivia bila nam je dobra prijateljica taj dan, a - iz razloga koji će ubrzo postati

jasni - nismo je više vidjeli da bismo joj zahvalili. Ovo pisanje je naĉin da joj kaţemo hvala, a

jednog dana moţda ćemo se opet sresti i reći to onako kako bismo to ţeljeli reći.

Jako mi je ţao što sam vas prevario, sestro.

Moram ispriĉati što smo radili dok je Gardo bio u zatvoru - što je bilo vaţno. Onda ću

prepustiti Štakoru i pisati u njegovo ime. Vidite, on i ja isto smo odluĉili nešto poduzeti jer je

bilo teško sjediti i ĉekati i ĉekati cijeli dan, a od policijske postaje nisam bio sav svoj - ne

mogu biti na miru i svi uvijek gledaju u mene. Opet smo uzeli pismo i odšuljali smo se do

kanala, do mjesta na koje nitko ne zalazi - do mjesta na kojem sam se osjećao sigurno, odakle

se vidi kad ljudi dolaze. Ĉuĉnuli smo i opet pregledali isjeĉke iz novina, ja sam ih ĉitao

naglas, cijele. Proĉitao sam i pismo koje mi se sad već u rukama raspadalo. Obojica smo ga

znali gotovo napamet jer smo pomagali Gardu da ga zapamti - ĉak i onu zbrku brojeva

prilijepljenu na kraju. Opet smo se susreli s istim imenima: José Angelico, ĉovjek koji je

ubijen u policijskoj postaji. Sad sam već osjećao kao da mi je brat i sanjao sam o njemu.

Gabriel Olondriz, njegov prijatelj u zatvoru Colva. A sada i debeli senator, Zapanta... Kad

sam proĉitao reĉenicu o senatoru Zapanti, Štakor me zaustavio i natjerao da je opet proĉitam:

“Kad bi barem sada mogao otići do Zapantine kuće: duša bi ti propjevala.”

“Što to znaĉi?” pitao je Štakor.

Nisam znao. Svi smo to ponavljali kad god bismo to proĉitali: Ne znam, ne znam, ne

znam.

“A gdje mu je kuća? Moţda bismo trebali otići onamo.”

“Zeleni humovi”, rekao sam. “To svi znaju. Gdje i José Angelico.”

Senator je bio poznat ĉovjek i svi su znali da ima kuću ondje, malo izvan grada, veliku

poput gradića. Svi su znali da je bogat i star, a viĊao sam njegovo debelo lice u novinama koje

sam hvatao kukom, o, tako ĉesto - u novinama u koje je najĉešće bio umotan stupp. Svi su

znali da je vlasnik velikih dijelova grada - samo je pet ili šest obitelji ovdje koje to jesu, a

njegovo ime nosile su ulice, trgovaĉki centar u finom dijelu grada i neboderi koji se uzdiţu...

Bio je velik ĉovjek u svakom pogledu. Potpredsjednik već dvije godine, a njegovo nasmijano

lice posvuda.

Štakor se dosjetio da ga posjetimo, a meni se ideja svidjela, ako ništa drugo da se

maknem iz Behale.

“Zašto bi nekome propjevala duša kad bi vidio tu kuću?” rekao je Štakor. Razmišljali

smo i razmišljali, i sloţili smo se da bismo odlaskom onamo mogli saznati.

Ĉinilo mi se da ćemo imati uobiĉajen problem. Novac - za autobus. Ja sam sve dao teti

pa sam opet bio bez novca.

Štakor mi je rekao: “Okej je. Ja imam dovoljno.”

Moram reći da mu nisam vjerovao. Rekao sam: “Otkud tebi išta?” Nisam to rekao iz

zlobe, ali on vjerojatno izgleda najsiromašnije od svih djeĉaka na odlagalištu smeća pa mi je

pomisao da ima više od jednog pesosa izmamila osmijeh.

Uzvratio mi je osmijeh i odmahnuo glavom. “Imam više nego što misliš”, rekao je

polako. “DoĊi sa mnom pa da vidimo tko je siromašan.”

I tada sam saznao ponešto o Štakoru što dotad još nisam znao i o ĉemu nikad nisam

pitao.

Presjekli smo do puta koji vodi do pokretne trake koja se ne koristi - trake broj ĉetrnaest

- cijelim putem provjeravajući da nitko ne promatra. Još sam osjećao strah, što god sada radio,

nisam ga se mogao otresti i stalno sam se osvrtao za sobom, pa kad smo sišli niz stepenice, a

štakori projurili gore, tako sam kriknuo da me morao zagrliti kao malo dijete.

“Kako moţeš ţivjeti ovdje dolje?” rekao sam. Bilo je to najodvratnije mjesto na cijelom

odlagalištu smeća.

Samo se nasmijao. “To je najbolja kuća koju sam ikad imao”, rekao je. “Tebi se ne

sviĊa jer si imao sreće. Uvijek si imao kuću.”

“Ne znam kako to podnosiš, deĉko.”

“Kaţem ti, meni ne smetaju. Neki su ĉak i dobrohotni.”

“A kako je noću?” rekao sam. “Nikad te ne grizu?”

Štakor mi se nasmijao. “Pomirišu, okej - moţda, dok spavam. Ali što bi mogli gristi?

Nema na meni mesa.”

Zapalio je nekoliko svijeća. Ĉuo sam komešanje u zidu i cmizdravo skviĉanje.

“Negdje im je gnijezdo”, rekao sam. “Ne bih spavao ovdje dolje ni da mi platiš.”

“Gnijezda ima posvuda. No ovo je veliko, okej? Sinoć nisam mogao zaspati od njih -

valjda ih ima na stotine. E da, usput budi reĉeno - ona torbica...”

“Što s njom?”

Smrznuo sam se od same pomisli na torbicu.

“Moţeš reći policiji da doĊe ovamo dolje i potraţi je jer torbice više nema, Raphael.

Dvije noći i pojeli su je. I novĉanik: saţvakan i nestao.”

Lagano je zibao jednu ciglu naprijed-natrag. Onda se okrenuo i pogledao me, odjednom

ozbiljan.

“Nego”, rekao je, “bolje da ti vjerujem. Samo je bolje da ti vjerujem i bolje ti je da

budeš vrijedan povjerenja. Znam da ćeš reći Gardu, ali da nisi rekao nikom drugom!”

“Rekao što?” pitao sam. Nisam imao pojma što govori.

“Samo razmišljam, evo te tu - evo mene, pokazujem ti sve svoje tajne. Sad biste me

mogli opelješiti, ti i Gardo. Što bih onda uĉinio?”

Bio je ţestok, ali mogao sam mu se jedino nasmijati. Ne iz zlobe - ali pomisao na

pljaĉkanje Štakora bila je suluda.

“Što se tebi moţe ukrasti?” rekao sam. “Male kratke hlaĉe, a imaš ih na sebi.”

Štakor mi je uzvratio smijehom. Taj je smijeh bio kao skviĉanje visokog tona. Cigla je

sad bila na podu, a on je posezao u prostor u pozadini. Oprezno, tankim prstima - dok su

štakori mahnitali svuda oko nas - izvadio je malu metalnu kutiju, ne veću od kutije cigareta,

ĉvrsto zatvorenu. Postavio ju je izmeĊu stopala i otvorio je.

Nacerio se prema meni. “Nema mi se što ukrasti, ha? Hoćeš vidjeti što imam? Imam

više nego što misliš.”

“Što je unutra?”

“Zakopano blago, deĉko. Dvije tisuće, tri stotine i dvadeset šest pesosa. Moj fond za

odlazak.”

I doista, pokazao mi ga je, brojeći naglas. Mislim da mi se na licu oĉitavalo

zaprepaštenje jer se opet poĉeo smijati ljuljajući se na petama. “Imam još jednu kutiju za

svakodnevne stvari”, rekao je. “Još jednu metalnu kutiju, toĉnije, da je štakori ne bi pojeli. U

toj je dvjesto šezdeset. Raĉunam, danas kao da smo na praznicima - pa ću posuditi iz ove, iz

kutije za putovanje.”

“Ali kako skupiš toliko?” upitao sam. Bio sam zapanjen. Dvije tisuće su pravo

bogatstvo za djeĉake poput nas.

“Skupljam polako i spremam sve. Svatko mi da malo. To malo se nakupi, a ne jedem

mnogo ili dobijem poklonjenu hranu. Sestra Olivia, na primjer - baš mi je juĉer dala pedeset, a

onda sam se još vratio po sendviĉ.”

“A za što štediš?”

Štakor je pognuo glavu i ĉinilo se da duboko razmišlja. Zatim se odšuljao do stepenica i

dugo gledao uz njih, kao da zaista misli da netko moţda prisluškuje. Vratio se i ĉuĉnuo -

stavio je jednu novĉanicu u dţep i zatvorio poklopac kutije. Onda mi je stavio ruke na ramena

i pogledao me ravno u oĉi.

“Ja i ti smo sad prijatelji”, rekao je, “zar ne?”

Kimnuo sam.

“Pravi prijatelji?” provjerio je.

“Naravno”, rekao sam.

“Okej, reći ću ti nešto što nikad nisam rekao nijednom drugom deĉku. Rekao sam

Oliviji, morala je obećati da neće nikome reći, jer sam jednostavno bio tako umoran od

šutnje.” Spustio je glas do šapta. U mraku mu je preko noge pretrĉao štakor, ravno izmeĊu

nas; morao sam se prisiliti da ostanem na mjestu. “Ja nisam odavde”, rekao je. “Znaš to, zar

ne? Ono, većina vas deĉki je iz Behale, ali ja sam došao s juga. Ţivio sam na Glavnom

kolodvoru gotovo godinu dana, onda sam ĉuo za Misijsku školu pa sam došao ovamo.”

Opet sam kimnuo, a on je šutio. Kao da je tajna u njemu tako velika da je ne moţe

izgovoriti.

“Ţelim otići kući, Raphael”, rekao je. Bio je tako tih da sam ga jedva ĉuo. “Otišao sam s

otoka kad sam morao. Ţelim se vratiti onamo.”

“Gdje ti je dom?”

“Sampalo. Ondje sam roĊen.”

“Pa onda idi kući”, rekao sam. “Moţeš otići kući s dvije tisuće, zar ne? Trajekt stoji... ne

znam...”

Prezirno je otpuhnuo, a ja sam zašutio.

“Mogu otići kući trajektom, naravno. Mogu otići sutra ako ţelim. A što onda, kad

stignem onamo? Samo karta košta soma. Što će biti onda? Misliš da ljudi u Sampalu ţive od

pijeska? Zato svi dolaze ovamo, ĉovjeĉe. Zato sam ja došao ovamo. Zato su me poslali

ovamo! Moram skupiti poĉetni kapital. Trebam pedeset tisuća. Onda ću kupiti ĉamac i otići

kući i ribariti zauvijek.”

“Znaš ribariti?” rekao sam.

“Naravno da znam ribariti! Ribario sam prije nego što sam progovorio! Proplivao sam

prije nego što sam propuzao! Kupit ću ĉamac i onda ću ribariti i ribariti i ribariti.”

Tad sam pogledao Štakora, jer je zvuĉao tako ţestoko - a to dobro staro lice raširenih

oĉiju gledalo je u mene. Pokušao sam ga zamisliti na njegovu otoku, na Sampalu, kako

kormilari svojim ribarskim ĉamcem, bacajući povraze. Ĉuo sam za to mjesto, naravno, ali

nikad nisam znao da je to Štakorov dom. Bilo je to mjesto o kojem ljudi govore, znao sam da

je jako, jako daleko. Turisti su išli onamo, navodno je ondje lijepo kao u raju. Plaĉeš kad

stigneš onamo i plaĉeš kad odlaziš - tako su ljudi priĉali.

“S ĉamcem mogu ribariti”, rekao je. “To je sigurno bolje od ovoga što radimo ovdje, zar

ne? Ha? Mala kuća na plaţi?” pozorno me promatrao. “Ribarski ĉamac na pijesku? Nema

ovog smrada - nema ovakvog... suludog naĉina preţivljavanja. Ti, ja. I Gardo - svi mi moţda.

Sunce izaĊe, a mi smo već vani. Moţda smo bili vani cijelu noć - razmisli o tome.”

“Ne znam ribariti”, rekao sam.

“Pa što?” rekao je. “Nauĉit ću te. Koliko trebamo - skuhamo, ostalo prodamo na trţnici

- uzgajamo cvijeće. Imao sam sestru koja je uzgajala cvijeće na samom pijesku. SviĊa ti se ta

ideja?”

“Trebali bismo više novca”, rekao sam. “Morali bismo kupiti tri ĉamca, ne jedan.”

“Da”, rekao je Štakor. “Moţda. Ali...”

Na tren je šutio, duboko razmišljajući. “Što god bilo dalje, ne moţemo još dugo ostati

ovdje, zar ne?”

Osjetio sam kako mi je sasvim lagano dodirnuo lice.

“Ne znam”, rekao sam. “Pretpostavljam da moramo priĉekati i vidjeti što će biti.”

“Ne moţeš ostati ovdje, Raphaele. Uvijek ćeš misliti da će se vratiti po tebe.”

Još sam bio oteĉen i plav, ali posjekline su zarastale. Rebra su me boljela od onoga kad

su me povukli natrag unutra kroz prozor i svaki put kad bih ih dotaknuo, ponovno bi mi

pozlilo. Zato, da, znao sam što ţeli reći, ali ne znam kako je on to znao. Taj susret s policijom

promijenio je sve i ljudi su sad takoĊer izgledali drukĉije - ljudi su me ĉudno promatrali, kao

da sam donio nesreću. Svi su bili sretni što sam se sigurno vratio, ali... teta se bojala, i ja sam

se bojao. A bilo je tu još nešto što Štakoru nikad nisam spomenuo jer me bilo sram. Bilo je to

spavanje.

Imao sam problema sa spavanjem. Muĉile su me noćne more i budio sam se plaĉući.

Reći ću istinu - rekao sam da hoću - ĉak bih se i pomokrio. Probudio bih se dok bi me Gardo

drţao poput bebe, a bratići bi se probudili uplašeni, viĉući. Susjedi bi lupali po zidovima jer

sam glasno vrištao.

Mislim da je teta htjela da odem, a ja nisam znao što da uĉinim u vezi s tim.

9.

Ovdje Štakor, znan i kao Jun-Jun - ja priĉam svoju priĉu i zapisuju je!

Sjeli smo na autobus kod odlagališta smeća, odvezli se ravno u grad do velikog

sumanutog autobusnog kolodvora, Raphael je išao prvi i on je razgovarao. Okej, bio je pun

masnica pa je još uvijek izgledao strašno - ali kad izgledate kao ja, ĉesto se ne moţete ĉak ni

voziti, ne kad ste sami: izbace vas kao da ste neko prokletstvo. Tako je on bio na ĉelu, ali ja

sam upravljao, skrivajući svoje ruţno lice sve dok se nismo ugurali straga.

Naravno, kad smo došli na stajalište, saznali smo da autobusi za Zapantin kraj kreću s

jednog drugog mjesta pa smo otrĉali nekoliko kilometara i uhvatili veliki crveni autobus.

Ispod mostova, po mostovima, ja pokraj prozora gledajući van, preko autoceste, pokraj nekog

trgovaĉkog centra veliĉine gradića s velikim sportskim stadionom gdje će se odrţati neki

veliki boksaĉki meĉ, slike boksaĉa na skelama, smiju se s visine poput divova. Ljudi ulaze i

silaze, trĉe za autobusom, a prodavaĉ karata udara po strani autobusa, viĉući. Onda smo za

dva sata bili slobodni i krenuli smo meĊu nasade voća pod suncem. Popeli smo se uz visoko

brdo, a onda se spustili u dolinu. Bio je dobar osjećaj odmaknuti tako daleko, a osjetio sam da

se i Raphael opušta. Pjevušili smo zatvorenih usta uz muziku i igrali se s jednim slatkim

malim klincem na sjedalu ispred nas. Ĉak smo kratko imali i lijep pogled na more, jer Zeleni

humovi su baš uz vrlo lijep dio obale. Bogataši jako vole imati komadić mora, zar ne? A nema

sumnje, miriše ljepše od mulja i stuppa koje zovemo Behala.

Onda je vozaĉ stao pokraj golemih dvokrilnih dvorišnih vrata i zazviţdao nam.

Ljudi su promatrali dok smo silazili pa sam ih sve pozdravio na odlasku, rukujući se iz

zabave. Mislili su da sam umobolni djeĉak kojeg je prijatelj izveo pa su uzvraćali osmijehom.

Smijao sam se kad smo stali na zemlju. Pobrinuo sam se da se odmah nastavimo kretati, iako

sam dobro pogledao vratarevu kućicu na ulazu u dvorište. Nisam htio dopustiti da Raphael

miruje jer sam znao da se boji svega, a ako bih dopustio da se išta dogodi, Gardo bi mi

vjerojatno jednostavno odrezao glavu svojom kukom.

Dva ĉuvara pokraj dvorišnih vrata pogledala su ravno u nas. Osjetio sam kako se

Raphael ukoĉio, ali otišli smo, ja prvi, a on odmah iza mene, drţeći me za ruku. Unutra sam

vidio ĉuvara sa psom, a bila su i dvojica s automatskim puškama. Jedna velika motka

vozilima je prijeĉila prolaz uz prilaz, a gore uz cestu bili su šiljci za sluĉaj da netko pokuša

proći. Cesta se protezala u daljinu, a sve drveće i trava bili su poput parka - poput raja, kao da

je gospodin potpredsjednik kupio raj i postavio svoje momke na vrata za sluĉaj da doĊe netko

i poţeli komadić toga. Trĉali smo, ja sam se smijao kao da smo obiĉna djeca koja se vani

zabavljaju - mala djeca koja nikome nisu sumnjiva. Nastavili smo naprijed, slijedeći zidove.

Ubrzo smo došli do još jedne vratareve kućice, jednako grandiozne, s ĉvrsto zatvorenim

velikim metalnim dvorišnim vratima - i nastavili smo dalje. Pretpostavljao sam da će negdje

biti kamere, ali jedine koje sam dotad vidio bile su one na dvorišnim vratima pa sam imao

više nade. Bio sam priliĉno siguran da ćemo moći ući na posjed ako budemo ţeljeli,

jednostavno se uspinjući na drvo. Koliko ćemo se pribliţiti kući, to je bila druga stvar.

Ali zašto bi nam duše pjevale? Moţda je kuća gorjela, a dupe debelog ĉovjeka peklo se

poput praseta? To bi bio prizor vrijedan gledanja. No da nastavim. Tada je Raphael stao, bez

daha, odjednom osjećajući muĉninu. Povukao me unatrag i rekao: “Je li ovo zaista dobra

ideja?”

“Molim?” pretvarao sam se da ne razumijem, pokušavajući ga opet pokrenuti.

“Je li ovo dobra ideja? Štakore, ako me itko vidi...”

Sasvim sam ga obgrlio rukom i gurnuo ga u stranu. “Tko će te vidjeti?” rekao sam.

“Sada to pitaš? Potrošili smo moj novac, a ti bi se samo vratio kući?”

“Samo razmišljam...” Trudio se ostati smiren, ali jako se preznojavao. “Što ćemo

saznati? Sve što ćemo postići je da nas progone, a moţda ĉak i pretuku.”

“I prije su nas ganjali, Raphaele. Ne uhvate nas.”

“Ali ovo je nešto veliko. Vidio si kako je velik onaj pas!”

“Oni su samo za pokazivanje. Lijeni su k‟o sam vrag...”

“Vidjeli smo kuću”, rekao je. “Vidimo kakvo je to mjesto!”

Odskakutao sam do drveta. Osjećao sam da ga moram natjerati da se i dalje kreće pa

sam ga povukao prema drvetu.

“Samo slijedi”, rekao sam. “Hrabriji si od mene. Moţemo mi to!”

