Andžej Sapkovski

VREME PREZIRA

S poljskog prevelaMilica Markić

Čarobnaknjiga

Naslov originala

Andrzej Sapkowski“Czas pogardy”

Copyright © 1995, by Andrzej SAPKOWSKI

Published by arrangement with Literary Agency “Agence de l’Est”Copyright © 2011 za srpsko izdanje Čarobna knjiga

This publication has been funded by the Book Institute – the ©POLAND

Translation ProgramKnjiga je objavljena uz pomoć Book institute – the ©POLAND Translation

Program

ISBN 978-86-7702-229-7

Čarobna knjigaBeograd 2012.

Krv na tvojim rukama, Falka,krv na tvome ruhu,Gori, gori, Falka,

zločine svoje izgaraj i u muci skončaj!

Vešci (vešteri) su među Nordlinzima (v.) tajanstvena i elitistička kasta sveštenika-

ratnika, verovatno frakcija druida (v.). Shodno narodnom verovanju, obdareni magičnimmoćima i nadljudskim sposobnostima, trebalo je da se vešci bore protiv zlih duhova,čudovišta i svekolikih mračnih sila. Zapravo, kao vične majstore u rukovanju oružjem, vešcesu vladari Severa koristili u plemenskim borbama koje su vodili između sebe. Za vreme bitkesu padali u trans koji je, kako se mislilo, prouzrokovan autohipnozom ili omamljujućimsredstvima, borili su se s besomučnom žestinom, budući da su bili potpuno neosetljivi na bol,pa čak i na ozbiljne ozlede, što je samo pojačavalo predrasude o njihovoj natprirodnoj moći.Teorija po kojoj je trebalo da budu proizvodi mutacije ili kombinacija naslednog materijalanije potvrđena. Vešci su junaci brojnih nordlinških predanja (up. F. Delanoj, Mitovi ilegende severnih naroda).

Efenberg i TalbotEncyclopaedia Maksima mundi, tom XV

Prvo poglavlje

Da bi mogao da zarađuješ za život kao glasnik na konju, govorio je običnoAplegat mladuncima koji su stupali u službu, dve su ti stvari potrebne – zlatnaglava i gvozdeno dupe.

Zlatna glava je neophodna, učio je mlade knjigonoše Aplegat, jer ispododeće, u kožnom, pljosnatom jandžiku koji se pripasuje za gole grudi, glasniktaljiga samo manje značajne vesti, koje se bez bojazni mogu poveriti varljivojhartiji ili pergamentu. Uistinu važne, tajne vesti, one od kojih mnogo togazavisi, glasnik mora da upamti i ponovi kome je potrebno. Reč po reč, a to sučesto komplikovane reči. Teške za izgovor, a nekmoli za pamćenje. Da bizapamtio, da ne bi pogrešio dok ih ponavljaš, treba da imaš doista zlatnu glavu.

A šta ti gvozdeni tur daje tek da vidiš!, to svaki glasnik ubrzo sazna sam. Kaddođe vreme da u sedlu provede tri dana i tri noći, da se trucka dvesta ili i tristakilometara po drumovima, a ponekad, kad ustreba, i po bespućima. Eh,naravno, ne sediš u sedlu neprestano, pokatkad sjašeš, odmoriš se. Jer čovekmnogo može da izdrži, ali konj ne može. Ali kad posle odmora opet treba da seuspneš na visoko roping-sedlo, rekao bi da tur zapomaže: „Upomoć, ubiće me!“

A kome su sad potrebni ulaci na konjima, gospodine Aplegate, žalili su sečesto mladi. Iz Vengerberga do Vizime, na primer, niko ne dojuri pre četiri – iličak pet – dana, makar i ognjenog ata jahao. A koliko treba čarobnjaku izVengerberga da prenese magičnu vest čarobnjaku iz Vizime? Pola sata, ili nitoliko. Glasonošin konj može da počne da hramlje. Mogu da ga ubiju razbojniciili Veverice, mogu da ga rastrgnu vukovi ili grifovi. Bio jednom glasonoša, sadga više nema. A čarodejnička vest vazda stigne gde treba, ne izgubi se, neokasni, ne iščezne. Čemu glasonoše ako čarobnjaka ima svuda, na svakomkraljevskom dvoru? Zaludu su glasonoše, gospodine Aplegate.

Jedno vreme i Aplegat je mislio da više nikome nije potreban. Bilo mu jetrideset šest godina, malen je bio, ali jak i žilav, nije se bojao rada i imao je,razume se, zlatnu glavu. Mogao je da nađe drugi posao da bi prehranio sebe iženu, da bi odvojio koji groš za miraz svojih još uvek neudatih ćerki, i da bi idalje mogao da pomaže onoj udatoj, čijem mužu, tom beznadnom mlakonji,posao nikako nije išao od ruke. Ali Aplegat nije želeo, i nije ni mogao da zamisli

drugi posao. Bio je kraljev glasnik na konju.I odjednom, posle dugog perioda zaborava i ponižavajuće besposlenosti,

Aplegat je ponovo postao potreban. Po drumovima i šumskim putevimaponovo su tutnjala kopita. Glasnici, kao u stara vremena, stadoše opet dapremeravaju zemlju, noseći vesti iz grada u grad.

Aplegat je znao zašto je tako. Mnogo je video, a još više čuo. Od njega seočekivalo da sadržaj prenesene vesti smesta izbriše iz sećanja, da je zaboravi i dane može da je se seti čak ni kada bi ga stavili na muke. Ali Aplegat je pamtio. Iznao je zašto su kraljevi naglo prestali da održavaju veze između sebe uz pomoćmagije i čarobnjaka. Kraljevi su naglo prestali da veruju čarobnjacima, prestali suda im poveravaju svoje tajne.

Šta je bio uzrok naglo zahlađenog prijateljevanja kraljeva i čarobnjaka, toAplegat nije znao i nije ga se previše ticalo. Kraljevi i čarobnjaci bili su, ponjegovom mišljenju, bića nepojamna, u postupcima neuračunljiva – naročito kadsu dolazila teška vremena. A to, da teška vremena dolaze, nisi mogao da neprimetiš dok premeravaš zemlju od grada do grada, od dvorca do dvorca, odkraljevstva do kraljevstva.

Putevi su vrveli od vojske. Na svakom koraku nailazio si na kolone pešadijeili konjice, a na kog god komandanta da si nabasao, bio je nervozan, nečimzaokupljen, naprasit i toliko važan kao da sudbina čitavog sveta od njega zavisi.Isto tako, svaki gradac i zamak bili su puni naoružanog sveta, grozničavajurnjava tamo je danonoćno trajala. Obično neprimetni, gradski namesnici ikaštelani sada su bez prestanka trčkarali među zidinama i po dvorištima, ljuti kaoobadi pred kišu, drali su se, psovali, izdavali naređenja, šutirali. U tvrđave igarnizone danonoćno su pristizali konvoji dupke natovarenih kola, mimoilazećise s konvojima koji su se vraćali natrag, čija su ispražnjena, lagana kola brzopromicala. Krda razularenih trogodišnjih konja, pravo iz ergela poteranih, prašilasu drumove. Oslobođeni đemova i naoružanih konjanika, neobični konji veselosu iskorišćavali poslednje dane slobode, tovareći konjušarima na vrat mnogododatnih obaveza, a ostalim korisnicima puta zadajući mnogo muke.

Ukratko, u sparnom, nepomičnom vazduhu lebdeo je rat.Aplegat se uspravi u uzengijama, osvrte se. Dole, u podnožju brda,

svetlucala je reka oštro vijugajući između livada i razbokorenog drveća. Iza reke,na jugu, prostirale su se šume. Glasnik potera konja. Vreme ga je poterivalo.

Putovao je već dva dana. Kraljevska naredba o izvršenju poštanske službe

stigla je do njega kada je bio u Hagi, gde se odmarao posle povratka izTretogora. Bila je noć kad je otišao iz tvrđave, galopirajući drumom duž leveobale Pontara, prešao je granicu s Temerijom pre svitanja, a sada, u podne, većje bio kod obale Ismene. Da je kralj Foltest bio u Vizimi, Aplegat bi mudostavio poruku još iste noći. Nažalost, kralj nije bio u prestonici – boravio jena jugu zemlje, u Mariboru, udaljenom od Vizime više od trista kilometara.Aplegat je to znao, zato je blizu Belog Mosta skrenuo s puta koji vodi na zapad ikrenuo šumama, u pravcu Elandera. Malo je rizikovao. Po šumama su stalnovršljale Veverice, jadan je bio taj ko dopadne njihovih šaka ili se zatekne ispodnjihovih lukova. Ali kraljevski glasnik mora da rizikuje. Takva mu je služba.

Probio se preko reke bez napora – kiša nije padala od juna, voda u Ismeniznatno je opala. Držeći se ivice šume, dospeo je do staze koja vodi iz Vizime najugoistok, prema topionicama, kovačnicama i naseobinama patuljaka u masivuMahakam. Po putu su išla kola, a često su ih preticale konjske izvidnice. Aplegats olakšanjem odahnu. U naseljenim mestima nije bilo Skoja’taela. U Temeriji jeveć godinu dana trajala kampanja protiv vilenjaka koji su ratovali s ljudima;progonjeni po šumama, odredi Veverica bili su razbijeni na manje grupe, amanje grupe su se držale podalje od prometnih puteva, i nisu na njimapostavljale zasede.

Predveče je već bio na zapadnoj granici kraljevstva Elander, na raskrsnici uokolini seoceta Zavada, odakle je put do Maribora bio ravan i bezbedan –šezdeset osam kilometara utabanim, prometnim putem. Na raskrsnici je bilakrčma. Odlučio je da zastane, odmor je bio potreban i njemu i konju. Ako kreneu praskozorje, znao je to, konj se neće mnogo namučiti, i srebrno-crneplamence na crvenim krovovima kula mariborskog zamka ugledaće još prezalaska sunca.

Rasedlao je kobilu i sam ju je doveo u red, oteravši slugu napolje. Bio jekraljev glasonoša, a kraljev glasonoša nikome ne dozvoljava da dira njegovogkonja. Pojeo je poveću porciju kajgane s kobasicom i četvrtinu vodeničarskoghleba, ispio je kvartu piva. Čuo je spletkarenja. Raznorazna. Putnici sa svihstrana sveta svraćali su u krčmu da predahnu.

U Dol Angri, doznao je Aplegat, ponovo je došlo do ispada, ponovo seodred lirijske konjice sporečkao s nilfgardskom konjičkom izvidnicom, ponovoje Meve, kraljica Lirije, na sav glas optuživala Nilfgard za provokaciju i zatražilapomoć od kralja Demavenda iz Edirna. U Tretogoru se odigralo javno

smaknuće redanjskog barona koji je krišom dolazio u vezu sa emisarimanilfgardskog cara Emira. U Kedvenu su ujedinjeni odredi Skoja’taela napravilipokolj u utvrđenju Lejda. Revanširajući se za taj masakr, stanovništvo ArdKarajga izvršilo je pogrom, ubijajući skoro četiristo pripadnika neljudske rasekoji su boravili u prestonici.

U Temeriji, pričali su trgovci koji putuju s juga, vlada tuga i žalost uredovima cintrijskih emigranata, okupljenih pod barjacima maršala Visegerda.Jer, potvrđena je strašna vest o smrti Lavića, princeze Cirile, poslednjeg potomkakrvi kraljice Kalante, zvane Lavica iz Cintre.

Čule su se neke još strašnije, zlokobnije glasine. U nekoliko sela u okoliniAlderzberga kravama muzarama je odjednom umesto mleka iz vimena počela dacuri krv, a u zoru je u magli viđena Čuma, vesnica strašne pogibije. U Brugi, uokolini šume Brokilon – zabrani šumskih drijada – pojavili su se Sablasni jahači,galopirajuća svita utvara na nebu; Sablasni jahači, kao što je opštepoznato, uveknaveštavaju rat. A sa rta Bremervord uočen je avetinjski brod, i na njegovojpalubi utvara – crni vitez koji na glavi ima šlem ukrašen krilima pticegrabljivice...

Glasonoša više nije slušao, bio je preumoran. Pošao je u zajedničkuspavaonicu, strovalio se na brložni ležaj i zaspao kao klada.

Ustao je u praskozorje. Kad je izašao u dvorište, malo se začudio – nije bioprvi koji kreće na put, što se retko događalo. Pored bunara je stajao osedlanicrni pastuv, a pored njega, kraj valova, ruke je prala žena u muškoj odeći. Poštoje čula Aplegatove korake, žena se okrenula, mokrim rukama pokupila i zabacilaunazad bujnu crnu kosu. Glasnik joj se nakloni. Žena blago klimnu glavom.

Dok je ulazio u štalu, gotovo da se sudario s drugim ranoraniocem, mladomdevojkom sa somotskom beretkom na glavi, koja je upravo izvodila u dvorištegrošastu kobilu. Devojka je trljala lice i zevala, naslanjajući se na bok konja.

– Uh! – promrmlja, prolazeći kraj glasonoše. – Zaspaću na konju... Kô kladaću zaspati... Auuu...

– Hladnoća će te razbuditi, kad ti kobila pojuri kasom – učtivo je rekaoAplegat, skidajući sedlo s grede. – Srećan put, devojče.

Devojka se okrenula i pogledala kao da ga je tek sad primetila. Oči su joj bilekrupne i zelene kao smaragdi. Aplegat prebaci ašu konju preko leđa.

– Srećan put želim – ponovio je. Obično nije bio ni srdačan ni razgovorljiv,ali sada je osetio potrebu da popriča s bližnjim, čak i ako je to bila obična

pospana balavica. Možda i zbog dugih usamljenih dana na putu, a možda i zatošto mu je balavica malo zaličila na njegovu srednju ćerku.

– Nek vas bogovi čuvaju – dodao je – od nesreće i zle kobi. Dve vas je, i todva ženska stvora... Gadno je vreme došlo. Na putevima odasvud vrebaopasnost.

Devojka razrogači zelene oči. Glasonoša oseti hladnoću po leđima, podiđega jeza.

– Opasnost... – progovori odjednom devojče čudno drugačijim glasom. –Opasnost je tiha. Ne čuješ je kad doleti na sivim krilima. Sanjala sam. Pesak...Pesak je bio vreo od sunca...

– Šta? – oslonjen stomakom o sedlo, Aplegat je gotovo zamro. – Šta pričaš,devojko? Kakav pesak?

Devojka snažno zadrhta, obrisa lice. Pegava kobila zamahnu glavom.– Ciri! – povika oštro crnokosa žena iz dvorišta, nameštajući kolan i bisage

na vranom pastuvu. – Požuri!Devojka je zevnula, pogledala Aplegata, zažmirkala, ostavljajući utisak da je

začuđena njegovim prisustvom u štali. Glasonoša je ćutao.– Ciri – ponovila je žena. – Jesi zaspala tamo?– Evo me, teta Jenefer!Kad je Aplegat najzad osedlao konja i izveo ga u dvorište, od žene i devojke

više nije bilo ni traga. Petao je otegnuto i promuklo zapevao, pas je udario ulavež, sa drveta se oglasi kukavica. Glasonoša skoči u sedlo. Odjednom se prisetizelenih očiju pospane devojke i njenih čudnih reči. Tiha opasnost? Siva krila?Vreli pesak? Mora da je bilo ćaknuto to devojče, pomislio je. Takvih pošašavelihcura, kojima su u ovim ratnim danima naudili vojnici pljačkaši ili druge nekehulje, danas ima na svakom koraku. Da, nema sumnje da je ćaknuta. A moždaje samo pospana, prenuta iz sna, još se nije razbudila? Čudo jedno kakvekoještarije ponekad ljudi mrse u zoru, dok se još batrgaju između jave i sna...

Opet ga podiđe jeza, a između lopatica javi se i bol. Protrlja leđa pesnicom.Čim se našao na mariborskom putu, meko pobode konja i krenu u galop.

Vreme ga je poterivalo.

*Glasonoša se u Mariboru nije dugo odmarao – nije prošao ni dan a vetar mu

je ponovo zviždao u ušima. Novi konj, grošasti ždrebac iz mariborske ergele,jezdio je oštro, istežući vrat i pajući po vazduhu repom. Svetlucale su krajputnevrbe. Jandžik u kojem je bila diplomatska pošta pritiskao je Aplegatove grudi.Tur ga je boleo.

– Dabogda vrat polomio, jurišniče prokleti! – dreknu za njim kočijaš, vukućiuzde zaprege poplašene prolaskom galopirajućeg sivca. – Gledaj ga kako tera,kao da mu je smrt za petama! Jurdiši, jurdiši, alamunjo, smrtna kosa ionako će tepožnjeti!

Aplegat obrisa oko, koje je suzilo od jurišanja.Na jučerašnji dan preneo je pisma kralju Foltestu, a zatim je odrecitovao

tajnu poslanicu kralja Demavenda.– Demavend Foltestu. U Dol Angri je sve spremno. Prerušenici čekaju

naredbu. Predviđeni termin: druga julska noć posle mladog meseca. Čamcimoraju da pristanu na onu obalu dva dana kasnije.

Iznad puta letelo je jato vrana, gromko grakćući. Letele su na istok, u pravcuMahakama i Dol Angre, u pravcu Vengerberga. Dok je jahao, emisar jeponavljao u sebi reči tajne poruke koju je preko njega kralj Temerije slao kraljuEdirna.

Foltest Demavendu. Prvo: zaustavimo akciju. Mudrijaši su sazvali sabor,treba da se sastanu i savetuju na ostrvu Taned. Taj sabor može da donese velikepromene. Drugo: potraga za Lavićem može se obustaviti, jer je potvrđeno –Lavić je mrtav.

Aplegat pobode petom sivca. Vreme ga je poterivalo napred.*

Uzani šumski put bio je zakrčen kolima. Aplegat je usporio, mirno jedokasao do poslednjeg vozila iz duge kolone. Odmah je shvatio da to zakrčenjeneće moći da preskoči. A da se vrati natrag, o tome nije moglo biti govora,izgubio bi mnogo vremena. Da se otisne u močvarni gustiš da bi zaobišaokolonu, ni to mu nimalo nije odgovaralo, tim pre što se već smrkavalo.

– Šta se ovde desilo? – upitao je kočijaše poslednjeg vozila u koloni, dvojicustaraca, od kojih je jedan, izgleda, dremao, a drugi kao da je bio mrtav. – Je l’ sunapadale Veverice? Recite već jednom nešto! U žurbi sam...

Pre nego što je jedan od staraca stigao da odgovori, odnekud, iz dubinešume, gde je bio početak kolone, do njih su doprli krici. Kočijaši su hitroposkakali na kola, šibali su konje i volove prosipajući pritom sočne psovke.

Kolona se tromo pomerila s mesta. Dremljivi starac se trže, zadiže bradu, coknuna mule i pucnu ih dizginama po sapima. Starac koji je ličio na mrtvaca ožive,odmače sa očiju slamnati šešir i pogleda Aplegata.

– Vidi ti njega – reče. – Žuri mu se. Eee, sinko, posrećilo ti se. Stigao siovamo u pravi čas.

– Dabome – zadiže bradu drugi starac i potera mule. – U pravi čas. Da sistigao ovde u podne, stajao bi s nama, čekao u redu. Svima nam se žuri, al’moramo da čekamo. Kako da ideš kad je put zatvoren?

– Put je zatvoren? Kakva je to sad moda?– Otkrili su ovde svirepog ljudoždera, sinko. Napao je viteza i njegovog

slugu koji su prolazili ovuda. Vitezu je, tobože, čudovište otkinulo glavu sa svešlemom, a konju je prosulo creva. Sluga je uspeo da pobegne, benetao je –grozota jedna – da je sva cesta bila crvena od krveždine.

– Kakvo je to čudovište bilo? – upita Aplegat, zaustavljajući konja da binastavio razgovor sa kočijašima kola koja su milela. – Zmaj?

– Ne, nije zmaj – reče drugi starac, onaj sa slamnatim šeširom. – Mandigora,kažu, ili tako nekako. Sluga je govorio da bestija leti, da je golema. A pomamnaneman! Mislili smo: poješće viteza pa će da odleti, ali avaj! Kažu da je sela naput, majku li joj njenu, i sad sedi, sikće, zubinama reži... Zakrčila put i stoji kaočep u flaši, jer ko god je prišao i neman video, ostavljao bi kola i kidao nazad.Napravila se kolona kola kilometar dugačka, a okolo, videćeš, sinko, sami čestarii baruštine, ni da obilaziš, a ni da se vraćaš. Eto ti što stojimo.

– Toliko momaka! – prasnu glasonoša. – A stoje kô klade! Trebalo je sekiredohvatiti, i koplja, i bestiju s puta najuriti ili obestrviti.

– Dabome, nekoliko njih je pokušalo – rekao je stari kočijaš, poterujući mulejer se kolona pokrenula. –Tri patuljka iz prethodnice trgovačkog karavana, a snjima četvorica regruta koji su išli u vojsku, u tvrđavu u Karerasu. Bestija jepatuljke svirepo raskomadala, a regruti su...

– Šmugnuli – dovrši drugi starac, a onda sočno i dalekodometno pljucnu,nepogrešivo pogodivši u slobodan prostor između mazgovskih sapi. – Zbrisali,jedva da su ovu mandigoru i videli. Jedan je, navodno, gaće napunio. Eno, vidiga, sinko! Eno ga tamo!

– Šta mi vi tu kojekakve govnare pokazujete – iznervirao se Aplegat. – Nezanima me...

– Ama ne to! Čudovište! Mrtvo čudovište! Eno, vojnici ga tovare na taljige!

Vidiš li?Aplegat se uspravi u uzengijama. Iako se smrkavalo a radoznalci se tiskali,

ugledao je ogromnu šućmurastu telesinu. Krila slepog miša i škorpionski repovog čudovišta vukli su se bespomoćno po zemlji. Svi uglas oruknuvši, vojnicipodigoše mrcinu i strovališe je na kola.

Vidno uznemireni smradom krvi i lešine, konji u zaprezi zarzaše, cimnušerudu na kolima.

– Nema stajanja! – dreknu na starce desetar koji je komandovao vojnicima. –Idemo dalje! Ne smemo da zakrčujemo prolaz!

Čičica pogna mazge, kola poskočiše na kolotrazima. Aplegat munu konjapetom, sustiže ih.

– Vojnici su, očigledno, bestiju ucmekali?– Ma kakvi – odvrati starac. – Kad su došli, vojnici su stali da viču na ljude,

da ih psuju. Čas stani, čas miči se, čas ovako, čas onako. Nije im se žurilo dadođu do čudovišta. Poslali su po vešca.

– Po vešca?– Tako je – potvrdi drugi starac. – Neko se setio da su videli vešca u selu, pa

su po njega poslali. Projahao je pored nas. Belokos, gadna njuška, opasan mačna leđima. Nije prošlo ni sat vremena kad neko spreda povika da se moženapred, jer je veštac bestiju ukokao. I tadar najzad krenusmo, i utom si ti, sinko,ovde banuo.

– Oho! – reče Aplegat zamišljeno. – Tolike godine vijam se po drumovima ajoš na vešca nisam naišao. Je l’ video neko kako je on tu nakazu sredio?

– Ja sam video! – povika momak razbarušene kose, kaskajući s druge stranekola. Jahao je bez sedla, držeći kljusastog pastrvastog sivca za dizgine. – Sve samvideo! Jer bio sam pored vojnika, na samom pročelju!

– Vidi ti balavca – reče starac konjušar. – Mleko mu pod nosom curi, a glekako mudrijaši. Tražiš batine?

– Pustite ga, oče – ubaci Aplegat. – Budući da smo na raskršću, ja ću poći zaKareras, a rad sam znati šta je bilo s tim vešcem. Pričaj, mališa.

– Ovako je bilo – brzo prihvati momak, jašući kraj zaprege nogu pred nogu.– Veštac je došao kod vojnog komandanta. Rekao je da se zove Gerant. Akomandant će na to da nek se zove kako god hoće, no bolje da se lati posla. Ipokazao mu je gde čudovište sedi. Veštac je prišao bliže, malčice zagledao.Neman je bila udaljena oko petsto hvatova, ili i više, ali on je samo bacio pogled

i odmah zaključio da je to mantikora, poprilično golema, i da će je ubiti ako muza to plate dvesta kruna.