Popeo sam se uz deblo i povukao se prema gore. Raphael me slijedio, hvala nebesima, i

ubrzo smo bili u krošnji i gledali daleko iza ograde u obećanu zemlju - u Misijskoj školi

izuĉavao sam Bibliju na vjeronauku i sada mi je to bilo od pomoći: osjećao sam se kao mali

Mojsije. Otpuzali smo na najtanju, najduţu granu koja je mogla podnijeti našu teţinu. Lako

smo se spustili na travu i otkotrljali se na noge. Onda smo opet trĉali, prema maloj skupini

drveća. Prošli smo izmeĊu tog drveća, pokraj jezerca i našli se na neĉemu za što sam znao da

je golf-teren, s lijepim malim travnjacima i zastavicom, i malim pješĉanikom. U blizini nije

bilo nikoga, ali prskalice za vodu su prskale, da bi trava uvijek bila tako svjeţa i zelena da

vam doĊe da se valjate po njoj. Drţali smo se tla i stalno se trudili, koliko smo mogli, biti u

zaklonu višeg zemljišta - ali nismo vidjeli nikoga.

Ubrzo smo došli do reda golemog drveća ĉije su grane sezale sasvim nisko. Dodirivale

su travu i to je bilo dobro mjesto za boravak - bilo je prohladno, a bili smo skriveni. Provlaĉili

smo se na drugu stranu i gledali van - tad smo je ugledali.

Raphael je rekao: “Ideš.”

Ja sam je samo gledao, bez teksta.

“Koliko ljudi ţivi ondje?” rekao je.

Nasmijao sam se. Smijao sam se neko vrijeme, a onda napokon rekao: “Znaš što,

kladim se - samo on! Kladim se da samo taj jedan veliki ĉovjek hoda uokolo cijeli dan,

gledajući svoj novac, nasmrt uplašen da će ga netko doći uzeti.”

“Koliko bogat moraš biti?” pitao je Raphael. “Daj pogledaj to...”

“Pogledaj te tornjeve, ĉovjeĉe - misli da je dvorac. Misli da je u bajci.”

Upijao sam prizor, previše zapanjen jer nikad nisam vidio nešto takvo. Ĉovjek je dobro

odabrao poziciju, to mu priznajem. Kupio je najljepši dio šume u zemlji, a toĉno na mjestu

gdje se tratina spušta i proteţe ravno, sagradio si je palaĉu, za kralja kakvim se smatra. Bila je

sva od bijelog i crnog drva, poput pruga i kriţeva, s toliko prozora da ih ne biste ţeljeli

prebrojavati, a kamoli prati. Sve je bilo posloţeno u slojevima, a u sredini je bila zlatna

kupola koja je hvatala sunce - kao da su na pola gradnje graditelji odluĉili da bi trebali

pokušati sagraditi katedralu, ĉisto iz zabave. Na svakom kraju stajao je toranj s kruništima

bedema, a zastave naše zemlje ponosno su se vijorile. Svugdje drugdje bili su pretjerano

kićeni šiljasti tornjevi i kipovi. Bio je tu i jedan veliki vodoskok, štrcao je uvis pred kućom,

bacajući mlaz uvis ĉak i sada, u sušnoj sezoni, a nije bilo nikoga da ga gleda osim nas.

Dok smo gledali, vidjeli smo kako uz prilaz stiţe policijski auto. Onda, odmah iza nas -

baš dok smo sve upijali i ĉudili se - dubok glas vrlo blizu rekao je: “Što ţelite, djeĉaci?”

Vrisnuo sam i okrenuo se - ali jadniĉak Raphael jednostavno je potrĉao. Istrĉao je ravno

na travu, onda je stao, ne znajući što da uĉini, poput kakve maĉke u nevolji. Ostao sam

pribran i povikao: “Stani! Okej je!” Katkad jednostavno znate, u trenu, da ne prijeti opasnost i

znao sam da je glavna opasnost da netko vidi Raphaela na otvorenome.

Ĉovjekov glas bio je miran.

Ĉovjek koji je progovorio nije se ljutio na nas. Bio je ispod obliţnjeg drveta, odmah iza

našeg, i jednostavno ga nismo vidjeli - nije nas ĉak ni mislio uplašiti, bio sam siguran u to.

Ĉuĉao je tako nisko i mirno da smo prošli ravno pokraj njega. U rukama sam mu vidio škare

za travu i širok šešir protiv sunca. Bilo je oĉito da je on obiĉni stari vrtlar, jedan od stotina

koliko ih sigurno trebaju da bi posjed odrţavali ovako urednim.

Raphael se plaho povukao unatrag i skrio iza mene, drhteći i dašćući.

“Traţite nešto odreĊeno?” pitao je ĉovjek.

“Ne, gospodine”, rekao sam.

“A, samo ste u prolazu. Moţda ste se samo došli smijati?”

“Ĉemu bismo se smijali?” rekao sam.

Ĉovjek nam se obojici osmjehnuo. Vidio je da je Raph uplašen. “Mislio sam da ste

valjda ĉuli i da ste zato ovdje. Sjednite malo”, rekao je. “Uzmite dim. Deĉki iz vratareve

kućice kaţu da mnogi ljudi dolaze ovamo i pitaju pišu li novine istinu.”

“Mi samo lunjamo”, rekao sam. “Što ima u novinama?”

Ĉovjek se opet nasmiješio i skinuo šešir. Lice mu je bilo tako izguţvano da je izgledalo

poput stare voćke. Bio je sasvim oprţen suncem i sve što sam znao bilo je da je star kao sam

vrag. Duboko iz nutrine probio mu se smijeh i klopotao sve dok nije poĉeo kašljati te je

odnekud izvukao cigaretu i zapalio je, nudeći kutiju nama.

“Bilo je samo u nekima novinama”, rekao je. “No nitko ne zna pouzdano. Ja mislim da

ne ţele to priznati - ali zašto su onda sva ova policijska vozila ovdje? To mi pitamo.”

“A zašto jesu ovdje?” pitao sam, uzimajući cigaretu.

“Prebrojili ste ih? Koliko ih je danas?”

“Sedam”, rekao sam, zaklanjajući oĉi. Oko fontane je bilo sedam vozila.

“Juĉer ih je bilo dvanaest. Prekjuĉer... šesnaest, a i predsjednica je došla. Navratila je

helikopterom.”

Opet se poĉeo smijati. Dodao sam cigaretu Raphaelu i opet smo se nagurali u hladovinu.

“Ti policajci ondje dolje, zafrkavaju se. Šeću kućom velikog ĉovjeka, ne znam zašto.

Sve je gotovo, koliko ja vidim - šou je završio pa što onda imaju raditi? Valjda svi stoje ondje,

pitajući se isto pitanje. Znate tko tu ţivi, zar ne? Znate kome ste došli u posjet?”

“Da”, rekao sam. “Senatoru.”

Vrtlar nam se smiješio šire nego ikad, glave nagnute u jednu stranu. “Radim ovdje

dvadeset dvije godine”, rekao je. “Dvaput sam razgovarao s njim. Prvi put sam rekao: „Da,

gospodine‟, a drugi put sam rekao: „Hvala, gospodine.‟ Uz to je i najdeblji ĉovjek kojeg sam

ikad vidio - morali su vratiti auto da ga povećaju za njega. Ja bih povraćao od hrane koju

baca!” Nakašljao se i povukao dim dublje. “Znate, rado bih da mogu ući u kuću. Ţelim otići

onamo i ĉuti što govore. No mogu pretpostaviti! Moţda nije teško pogoditi.”

“O ĉemu?” opet sam rekao. “Što se ovdje dogodilo, gospodine?”

“Sigurno naporno radi, prikrivajući sve, pokušavajući spasiti obraz. Potrošio bi koliko

treba da ne ispadne budala.”

Tad nisam ništa rekao. Pusti da sam ispriča, pomislio sam - doći će do toga. Raphael je

bio odmah iza mene, pozorno je slušao, a cigareta ga je umirivala.

Starac je zaklopio oĉi i potegnuo dim. “Koristi mi”, rekao je, “ĉak i samo razmišljati o

tome. Mislim da svi oni policajci stoje uokolo, svi vrlo ljubazni, i govore: „Gospodine?

Ispriĉajte nam ponovno. Kako ste dopustili da vaš sluţitelj odšeće iz kuće sa šest milijuna

dolara?”‟ Smijao se glasno i dugo, a i Raphael se poĉeo smiješiti. I ja.

“Šest milijuna dolara”, napokon je rekao ĉovjek. “Pokupio ih je i odnio ih kroz vrata.

Znate kako je to uĉinio?”

Obojica smo odmahnuli glavama, smijući se još šire. Bio je dobar osjećaj samo gledati

starca kako se dobro zabavlja prisjećajući se toga.

“Svi ovdje znaju,” rekao je, “ali novine ne znaju sve - još ne znaju cijelu priĉu. Uĉinio

je to mladić kojem su vjerovali.”

“Što je uĉinio?” pitao sam. Osjećao sam kako me Raphael ĉvrsto drţi jer je zvuĉalo kao

da se svi dijelovi poklapaju. I opet smo znali da smo bliţe tomu neĉemu što smo ganjali.

“Kaţu da je to uĉinio hladnjakom.”

“Što?” rekao sam. “Što je uĉinio hladnjakom? Kaţete šest milijuna dolara... što...”

“Tako su ĉuvari rekli”, rekao je. “I jedna od spremaĉica. Ime mu je u novinama, ali ne

ţele reći što je uĉinio. Ne ţele reći ni zašto su ga ubili.” Starac je pljunuo na travu. “E pa - bio

je sluţitelj ovdje. Radio je ovdje - ne znam - ne toliko dugo kao ja, ali dugo. Znali smo

razgovarati, pušiti zajedno i bio je sasvim dobar momak. Ĉuo sam da su mu prije nekog

vremena rekli da kupi novi hladnjak. Stari je krepao pa ĉovjek treba novi hladnjak za svu onu

hranu! I tako - momak naruĉi jedan i dostavljaĉi ga dopreme. Momak kaţe: „Odnesete stari sa

sobom, molim vas.‟ Što jest, jest, mora otići, senatoru je on samo stara krama. Ti dostavljaĉi,

oni nemaju ništa protiv - bit će dijelova koje mogu prodati. I tako ga natovare, a naš momak

ide s njima u kamionu, s propusnicom za ulazna vrata. Proĉavrlja s ĉuvarima, smije se -

hladan k‟o špricer. Kamera je sve snimila, tako kaţu - hladnjak, omotan plahtama i svezan

konopcima. Ali on ne silazi s kamiona. Ostaje da bi im pokazao preĉac. Onda ostane sve do

kraja. Kaţe da ţeli zadrţati hladnjak jer zna da moţe na njemu zaraditi. Onda im daje dvije

tisuće pesosa da ga istovare baš ondje gdje on ţeli - a to je lijepa suma: nitko ne stvara

problem uz toliko novca. Neko groblje, kaţu - ĉak nije ni kuća. I tu trag završava. Nikad ga

više nitko nije vidio.”

“Stavio je novac u hladnjak?” pitao sam.

Vrtlar se opet smijao. “Tako svi misle. Šest milijuna dolara u neispravnom hladnjaku!”

Kimnuo je prema kući i policijskim autima.

“A oni samo stoje ondje, kladim se. Nemaju pojma kamo su nestali. Kakav momak! Da

sam barem imao priliku stisnuti mu ruku.”

Prestao se smiješiti.

“Kako su ga uhvatili?” pitao sam.

“Ne znam. U novinama ne piše.” Bacio je cigaretu u travu. “Znam da je imao malu

djevojĉicu pa su moţda potraţili nju.”

Raphael je prvi put progovorio. “Zvao se José Angelico, zar ne?” rekao je.

Starac je podigao pogled i zagledao se. Onda je kimnuo. “Ĉitali ste o tome, ha? Znate da

su našli hladnjak? Valjda se pitaju gdje je stavio novac - to je ono što ţele. Kaţem vam,

djeĉaci, nadam se da ga je dao nekome prije nego što su ga ubili jer vjerujem da onaj ondje

kujin sin već godinama krade. Krade ĉak i od mene i od vas - moţete li to vjerovati?”

Odmahivao je glavom.

“Potpredsjednik”, rekao je i pljunuo na travu. “Nadam se da ga nikad neće dobiti natrag

- ni centa. I nadam se da će ga taj šok ubiti.”

10.

Olivijina priĉa - zadnji dio.

“José Angelico bio je moj unuk”, rekao je starac.

Gardo mu je opet prislonio ĉašu na usta. Starac je otpio i obrisao oĉi.

Nakratko se nasmijao. “Imam mnogo unuĉadi”, rekao je. “Da vam kaţem zašto? Zato

što je Dante - za njega ste pitali, Dante Jerome - to je moj sin: posvojio je trinaest djeĉaka i

devetnaest djevojĉica.” Nasmiješio se, no bio je to umoran osmijeh. “Znam da to zvuĉi

nemoguće, ali bio je to neki vladin program. Tada se djecu moglo posvojiti tako lako kao...

pozvati taksi. Dante je osnovao školu, znate - vjerojatno sliĉnu onoj u kojoj vi radite,

gospoĊice Olivia. Imao je ĉetvero svoje djece i mislio je da je najsigurnije da posvoji djecu za

koju se stara. Kad god sam ga vidio, rekao bih...” Glas mu je utihnuo. “Ajme meni.” Poĉešao

se po glavi. “Mali José, mali José... Kakav je to kraj.”

Gardo je ponovno progovorio svojim jezikom.

Starac je zastenjao, a onda je kašljao i borio se za dah. Ĉekali smo.

“José je bio miljenik. Znam, ne bismo trebali imati miljenike. Ali José Angelico... Bio

je tako drag djeĉak. Bio je i pametan, a nije spavao - uvijek je radio! „Bit ću lijeĉnik‟, rekao bi

- tako mnogo njih to kaţe. Ali... Ajme, neko smo vrijeme mislili da će se to obistiniti. Olivia,

razumijete li išta od ovoga?”

Kimnula sam. “Da”, rekla sam. Bila je to laţ, jer sam bila potpuno zbunjena.

“O, Gardo... nisi donio pismo”, rekao je. Pogledao je djeĉaka. “Ima li u njemu nešto što

je... opasno, moţda?”

“Tako mislimo”, rekao je Gardo. “Mislio sam da bi ga policija mogla uzeti. Mojeg su

prijatelja uhitili, tako da znamo da traţe.”

“Što je s njegovom kćeri? Gdje je Pia Dante?”

“Ne znamo, gospodine.”

“Neće imati nikoga.” Na trenutak je bio izgubljen u mislima, a onda se obratio meni:

“Pisao mi je svake godine, José. Za moj roĊendan i za Boţić. Jedanput je htio biti lijeĉnik,

potom odvjetnik. Dante bi već našao novca - znao je kako doći do novca! Toliko dogovora,

koliko je djeĉaka poslao na koledţ - ako su bili pametni, hoću reći. Ali mali José...” Lecnuo se

i obrisao oĉi. “Više nije tako malen. Vidio sam ga lani - naravno, bio je muškarac. Ţelio je da

vidim njegovu kćer - ona mi je i kumĉe. Oh...” Obrisao je oĉi. “Odustao je od studija prije

mnogo godina - bio je samo sluţitelj, znate. Bolji posao od mnogih, u to ne sumnjam, ali

nadali smo se boljemu... Mislim da je izgubio strpljenje.”

“Strpljenje s ĉime?” rekao sam.

Starac je zastao. “Ne moţete ĉekati vjeĉno. Kako dugo nas tjeraju da ĉekamo: vjeĉno.

Da kucamo na vrata vjeĉno? José je izgubio strpljenje, izgubio je ambiciju, odustao od škole.

Nije mi rekao gdje radi. Deĉko”, rekao je okrećući se prema Gardu. “Molim te, bolje da

odradimo ovo. Vrlo sam umoran.”

“Gospodine”, rekao je Gardo.

“Pitao si me što znaĉi Sve je dovršeno - to je bilo u pismu. Reci istinu.”

“Da”, rekao je Gardo.

“Sjećaš li se što je toĉno pisalo? Jesi li zato došao?”

“Gospodine”, rekao je Gardo. “Nauĉio sam cijelo pismo napamet. Ako ţelite...”

Pogledao je prema vratima. “Mogu vam ga kazati.”

Oboje smo ga pogledali. “Nauĉio si cijelo pismo?” rekao je starac. “Napamet?”

Gardo je kimnuo. “Nije jako dugaĉko”, rekao je smiješeći se.

Starac se naslonio, a Gardo je ovlaţio usne.

“Kaţi.”

Gardo je stao uspravno. Stavio je ruke na leĊa, a ja sam ga zamislila u uĉionici kako

recitira.

“Zatvoreniku 746229”, rekao je. “Zgrada 34K, Južno krilo, Zatvor Colva.” Duboko je

udahnuo. “Dragi djede. Već vam dugo nisam pisao, ali uvijek ste mi bili u mislima, osobito u

posljednje vrijeme, i možda će vas veseliti da čujete da su na vaš rođendan mnoge čaše

dignute vama u čast. Ne prođe nijedan dan a da ne pomislim na vas, iako je sada jako teško

doći do vas, osobito s obzirom na to da me dužnosti odvode izvan grada.”

Gardo je zastao.

“Sjetim se i Dantea Jeromea, vašeg dragog sina - in memoriam. Učim kćer da poštuje

uspomenu na njega kao i na vas. Gospodine, moram vam reći nešto važno, a možda više

nikad neću vidjeti vaše lice. Kažem vam da je žitno sjeme posijano, ali ne onako kako ste

očekivali. Uskoro će žetva, nadam se i molim se, uskoro će žetva jer je sve dovršeno, sve je

dovršeno, sve je dovršeno. Kažem to tri puta, ali da mogu izraditi natpis - da mogu to ispisati

na nebu da vi to vidite, učinio bih to. Prijatelju, sve je dovršeno. Pišem u žurbi jer ništa nije

sigurno, a imam mnogo razloga da uvijek budem na oprezu, kao što ste mi mnogo puta rekli.

Znam da će me pronaći. Ovo pismo ležat će na tajnome mjestu, s uputama. Stigne li u vaše

ruke, onda znate da su me uhvatili. Raspitajte se za moju kćer, molim vas. Iskoristite bilo

kakav utjecaj koji imate, jer sada se bojim za Piju Dante. Ali sjeme je na sigurnom, gospodine

- a zavjesa hramska razdrta je nadvoje. Kad biste barem sada mogli otići do Zapantine kuće:

propjevala bi vam duša.

Voli vas vaš unuk, José Angelico, blagoslovljeni vi, vaša žena, sva vaša mnoga djeca i

sjećanja na njih, i svi mi toliko sretni da nas je nosila vaša svjetlost.”

Gardo je stao i vidjela sam da je starac problijedio.

Oĉi su mu bile sklopljene i bio je vrlo miran. Usta su mu bila otvorena i na jedan strašan

trenutak pomislila sam da ima srĉani udar ili da će ga dobiti svaki tren. Vidjela sam kako mu

se prsa diţu i spuštaju. Gardo je uzeo ĉašu vode.

“Ne”, rekao je starac. “To što kaţe je nemoguće.”

“Tako piše u pismu, gospodine.”

“Bilo je još nešto”, šapnuo je starac. “Rekao je da su bile upute.”

“Gospodine?”

Uspio je otvoriti oĉi i odjednom mu je lice mijenjalo boju. Lice mu je ponovno bilo

vlaţno od znoja. Okrenuo se prema Gardu i posegnuo prema njemu. Drţao je djeĉaka za ruku.

“Je li bilo još što? Komadić papira?”

“Je, gospodine.”

“Naravno da jest. Uvijek ga ima. Jesi li to donio?”

“Ne. Nauĉio sam napamet... jedan dio.”

“Zašto samo dio?”

“Jer je...”

“Jer je bilo predugaĉko? Jer nije imalo smisla?”

Gardo je kimao.

“Bili su samo brojevi i kose crte, zar ne? Deĉko, ti si odabran.”

“Da, gospodine. Bili su samo brojevi, poĉinjali su s 940.4.18.13.14. Onda mislim

5.3.6.4 - više se ne sjećam.”

Gardo je zastao, a starac je prošaptao: “Ne znaš što to znaĉi. Imaš upute, Gardo - ti imaš

kljuĉ... Brojevi su šifra.” Progovorio je svojim jezikom; migoljio se na stolcu pokušavajući

ustati.

“Ispravno si postupio što nisi donio pismo”, protisnuo je. “O, moj deĉko, ti si - ti si

anĊeo. Ti si mladi, sveti anĊeo. To je šifra koju smo koristili, José i ja - i drugi djeĉaci. To je

takozvana knjiţna šifra, jednostavna kad imaš pravu knjigu. Igrali smo igre njome, no bila je i

za posebne stvari. Ti brojevi... oni odgovaraju slovima na odreĊenim stranicama - moram otići

po svoju Bibliju. Ako znaš gdje traţiti - ako znaš pravila... šifra je tako jednostavna.” Opet je

govorio svojim jezikom. Sada je stajao, oslanjajući se o stol.