– Dvesta kruna? – zagrcnu se drugi starac. – Je l’ on to načisto s uma sišao?– To isto je rekao i gos’n komandant, malo bestidnije. A veštac odvrati da

košta toliko, i što se njega tiče, neka neman sedi na putu do sudnjeg dana.Komandant će na to da ni groša neće da plati, više voli da čeka da stvor samodleti, a veštac, opet, da stvor neće odleteti jer je gladan i besan. A i ako odleti,vratiće se nazad, jer je to njegova lovačka tero... teret... terator...

– Ne baljezgaj, balavče – razgnevi se stari kočijaš, koji je bezuspešnopokušavao da izduva nos i istovremeno drži dizgine – nego pričaj kako je bilo!

– Pa govorim vam! Veštac je kazao da neman neće odleteti, nego će ubijenogviteza jesti, cele noći, polako, jer je vitez u panciru, neće ga tek tako iščankati.Tu priđoše trgovci i stadoše s vešcem pregovarati, te ovo, te ono, svak ćenasporiti i nadodati, i stotinu kruna će mu dati. A veštac će ti na to da to jebestija, mantikora se, veli, zove, i zjelo je gibeljna, a sto kruna mogu sebi tadar udupe da stave, jer za te pare on neće da podmeće svoja leđa. Na to sekomandant rasrdi i reče da je sudba veščeva da pasji život vodi, i da, kao što jeguzici suđeno da sere, tako je i njemu suđeno leđa da podmeće. A trgovce,videlo se, sujma beše da će se veštac uostriti, da će ga time otputiti, ter se na stopedeset kruna nađoše. I veštac mač isuka, pa krenu putem ka onome mestu gdeje neman sedela. A komandant za njim učini znak protiv uroka, pljunu nazemlju i upita se glasno zašto po zemlji hodaju takve vražje alavojde. Jedantrgovac ti na to da kad bi vojska uzela da bauke s puteva uklanja, namesto štovilenjake po šumama vija, tadar nam vešci ne bi ni trebali i da...

– Ne drobeljaj – prekide ga starac – pričaj, deder, šta si video.– Ja sam – pohvali se momak – veščevog alata čuvao, kobilu s belegom na

čelu.– Vrag kobilu odneo! Jesi li video kako veštac ubija neman?– Eh... – zamuca momak. – Nisam video... Gurnuli su me pozadi. Svi su se

uglas drali i konje su uplašili, pa...– Lepo sam rekao – prezrivo će čičica – dupe moje je on video, balavander

jedan.– Ali video sam vešca kad se vratio! – zapenuša momak. – A komandant koji

je sve motrio sasma je u licu ubledeo i vojnicima tiho rekao da su to magijskečari ili trikovi vilenjački, da tako brzo običan čovek nije kadar mačem da barata...

Veštac je pak novac od trgovaca uzeo, kobilu uzjahao i otišao.– Hmm... – promrmlja Aplegat. – Kuda je otišao? Putem za Kareras? Ako je

tako, mogao bih da ga stignem, makar samo da ga vidim...– Ne – odvrati momak. – On je sa raskršća ka Dorijanu krenuo. Žurio je.

*Veštac je retko kad nešto sanjao, pa je čak i te retke snove zaboravljao kad se

probudi. Čak i kad su to bili košmari – a obično jesu bili košmari.I ovoga puta je to bio košmar, ali je sada veštac zapamtio barem njegov

delić. Iz kovitlaca nekih nejasnih, uznemirujućih prilika, čudnih ali zloslutnihscena i neshvatljivih reči i zvukova koji su budili jezu, odjednom se pomolilajasna i čista slika. Ciri. Ciri drugačija od one koje se sećao iz Kaer Morhena.Njena pepeljasta kosa, koja se vijorila u galopu, bila je sada duža – kao što ju jenosila onda kada ju je sreo prvi put, u Brokilonu. Kad je projahala pored njega,hteo je da vikne i dozove je, ali nije mogao da dođe do glasa. Želeo je da potrčiza njom, ali je imao utisak da je do pola butina utopljen u smolu koja se steže.Ciri kao da ga nije videla, nastavila je da galopira, u noći, između nakaznih jova ivrba koje su izmahivale grančugama kao da su žive. A on je video da je jure. Datik za njom galopira crni konj koji nosi jahača u crnom oklopu, na glavi je imaošlem ukrašen crnom grabljivicom.

Nije mogao da se pomeri, nije mogao da vikne. Mogao je samo da gledakako krilati vitez sustiže Ciri, hvata je za kosu, vuče iz sedla i galopira dalje,vukući je za sobom. Mogao je samo da gleda kako Cirino lice modri od bola, aiz usta joj se otima bezglasni krik. Probudi se, naredio je sebi, ne mogavši dapodnese košmar. Probudi se! Odmah da si se probudio!

I probudio se.Dugo je ležao nepomično, oživljavajući san u sećanju. Onda je ustao.

Izvukao je čantru ispod jastuka, brzo prebrojao novčanice od deset kruna. Stopedeset za jučerašnju mantikoru. Pedeset za maglovida kojeg je ubio po naloguseoskog kneza iz seoceta kod Karerasa. I pedeset za vukodlaka kojeg su muprijavili meštani Burdorfa.

Pedeset za vukodlaka. Dosta, jer posao je bio lak. Vukodlak se nije branio.Oteran u pećinu iz koje nije bilo izlaza, kleknuo je i čekao udarac mača. Vešcuga je bilo žao.

Ali trebale su mu pare.Nije prošao ni sat vremena, i već je jezdio ulicama grada Dorijana, tražeći

poznati sokak i poznatu firmu.*

Natpis na firmi je glasio: „Kodringer i Fen, konsultacije i pravne usluge".Geralt je ipak vrlo dobro znao da to što rade Kodringer i Fen ponajmanje imaveze s pravom, a sami ortaci su imali mnoštvo povoda da izbegnu bilo kakavkontakt kako sa zakonom, tako i s njegovim predstavnicima. Ozbiljno je, takođe,sumnjao u to da iko od klijenata koji su se pojavljivali u kamarašiji zna šta značireč ’konsultacija’.

U donjem nivou zgrade nije bilo ulaza; bile su tu samo solidno zamandaljenedveri koje zasigurno vode do kolnice ili štale. Da bi dospeo do ulaznih vrata,trebalo je da zađeš u zaleđe kuće, da uđeš u blatnjavo dvorište puno pataka ikokošaka, da otuda dođeš na stepenice, a onda prođeš uzani trem i idešmračnim hodničićem napred. Tek tada si stajao pred masivnim vratima odmahagonija s velikim mesinganim zvekirom u obliku lavlje glave.

Geralt udari zvekirom, pa brzo uzmače. Znao je da mehanizam na vratimamože da iz skrivenih otvora u okovima izbaci gvozdene šiljke duge dvadesetcola. Teorijski, šiljci su gađali iz vrata samo onda kada je neko pokušavao damanipuliše bravom, donekle i onda kad bi Kodringer ili Fen pritiskali okidač, aliGeralt se više puta uverio u to da nema pouzdanih mehanizama, te da svremena na vreme svaki od njih dejstvuje i onda kad ne treba – i obrnuto.

Na vratima je sigurno bio neki uređaj za prepoznavanje gostiju, verovatnomagijski. Pošto udariš zvekirom po vratima, niko te ne pita ko si. Vrata su seotvarala i na njima je stajao Kodringer. Uvek Kodringer, nikad Fen.

– Zdravo, Geralte – rekao je Kodringer. – Uđi. Ne moraš toliko da sepribijaš uz nišu, razmontirao sam mehanizam, bezbedno je. Pre nekoliko dananešto se u njemu pokvarilo i iz čista mira izrešetalo trgovačkog putnika. Uđi,slobodno. Imaš nešto za mene?

– Ne – reče veštac ulazeći u prostrano, mračno predsoblje, u kojem je, kao iobično, blago zaudaralo na mačjak. – Ne dolazim kod tebe nego kod Fena.

Kodringer se glasno zacereka, što je vešca učvrstilo u njegovoj sumnji da jeFen stopostotno bio mitska ličnost koja je služila da zamaže oči prevoima,bajima{1}, ubiračima poreza i drugim osobama koje su Kodringeru bilenepoželjne.

Uđoše u kamarašiju, u kojoj je bilo svetlije jer je soba bila na vrhu kuće –

prozori sa rešetkama bili su izloženi suncu veći deo dana. Geralt je zauzeostolicu namenjenu klijentima. Preko puta, iza stola od hrastovine, raširio se upresvučenoj fotelji Kodringer, koji je naredio da ga zovu ’advokat’, čovek za kognisu postojale nerešive stvari. Ako je neko imao teškoće, muke, probleme – išaoje Kodringeru. I tada je taj neko brzo u rukama imao dokaze o tome da jenjegov ortak u poslu nepošten i da se bavi malverzacijama. Dobijao je kredit ubanci bez osiguranja i garancije. Jedino je on od mnoštva bankrotiranihpoverilaca uspevao da izvrši naplate. Dobijao je nasledstvo, mada je bogati ujakobećavao da mu ni bakrenjaka neće prepisati. Dobijao je u postupku za deobunasledstva, pošto bi čak i najzadrtiji rođaci neočekivano povukli svojapotraživanja. Njegov sin je izlazio iz tamnice, oslobođen optužbi na osnovuneoborivih dokaza ili oslobođen zbog nedostataka istih, jer ako su dokazi ipostojali, oni su tajanstveno nestajali, a svedoci su se utrkivali da povuku ranijeiskaze. Lovac na miraz koji je obletao oko ćerke najednom je okretao ćurakprema nekoj drugoj. Ženin ljubavnik ili ćerkin zavodnik usled nesrećnog slučajadoživljavao je komplikovan prelom tri ekstremiteta, od čega je bar jedan biogornji. A zagriženi neprijatelj ili druga kakva nepoželjna jedinka prestajala je dasmeta – po pravilu se za njom gubio svaki trag i glas. Da, ako je neko imaoproblema, odlazio je u Dorijan, hitao je kod „Kodringera i Fena“ i udaraozvekirom u vrata od mahagonija. Na vratima je stajao sam ’advokat’ Kodringer,nevisok, vitak i prosed, s nezdravim tenom, tipičnim za čoveka koji retko boravina svežem vazduhu. Kodringer je uvodio klijenta u kamarašiju, sedao u fotelju,uzimao u krilo velikog crno-belog mačora i mazio ga. I Kodringer i mačormerkali su klijenta neprijatnim, uznemirujućim pogledom zelenkastožutih očiju.

– Dobio sam tvoje pismo – reče Kodringer, odmeravajući vešca zajedno sasvojim mačorom. – Posetio me je i Neven. Prolazio je kroz Dorijan pre nekolikonedelja. Ispričao mi je ponešto o tvojim jadima. Ali je malo toga rekao. Premalo.

– Zbilja? Kakvo iznenađenje! To bi bio prvi poznat mi slučaj da Neven nijerekao previše.

– Neven je – Kodringer se osmehnu – malo toga rekao jer je malo i znao. Arekao je manje nego što je znao jer si mu, jednostavno, o nekim stvarimazabranio da govori. Otkud da mu ti ne veruješ? Njemu, koji se bavi istimposlom kao i ti?

Geralt se ozlojedi. Kodringer je hteo da se napravi da nije primetio, ali nijemogao jer je mačak primetio. Širom otvorivši oči, otkrio je bele očnjake i skoro

nečujno zafrktao.– Ne razdražuj mi mačka – reče advokat, mazeći životinju da se umiri. –

Pogodilo te je što sam vas nazvao kolegama. Pa to je istina. I ja sam veštac. I jaizbavljam ljude od nemani i jezivih muka. I ja to radim za pare.

– Postoje izvesne razlike – promumla Geralt, i dalje pod neprijatnomprismotrom mačora.

– Postoje – složi se Kodringer. – Ti si anahroni, a ja savremeni veštac kojiprati duh vremena. I zato ćeš ti uskoro biti bez posla, a ja ću prosperirati. Nasvetu uskoro više neće bid štriguna, viverni, endrijaga i vukodlaka. A nitkova ćebiti uvek!

– Pa ti upravo te nitkove izvlačiš iz nevolja, Kodringeru. Sirotinja ne može daplati tvoje usluge.

– Sirotinja nema da plati ni za tvoje usluge. Sirotinja nikad ni za šta nema,zato i jeste sirotinja.

– Neviđeno logično! Epohalno otkriće, čovek ostaje bez daha!– Specifičnost istine i jeste u tome da čovek od nje ostaje bez daha. Istina je

upravo ta da je baza i temelj naših profesija nitkovluk. S tim što je tvoj većgotovo relikt, a moj je realan i sve snažniji.

– Dobro, dobro. Pređimo na stvar.– Krajnje je vreme – klimnu glavom Kodringer, mazeći mačka koji se istezao

i glasno zafrktao, zarivajući advokatu kandže u koleno. – I završavajmo te stvarishodno stepenu njihove važnosti. Prvo: moj honorar, kolego vešče, iznosi dvestapedeset novigradskih kruna. Imaš li toliko? Ili se i sam možeš ubrojati usirotinju koju je muka pritisla?

– Prvo da se uverimo da li si takvu sumu stvarno i zaradio.– Sam se uveravaj – hladno će na to advokat – i požuri. Pa pošto se uveriš,

stavi pare na sto. Tada ćemo preći na sledeće, manje važne stvari.Geralt odveza s pojasa mošnju i sa zveketom je hitnu na sto. Mačor izvede

silovit skok s Kodringerovih kolena i umače. Advokat skloni ćemer u fioku, neproveravajući njegovu sadržinu.

– Uplašio si mi mačka – neskriveno mu je zamerio.– Izvini. Mislio sam da je zveket novca poslednja stvar koja može da uplaši

tvoju mačku. Reci, šta si saznao?– Taj Rjens – poče Kodringer – koji te tako interesuje, prilično je tajanstvena

ličnost. Uspeo sam da konstatujem samo to da je dve godine studirao u školi za

čarobnjake u Ban Ardu. Odatle su ga izbacili jer su ga ulovili u sitnim krađama.A ispred škole, kao i obično, čekali su vrbovnici obaveštajne službe Kedvena.Vrbovali su Rjensa. Šta je radio za obaveštajce Kedvena, nisam uspeo dautvrdim. Ali otpadnici iz škole čarobnjaka obično se školuju za ubice. Je l’ toono što si hteo da čuješ?

– Savršeno. Pričaj dalje.– Sledeća informacija potiče iz Cintre. Gospodin Rjens ležao je tamo u

tamnici. Dok je vladala kraljica Kalante.– A zbog čega je ležao?– Zamisli, zbog dugova. Ležao je u ćorki kratko, jer je neko platio otkup za

njega, isplativši te dugove sa sve kamatom. Prenos sredstava obavljen jeposredstvom banke, sa upozorenjem da dobrotvor mora ostati anoniman.Pokušao sam da otkrijem odakle je novac stigao, ali sam odustao posle četiribanke zaredom. Onaj ko je platio otkup za Rjensa bio je profesionalac. I veomamu je bilo stalo do anonimnosti.

Kodringer zaćuta, teško se zakašlja, stavljajući maramicu na usta.– I najednom, čim se rat završio, gos’n Rjens pojavio se u Sodenu, u

Angreni i u Brugi – nastavi malo zatim, brišući usta i gledajući u maramicu. –Promenio se toliko da čovek nije mogao da ga prepozna, barem kad govorimoo ponašanju i količini gotovog novca kojim je raspolagao i koji je rasipao. Jerkad je u pitanju ime, onda se bestidni kučkin sin nije trsio – i dalje je koristioime Rjens. I kao Rjens počeo je intenzivno da traga za jednom osobom, tačnijestvorenjcem. Posetio je druide iz angrenskog okruga, one koji su se brinuli oratnim siročićima. Telo jednog druida pronađeno je posle nekog vremena uobližnjoj šumi, masakrirano, imalo je na sebi tragove mučenja. Potom se Rjenspojavio na Prekorečju...

– Znam – prekide Geralt. – Znam šta je uradio sa seljačkom porodicom izPrekorečja. Za dvesta pedeset kruna računao sam da ću saznati više. Do sada suza mene novost bile samo informacija o školi za čarobnjake i kedvenskiobaveštajci. Ostalo mi je poznato. Znam da je Rjens bezobzirni ubica. Znam daje to arogantna hulja koja se čak ne trudi ni da uzme lažno ime. Znam da radipo nečijem nalogu. Po čijem nalogu, Kodringeru?

– Po nalogu nekog čarobnjaka. Taj čarobnjak je platio otkup za njega iztamnice. Sam si me obavestio o tome, a Neven je potvrdio da Rjens koristimagiju. Pravu magiju, ne trikove koje bi mogao da zna školarac najuren sa

akademije. Neko ga, dakle, podržava, snabdeva ga amajlijama, verovatno tajnoobučava. Pojedini čarobnjaci koji zvanično obavljaju praksu imaju takve tajneučenike i faktotume{2} za završavanje nelegalnih ili prljavih poslova. U žargonučarobnjaka nešto takvo definiše se kao ’vođenje na povocu’.

– Da je na čarobnjačkom povocu, Rjens bi koristio kamuflirajuću magiju. Aon ne menja ni ime ni spoljašnji izgled. Nije se oslobodio čak ni obezbojenekože od opekotine koju je zaradio od Jenefer.

– Upravo to potvrđuje da radi na povocu. – Kodringer se zakašlja, obrisausne maramicom. – Jer čarobnjačka kamuflaža nije nikakva kamuflaža, samodiletanti pribegavaju tome. Kad bi se Rjens skrivao ispod magične zavese iliiluzorne maske, to bi smesta aktiviralo svaki magijski alarm, a njih sada imapraktično svaka gradska kapija. A čarobnjaci nepogrešivo osećaju iluzornemaske. Tamo gde je okupljena masa sveta, u najvećoj rulji Rjens bi skrenuo nasebe pažnju svakog čarobnjaka, kao kad bi mu iz ušiju plaminjala vatra, a izguzice kuljao dim. Ponavljam: Rjens radi po nalogu čarobnjaka i dejstvuje takoda ne privlači na sebe pažnju drugih čarobnjaka.

– Neki misle da je on nilfgardski špijun.– To mi je poznato. Tako, na primer, smatra Dajkstra, šef obaveštajaca

Redanje. Dajkstra retko kad pogreši, možeš da prihvatiš da je i ovog puta upravu. Ali jedno ne isključuje drugo. Čarobnjak-faktotum može, istovremeno, dabude i nilfgardski špijun.

– Što bi značilo da neki čarobnjak koji zvanično obavlja svoj posao špijuniraza Nilfgard posredstvom faktotuma.

– Koješta – Kodringer se zakašlja, pažljivo osmotri maramicu. – Čarobnjakda špijunira za Nilfgard? Zbog čega bi to radio? Za novac? Smešno. Za širokaovlašćenja pod upravom pobedničkog cara Emhira? Još smešnije! Nije tajna daje Emhir var Emreis veoma strog prema potčinjenim mu čarobnjacima. Funkcijačarobnjaka u Nilfgardu tretira se jednako kao, recimo, funkcija konjušara. Iingerencije su im kolike i konjušarima. Da li bi bilo ko od naših razuzdanihčarobnjaka pristao da se bori za carevu pobedu a da pored njega stoji kao da muje konjušar? Filipa Ejlhart, koja Vizimiru Redanjskom diktira kraljevskeposlanice i edikte? Sabrina Glevisig, koja prekida govore Henselta iz Kedvena,udarajući pesnicom o sto i naređujući kralju da ućuti i sluša? Vilgeforc izRogevena, koji je nedavno odgovorio Demavendu iz Edirna da trenutno nema

vremena za njega.– Skrati, Kodringeru. Dakle, kako stoje stvari sa Rjensom?– Uobičajeno. Nilfgardski obaveštajci pokušavaju da dopru do čarobnjaka

tako što u posao uvlače faktotuma. Prema mojim saznanjima, Rjens se ne bilibio nilfgardskih guldena, i ne trepnuvši bi odao svoga učitelja.

– Sad pričaš gluposti. Čak i naši razuzdani čarobnjaci shvatili bi na licu mestada su izdani, a raskrinkani Rjens klatio bi se na vešalima. Ako bi imao sreće.

– Koja si ti naivčina, Geralte. Raskrinkani špijuni se ne bese, već se iskoriste.Napuniš ih dezinformacijom, pokušaš da preradiš u dvostrukog agenta...

– Ne gnjavi naivčinu, Kodringeru. Ne zanimaju me kulise obaveštajne službeniti politika. Rjens mi je za petama, hoću da znam zašto i po čijem nalogu.Reklo bi se da je po nalogu nekog čarobnjaka. Ko je taj čarobnjak?

– Još ne znam. Ali ću uskoro znati.– Uskoro – procedi veštac – za mene znači prekasno.– Uopšte nije isključeno – ozbiljno je rekao Kodringer. – U gadnom si

škripcu, Geralte. Dobro je da si se meni obratio, ja znam da izvlačim iz nevolja.U principu, već sam te i izvukao.

– Zaista?– Zaista – advokat primače maramicu ustima i nakašlja se. – Jer vidiš, druže,

osim čarobnjaka, možda i Nilfgarda, u igri je i treća strana. Posetili su me,zamisli, agenti tajnih službi kralja Foltesta. Bili su u nevolji. Kralj im je naredioda traže jednu izgubljenu princezu. Kad se pokazalo da to nije tako jednostavno,agenti su rešili da uključe stručnjaka za nejednostavne stvari. Rasvetljavajućiproblem, sugerisali su stručnjaku da o toliko traženoj princezi može da znajedan veštac. Štaviše, može da zna gde je ona.

– I šta je učinio stručnjak?– Prvo se začudio. Začudilo ga je, naime, to što pomenuti veštac nije dospeo

u tamnicu, jer bi tamo na tradicionalan način iz njega izvukli sve što zna, čakpodosta toga što ne zna, ali što će izmisliti da bi zadovoljio one koji postavljajupitanja. Agenti su izjavili da im je njihov šef to zabranio. Vešci, objasnili suagenti, imaju toliko osetljiv nervni sistem da kada su podvrgnuti mučenju smestaumiru, jer im, kao što su se slikovito izrazili, puca krvni sud u mozgu. Zato sudobili nalog da prate vešca, ali taj zadatak se ispostavio, isto tako, kao nelak.Stručnjak je pohvalio rasuđivačku moć agenata i naložio im da se jave za dvenedelje.

– Javili su se?– Nego šta. A stručnjak, koji te je tada već smatrao za klijenta, izneo je pred

agente neoborive dokaze za to da veštac Geralt nije imao, nema i neće moći daima ničeg zajedničkog sa princezom koju traže. Jer stručnjak je našao direktnesvedoke smrti princeze Cirile, unuke kraljice Kalante, ćerke princeze Pavete.Cirila je umrla pre tri godine u izbegličkom logoru u Angreni. Od difterije. Deteje pred smrt strašno patilo. Nećeš verovati, ali temerskim agentima su zasuzileoči dok su slušali izveštaj mojih neposrednih svedoka.

– I meni se plače. Temerski agenti nisu mogli, doslućujem, ili nisu hteli da tiponude više od dvesta pedeset kruna?

– Tvoj sarkazam me u srce dira, vešče. Izvukao sam te iz škripca, a ti mi,umesto da mi zahvaljuješ, srce ranjavaš.

– Zahvaljujem i izvinjavam se. Zašto je kralj Foltest naredio agentima datraže Ciri, Kodringeru? Šta su im rekli da urade kad je pronađu?

– Kako si nedosetljiv. Pa da je ubiju, razume se. Proglasili su je zapretendenta na presto Cintre, a za taj presto postoje drugačiji planovi.

– Tu nešto ne štima, Kodringeru. Presto Cintre izgoreo je zajedno sakraljevskom palatom, gradom i celom zemljom. Nilfgard sada tamo upravlja. Todobro znaju i Foltest i drugi kraljevi. Kako Ciri može da pretenduje na prestokojeg nema?

– Dođi – ustade Kodringer. – Probaćemo zajedno da nađemo odgovor na topitanje. Tom prilikom daću ti dokaz svog poverenja... Šta te toliko zanima natom portretu, može li se znati?

– To što je izbušen kao da ga je detlić kljucao nekoliko sezona – rekao jeGeralt, gledajući sliku u zlatnom okviru koja je visila na zidu prekoputaadvokatovog stola. – I to što predstavlja retkog kretena.

– To je moj pokojni otac – Kodringer se blago namrgodi. – Redak kreten.Okačio sam taj portret ovde da bi mi stalno bio pred očima. Kao vidupozorenja. Dođi, vešče.

Izašli su u predsoblje. Mačor, koji je ležao nasred tepiha i zaneseno lizaozadnju šapu pod neobičnim uglom, kada je video vešca, smesta je šmugnuo umrak hodnika.

– Zašto te mačke toliko ne vole, Geralte? Ima li to neke veze sa...– Da – prekide ga. – Ima veze.Ploča lamperije od mahagonija bešumno se uvukla, otkrivajući tajni prolaz.

Kodringer je prvi pošao. Panel, nesumnjivo magično pokrenut, zatvorio se zanjima, ali nije sasvim utonuo u mrak. Iz dubine tajnog hodnika dopiralo jesvetlo.

U prostoriji na kraju hodnika bilo je hladno i suvo, a u vazduhu je lebdeotežak, zagušljiv miris prašine i sveća.

– Upoznaj mog saradnika, Geralte.– Fena? – osmehnuo se veštac. – Ne može biti.– Može. Priznaj, sumnjao si da Fen postoji.– Ma otkud?!Između regala koji su dosezali do niskog svoda i polica s knjigama razlegla se

škripa, a malo zatim otud se izvezlo čudačko vozilo. To je bila visoka fotelja natočkićima. Na fotelji je sedeo kepec ogromne glave, posađene, izostavljajući vrat,na neproporcionalno uskim ramenima. Kepec nije imao noge.

– Upoznajte se – reče Kodringer. – Jakub Fen, obrazovani jurist, moj ortak idragoceni saradnik. A to je naš gost i naš klijent...

–Veštac Geralt iz Rivije – dovrši osmehnuti invalid. – Pretpostavio sam bezsuvišnog truda. Radim na tom problemu već nekoliko meseci. Pođite sa mnom,gospodo.

Krenuli su za foteljom koja je škripala u lavirint između regala što su seugibali pod težinom knjiga kojih se ne bi postidela ni univerzitetska biblioteka uOksenfurtu. Inkunabule, kako je ocenio Geralt, mora da su skupljale čitavegeneracije Kodringera i Fenova. Obradovao se ispoljenom dokazu poverenja,radovao se što najzad može da upozna Fena. Ipak nije sumnjao da je, madastopostotno realna, ova ličnost bila delimično i mitska. Mitski Fen, pouzdanialter ego Kodringera, kojeg su često viđali na terenu, dok za fotelju prikovaniznalački jurist verovatno nikad nije ni napuštao zgradu.

Sredina prostorije bila je naročito dobro osvetljena, tu je stajao niski pult kojisi mogao da dodirneš sa fotelje na točkiće; na njemu su se naslojavale knjige,svici pergamenta i velena{3}, hartijetine, flaše mastila i tuša, snopovi pera i nahiljade primeraka zagonetnog pribora. Nije sve bilo zagonetno. Geralt jeprepoznao oblike za lažiranje pečata i dijamantno tarilo za uklanjanje zapisa saslužbenih dokumenata. Na sredini pulta ležao je mali streljački repetirnisamostrel, a pored njega su, ispod baršunaste tkanine, izvirivala velikauveličavajuća stakla izrađena od brušenog kvarca. Takva stakla bila su retkost i

koštala su čitavo bogatstvo.– Našao si nešto novo, Fene?– Ponešto – bogalj se osmehnuo. Osmehivao se milo i veoma srdačno. –

Suzio sam listu potencijalnih opunomoćitelja Rjensa na dvadeset osamčarobnjaka...

– Ostavimo to zasad – brzo ga prekide Kodringer. – Sada nas interesujenešto drugo. Objasni Geraltu zbog čega je izgubljena princeza Cintre postalapredmet široko planiranih potraga agenata Četiri kraljevstva.

– Devojka u svojim venama ima krv kraljice Kalante – rekao je Fen, gotovoiznenađen time što treba da objašnjava toliko očigledne stvari. – Poslednja je izkraljevske loze. Cintra ima veliki strateški i politički značaj. Izgubljenapretendentkinja na presto koja ostaje izvan uticajnih sfera – nije baš zgodna, amože da bude i opasna ako dospe pod neodgovarajući uticaj. Na primer, poduticaj Nilfgarda.

– Koliko se sećam – rekao je Geralt – zakon u Cintri isključuje mogućnostda žena nasledi presto.

– Istina je – potvrdio je Fen i opet se osmehnuo. – Ali žena uvek može dapostane nečija supruga i majka muškog potomka. Obaveštajne službe Četirikraljevstva doznale su da se Rjens dao u potragu za princezom i ubeđene su daje upravo to posredi. Rešili su, dakle, da osujete princezu u tome da postanesupruga i majka. Na prost ali efikasan način.

– Ali princeza je mrtva – brzo reče Kodringer, posmatrajući promene koje suna Geraltovom licu izazvale reči nasmešenog kepeca. – Agenti su to saznali iprekinuli su traganja.

– Prekinuli su trenutno – veštac je jedva uspeo da izvuče iz sebe smiren ihladan ton. – A laž ima tu specifičnu odliku da se obelodanjuje. Sem toga,kraljevski agenti samo su jedna od strana koje učestvuju u toj igri. Agenti su, isami ste to rekli, pratili Ciri kako bi pomrsili planove drugim tragačima. Ti drugimogu da budu manje prijemčivi za dezinformacije. Unajmio sam vas da bistenašli način da detetu obezbedite sigurnost. Šta predlažete?

– Imamo izvesnu koncepciju – Fen pogleda svog ortaka, ali na njegovomlicu ne pročita naredbu da ćuti. – Želimo da diskretno raširimo mišljenje kakopravo na presto Cintre ne pripada ne samo princezi Cirili nego ni njenimeventualnim muškim potomcima.

– U Cintri se ne nasleđuje po ženskoj liniji – objasnio je Kodringer, boreći se

sa još jednim napadom kašlja. – Nasleđuje isključivo muška linija.– Upravo tako – potvrdio je učeni jurist. – Geralt je malopre to isto rekao.

To je prastari zakon koji čak ni ta đavolica Kalante nije uspela da poništi, atrudila se.

– Pokušala je da ukine taj zakon intrigom – uvereno je rekao Kodringer,brišući usta maramicom. – Nelegalnom intrigom. Objasni, Fene.

– Kalante je bila jedina ćerka kralja Dagorada i kraljice Adalije. Posle smrtisvojih roditelja, suprotstavila se aristokratiji, koja je u njoj videla samo ženu zanovog kralja. Želela je da ima apsolutnu vlast, i na instituciju princa-supružnikapristajala je, u najboljem slučaju, forme radi, i zarad održavanja dinastije, ali jetaj princ-supružnik značio koliko i ptičje strašilo od pozdera{4}. Stare loze tomesu se protivile. Kalante je mogla da bira između građanskog rata, abdikacije ukorist druge linije, ili braka sa Regnerom, princem Ebinga. Izabrala je trećerešenje. Upravljala je zemljom, ali u Regnerovom društvu. Jasna stvar, nijedopustila da je podjarme niti ćušnu u ženskadije. Bila je Lavica iz Cintre. Alivladao je Regner, mada ga niko nije nazivao Lavom.

– A Kalante je – dodade Kodringer – silno nastojala da zatrudni i rodi sina.To joj nije pošlo za rukom. Rodila je ćerku Pavetu, zatim je imala dva pobačaja ipostalo je jasno da više dece neće imati. Svi planovi su propali. Eto šta ti ježenska sudbina. Sve ambicije je pokopala uništena materica.

Geralt je napravio grimasu.– Odvratno si trivijalan, Kodringeru.– Znam. I istina je bila trivijalna. Jer Regner je počeo da se osvrće za mladom

princezom dovoljno širokih bedara, najboljom iz loze čija je plodnost bilapotvrđena do trećeg kolena unazad. Kalante je počela da gubi tlo pod nogama.Svaki obrok, svaka čaša vina mogla je da sadrži u sebi smrt, svaki lov je mogaoda se završi nesrećnim slučajem. Mnogo toga svedoči da je Lavica iz Cintre tadapreuzela inicijativu. Regner je umro. U zemlji su tada besnele boginje i kraljevasmrt nikoga nije začudila.

– Polako mi postaje jasno – reče veštac, naizgled ravnodušno – na čemu ćese bazirati vesti koje nameravate da diskretno ali naširoko razglasite. Ciri ćepostati unuka trovačice i mužoubice?

– Ne predupređuj činjenice, Geralte. Nastavi, Fene.– Kalante je – osmehnu se kepec – spasla svoj život, ali kruna je bila sve

dalje od nje. Kad je posle Regnerove smrti Lavica posegla za apsolutnomvlašću, aristokratija se ponovno oštro suprotstavila kršenju zakona i tradicije. Napresto Cintre trebalo je da sedne kralj, a ne kraljica. Stvar je jasno formulisana:čim mala Paveta počne imalo da liči na ženu, treba je udati za nekoga ko ćepostati novi kralj. Ponovljeni brak neplodne kraljice nije dolazio u obzir. Lavicaiz Cintre je razumela da može da računa, u najboljem slučaju, na ulogu kraljičinemajke. Da zlo bude veće, Pavetin muž mogao je da postane neko ko bi taštutotalno udaljio od vlasti.

– Opet ću da budem trivijalan – upozorio je Kodringer – Kalante jeodugovlačila s Pavetinom udajom. Uništila je prvi projekat braka onda kad jedevojčica imala deset, i drugi kad je imala trinaest godina. Aristokratija jeprozrela planove i zatražila da petnaesti Pavetin rođendan bude njen poslednjidevičanski rođendan. Kalante je morala da pristane. Ali ranije je postigla ono našta je računala. Paveta je predugo ostala devica. Najzad je toliko počelo da je’svrbi’ da se spanđala s prvom protuvom, uz to prokletom, začaranom u nakazu.U tome je bilo nekakvih natprirodnih okolnosti, nekakvih proročanstava,vradžbina, obećanja... Nekakvi Zakoni Nenadnosti? Zar ne, Geralte? Šta sedesilo posle toga, sigurno se sećaš. Kalante je dovela vešca u Cintru, a veštac jestvar zakuvao. Ne znajući da njime upravljaju, skinuo je čini sa odvratnog Ježa,omogućujući mu da se venča sa Pavetom. Time je veštac samo olakšao da seKalante održi na prestolu. Pavetina veza sa čudovištem s kog su skinute čini bilaje za velmože toliko veliki šok da su najednom prihvatile brak Lavice sa EjstomTurseahom. Jarl sa Skeliških ostrva ipak im se učinio bolji nego protuva Jež. Nataj način Kalante je i dalje upravljala zemljom. Ejst, kao i svi ostrvljani,poklanjao je Lavici iz Cintre suviše veliko poštovanje da bi joj se u bilo čemusuprotstavio, a kraljevanje mu je jednostavno bilo dosadno. Potpuno je predaovlast u njene ruke. A Kalante, kljukajući se medikamentima i eliksirima,odvlačila je supruga u bračnu ložu i danju i noću. Želela je da upravlja sve dokraja svog života. Ako već ne kao kraljica majka, onda kao majka svoga sina.Ali, kao što rekoh, ambicije velike, a...

– Već si rekao. Ne ponavljaj se.– Međutim, princeza Paveta, žena čudačkog Ježa, već za vreme ceremonije

venčanja imala je na sebi sumnjivo komotnu haljinu. Pomirena sa sudbinom,Kalante je promenila planove. Ako ne njen sin, onda Pavetin. Ali Paveta jerodila ćerku. Prokletstvo, ili šta je? Princeza je ipak mogla još da rodi. Mogla bi.

Jer se desio zagonetan slučaj. Ona i taj čudnovati Jež nestali su u neobjašnjenojmorskoj katastrofi.

– Ne sugerišeš li previše, Kodringeru?– Trudim se da objasnim situaciju, ništa više. Posle Pavetine smrti, Kalante je

bila slomljena, ali nakratko. Njena poslednja nada bila je unuka. Pavetina ćerka,Cirila. Ciri, otelovljeni đavolak koji luduje po kraljevskom dvorcu. Jednima jebila mezimica, naročito onim starijim, jer je toliko podsećala na Kalante kada jebila dete. Za druge je bila... nahoče, ćerka odvratnog Ježa, na koju je polagaopravo nekakav veštac. I sad stižemo do suštine stvari: Kalantin pulen, njenaštićenica, koju je evidentno pripremala da joj bude naslednica, koja je biladirektno njeno otelovljenje, Lavić Lavičine krvi, već tada je po nekima bilaisključena iz prava na presto. Cirila je bila loše rođena. Paveta je počinilamezalijansu. Pomešala je kraljevsku krv s nesojem, s krvlju protuve nepoznatogporekla.

– Podmuklo, Kodringeru. Samo što nije tako. Cirin otac uopšte nije bionesojast. Bio je princ.

– Šta pričaš? Nisam to znao. Iz kog kraljevstva?– Iz nekog kraljevstva na jugu... Iz Mehta... Da, upravo iz Mehta.– Zanimljivo – promumlao je Kodringer. – Meht je odavno nilfgardska

marka{5}. Ulazi u sastav pokrajine Metine.– Ali je kraljevstvo – ubaci Fen. – Tamo vlada kralj.– Tamo vlada Emhir var Emreis – prekide ga Kodringer. – Ko god da tamo

sedi na prestolu, sedi po odluci i milosti Emhirovoj. Ali ako smo već na tome,onda proveri koga je tamo Emhir učinio kraljem. Ja se ne sećam.

– Evo, tražim – bogalj pogura točkove svoje fotelje i škripeći se odvezeprema regalu, izvadi iz njega debeli svežanj svitaka i stade da ga pregleda,bacajući na pod ono što je pregledao. – Hm... Evo ga. Kraljevstvo Meht. Ugrbu su srebrne ribe i krune naizmenično u četiri polja plavo-crvene boje...

– Pusti sad heraldiku, Fene. Kralj, ko je tamo kralj?– Hoet zvani Pravedni. Na presto doveden kraljevskom elekcijom...– Na presto ga je stavio Emhir iz Nilfgarda – hladno je pretpostavio

Kodringer.– Pre devet godina.– To nije taj – brzo je izračunao advokat. – Taj nas ne zanima. Ko je bio pre

njega?– Samo malo. Evo ga. Akerspark. Umro je...– Umro je od jake upale pluća, koja su probodena nožem Emhirovog

dželata, ili pak dželata tog Pravednika – Kodringer se opet kočoperio svojomdovitljivošću. – Geralte, da li pomenuti Akerspark budi u tebi nekakveasocijacije? Da li je to mogao biti tata tog Ježa?

– Da – potvrdi veštac posle kratkog razmišljanja. – Akerspark. Sećam se,tako je Duni nazvao svoga oca.

– Duni?– To mu je bilo ime. Bio je princ, sin tog Akersparka...– Nije – prekide ih Fen, zagledan u svitke. – Ovde su svi pomenuti. Zakoniti

sinovi: Orm, Gorm, Torm, Horm i Gonzales. Zakonite ćerke: Alija, Valija,Nina, Paulina, Malvina i Argentina...

– Poričem klevetu bačenu na Nilfgard i na Pravednog Hoeta – ozbiljno jeizjavio Kodringer. – Taj Akerspark nije ubijen. On je trpao gde god je stigao.Sigurno je imao i kopiladi, zar ne, Fene?

– Imao je. Podosta. Ali nijednog koji se zove Duni ovde ne vidim.– Nisam ni računao na to da ćeš tu videti. Geralte, tvoj Jež nije bio nikakav

princ. Ako ga je čak i posejao negde sa strane taj jebač Akerspark, od zakona dotakve titule delila ga je, sem Nilfgarda, vraški duga kolona zakonitih Ormova,Gormova i drugih Gonzalesa, sa sopstvenim, zasigurno brojnim potomstvom.Formalno gledano, Paveta je počinila mezalijansu.

– A Ciri, dete mezalijanse, nema prava na presto?– Bravo.Fen se škripeći dokoturao do pulta, gurkajući točkove fotelje.– To je argument – rekao je, zamahnuvši svojom velikom glavom. –

Isključivo argument. Ne zaboravi, Geralte, mi niti se borimo za to da princezaCirila dobije krunu, niti za to da joj se kruna oduzme. Iz trača koji je pukaotrebalo bi da proistekne da se devojka ne može iskoristiti za zauzimanje Cintre.Da će, ako neko takav pokušaj izvede, njegov čin lako biti doveden u pitanje,podriće ga. U političkoj igri devojka će prestati da bude figura, biće slabo bitanpion. A tada...

– Tada će je pustiti da živi – dovršio je ravnodušno Kodringer.– Koliko je, sa formalne strane – upita Geralt – snažan taj vaš argument?Fen pogleda Kodringera, zatim vešca.

– Ne baš snažan – priznao je. – Cirila je i dalje Kalantina krv, mada doneklerazblažena. U normalnim zemljama možda bi i bila uklonjena sa prestola, aliuslovi nisu normalni. Lavičina krv ima politički značaj...

– Krv... – Geralt je obrisao čelo. – Kodringeru, šta znači ’Čedo Drevne krvi’?– Ne razumem. Da li je neko upotrebio takav naziv kad je govorio o Cirili?– Da.– Ko?– Nevažno ko. Šta to znači?– Luned ep Hen Ihaer – najednom je rekao Fen, odmičući se od pulta. –

Doslovno to ne bi bilo Čedo, već Ćerka Drevne krvi. Hmmm... Drevna krv. Većsam negde naišao na tu definiciju. Ne sećam se tačno... Verovatno je posredinekakvo vilenjačko proročanstvo. U nekim verzijama teksta Itlininogproročanstva, u onim drevnim verzijama, postoje, čini mi se, beleške o DrevnojKrvi vilenjaka, to jest o Aen Hen Ihaer. Ali mi ovde nemamo kompletan teksttog proročanstva. Treba se obratiti vilenjacima...

– Ostavimo to – hladno ga prekide Kodringer. – Da ne bude previše pitanjaodjednom, Fene, previše muva za jedan udarac, previše proročanstava i tajni.Zasad ti zahvaljujemo. I želimo ti uspešan rad. Dozvoli, Geralte. Vratimo se ukamarašiju.

– Premalo ti je, zar ne? – uverio se veštac čim su se vratili i seli u fotelje,advokat za radni sto, a on prekoputa njega. – Prenizak honorar, je l’ da?

Kodringer podiže s radne ploče stola metalni predmet u obliku zvezde inekoliko ga puta okrenu među prstima.

– Prenizak, Geralte. Kopanje po vilenjačkim proročanstvima đavolsko jeopterećenje za mene, gubitak vremena i sredstava. Neophodno je tražiti pristupkod vilenjaka, jer osim njih niko nije u stanju da shvati njihove zapise. Vilenjačkirukopisi su u većini slučajeva nekakva zamršena simbolika, akrostihovi, ponekadočigledne šifre. Drevni jezik je uvek u najmanju ruku dvoznačan, a zapisanmože da ima i deset značenja. Vilenjaci nikad nisu bili skloni da pomažunekome ko je hteo da odgonetne njihovo proročanstvo. A danas, kad se pošumama krvavo ratuje s Vevericama, kad su pogromi, opasno je približavati imse. Dvostruko opasno. Vilenjaci mogu da misle da si provokator, ljudi mogu date optuže za izdaju...

– Koliko, dakle, Kodringeru?Advokat je nakratko ćutao, neprekidno se poigravajući metalnom zvezdom.

– Deset procenata – reče najzad.– Deset procenata od čega?– Ne sprdaj se sa mnom, vešče. Stvar postaje ozbiljna. Sve manje je jasno o

čemu se tu radi, a kad se ne zna o čemu se radi, onda je sigurno da se radi onovcu. Draži mi je tada procenat nego običan honorar. Daćeš mi desetprocenata od onoga što ćeš sam za to dobiti, umanjen za sumu koju si većplatio. Potpisujemo ugovor?

– Ne. Ne želim da te izlažem gubitku. Deset posto od nula je nula,Kodringeru. Ja od toga, druže moj, ništa neću imati.

– Ponavljam, ne sprdaj se sa mnom. Ne verujem ti da radiš bez profita. Neverujem da se iza toga ne krije...

– Baš me briga u šta veruješ. Ništa od ugovora. I ništa od procenta. Odredivisinu svog honorara za prikupljanje informacija.

– Svakog drugog – zakašljao se Kodringer – izbacio bih napolje, siguran u toda pokušava da me namagarči. Ali tebi, anahroni vešče, čudno nekako pristajeplemenita i naivna bezinteresnost. To je u tvom stilu, veličanstveno i patetičnostaromodno... dopustiti da te za džabe ubiju...

– Ne gubimo vreme. Koliko, Kodringeru?– Još jedanput toliko. Ukupno petsto.– Žao mi je – Geralt zavrte glavom – ali nisam u stanju da ti toliko platim.

Barem ne u ovom trenutku.– Još jednom ti predlažem ono što sam ti ponudio kad smo se upoznali –

sporo je izgovarao advokat, i dalje se igrajući zvezdom. – Prihvati posao kodmene, i tada ćeš biti platežno sposoban. Za informacije i za druge luksuze.

– Ne, Kodringeru.– Zašto?– Nećeš razumeti.– Ovog puta nećeš raniti moje srce, već profesionalni ponos. Jer laskam sebi

misleći da, obično, sve razumem. U osnovama naših zanimanja leži nitkovluk,ali ti ipak i dalje više voliš anahrono od savremenog.

Veštac se osmehnuo.– Bravo.Kodringer se opet zakašljao, obrisao usne, pogledao maramicu, zatim

podigao žutozelene oči.– Gvirnuo si u listu čarobnjaka i čarobnica koja je ležala na pultu? U spisak

potencijalnih Rjensovih opunomoćitelja?– Gvirnuo sam.– Ne dam ti tu listu dok je ne proverim. Ne podleži sugestiji onoga što si

opazio. Neven mi je rekao da Filipa Ejlhart verovatno zna ko stoji iza Rjensa, alije tebi uskratila tu informaciju. Filipa ne bi štitila kojekakvu mlatišumu. Iza teuštve stoji, dakle, nekakva važna figura.

Veštac je ćutao.– Čuvaj se, Geralte. U ozbiljnoj si opasnosti. Neko se s tobom poigrava.

Neko tačno predviđa tvoje pokrete, neko njima direktno upravlja. Ne daj da teponesu arogancija i oholost. Taj koji se s tobom igra – to nije štrigun i nijevukodlak. To nisu braća Mišle. To nije čak ni Rjens. Čedo Drevne krvi, dovraga.Em presto Cintre, em čarobnjaci, kraljevi i Nilfgard, a povrh svega sad su tu ivilenjaci. Prekini s tom igrom, vešče, isključi se iz nje. Pomrsi planove svomneprijatelju tako što ćeš uraditi ono što niko ne očekuje. Prekini tu ludačku vezu,ne dozvoli da te povezuju s Cirilom. Ostavi je Jenefer, a sam se vrati u KaerMorhen i ne pomaljaj nos odatle. Začauri se u brdima, a ja ću da pročeprkam povilenjačkim rukopisima, mirno, bez žurbe, detaljno. Pa kad budem imaoinformaciju o Čedu Drevne krvi, kad već budem znao ime čarobnjakaumešanog u to, ti ćeš stići da skupiš pare i završićemo posao.

– Ja ne mogu da čekam. Devojka je u opasnosti.– To je istina. Ali znam da smatraju da si ti prepreka na putu do nje.

Prepreka koju bezuslovno valja ukloniti. U vezi s tim – ti si u opasnosti.Pozabaviće se devojkom tek onda kad tebe likvidiraju.

– Ili onda kad prekinem igru, povučem se i šćućurim u Kaer Morhenu.Previše sam ti para, Kodringeru, dao da bi mi delio takve savete.

Advokat je među prstima zavrteo metalnu zvezdu.– Za tu sumu koju si mi danas platio ja aktivno radim već neko vreme, vešče

– rekao je, zaustavljajući kašalj. – Savet koji sam ti dao dobro je osmišljen.Zavuci se u Kaer Morhen, nestani. I oni koji traže Cirilu tada će je i naći.

Geralt je zažmirkao i osmehnuo se. Kodringer nije ubledeo.– Ja znam šta govorim – nastavio je, izdržavši Geraltov pogled i osmeh. –

Oni koji progone tvoju Ciri naći će je i učiniće s njom što hoće. A umeđuvremenu ćete biti bezbedni i ona i ti.