“Gardo, što govori?”

“Trebam svoju Bibliju. Moja Biblija je knjiga koju smo koristili.”

“Ne razumijem”, rekla sam. Vrata su se otvorila: ondje je stajao ĉuvar, promatrajući

nas.

“Naravno da ne. Kako biste i mogli? Nisam ništa objasnio, Olivia - deĉko mora uzeti

moju Bibliju, a mislim da će ona... o, Boţe. Ne mogu... Moţda otkrije gdje je sjeme

ostavljeno. Ako misli ozbiljno, a sigurno misli ozbiljno! On se ne bi... poigravao - on ne bi

tako pisao da to stvarno nije istina.” Ĉuvar nam je prišao. Starac nije primijetio. “Sve je

dovršeno bila je fraza koju smo koristili - to su rijeĉi Kristove, da? - najbolji prijevod. Ĉitaš li

Bibliju? U EvanĊelju po Ivanu, nakon raspeća: Svršeno je - sve je dovršeno - koristili smo to,

moţda bez poštovanja, aludirajući na pronalazak... povrat svega što je bilo ukradeno. To je

ono što smo se cijeli ţivot nadali postići. Shvaćaš li sada?”

Ĉak je i meni polako postajalo jasno. Rekla sam: “Hoćete reći da je José pronašao neki

novac...?”

Prekinuo me i okrenuo se ĉuvaru. “Gospodine, trebam svoju Bibliju. Pokraj mojeg je

kreveta.”

Ĉuvar je rekao: “Kraj je posjeta, gospodine.”

“Ali trebam svoju Bibliju”, ponovio je.

Ĉuvar je kimnuo, ali se nije pomaknuo. Ponovno je rekao nešto na svojem jeziku.

Starac je rekao: “Molim vas, moram nešto dati svojim prijateljima. Došli su ovako

daleko.” Govorio je svojim jezikom, a ĉuvar ga je uporno promatrao. Kad je ĉuvar ponovno

progovorio, bilo je to kratko i odsjeĉno.

Starac me pogledao. “Ne moţe nam sada pomoći”, rekao je. “Kaţe da je posjet gotov, a

ništa ne smije napustiti zatvor. Ali kaţe da će nam pomoći. Zove se Marco i kaţe da morate

ići.”

“Ne moţemo li uzeti Bibliju?” pitala sam ĉuvara. “Gdje je?”

“Kaţe da će vam je poslije dati. Zove se Marco i rekao sam mu da je vaţno. Obećao je.

Obećali ste, zar ne?”

Ĉuvar je kimnuo. A onda deset minuta poslije, bila sam pokraj zatvorskih vrata, a Gardo

je bio uz mene. Ĉekali smo, no nije se pojavio nitko s Biblijom, a ĉuvar je otišao. Tihim

glasom govorio je Gardu, a Gardo je ozbiljno odgovorio te su se rukovali.

“Kaţe da je nemoguće da je sada da”, rekao mi je Gardo dok smo traţili taksi. “Ali kaţe

da će je donijeti u Behalu.”

“Kada?”

“Ne znam.”

“Nisi pitao? Što si mu rekao? Je li ovo... Ne razumijem što se dogaĊa. Hoće li je

donijeti?”

“Htjet će novac”, tiho je rekao Gardo. “Mislim da će htjeti puno novca, ali donijet će je.

Ovo je sada vrlo opasno, i za vas. Mogao bi nas izdati.”

Sljedećeg jutra dogodilo se mnogo toga i ovo je kraj moje priĉe.

Gabriel Olondriz umro je mirno u zatvorskoj bolnici. O njegovoj smrti pisale su mnoge

novine. Pretpostavljam da je zatvorski ĉuvar -onaj koji je imao starĉevu Bibliju - odmah

shvatio da u rukama ima dragocjenu relikviju slavnog starog politiĉkog borca. To je znaĉilo

da cijena Biblije moţe samo narasti. Moţda je naĉuo starca dok je govorio i shvatio dio priĉe.

Moţda je jednostavno uoĉio sjaj u gospodinovim oĉima i instinktivno znao da moţe dobro

zaraditi.

Ĉuvara više nikad nisam vidjela jer ovdje ja završavam - sve se dogaĊalo brzo i nikad

nisam bila tako uplašena.

Kad sam stigla kući, izašla sam na veĉeru kao što sam i planirala, a usprkos svemu što

sam vidjela, spavala sam dobro. Rano ujutro, pak, tri policajca došla su mi u hostel i zatraţila

da poĊem s njima u policijsku postaju. Moj prijatelj, gospodin Oliva faksirao je sve svojem

šefu sigurnosti, a netko radišan provjerio je Garda i mene putem nekog raĉunala. Bila sam

dala našu adresu u Behali, a ta adresa je vjerojatno pokrenula alarm. Naravno, Behalu su

nadzirali i bilo kakva aktivnost na odlagalištu smeća - bilo što neobiĉno - zazvonila bi na

uzbunu i alarmirala ljude.

Bili su mi na vratima, njih trojica. Bila sam prestravljena - nisam imala pojma što da

uĉinim. Poslala sam poruku ocu Juilliardu i on je smjesta došao, hvala Bogu, i nazvao je

mojeg oca. Policajci su me upozorili da će sve saznati: zaštitila sam djeĉake što sam bolje

mogla, moleći Boga da ih opet ne odvedu. Pretpostavljam da sam imala sreće što sam

razumjela tako malo. Bibliju nisam spomenula i rekla sam da su Gardo i starac govorili

svojim jezikom - i da su, koliko ja znam, razgovarali o kući, unuk s djedom.

Zbog mojeg oca stigao je netko iz Britanskog veleposlanstva i vrlo je snaţno obrazlagao

da sam ja naivna i neduţna. A nisam ni prekršila nijedan zakon. Nisu mogli podići nikakvu

optuţnicu - sluţbenik je to ponavljao, obzirno i uvjerljivo.

Nakon nekog su me vremena pustili i vratili mi putovnicu. Poslušala sam savjet i istoga

sam dana avionom napustila zemlju.

I to je moja priĉa, a hvala vam što ste mi dopustili da je ispriĉam. Dio sam srca ostavila u

vašoj zemlji, djeĉaci, a sada se više nikada ne mogu vratiti. Kaţem sama sebi: i, što si

nauĉila? Što si nauĉila na odlagalištu smeća Behala i kako te to promijenilo?

Nauĉila sam moţda više nego što bi me bilo koji fakultet ikad mogao nauĉiti. Nauĉila

sam da se svijet vrti oko novca. Postoje vrijednosti, vrline i moral; postoje veze i povjerenje i

ljubav - i sve je to vaţno. Novac je, meĊutim, vaţniji, a cijelo vrijeme kaplje, poput

dragocjene vode. Neki se dobro napiju; drugi ţeĊaju. Bez novca se smeţuraš i umreš.

Odsutnost novca je suša zbog koje ništa ne moţe rasti. Nitko ne zna vrijednost vode dok nije

ţivio u sušnom, sušnom podruĉju poput Behale. Toliki ljudi, ĉekaju kišu.

Oprostila sam se s rijetkima, a nikad se ne mogu vratiti. Šteta je to i strašno je

nepravedno, jer Gardu i Raphaelu - ali moţda najviše Štakoru - ostavila sam dio srca, a

pisanje ovoga samo pojaĉava moju ĉeţnju da vas opet vidim. Ova je stranica mokra od mojih

suza, djeĉaci.

Zbogom, i mnogo vam hvala što ste me iskoristili.

ĈETVRTI DIO

1.

Ovo je opet Štakor, znan kao Jun-Jun, i priĉam dio u kojem sam ja bio voĊa. U kojem stvari

postaju loše, krvave i zaista opasne!

Bilo je to ubrzo nakon što se Gardo vratio, a Raphael i ja smo ga ĉekali kod kanala.

Sunce je zalazilo. On se vratio i stigla je policija. Gotovo prije nego što smo uspjeli

razgovarati, zaĉuli smo sirene

I, Boţe moj, bila je to rijeka plavoga! Da su došli polako i potiho, okej - moţda bi nas

bili uhvatili, ali, o Boţe, hvala ti opet što vole buĉiti i moraju se pojaviti poput nekog

karnevala, zavijajući sirenama po cijelome gradu. Jednostavno smo uĉinili najlogiĉnije: ĉim

smo ih spazili, pobjegli smo, nije bilo vremena za pozdrave, samo pola minute da zgrabimo

moj novac i da izaĊemo odande. Behala je široka kilometar i pol, i postoji mnogo putova pa

sam ih poveo dolje na dokove. Uhvatili smo smetlarsku teglenicu do druge strane zaljeva, a

onda smo hodali.

Gardo ima prijatelja ili strica ili nekoga tko ima trgovinu tekstilom pa smo se uvukli

onamo i prespavali, pitajući se što bismo dovraga mogli uĉiniti, sad kad smo zaista bjeţali.

To je za nas znaĉilo to: u bijegu, traţeni ljudi koji nemaju kamo! I dalje smo imali

pismo, i kartu - a Gardo nam je ispriĉao sve o šifri s Biblijom ili koliko je već shvatio od toga.

Mi smo njemu rekli za hladnjak pun novca i za Zapantinu kuću. Sjedili smo ondje

razmišljajući i razmišljajući, pitajući se kako da uĉinimo ono što moramo uĉiniti - svi smo bili

sigurni da trebamo tu Bibliju, ali nitko nije znao koji bi nam sljedeći korak mogao biti.

Baš tada sam se dosjetio jer je bilo jasno da moramo ostati na sigurnome. Rekao sam da

bismo se trebali pritajiti u jednom od velikih turistiĉkih podruĉja gdje radi i prosi mnogo

uliĉne djece. Ondje ih je velika skupina u kojoj sam proveo neko vrijeme nakon mojih dana

na kolodvoru. I to smo i uĉinili: otišli smo do striptiz-barova u okolici Buendíje i pronašli

mjesto pokraj jeftinog hotela. Postavili smo se na rub guţve i trudili se ne privlaĉiti pozornost.

Raphaelu sam odrezao kosu, za sluĉaj da netko ipak doĊe u potragu; izgledao je zato poput

malog umobolnika, iako je i dalje bio sasvim sladak - dovoljno sladak da prosi od stranaca,

iako to nije htio raditi.

Rekao sam neka ide, on je rekao ne. Rekao sam da moj novac neće potrajati, a Gardo mi

je rekao da zašutim. Zato sam ušio novac u svoje kratke hlaĉe i brinuo se njime za sve nas.

Jeli smo na ulici i pušili, da bismo izgledali što smo grublje mogli. Drţali smo se zajedno i

ostajali u mraku - proveli smo jednu noć s uliĉnim deĉkima u ruševini zgrade kojom su se

koristili, ali nijedan od nas nije se osjećao sigurnim. Nisu bili opaki poput kolodvorskih deĉki,

najviše zato što ih mnogo dolazi i odlazi, ali mislim da smo jednostavno bili naviknuti na to

da smo trojac. Raphael je bio nervozan u masi. Pronašli smo sićušnu sobu, visoko u

naslaganim starim barakama iznad praonice rublja. Nije bila puno veća od lijesa, ali bilo je

bolje nego ne imati vrata ili prozore, a najamnina je bila niska. Taman smo mogli sjediti

uspravno i tako smo otišli onamo i šaputali o našim planovima.

Napravio sam jednu malu promjenu, zbog koje mi se Gardo smijao - ali nisam li ja na

kraju ispao junak? Nikad nisam volio biti prikovan unutar kuće, a uĉinio sam to i za Raphaela,

koji još nije spavao dobro: nabavio sam stari kljuĉ za autogume i olabavio sam dio krova.

Izlaz za nuţdu, za svaki sluĉaj - jer smo znali da stvari postaju sve vruće i vruće. Znali smo da

je to prava, zastrašujuća vrućina, svuda oko nas - ĉak je i vrijeme donijelo vjetar, a

neoĉekivani tajfun lebdio je iznad mora. Svi smo osjećali da se sprema nešto veliko. Sad više

nije bilo povratka, a za deĉke je to znaĉilo da više ĉak ne mogu ni vidjeti svoje ljude - ĉuo

sam ih kako šapuću i pitaju se, a Raphael je noću dozivao svoju tetu i svoje bratiće.

Nikad se više neće moći vratiti na odlagalište smeća: izgubili su svoje domove, valjda.

A najviše od svega, znali smo da sve ovisi o onoj prokletoj Bibliji i onom komadiću

papira koji smo imali, s crtama i brojevima. Morali smo pribaviti tu Bibliju i vidjeti to dvoje

zajedno.

I tako je Gardo riskirao i jedan dan posudio moju prljavu odjeću

i otišao pješice sve do zatvora Colva.

Sjedio je i sjedio da ustanovi gdje izlaze ĉuvari, a još je još dva dana proveo

promatrajući razne smjene, pretvarajući se da je gluhonijem. Kad je uoĉio ĉuvara kojeg je

traţio, slijedio ga je.

Slijedio ga je od zatvora, a onda je dopustio da ga ĉuvar vidi i onda ga je još malo

pratio. Ĉuvar - Marco - samo je nastavio hodati i hodati. Onda je našao neku malu ĉajanu u

Kineskoj ĉetvrti. Samo njih dvojica. Gardo je postupio vrlo hrabro jer smo svi shvatili da

ĉuvar sigurno zna da je Gardova glava ucijenjena. Razmatrali smo to opet i opet: u zatvoru su

sigurno shvatili njegovu povezanost sa smetlištem i razgovarali su s policijom. Policija bi bila

dala sve da sazna o ĉemu su razgovarali on i starac.

Stoga je veliko pitanje bilo moţemo li vjerovati Marcu.

Kad se Gardo vratio, priopćio nam je loše vijesti.

“Ĉovjek ţeli dvadeset”, rekao je.

Naravno, mislio je dvadeset tisuća. To je bila cijena Biblije.

Raphael je opsovao i rekao: “Siguran si da je ima? Siguran si da će je dati?”

Gardo je mislio da je ima, ali opasnost je leţala u tome hoće li nam je doista dati. Tako

bi lako mogao uzeti malo novca, recimo polovicu - i onda nas prijaviti. Koliko veliku nagradu

nude za obavijesti o Gardu? Jedna stvar o kojoj nijedan od nas nije govorio bila je što će biti s

nama ako nas uhvate. Svi smo znali da ako nas uhvate nikad nećemo izaći, umrijet ćemo. I ja

sam u toj fazi već imao noćne more, budio sam se plaĉući. Sva smo trojica bili kao mali

djeĉaci.

Ali drţali smo se zajedno kao klapa.

“Misliš da će je dati?” pitao je Raphael već stoti put. “Ĉak i da prikupimo toliko novca -

misliš da je sigurno?”

Gardo je slegnuo ramenima. “Ili ćemo sve zaboraviti”, rekao je, “i ţivjeti ovdje

zauvijek... Ili ćemo pokušati.”

Dvadeset tisuća pesosa! A ja sam imao nešto manje od dvije tisuće. Moj novac za

povratak kući rasipali smo na gubljenje vremena. Kao što sam rekao, svi smo znali da smo

blizu neĉeg golemog, no to ĉemu smo bili blizu bilo je sasvim okruţeno ogradama. Raphael

mi je ĉitao novine i svaki dan bilo je nešto novo o pljaĉki Zapante, sa sve više malih naznaka

o tome kako se odigrala. Policija slijedi tragove i nada se da će ubrzo nekoga uhititi. Debeli

ĉovjek nije ništa govorio, ali stari skandal o tome što on sam jest ili nije ukrao ponovno je

proĉešljavan, a njegovo veliko lice izgledalo je prljavo i više nije bilo nasmiješeno. Priĉe su

svaki put završavale isto: Nikad ništa nije dokazano protiv njega. Gardo nam je stalno

ponavljao što je rekao starac u zatvoru, a svi smo znali kome vjerujemo.

Toliko sam ţarko ţelio novac te debele svinje da me boljelo. Sve o ĉemu sam mogao

razmišljati bili su hladnjaci i taj hrabri sluţitelj na kamionu, staje pokraj groblja. Kako je

ubacio kljuĉ i svoj novĉanik u smeće: uvijek smo se pitali je li ga bacio kad su ga ganjali ili ga

je stavio ondje da bi ga netko pronašao. Raspravljali smo o tome, ali nikad nismo pronašli

odgovor - mislim da se radilo o oĉajniĉkoj odluci u zadnji tren, a vjerojatno su to izvukli iz

njega batinama u policijskoj stanici, netom prije nego što su ga ubili. Ako odem u nebo, to je

prvo što ću ga pitati. Uopće ne sumnjam da je ondje gore. Nimalo.

No da se vratim priĉi. Nakon tjedan dana toga, bez napretka, odluĉio sam povući svoj

potez i nabaviti dvadeset tisuća za Marca. Prevrtao sam to u mislima, nisam podijelio s njima

- no što sam više razmišljao o tome, sve se više ĉinilo da je to jedini naĉin.

Rekao sam Raphaelu i Gardu da idem natrag na odlagalište smeća Behala, “jer samo

idem po nešto”. Mislio sam da me neće pustiti. Rekli su da sam lud i da je to preopasno. Rekli

su da me, ako me netko vidi, mogu zgrabiti i predati policiji - sad je sigurno već raspisana

nagrada za svakoga od nas.

Nisu mogli zamisliti po što bih ja to mogao ići, naravno, a ja im nisam htio reći, plašeći

se loše sreće. Jednostavno sam toliko navikao sve što ĉinim zadrţati za sebe da im nisam

mogao reći što ću uĉiniti - kao ni ĉinjenicu da to moram uĉiniti prije kraja mjeseca, što se brzo

pribliţavalo. Pribliţavala se noć Svih svetih - to je Dan mrtvih. Morao sam to obaviti prije

toga.

Samo sam govorio: “Ja idem”, iznova i iznova. Stigla je ponoć i kliznuo sam van kroz

prozor dok su deĉki spavali.

Rekao sam, mislim, da se kad izgledate kao vraţje dijete ne moţete voziti ĉak ni

autobusom.

Moţete pruţiti svoj novac, ali ipak vas otjeraju poput muhe - onaj put kad sam se vozio

s Raphaelom, to je bila sreća i ĉinjenica da on ima lijep osmijeh, a ja sam bio iza njega. I tako

sam propješaĉio dio puta, a na dijelovima bih skoĉio na neki kamion. Sreća me pratila, ĉak se

i poboljšala: pokraj gradskog zoološkog vrta naišao sam na smetlarski kamion, a pogodite

kamo je išao? Išao je u Behalu pa sam se popeo unutra. Bliţe svom starom domu morao sam

biti na oprezu. I drugi klinci mogli bi uskoĉiti, a ako me tko vidi, deĉki su bili u pravu - nisam

imao obitelji pa bi me mogli prodati kao psa.

Kroz vrata smo prošli bez problema. Ondje je bio parkiran policijski auto, otvorenih

vrata, i to me uplašilo. Ali policajci su samo ĉavrljali s ĉuvarima, svi su se ĉešali po dupetu, a

psi nisu ništa primijetili.

Kamion me provezao pokraj Misijske škole, usporavajući kao da je moj osobni taksi.

Brzo sam izletio, spuštajući se i kotrljajući, i bacio sam se pod zgradu. Škola je zapravo velik

set metalnih sanduka, meĊusobno uĉvršćenih. Oni niţi stoje na nogama pa ispod njih ima

nešto prostora. Ondje sam se sklupĉao i priĉekao da mi srce uspori. Nikoga nije bilo vani,

ĉinilo se, pa sam se ispruţio i otišao prema straţnjoj strani.

Ispred ima ĉuvar, ali on drijema, jer tko bi htio provaliti? Tko bi ukrao djeĉje knjige? To

bi bilo pljaĉkanje svojih ljudi, a baš sam se zato osjećao tako podlo. Spremao sam se krasti ne

samo od ljudi iz Behale, gdje sam ţivio, nego i od oca Juilliarda, koji mi je bio nešto najbliţe

ocu kojeg sam ikad imao, jer pravog oca nisam poznavao. Bio je malo spor i imao je previše

povjerenja, naravno - svi su to znali. Ali bio je dobar, stari momak i ja sam ga volio.

Poĉeo sam se penjati uz ugao.