– Objasni mi, molim te. Što pre.– Našao sam jednu devojku. Plemićkinju iz Cintre, ratno siroče. Prošla je

kroz logor za izbeglice, uzima mere i kroji kod suknara iz Bruge koji ju je uzeopod svoje okrilje. Ne ističe se ni po čemu naročitom. Sem po jednom. Veoma jeslična portretu s jedne minijature koja predstavlja Lavića iz Cintre... Hoćeš davidiš njen portretić?

– Ne, Kodringeru. Neću. I ne pristajem na takvo rešenje.– Geralte – reče advokat zatvarajući oči – čime se ti rukovodiš? Ako hoćeš

da spaseš tu svoju Ciri... Onda mi se čini da u ovom trenutku ne možeš sebi dapriuštiš luksuz prezira. U stvari, loše sam se izrazio. Ne možeš sebi da priuštišluksuz da prezireš prezir. Dolazi vreme prezira, druže vešče, vreme velikog,beskrajnog prezira. Moraš da se prilagodiš. Ono što ti predlažem jednostavna jealternativa. Neko će da umre da bi neko mogao da živi. Neko koga voliš spašćese. Umreće druga devojčica, koju ne znaš i koju nikad nisi video...

– Koju mogu da prezirem? – prekide veštac. – Za to što volim, ja treba daplatim prezirom samoga sebe? Ne, Kodringeru. Ostavi to tamo dete na miru,neka i dalje meri sukno. Uništi njenu sliku. Spali je. A za mojih dvesta pedesetteško zarađenih kruna koje si ubacio u fioku – daj mi nešto drugo. Informaciju.Jenefer i Ciri napustile su Elander. Siguran sam da to znaš. Siguran sam da znaškuda smeraju. Siguran sam da znaš da li ih neko prati.

Kodringer lupnu prstima po stolu, zakašlja se.– Vuk se ne obazire na opomene i hoće i dalje da lovi – zaključio je. – Ne

vidi da je zapravo on taj koga love, da srlja pravo među zastavice{6} koje jepostavio pravi lovac.

– Ne budi banalan. Budi konkretan.– Kad već hoćeš! Nije teško pretpostaviti da Jenefer ide na sabor čarobnjaka

koji je sazvan za početak jula u Garstangu na ostrvu Taned. Vešto zameće trag ine služi se magijom, pa joj je teško odrediti kurs. Još pre nedelju dana bila je uElanderu, izračunao sam da će za tri-četiri dana dospeti u grad Gors Velen,odakle si na korak od Taneda. Kad ideš u Gors Velen, moraš da prođeš kroznaselje Anhor. Ako kreneš iz ovih stopa, moći ćeš da presretneš one koji idu zanjom. Jer ima tih koji idu za njom.

– Nadam se – Geralt se neprijatno osmehnuo – da to nisu nekakvi kraljevskiagenti?

– Ne – reče advokat, gledajući metalnu zvezdu kojom se igrao. – To nisuagenti. Ali to nije ni Rjens, koji je mudriji od tebe jer se posle gužve s braćom

Mišle pritajio u nekakvoj rupi i ne pomalja odatle nos. Tri plaćena žbira idu zaJenefer.

– Pretpostavljam da ih znaš?– Ja sve znam. I zato ću ti nešto predložiti: ostavi ih na miru. Ne idi u

Anhor. A ja ću iskoristiti poznanstva i veze. Pokušaću da potkupim te žbireve ipreinačim ugovor. Drugim rečima, napujdaću ih na Rjensa. Ako uspem...

Najednom prekide, snažno zamahnu metalnom zvezdom, koja je zafijukala uletu i s treskom raspalila po portretu, pravo u čelo Kodringera seniora,probušivši platno i zarivajući se u zid skoro dopola.

– Zgodno, zar ne? – advokat se široko osmehnuo. – Zove se orion.Prekomorski pronalazak. Već mesec dana vežbam, pogađam u cilj nepromašivo.Možda će biti od koristi. Na deset metara ta zvezda je nepogrešiva i ubojita, amožeš je sakriti u rukavici ili iza pantljike na šeširu. Već godinu dana orioni sudeo opreme nilfgardskih specijalnih službi. Haha, ako Rjens špijunira zaNilfgarda, onda će biti zabavno kad ga pronađu sa orionom u slepoočnici... Štakažeš na to?

– Ništa. To je tvoja stvar. Dvesta pedeset kruna leži u tvojoj fioci.– Jasno – klimnu glavom Kodringer. – Tvoje reči shvatam kao svoje

odrešene ruke. Zaćutimo načas, Geralte. Odajmo poštu skoroj smrti gospodinaRjensa minutom ćutanja. Zašto se kreveljiš, dođavola? Nemaš poštovanja premaveličanstvu smrti?

– Imam. Preveliko da bih mirno slušao idiote koji se sprdaju na njen račun.Da li si nekada mislio o svojoj smrti, Kodringeru?

Advokat se žestoko zakašlja, dugo je gledao u maramicu kojom je zaklanjaousta. Zatim podiže pogled.

– Razume se – reče tiho. – Mislio sam. I to intenzivno. Ali šta tebe briga zamoja razmišljanja, vešče. Ići ćeš u Anhor?

– Ići ću.– Ralf Blunden, zvani Profesor. Hejmo Kantor. Kratki Jaksa. Je l’ ti govore

nešto ta imena?– Ne.– Sva trojica su vešti sa mačem. Bolji od braće Mišle. Sugerisao bih, dakle,

sigurnije, dalekosežnije oružje. Na primer, ove nilfgardske zvezdice. Hoćeš da tiprodam nekoliko komada? Imam ih dosta.

– Neću da ih kupim. Nepraktične su. Prave buku dok lete.

– Zvezda psihološki deluje. Žrtvu psihološki parališe strahom.– Mogućno. Ali možda i upozori. Ja bih stigao da se pred tim sklonim.– Kad bi video da je bacaju na tebe, naravno da bi. Znam da umeš da

izbegneš strelu ili klin{7}... Ali otpozadi...– I otpozadi isto tako.– Malo sutra.– Da se kladimo – hladno će Geralt. – Okrenuću se licem prema slici tvog

tate kretena, a ti me gađaj tim orionom. Ako me pogodiš, pobedio si. Ako nepogodiš, izgubio si. Ako izgubiš, dešifrovaćeš vilenjačke rukopise. Prikupićešinformacije o Čedu Drevne krvi. Revnosno. I na kredit.

– A ako pobedim?– Opet ćeš da dođeš do tih informacija i učinićeš ih dostupnim Jenefer. Ona

će platiti. Nećeš biti oštećen.Kodringer je otvorio fioku i izvukao drugi orion.– Računaš da neću prihvatiti opkladu – konstatovao je, nije pitao.– Ne – osmehnuo se veštac. – Siguran sam da ćeš je prihvatiti.– Hazarder si ti. Zaboravio si? Ja nemam skrupula.– Nisam zaboravio. Nailazi, najzad, vreme prezira, a ti ideš u korak s

vremenom i njegovim duhom. Ali ja sam primio k srcu zapažanje da samanahrona naivčina i ovog ću puta rizikovati, ali ne bez nade da ću profitirati.Dakle? Opklada i dalje važi?

– Važi – Kodringer uhvati metalnu zvezdu za jedan krak i ustade. –Radoznalost mi je uvek bila jača od razuma, a o neosnovanom milosrđu da i negovorim. Okreni se.

Veštac se okrenuo. Pogledao je gusto izbušenu figuru na portretu i orion kojije bio u njega zariven. A onda je zatvorio oči.

Zvezda je zafijukala i tresnula u zid četiri cola od rama portreta.– Majku ti! – dreknu Kodringer. – Nisi ni trepnuo, kučkin sine!Geralt se okrenuo i osmehnuo. Neobično gadno.– A što bih trepnuo? Čuo sam da bacaš tako da ne pogodiš.

*U gostionici je bilo prazno. U ćošku, na klupi, sedela je mlada žena s

podočnjacima. Stidljivo okrenuta u stranu, dojila je dete. Plećati muškarac,možda muž, dremao je pored nje, leđima oslonjen na zid. U senci, iza peći,

sedeo je još neko, koga Aplegat u mraku sobe nije jasno video.Domaćin je podigao glavu, ugledao Aplegata i, zapazivši njegovu odeću i

goržet s grbom Edirna na grudima, momentalno se smrknuo. Aplegat jenavikao da ga tako dočekuju. Bio je kraljev glasonoša, uživao je bezuslovnopravo na korišćenje zaprežnih kola. Kraljevski dekreti bili su jasni – glasonoša jeu svakom gradu, u svakom selu, u svakom svratištu i svakom seoskomgazdinstvu imao pravo da zatraži odmornog konja – i teško onom ko bi gaodbio. Jasno je da je glasnik tada ostavljao sopstvenog konja, a novog uzimao sasve priznanicom – vlasnik je mogao da se obrati sreskom poglavaru i da dobijenadoknadu. Ali bivalo je i ovako i onako. Zato se na glasonošu gledalo uvek sastrepnjom i odbojnošću – hoće li tražiti ili neće tražiti? Hoće li našeg Zlatkaodvesti u pogibiju? Krasku našu, od ždrebeta još othranjenu? Našeg Vronkanegovanog? Aplegat je već viđao rasplakanu dečurliju koja se besi o vratosedlanom ljubimcu što ga izvode iz štale, tom njihovom drugaru u igrama,često je viđao i lica odraslih ljudi ubledela zbog osećaja nepravde ibespomoćnosti.

– Odmoran konj mi ne treba – reče osorno. Činilo mu se da je domaćinodahnuo s olakšanjem.

– Ali pojeo bih nešto, jer sam na putu ogladneo – dodade emisar. – Je l’ostalo ičega u šerpi?

– Ostalo je malo čorbe, sad ću da vam poslužim, sedite. Konačićete? Već sesmrkava.

Aplegat se zamisli. Pre dva dana sreo se sa Hansomom, poznatimglasonošom, i u skladu sa naredbom izvršili su zamenu dužnosti. Hansom jepreuzeo pisma i poslanicu za kralja Demavenda, odgalopirao je preko Temerije iMahakama do Vengerberga. Aplegat je pak, preuzevši poštu za kralja Vizimira izRedanje, krenuo u pravcu Oksenfurta i Tretogora. Trebalo je da prevali gotovopetsto kilometara.

– Ručaću i onda krećem – odlučio je. – Mesec je pun, a drum ravan.– Kako vam je volja.Čorba koju su mu poslužili bila je vodnjikava i bezukusna, ali glasonoša nije

mario. Kod kuće je jeo ono što žena spremi, a na putu je jeo šta dobije. Srkao jesporo, nespretno držeći kašiku među prstima zgrčenim od stezanja uzda.

Mačak koji je dremao u pripećku naglo podiže glavu, zafrkta.– Kraljev glasonoša?

Aplegat uzdrhta. Pitanje je postavio čovek koji je sedeo u senci, iz koje jesada iskoračio i stao ispred emisara. Kosa mu je bila bela kao mleko, skupljenana čelu kožnom poveskom, na sebi je imao crnu jaknu prošaranu srebrnimnitnama i duboke čizme. Iznad desnog ramena svetlucala se okrugla jabučicamača prebačenog preko leđa.

– Dokle vodi put?– Dokle ga kraljevska volja potera – hladno odvrati Aplegat. Nikad nije

odgovarao drugačije na slična pitanja.Belokosi je jedno vreme ćutao, ispitivački gledajući emisara. Lice mu je bilo

neprirodno belo, a oči čudno tamne.– Kraljevska volja – reče najzad neprijatno, blago promuklim glasom –

zasigurno ti nalaže hitnju? Zasigurno žuriš da kreneš na put?– A šta vi imate s tim? Ko ste da mene požurujete?– Niko – belokosi se grozno naceri. – I ne požurujem te. Ali na tvom mestu

otišao bih odavde što pre mogu. Ne bih želeo da ti se desi nešto loše.Aplegat je i na takve izjave imao spreman odgovor. Kratak i jezgrovit

odgovor. Neagresivan i miran – ali odgovor koji ubedljivo podseća komekraljevski glasonoša služi i šta preti onom ko se usudi da ga dirne. Ali u glasubelokosog bilo je nečeg što je zadržavalo Aplegata da da običan odgovor.

– Konj mora da se odmori, gospodine. Sat-dva.– Razumem – klimnuo je glavom belokosi, pa podiže glavu, kao da osluškuje

odjeke koji su dopirali spolja. I Aplegat je isto tako naćulio uši, ali je čuo samocvrčke.

– Odmaraj se onda – reče belokosi, nameštajući pojas mača postavljenogdijagonalno na grudima. – Ali u dvorište ne izlazi. Šta god da se dogodi, neizlazi napolje.

Aplegat se suzdržao od pitanja. Instinktivno je osećao da će tako biti bolje.Nagnuo se nad činijom i opet stao da lovi malobrojne čvarke u čorbi. Kad jepodigao glavu, belokosog više nije bilo u sobi.

Malo zatim napolju je zarzao konj, zalupkaše kopita.U gostionicu uđoše tri muškarca. Kad ih je video, krčmar brže uze da briše

kriglu. Žena s odojčetom približi se dremovnom mužu, munu ga laktom.Aplegat jedva primetno primače k sebi škanj na kom su ležali njegov pojas ikratki mač.

Muškarci priđoše šanku, bistrim pogledima prelazili su preko gostiju i merkali

ih. Hodali su sporo, zveckajući mamuzama i oružjem.– Dobro došli, milostiva gospodo – krčmar se nakašlja, a potom ishraka. –

Šta izvoljevate?– Rakiju – reče jedan, nizak i zdepast, majmunski dugih ruku, naoružan

dvema zerikanskim sabljama, koje su mu ukrštene stajale na leđima. – Hoćeš dagucneš, Profesore?

– Vrlo rado – prihvati drugi muškarac, nameštajući na kukastom nosunaočare od brušenog, plavičasto obojenog kristala u zlatnim okvirima. – Samoda je nisu pokvarili kojekakvim mešavinama.

Krčmar je nalio. Aplegat je primetio da su mu ruke blago drhtale. Muškarcise osloniše leđima o šank, lagano ispijajući iz glinenih pehara.

– Milostivi domaćine – oglasi se iznenada taj s naočarima. – Pretpostavljamda su ovuda nedavno prošle dve dame koje su žurno išle u pravcu Gors Velena?

– Tamo odlaze razni ljudi – promrsi domaćin.– Inkriminisane dame – sporo će cvikeraš – čovek ne može da ne primeti.

Jedna je crnokosa i natprosečno lepa. Na vranom konju jezdi. Druga, mlađa,svetlokosa i zelenooka, na pirgavoj kobili drumuje. Jesu li bile ovde?

– Ne – preduhitri krčmara Aplegat, osetivši najednom hladnoću u leđima. –Nisu bile.

Opasnost na sivim krilima. Vreli pesak...– Glasonoša?Aplegat klimnu glavom.– Odakle i kuda?– Odakle i kud kralj naloži.– Žene koje pomenuh nisi slučajno na putu sreo?– Nisam.– Brzo nešto oponiraš – zareža treći muškarac, visok i mršav kao pritka.

Kosa mu je bila crna i sjajna, kao mašću namazana. – Rekao bih da se nepretržeš da se setiš.

– Pusti ga, Hejmo – odmahnu rukom cvikeraš. – To je glasonoša. Ne tražibelaja. Kako se zove ova stanica, domaćine?

– Anhor.– Gors Velen je daleko?– A?– Koliko je kilometara daleko?

– Nisam merio u kilometrima. Ali ima oko tri dana puta...– Jahanja?– Točkarenja.– Hej – najednom poluglasno povika onaj zdepasti, ispravljajući se i gledajući

u dvorište kroz široko otvorena vrata. – Baci pogled, Profesore. Kakav je to...?Nije li to...?

Cvikeraš takođe pogleda u dvorište i lice mu se ukoči.– Da – prosikta. – To je on. Ipak nam se posrećilo.– Da sačekamo da uđe?– Neće on ući. Video je naše konje.– Zna da smo ...– Ućuti, Jaksa. On nešto govori.– Birajte – razleže se iz dvorišta blago promukli ali gromki glas koji je

Aplegat momentalno prepoznao. – Jedan od vas će da izađe i kaže ko vas jeunajmio. U tom slučaju otići ćete bez problema. Ili ćete izaći sva trojica. Čekam.

– Kurlov!... – zareža crnokosi. – Zna. Šta da radimo?Cvikeraš sporim pokretom odloži pehar na šank.– Ono za šta smo plaćeni.Pljunu u dlanove, promrda prstima i isuka mač. Na to druga dvojica

obnažiše oštrice. Domaćin zinu kao da će da vrisne, ali umuče presečenpogledom ispod plavih naočara.

– Svi da ste tu sedeli – siktao je cvikeraš. – Da niste pisnuli. Hejmo, kadpočne, potrudi se da mu se prikradeš otpozadi. Haj’mo, momci, sa srećom.Izlazimo.

Počelo je odmah, čim su izašli. Stenjanje, lupa nogu, zveket sečiva. A zatim

vrisak. Onaj od koga se kosa diže na glavi.Domaćin preblede, žena s podočnjacima muklo vrisnu, oberučke pripijajući

odojče na grudi. Mačak u zapećku skoči na noge, izvi u luk hrbat, rep naježi kaočetku. Aplegat se brzo odmače sa stolicom u ugao. Kratki mač mu je bio nakolenima, ali ga nije vadio iz korica.

Iz dvorišta opet zvuk treskanja nogu o daske, zviždanje i zveckanje oštricasablje.

– Ah, ti... – viknu neko besno, a u tom kriku, iako se završavao gnusnompogrdom, ipak je bilo više očajanja nego besa. – Ti...

Zvižduću oštrice sablje. Razležu se prodorni krici koji kao da razdiru vazduh,kidaju ga na paramparčad. Odzvanja tutnjava, kao da se na daske sručio džakzrnevlja. Iz pravca konjoveza dopirala je lupa kopita, rzanje užasnutih konja.

Opet tutnjava po daskama, teški, brzi koraci trkača. Žena s odojčetom privilase uz muža, domaćin se leđima naslonio na zid. Aplegat isuka kratki mač, i daljega držeći skrivenim ispod stola. Čovek koji je trčao išao je pravo ka gostionici,bilo je jasno da će za koji časak stajati na vratima. Ali pre nego što je stigao dovrata, zaškrebetala je oštrica sablje.

Čovek je dreknuo, a odmah potom doteturao se unutra. Izgledalo je kao daće pasti na prag, ali nije pao. Učinio je nekoliko lelujavih, usporenih koraka, i tektada se strovalio nasred sobe, dižući prašinu nagomilanu u pukotinama poda.Pao je na lice, bespomoćno, nagnječivši ruke i savijajući noge u kolenima.Kristalne naočare sa zvekom padoše na daske, skrckaše se u plavu kašu. Ispodveć nepomičnog tela izrastala je tamna, svetlucava bara.

Niko se nije pomerio. Niti je vrisnuo.U prostoriju je ušao belokosi.Mač koji je držao u ruci vešto je ugurao u futrolu na leđima. Prišao je šanku,

leš koji je ležao na podu ni pogleda nije udostojio. Domaćin se sav skupio.– Rđavi ljudi... – promuklo je rekao belokosi. – Rđavi ljudi su umrli. Kad

bude došao baji, moglo bi da se ispostavi da je za njihove glave bila raspisananagrada. Sa ovom neka učini što misli da treba.

Domaćin je revnosno klimao glavom.– Može da se desi, takođe – malo zatim nastavi belokosi – da će za sudbinu

tih rđavih ljudi pitati njihovi kompanjoni i drugari. Ti im kaži da ih je pojeoVuk. Beli Vuk. I dodaj da počnu da gledaju i iza sebe. Jednog dana će seosvrnuti i ugledaće Vuka.

Kad je posle tri dana Aplegat dospeo do kapija Tretogora, već odavno je

prošla ponoć. Bio je besan što je dreždao iznad jarka i što je promukaodozivajući čuvare koji su spavali bezbožničkim snom i odugovlačili saotvaranjem dveri. Olakšao se tako što ih je propisno ispsovao, učinio ih kusim irepatim sve do trećeg kolena unazad. Kasnije je zadovoljno osluškivao kakorazbuđeni zapovednik straže potpuno novim detaljima upotpunjava zamerkekoje je on adresirao majkama, babama i prababama landsknehta{8}. Da dospe

preko noći do kralja Vizimira, o tome, razume se, nije mogao ni da sanja. Takoje, uostalom, i očekivao – računao je da će se naspavati do jutrenja, do jutarnjegzvona. Bio je u zabludi. Umesto da ga odvedu do mesta gde će se odmoriti, bezodugovlačenja su ga odveli u stražarsku kordu. U sobi ga nije čekao kaštelan,već taj drugi, pogolem i debeo. Aplegat ga je znao – bio je to Dajkstra,poverenik kralja Redanje. Dajkstra je – znao je to glasonoša – bio ovlašćen dasasluša vesti samo za kraljevo uho. Aplegat mu je uručio pisma.

– Usmenu poslanicu imaš?– Imam, gospodaru.– Da čujem.– Demavend Vizimiru – recitovao je Aplegat, zatvorivši oči. – Prvo:

prerušenici su spremni za drugu noć posle mladog meseca u julu. Pripazi daFoltest ne omane. Drugo: sabor Mudrijaša na Tanedu neću udostojiti svogaprisustva, što i tebi savetujem. Treće: Lavić je mrtav.

Dajkstra se neupadljivo izbekelji, lupnu prstima po stolu.– Evo ti pisma za kralja Demavenda. A usmena poslanica... Naćuli dobro uši

i napregni pamćenje. Ponovićeš je svom kralju reč po reč. Samo njemu i nikomdrugom. Nikom, razumeš?

– Razumem, gospodaru.– Vest je sledeća: Vizimir Demavendu. Prerušenici se moraju zaustaviti.

Neko je počinio izdaju. Plamen je okupio armiju u Dol Angri i samo čekaizgovor. Ponovi.

Aplegat je ponovio.– Dobro – klimnu glavom Dajkstra. – Krenućeš čim grane sunce.– Već pet dana sam na putu, milostivi gospodine – glasonoša se počeša po

zadnjici. – Kad bih mogao da se naspavam barem do prepodneva...Dozvoljavate?

– Je l’ tvoj kralj, Demavend, spava sada, kad je noć? Je l’ ja spavam? Za takvopitanje treba da dobiješ preko njuške, momče. Dobićeš da jedeš, onda protegnimalo kosti na senu. I pre nego što grane sunce, kreni. Naredio sam da ti dajurasnog pastuva, videćeš, leti ko vihor. I ne mršti se. Drž’ još i kesu sa ekstrapremijom da ne kažeš da je Vizimir stipsa.

– Hvala, gospodaru.– Kad budeš u šumama kod Pontara, pripazi. Tamo su videli Veverice. A u

tom kraju događaju se i uobičajena razbojništva.

– Znam to, gospodaru. Šta sam pre tri dana video...– Šta si video?Aplegat je brzo referisao o događajima u Anhoru. Dajkstra je slušao,

ukrštajući svoje ogromne ruke na grudima.– Profesor... – reče zamišljeno. – Hejmo Kantor i Mali Jaksa. Ucmekao ih je

veštac. U Anhoru, na putu koji vodi u Gors Velen, to jest na Taned, uGarstang... A Lavić mrtav?

– Šta kažete, gospodaru?– Nebitno – Dajkstra podiže glavu. – Barem za tebe. Odmori se. A u

praskozorje, put pod noge.Aplegat je pojeo što su mu doneli, malo je prilegao, od umora ni oka nije

mogao da sklopi, a pred zoru je već bio ispred kapije. Pastuv je zbilja bio hitar,ali jogunast. Aplegat nije voleo takve konje.

Na leđima, između leve lopatice i kičme, nešto ga je nesnosno svrbelo,jamačno ga je buva ujela dok je dremao u štali. A nikako nije mogao da sepočeše.

Pastuv zaigra, zarza. Emisar ga obode i krenu u galop. Vreme je teralonapred.

– Gar’ean – obrecnu se Karbra, izvirujući iza grane na drvetu s kog je

osmatrao drum. – En Dh’oine aen evall a stráede!Toruvjel đipi sa zemlje, hvatajući i pripasujući mač, vrhom cipele čuknu u

butinu Jevina, koji je dremao sa strane, oslonjen o vetrolom. Vilenjak se trže,obrecnu se, oprljen vrelim peskom na koji se naslonio rukom.

– Que suecc’s?– Konji su na putu.– Jedan? – Jevin podiže luk i kolčan. – Karbra? Samo jedan?– Jedan. Približava se.– Onda ćemo ga srediti. Biće jedan Dh’oin manje.– Ma hajde – Toruvjel ga dohvati za rukav. – Šta će nam to? Trebalo je da

izvršimo izviđanje, a zatim da se priključimo odredu. Zar treba da ubijamo civilepo putevima? Zar tako izgleda bitka za slobodu?

– Upravo tako. Miči se.– Ako na putu ostane leš, svaka prolazna patrola podići će uzbunu. Vojska će

početi da nas juri. Postaviće gazove, mogu da nam iskomplikuju prelaz preko

reke!– Po tom putu malo ko putuje. Pre nego što otkriju leš, već ćemo biti daleko.– Taj jahač takođe je već daleko – rekao je s drveta Karbra. – Bolje da smo

ga gađali umesto što pričamo. Sad do njega više nećeš dobaciti, već je dobrihdvesta koraka daleko.

– Iz moje šezdesetice? – Jevin je pomazio luk. – Trideset cola duge? Semtoga, to nije dvesta koraka. Sto pedeset – uvrh glave. Mire, que spar aen’le.

– Ostavi se, Jevine...– Thaess aep, Toruvjele.Vilenjak okrenu kapu tako da mu ne smeta rep koji je za nju bio zakačen,

zateže luk brzo, snažno, sve do uva, precizno nacilja i otpusti tetivu.Aplegat nije čuo strelu. Bila je to ’tiha’ strela, sa specijalnim zapercima od

dugih, uzanih sivih pera, i žlebastom šipkom koja leti stabilnije i ravnije. Vrhstrele od tri sečiva, oštar kao britva, svom silinom je pogodio glasonošu posredleđa, između leve lopatice i kičme. Sečiva su bila postavljena pod uglom – kadase zarije u telo, vrh strele se okrene i uvrne kao zavrtanj, i tako razara tkiva, bušikrvne sudove i lomi kosti. Aplegat pade grudima konju na vrat i skliznu nazemlju, bespomoćan kao džak vune.

Pesak na putu je bio vreo, toliko zagrejan od sunca da je pržio. Ali glasonošato više nije osećao. Umro je istog časa.

Bilo bi preterano da kažem da sam je znao. Mislim da pored vešca i čarobnice nju niko

nije zaista znao. Kada sam je prvi put video, nije ostavila na mene veliki utisak, čak i poredprilično neverovatnih okolnosti koje su to pratile. Poznavao sam one koji su tvrdili da suodmah nakon prvog susreta osetili lahor smrti koji je hodio iza te devojke. Meni se ipakučinila potpuno obična, a znao sam da nije bila obična – zato sam usrdno nastojao daiznađem, otkrijem, osetim u njoj neobičnost. Ali ništa nisam uočio i ništa nisam osetio.Ništa što bi moglo da bude signal, predosećaj ili nagoveštaj docnijih, tragičnih događaja.Onih čiji je uzrok bila. I onih koje je sama izazvala.

Neven, Pola veka poezije

Drugo poglavlje

Pored samog raskršća, na mestu gde se završavala šuma, u zemlju je bilozabodeno devet stubova. Na vrhu svakog stuba ravno je bio pričvršćen kolskitočak. Iznad točkova su se klupčali vrane i gavranovi, kljujući i rastržući leševeprivezane za obruče i glavčine na točku. Zbog visine stubova i mnoštva pticamogao si samo da nagađaš šta su bili ti neprepoznatljivi ostaci koji su počivalina točkovima. Ali bili su to leševi. Ništa drugo nisu mogli biti.

Ciri je okrenula glavu i sa gađenjem namreškala nos. Vetar je duvao iz pravcastubova, opori smrad truležnih ostataka širio se nad raskršćem.

– Prekrasnog li dekora – Jenefer se nagnula u sedlu i pljunula na zemlju,zaboravljajući da je nedavno za slično pljuvanje oštro prekorila Ciri. – Živopisnai mirisna. Ali zašto ovde, na kraju prašume? Obično se nešto tako postavljaodmah iza gradskih zidina. Jesam li u pravu, dobri ljudi?

– To su Veverice, plemenita gospo – brže-bolje objasni jedan od putujućihtrgovaca kojeg su sustigli na raskršću, zaustavljajući šarca upregnutog u natrpanedvokolice. – Vilenjaci. Tamo, na tim stubovima. Zato stubovi u šumi i stoje. Daupozore druge Veverice.

– Da li to znači – čarobnica ga pogleda – da ovde dovode žive uhvaćeneSkoja'taele?

– Vilenjake je, gospo, teško žive dovesti – prekide je trgovac. – A ako čaknekoga vojnici i uhvate, onda ga voze u grad, jer neljudska rasa tamo stalnonastava. Pa kad vide na trgu ta skapavanja, namah ih mine želja da pristupeVevericama. Ali kad u borbi neke vilenjake ubiju, onda te leševe na raskršćaodvoze i na stubove ih vešaju. Često ih izdaleka voze, dovezu ih pošto su se većdobrano usmrdeli...

– Pomislio bi čovek – zarežala je Jenefer – da nam poštovanje majestetasmrti i zemnih ostataka, koji zavređuju dostojanstvo, mir, ritualni i ceremonijalnipogreb, zabranjuje da praktikujemo nekromantiju...

– Šta kažete, gospo?– Ništa. Hajdemo što pre odavde, Ciri, što dalje od tog mesta. Fuj, imam

utisak da već sva odišem tim smradom.– I ja, bljak – rekla je Ciri, kasom obilazeći oko zaprege putujućeg trgovca. –

Krenimo galopom, može?– U redu... Ciri! Galopom, ali ne ludačkim!

*Uskoro su ugledali grad, velik, okružen zidinama, s nakostrešenim

tornjevima čiji su krovovi bili šiljati i svetlucavi. A iza grada videlo se more,zelenomodro, iskrilo se pod zracima jutarnjeg sunca, išarano, tu i tamo, belimmrljicama jedara. Ciri zaustavi konja na ivici peščane provalije, uspravi se usedlu, pohlepno uvlačeći u nozdrve vetar i miris.

– Gors Velen – rekla je Jenefer, prilazeći i stajući postrance. – Stigosmonapokon. Vratimo se na drum.

Na drumu su opet krenule lakim galopom, ostavljajući iza sebe nekolikovolovskih zaprega i pešaka natovarenih svežnjevima cepanica. Kad su preteklesve i ostale same, čarobnica je usporila i pokretom ruke zaustavila Ciri.

– Priđi bliže – rekla je. – Još bliže. Uzmi uzde i vodi mog konja. Trebaju midve ruke.

– Za šta?– Prihvati uzde, zamolila sam te.Jenefer izvuče iz bisaga srebrno ogledalce, prebrisa ga, pa tiho izgovori

magijsku formulu. Ogledalce joj iskliznu iz ruke, podiže se uvis i zaustavi sekonju iznad vrata, tačno prekoputa čarobničinog lica.

Ciri udivljeno uzdahnu, obliza usne.Čarobnica izvuče iz bisaga češalj, skide beretku, i narednih nekoliko minuta

energično je češljala kosu. Ciri je ćutala. Znala je da Jenefer ne sme ometati nidekoncentrisati dok češlja kosu. Živopisan i prividan nered njene razbarušenekovrdžave i bujne kose nastajao je kao rezultat dugotrajnog zalaganja i iziskivaoje nemali napor.

Čarobnica ponovo poseže za nečim u bisagama. Zadenula je u uši brilijantneminđuše, i na obe ruke stavila je narukvice. Skinula je šal i raskopčala bluzu,otkrivajući vrat i crnu plišanu traku ukrašenu zvezdom od opsidijana.

– Aha! – nije izdržala Ciri. – Znam zašto to radiš! Hoćeš da lepo izgledaš jeridemo u grad! Je l’ sam pogodila?

– Pogodila si.– A ja?– Šta ti?– I ja hoću da izgledam lepo! Očešljaću se...

– Stavi beretku – strogo reče Jenefer, i dalje zagledana u ogledalo koje jevisilo konju iznad ušiju. – Na isto mesto gde je i bila. I skupi kosu ispod nje.

Ciri se ljutito brecnu, ali je poslušala. Već odavno je naučila da razlikuje bojei nijanse čarobničinog glasa. Znala je kada može da pokuša da diskutuje, a kadane.

Namestivši napokon lokne na čelu, Jenefer izvuče iz bisaga teglicu odzelenog stakla.

– Ciri – rekla je nešto blaže. – Putujemo tajno. A putovanju još nije kraj.zatim moraš da kriješ kosu ispod beretke. Iza svake gradske kapije ima onih kojisu plaćeni za to da detaljno i pomno posmatraju putnike. Razumeš?

– Ne – drsko odvrati Ciri, vukući uzde vranog pastuva čarobničinog. –Ulepšala si se toliko da će tim posmatračima na kapijama oči da poispadaju!Vajne mi skrivenosti!

– Grad ka čijim kapijama idemo – osmehnu se Jenefer – jeste Gors Velen. Jau Gors Velenu ne moram da se kamufliram, naprotiv, rekla bih. S tobom jedrugačije. Tebe niko ne treba da zapamti.

– Oni koji će da pilje u tebe videće i mene!Čarobnica je otvorila teglicu iz koje su zamirisali jorgovan i ogrozd.

Zagnjurivši u teglicu kažiprst, utrljala je sebi ispod očiju malo te sadržine.– Sumnjam – rekla je, i dalje se zagonetno osmehujući – da će iko obratiti

pažnju na tebe.*

Ispred mosta je stajao dugi red jahača i kola, a ispred zida tvrđavskogbedema tiskali su se putnici koji su čekali u red za kontrolu. Ciri se ozlojedila igunđala, besna zbog dugog čekanja koje im je predstojalo. Jenefer se ipakispravila u sedlu i krenula kasom, gledajući visoko iznad glava putnika – oni suse pak brzo razmaknuli, napravili su joj mesto, klanjajući joj se s poštovanjem.Stražari u dugačkim pancir-košuljama takođe su odmah uočili čarobnicu ioslobodili su joj put, neštedimice prekorevajući neposlušne ili suviše sporekopljištima.

– Ovuda, ovuda, milostiva gospo – povika jedan od stražara, zureći u Jeneferi menjajući boju lica. – Ovuda, moliću lepo! Miči se! Miči se, prosti puče!

Komandir straže, na brzinu pozvan, pomoli se iz stražarske korte namrgođeni zlovoljan, ali kad ugleda Jenefer, on pocrvene, raskolači oči i zinu, te učinipokret dubokog naklona.

– Ponizno se klanjam, milostiva gospo, dobro došli u Gors Velen –promumla, ispravljajući se i zureći. – Šta naređujete?... Mogu li vas čimeposlužiti, milostiva? Treba li vam oružana pratnja? Vodič? Možda da pozovemnekoga?

– Nije potrebno – Jenefer se ispravi u sedlu, pogledavši ga odozgo. – Kratkoću se zadržati u gradu, putujem na Taned.

– Razume se... – lever se premeštao s noge na nogu, ne skidajući pogleda sačarobničinog lica. Ostali stražari takođe su zurili. Ciri se ponosno isprsila izabacila glavu, ali je zaključila da u nju niko ne gleda. Kao da uopšte ne postoji.

– Razume se – ponovio je komandir straže. – U Taned, da... Na sabor.Shvatam, razume se. U tom slučaju želim vam...

– Hvala vam – čarobnica potera konja, očito nezainteresovana za ono što jojje komandant još želeo. Ciri je išla u stopu za njom. Stražari su se klanjaliJenefer, a nju i dalje nisu ni pogleda udostojili.

– Nisu te čak pitali ni kako ti je ime – promrmljala je, dostižući Jenefer ioprezno vodeći konja ulicom po kolotrazima u blatu. – Pa ni to kuda idemo!Začarala si ih?

– Ne njih. Sebe.Čarobnica se okrete, a Ciri glasno uzdahnu. Jeneferine oči plamtele su

ljubičastim sjajem, a lice joj se zarilo od lepote. Zaslepljujuće. Izazovne. Opasne.I neprirodne.

– Zelena teglica! – odmah je shvatila Ciri. – Šta je to u njoj bilo?– Glamarin. Eliksir, tačnije mast za specijalne prilike. Ciri, moraš li da ugaziš

u svaku baru na putu?– Hoću da operem konju putište!– Već mesec dana nije pala kiša. To su splačine i konjska pišaća, a ne voda.– Aha... Reci mi, zašto si upotrebila taj eliksir? Toliko mnogo ti je stalo...– To je Gors Velen – prekide je Jenefer. – Grad koji svoje blagostanje u

znatnoj meri zahvaljuje čarobnjacima. Tačnije, čarobnicama. I sama si videlakako se ovde tretiraju čarobnice. A ja nisam imala želju da im se predstavljam nida dokazujem ko sam. Bilo mi je draže da to bude očigledno na prvi pogled. Izaove crvene kuće skrećemo ulevo. Nogu pred nogu, Ciri, zadržavaj konja, jer ćešinače gurnuti neko dete.

– A što smo mi ovde došle?– Već sam ti kazala.

Ciri frknu, stisnu usne, snažno munu konja petom. Kobila zaigra, malo jefalilo da padne na zaprežna kola kraj kojih su prolazile. Kočijaš ustade sa sedištas namerom da je počasti kočijaškim psovkama, ali pošto ugleda Jenefer, brzosede i zabavi se dubokom analizom stanja sopstvenih klompi.

– Još jedno takvo đipanje – procedi Jenefer – i posvađaćemo se. Ponašaš sekao june. Sramotiš me.

– Hoćeš da me daš u nekakvu školu, zar ne? Ja neću!– Tiše. Ljudi nas gledaju.– Gledaju tebe, a ne mene! Neću ni u kakvu školu da idem! Obećavala si mi

da ćeš uvek biti sa mnom, a sad hoćeš da me ostaviš! Samu! Ja neću da budemsama!

– Pa i nećeš biti sama. U školi ima mnogo devojaka tvojih godina. Imaćešmnogo drugarica.

– Ne trebaju mi drugarice. Hoću da budem s tobom i sa... Mislila sam da...Jenefer se silovito okrete.– Šta si mislila?– Mislila sam da idemo kod Geralta – Ciri je izazovno zabacila glavu. –

Dobro znam o čemu si razmišljala čitav put. I zašto si noću uzdisala...– Dosta – prosikta čarobnica, a od pogleda njenih vatrenih očiju Ciri zaroni

lice u konjsku grivu. – Previše si se ti raspustila. Podsećam te da je bespovratnoprošlo vreme kad si mogla da mi se opireš. Ti si sama htela da bude tako. Sadmoraš da budeš poslušna. Učinićeš to što ti naredim, je l’ ti jasno?

Ciri je klimnula glavom.– Ono što ti naredim biće za tebe najbolje. Uvek. I zato ćeš me slušati i

ispunjavaćeš ono što ti naredim. Je l’ to jasno? Zaustavi konja. Stigle smo.– To treba da bude ta škola? – progunđa Ciri, podižući pogled na

veličanstvenu fasadu zgrade. – To je već...– Ni reči više. Silazi. I ponašaj se pristojno. To nije škola, škola je u Aretuzi,

a ne u Gors Velenu. Ovo je banka.– A šta će nam banka?– Razmisli malo. Silazi, rekoh ti. Ne u baru! Ostavi konja, sluge se time bave.

Svuci rukavice. U banku se ne ulazi s rukavicama za jahanje. Pogledaj me.Namesti beretku. Poravnaj kragnu. Ispravi se. Ne znaš šta ćeš s rukama? Ostaviruke na miru!

Ciri uzdahnu.

Služinčad koja je pokuljala sa kapije zgrade i uslužno se klanjala – bili supatuljci. Ciri ih je radoznalo posmatrala. Mada podjednako niski, zdepasti ibradati, ni u čemu nisu ličili na njenog drugara Jarpena Zigrina, ni na njegove’momke’. Sluge su bile neprepoznatljive, jednolično uniformisane, nikakve. Iponižene, što se za Jarpena i njegove momke nikako nije moglo reći.

Uđoše unutra. Magični eliksir i dalje je delovao, Jeneferino pojavljivanjesmesta je izazvalo veliko zamešateljstvo, jurcanje, ponizno klanjanje, tedeklaracije spremnosti na usluge, što je okončalo tek pojavljivanje neverovatnodebelog, bogato odevenog i belobradog patuljka.

– Poštovana Jenefer! – zabrunda patuljak, zveckajući zlatnim lancem koji muje visio sa snažnog vrata ispod bele brade. – Kakvo iznenađenje! I kakva čast!Molim vas, pređimo u kamarašiju! A vi, šta stojite, šta blenete! Na posao, zabrojače! Vilfli, smesta nam donesi flašu „šato nefa“, godište... Znaš ti već kojegodište. Živo, pohitaj! Dopusti, Jenefer. Prava je radost videti te. Izgledaš...Bestraga mu glava, čoveku ponestaje daha!

– Ti takođe – osmehnula se čarobnica. – Dobro se držiš, Ðankardi.– Nego šta. Molim te, izvoli kod mene, u kamarašiju. Samo napred. Znaš

put, Jenefer.U kamarašiji je bilo polumračno i prijatno hladno, u vazduhu je lebdeo miris

koji je Ciri pamtila iz kule pisarskog pomoćnika Jarea – miris domaćeg mastila,pergamenta i prašine koja pokriva hrastov nameštaj, goblene i stare knjige.

– Izvolite, sedite – bankar odmače od stola tešku fotelju za Jenefer, dobacivšiCiri radoznali pogled. – Hmmm...

– Daj joj kakvu knjigu, Molnaru – nehajno reče čarobnica, primetivši njegovpogled. – Ona obožava knjige. Sedeće ukraj stola i neće smetati. Je l’ tako, Ciri?

Ciri nije nalazila za celishodno da potvrdi.– Knjigu, hm-hm – zabrinu se patuljak, prilazeći komodi. – Šta mi tu

imamo? O, knjiga prihoda i rashoda... Ne, to ne. Carina i lučke dažbine... Ni to.Kredit i ramburs? Ne. O, a odakle ovo ovde? Vrag bi ga znao... Ali to će valjdabiti pun pogodak. Izvoli, devojko.

Knjiga je nosila naslov Pbysiologus i bila je veoma stara i veoma pocepana. Cirije oprezno otvorila korice knjige i okrenula nekoliko stranica. Delo ju jemomentalno zainteresovalo, jer je govorilo o zagonetnim čudovištima i zverimai bilo je puno gravira. Narednih nekoliko trenutaka trudila se da podelizanimanje između knjige i razgovora čarobnice s patuljkom.

– Imaš li pisama za mene, Molnaru?– Ne – bankar je nalio vina Jenefer i sebi. – Nije bilo novih pisama.

Poslednja su ona od pre mesec dana koja sam ti poslao utvrđenim kanalima.– Dobila sam ih, hvala ti. A da li se slučajno... neko za ta pisma zanimao?– Ovde nije – osmehnuo se Molnar Ðankardi. – Ali gađaš u pravu metu,

moja draga. Iz Vivaldijeve banke poverljivo su mi saopštili da su pokušali dauđu u trag pismima. Njihova filijala u Vengerbergu takođe je otkrila pokušajpraćenja operacija na tvom privatnom računu. Jedan od radnika pokazao senelojalnim.

Patuljak je prekinuo, pogledao čarobnicu ispod žbunastih obrva. Ciri jenaćulila uši. Jenefer je ćutala, igrajući se svojom zvezdom od opsidijana.

– Vivaldi – dodade bankar, stišavajući glas – nije mogao ili nije hteo da vodiistragu u vezi s tim. Nelojalan i potkupljiv knjigočatac pao je u jarak pijan iutopio se. Nesrećan slučaj. Šteta. Prebrzo, previše brzopleto...

– Šteta mala, žalost kratka – napući usne čarobnica. – Ja znam koga suzanimala moja pisma i moj račun, Vivaldijeva istraga ne bi otkrila ništaepohalno.

– Ako tako misliš... – Ðankardi je čupnuo bradu. – Ideš za Taned, Jenefer?Na taj sabor čarobnjaka?

– Razume se.– Odlučivaće se o sudbini sveta?– Ne preterujmo.– Razne glasine kolaju – hladno je rekao patuljak. – I razne stvari se

dešavaju.– Kakve, ako to nije tajna?– Od prošle godine – rekao je Ðankardi, gladeći bradu – uočavaju se čudni

potezi u poreskoj politici... Znam da tebe to ne interesuje...– Govori.– Udvostručene su glavarina i zimovnička dažbina, porezi koje su direktno

ubirale vojne vlasti. Svi trgovci i preduzimači moraju dodatno da plaćaju zakraljevsku blagajnu ’deseti groš’, potpuno novi porez, jedan groš od svakognobla{9} ostvarenog prometa. Patuljci, gnomovi, vilenjaci i hobiti plaćaju povrhtoga uvećane glavarine i kućarine. Ako se bavi trgovačkom ili proizvodnomdelatnošću, neljudsku rasu dodatno opterećuje obavezni ’dobrovoljni porez’ u

vidu procentualne razlike između prodajne i nabavne cene. Moja banka,računajući sve filijale, daje Četirima kraljevstvima šezdeset grivni godišnje. Zatvoje obaveštenje, to je skoro triput više nego što imućni vojvoda ili grof plaćačetvrtinu prihoda s kraljevskih veledobara.

– Ljudi nisu opterećeni vojnicama{10}?– Nisu. Plaćaju samo glavarinu i zimovničku dažbinu.– A onda – klimnula je glavom čarobnica – patuljci i ostali iz neljudske rase

finansiraju ratne operacije protiv Skoja’taela u šumama. Očekivala sam neštotako. Ali kakve veze imaju porezi sa saborom u Tanedu?

– Posle vaših sabora – promrmlja bankar – uvek se nešto dešava. Ovog puta,uostalom, nadam se da će biti obrnuto. Računam na to da će vaš sabor učinitikraj dešavanjima. Veoma bih se obradovao, na primer, kad bi prestali ti čudniskokovi cena.

– Budi jasniji.Patuljak se raskomotio u fotelji i ukrstio prste na stomaku, kojeg je prekrila

brada.– Radim u svom fahu dobrih nekoliko godina – rekao je. – Dovoljno dugo

da bih znao da povežem promene cena s nekim činjenicama. A u poslednjevreme veoma su skočile cene dragog kamenja. Jer je za njime potražnja.

– Zamena gotovine za dragulje da bi se izbegli gubici izazvani promenomkursa i pariteta kovanog novca?

– I zbog toga. Kamenje, sem toga, ima još jednu veliku prednost. Kesabrilijanata težine nekoliko unča – koja staje u džep – odgovara vrednosti nekihpedeset grivni, a takva suma u kovanom novcu teži dvadeset pet funti i zapremapovelik džak. Sa kesom u džepu beži se znatno brže nego sa džakom o ramenu.I obe su ti ruke slobodne, što nije beznačajno. Jednom rukom možeš da držišženu, drugom, ako naiđe nužda, možeš nekoga da odalamiš.

Ciri je tiho prasnula u smeh, ali ju je Jenefer smesta utišala pretećimpogledom.

– Dakle – Jenefer podiže glavu – ima takvih koji se blagovremenopripremaju za bekstvo. A kuda, zanima me?

– Najviše je na ceni daleki Sever. Hengfors, Kovir, Povis. Prvo, zato što je tofaktički daleko, drugo, to su neutralne zemlje i s Nilfgardom su u dobrimodnosima.

– Razumem – zluradi osmeh nije silazio sa čarobničinih usta. – Brilijante,dakle, u džep, ženu za ruku i pravac na Sever... Da nije prerano? Ah, nebitno.Šta je još poskupelo, Molnaru?

– Čamci.– Šta?– Čamci – ponovi patuljak i iskezi zube. – Svi graditelji čamaca sa obale

izrađuju čamce koje su naručili kvartir-majstori vojske kralja Foltesta. Kvartir-majstori plaćaju dobro i stalno izdaju nove narudžbine. Ako imaš slobodnogkapitala, Jenefer, investiraj u čamce. To ti je rudnik zlata. Proizvodiš čun od trskei kore, ispostavljaš fakturu za barkasu od prvorazredne borovine, zaradu podelišs kvartir-majstorom popola...