Svi prozori u prizemlju imali su grilje, koje su noću bile zakljuĉane. Prozori na katu

imali su rešetke, ali ne i grilje, a uvijek sam se pobrinuo da imam mjesto za ulaz. Istina je bila

da je ipak svako malo bilo lijepo spavati u velikoj prostoriji, ali nisam to ĉinio ĉesto. A istina

je bila i da sam imao lošu, vrlo lošu naviku krasti novac iz školskog sefa - ĉinio sam to

jedanput na mjesec, samo malo. I tako, ondje su bile dvije rešetke koje sam uspio svinuti

toliko da nitko ne primijeti, ali da mi glava ipak moţe proći izmeĊu. Sad sam se provukao

poput sjenke i spustio se na starĉev komad tepiha.

Kako sam krao iz sefa?

Okej. Sef je na stolu, priĉvršćen za zid. Nije velik, a i ne mora biti jer u njemu nema

mnogo. Valjda sve velike sume idu preko banaka, a oni drţe samo nešto gotovine za

svakodnevne potrebe - malo gotovine za hitne sluĉajeve, valjda - ali ipak govorimo o dvadeset

ili dvadeset pet tisuća, barem sam se nadao. Nikad nisam uzimao mnogo, samo oko stotinu,

nadajući se da otac Juilliard neće primijetiti, a ako primijeti, pomislio bi da je pogrešno

prebrojio. Jedanput, dvaput na mjesec najviše - i tako je moja mala zaliha rasla, što nisam

rekao Raphaelu, koji je pošteniji od mene. Ali sada će se saznati.

Mislite, Kako dječak poput glupog štakora provali u sef? A odgovor je tako jednostavan

da se moţete nasmijati. Oĉe Juilliard, moj prijatelju, sigurno imate loše pamćenje jer šifru za

zakljuĉavanje upisujete u svoj dnevnik. Mijenjate je svakog mjeseca, gospodine, na kraju

mjeseca - i zapišete novu šifru. Uvijek bih je vidio, otvorenu na vašem stolu. Zapamtio bih je.

Ovaj mjesec bila je 20861 - vidio sam je dok smo bili na raĉunalu, a vi ste nam donijeli onu

limunadu... ali neće biti ista nakon noći Svih svetih - i zato sam morao odluĉiti da doĊem.

Upisao sam tu šifru i vrata su škljocnula i otvorila se. Unutra sam našao dvadeset tri

tisuće i nešto više. I to je bio naš novac za Bibliju, za gospodina Marca.

Stavio sam ga u kratke hlaĉe i spremao se krenuti.

Zbog jedne misli, jer - molim vas, nemojte misliti loše o meni - sramio sam se do bola,

opet sam stao. Starĉev radni stol bio je pun papira, a u ladici je bila kemijska. Nisam to

planirao, a znao sam i da je riskantno, ali bila mi je mrska pomisao da otac Juilliard nikad

neće saznati i da će se pitati tko ga je tako izdao pa sam mu nacrtao crteţ. Znao sam napisati

Jun-Jun pa sam iznad sebe stavio te rijeĉi i veliku strelicu. Pokušao sam se nacrtati kako grlim

oca Juilliarda, kojemu sam nacrtao veliko raspelo za sluĉaj da mu crteţ nije nalikovao. Stavio

sam puno ikseva jer znam da ih ljudi koriste kao poljupce - i stavio sam to u sef. U oĉima sam

imao suze. To je bilo zbogom, a iako bih ja samo plesao da smetlište Behala proguta vatra,

Misijska škola bila je dobro, sigurno, toplo, prijateljsko, sretno i veselo mjesto. Sestra Olivia

bila je meĊu najboljima, a i volonteri prije nje. Otac Juilliard priĉao mi je priĉe, davao mi

hranu, davao mi novac. Jedanput me ĉak i poljubio, što nitko nikad prije ni poslije nije uĉinio.

Kad sam pomislio na to, silazak niz zid bio je vrlo teţak, ali sjetio sam se Raphaela i

Garda i onoga što moramo uĉiniti. Sjetio sam se i Joséa Angelica, kojeg je sasvim razbila

policija, i nastavio sam dalje.

Priĉekao sam da proĊe smetlarski kamion. Priĉekao sam da uspori. Skoĉio sam straga

pa unutra i otplovili smo kroz vrata na ulicu. Našoj maloj kući stigao sam dosta prije svitanja i

uvukao se pokraj deĉki tako da me nisu ĉuli. Jedna od lijepih stvari kod Raphaela -valjda zato

što je inaĉe spavao sa svojim malim bratićima - jest da ima naviku spavati vrlo blizu. Zavukao

sam se pod deku i odmah osjetio kako me obavija neka ruka, ĉvrsto me drţeći - i osjećao sam

se manje, poput zlog, podmuklog, izdajniĉkog, nezahvalnog lopova.

A te noći uopće nije imao noćne more, spavao je mirno do svitanja, dišući tiho, ravno

meni u vrat.

2.

Opet Gardo.

Štakor nam dva dana nije htio reći gdje je nabavio novac, a kad napokon jest, meni se to

nije ĉinilo tako vaţnim, ali vidio sam da ga to grize pa smo rekli da ćemo, ako dobijemo

Bibliju i ako nam Biblija oda veliku tajnu Joséa Angelica - i ako dobijemo onu hrpu novca -

vratiti tih dvadeset tisuća Misijskoj školi, uz mali dodatak kao poklon.

Štakor je opet bio sretan i obavili smo nekoliko opreznih pohoda po gradu da

pronaĊemo ĉuvara - što smo i uspjeli i dogovorili smo primopredaju. Znao sam da je to

najopasnija stvar dotad jer je on znao da oĉajniĉki ţelim tu knjigu, što je prije svega znaĉilo

da je vrijedna, a onda - morao je znati da se dogaĊa nešto vrlo ĉudno.

Stalno sam razmišljao o boravku u onom zatvoru sa sestrom Olivijom i kako su me

fotografirali. Cijelo sam vrijeme razmišljao: Što ako, što ako, što ako? - sve dok više nisam

mogao zaspati.

Što ako budu nadgledali čajanu?

Što ako me uhvate?

Što ako me jednostavno ustrijele?

Što ako opkole cijelu zgradu?

Što ako svi budu ondje, u civilu, čekajući mene, a ja ih ne spazim sve dok ne bude

prekasno?

Polomili bi sve kosti u našim tijelima, polako i zlobno, i s uţitkom.

Raphael mi je ispriĉao sve o prozoru u policijskoj prostoriji i znao sam - ako nas uhvate,

nijedan od nas neće izaći odande. Znao sam da ću prije umrijeti nego dopustiti da uhvate

mene ili ijednog od njih: borit ću se sve dok me ne budu morali ubiti jer me nasmrt uplašilo

ono što mi je Raphael ispriĉao i znam da ne bih mogao uĉiniti to što je on uĉinio.

Trebali smo se naći u utorak poslije podne, odmah nakon Marcove smjene - na istom

mjestu: u ĉajani u Kineskoj ĉetvrti. Oprao sam dobru odjeću koju mi je kupila sestra Olivia jer

u onome kraju nema mnogo uliĉnih djeĉaka pa sam se htio bolje uklopiti. Raphael i Štakor

pratili su me cijelim putem, ali razdvojeni i na udaljenosti - nismo ţeljeli biti trojac za sluĉaj

da policajci ĉekaju.

Pedesetkom sam kupio bejzbolsku kapu i s tenisicama na nogama uopće nisam izgledao

kao uliĉni djeĉak. Samo sam brzo hodao izmeĊu svih i svega - ali ipak, imao sam svoju kuku,

svi smo imali kuke - odrezali smo ih lijepo na kratko, a moja mi je bila straga u trapericama

odakle je lako mogu dohvatiti. Bila je oštra duţ cijele oštrice jer sam se već prije morao boriti

i psovao bih kad ne bih imao ništa.

Mala ĉajana je bila mraĉna, spuštenih kapaka. Ušao sam ravno unutra, bez gledanja

uvis, prišao stolu za kojim smo sjedili prošli put, odmah do kuhinje, s crvenom svjetiljkom

iznad njega, taman dovoljno jarkom da prebrojim novac. Marco je došao onamo prije mene,

sasvim sam - priliĉno velik ĉovjek, velika, debela vrata, pa sam kliznuo nasuprot njemu

misleći: Obavi to brzo, obavi to brzo. U glavi sam još uvijek hodao i ţelio sam išetati odande,

iako se ĉinilo kao da nikoga nema u blizini, sve je izgledalo sigurno i ĉak je i u kuhinji bila

tišina.

Marco je, naravno, najprije htio vidjeti novac pa sam odbrojio svaku novĉanicu. Vidio

sam mu pohlepu u onim malim oĉima pa sam pomislio da samo moţda zaista na sigurnom, a

dvadeset tisuća njemu je dovoljno: izbrojio sam ih, sjedeći na rubu stolca, pripremajući se - a

on je izvadio Bibliju iz svoje torbe i poloţio je na stol istovremeno kad je Kinez koji je bio

vlasnik lokala spustio ispred nas šalice.

Rekao sam mu da mora dokazati da je to knjiga Gabriela Olondriza, jer sam ja mislio

koliko bi jednostavno bilo dati mi bilo kakvu staru Bibliju, a onda se vratiti i ponovno traţiti

novac - ali ĉim sam to pitao, otvorio je korice i vidio sam gdje ju je ĉovjek potpisao, i bilješke

- a najbolje od svega, vidio sam nizove linija i slova i brojeva nalik na šifru o kojoj je govorio.

Osim toga, cijela je knjiga bila tako izlizana da sam pretpostavio kako je to ona prava.

Tako sam ostavio novac gdje je i bio, uzeo sam knjigu i brzo krenuo.

Moţda Marco nije oĉekivao da ću samo tako klisnuti, ali razmišljao sam kako da to

odigram. Sjetio sam se da je kuhinja blizu i onuda sam namjeravao otići - naglo sam ustao i

potrĉao ravno prema njoj. Svejedno, nisam bio dovoljno brz i zgrabio me; nekako se bacio

preko stola i snaţno me zgrabio, viĉući, a sve šalice stropoštale su se na pod i novac se

razletio na sve strane, posvuda po podu. Napola me pustio, u panici zbog novca, valjda, pa

sam oslobodio jednu ruku - izvijao sam se poput ribe i vidio da netko trĉi prema nama kroz

ĉajanu. Tad sam zaĉuo fićuk zviţdaljke, ljudi su vikali... Stisak oko moje ruke se pojaĉao, ali

ritao sam se i otrgnuo, boreći se za ţivot, valjda. Marco je vikao: “Imam ga! Imam ga!”

Tad mi se u ruci našla moja kuka.

Da, izvukao sam je iz dţepa i okrenuo sam se i rasjekao mu lice: ne znam što sam

rasjekao, ali osjetio sam da nešto sijeĉem, a ĉovjek je jauknuo i pao natraške. Pustio me,

naravno, a mislim da sam dohvatio oko. Bit ću iskren, nadam se da jesam: nadam se da je

sada jednooki zatvorski ĉuvar i da priĉa svoju priĉu o tome kako je pokušao prodati malog

djeĉaka nakon što su sklopili dogovor, a taj se djeĉak okrenuo i iskopao mu oko - nadam se da

mu je cijelo prevarantsko lice sasvim izrezano, moj dar za prljavog izdajicu.

No nisam imao vremena provjeriti jer sam se sjurio u tu kuhinju, ravno u policajca koji

je baš utrĉavao: prošao sam ispod njega i on se sapleo, a ja sam opet zamahnuo kukom, ali

sam promašio - a onda sam se sjurio u dvorište i preko ograde. Trĉao sam.

“Gardo! Gardo! Gardo!”

Bio je Štakor, meni za petama: zaĉuo sam dva pucnja, ali nisam osjetio nijedan metak,

no netko je poĉeo vrištati - dodao sam Bibliju Štakoru i razdvojili smo se, ja sam prošao ispod

mosta kroz promet, ljudi su gledali, ali nitko nije posezao za mnom, ĉak ni kad sam skoĉio na

taksi koji je vozio ravno na mene i preko krova se otkotrljao na ulicu. Trenutak poslije već

sam ustao i klisnuo na ribarsku trţnicu, bacajući majicu - tu divnu majicu - i protrĉao sam

najmraĉnijim dijelom, ondje gdje djeĉaci ĉiste ribu iznad odvoda. Nitko me nije ganjao, ali

ipak sam nastavio i protrĉao dalje i dolje do kanala. Brzo sam otplivao do mjesta gdje se

kolibe spuštaju sve do vode i izvukao se van, i opet iskoristio kuku da razreţem traperice i

odreţem ih na kratko - i svoje tenisice, skinuo sam ih i dao nekom klincu koji me promatrao.

Pješaĉio sam obalom, onda meĊu kolibama, moleći Boga da su oba moja prijatelja na

sigurnom, i sav sam se tresao.

3.

Bili smo na sigurnom, ali odmah smo znali da to nije zadugo.

Ovo je opet Raphael, ali pišem sa Štakorom da sve toĉno zapišemo - jer je sljedeći dio

bio moja krivnja, mislim. Taman sam vidio Garda kako trĉi i Štakora kako juri za njim, a

onda je neki policajac vikao prema meni pa sam pobjegao, ravno preko ceste, dok su autobusi

koĉili i glasno trubili. Mislim da su me moţda pratili, a ja nisam onako brz. Iako sam išao

straţnjim putovima, mislim da su vidjeli u kojem smjeru idem pa su malo nagaĊali. Štakor

misli da su moţda fotografirali mene i Garda kad smo stigli do ĉajane.

Bilo kako bilo, mislim da su nas za dlaku uhvatili, a zašto nas nisu odmah u poĉetku

zgrabili, to ne znam. Moţda su htjeli biti sigurni da zaista trebamo tu Bibliju i morali su

saznati zašto. Moţda su mislili da zatvorski ĉuvar moţe srediti malog klinca poput Garda i da

će ga sigurno uhvatiti, stjeranog u stupicu u ĉajani. Ne znam.

Bilo kako bilo, mislim da su vjerojatno imali fotografije jer su sljedećega jutra opet

kucali na vrata, toĉno gdje smo ţivjeli. Štakor misli da su ponukali ljude, pokazujući

fotografije i pokazujući novac, jer nas je netko odao...

4.

Raphael.

Opet smo se našli zajedno rano uveĉer. Pobjegli smo svak na svoju stranu, prema planu,

i popeli se do naše male kuće-kutije, visoko gore po ljestvama do vrha gomile. Tako smo se

veselili što vidimo jedan drugoga da smo se samo rukovali i grlili i smijali.

Štakor je otišao dolje po hranu, jer ne zna ĉitati, a Gardo i ja odmah smo poĉeli, bez

omuhavanja. Bez omuhavanja.

Znali smo da sat otkucava pa smo jednostavno ustrajali - zar mislite da bismo mogli

spavati?

Zapalili smo desetak svijeća, stavili ih oko Biblije i papirića. Najprije smo morali

raspraviti što je toĉno knjiţna šifra, a iako je on ĉuo o njoj od starca, mogu reći da sam ja

uvidio kako funkcionira - bez uvrede Gard, ali ja imam brţe oĉi. On kaţe da smo to uĉinili

zajedno i to je istina.

Sjedili smo i prouĉavali to poput dva školarca. Korice Biblije bile su izlizane, stranice

su bile prljave. Odmah na poĉetku bio je stupac brojeva: 937, 940, 922... Sve tako veliki

brojevi, deset njih, nanizanih u dugaĉkom stupcu. E sad, mi nikad nismo uĉili o brojevima, ali

da biste preţivjeli, morate zbrajati i oduzimati - nijedan od nas nije glup pa smo imali neke

ideje.

Sve stranice koje su oznaĉavali bile su prema kraju, a Gardo se sjetio da je starac

govorio o EvanĊelju.

“Ivan”, rekao je. “Sve je dovršeno.”

Na tom smo mjestu poĉeli traţiti, a to su mjesto prošli mnogi prsti. Sve te stranice bile

su išarane raznim bojama i tako ĉesto korištene da su bile još tanje od ostalih - morali smo biti

paţljivi da nam ne ispadnu pod prstima. Dio o raspeću bio je na 940. stranici - prvi broj na

papiriću. Zato smo se koncentrirali na tu stranicu. Duţ cijelog dna, neĉijim rukopisom bilo je

ispisano:

Uto nebo postade tmurno, a Isus povika: “Dovršeno je!” I gle,

zavjesa se hramska razdrije odozgor do dolje, nadvoje - zemlja se

protrese i grobovi se otvoriše i sveci uskrsnuše...

Gardo je vidio da svaki otisnuti redak nosi sićušan broj koji oznaĉava stihove Biblije, pa smo

onda isprobali stotine kombinacija, prtljajući natrag i naprijed. Postavili smo brojeve na

papiriću uz brojeve u stupcu. Pokušali smo brojiti prema dolje pa poprijeko, ali nije bilo lako

jer nijedan nije znao što toĉno oĉekujemo - i tako bi on isprobao jedno, ja bih uĉinio drugo i

suprotno. U jednom trenutku prelazili smo iste stvari iznova i iznova. Sve što smo znali bilo je

da brojeve koje imamo - 940.4.18.13.14 - moramo nekako uskladiti s recima kako bismo ih

pretvorili u slova - tako je rekao starac. Ali što god da smo pokušali, završili bismo s

besmislicama.

Štakor se vratio mirišući na rum, s po gutljajem za nas obojicu. Pojeli smo, a on je

otišao nakratko spavati.

Gardo i ja odluĉili smo pokušati još varijacija. Postavili smo nove svijeće i više se

nismo svaĊali. On bi pokušao i onda predao meni. Dok je on opet pokušavao, ja sam samo

sjedio i razmišljao i razmišljao, a onda je on ĉinio isto.

Došla je ponoć, mislim, i moţda je u tome bila ĉarolija. Bio je kraj mjeseca i klizili smo

u Sve svete - to je Dan mrtvih ovdje. Moţda su došli José Angelico i Gabriel Olondriz i sjeli

do nas - kunem se, u sobi je bila guţva. Moţda su mu stavili odgovor ravno u glavu - jer se

Gardu posrećilo. Umjesto da idemo lijevo i desno, on je išao zdesna na lijevo. Ĉetiri retka

dolje, osamnaest rijeĉi ulijevo, dobio je veliko “T”. Trinaest dolje i ĉetrnaest ulijevo, dobio je

“i”. Prvi put smo dobili rijeĉ.

Pomaknuo se za pet slova i nije dobio ništa pa smo odluĉili da kosa crta moţda znaĉi

okretanje stranice, pa smo je okrenuli naprijed. To nam nije pomoglo pa smo okrenuli za

stranicu unatrag. Pet redaka dolje, tri slova unutra, dobili smo “d”; onda šest dolje, ĉetiri

vodoravno, dobili smo svoje sljedeće “o”. Kosa crta znaĉila je “okreni stranicu unatrag” i sada

smo imali dvije vrlo vaţne rijeĉi, i samo smo ih promatrali, gotovo bez daha:

“Ti do”

Kod svake kose crte okrenuli bismo stranicu unatrag, tako da smo išli natraške kroz

EvanĊelje po Ivanu. Sve se raspetljavalo pred nama, samo smo paţljivo brojili, napreţući oĉi

jer su rijeĉi bile tako malene. Ĉinili smo pogreške, ali smijali smo se jer se sve otvaralo.

Ti do ref na karti pođi gdje ležimo pronađi najjarkiju svjetlost

dijete moje.

Štakor se probudio i proĉitali smo mu.

Rukovao se s nama, onda smo ga zagrlili, a on je rekao: “Znam što je ref na karti.”

Ajme, kako su mu oĉi bile velike i sjajne. “Bio sam na nekom satu”, rekao je, “i svi su radili

karte. To je „referenca‟ na karti, o tome on govori. Gdje ležimo znaĉi gdje smo bili - gdje smo

se upoznali, moţda? A misli da ovo ĉita njegova djevojĉica.”

“Otvorite kartu”, rekao sam. Još sam i tada mislio da pametuje, ali uĉili smo da treba

isprobati sve što bilo tko kaţe, na svaki naĉin. “Pogledajmo je opet”, rekao sam.

Buljili smo u kartu stotinu puta, traţeći strelice, kriţiće, pitajući se nisu li moţda

oznaĉeni i onda uklonjeni, napreţući oĉi nad njom. Buljili smo i buljili, a Štakor je rekao:

“Ref na karti je referenca na brojeve, okej? To je niz brojeva.”