– Ne zavitlavaj, Ðankardi. Kaži šta ti je na umu.– Ti čamci se – nemarno će bankar, gledajući u drvenu tavanicu –

transportuju na jug. U Soden i Brugu, pored reke Jaruge. Ali koliko znam, onise ne koriste za rečni ribolov. Skrivaju se u šumama na desnoj obali. Kažu davojska satima vežba ukrcavanje i iskrcavanje, zasad na suvom.

– Aha – Jenefer se ugrize za usnu. – Ali zašto se nekima toliko žuri na Sever?Jaruga je na jugu.

– Postoji opravdan strah – promrmlja patuljak, streljajući pogledom Ciri – dacar Emhir var Emreis neće biti oduševljen vešću da su pomenuti čamci spušteniu vodu. Neki smatraju da takvo porivanje u vodu može da razbesni Emhira, paonda bolje da budu što dalje od nilfgardske granice... Makar do žetve, bestragamu glava. Kad se završi skupljanje letine, odahnuću s olakšanjem. Ako neštotreba da se dogodi, dogodiće se pre žetve.

– Letina će biti u ambarima – lagano izgovori Jenefer.– Uklapa se. Konji će se teško napasati na strnjištima, a opsade tvrđava s

punim žitnicama dugo će trajati... Vreme ide naruku zemljoradnicima i dobarrod najavljuje... Da, vreme je neizrecivo lepo... Sunce sija, nema naznaka kišnogvremena... A Jaruga u Dol Angri je vrlo plitka... Lako ju je preći. S obe strane.

– Zašto Dol Angra?– Nadam se – bankar je pogladio bradu, skrozirajući čarobnicu bistrim

pogledom – da mogu da ti verujem?– Uvek si mogao, Ðankardi. I ništa se nije promenilo.– Dol Angra – sporo izgovori patuljak – to su Lirija i Edirn, koje su u

vojnom savezu sa Temerijom. Ne misliš valjda da Foltest, koji kupuje čamce,

namerava da se posluži njima samovoljno?– Ne-sporo odvrati čarobnica. – Ne mislim. Hvala na informaciji, Molnaru.

Ko zna, možda si i u pravu? Možda ćemo na saboru ipak uspeti da utičemo nasudbinu sveta i ljudi koji taj svet naseljavaju.

– Nemojte zaboraviti na patuljke – frknu Ðankardi. – I na banke.– Potrudićemo se. Kad smo već kod toga...– Pažljivo slušam.– Imam troškove, Molnaru. A ako podignem nešto sa računa kod Vivaldi

banke, neko će se opet uvaliti u dugove, pa...– Jenefer – prekide je patuljak – ti znaš da kod mene imaš neograničen

kredit. Pogrom u Vengerbergu odavno se desio. Možda si ti zaboravila, ali janikad neću zaboraviti. Niko iz porodice Ðankardija neće zaboraviti. Koliko titreba?

– Hiljadu petsto temerskih orena, uputnicom na filijalu banke Ćanfanelijevihu Elanderu, u korist Melitelinog hrama.

– Sređeno. Lep nalog za isplatu, prilozi za hram nisu oporezovani. I šta još?– Koliko se sada godišnje plaća školarina u Aretuzi?Ciri je naćulila uši.– Hiljadu dvesta novigradskih kruna – reče Ðankardi. – Za novu polaznicu

računa se i matrikula, oko dvesta.– Poskupelo je, bestraga!– Sve je poskupelo. Za polaznice se ništa ne žali, žive u Aretuzi kao kraljice.

A od njih živi polovina grada, krojači, obućari, poslastičari, snabdevači...– Znam. Uplati dve hiljade na račun škole. Anonimno. Naznači da je u

pitanju upisnina i akontacija za školarinu... Za jednu polaznicu.Patuljak odloži pero, pogleda Ciri, osmehnu se s razumevanjem. Ciri je,

pretvarajući se da lista knjigu, pomno slušala.– To je sve, Jenefer?– Još trista novigradskih kruna za mene, gotovinski. Za sabor u Tanedu

trebaće mi barem tri haljine.– Šta će ti gotovina? Daću ti bankovni ček. Na petsto. Cene uvoznih tkanina

takođe su đavolski poskupele, a ti ne nosiš vunu i lan. A ako ti nešto treba zatebe lično ili za polaznicu škole u Aretuzi, moje prodavnice i magacini stoje ti nausluzi.

– Hvala ti. Koliki procenat uzimaš?

– Procenat si, Jenefer – patuljak diže glavu – platila porodici Ðankardiavansno, za vreme pogroma u Vengerbergu. To više nećemo pominjati.

– Ne volim takve dugove, Molnaru.– Ne volim ni ja. Ali ja sam trgovac, patuljak biznismen. Ja znam šta je

obaveza. Znam njenu vrednost. Ponavljam, nećemo više o tome. Stvari koje sitražila možeš smatrati završenim. I ono što nisi tražila – i to je završena stvar.

Jenefer podiže obrve.– Jedan veštac koji ti je blizak – zacereka se Ðankardi – posetio je grad

Dorijan, rečeno mi je da se tamo zadužio kod lihvara sto kruna. I lihvar radi zamene. Otpisaću taj dug, Jenefer.

Čarobnica okrznu pogledom Ciri, iskrivi usne.– Molnaru – hladno će – ne guraj prste u vrata s pokvarenim šarkama.

Sumnjam da me on i dalje smatra za blisku osobu, a ako dozna za otpis duga,omrznuće me potpuno. Znaš ga, znaš da je opsesivno pošten. U Dorijanu jeodavno bio?

– Pre nekih deset dana. Potom su ga videli u Maloj Mrtvaji. Odatle je, kakomi je javljeno, otišao u Hirundum, po nalogu tamošnjih zemljoradnika. Kao iobično, neko čudovište koje je trebalo ubiti.

– A za ubistvo će, kao i obično, dobiti siću – Jeneferin glas blago sepromenio – da bi, kao i obično, mogao malo da pokrije troškove lečenja ako gačudovište nagrdi. Uobičajeno. Ako zaista hoćeš da učiniš nešto za mene,Molnaru, uključi se u to. Kontaktiraj sa zemljoradnicima iz Hirunduma i povećajnagradu. Tako bi imao od čega da živi.

– Kao i obično – frknu Ðankardi. – A ako on najzad za to dozna?Jenefer zari pogled u Ciri, koja je gledala i slušala otvoreno, ne glumeći više

zanimanje za Physiologus.– A od koga bi – procedi – mogao da dozna?Ciri obori pogled. Patuljak se značajno osmehnu, pogladi bradu.– Pre nego što kreneš za Taned, poći ćeš za Hirundum? Slučajno, naravno?– Ne – čarobnica odvrati pogled. – Neću. Promenimo temu, Molnaru.Ðankardi opet pogladi bradu, pogleda Ciri. Ciri obori glavu, nakašlja se i

uzvrte u stolici.– Tako je – potvrdi. – Vreme je da promenimo temu. Ali tvojoj štićenici

očito je dosadna knjiga i... naš razgovor. A to o čemu bih s tobom razgovaraobiće joj još dosadnije, pretpostavljam... Sudbina sveta, sudbina patuljaka ovog

sveta, sudbina njihovih banaka, kakva je to dosadna tema za mlade devojke,buduće brucoškinje Aretuze... Pusti je malo iz svoga okrilja, Jenefer. Nekaprošeta gradom...

– O, da! – viknu Ciri.Čarobnica planu i već zausti da protestuje, ali najednom se predomisli. Ciri

nije bila sigurna, ali joj se činilo da je uticaj na tu odluku imao jedva primetnimig koji je pratio bankarev predlog.

– Neka devojka malo pogleda krasote prastarog grada Gors Velena – dodadeÐankardi, široko se osmehnuvši. – Neka malo uživa na slobodi pre... Aretuze. Ami ćemo još malo da popričamo o nekim... ličnim stvarima. Nisam mislio dadevojka ide sama, iako je grad bezbedan. Dobiće pratnju i staratelja. Jednog odmojih mladih knjiških moljaca...

– Izvini, Molnaru – Jenefer ne odvrati osmehom – ali čini mi se da je udanašnje vreme, čak i u bezbednom gradu, pratnja jednog patuljka...

– To mi ni na pamet nije palo – lecnu se Ðankardi – da je prati patuljak.Knjigočatac na kog sam mislio sin je uvaženog trgovca, ljudine, da se takoizrazim. Mislila si da ovde zapošljavam samo patuljke? Hej, Vifli! Pozovi miFabija, hitro!

– Ciri – čarobnica joj priđe, blago se nagnu. – Samo bez glupiranja, nemojda me brukaš. A pred knjigočacem drži jezik za zubima, jesi razumela? Obećajmi da ćeš paziti šta radiš i govoriš. Nemoj da mi klimaš glavom, kad daješ časnureč, onda to činiš naglas.

– Časna reč, teta Jenefer.– Pogledaj s vremena na vreme u sunce. U podne da se vratiš. Tačno u

podne. A ako te... Ma, ne mislim da će te neko prepoznati. Ali ako vidiš da teneko previše posmatra...

Čarobnica posegnu za džepom, izvuče nevelik zeleni kalcedon, izbrušen uobliku peščanog sata, obeležen runama.

– Stavi to u kesu. Nemoj da ga izgubiš. Ako ti zatreba... Magijsku formuluznaš? Samo diskretno, aktivizacija ima snažan odjek, a amajlija šalje talase. Akoje u blizini neko ko je osetljiv na magiju, otkrićeš se umesto da se maskiraš. Aovde ti je još i... Ako hoćeš nešto da kupiš.

– Hvala, teta Jenefer – Ciri je stavila amajliju i novčiće u kesu, radoznalopogledala momka koji je utrčavao u kamarašiju. Momak je bio pegav, talasastakestenjasta kosa padala mu je na visoku kragnu sive uniforme knjigočaca.

– Fabio Sahs – predstavi ga Ðankardi. Momak se ljubazno poklonio.– Fabio, ovo je gospođa Jenefer, naš uvaženi gost i poštovani klijent. A ta

gospođica je njena vaspitanica, želi da obiđe grad. Ti ćeš je pratiti, bićeš jojvodič i staratelj.

Momak se još jednom naklonio, ovog puta jasno prema Ciri.– Ciri – hladno reče Jenefer. – Ustani, molim te.Ustala je, blago začuđena, jer uzorno vladanje, koliko joj je bilo poznato, nije

zahtevalo ustajanje u takvoj situaciji. I smesta je shvatila. Knjigočatac je, istina,izgledao kao njen vršnjak, ali je bio za glavu niži od nje.

– Molnaru – rekla je čarobnica. – Ko kome treba da bude staratelj? Nisimogao da delegiraš za ovaj zadatak nekog gabaritnijeg?

Dečko pocrvene i upitno pogleda gazdu. Ðankardi potvrdno klimnu glavom.Knjigočatac se još jednom nakloni.

– Milostiva gospo – tečno i bez ustručavanja odbrusi momak. – Možda inisam visok, ali možete na mene da se oslonite. Grad dobro poznajem, kao ipodgrađe, i celu okolinu. Staraću se o gospođici najbolje što umem. A kad ja,Fabio Sahs mlađi, sin Fabija Sahsa, radim nešto što najbolje umem, onda nikoko je viši od mene ne može da mi parira.

Jenefer ga gledaše načas, zatim okrete glavu prema bankaru.– Čestitam, Molnaru – rekla je. – Umeš da odabereš radnike. Biće od njega

nešto! Plemenita kovina po zvečanju se poznaje. Ciri, potpuno se uzdajući uFabija, prepustiću da on povede računa o tebi, jer je to ozbiljan muškarac,dostojan poverenja.

Dečko pocrvene do korena svoje kestenjaste kose. Ciri oseti da se i samazacrvenela.

– Fabio – reče patuljak otvarajući kovčežić i grebuckajući po zveketavojsadržini. – Ovde imaš pola nobla i tri... I dva petaka. Za slučaj da mladagospođica ima neke želje. Ako ih nema, vratićeš novac. Možete da idete.

– U podne, Ciri – podseti Jenefer. – Ni časak kasnije.– Zapamtila sam.– Zovem se Fabio – rekao je dečko čim su strčali niz stepenice i izašli na

prometnu ulicu. – A tebe zovu Ciri, zar ne?– Tako je.– Sta bi želela da vidiš u Gors Velenu, Ciri? Glavnu ulicu? Zlatarski sokak?

Morsku luku? Možda trg i vašar?

– Sve.– Hmm.. – zabrinuto će momak. – Imamo vremena samo do podneva...

Najbolje da krenemo od trga. Danas je pazarni dan, možda ćemo videti mnogezanimljive stvari! A pre toga ćemo na zidine s kojih se vide čitav zaliv i čuvenoostrvo Taned. Šta kažeš?

– Haj’mo.Ulicom su kloparala kola, kaskali su konji i volovi, bačvari su kotrljali burad,

svuda je bila buka i žurba. Ciri je bila pomalo ošamućena od tog prometa irusvaja – nespretno se spustila nogom sa drvenog pločnika i do gležnjeva upalau blato i đubrivo. Fabio htede da je uhvati pod ruku, ali se ona otrže.

– Mogu i sama da hodam.– Hmm.. Dobro. Hajdemo onda. Ovde gde smo sada, tu je glavna ulica u

gradu. Zove se Kardo i spaja obe kapije, Glavnu i Morsku. A. ovim putem idese do većnice. Vidiš one tornjeve sa zlatnim vetrokazom? E, to je većnica. Atamo gde je okačena ona šarena firma, ro je krčma „Kod otkopčanog midera“.Ali tamo nećemo ići... Ići ćemo evo ovuda, da skratimo put preko riblje pijacena okretnici.

Skrenuli su u sokak i izbili pravo na mali trg stešnjen između zidova kuća.Trg je bio prepun tezgi, buradi i kaca iz kojih je izbijao prodoran riblji miris.Živa i bučna trgovina, piljari i kupci trudili su se da nadviču galebove koji sukružili iznad njih. Uza zid su sedele mačke, pretvarajući se da ih ribe ni najmanjene interesuju.

– Tvoja gazdarica je – odjednom reče Fabio, lavirajući između tezgi – vrlostroga.

– Znam.– Nije ti blizak rod, je l’ tako? To se odmah vidi!– Je l’? A po čemu to?– Veoma je lepa – reče Fabio okrutno, ali razoružavajuće iskreno, kako može

samo mlad čovek. Ciri učini zaokret prema njemu kao opruga, ali pre nego štoje stigla da počasti Fabija kakvom zajedljivom opaskom na račun njegovih pega ivisine, momak ju je već vukao između kola, buradi i tezgi, objašnjavajućiistovremeno da se kula koja vrhuni nad dvorcem naziva Lopovska, da kamenjekoje je upotrebljeno za njenu gradnju potiče s morskog dna i da se drveće kojeispod nje raste zove platani.

– Strašno si ćutljiva, Ciri – zaključio je najednom.

– Ja? – pretvarala se da se čudi. – Nikako! Jednostavno pažljivo slušam to štogovoriš. Zanimljivo pričaš, znaš? Baš sam htela da te pitam...

– Ajde, pitaj.– Da li je daleko odavde do... grada Aretuze?– Baš je veoma blizu. Aretuza uopšte nije grad. Haj’mo na zidine, pokazaću

ti. Eno stepenica.Zidine su bile visoke, a stepenice strme. Fabio se oznojio i zadihao, nije ni

čudo, jer je sve vreme pričao. Ciri je saznala da je zid koji opasuje grad GorsVelen nedavno konstruisan, da je daleko mlađi od samog grada, koji su jošvilenjaci podigli, da je deset metara visok i da je to takozvani kazamatski zid,napravljen od tesanog kamena i nepečene cigle, jer je takav materijal otporniji naudarce ovna za razbijanje zidova.

Na vrhu ih je dočekao i zapahnuo okrepljujući morski vetar. Ciri je bilaradosna što može da ga udiše posle gustog i nepomičnog gradskog zadaha.Naslonila se laktovima na ivicu zidina, gledajući s visine u luku, šarenu odjedara.

– Fabio, a šta je ono tamo, ona planina?– Ostrvo Taned.Izgledalo je da je ostrvo veoma blizu. I nije ličilo na ostrvo. Izgledalo je kao

gigantski kameni stub zariven u morsko dno, veliki zigurat opasan putem kojispiralno vijuga, cikcak stepenicama i terasama. Terase su se zelenile od bašti ivrtova, a iz zelenila su, prilepljene za stenu kao lastavičja gnezda, štrčale šiljatebele kule i dekorativne kupole koje su ovenčavale komplekse zgrada optočenihklaustrima{11}. Te zgrade uopšte nisu odavale utisak da su izgrađene. Činilo seda su uklesane u padine te morske planine.

– Sve su to izgradili vilenjaci – objasnio je Fabio. – Uz pomoć vilenjačkemagije, kažu. Pa ipak, Taned od pamtiveka pripada čarobnjacima. Blizu vrha,tamo gde su te sjajne kupole, tamo se nalazi dvorac Garstang. Tamo će zanekoliko dana početi veliki sabor čarobnjaka. A tamo, gle, na samom vrhu, onavisoka usamljena kula sa palisadima, to je Tor Lara, Galebova kula.

– Donde se može doći kopnom? Blizu je.– Može. Postoji most koji spaja obalu zaliva sa ostrvom. Ne vidimo ga jer je

zaklonjen drvećem. Vidiš one crvene krovove u podnožju planina? To je dvoracLoksija. Tuda ide most. Samo preko Loksije možeš doći do puta koji vodi na

gornje terase...– A tamo gde su ti slatki klaustri i mostovi? I bašte? Kako se to drži za stenu

da ne padne... Kakav je to dvorac?– Upravo je to Aretuza, za koju si pitala. Tamo se nalazi čuvena škola za

mlade čarobnice.– Ah – Ciri obliza usne – znači, tamo... Fabio?– Da.– Tamo viđaš mlade čarobnice koje pohađaju tu školu? U toj Aretuzi?Dečko je pogleda, očito začuđen.– Nikada! Niko ih nikada ne viđa! Nije im dopušteno da napuštaju ostrvo i

da izlaze u grad. A školi niko nema pristup. Čak i burggraf i baji – ako imajuneki posao sa čarobnicama – mogu da idu samo do Loksije. To je najniži nivo.

– Tako sam i mislila – Ciri je klimnula glavom, zagledana u sjajne krovoveAretuze. – To nije škola, već zatvor. Na ostrvu, iza zidina, nad ambisom. Zatvori kraj.

– Pomalo – priznade Fabio nakon kratkog razmišljanja. – Odatle je teškoizaći... Ali ne, to nije kao da si u zatvoru. Polaznice su mlade devojke. Treba ihčuvati...

– Od čega?– Pa... – zamucao je momak. – Pa znaš...– Ne znam.– Hmmm... Ja mislim... Oh, Ciri, ta niko nikog silom ne zatvara u školu. One

same tako hoće...– Svakako – Ciri se vragolasto osmehivala. – Hoće baš da sede u tom

zatvoru. Da neće, ne bi ih tamo ni zatvarali. Nije to nikakva umetnost, dovoljnoje na vreme da uhvate maglu. Pre nego što ih tamo nađu, jer kasnije već možeda bude teško...

– Kako to? Da beže? A kuda bi one trebalo da...– One – prekide ga – sigurno ne bi imale kuda, sirotice. Fabio, a gde je

grad... Hirundum?Momak je iznenađeno pogleda.– Hirundum nije grad – reče. – To je veliko zemljoradničko imanje. Tamo su

bašte i voćnjaci koji snabdevaju povrćem i voćem sve gradove u okolini. Tamosu i ribnjaci u kojima se uzgajaju šarani i druga riba...

– A koliko je odavde do tog Hirunduma? Kuda ide put? Pokaži mi.

– A zašto to hoćeš da znaš?– Pokaži mi, molim te.– Vidiš onaj put koji vodi na zapad? Tamo gde stoje ona kola? Upravo tuda

se ide za Hirundum. To je nekih dvadeset pet kilometara, sve vreme kroz šumu.– Dvadeset pet kilometara – ponovi Ciri. – Nije mnogo, ako imaš dobrog

konja... Hvala ti, Fabio.– Za šta mi zahvaljuješ?– Nebitno. Sad me vodi na trg. Obećao si.– Hajdemo.Gužvu i buku kakvu je videla na trgu u Gors Velenu Ciri još nikad nije

videla. U poređenju sa trgom, bučna ribnica kroz koju su skoro prolaziliostavljala je utisak tihog hrama. Trg je bio zaista ogroman, ali joj se i pored togačinilo da će, u najbolju ruku, moći da ga osmotre samo izdaleka, jer o tome dadospeju do vašarskog prostora nisu ni sanjali. Fabio se ipak smelo probio uuskovitlanu masu, vukući je za ruku. Ciri se na licu mesta zavrtelo u glavi.

Drali su se preprodavci, drali su se i kupci, još glasnije, deca pak, utopljena umasu, urlala su i jadikovala. Stoka je rikala, ovce su blejale, perad je gakala ikokodakala. Patuljci zanatlije žestoko su mlatili čekićima u nekakve limove, a kadbi prekidali udaranje da bi popili, počinjali su da prosipaju psovke. S nekolikomesta na trgu odjekivale su pištaljke, gusle i cimbala, koncertirali su, videlo se,putujući glumci i muzičari. Da stvar bude gora, neko nevidljiv je usred svetinebez prestanka duvao u mesingane zurle. To zasigurno nije bio muzičar.

Ciri se izmače ispred svinje koja je trčala sitnim kasom i prodorno skičala, tenalete na kaveze s kokoškama. Odgurnuta, nagazila je na nešto meko što jezamjaukalo. Odskočila je, za dlaku je izbegla pad pod kopita velikog, smrdljivog,gadnog i zastrašujućeg govečeta koje je odgurivalo ljude kosmatim bokovima.

– Šta je to bilo, Fabio? – jauknula je, hvatajući ravnotežu.– Kamila. Ne boj se.– Ne bojim se. I to mi je nešto!Osvrtala se radoznalo. Posmatrala je ono što rade hobiti koji su pred očima

publike izrađivali dekorativne mehove od kozje kože, oduševljavala seprekrasnim lutkama što ih je nekoliko poluvilenjaka prodavalo za tezgama.Razgledala je proizvode od malahita i jaspisa koje je prodavao natmureni inabusiti gnom. Zainteresovano i poznavalački, posmatrala je mačeve u radionicikovača oklopa i oružja. Osmotrila je devojke koje su plele korpe od trske i došla

je do zaključka da nema ničeg goreg od takvog rada.Onaj koji je duvao u zurle prestao je. Verovatno su ga ubili.– Šta ovde tako fino miriše?– Krofne – Fabio napipa kesu. – Hoćeš jednu?– Hoću dve.Prodavac im je pružio tri krofne, uzeo je petaka i vratio četiri bakrenjaka, od

kojih je jedan prelomio napola. Ciri je, polako vraćajući samopouzdanje,posmatrala operaciju lomljenja, halapljivo gutajući prvu krofnu.

– Da li zbog toga – pitala je, već se prihvatajući druge krofne – postoji onaizreka: ’Ne vredi ni prebijene pare?’.

– Otuda – Fabio je progutao svoju krofnu. – Pa nema manje monete odgroša. Zar se tamo odakle ti dolaziš ne koriste polugroševi?

– Ne – Ciri je polizala prste. – Tamo odakle ja doiazim koristili su se zlatnidukati. Sem toga, sve to prebijanje bilo je besmisleno i nepotrebno.

– Zašto?– Jer mi se jede još jedna krofna.Krofne punjene pekmezom od šljiva delovale su kao čudotvorni eliksir. Ciri

je postala raspoložena, a uskomešani trg prestao je da je preneražava, počeo ječak da joj se dopada. Nije više dozvoljavala da je Fabio vuče za sobom, sama gaje povukla u najveću gomilu, na mesto gde je neko besedio, uspuzavši se nagovornicu improvizovanu od burića. Govornik je bio postariji debeljko. Poobrijanoj glavi i mrkoj odeždi Ciri je u njemu prepoznala putujućeg sveštenika.Viđala je već takve, ponekad su posećivali Melitelin hram u Elanderu. MatiNeneke nikad nije o njima govorila drugačije nego kao o ’tim fanatičnimtikvanima’.