“Opet brojevi?” pitao sam. Boljela me glava, ali vratili smo se pismu. Nije bilo nikakvih

brojeva osim šifre koju smo baš odgonetnuli pa smo se opet okrenuli karti. Brojevi po svim

rubovima, ali ipak nismo mogli odgonetnuti. Sve dok nisam pogledao omotnicu i vidio:

Zatvorenik 746229.

Proĉitao sam to naglas.

“To nije bio njegov broj”, rekao je Gardo tiho.

“Što nije bilo? O ĉemu govoriš?”

“Kad smo stigli. Bili smo u ĉekaonici i došao je šef zatvora i pitao sestru Oliviju o

imenu. Rekao je da imamo pogrešan broj i isprva sam mislio da smo moţda traţili sasvim

pogrešnog ĉovjeka.”

“Sve ĉega se sjećam je da ideš okomito i vodoravno”, rekao je Štakor - i to je riješilo

stvar. Podijelili smo šest brojeva na pola: 746 i 229. I doista, na karti je bio 74 i 22, bili su na

samim rubovima i doveli su nas ravno do kvadrata u sredini. U njemu je bilo groblje. Štoviše,

groblje je prekrivalo cijeli kvadrat, a nikad nismo saznali što su znaĉili 6 i 9.

“Stavio je hladnjak pokraj groblja”, rekao je Štakor tiho. “Tako je rekao vrtlar.”

“Gdje ležimo”, prošaptao sam. “To znaĉi gdje smo... pokopani.”

Nastala je kratka tišina, a onda smo se svi ponovno poĉeli smijati, što smo tiše mogli.

Probijalo se nešto svjetla - radili smo cijelu noć i imali smo svoje odgovore. Drţali smo se za

ruke, pljeskali dlanovima, a Gardo me poljubio ravno u glavu. Sve nam se jednostavno

raspetljalo pred oĉima i bili smo sve bliţe. Groblje u središtu grada - Naravo. Otići ćemo i

potraţiti najjarkiju svjetlost - poseban grob, moţda? Ili dio crkve? I opet su djeĉaci smeća bili

u prednosti pred smećem od policije.

Barem smo tako mislili.

5.

Ovaj su put došli potiho.

Ovo je Jun-Jun, jer se toĉno sjećam kako je bilo. Ja najbolje ĉujem, najbolje skaĉem,

najbolje trĉim - oni misle da se hvalim, ali znaju da je to istina!

Došli su ranim jutrom, nadajući se da će nas uhvatiti na spavanju - u civilu i u uniformi,

vjerujem, svi steţući obruĉ oko nas. Deĉki su ugasili svijeće - baš smo presavijali papire kad

smo zaĉuli teške korake na ljestvama ispod.

Zašto sam stao i zapazio to, ne znam. José i Gabriel opet, kao što Raphael kaţe - na Dan

mrtvih, mrtvi paze na vas. Bilo kako bilo, rekao sam da je jako tiho - obiĉno bismo ĉuli staru

gospoĊu u prizemlju kuće kako viĉe i lupa naokolo jer ima oko desetero djece, koja se bude

prije zore i izvode nepodopštine. I tako smo se svi ukipili, pitajući se kamo su nestali jutarnji

zvuci.

Moţda nas je ona prodala? Ne znam.

Ĉuo sam nekoga ispod kako razgovara, zvuĉeći zabrinuto. Onda su noge koje su se

penjale ljestvama zazvuĉale preteško, to je sve što mogu reći - zvuĉale su teţe od ijednog

ĉovjeka koji je ţivio u našem dijelu zgrade, gdje si morao biti lagan.

Otišao sam ravno do krovnog otvora i otvorio ga.

Raphael je bio gotovo preuplašen da se pokrene - morao sam ga pljusnuti. Gardo i on

uzeli su što su mogli nositi i krenuli vrlo polako, vrlo tiho - jer nismo ţeljeli proizvesti ni

zvuka. Ako je policija, ţeljeli smo da uĊu ravno unutra i zateknu praznu prostoriju. Moţda bi

se zadrţali, misleći da smo u blizini, a onda bi provalili u susjednu prostoriju... Posljednje što

smo mi htjeli bila je panika i da nas vide kako bjeţimo. A iako me bolio ţeludac i glas u meni

je vrištao: Bježi odatle!, natjerali smo se da idemo polako.

Ja sam bio na ĉelu i vodio sam Rapha, koji je vodio Garda. Ĉekao sam povik ili ĉak i

pucanj - mislio sam da su sigurno okruţili zgradu, ne bi opet bili tako glupi - no na krovu nije

bilo nikoga.

Onda, odmah ispod, zaĉuo sam kako netko doziva Garda.

“Hej, Gardo! Tvoj bratić!”

Laţi.

“Gardo? Hej! Bolestan je.”

Lude laţi, koje su nam samo govorile da se moramo poţuriti.

Ostali smo nisko, u pripravnosti neko vrijeme, poput tri uplašene male maĉke. Dao sam

znak i svi smo prešli na susjedni krov, televizijska antena pomogla nam je da se tiho

prebacimo dolje. Bilo je i ţica rastegnutih preko, ali svi smo znali da ih ne treba dirati za

sluĉaj da je instalacija loša - kad vas jednom sprţi struja iz elektriĉne ţice, postanete oprezni.

I tako smo se na prstima spustili u udubinu u krovištima gdje nas nikako nisu mogli vidjeti.

Sreća nas je pratila.

Neki ĉovjek sjedio je pokraj svojeg prozora, pušeći cigaretu, i samo nas je gledao. Vidio

sam i neke druge ljude - neka ţena istresala je oprano rublje, a dvoje djece igralo se sa psom.

Svi su stali i zurili u nas, ali nitko nije prozborio ni rijeĉ, niti je pas zalajao.

Onda smo dolje ispod zaĉuli lupanje i udaranje po vratima i znali smo da se policija

kreće. Odmah smo zaĉuli trĉeće korake, ĉuli smo povike - ĉuli smo velike pse, a auto-motori

su turirali. Odjednom, preko ruba i u ravnini s nama, pojavio se policajac, uspinjući se

ljestvama - i gledao je ravno u mene.

Povikao je nešto i stavio zviţdaljku u usta. Onda sam vidio kako poteţe pištolj, ali još

se drţao za ljestve pa smo pobjegli prije nego što je uspio naciljati. Pod nama i svuda oko nas,

pak, svijet je bio pun buke.

6.

Raphael.

Spašavanje ţivota bijegom dvaput u jednom danu? Bili smo tako uplašeni, oba puta, da

smo mislili da će nam srca eksplodirati. Ali zapravo, kad smo poslije razmišljali o tome,

Štakora su tako ĉesto ganjali i tako su ga ĉesto pokušavali zgrabiti, da je vjerojatno razvio

dodatna osjetila. Kad je bio na kolodvoru, bilo je teško, ali i u Behali je znalo biti teško - neki

misle da je zabavno zgrabiti mršavog klinca ludih zuba i vidjeti što on ima. Kad Štakor vidi

da se netko miĉe, njegove se noge spreme za skok.

Policajac s pištoljem je bio spor, ali ono opasno bilo je to koliko ih još mnogo moţe biti

i koliko brzi mi moramo biti. Štakor je vodio i došao do ruba našeg krova, onda je krenuo

preko niskog zida. Odande smo skoĉili na niski krov skladišta i trĉali ravno uz oluke. Na

trenutak smo pobjegli, ali onda smo vidjeli policajca dolje na travi kako silovito otvara vrata -

i opet je bilo isto: njegov pištolj je vani, a u ustima ima zviţdaljku. Nije imao priliku opaliti

jer smo odmah skrenuli iza nekih dimnjaka i onda uz kosinu - ali sigurno ima radio pa će ih

ubrzo biti svuda oko nas, svi smo to znali. Morali smo razmišljati vrlo brzo - a zahvalimo opet

Štakoru što je on bio taj koji je istraţio to podruĉje. On je bio taj koji je vrijeme provodio

javljajući se uliĉnoj djeci pa je on bio taj koji je uoĉio priliku i ugrabio je.

Susjedna zgrada bila je baš ona u kojoj su ta djeca ţivjela, gdje smo svi proveli onu

jednu noć. Štakor je odmah shvatio da moramo opet uroniti meĊu njih. Kako će policija uhititi

stotinu djece? To je najpametnija stvar koju je ikad uĉinio.

E sad, zgrada u kojoj su ţivjeli - zgrada nasuprot kojoj smo bili sada - bila je veliki stari

blok stanova koji je izgorio u poţaru prije mnogo godina - obiĉna velika, crna, ruţna

cementna zgrada, s kojom nitko nije znao što bi. Ona horda uliĉne djece ţivjela je ondje -

stotinu njih ili više, pretraţuju smeće, prose, pomeću i ĉine stvari o kojima i ne ţelite znati.

Izbacili bi ih odande, onda bi se opet vratili, pa opet veliko ĉišćenje, pa bi se vratili - tako je

uvijek bilo u tim starim zgradama.

Krov na kojemu smo bili išao je ravno gore do nje i jednim skokom mogli smo ući kroz

prozor. Kad smo se pribliţili rubu, vidjeli smo kako si neka djeca pripremaju doruĉak. Jedan

mališan podigao je pogled i mahnuo.

Do onuda je trebao dugaĉak skok i znam da smo Gardo i ja samo gledali jedan trenutak,

previše uplašeni da pokušamo. Ali uĉinili smo to, Štakor prvi, Gardo sljedeći, a ja... Ja sam se

samo bacio, a oni su me nekako uhvatili, povukli me gore tako da sam opet bio krvav. Tada

smo potrĉali, izmeĊu djece koja su nas došla vidjeti, pomoći nam, a oni su se zbili oko nas -

znali su da bjeţimo jer nema mnogo djece koja nisu morala uĉiniti isto to - i bili su divlji za

nas. Trĉali smo svi zajedno. Pronašli smo stepenice prema dolje i svi su vriskali i smijali se,

dovikivali prijateljima, i tako smo odjednom bili moćna masa koja se slijevala u hodnik.

To nas je spasilo, kunem se.

Kad smo došli do ulice, izletjeli smo van, divlji kao ptice, vrišteći po ulici u svim

smjerovima. Ondje su bila dva policijska auta, a treći je stizao uz riku. Bilo je ljudi s

radioaparatima, izvuĉenim pištoljima i široko raskriljenim rukama da bi nas uhvatili. SluĊeno

su se ogledavali dok ih je preplavljivala gomila malih djeĉaka i djevojĉica. Jedan je zgrabio

nekog klinca i svi su pobjegli od njega, urlajući i smijući se kao da je to igra, ravno na ulicu,

gdje je kamion morao nagaziti na koĉnicu, a autobus je skrenuo u stranu preko rubnog

kamena, ravno u policijski auto.

Onda, baš kao ptice, svi smo nestali, raštrkavši se i skrećući u prolaze i ulaze trgovina,

dok su policajci beznadno trĉali. Bili smo nas trojica i oko pet ili šest drugih djeĉaka, ali onda

su oni odletjeli na svoju stranu, a nas trojica smo bili na sigurnome, i dalje trĉeći dok nismo

došli do ceste.

Onda, nešto fantastiĉno.

Gardo je uĉinio nešto tako pametno da mi se ĉini da ga je Štakor poljubio, ali on kaţe da

nije! Hladan kao nitko, mahnuo je prema jednom sporom taksiju novcem koji nam je

preostao. Mislim da je vozaĉ ostao tako osupnut da se jednostavno zaustavio, a mi smo se

nagurali unutra prije nego što nas je stigao namirisati. Nekoliko minuta poslije opet smo se

kretali, juţnom autocestom, a taksist je u ruci imao dvostruku vozarinu i takoĊer se smiješio.

“Kamo idete?” ponavljao je. “Kamo idete?”

“Groblje Naravo”, rekli smo.

Kamo bismo drugamo pošli? Do kvadrata na karti.

A, znate, baš na taj dan - još jedna smiješna stvar - vjerojatno polovica grada išla je u

tom istom smjeru - mi smo jednostavno išli niz struju. Dan mrtvih, a Naravo je najveće

groblje u našem gradu: svi idu onamo, i bogati i siromašni. I tako smo se zavalili nisko na

sjedalima i ubrzo se naš sretni vozaĉ popeo na autocestu i jurio, pretjeĉući autobuse i

kamione. Upalio je radio i pjevali smo.

Spustili smo prozore i pjevali sve glasnije kako se sunce penjalo sve više, sjajući nam

ravno u oĉi. Okej, nije sve bilo gotovo, ni pribliţno. Ali doĉekali smo ţivi još jedan dan, a

zbog toga je vrijedilo pjevati!

7.

Zovem se Frederico Gonz i izraĊujem nadgrobne ploĉe.

Jedan mali detalj od mene, za oca Juilliarda. Pitali ste, gospodine, pa ću vam ispriĉati.

Joséa Angelica upoznao sam na isti naĉin kao i mnoge svoje kupce. Imam radionicu na

prilazu groblju, odmah nakon izraĊivaĉa ljesova. Specijaliziran sam za male, jednostavne

kamene ploĉe. Dobro znam da moji klijenti nemaju gotovo ništa, a unajmljivanje groba ĉesto

im oduzme većinu novca. Zato prilagoĊavam i prilagoĊavam i spuštam se na najniţu moguću

cijenu. Mrtvi, pak, moraju dobiti tu ploĉu: podsjetnik, vjeĉni podsjetnik, da je taj ĉovjek, ta

ţena, to dijete - postojalo.

Na nekim grobovima ime je ispisano bojom, ili ĉak kemijskom, a svi znaju kako je to

tuţno. Naĉini nešto iz kamena, ja kaţem, i nitko neće dirati grob. Naime, siromašne ne

pokapaju. Tu više nema dovoljno zemljišta pa na Naravu grade uvis. Grobovi siromašnih

betonski su odjeljci, svaki taman toliko velik da u nj stane lijes. Idu gore i gore - na nekim

mjestima i do dvadeset odjeljaka uvis. Pogreb je tu ubacivanje lijesa u odjeljak i gledanje

njegova zapeĉaćivanja. Dio moje usluge je cementiranje na mjesto ploĉe koju sam izradio,

ĉime se peĉati komora.

José Angelico zaposlio me kad mu je umro sin. Rastuţio sam se kad sam ga opet vidio

zbog vijesti da mu je umrla i kći. To je znaĉilo da nema više nikoga na svijetu.

Bio je mršav, suhonjav, njeţan ĉovjek koji je uvijek govorio tiho. Znao sam da je

sluţitelj kod nekog bogataša, no to je sve što sam znao. Došao mi je rano ujutro i izgledao je

kao da dugo, dugo nije spavao. Samo mi je jednoga jutra dao da izradim ploĉu, što je

neobiĉno, ali je rekao da mu je ponestalo novca za pogrebnika i da lijes mora premjestiti istog

dana. Obred će biti jednostavan, rekao je, jer nema rodbine.

Izrazio sam mu duboku sućut, a on mi je platio dvjesto za depozit pa sam se dao na

posao.

Pia Dante Angelico: sjeme za žetvu, moje dijete bile su rijeĉi koje je izabrao. Sve je

dovršeno.

Nisam to sam uklesao. Moj sin ima deset godina i sad je već sjajan klesar. Nekoć bi on

isklesao ugrubo, a ja bih dovršio. Sada on dovršava, a razvija vlastiti stil izrade slova - male

vitice koje dodaju eleganciju elegantnim rijeĉima. Dovršio je ploĉu za ĉetiri sata i stavili smo

je na stranu za isporuku.

Kako sam mogao znati da su sve to laţi? Ĉinio mi se tako krotkim i blagim - na licu mu

se nije ocrtavala nijedna laţ. Uzeo je ploĉu i platio mi iz male koţnate torbice. Iza sebe je

imao lijes, a nosila su ga dva mladića - ĉistaĉi ulica, tako su izgledali. Nije bilo svećenika.

Pošao sam s njima i vidio kako stavljaju lijes unutra, i pomolili smo se za to dijete. Zapeĉatio

sam ga i uĉvrstio našu malu ploĉu. Nisam vidio ništa doli brigu i tugu, kao da je ĉovjek

iscrpljen do temelja. Na licu mu se nije ocrtavala nijedna laţ.

Kad sam proĉitao da je umro u policijskoj postaji, samo sam pomislio: Jadan čovjek.

Proĉitao sam ĉlanak svojem sinu pa smo se pomolili i za Joséa Angelica.

STAR EXTRA:

Policija zatvara obruč

Glasnogovornik gradske policije sinoć je

izjavio da važne indicije slijede

“profesionalno, žestoko i bespoštedno” te da

će neimenovana suma ukradena iz

potpredsjednikove kuće nedvojbeno biti

pronaĎena. “Toliko novca ne možete skriti.

Iskustvo nam kaže da će netko negdje uskoro

propjevati. Tada ćemo se mi obrušiti.”

Zahtjevi za dodatne detalje čvrsto su

odbijeni. “Sada smo u osjetljivoj fazi.

Razgovaramo s ljudima koji moraju ostati

anonimni. Sve što možemo reći jest da smo

uvjereni da je otkriće neminovno.”

Potpredsjedniku Zapanti kontroverze nisu

strane i neprestance je na udaru optužbi i

skandala. Po zvanju odvjetnik, zloglasno je

brzo osporavao, a u mnogim slučajevima čak i

tužio one koji su kritizirali njegovu

politiku i osobno ponašanje - do sada,

uspješno. Senatorov glasnogovornik prenio je

da je senator “znatno potresen, ali da ne

gubi nadu”.

Neki izvori sugeriraju da je kriminalac

bio član senatorova kućnog osoblja. Sama

predsjednica, koja je Zapantu posjetila

prošloga četvrtka, rekla je: “Naše su misli

sa svakim kolegom koji osjeti gubitak. KraĎa

je kraĎa: čovjek se osjeća oskvrnuto,

uvijek.”

Potpredsjednik Zapanta i dalje je ključni

svjedok u tekućem sudskom postupku protiv

njegova poduzeća-kćeri Feed Us!, koje je

krahiralo s dugovima u iznosu od dva milijuna

dolara, a koje je potom implicirano u

podizanju carina za uvoz riže tijekom

prošlogodišnje ekonomske silazne faze.

SuĎenje je sada u svojoj četvrtoj godini,

a Star želi ponovno istaknuti da

potpredsjednik opovrgava sve optužbe.

INQUIRER:

Zapanta

oplakuje gubitak!

Potpredsjednik senator “Mi smo narod” Regis

Zapanta navodno je “vrlo zabrinut” zbog

gubitka - to jest, kraĎe- neiskazane količine

novca sa svojega posjeda prošloga tjedna.

Izvori bliski velikome čovjeku kažu da možete

čuti muhu u letu - novčanicu kako pada - pa

čak i povremeni uzdah očaja. Još bliži izvori

kažu da je naš tako voljeni potpredsjednik

“razgnjevljen” - a svi znamo što je senatorov

gnjev postigao u prošlosti.

Senator Zapanta došao je na zao glas

prije samo tri godine kad je policiji naredio

da ukloni logore skvotera kako bi se

oslobodilo mjesto za njegov inovatorski

kino/šoping kompleks. Proslavila ga je i

dramatična kampanja plakatima namijenjena

nepismenima, koja je prikazivala nasmijane

siročiće kako drže ploče na kojima je

ispisano njegovo ime - djeca za svoje usluge

nisu primila nikakvu naknadu.

Potpredsjednik se uvijek kampanjama

zalagao za šire obrazovanje, istovremeno

raspolažući, kao predsjedatelj, proračunom za

obrazovanje koji je splasnuo za 18% u dvije

godine.

Nije bio dostupan za komentar.

DAILY STAR:

Mohunov dnevnik

Pogledajte lice supernasmijanog Regisa

Zaparite, koji je sada namrgoĎen - baš kad se

čini da vjetar mijenja smjer! Je li moguće da

su glasine istinite? Je li naš čovjek, koji

je cijeli život proveo zaklinjući se da je

čist, prljav kao stražnja osovina?

Ako je doista izgubio deset milijuna

dolara, netko će postaviti pitanje: "Što je

deset milijuna dolara radilo u vašoj kući,

gospodine?" Svi mi trebamo nešto gotovine.

Svi mi imamo zalihu sitniša... No deset

milijuna dolara, za slučaj da bankomati ne

rade?

Deset milja pod krevetom ukazuje na to da

netko ili ne plaća svoje poreze ili krade

tuĎe.

Nisam to rekao, gospodine - nemojte mi

zatvoriti novine, nemojte mi upucati obitelj!

GLAS SVEUČILIŠTA:

Što je dosta

dosta je, kažu studenti

SAMA ČINJENICA DA POTPREDSJEDNIK, senator

Regis Zapanta drži milijune dolara gotovine u

svojoj kući, ukazuje na to da je dio nekog

korumpiranog svijeta - i da ga ne bi trebalo

ponovno izabrati. Ova zemlja još može krenuti

naprijed, no neće sve dok se ne pozdravimo od

zlih, pohlepnih staraca.

Vrijeme je za nekog mladog i novog!

Charuvi Adarme, predsjednica sindikata

studenata, jasno je izložila što osjeća u

jučerašnjem vatrenom obraćanju onima na

diplomskome studiju.

“Prije pet godina”, rekla je, “Zapanta je

vodio kampanju pod sloganom: Najsjajniji

osmijeh, najoštriji um. Ja bih tome dodala:

Najupitnija savjest i najcrnje srce. Više od

tri desetljeća proveo je puneći svoje

džepove, a njegovo je glavno postignuće to

što je učinio da se siromašni ove zemlje

osjećaju bezvrijednima i nemoćnima.”

Što zemlja treba ovoga trenutka?

TRI STVARI:

Revoluciju.

Zatim revoluciju.

Pa - kad se prašina slegne - revoluciju.

PETI DIO

1.

Raphael, Gardo i Jun-Jun (Štakor):

Dan mrtvih ovdje je najveća svetkovina u godini - veća ĉak i od Boţića i Uskrsa

zajedno. Tada ljudi zapale deset milijuna svijeća, a duhovi izaĊu i hodaju uokolo rukom pod

ruku. Svi idu posjetiti svoje preminule, koji ustanu iz zemlje i pozdravljaju.

Zato je promet ubrzo usporio i uskoro smo se našli u dugaĉkom zastoju - naposljetku

nas je taksi ostavio na cesti koja vodi prema groblju pa smo pješaĉili okruţeni mirisom

cvijeća.

Posvuda su se naguravale mase.

Ljudi su hodali s djecom i bebama u naruĉju, cijele velike obitelji, a neki od muškaraca

nosili su stolove na glavi i stolice naslagane jedne na druge, na kolicima; imali su kašete piva,

velike boce vode, a nosaĉi leda vukli su goleme ploĉe leda, viĉući da si oslobode put. Mala

kuhala, vreće hrane i ljudi odjeveni u najbolju odjeću koju imaju, kao za karneval - male

djevojĉice u novim haljinicama, a djeĉaci u kravaticama, iako je jutro bilo vruće. To je dan

kad vam je obitelj opet na okupu. Postavite kućanstvo pokraj groba i sjedite i ĉavrljate jedete i

pijete sve do ponoći. Kad već padne veĉer, cijelo groblje svjetluca od svijeća. Kaţu da tada

trebate stolac više i ĉašu više. Tada se moţete osvrnuti, a pokojna baka odmah je do vas, stare

kosti u onome u ĉemu ste je pokopali, smiješi se spremna ispriĉati stotine priĉa. Tada se dijete

koje ste izgubili opet igra vama pod nogama, a ako ste se oko neĉega posvadili s bratom koji

je umro, moţete razgovarati i izgladiti to. Otac Juilliard ispriĉao je jedanput Štakoru sve o

uskrsnuću, a pretpostavljam da je ovo to o ĉemu je govorio.

Štakor kaţe: Ja to nikad nisam vidio, ali ja i nemam obitelj ovdje. No vjerujem u duhove, a na

otoku Sampalo, odakle sam ja, ljudi priĉaju da katkad izlaze iz mora, ako potone neki brod.

DoĊu u selo, strašno tuţni, i plaĉu vam pokraj vrata cijelu noć. No što ja znam? Ja ništa takvo

nisam vidio.

Oko nas, barake s cvijećem postajale su zbijenije i bile su krcate cvijećem te bi vas miris

ponio odiţući vam noge od tla. Bilo je ondje trgovina s ljupkim malim biblijskim stihovima,

plastiĉnim kipićima, plaketama i razglednicama. Prodavaĉi lutrije bili su posvuda, noseći

snopove listića i viĉući. Nakon svega toga došli smo do štandova sa svijećama - toliko svijeća,

debelih i tankih, majušnih poput prsta ili prevelikih da ih ponesete. Iza njih bili su štandovi s

hranom, dobro su poslovali - i nas trojica zaustavili smo se i pojeli nešto ribe jer smo opet bili

gladni, a nismo ništa doruĉkovali.

Raphael: oĉistio sam krv s ruku, a Gardo je rekao da je vrijeme za plan. Otvorivši Bibliju,

sjedili smo i jeli i pili. Nitko nas nije dirao, jer tko bi se uzrujavao ĉak i zbog uliĉnih djeĉaka

ako ĉitaju Bibliju na Sve svete? Opet se osjetio onaj povjetarac, sve mirisniji od sveg onog

cvijeća. Osjećali smo da nam se opet pribliţava onaj neoĉekivani tajfun koji para šatore. Bit

će teško zadrţati svijeće upaljenima, pa su mnogi ljudi zato kupovali male staklenke.

Rekao sam: “Gdje ležimo” i poĉešao se po glavi. “Valjda je pokopan ovdje. Zvuĉi li to

smisleno?”

“Nije on nigdje pokopan”, rekao sam (ovdje Gardo). “Ako ga je policija ubila, dosad je

već izgorio i završio u smeću. Osim toga, sve ovo morao je napisati prije nego što je umro.”

To je bila istina i svi smo se sloţili. Ali istovremeno smo mislili: Što ako je ovdje

pokopana njegova žena? Ako je tako, onda Gdje ležimo moţe znaĉiti obiteljski grob. I to smo

odluĉili potraţiti.

* * *

Sada Štakor: Tad mi je bilo neugodno jer je to znaĉilo da će trebati ĉitati. Ja nisam znao ĉitati,

što je znaĉilo da ću biti beskoristan. No eto, tome nije bilo lijeka pa smo dokrajĉili ribu i

krenuli. Ja sam nosio novine i knjigu i slijedio ih.

Kao što sam rekao, to je najveće groblje u gradu. Jednom kad proĊete kroz ulazna vrata,

odande se šire staze nalijevo i nadesno, proteţući se kilometrima. Ubrzo smo se izgubili meĊu

grobovima, drvećem i spomenicima. Bilo je niskog i visokog grmlja, a dok smo hodali,

golemi anĊeli odjednom bi izronili pred nama iz lišća. Djevice Marije spokojna izgleda što

gledaju u daljinu i uplakani mali Isusi na sićušnim kriţićima, pa onda velika razapeta braća

Isusi, oĉiju uprtih u nebo. Nikad na mene nije gledalo toliko svetaca i zamalo da se nisam

odvojio od deĉki gledajući ih.

Ljudi su postavljali stolove i poĉinjali piknike. Poĉinjale su i zabave i ubrzo su Raph i

Gardo znali da nikad neće pronaći jedno ime meĊu tim milijunima.

“Moţemo pitati”, rekao je Raphael. “Postoji ured s popisima imena... je li to velik

rizik?”

“Sve je rizik”, rekao je Gardo, osvrćući se, još uvijek izgledajući opako. “Sve dosad je

bilo.”

Onda sam ja rekao da ću ja to uĉiniti. Rekao sam: “Mogu se pretvarati da mi je gospoĊa

Angelico pomogla i da sam je došao pozdraviti.”

I tako mi je Gardo odbrojio nešto novca - nakon dogovora s Marcom, on je postao ĉuvar

novca. “Uzmi joj nešto cvijeća”, rekao je. “Tako će izgledati uvjerljivo.”

Tako sam i uĉinio, a potrajalo je tri sata ili više. Red ljudi bio je velik i stalno su me

gurali unatrag. Kad sam privukao pozornost ĉuvara, rekao je da treba dvadeset da provjeri

evidenciju - što je bila laţ, ali dao sam mu ih. Onda je otišao i trebalo mu je sto godina jer je

odgovarao na razna druga pitanja ljudi, pa sam samo sjedio sa svojim cvijećem, nadajući se da

neće sasvim zaboraviti na mene. Bilo je kasno poslijepodne kad sam dobio svoj komad

papira, a Gardo je mislio da sam negdje pio.

“B dvadeset-ĉetiri/osam”, rekao sam Raphu. “Kaţe: „Na vrhu uzbrdice i potraţite

ruţiĉastog anĊela.‟”

“Pada mrak”, rekao je Gardo. “Vidi li se ruţiĉasto po mraku?”

Raphael je vodio, opet snaţan, i spreman.

Sada Raphael.

Postajalo je sve prometnije i prometnije jer je veĉer najprometniji dio dana. Sad su

poĉinjali roštilji, a ljudi su prodavali lake obroke. Bili smo meĊu bogatim ljudima u otmjenoj

odjeći i osjećali smo se još sivljima i prljavijima, ali tome nije bilo pomoći. I dalje se nitko

nije zabrinjavao zbog nas - kao da nas nitko nije vidio, kao da smo mi bili duhovi.

Nakon dvadeset minuta došli smo do vrha uzbrdice.

Vidio sam mnogo anĊela, a svjetlost je bila preslaba da bih vidio ruţiĉastoga. Bio sam

spreman opsovati ĉuvara koji nam je potratio vrijeme, ali onda je Gardo vidio jednog od

mramora, na grobu veliĉine kamiona. Obasjan svijećama, bio je ruţiĉast poput lososa, zurio je

natrag prema gradu, ruku uzdignutih kao da je upravo zabio neki vraški gol. Oko njega je

sjedila velika obitelj, kartajući se, a posvuda su bile boce brendija; pristizalo je sve više ljudi,

grleći jedni druge.

Prepustili smo ih tome i obilazili susjedne grobove, pitajući se što bi B24/8 moglo

znaĉiti, i traţeći ime “Angelico”, no nismo pronalazili ništa.

Ubrzo je bio mrkli mrak i više nismo mogli ĉitati imena. I tako smo se vratili ruţiĉastom

anĊelu i popeli se na obliţnji zid, pitajući se što da uĉinimo.

A onda smo ugledali najjarkiju svjetlost.

2.

Raphael, Gardo i Jun-Jun (Štakor):

Traţili smo na pogrešnome mjestu, a budala ĉuvar koji je uzeo naš novac sigurno je

mislio da poznajemo groblje i nije se potrudio objasniti nam ili je jednostavno bio previše

lijen. Vidite, groblje je podijeljeno zidom - a to je bio zid na kojem smo sjedili. Zid dijeli

bogati kvadrant, gdje pokojne ukapaju u zemlju, od siromašnog kvadranta, gdje pokojne slaţu

uvis u odjeljcima.

Potratili smo dan hodajući meĊu bogatima, a trebali smo biti s druge strane zida.

Najjarkija svjetlost bio je siromašni dio groblja, gdje se stapaju tisuće svijeća dok se svi

slijevaju onamo nakon posla. Bilo je svijetlo kao dan, jarko kao peć, a svijeće su se kretale u

velikim rijekama kako su se ljudi probijali do svojih voljenih. Tamo dolje kao da je bio

maleni grad, s uskim ulicama izmeĊu svih grobnica.

B24/8 bit će broj jednog od betonskih odjeljaka.

Raphael: Sjećam se da me Gardo gledao smiješeći se, a onda me Štakor zagrlio jer smo opet

uspjeli prokljuviti stvar. Skoĉili smo dolje i došli do malih slomljenih vrata koja su vodila na

drugu stranu. Odmah smo u svjetlu svijeća vidjeli oznaku, visoko gore na jednom od stupova

s grobnicama. Pisalo je G9 pa smo prošli pokraj nje, pokušavajući shvatiti sustav.

Doista je bilo poput grada: ljudi su ţivjeli u ovom dijelu groblja - imali su ovdje kuće.

Sa straţnje strane grobnih odjeljaka bile su izraĊene male straćare. I na vrhu su bile barake -

kolibice i komadi plastike, a da doĊete do njih, morali ste se uspeti ljestvama. Vidjeli smo

djecu gore na njima kako trĉe sa zmajem, podiţući ga u povjetarac tajfuna. Uvijek je tu

mnogo ljudi i opet sam se sjetio što je moja teta znala reći: nema tog mjesta na kojem ljudi

neće ţivjeti.

Prošli smo pokraj mnogih grobova.

Najtuţniji su bili oni otvoreni - oni koji su razvaljeni - a svi znaju tu priĉu. Uhvatio sam

se kako gledam u stranu. Svaka mala betonska rupa stoji obitelj dvije tisuće petsto za pet

godina. Vidite, odjeljak ne moţete kupiti - moţete ga samo unajmiti. Nakon pet godina opet

plaćate ili odjeljak uzimaju natrag. A ljudi se odsele ili potroše novac, a katkad jednostavno

ne uplate - i što se dogodi? Malj se dogodi. Razvale peĉat i truplo ide van. Ima jedan dio na

groblju gdje bacaju stare kosti i ostavljaju ih da trunu meĊu smećem. Neĉije dijete ili neĉija

baka - vani na smeću poput psa. Prazne su me rupe plašile jer ništa nije tuţnije od toga i

nisam htio gledati. Katkad ostave trupla unutra nekoliko tjedana, nadajući se da će ih netko

preuzeti, jer valjda nitko ne voli tako bacati ljude.

Gardo.

Ja sam polako sve povezivao.

Odveo sam ih straga i razgovarao s nekom djecom koja su sjedila na grobnim

stupovima. Pokazali su smjer i pronašli smo stazu koja je bila D, onda C, onda B, a onda smo

hodali i brojili - petnaest, dvadeset i dvadeset dva. Ĉetiri groba uvis i bila je ondje, pronašli

smo je: Maria Angelico, žena Joséa Angelica, iskuckano na maloj kamenoj ploĉi. Raphael i ja

popeli smo se gore i naslonili se da proĉitamo jer su rijeĉi ispod imena bile sitne. Najjarkija

svjetlost, pisalo je, a ja sam se sledio jer su te rijeĉi bile one koje smo pratili, i sve što smo

vidjeli, sve se sada uklapalo - bili smo blizu kraja. Oko rijeĉi bili su nagorjeli tragovi, od

svijeća koje su bile zapaljene. Raphael je Štakoru proĉitao rijeĉi, glasno izvikujući jer su ljudi

bili posvuda i mnogo se pilo i mnogo smijalo. Pogledao sam odjeljak ispod i doviknuo sam

mu i to:

“Eladio „Joe‟ Angelico”, rekao sam. “Moj dobri, dobri sin!”

Raphael me zgrabio i rekao: “Toĉno smo gdje trebamo biti! Ovo je njegov sin.”

Rekao sam: “Znam to.” To je bilo jasno. Ali usto sam mislio... Što možemo ovdje naći?

Pronašli smo obiteljski grob jadnog čovjeka - je li to sada stvarno tako velika stvar? Taj tužni

čovjek, čije smo lice prvi put vidjeli kad smo pronašli novčanik na odlagalištu smeća...

izgubio je ženu i sina, a mi kopkamo uokolo, tražeći njegov novac? Ovdje ga valjda nije skrio.

“Ondje smo gdje trebamo biti”, rekao sam. “Ali nije ga mogao staviti u grob.”

“Slaţem se”, rekao je Štakor. “Kako bi to uĉinio?”

“A što je onaj ondje?” pitao je Raphael, gledajući uvis. “Je li i taj njegov?”

Gledao je u ploĉu iznad njegove ţene pa sam se morao popeti još više da je pogledam.

Bila je ĉista i nova, a rijeĉi je bilo teţe proĉitati jer je svjetlo bilo slabo pa mi je Štakor dodao

svijeću i polako sam ih odgonetavao, uz Raphaelovu pomoć.

“Sjeme”, rekao sam. “Opet nešto o onom sjemenju... Onda piše: Za žet... vu. Moje.

Dijete. Sve. Je... Nešto dugaĉko, ne vidim.”

“Dovršeno”, rekli smo uglas.

“Sve je dovršeno”, rekao sam. “Sve je dovršeno. S ljubavlju... i nadom. A tu je neko ime

- sasvim malo ime”, i pratio sam natpis prstom.

Raphael.

Ime na ploĉi bilo je Pia. Onda Dante. Pia Dante. Pogledao sam dolje prema Štakoru.

“Ajme”, rekao sam, osjećajući se baš tuţno. “To je ona djevojĉica.”

Sjetio sam se fotografije, male školarke zaĉuĊenih oĉiju, i bilo mi je teško. Svi smo

mislili da je ţiva ili smo se barem nadali da jest.

Štakor je rekao: “Ĉovjeĉe, sve je izgubio...”

“Školovao ju je”, rekao sam. “Tako je pisalo u novinama.”

“Bilo je i u pismu”, rekao je Gardo. “U pismu gospodinu Olondrizu. Stigne li u vaše

ruke, onda znate da su me uhvatili. Raspitajte se za moju kćer, molim vas - iskoristite bilo

kakav utjecaj koji imate, jer sada se bojim za Piju Dante.”

Na trenutak smo utihnuli, a onda smo skoĉili dolje.

“Što sad?” rekao sam. “Što oĉekujemo da ćemo naći ovdje? Što ćemo sada?”

Gardo je rekao: “Ne znam.”

Ja sam rekao: “Moţda poruku? Potraţite još jednu poruku...”

“Gdje?” rekao je Štakor. “Gdje ju je mogao staviti?”

Svi smo traţili uokolo kao sumanuti, moţda misleći da ćemo naći pismo ili neki drugi

trag - ali sve se ĉinilo priliĉno beznadnim - sve se ĉinilo kao slijepa ulica.

“Došli smo dovde”, rekao je Gardo, razljutivši se kao što zna. “Mora postojati nešto!”

“Ništa”, rekao je Štakor. “Gdje i moţemo traţiti, i što traţimo? Mislim da su ga uhvatili

i ubili prije nego što je išta uspio uĉiniti.”

“Moţda je policija došla i uzela to?” predloţio sam. “Moţda su to pronašli na neki drugi

naĉin.”

Gardo je opet sjeo. “Zašto je ovo tako ludo?” komentirao je.

Sjeo sam do njega i razmišljali smo i razmišljali, ali nismo imali što smisliti. Onda,

odmah pokraj nas, stigla je velika obitelj, gurajući se meĊu grobove s mnoštvom svijeća i

kuhalom, pa smo se odmaknuli po stazi i pronašli mirnije mjesto, više gore.

“Gle”, rekao sam. Nisam mogao odustati. “Ako je imao sav taj novac... Ako se uspio

izvući s njime - ako je stvarno imao hladnjak pun novca... Zar mislimo da ga je pokopao

ovdje, sa svojom ţenom i djecom? Zašto bi to uĉinio?”

“Da se poslije vrati i uzme ga”, rekao je Štakor. “Nitko neće provaliti u plaćeni grob,

zar ne?”

“Policija bi”, rekao je Gardo. “Da je postojao i traĉak sumnje. Zato je postojala šifra. Da

je policija dobila pismo koje imamo - da su uĉinili što smo mi uĉinili - otišli u zatvor i

posjetili gospodina Gabriela... ne bi im rekao za Bibliju i knjiţnu šifru. Zato nikad ne bi stigli

ovako daleko.” Nasmiješio se i rekao ono što smo svi znali: “Ĉovjek je bio pametan.”

“Okej”, rekao je Štakor. “Znaĉi José Angelico je znao da moţe vjerovati Gabrielu

Olondrizu. Gabriel je bio kao... ĉuvar novca. Bez njega ne moţe biti pronaĊen. Ako je uopće

unutra.”

“Misliš da je unutra?” pitao sam.

“U jednome od njih”, rekao je Gardo. “Moţda.”

“Ţeliš razvaliti tri groba?” pitao sam. Nisam mogao vjerovati da o tome uopće i

razmišljam. Znao sam da to ne mogu uĉiniti.

Onda je Gardo ustao. Koraĉao je amo-tamo i vidio sam da razmišlja tako snaţno da su

mu se oĉi iskolaĉile jer je postajao sve ljući i ljući. “Ne moţe biti!” rekao je. “Ne bi to uĉinio,

zar ne? Ne bi razvalio svoj obiteljski grob! Moţda neki prazan? Moţda je u blizini neki

razvaljeni...”