– Jedan je na svetu zakon! – urlao je debeli sveštenik. – Božji zakon! Svapriroda podleže tom zakonu, čitava zemlja i sve što na toj zemlji živi! A magija ivradžbine protivne su tom zakonu! Prokleti su zato čarobnjaci i blizu je dangneva u kojem će vatra s neba uništiti to pogano ostrvo! Srušiće se tada zidoviLoksije, Aretuze i Garstanga, iza kojih se upravo skupljaju ti pagani da bi svojesmutnje snovali! Survaće se ti zidovi...

– Pasja te rđa ne ubila, pa onda će trebati nove podizati – promrmlja zidarskikalfa u kuti{12} ispackanoj krečom koji je stajao pored Ciri.

– Opominjem vas, dobri i pobožni ljudi – urlao je sveštenik – ne verujte

čarobnjacima, ne tražite od njih saveta, ne molite ih ni za šta! Ne dajte da vaszavede ni njihova spoljašnja lepota, ni njihova blagoglagoljivost, jer uistinu vamkažem da su ovi čarobnjaci kao izbeljeni grobovi, odozgo lepi, a iznutra truležnii propadljivi!

– Čuste li ga – reče mlada devojka s korpom punom šargarepa – kako jekrasnorečiv. Čarobnjake olajava jer im zavidi, eto šta je.

– Nego šta – prihvati zidar. – Gle’te ga kaki je, ćelav kô crna liska, a mešinamu se klembesi do kolena. A čarobnjaci su lepi, nit se goje, nit ćelave... A tekčarobnice – krasota jedna...

– Jer su đavolu za tu krasotu dušu prodale! – povika niska prilika saobućarskim čekićem za pojasom.

– Glupi postolaru. Da nije dobrih gospi iz Aretuze, davno bi ti s timtorbama otišao. Njima da zahvališ što imaš šta da ždereš!

Fabio povuče Ciri za rukav, ponovo se utopiše u gomilu koja ih povuče docentra trga. Čuše udaranje u bubanj i gromke pokliče koji pozivahu nastišavanje. Gomila niti je mislila da se utiša, niti je bukaču s drvene govornice touopšte smetalo. Imao je prodoran, uvežban glas, i znao je da se njime služi.

– Čini mi se očitim – zaurla, otvorivši rolnu pergamenta – da je HugoAnzbah, iz roda hobita, stavljen van zakona zato što je vilenjačke razbojnike kojisebe nazivaju Vevericama u kući svojoj gostio i davao im konačište. Isto takoJustin Ingvar, kovač, iz roda patuljaka, koji je ovim huljama vrhove strela kovao.Stoga burggraf za obojicom raspisuje potečicu{13}; onom ko ih uhvati sledujenagrada – pedeset kruna u gotovini. A ko im pruži hranu i utočište, taj će bitiproglašen za saučesnika i biće kažnjen kao i oni. A budu li uhvaćeni u opolju{14}

ili u selu – čitavo opolje ili selo ima da plati...– A ko bi – povika neko iz svetine – hobitu sklonište dao! Neka traže po

tuđinskim gazdinstvima pa će i naći, i sa svima iz neljudske rase u jamu!– Na vešala, ne u jamu!Telal nastavi da čita obaveštenja burggrafa i gradskog veća, i Ciri je izgubila

interesovanje. Upravo je nameravala da se oslobodi iz gomile, kad najednomoseti ruku na zadnjici. Nipošto slučajnu, besprizornu i nadasve veštu.

Stisak ju je, činilo se, onemogućavao da se okrene, ali Ciri je u KaerMorhenu naučila da se kreće u položaju u kom je teško pomerati se. Okrenulase, praveći mali metež. Iza nje je stajao mladi sveštenik obrijane glave, arogantno

se osmehivao, oveštalo. I šta ćeš sad – govorio je taj osmeh – šta sad misliš dauradiš? Slatko ćeš pocrveneti i na tom će se crvenjenju sve završiti, zar ne?

Bilo je jasno da sveštenik još nije imao posla sa Jeneferinom učenicom.– Ruke k sebi, ćelava tintaro! – razdra se Ciri, ubledela od jarosti. – Sebe za

dupe hvataj, ti... grobu okrečeni!!!Koristeći činjenicu da je zarobljen u masi – sveštenik nije mogao da se

pomeri – Ciri je krenula da ga šutne, ali ju je u tome sprečio Fabio, brzo jeodvlačeći daleko od sveštenika i mesta događaja. Videvši da sva cepti od besa,umirio ju je, časteći je s nekoliko uštipaka posutih šećerom u prahu – čim ih jevidela, Ciri je momentalno zaboravila na incident. Stajali su kod tezge na mestuodakle su imali pogled na gubilište sa stubom srama. Na stubu srama nije bilo,ipak, nijednog razbojnika, a samo gubilište bilo je ukrašeno girlandama cveća islužilo je grupi putujućih muzičara obučenih poput papagaja, koji subesomučno muzicirali na guslama i pištali na gajdama i sviralama. Mladacrnokosa devojka odevena u šljokicama našiven zubun pevala je i igrala, udaraladairama i veselo pocupkivala u svojim čizmicama.

Po proplanku čarobnica gazila, svaka ju je ljuta guja klalaGmazovi su listom pocrkali, čudotvorka zdravo živa ostala!

Svetina okupljena oko gubilišta pucala je od smeha i tapšala u ritmu.

Prodavac uštipaka ubacio je u vrelo ulje narednu porciju. Fabio je polizao prste ipovukao Ciri za rukav.

Tezgi je bilo neprebroj i svuda su nudili nešto ukusno. Pojeli su još po jedankolač s kremom, kasnije – zajednički – dimljenu jegulju, što su zatim poboljšalinečim vrlo čudnim, prženim i nabijenim na štap. Kasnije su se zaustavili poredburića s kiselim kupusom i pretvarali se da probaju da bi kupili veću količinu.Kad su se najeli i nisu kupili, piljarka ih je nazvala seronjama.

Krenuli su dalje. Za ostali deo novca Fabio je kupio korpicu krušakabergamki. Ciri je pogledala u nebo, ali je konstatovala da još uvek nije podne.

– Fabio, a kakvi su ono šatori i barake tamo, ispod zidina?– Zabavni park. Hoćeš da vidiš?– Hoću.Ispred prvog šatora stajali su isključivo muškarci, uzbuđeno su se premeštali

s noge na nogu. Iznutra su dopirali zvuci flaute.

– „Tamnoputa Lejla...“ – Ciri je jedva pročitala traljavi natpis na platnu –„otkriva u plesu sve tajne svog tela“... Kakva glupost! Kakve tajne...

– Idemo dalje, hajde – požurivao ju je Fabio, blago pocrvenevši. – Pogledaj,ovo je zanimljivo. Vračara koja proriče budućnost, imam još dva groša, to jedovoljno...

– Šteta novca – obrecnu se Ciri. – I to mi je neko proricanje, za dva groša!Da bi proricao, treba da budeš prorok. Prorokovanje je veliki talenat. Čak imeđu čarobnicama najviše jedna od stotinu ima takve sposobnosti...

– Mojoj najstarijoj sestri – ubaci momak – gatara je prorekla da će se udati, ito se ostvarilo. Ne krevelji se, Ciri. Dođi da nam pogataju...

– Neću da se udajem. Neću da mi gataju. Vruće je, a u tom šatoru smrditamjan, neću tamo da ulazim. Ako hoćeš, idi sam, ja ću te sačekati. Ne znamsamo šta će ti proricanja? Šta bi hteo da znaš?

– Pa... – zamucao je Fabio. – Najviše to da li ću putovati. Želeo bih daputujem. Da obiđem ceo svet...

Putovaće, najednom je pomislila Ciri, osećajući da joj se vrti u glavi. Plovićena velikim belim lađama... Dospeće u zemlje koje nikada niko ranije nije video...Fabio Sahs, pronalazač... Po njemu će se nazvati rt, rub kontinenta koji danas jošuvek nema svoje ime. Kad bude imao pedeset četiri godine, imaće ženu, sina itri ćerke, umreće, daleko od kuće i bližnjih... Od bolesti kojoj se danas ne znaimena...

– Šta ti je, Ciri?Ona obrisa rukom lice. Imala je utisak da izranja iz vode, da plovi ka

površini s dubokog dna ledno hladnog jezera.– Ništa... – promumla, osvrćući se oko sebe i dolazeći sebi. – Zavrtelo mi se

u glavi... Zbog ove vrućine. I zbog tamjana iz šatora...– Ili zbog kupusa – ozbiljno će Fabio. – Nepotrebno smo se prejeli. I meni

se stomak klobuča.– Nije mi ništa! – Ciri je bodro zabacila glavu, zaista joj je bilo bolje. Misli

koje su joj kroz glavu proletele kao vihor razvejale su se i otišle u zaborav. –Hajdemo, Fabio, idemo dalje.

– Hoćeš krušku?– Naravno da hoću.Pored zida, grupa dečaka igrala se čigrom za novac. Precizno obavijenu

uzicom, čigru je trebalo veštim pokretom koji podseća na pucanje bičem ubaciti

u vrtložni pokret tako da pravi krugove po poljima obeleženim kredom. Ciri je uigranju čigre tukla većinu skeliških dečaka, pobeđivala je i sve učenice uMelitelinom hramu. Već je razmatrala mogućnost kako da se uključi u igru ipotuče ove obešenjake, mislila je da im ne uzme samo bakrenjake, nego i daopelješi njihove iskrpljene čakšire, ali joj najednom pažnju prikovaše gromkipokliči.

Na samoj ivici niza šatora i baraka, stešnjen ispod zida i kamenog stepeništa,stajao je čudnovat, polukružno ograđen prostor oblikovan od čaršava raširenihna jedan hvat visokim motkama. Između dveju pritki nalazio se ulaz, koji jezagrađivao visok, rošav muškarac obučen u aketon i štraftaste pantaloneuvučene u jedriličarske čizme. Ispred njega su se okupljali ljudi. Pošto bi ubacilipo nekoliko novčića u šaku rošavom, ljudi su jedan po jedan nestajali iza platna.Rošavi je stavljao pare u pozamašnu mošnju, zveckao njome i promuklopodvriskivao.

– Priđite, dobri ijudi! Priđite! Svojim očima videćete najstrašnije stvorenje štosu ga bogovi stvorili! Strava i užas! Živi bazilisk, otrovan, strah i trepetzerikanskih pustinja, otelotvoreni đavo, ljudožder nenasitni! Takvo čudovište jošniste videli, dobri ljudi! Sveže ulovljen, preko mora na korablji prevezen!Videćete živog, svirepog baziliska svojim očima, jer takvog nikad i nigde višenećete videti! Poslednja prilika! Ovde, kod mene, za samo tri petaka! Žene sdecom po dva petaka!

– Vidi, molim te – reče Ciri, terajući ose od krušaka. – Bazilisk? I to živ?Moram da ga vidim. Do sada sam ga gledala samo na gravirama. Hajdemo,Fabio.

– Nemam više novca...– Imam ja. Platiću za tebe. Hajde, slobodno.– Šest treba da platiš – rošavi je pogledao u bakrenjake ubačene mu u šaku. –

Po tri ponaosob. Popust samo za žene sa decom.– On je dete – Ciri pokaza na Fabija držeći krušku u ruci – a ja sam žena.– Jeftinije samo za žene s detetom u naručju – zareža rošavi. – Dela, ubaci

još dva petaka, dovitljiva devojko, ili briši odavde i pusti druge. Požurite, ljudi!Još samo tri slobodna mesta!

Iza ograde od čaršava sjaćivali su se meštani, okružujući u zbijenom krugupodest od dasaka na kojem je stajao drveni kavez prekriven ćilimom. Propustivšigledaoce koji su popunili broj slobodnih mesta, rošavi je skočio na podest, uzeo

dugačku pritku i njome zbacio ćilim. Zapahnuo ih je vonj crkotine i neprijatangmazovski smrad. Gledaoci zašuštaše i diskretno ustuknuše.

– Oprezno, dobri ljudi – izjavi rošavi. – Ne preblizu, jer je opasno!U kavezu, koji je za njega bio vidno tesan, ležao je sklupčani daždevnjak,

pokriven tamnom, neobično prošaranom krljušti. Kad je rošavi lupnuo u kavezpritkom, gmaz se zanjihao, njegova krljušt je zaškrgutala u dodiru sa šipkama,izvukao je dugi vrat i prodorno zasiktao, otkrivajući oštre, bele, šiljate zube, kojisu snažno odudarali od bezmalo crne krljušti oko čeljusti. Gledaoci dubokouzdahnuše. Udari u besan lavež rundavi psić što ga je na rukama držala ženakoja je izgledala kao piljarka.

– Gledajte pažljivo, dobri ljudi – povika rošavi. – I radujte se što u našimkrajevima nema sličnih nakaza! To je jezivi bazilisk iz daleke Zerikanije! Neprilazite, ne prilazite, jer mada je zatvoren u kavezu, može da vas otruje samosvojim dahom.

Ciri i Fabio proguraše se najzad kroz obruč gledalaca.– Bazilisk – nastavljao je rošavi sa uzvišenja, oslanjajući se na pritku kao

stražar na helebardu – to je najotrovnija zver na svetu! Jer bazilisk je kralj svihguja! Kad baziliska više ne bi bilo, svet bi ovaj načisto propao. Na sreću, to jeretko čudovište, jer se rađa iz jajeta koje snese petao. A sami znate, dobri ljudi,da jaja ne nosi svaki petao, već samo jaramaz koji kao kvočka drugom pevcutrticu potura.

Gledaoci se uglas nasmejaše prvoklasnoj, a zapravo – neotesanoj šali. Samose Ciri nije smejala, sve vreme je pažljivo posmatrala stvora koji se, nadraženbukom, uvijao, udarao o pritke na kavezu i grizao ih, uzaludno pokušavajući dau toj teskobi raširi ranjena krila.

– Iz jajeta koje takav pevac snese – nastavljao je rošavi – mora da se izlegnesto jedna otrovna guja! A kad se iz jajeta izlegne bazilisk...

– To nije bazilisk – zaključila je Ciri, grickajući krušku. Rošavi je pogledapopreko.

–... Kad se bazilisk ispili, kažem vam – nastavio je – tadar proždire i guje izgnezda sa sve njinim otrovom, koji mu ničim ne naškodi, nego od njega postajetoliko naduven da ne ubija samo otrovnim ugrizom, već i dodirom, dahom! Akad vitez na konju uzme da probada baziliska kopljem, tadar otrov preko drškena vrh izbija, istom jahača i konja na mestu ubija!

– To je sušta neistina – glasno je rekla Ciri, pljujući košticu.

– Živa istina! – protestovao je rošavi. – Ubiće i konjanika i konja!– Nije nego!– Ne mešaj se, gospojice! – povika piljarka sa psićem. – Ne ometaj! Hoćemo

da čujemo i da se divimo!– Prekini, Ciri – došapnu joj Fabio, gurkajući je u stranu. Ciri frknu na njega

i poseže za još jednom kruškom iz korpe.– Pred baziliskom – rošavi podiže glas da nadjača sve veći šum u gledalištu –

svaka životinja ne časeći časa zbriše, čim čuje to siktanje. Svaka životinja, čak iaždaja, ma šta ja pričam – čak i krokodil, a krokodil je neviđeno zastrašujuć, koga je video, taj zna. Samo jedna životinja ne boji se baziliska, a to je kuna. Kadugleda čudovište, kuna klisne u šumu koliko je noge nose, tamo nalazi i jedezeleniš za koji samo ona zna. Baziliskov otrov tada za kunu više nije opasan, čaki da je nasmrt izgrize...

Ciri prsnu u smeh podražavajući pokretom usana taj razvučeni, odvišenepristojan eho.

– Hej, pametnjakovićko! – ne izdrža rošavi. – Ako ti nije po ukusu, nosi seodavde! Niko te ne tera da slušaš i gledaš baziliska!

– Nije to nikakav bazilisk.– Ma nemoj! Nego šta je, pametnice?– Viverna – rekla je Ciri, odbacujući pantljiku kruške i ližući prste. – Obična

viverna. Mlada, nevelika, izgladnela i prljava. Ali viverna, i basta! Na Drevnomjeziku: wyvern.

– Počujte, narode! – dreknu rošavi. – Kako se našla tako umna i mudraglava! Začepi gubicu da te ne bih...

– Dosta – oglasi se plavokosi mladić sa somotskom beretkom na glavi, uaketonu štitonoše bez grba, držeći podruku nežnu i bledunjavu devojku u haljiniboje kajsije. – Polako, milostivi zverolovče! Ne preti, more, plemićkinji, da te nebih na svoj mač dočekao. Ionako mi nešto ovde na prevaru smrdi!

– Kakvu prevaru, mladi viteže?! – zagrcnu se rošavi. – Laže ta bala... Htedohreći, greši ta gospojica plemenita roda! To jeste bazilisk!

– To je viverna – ponovi Ciri.– Ama kakva verna! Bazilisk! Gle’te kako je svirep, kako sikće, kako kavez

grize! Kakve zube ima! Zuburine, kažem vam, ima kao...– Kao viverna – iskrevelji se Ciri.– Ako si svu pamet posisala – rošavi zari u nju pogled kojeg se ne bi

postideo ni autentični bazilisk – priđi deder! Primakni se da dune u tebe! Nekasvi zajedno vide kako ćeš da gekneš od otrova. Ajde, priđi!

– Molim lepo – Ciri izvuče ruku iz Fabiovog stiska i pristupi korak napred.– Neću ti to dozvoliti! – povika svetlokosi štitonoša ostavivši svoju kajsijastu

pratilju i preprečivši Ciri put. – Ne možeš tako! Prevelikoj se izlažeš opasnosti,draga damo.

Ciri, kojoj se još niko nikad nije tako obratio, blago se zarumene, pogledamladića i stade izvežbano da trepće, onako kako je često znala da trepće pisaruJareu.

– Ne postoji nikakav rizik, plemeniti viteže – zavodnički se osmehnula,uprkos sećanju na Jeneferine poslovične opomene o ludom koji se smeje nabrašno. – Ništa mi se neće desiti. Taj tobožnji otrov je čista izmišljotina.

– Ipak bih želeo – mladić položi ruku na balčak mača – da budem poredtebe. Da te štitim i branim... Dozvolićeš mi?

– Dozvoliću – Ciri nije znala zašto joj bes na licu kajsijaste gospođicepričinjava tako veliko zadovoljstvo.

– Ja sam tu da je štitim i branim! – zabaci glavu Fabio i izazivački pogledaštitonošu. – I poći ću s njom!

– Gospodo – šepurila se Ciri dižući nos. – Budimo dostojanstveni. Negurajmo se. Ima mesta za svakog.

Krug gledalaca se zatalasao i zabobonjao kada se hrabro približila kavezu,osećajući da joj maltene oba momka dišu za vratom. Viverna besno zasikta izanjiha se, u nozdrve udari gmazovski smrad. Fabio glasno zasopta, a Ciri neustuknu. Prišla je još bliže i ispružila ruku, skoro dotičući kavez. Čudovište sestušti na pritke, razdirući ih zubima. Gomila se opet zatalasa, neko viknu.

– I šta sad? – Ciri se ponosno okrete, položivši izazovno ruke na bokove. –Jesam umrla? Je l’ me otrovalo gnusno čudovište? Ovo je bazilisk koliko samja...

Prekide, videvši najednom bledilo na licu štitonoše i Fabija. Okrete semunjevito i ugleda kako se dve rešetke na kavezu razmiču pod pritiskomrazjarenog guštera, koji je kidao zarđale eksere iz okvira kaveza.

– Bež'te! – povika iz sveg grla. – Kavez puca!Gledaoci pokuljaše ka izlazu vrišteći. Nekoliko njih je pokušavalo da se

probije kroz platna, ali su tako upleli i sebe i druge, prevrnuvši redom sve,načinivši uvrtloženu urnebesnu masu. Štitonoša je uhvatio Ciri za ruku baš u

trenutku kad je htela da skoči unazad, zbog čega su se oboje otkotrljali, sapleli ipali, oborivši i Fabija. Rutavi piljarkin psić počeo je da ujeda, rošavi stadegnusno da huli, a načisto dezorijentisana kajsijasta damica – zastrašujuće dapišti.

Šipke na kavezu pucale su i lomile se, viverna se otela napolje. Rošaviposkoči sa podesta upinjući se da je pritkom zadrži, ali čudovište mu je jednimpokretom svoje šape izbaci iz ruke, savi se i ošinu ga bodljikavim repom,pretvarajući mu rošavi obraz u krvavu pulpu. Sikćući i šireći ranjena krila,viverna odleprša s podesta, bacajući se na Ciri, Fabija i štitonošu, koji supokušavali da ustanu sa zemlje. Kajsijasta damica se onesvestila i prućila sekoliko je duga, nauznak. Ciri se spremila da skoči, ali je shvatila da neće stići.

Spasao ih je rutavi psić, otevši se iz ruku piljarke, koja se prevrnula izamotala u sopstvenih šest sukanja. Psić se baci na čudovište, štrpkajući gasvojim zubićima. Viverna zasikta, pridignu se, prignječi kučence kandžama, izmijskim, neverovatno brzim pokretom izvi se i zari mu zube u vrat. Psetance jedivlje zaskičalo.

Štitonoša đipi na kolena i poseže rukom za pojas, ali ne nađe tamo balčaka,jer je Ciri bila brža. Munjevitim pokretom isukala je mač iz korica, priskočila upoluokretu. Viverna se podigla, otkinuta psetancetova glava visila joj je iz zubatečeljusti.

Svi pokreti koje je naučila u Kaer Morhenu, činilo joj se, izveli su se sami odsebe, gotovo bez njene volje i učešća. Zasekla je iznenađenoj viverni stomak ismesta se manevarski zavrtela, a gušter, koji se na nju bacio, pao je na pesak, iznjega je pokuljala krv. Ciri ga preskoči, vešto izbegavajući rep što je fijukao,sigurno, precizno i snažno zviznu čudovište po vratu, odskoči, mahinalno iizvodeći već nepotreban manevarski pokret, smesta ponovi udarac, ovog muputa presecajući pršljenove. Viverna se sklupčala i ukočila, samo joj se jošzmijski rep vrtuljao i udarao, dižući pesak unaokolo.

Ciri brzo ugura zakrvavljeni mač štitonoši u ruku.– Nemate više čega da se plašite! – viknu ka svetini koja se sjaćivala i ka

onim u platna upletenim gledaocima. – Čudovište je ubijeno! Ovaj hrabri vitezga je ucmekao...

Najednom je osetila da je steže u grlu i čupa u želucu, smračilo joj se predočima. Zastrašujuće snažno je tresnula o nešto otpozadi, toliko snažno da su jojzubi zacvokotali. Osvrnula se oko sebe izgubljeno. Ono u šta je udarila bila je

zemlja.– Ciri... – prošapta Fabio, koji je klečao pored nje. – Šta ti je? Za ime boga,

bleda si kao leš...– Šteta – promrmljala je – što sebe ne možeš da vidiš.Ljudi su se tiskali unaokolo. Nekoliko njih ćuškalo je telesinu viverne

štapovima i žaračima, nekoliko ih je dovodilo u red rošavog, ostatak je klicao učast hrabrog štitonoše, neustrašivog zmajoubice, jedinog koji je sačuvaopribranost i osujetio masakr. Štitonoša je osvešćivao kajsijastu damicu,svejednako s blagim zaprepašćenjem zureći u oštricu svog mača, prekrivenurazmazanim tragovima krvi koja je sahnula.

– Junače moj ... – kajsijasta damica osvestila se i obesila ruke oko vrataštitonoši. – Izbavitelju moj! Ljubljeni moj!

– Fabio! – rekla je tiho Ciri videvši gradske stražare kako se probijaju krozsvetinu. – Pomozi mi da ustanem i vodi me odavde. Brzo.

– Jadna deca... – debela varošanka s čepcem na glavi pogleda u njih dok suse iskradali iz svetine. – Oj, dobro se izvukoste. Oj, da ne beše ovog hrabrogviteza, majke bi oči svoje isplakale za vama!

– Raspitajte se kod koga je ovaj mladić štitonoša! – povika zanatlija kožnomkeceljom. – Za ovaj čin trebalo bi ga proizvesti u viteza!

– A zverolovca na stub srama! Izbatinati ga! Takvo čudovište u grad dovesti,među ljude...