Ogledali smo se i bilo ih je nekoliko. Vidjelo se nešto nalik na smeće ili moţda kostima.

Tko bi htio prebirati po tome? Jedno je bilo sigurno: to nisu bila mjesta gdje biste ostavili išta

vrijedno. Gardo je poĉinjao zaista gubiti glavu, a razumio sam i zašto - stigli smo ovako

daleko, a policija nam je bila za vratom - njega zamalo da nisu uhvatili, izvukao se boreći se...

a sve uzalud? Pogledao me i rekao: “Što ćemo sad, Raphael?”, a ja nisam znao. Samo sam ga

gledao, a Štakor je pogledavao od njega prema meni pa opet natrag.

A u tome trenutku, dok smo tako zurili uokolo, zaĉuli smo neki glas.

Bio je to sićušan glas i dozivao nas je odozgo. Vjetar zamalo da ga nije otpuhao. Ali

uhvatili smo taj zvuk i pogledali uvis i ugledali sićušnu djevojĉicu.

“Što traţite?” rekla je.

3.

Raphael, Gardo i Jun-Jun (Štakor):

Sjedila je gore na grobovima, više od nas, tako da je gledala odozgo. Jedva smo je

vidjeli jer, kao što sam rekao, bila je zaista mala, a gore nije bilo tako puno svijeća. Imala je

dugu crnu kosu i strpljivo je sjedila, s rukama na krilu. Nosila je školsku uniformu. Štakor je

rekao: “Što si rekla?”

Djevojĉica je rekla: “Koga traţite?”

Raphael je rekao: “Joséa Angelica.”

“Mislim da neće doći”, reklo je dijete.

Na trenutak nismo znali što bismo rekli, a onda je Gardo rekao: “Zar je rekao da hoće?

Kada?”

Svi smo zurili gore u nju, a ona je samo zurila dolje, tako mirna. Kosa joj je lelujala na

povjetarcu, ali ona je bila poput nekog kipića.

“Prije otprilike tjedan dana”, rekla je tiho.

“Ĉekala sam ga.”

Gardo je rekao: “I ja mislim da neće doći - zašto ne siĊeš ovamo?”

“Kako se zoveš?” rekao je Štakor tiho. “Što ti traţiš?”

“Ja ne traţim ništa”, rekla je. “Samo sam ga došla priĉekati ovdje.”

“Ali gdje ţiviš?”

“Ovdje. Sada ne znam.”

“Sama? Kako se zoveš, chele?”

“Pia Dante”, rekla je. “Zovem se Pia Dante Angelico i ĉekam svog oca, Joséa

Angelica.”

* * *

E sad, ja (Raphael) govorim samo u svoje ime, a ne i u ime ostalih deĉki, ali ja sam se sasvim

sledio i umalo da nisam pao. Ĉuo sam i Štakora kako oštro udiše i udaljava se za korak.

Njezina kosa i dalje je lelujala, a ona je izgledala sasvim stvarna. Njezin glas bio je glas

djeteta... ali moja prva pomisao bila je da razgovaramo s duhom, jer smo vidjeli njezin grob

vlastitim oĉima.

Dijete je gledalo preko u njega - B25/8 - grob s vlastitim imenom, na novoj novcatoj

ploĉi. A ĉekala je svojeg mrtvog oca na Dan mrtvih. Kakvo je to bilo ĉudo?

4.

Raphael, Gardo i Jun-Jun (Štakor):

Uopće nije bila duh, naravno, i kad smo se pribrali, pomogli smo joj da siĊe. Štakor se

uspeo i pomogao joj, jer je bila tako malena. Odluĉili smo je brzo odvesti odande. Stvari su

postajale vrlo ĉudne i svi smo odmah došli na istu ideju, ali morali smo se na neko vrijeme

maknuti. Mala Pia bila je tako slaba da je jedva stajala. Shvatili smo da nitko od nas nije

pošteno jeo pa smo pomislili: Stigli smo ovako daleko - policija nas neće ovdje otkriti -

možemo li barem na trenutak razmisliti?

Gardo je prebrojio novac. Imali smo malo - zaliha nam je spala na samo nekoliko

stotina, ali svi smo trebali hranu - a najviše mala Pia. Kaţem vam, bila je kost i koţa na dodir,

i sva prljava - strašno je zaudarala. Odmah smo izašli s groblja i pronašli jednu baraku. Jeli

smo piletinu i riţu, misleći da bismo se baš i mogli dobro najesti - to nam je zaista trebalo.

Bili smo na kraju puta, morali smo biti, a ĉak i u tom trenutku - prije nego što smo razgovarali

- znali smo što se dogaĊa i hvatalo nas je uzbuĊenje, strah, nervoza. Hladni i oznojeni - kao u

groznici.

Štakor i Pia bili su otprilike jednako veliki, a on je vidio da je ona u gorem stanju od

mene i Garda. On je već bio tako izgladnio i uplašen do ludila da je znao što treba uĉiniti.

Natjerao ju je da jede vrlo polako, dodajući umak u riţu i hraneći je. Donio joj je vode i

natjerao je da pije, a onda joj je našao malo banane, koju joj je narezao na komadiće kao da je

beba. U neku ruku je i bila beba. Bila je uplašena, ali bila je tako malaksala da nije znala što

da radi. Još uvijek mislimo da joj je Štakor spasio ţivot.

Rekla nam je da je na Naravu već tjedan dana, ĉeka svojeg oca. Onamo su ĉesto išli

zajedno jer su joj na Naravu braco i majka.

Neka su je djeca pronašla i odvela je do jedne od straćara - malo su je nahranili i nešto

je pitali. Ona se uporno vraćala na majĉin grob i ĉekala, a naravno, nije bila dovoljno visoka

da proĉita vlastito ime na gornjem grobu - ili ako jest, to joj nije ništa znaĉilo - nikada to nije

ni spomenula. Otac joj je poslao poruku da se ondje naĊe s njim, a tko god se bio brinuo o

njoj, odveo ju je onamo i ostavio je. Valjda su proĉitali o njegovoj smrti pa su znali da im je

bolje da je se riješe, s obzirom na to da više neće dobivati najamninu.

Pia Dante bila je sama.

Gardo: Razgovarali smo s nekim deĉkom u zalogajnici i za pedeset smo joj pribavili mjesto

odostraga za tu noć. Štakor ju je stavio na spavanje i nabavio dodatnu deku jer je vjetar

tajfuna djetetu hladan. Vidio sam ga kako joj gladi kosu, umata je, razgovara s njom i obećava

joj da ćemo se vratiti i pobrinuti se za nju. Onda je došao do mene i Raphaela - plakao je.

Pišem to jer mislim da je vaţno - to je jedini put da smo Štakora vidjeli da plaĉe.

Svi smo znali da je došao trenutak da sve raspravimo i donesemo konaĉan, konaĉan

plan. Naruĉili smo ĉaj, a ja - Gardo - potrošio sam sedamdeset na bocu brendija, i natjerao sve

nas da popijemo po tri prsta, jer ono što je bilo pred nama bilo je najteţe, a ipak je to sada u

neku ruku jednostavno bio slobodan pad, plan tako jasan da nismo mogli odstupiti. Tri prsta

bila su dovoljna jer smo morali biti hrabri za sljedeći dio - hrabriji ĉak i od mojeg prijatelja i

brata Raphaela u policijskoj postaji jer nitko ne ide onamo meĊu grobove nakon ponoći na

noć Svih svetih jer to je vrijeme kad mrtvi opet ostaju sami pa duhovi postaju tuţni. No znali

smo da moramo - nije bilo sumnje - jer to je bilo jedino vrijeme kad smo mogli uĉiniti to što

smo morali. Moţete li nam predbaciti što smo se ohrabrili pićem?

“Trebamo alat”, rekao sam i dogovorili smo što nam treba.

“Trebat ćemo i izlaz”, rekao je Raphael i isplanirali smo si put.

Rekao sam: “Kako izgleda šest milijuna dolara?” Mislim da me lupio brendi i tjerao me

na smijeh. Tada smo se svi poĉeli smijati -prvi put nakon naizgled dugo vremena. A znate što,

znali smo da nisu naši, već tada - i da ne mogu biti naši. Znali smo da ţelimo samo dio toga i

znali smo da smo vrlo blizu. Zrak je zujao oko nas, kao da su duhovi nad nama! Toliko novca,

ako je stvarno ondje - šest milijuna. Kunem vam se, jedna stvar koju smo svi znali bila je da

nije naš i da nećemo ni pokušati uzeti više nego vrlo malo.

Razišli smo se da potraţimo alate, uz dogovor da se naĊemo kod groba što prije

moţemo. Znali smo, a da to i nismo rekli: moramo se vratiti i razvaliti ploĉu i uvući se unutra.

Siguran sam da smo se s tim svi sloţili a da to ipak nismo izgovorili. Raphael je otišao i

pronašao vreću i jeftin, stari slomljeni noţ. Ja sam otišao u potragu u blizini ispod straćara

gdje se groblje pretvara u moĉvaru i more: pronašao sam ĉvrst, ţeljezni šiljak. Za njega je bio

svezan neĉiji ĉamac pa sam ga svezao za drveni kolac i uzeo šiljak, tiho poput povjetarca.

Štakor je pronašao uţe i plastiĉnu plahtu, i to je bilo sve što nam je trebalo.

Rekao sam Raphaelu: “Ovaj posao radimo brzo. Jednom kad poĉnemo, ne zaustavljamo

se.” I zagrlili smo se.

Ja sam Raphael. Rekao sam Gardu: “Zaštropotat će. Uĉinit ćemo to brzo, okej?” Dovršili smo

brendi i osjećali smo se jaĉe i bolje.

Opet Gardo.

Popeli smo se do grobnog odjeljka male Pije. Mislim da su duhovi bili posvuda, samo

promatrajući. Raphael je drţao šiljak, a Štakor nam je dodao kamen.

Svi su otišli, a većina svijeća se ugasila jer se tajfun pribliţavao i vjetar je bio snaţan i

hladan. Gnjavio nas je - nisam imao majicu i osjećao sam ga, dolazio je ravno s mora. Kunem

se, osjećao sam sve njih, pokojne, još uvijek oko sebe, kako me gledaju sasvim budnim

oĉima. Mrtvi muškarci gore i dolje, mrtva djeca i mrtve majke -gotovo da sam ih mogao

vidjeti kako promatraju i promatraju, i zaista nisam ţelio podići pogled.

Kamen mi je dobro sjeo u ruku, bio je savršene veliĉine. Raphael je šiljak drţao u kutu,

a ja sam se nagnuo i raspalio ga svom boţjom snagom. Šiljak je samo kliznuo u stranu, a zvuk

je bio više nalik na potmuli udarac - pravi, duboki, mrtvi zvuk. Pretpostavljam da se brtvilo

još nije sasvim stvrdnulo i namjestilo jer je još bilo sasvim novo, ali drugi udarac ga je sasvim

probio. Urušio se sam na sebe u tri velika komada, jedan od njih zamalo pavši Štakoru na

noge pa je odskoĉio. Onda se uspeo s uţetom i svijećama, ravno do mene, i brzo smo ih palili

unutar grobne rupe do kuda vjetar nije mogao.

Zrak je bio ustajao, no ništa nije zaudaralo. Unutra je bio lijes, potpuno bijel - za dijete -

i svi smo bili uplašeni, pretpostavljam. Bio je prekriven slojem prašine, a cvijeće na njemu

bilo je mrtvo. Osim toga, sve ostalo je bilo svjeţe. Nije zaudaralo - a svi smo znali kako mrtve

stvari zaudaraju jer ljudi bacaju mrtve stvari na odlagalište smeća. Jedanput sam pronašao

mrtvog djeĉaka, a s tim specifiĉnim smradom ne moţete pogriješiti kad ste ga jedanput imali

pod nosom.

Izbacili smo preostale komade slomljenog kamena i polako ga izvukli van.

Vraćamo se meni, Raphaelu. Kao što je Gardo rekao, vjetar je jaĉao pa smo zato htjeli raditi

brţe nego ikad. Štakor je namjestio uţe oko lijesa. Onda, dok smo ga izvlaĉili van, uvukao se

ravno u rupu tako da je bio na sigurnom i ĉvrstom. To je znaĉilo da nam ga moţe spustiti, jer

šest milijuna dolara u drvenoj kutiji... Kaţem vam, šest milijuna dolara u kutiji je teško, ako je

to doista ono što je u kutiji - ne zaboravite da to nismo sa sigurnošću znali. Samo smo mislili

da znamo, ali bilo je teško onoliko koliko bi toliko novca i trebalo biti. Spustili smo lijes na

tlo, ali iako smo svi rekli da ćemo raditi brzo, morali smo vidjeti što je unutra, taj ĉas, na licu

mjesta.

Noţ nam je bio odvijaĉ. Osam vijaka drţalo je poklopac, i znam, dizanje poklopca s

lijesa... pomislite na sve zle stvari na svijetu - na groblju, usred noći - ali mislim da smo sad

sva trojica u srcu znali pa smo jednostavno sredili vijke i podigli ga, a kao što Gardo kaţe,

duhovi su bili oko nas i promatrali.

O, blagi Boţe, novac je bio ondje.

Novac je bio ondje. Bio je tako zbijeno upakiran kao da je lijes napravljen baš za njega.

Zanima vas kako izgleda šest milijuna? Pokušat ću vam opisati.

Meni, dok sam sjedio uz njega, izgledao je kao hrana i piće i mijenjanje mojeg ţivota,

naĉin da se zauvijek ode iz grada. Izgledao je kao promjena, izgledao je kao budućnost. Ne

znam kako je izgledao. Na trenutak smo piljili i nitko nije govorio. Imali smo plan, a plan još

nije bio dovršen. Nitko od nas nije odjednom pomislio: Zadržimo ga sveg - nitko nije ĉak ni

predloţio da promijenimo zadnji dio našeg plana. Znali smo da novac nije naš jer iako nikad

nisam upoznao ĉovjeka, Gabriela Olondriza - prema naĉinu na koji nam je Gardo priĉao o

njemu znao sam da je dobar ĉovjek, potpuno. Bila je noć Svih svetih i on je bio ondje, nadam

se i vjerujem, na ĉelu mase duhova! Bio je ondje s nama. Mislim da je i ostao s nama - nadam

se ruku pod ruku s Joséom Angelicom - s nama do samoga kraja.

5.

Jun - ne više Štakor. Ime mi je Jun-Jun.

A deĉki su mi prepustili zadnji dio priĉe - valjda zato što je zadnji dio bio moja ideja.

Oni to osporavaju - Gardo kaţe da je bila njegova jer je on jedini od nas koji je upoznao

gospodina Gabriela, ali ja sam taj koji je znao kako to uĉiniti - a uĉinili smo to ondje gdje je

nekoć bio moj dom ili odmah iznad njega.

Usto, Raphael - on je priĉao cijeli prvi dio priĉe, a mislim da zna da je priĉamo zajedno

bolje, jer sada smo tim. Koga briga, na kraju krajeva? Koga briga tko je uĉinio što kad je

poanta svega da smo to uĉinili zajedno?

Raspravili smo o svemu, pitajući se ista pitanja: što uĉiniti sa šest milijuna dolara? Kako

ih potrošiti? Ili što bismo uĉinili, nas trojica? Stali ujutro u red u banci i zatraţili da ih stavimo

u sef? Zakopali ih negdje drugdje?

Jedno smo znali: ĉim bismo ih imali, odmah bi nam ih oduzeli. Mislite da smo imali

šanse zadrţati ĉak i samo milijun? I tako sam ja rekao da bismo ih trebali odnijeti u Behalu i

staviti u smeće za bilo koga tko će ih naći.

Moţda je kriv bio brendi, ali ja se sjećam da su mi se deĉki samo smijali i smijali se

jedan drugome.

Istresli smo sve iz lijesa u vreću i plahtu. Novac Joséa Angelica: novac koji je ukrao

senator-potpredsjednik iz pakla, sve svojem vlastitom narodu. Svezali smo vreću i plahtu

uţetom i natovarili ih na leĊa. Prenijeli smo ih preko zida, za svaki sluĉaj ako je na ulaznim

vratima ĉuvar - na svakim vanjskim vratima u ovome gradu jest... Vratili smo se po Piju,

naravno. Bila je tako pospana da sam je morao nositi na leĊima pa je Gardo uzeo jednu vreću,

Raphael drugu - i krenuli smo u vjetar, koji je sada postajao jak, jureći ulicama i huĉeći,

kotrljajući smeće pred sobom.

Koga smo sreli? Koga bismo mogli sresti doli malu klapu mlaĊahnih djeĉaka smeća u

noćnoj smjeni koji prebiru po smeću na dvokolici. Gardo im je pokazao novĉanicu i upalila je

kao ĉarolija. Za pola minute naše su vreće bile na dvokolici, a Pia je bila na preĉki. Pedalirali

smo ulicama, svi se ĉvrsto drţeći i pjevajući naglas. Tko bi zaustavio gomilu prljavih klinaca

smeća koji se glupiraju noću? Prošli smo pokraj policijskog auta parkiranog kod nekog

raskršća i ĉak smo i mahali. Bili su rani jutarnji sati i vjetar nam je puhao u leĊa cijelo

vrijeme. Klizili smo pokraj kipova i svih tihih uredskih blokova sve dok nismo pronašli cestu

koja vodi do odlagališta smeća. Piju smo posjeli na sjedalo, a mi smo sišli i gurali, trĉeći što

smo brţe mogli pa se i ona smijala.

Nije bilo policijskih auta, niĉega - ali svejedno nismo riskirali, naposljetku smo se

pozdravili s deĉkima s dvokolicom i ušuljali se sa strane uz kanal.

Meni je prva stvar bila škola - Misijska škola. I tako sam zagrabio veliku šaku

novĉanica, stavio ih u majicu i uĉinio toĉno ono što mi je Gardo rekao da ćemo uĉiniti.

Uspuzao sam po uglu i provukao se kroz rešetke. Ĉini se, moj dobri stari prijatelju oĉe

Juilliard, još ih niste popravili, gospodine, još sam se mogao provući: moţda ste se nadali da

ću se vratiti - šalim se. Stavio sam mu novac na radni stol i zgrabio kemijsku. Opet sam

napisao svoje ime, veliko i crno - a do toga sve što mi je palo na pamet bilo je cvijeće pa sam

vam zato nacrtao busen, što sam brţe mogao, kako niĉe i cvjeta. Onda mi je sinula sljedeća

briljantna ideja koja nam je - tko zna? - moţda spasila ţivote kao i svih ostalih puta. Gardo

kaţe da se samo hvalim i uzimam si zasluge - svi smo imali dobre ideje stalno, ali ova je bila

genijalna, jer kako bismo se inaĉe uklopili ujutro?

Zašto mi je pala na pamet, ne znam - valjda svi mi stalno moramo misliti unaprijed i biti

na oprezu zbog opasnosti. Ili su moţda Gabriel i José i dalje bili s nama ĉak i tada - moţda su

gurali onu dvokolicu s nama. Ili sam moţda samo vidio ormarić, ne znam. Poanta je bila - to

je bio ured oca Juilliarda - ondje su bili ormarići puni svega i svaĉega, a jedan od njih bio je

spremište ludih školskih uniformi.

Košuljice i kratke hlaĉice! Prije mnogo godina donirao nam ih je neki volonter na

dobrotvornom radu koji je smatrao da bi sva djeca trebala izgledati jednako, poput pravih

školaraca - ali to nikad nije zaţivjelo. Da bismo se osjećali kao prava škola, pretpostavljam, ta

dobra osoba darovala je oko stotinu bijelih košuljica i stotinu plavih kratkih hlaĉica i stotinu

haljinica. Tu su bili paket i paketi, i papuĉice. Bilo je tu ruksaka - onakvih u kakve djeca

stavljaju svoje školske knjige, ali ondje gotovo da i nije bilo knjiga! Što bi ovdašnja djeca

mogla nositi osim smeća? Preko cijelih ruksaka bilo je ispisano ime dobrotvorne udruge,

veliko i debelo, tako da nikad ne zaboravite tko je bio tako dobar.

I tako sam zgrabio ponešto od svega i gurnuo to kroz rešetke. Zatim sam sišao za tim

dolje onamo gdje je palo i ĉak nismo ni morali govoriti - znali smo kamo idemo.

Najprije smo otvorili ĉetiri ruksaka i natrpali ih dolarima. Natrpali smo ih do kraja i

zatvorili.

Onda smo se okrenuli onome što je ostalo, a to je bio najveći dio. Skinuli smo sve

papirnate trake - one trake koje drţe stotice u sveţnjevima od po deset tisuća. Već su poĉele

letjeti pa smo ih stavili u plahtu i vreću i opet ih zamotali. Kaţem vam, odlagalište smeća sad

je bilo ţivo, zbog vjetra. Prašina i prljavština letjele su uokolo, a komadići smeća su se

kovitlali. I plastiĉni su krovovi lamatali, a neki komad lima je udarao. Na nebu je bio vrlo

mali traĉak svjetla, ondje daleko kod dizalica na doku, ali još nije bilo nikoga vani - ili nas

nitko nije vidio. Imali smo vjerojatno oko deset ili petnaest minuta prije svitanja, prije nego

što se duhovi moraju pozdraviti i otići. I tako smo odvukli sve do mojeg starog doma, do

mjesta gdje velika pokvarena pokretna traka - pokretna traka broj ĉetrnaest -jednostavno

pokazuje uvis prema nebu ne radeći ništa.

Ne, nisam sišao da posjetim svoje prijatelje štakore! Pia je ostala na tlu, gledajući uvis

prema nama, s odjećom i torbama. Onda sam se ja prvi uspeo s krajem uţeta i povukao sam

ga. Onda su došli Gardo i Raphael, noseći teret, a ja sam išao sve više i više i više. Vjetar je

baš postajao jaĉi, a majica mi je mlatarala - osjećao sam se kao da sam na nekom brodu jer se

cijela konstrukcija pokretne trake micala. Dovukli smo prvi zaveţljaj gore sve do vrha, do

samoga vrha. Vidio sam preko cijele Behale, daleko preko grada, daleko na puĉinu! Onda je

Raphael došao do mene, uzvikujući jer je bio jako sretan - jednostavno viĉući u vjetar - i

zagrlili smo jedan drugoga i zavijali. Onda smo uzeli šake novca i bacili ih uvis u nebo.

Novĉanice su se rasule i kovitlale i nastala je oluja novca. Tajfun Tereza, ĉuo sam poslije,

jurio je iz juţne Kine - a sljedećega dana sruĉila se kiša. Ovoga trena vjetar se zavlaĉio pod

sav novac koji smo mogli baciti i gurao ga uvis i naprijed, i vrtio ga ravno preko zemlje.

Uskoro me boljela ruka.

Raphael je prestao vikati i samo se drţao ondje, iscrpljen. Sljedeću hrpu odradili smo

sporije, a kako je postajala lakša, tako je gore došao i Gardo, do samoga vrha pokretne trake.

On ima snaţne ruke pa nam je pomogao da bacimo ostatak. Kad je Gardo došao, vjetar se još

jaĉe podigao i ĉvrsto smo se drţali dizalice! Bio je to uragan i uragan novca. Vjerojatno smo

nad odlagalištem smeća razbacali pet i pol milijuna dolara, a taj divlji vjetar raznio ih je po

cijelom našem velikom, lijepom, strašnom gradu.

A na dnu svega, što smo pronašli? Pronašli smo još jedno pismo, umetnuto uz gotovinu.

Bilo je od Joséa Angelica pa ga je Gardo gurnuo u svoju majicu. Bacili smo plahtu dolje.

Polako smo se spustili. Vrtjelo nam se.

Pia nas je ĉekala pokraj ruksaka. Otpakirala je odjeću i poslagala plastiĉne omote na

jednu hrpu i sjedila na njima. Presvukli smo se. Umili smo se na školskoj slavini. Zatim smo

se probili iz Behale.

Ja sam htio gledati. Htio sam priĉekati i vidjeti što će biti kad prvi djeĉak smeća toga

jutra kukom podigne - ne komad stuppa, nego novĉanicu od stotinu dolara. No Gardo je bio

odrješit - a dotad sam već uvidio da je bolje da Garda ne ljutite, ne pred njim samim.

Raphael se imao s kime oprostiti i vidio sam kako oklijeva. A bome, imao je i Gardo.

Na kraju mislim da su znali da je lakše otići bez pozdrava - nije bilo izbora. Vidio sam kako

Gardo ovija ruku oko Rapha i vodi ga naprijed.

Rekao je da moramo uhvatiti vlak pa smo krenuli i uhvatili ga.

6.

Raphael, Gardo, Jun, Pia.

Zadnje poglavlje pišemo zajedno.

Hvala, oĉe Juilliard i sestro Olivia. Hvala, Grace, i hvala, gospodine Gonz, što ste nam

pomogli da ispriĉamo svoju priĉu. Na kraju smo, gotovo ondje odakle smo krenuli - upravo

hvatamo vlak...

Uhvatili smo ga na okuci juţno od Behale, gdje uspori lijepo i sigurno. Da, bili smo

samo tri školarca i mala školarka, unutra kroz prozore pa na sjedala. Isprva na vlaku nije bilo

mnogo ljudi, ali na Glavnom se ukrcala gomila djece, većina njih odjevena kao i mi, a karte

smo kupili našim zadnjim pesosima.

Kao i ta djeca, imali smo svoje školske torbe. Oni su nosili knjige; mi smo nosili dolare.

Oni su ubrzo poĉeli silaziti kod svojih škola, a mi smo samo nastavili dalje.

Do Sampala je dugaĉak put, ali uvijek smo znali da ćemo stići onamo. Vlak nas je

odvezao kroz noć i ostavio nas, netom prije svitanja, u trajektnoj luci. Devet sati vozili smo se

preko mora, do mjestašca zvanog Fort Barton. Onda smo uhvatili autobus do istoĉne obale.

Odande do pristaništa uzeli smo bicikl-rikšu, a još jedan mali brod odvezao nas je vrlo daleko,

do mjesta na kojem voda mijenja boju - do duboko tirkizne koja je sasvim providna. To je raj.

Napokon smo iskoraĉili na jednu plaţu i poĉeli smo pješaĉiti.

Da. Hodate li dovoljno daleko, zemlja se doista pretvori u meki pijesak i sada smo na

mjestu ljepšem od raja.

* * *

To je bilo prije dosta vremena. Odonda smo kupili ĉamce i nauĉili ribariti, i moţemo vam reći

istinu, jer s laţima je završeno. Ribarit ćemo zauvijek i ţivjeti ţivot sretni. To nam je plan i

ništa nas neće zaustaviti.

KRAJ

Prilog

Pismo Joséa Angelica:

Onima kojih se tiĉe:

Pišem ovo znajući da sam, ako je u rukama drugog ĉovjeka, ja mrtav ili ću uskoro

umrijeti. Uzeo sam ovaj novac s nadom da ću ja biti taj koji će ga vratiti kamo pripada, a imao

sam svoje planove kako to uĉiniti. No mislim da pišem kao mrtav ĉovjek: jer neće me uhvatiti

i ostaviti na ţivotu.

Moja je kći Pia Dante Angelico i sada više nema nikoga na svijetu. Moţda vas mogu

zamoliti da joj pruţite sigurnost i da joj pomognete? Neduţna je kao što su i svi ostali

neduţni; znam da je izdajem. Pia, ako ikada vidiš ovo, znaj da je moja misija bila

jednostavna, a to što sam uĉinio, uĉinio sam za tebe i za djecu poput tebe. Od dana kad sam

upoznao gospodina Gabriela Olondriza - a bio sam vrlo malen djeĉak kad sam ga upoznao -

gorjela je vatra. Zapalio je vatru u meni, kao što ju je zapalio i u mnogima drugima. Mnogo

me toga nauĉio, ali najviše od svega nauĉio me da je zloĉin senatora Zapante - zloĉin koji je

on otkrio i zbog kojega je zatvoren - monumentalan. Senator Zapanta na mjestu je ukopao

cijelu naciju. Sprijeĉio je napredak u našoj zemlji. A ĉak još i gore od toga, drugim je

zemljama dao izgovor da nam prestanu pomagati. Za sve milijune koje je uzeo, koliko je

milijuna sprijeĉio da uopće budu ponuĊeni? Još gore, još gore ĉak i od toga - uvjerio je druge

politiĉare, sluţbenike, ĉinovnike, uĉitelje, trgovce, susjede da se kraĊom uzdiţe i da je

uzdizanje vlastitom nogom na licima siromašnih zakon prirode. Ĉak i siromašni vjeruju u to i

to je jedan od razloga zašto ostajemo siromašni.

Pia, umorio sam se od ĉekanja. U EvanĊelju po Mateju ima izreka: “Pokucaj, i vrata će

ti se otvoriti.” Moţda to i jest istina za Boga, ali nije istina za ĉovjeka. Kakve sam brave i

lance vidio. Peĉate na vratima, dijete moje. U našim ţivotima, vrata ostaju zatvorena. Zato

sam ţivot posvetio sluţenju senatoru Zapanti, s nadom da će jednoga dana svoja vrata ostaviti

odškrinuta i pustiti me da uĊem.

Ĉekao sam mnogo godina prije nego što je to uĉinio pa dopusti da ti kaţem što se

dogodilo, tako da ne bude nikakvih nepoznanica. Tako da znaš kako jednostavno moţe biti

opljaĉkati one koji pljaĉkaju nas.

Senator Zapanta ima tradicionalan, uplašen um. Njegovi osmijesi su laţni: cijelo je

vrijeme zabrinut. Izgubio je novac u lošim ulaganjima i prezire banke. Njegov otac izgubio je

mnogo novca kad je jedna banka propala: senator Zapanta vjeruje samo gotovini. Zato je u

podrumu svojeg doma izradio trezor i zato prljav novac iz svojih zloĉina drţi pod zemljom.

Premješta novac iz trezora u manji sef na katu. Premješta iskljuĉivo male svote, drţeći

glavnu odaju zakljuĉanom. Za nju treba kljuĉ i kombinacija. Kako to znam? Jer mi je s

vremenom povjerio oboje. Teško je ţivjeti bez povjerenja, i zamorno. Ono ĉemu je s

vremenom povjerovao u meni, Pia, bilo je ono što je on smatrao mojom milom, poslušnom

glupošću. Godine sam proveo potpuno voljan i poslušan. Izvršavao sam naredbe i smiješio se.

Cijeli sam ţivot proveo kimajući, sluţeći, pruţajući, asistirajući - a nijedan zadatak nikad mi

nije bio preteţak, kao što nijedan zadatak nikad nije ostao nedovršen. Zato sam se uzdigao i

pribliţio. Postao sam prijeko potreban senatoru Zapanti jer sam bio jedan od rijetkih ljudi

kojima je ukazao svoje povjerenje.

Prije osam godina odveo me dolje u trezor. Vrata su metalna i tako teška da ih vode

kotaĉići. U prostoriji su zakljuĉani pretinci, ali gotovinu drţi na polici, u sveţnjevi-ma. Ti

sveţnjevi dolazili su i odlazili. Rekao mi je da voli ondje imati šest milijuna jer šest milijuna

ispuni police. Kad je ponestajalo sveţnjeva gotovine, prebacio bi novac iz svojih banaka i

stigla bi jedna aktovka. Poĉeo je tako što me uvijek vodio dolje sa sobom. Onda - jednoga

dana, prije tri godine - dao mi je kljuĉ i kombinaciju i poslao me dolje samog. Nakon svakog

odlaska promijenio bi kombinaciju, naravno - tako da nikad nije bilo opasnosti da ću sam

posjetiti trezor bez dopuštenja. S vremenom sam uvidio da koristi samo pet setova brojeva.

Imao je pet sinova pa je koristio roĊendane svojih djeĉaka. Mislio je da sam preglup da bih

zapamtio brojeve, a kljuĉ - znao je - nije bilo moguće kopirati ako nikad ne napusti kuću. Nije

ni zamišljao da u svojoj sobi radim bilješke i uĉim ih napamet, da raĉunam varijacije brojeva.

Pia, spalio sam bilješke u kuhinjskoj peći za sluĉaj da netko provjeri. Nauĉio sam od Gabriela

Olondriza i palio ih ĉim sam ih ispisao.

Imao je pravo u vezi s kljuĉem, naravno, ali - ponovno - nije mislio da će ga njegov

sluţitelj nacrtati i crteţ odnijeti bravaru na drugom kraju grada. Nije mislio da će se taj

sluţitelj vratiti i isprobati kopiju sljedeći put kad mu se pruţi prilika, te zabiljeţiti gdje se ne

poklapa, crtajući izmjene vrlo paţljivo i guţvajući papir da izgleda kao smeće da bi ga opet

prokrijumĉario van. Nikad nije pomislio da, baš kao i moj kum u zatvoru, s godinama za

razmišljanje i planiranje - ja, José Angelico, razmišljam u godinama, a ne danima ili satima.

Šesnaest sam puta iskušavao kopije kljuĉa prije nego što smo ga usavršili. Tada je bilo pitanje

ĉekanja prave kombinacije okolnosti. Kad je senator Zapanta najavio tromjeseĉni put u

Europu, ĉinilo se da je vrijeme. Kućanska posluga je smanjena. Najavljeni su popravci i

preureĊivanje nekoliko prostorija - to je znaĉilo mnogo posjetitelja. Poĉeo sam se brinuti zbog

hladnjaka u kuhinji posluge i dvaput sam pokvario termostat i potom ga ponovno popravio.

Kad je netko predloţio da pozovemo servisera, rekao sam prijateljima da će mi ponestati

strpljenja i da ću sam kupiti novi hladnjak, od vlastite plaće. Domaćica je obećala da će ga

pokušati provesti kao kućnu kupovinu, ali rekao sam joj da u ovoj vrućoj zemlji trebamo

pouzdan hladnjak i da neću ĉekati.

Domaćica mi je vjerovala. Ĉuvari su mi vjerovali. Ono što me najviše zabrinjavalo bilo

je da će nas jednom kad napunim hladnjak novcem zaustaviti na dvorišnim vratima i pretraţiti

- redovito nas pretraţuju, naravno. No ja sam bio José Angelico, s dobrim dokumentima, a

dostavna vozila ulazila su i izlazila cijeloga jutra. Zamotao sam hladnjak u plastiku i omotao

ga uţetom da bude spreman za utovar. Prošli smo bez problema.

Prebacivanje novca iz trezora u hladnjak? Bila su potrebna dva silaska. Odabrao sam

ĉetvrtak, kad prikupljam sve smeće iz domaćinstva za odvoz smetlarskim kamionom. Nitko se

ne ĉudi kad vidi sluţitelja kako vuĉe dvije, tri ili ĉetiri nezgrapne vreće smeća uokolo -

osobito kad su graĊevinari na djelu i rade toliko nereda. Kad senator Zapanta otkrije

jednostavnost kojom šest milijuna dolara nestane, nadam se da će pasti niĉice i urlati.

Zapamti, Pia - i zapamtite, senatore - što god rekli o meni, ja nisam lopov. Jednostavno sam

uzeo natrag novac koji je bio naš i sada ću ga spremiti u ovaj lijes.

Naravno, osmislio sam alternativan put: ako ste došli tim putem, to je bilo iskljuĉivo uz

pomoć gospodina Olondriza - pa se nadam da ste moj prijatelj. Moje posljednje pismo za

njega bit će u ormariću 101, jer 101 je nešto ĉemu ne moţete odoljeti. Uz pismo se nalaze

upute koje će samo on razumjeti. Kljuĉ od ormarića ostat će na sigurnom kod mene.

Sad sam jako umoran.

Spremam se staviti lijes u grob koji će nositi tvoje ime, moje dijete. Namjeravam naći

naĉin da ga vratim narodu od kojeg je ukraden. No ako netko ovo ĉita, to znaĉi da sam gotovo

sigurno mrtav, a novac je u njihovim rukama, i sve što mogu reći jest: “Ĉuvajte se, jer ovaj

novac pripada siromašnima. A protiv toga nema otpora.”

Ĉini se prikladnim što se pribliţava Dan mrtvih. Srest ćemo se ponovno, Pia Dante, ali

pod najjarkijim od svih svjetala.

Sve je dovršeno.

Bilješka autora:

Što je knjiţna šifra?

Prvi sam put naišao na to sredstvo u romanu Johna le Carrea. Objašnjeno je kao vrlo

jednostavna šifra koja poĉiva na tome da dvoje ili više ljudi ima identiĉni primjerak neke

knjige. Na primjer, znam li da vi imate Penguinovo izdanje Under the Volcano1 iz 1975.,

mogu izvaditi vlastiti primjerak te poruĉiti ovo:

234.15.1.3.3.7.4.16.4./8.2.6.15.5.3.16.2.3.4.19.16.

Najvaţniji je prvi broj: on identificira stranicu. Sad kad ste na toj stranici, odbrojite petnaest

redaka prema dolje. U petnaestom retku pomaknete se za samo jedan znak, što vam daje

veliko slovo “B”. Sad idete do trećeg retka, trećeg znaka. To vam daje “e”. Probijate se dalje i

završite s Best2. Sad naiĊete na kosu crtu, što znaĉi da prelazite na sljedeću stranicu. Osam

redaka dolje i dva znaka unutra daje vam “w” i ubrzo imate wishes3.

Znaĉi, kosa crta oznaĉava okretanje stranice i poĉetak nove rijeĉi. Brojenje znakova

slijeva nadesno mora ukljuĉivati razmake i znakove interpunkcije. Da bi se izbjegle zabune,

uvuĉeni reci mogu se izbjeći - no varijante su nebrojene, a pravila moţete personalizirati kako

vi ţelite, ĉineći stvari onoliko kompliciranima koliko ţelite. Radost knjiţne šifre jest to što je

moţete uĉiniti sasvim svojom.

Šifru moţete odgonetnuti ako znate koju knjigu koriste oni koji se dopisuju, no ako to

ne znate, nemoguće je. Šifru kojom se koristio José Angelico odgonetnut ćete ako imate

izdanje Biblije New King James Bible Thomasa Nelsona iz 1984. Gabriel Olondriz imao je

primjerak, kao i oni koji su mu ţeljeli slati tajne poruke. Personalizirali su šifru, radeći slijeva

nadesno, i okrećući stranice unatrag umjesto unaprijed. Pretpostavljam da poruke koje su

izmjenjivali nikad nisu bile od velike vaţnosti, već su to radili samo zbog radosti šifriranja.

Ali tako je José skrio najvaţniji dio svojeg traga, a istovremeno je prizvao i svojeg Boga.

940.4.18.13.14./5.3.6.4./9.1.12.10.3.3./12.9.2.3.25.32./

6.1.6.2.1.11./3.3.3.2.1.6.15.5.1.6./5.11.1.6./2.4.5.2.5.4./3.1.4.1.4.1.

13.28./2.16.4.7.7.1./5.9.11.2.5.6./2.7.6.2.21.7.7.3.7.5.1.2.1.1.

7.5./16.3.7.9.12.6.4.3.5.1./1.4.11.3./2.6.3.1.1.2.1.9.1.4.

1 Malcolm Lowry, Pod Vulkanom 2 Best - eng. najbolje 3 Wishes - eng. ţelje

Zahvale

Beskrajno sam zahvalan Jane Turnbull i Joeu, bez kojih ne bih bio objavljen. Zahvalan sam

svojoj obitelji i nizu bliskih prijatelja, posebno Jane Fisher, na njezinoj podršci, te Michaelu

Hemsleyju koji mi je dao ideju koja je pokrenula zaplet.

Ovu sam knjigu napisao dok sam poduĉavao djecu u Britanskoj školi u Manili - stvarno

krasnoj školi koja nudi ono što svakom djetetu po pravu pripada, a tako ih malo to stvarno

dobiva - te sam zahvalan djeci i svojim kolegama na njihovoj ljubaznosti.

TakoĊer, htio bih zahvaliti Lindi, Hannah, Belli i Davidu iz David Fickling Books, te

Clari i cijeloj ekipi iz Random Housea. Ken, Sally i Jenne su takoĊer bili - i ostali - dinamiĉni.

Smetlište Behala dijelom se temelji na mjestu koje sam posjetio dok sam ţivio u Manili.

Tamo stvarno postoji škola, i tamo stvarno ima djece koja će zauvijek kopati po smeću. Ako

ikad odete na Filipine, napravite ono što je napravila Olivia. Pogledajte sve i zaljubite se.

Likovi i zaplet su, naravno, izmišljeni.