– Vode, brže, donesite vode! Damica se opet onesvestila!– Sirota moja mica! – zavapi najednom piljarka, nagnuta nad onim što je

ostalo od čupavog kera. – Psetance moje nesrećno! Ljudiii! Drž’te onu devojku,onog ugursuza što razljuti aždaju! Gde je ona? Drž’te je! Ona je za sve kriva, ane zverolovac!

Gradski stražari, potpomognuti brojnim dobrovoljcima, dadoše se u potragugurajući se kroz gomilu i osvrćući se. Ciri savlada vrtoglavicu.

– Fabio – šapnula je. – Razdvojićemo se. Naći ćemo se ubrzo u onoj uličiciiz koje smo krenuli. Hajde. Ako te neko zaustavi i pita za mene, ne poznaješ mei nemaš pojma ko sam.

– Ali, Ciri...– Hajde!Stegnula je u ruci Jeneferinu amajliju i izmumlala magijsku formulu kako bi

je aktivirala. Čarolija je proradila za tren oka, a bilo je krajnje vreme. Stražari koji

su se već progurali do nje stadoše dezorijentisani.– Kud se dede, đavo je odneo? – začudi se jedan od njih gledajući, činilo se,

pravo u Ciri. – Gde je ona? Samo što sam je video.– Tamo je! – viknu drugi, pokazujući u suprotnom pravcu.Ciri se okrenula i otišla, i dalje blago ošamućena i iznurena udarom

adrenalina i aktiviranjem amajlije. Amajlija je delovala kao što je i trebalo –apsolutno je niko nije video i niko na nju nije obraćao pažnju. Baš niko. Prenego što se izvukla iz gomile, nekoliko puta su je gurnuli, nagazili i šutnuli. Zadlaku je izbegla opasnost – mogao je da je smrska kovčeg koji je bačen s kola.Umalo joj oko nisu izbili vilama. Magijska formula je imala, kako se pokazalo, isvoje dobre i svoje loše strane – koliko prednosti, toliko i mana.

Dejstvo amajlije nije dugo trajalo. Ciri nije imala dovoljno snage da njomevlada i produži vreme trajanja magijske formule. Na sreću, čarolija je prestala dadeluje u pravi čas – kad se izvukla iz gužve i ugledala Fabija, koji ju je čekao uuličici.

– Au! – reče dečko. – Tu si, Ciri. Već sam se zabrinuo...– Nepotrebno. Hajde, požurimo. Podne je već prošlo, moram da se vratim.– Bogme si se dobro nosila s onim čudovištem – dečko ju je zadivljeno

gledao. – Kako si se samo brzo izvijala! Gde si to naučila?– Gde sam šta naučila? Vivernu je ubio štitonoša.– Nije istina, video sam.– Ništa ti nisi video! Molim te, Fabio, nikome ni reči. Nikome. A naročito

Jenefer. Au, kad bi ona saznala, dobila bih svoje...Zaćutala je.– Oni ljudi su – pokaza iza sebe, prema trgu – bili u pravu. Ja sam razljutila

vivernu. Ja sam kriva...– Nisi ti – osporio je Fabio. – Kavez je bio truo i sklepan. Mogao je da

pukne u svakom trenutku, za sat, sutradan, prekosutra... Bolje što je to sada bilo,jer si spasla...

– Štitonoša je spasao! – dreknula je Ciri. – Štitonoša! Utuvi to sebi u glavunajzad! Kažem ti, ako me odaš, pretvoriću te u ... U nešto strašno! Ja znamvradžbine! Začaraću te...

– Samo da vidim! – razleže se glas iza njihovih leđa. – Sad je stvarnoprevršila dara meru!

Jedna od žena koje su išle ka njima imala je tamnu, ravno očešljanu kosu,

sjajne oči i tanka usta. Preko ramena je imala prebačen kratki kaput odljubičastog damasta, oivičen krznom od sivog puha.

– Zašto ti nisi u školi, učenice? – hladnim, zvonkim glasom je npitala Ciri,merkajući je prodornim pogledom.

– Čekaj, Tisaja – reče druga žena, mlađa, plavokosa i visoka, u zelenoj haljinis velikim dekolteom. – Ja je ne poznajem. Ona verovatno nije...

– Jeste – prekide je crnokosa. – Sigurna sam da je to jedna od tvojihdevojaka, Rita. Ne poznaješ sve. To je jedna od onih koje su pobegle iz Loksijeza vreme meteža prilikom selidbe. I sad će nam to lepo priznati. Dakle, učenice,ja čekam!

– Šta? – namršti se Ciri.Žena stisnu tanke usne, popravi manžetne na rukavicama.– Kome si ukrala kamuflažnu amajliju? Ili ti ju je možda neko dao?– Šta?– Ne ispituj moje strpljenje, učenice. Kazuj kako ti je ime, koji si razred, ko ti

je učitelj. Brzo!– Šta?– Praviš se luda? Govori, kako ti je ime!Ciri stisnu zube, a oči joj se zažariše.– Ana Ingeborga Klopstok – procedi beskrupulozno.Žena podiže ruku i Ciri učas shvati da je užasno pogrešila. Jenefer joj je,

smorena dugim nagvaždanjem, samo jednom demonstrirala delovanje vradžbineparalizovanja. Utisak je bio više nego gadan. Tako je bilo i sada.

Fabio pusti mukli krik i baci se na ženu, ali ga druga, plavokosa, uhvati zakragnu i posadi na mesto. Momak se otimao, ali ženina ruka kao da je bilagvozdena. Ciri nije mogla ni da zadršće. Imala je utisak da polako urasta uzemlju. Crnokosa se nagnu i zari u nju sjajne oči.

– Nisam pristalica telesnog kažnjavanja – rekla je ledenim glasom, opetpopravljajući manžetnu na rukavici – ali ću se potruditi da te išibaju, učenice.Ne zbog neposlušnosti, ne zbog krađe amajlije i bežanije iz škole. Ne zbog togašto si odevena na nedozvoljen način, što ideš s momkom i razgovaraš s njim ostvarima o kojima ti je zabranjeno da govoriš. Bićeš išibana zato što nisiprepoznala arhimađistora.

– Ne! – povika Fabio. – Ne čini joj nepravdu, milostiva gospo! Ja samknjigočatac u banci gospodara Molnara Ðankardija, a gospođica je...

– Umukni! – dreknu Ciri – Umu...Magijska formula zapušavanja usta delovala je brzo i brutalno. Osetila je krv

u ustima.– Dakle? – požurivala je Fabija plavokosa, popuštajući mu okovratnik i

ispravljajući mu maznim pokretom deo koji se izgužvao.– Govori! Ko je ova ohola gospojica?

*Margarita Lo Antij izroni iz bazena pljuskajući vodu naokolo. Ciri nije mogla

da izdrži da ne pogleda. Jenefer je mnogo puta videla golu, i mislila je da nikone može imati lepšu figuru od nje. Pogrešila je. Kad je videla Margaritu LoAntij, shvatila je da bi joj pozavideli čak i mramorni kipovi boginja i nimfi.

Čarobnica je dohvatila čabar s hladnom vodom i polila se po grudima,psujući pritom kao kočijaš i otresajući vodu sa sebe.

– Hej, devojko – mahnu glavom Ciri. – Budi dobra, dodaj mi peškir. Deder,prestani više da se duriš na mene.

Ciri tiho prasnu, i dalje uvređena. Kad je Fabio otkrio ko je ona, čarobnice suje na silu vukle preko pola grada, izvrgavajući je ruglu. U Ðankardijevoj bancistvar je momentalno bila objašnjena. Čarobnice su se izvinile Jenefer, pravdajućise za svoje ponašanje. Stvar je bila u tome što su učenice iz Aretuze bileprivremeno preseljene u Loksiju, jer su školske prostorije adaptirane u stanoveza učesnike i goste sabora čarobnjaka. Koristeći tu gužvu oko selidbe, nekolikoučenica je šmugnulo iz Taneda i dalo se u bežaniju u grad. Margaritu Lo Antij iTisaju de Friz uzbunila je amajlija koju je aktivirala Ciri, pomislile su da je jednaod pobegulja iz škole.

Čarobnice su se izvinile Jenefer, ali im nije palo na pamet da se izvine Ciri.Dok je slušala izvinjenja, Jenefer je gledala u nju, a Ciri je osećala da je do ušijupocrvenela. A tek siroti Fabio – Molnar Ðankardi ispsovao ga je na pasja kola,tako da su dečku suze navrle na oči. Ciri ga je bilo žao, ali je bila i ponosna nanjega – Fabio je održao reč i ni jednom jedinom reči nije ni pisnuo o viverni.

Ispostavilo se da Jenefer savršeno poznaje Tisaju i Margaritu. Čarobnice su jepozvale u „Srebrnu čaplju", najbolje i najskuplje konačište u Gors Velenu, u kojije Tisaja de Friz svratila odugovlačeći odlazak na ostrvo iz samo njoj poznatihrazloga. Margarita Lo Antij, koja je, kako se pokazalo, bila rektor u Aretuzi,prihvatila je poziv starije čarobnice da podeli smeštaj sa njom. Gostionica jezaista bila luksuzna – u podrumu je imala sopstveno kupalište, koje su Margarita

i Tisaja iznajmile za ličnu upotrebu, plativši za to paprenu sumu. Jenefer i Ciri,razume se, pozvane su da im se pridruže – tako da su sve zajedno plivale ubazenu i preznajale se u pari već nekoliko sati, neprekidno pritom prepričavajućitračeve.

Ciri je pružila peškir čarobnici. Margarita ju je nežno štipnula po obrazu. Cirise opet brecnula i uskočila u bazen prskajući vodu koja je mirisala na ruzmarin.

– Pliva kao mala foka – nasmeja se Margarita, opružena pored Jenefer nadrvenoj ležaljci. – A zgodna kao nimfa. Daćeš mi je, Jena?

– Zato sam je ovamo i dovela.– Na koju godinu da je upišem? Osnove ima?– Ima. Ali neka počne kao i sve, od predškolskog. Neće joj škoditi.– Pametno – rekla je Tisaja de Friz, zauzeta nameštanjem malih pehara na

mermernom stolu prekrivenom slojem vodene pare. – Pametno, Jenefer. Devojciće biti lakše ako počne zajedno s drugim početnicama.

Ciri iskoči iz bazena, sede na ivicu podzida, cedeći kosu i pljuskajući nogamapo vodi. Jenefer i Margarita opušteno su spletkarile, svaki čas brišući licaubrusima umočenim u hladnu vodu. Tisaja, skromno zavijena u čaršav, nije seuključivala u razgovor, ostavljajući utisak osobe koja je posve zaokupljenapravljenjem reda za stolom.

– Ponizno se izvinjavam, presvetle gospe! – naglo povika odozgo nevidljivivlasnik gostionice. – Oprostite što vam smetam, ali... neki oficir hitno želi da sevidi sa gospođom De Friz! Kaže da ne podnosi odugovlačenje!

Margarita Lo Antij zakikota se i namignu Jenefer, nakon čega obe kao pokomandi zbaciše s bedara peškire i zauzeše otmene i vrlo izazovne poze.

– Neka uđe oficir! – povika Margarita, zadržavajući smeh. – Pozivamo ga!Spremne smo!

– Kao deca – uzdahnula je Tisaja de Friz, vrteći glavom. – Pokrij se, Ciri.Oficir uđe, ali pošalica čarobnica pokaza se kao ćorav posao. Oficir se nije

zbunio kad ih je video, nije pocrveneo, nije otvorio usta, nije iskolačio oči. Jeroficir je bila žena. Visoka, vižljasta žena s debelom crnom pletenicom i mačem oboku.

– Gospođo – hladno će žena, klanjajući se Tisaji de Friz i škripeći pancir-košuljom. – Donosim izveštaj o izvršenju tvojih naređenja. Molim da mi budedozvoljen povratak u garnizon.

– Imaš dozvolu – kratko odvrati Tisaja. – Hvala za oružanu pratnju i za

pomoć. Sretan put.Jenefer sede u ležaljku, gledajući crno-zlatno-crvenu traku na ratničinom

ramenu.– Ne poznajem li te ja slučajno?Ratnica se kruto pokloni, obrisa oznojeno lice. U kupalištu je bilo vrelo, a

ona je na sebi imala pancir-košulju i kožni ogrlač.– Često boravim u Vengerbergu – rekla je. – Gospođo Jenefer. Zovem se

Rajla.– Sudeći po traci, služiš u specijalnim jedinicama kralja Demavenda?– Tako je, gospođo.– U činu?– Kapetana.– Vrlo dobro – nasmeja se Margarita Lo Antij. – Sa zadovoljstvom

zaključujem da su u Demavendovoj vojsci najzad počeli da daju oficirska zvanjavojnicima koji imaju jaja.

– Mogu li da se udaljim? – ratnica se ispravila, naslanjajući šaku na drškumača.

– Možeš.– Glas ti je bio neprijatan, Jena – rekla je malo zatim Margarita. – Šta imaš sa

kapetanicom?Jenefer je ustala, uzela dva pehara sa stola.– Videla si stubove na raskršćima? – pitala je. – Mora da si ih videla, mora da

ti je do nosa dopro smrad leševa koji trule. Oni su te stubove izmislili i napravili.Ona i njene potkomandne specijalne jedinice. Sadistička banda!

– To je rat, Jenefer. Ta Rajla je sigurno mnogo puta morala da vidi svojubraću po oružju živu palu u ruke Veverica. Obešenu za drveće kao streljačkameta. Oslepljenu, kastriranu, s nogama spaljenim vatrom. Svireposti koje čineSkoja’taeli ne bi se postidela ni sama Falka.

– Metode specijalnih jedinica, isto tako, živo podsećaju na Falkine metode.Ali nije stvar u tome, Rita. Nisam se ja rastužila nad sudbinom vilenjaka, znamja šta je rat. Znam i kako se rat dobija. Dobija se s vojnicima koji su posvećeni ikoji veruju u svoju borbu, koji brane zemlju, brane svoju kuću. Ne s takvimakao što je ta Rajla, s najamnicima koji ratuju za novac, koji ne umeju i ne žele dase posvete. Oni čak i ne znaju šta je posvećenost. A ako znaju, onda je preziru.

– Ðavo nek je nosi, njenu posvećenost i njen prezir. Šta nas se to tiče? Ciri,

ogrni nešto i skokni gore po još jednu karafu. Danas mi je baš došlo da senaljoskam.

Tisaja de Friz uzdahnu, vrteći glavom. Margaritinoj pažnji to nije promaklo.– Na sreću – zakikota se – nismo više u školi, draga mađistorko. Možemo da

radimo šta nam je drago.– Čak i u prisustvu buduće učenice? – zajedljivo upita Tisaja. – Kada sam ja

bila rektor u Aretuzi...– Sećamo se, sećamo se – prekide je nasmejana Jenefer. – Čak i da hoćemo,

ne možemo da zaboravimo. Idi po karafu, Ciri.Gore, dok je čekala karafu, Ciri je gledala kako odlaze ratnica i njena jedinica

od četiri vojnika. Radoznalo i zadivljeno posmatrala je njihovo držanje, izrazelica, odeću i oružje. Rajla, kapetanica sa crnom pletenicom, upravo se svađala savlasnikom gostionice.

– Neću da čekam do sutra! I šta me se tiče što su kapije zatvorene! Hoćusmesta da napustim zidine! Znam da gostionica ima u konjušnicama svojupoternu{15}! Naređujem da mi otvorite!

– Propisi...– Mnogo me se tiču propisi! Izvršavam naređenja arhimađistorke De Friz!– Dobro, kapetanice, ne vičite. Otvoriću vam...Taj lagum, kako se pokazalo, bio je uzani, solidno zamandaljeni prolaz koji je

vodio pravo iza zidina grada. Pre nego što je Ciri uzela iz sluginih ruku karafu,videla je kako se ova poterna otvara, a Rajla i njena jedinica izlaze napolje, unoć.

Zamislila se.*

– No, najzad – obradova se Margarita, ne zna se da li zato što vidi Ciri ilizato što ona u rukama nosi karafu. Ciri stavi karafu na stočić – očito rđavo, jerju je Tisaja de Friz smesta namestila drugačije. Dok je sipala, Jenefer je pokvarilačitavu postavku, i Tisaja je ponovo morala da popravlja. Ciri se zgrozila kad jezamislila Tisaju u ulozi nastavnice.

Jenefer i Margarita nastaviše prekinuti razgovor, neštedimice prazneći karafu.Ciri je postalo jasno da će uskoro morati da trči po još jednu. Zamislila se,prisluškujući razgovor čarobnica.

– Ne, Jena – vrtela je glavom Margarita. – Vidim da nisi u toku. Raskinula

sam sa Larsom. Stvar je završena. Elaine deireadh, što bi rekli vilenjaci.– I zato ti je došlo da se naljoskaš?– Između ostalog – potvrdi Margarita Lo Antij. – Tužna sam, ne krijem to.

Najzad, bila sam s njim četiri godine. Ali morala sam da raskinem. Nema vajdeod njega...

– Naročito zbog toga – prasnu Tisaja de Friz, zagledana u zlatno vino upeharu koji se ljuljao – što je Lars bio oženjen.

– Upravo to je – slegnu ramenima čarobnica – ono što mi se činibeznačajnim. Svi atraktivni muškarci u godinama koji su mi zanimljivi oženjenisu, ništa tu ne mogu da učinim. Lars me je voleo, a i meni se jedno vremečinilo... Ah, šta tu da se priča. Tražio je previše. Ugrozio je moju slobodu, ameni je zlo na samu pomisao o monogamiji. Uostalom, ugledala sam se na tebe,Jena. Sećaš se onog razgovora u Vengerbergu? Kad si odlučila da raskineš sonim tvojim vešcem? Savetovala sam ti tada da razmisliš, govorila sam ti da seljubav ne nalazi na ulici. Ali ipak si ti imala pravo. Ljubav je jedno, a životdrugo. Ljubav prolazi...

– Pusti je, Jenefer – hladno reče Tisaja. – Puna je gorčine i tuge. Znaš zaštone ide na banket u Aretuzu? Zato što se stidi da se tamo pojavi sama, bezmuškarca s kojim je već četiri godine povezuju. Na kojem joj zavide. Kojeg jeizgubila, jer nije umela da ceni njegovu ljubav.

– A da promenimo temu? – predložila je Jenefer, naizgled staloženim, alimalčice drugačijim glasom. – Ciri, sipaj nam. Dovraga, mala je ova karafa. Budidobra, donesi nam još jednu.

– Donesi dve – zasmeja se Margarita. – Za nagradu ćeš dobiti gutljaj i sešćešpored nas, nećeš više morati da čuljiš uši izdaleka. Tvoje obrazovanje počećeovde, odmah, još pre nego što dospeš kod mene, u Aretuzu.

– Obrazovanje! – Tisaja podiže oči ka tavanici. – Za ime božje!– Tišina, draga mađistorko – Margarita se šljapnu rukom po mokroj butini,

podražavajući gnev. – Sada sam ja rektor škole! Nisi uspela da me oboriš nazavršnim ispitima!

– Šteta što nisam.– Tako i ja mislim. Sad bih imala privatnu praksu, kao Jena, ne bih morala da

se mučim sa učenicama, ne bih morala da brišem noseve cmizdravcima, ni da segložim sa oholima. Slušaj me, Ciri, i uči. Čarobnica se uvek pokazuje na delu.Da li je to dobro ili nije dobro – videće se kasnije. Ali treba delati, u životu treba

stisnuti petlju. Veruj mi, mala moja, treba da se kajemo samo ako smo pasivni,neodlučni, kolebljivi. Nikada zbog onog što smo odlučili i učinili, iako to čestodonosi tugu i žalost. Pogledaj ozbiljnu gospođu koja sedi tamo, pravi grimase ipedantno popravlja šta može. To je Tisaja de Friz, arhimađistor, vaspitač nadesetine čarobnica. Učila ih je da budu delatne. Da je neodlučnost...

– Prestani, Rita.– Tisaja je u pravu – rekla je Jenefer, i dalje zagledana u ugao kupališta. –

Prestani. Znam da si tužna zbog Larsa, ali nemoj sada od toga da praviš naukuo životu. Devojka ima vremena da takve stvari nauči. I to ne u školi. Ciri, idi pokarafu.

Ciri je ustala. Bila je već potpuno obučena.I potpuno odlučna.

*– Šta? – dreknula je Jenefer. – Kako to? Kako to, otišla je?– Naredila je... – promumlao je gazda, bledeći i pripijajući se leđima uza zid.

– Naredila je da joj se osedla konj...– I ti si je poslušao? Umesto da nas pitaš?– Gospo, otkud sam mogao znati? Siguran sam bio da to čini po vašoj

naredbi... Nije mi na pamet padalo da...– Prokleta budalo!– Polako, Jenefer – Tisaja primače ruku čelu. – Ne padaj u vatru. Noć je.

Neće je pustiti izvan kapija.– Naredila je – šapnuo je gazda – da joj se otvori poterna...– I otvorili su joj?– Zbog tog sabora, gospođo – gazda je oborio pogled – puno je čarobnjaka

u gradu... Boje se ljudi, niko ne sme da im stane na put... Kako sam mogao daje odbijem? Govorila je isto kao i vi, kao jaje jajetu, isti glas... I isti pogled...Niko nije smeo čak ni u oči da joj pogleda, a nekmoli da joj postavlja pitanja...Bila je ista kao vi... Kao jaje jajetu... Naredila je da joj damo pero i mastilo... inapisala je pismo.

– Daj!Tisaja de Friz je bila brža. Teta Jenefer! – pročitala je naglas.

Oprosti mi. Idem u Hirundum, jer želim da vidim Geralta. Želim da ga vidim pre negošto pođem u školu. Oprosti mi moju neposlušnost, ali ja moram. Znam da ćeš me kazniti,ali ne želim da se kajem zbog svoje neodlučnosti i kolebanja. Ako treba da se kajem, nekato bude zbog onog što sam učinila. Ja sam čarobnica. Stisnuću petlju u životu. Vratiću sečim budem mogla.

Ciri – To je sve?– Ima i postskriptum: Reci gospođi Riti da neće morati da mi briše nos u školi. Margarita Lo Antij u neverici zavrte glavom. A Jenefer opsova. Krčmar

pocrvene i zinu. Čuo je u životu mnoge psovke, ali ovakvu još nije.*

Vetar je duvao od kopna u pravcu mora. Talasi oblaka sjatili su se okomeseca, koji se nadnosio nad šumom. Put do Hirunduma utonuo je u mrak. Zagalop je postalo suviše opasno. Ciri je usporila, pošla je kasom. O tome da jašenogu pred nogu nije ni pomišljala. Žurila je.

Iz daljine se čulo kako bura hukom posviruje, horizont su svaki časrasvetljavale munje koje su se pomaljale u mraku, otkrivajući zubatu testeruvrhova drveća.

Zaustavila je konja. Bila je na raskršću – put se račvao kao vile, oba krakaizgledala su identično.

Zbog čega Fabio nije govorio ništa o raskršćima? Koješta! Ja nikad nezalutam, uvek znam kuda treba da idem ili da odjašem...

Zašto onda sada ne znam kojim putem da krenem?Ogroman bešuman oblik promače joj iznad glave. Ciri oseti kako joj srce

silazi u pete. Konj zarza, ritnu se i pojuri galopom, odabravši desni krak.Zaustavila ga je časak zatim.

– To je samo obična sova – izgrcala je, pokušavajući da umiri sebe i konja. –Obična ptica... Nemamo čega da se plašimo...

Vetar se pojačavao, tamni oblaci su potpuno prekrili mesec. Ali ispred nje, naputu koji je bio pred njom, u useku koji je zevao usred šume, bila je svetlost.Ubrzala je kas, pesak se raspršio pod kopitima.

Uskoro je morala da se zaustavi. Ispred nje su bili provalija i more, iz kog jeizrastala poznata crna kupa ostrva. Sa mesta na kom je stajala nije mogla da vidisvetla Garstanga, Loksije ni Aretuze. Video se samo usamljeni, šiljati toranj kojije predstavljao vrh Taneda.

Tor Lara.Zagrmelo je, a malo zatim zaslepljujuća vrpca munje spojila je oblačno nebo

sa vrhom tornja. Tor Lara ju je prostrelila crvenim zverinjim očurdama svojihprozora, činilo se da je unutar tornja na jedan sekund zaplamtela vatra.

Tor Lara... Galebova kula... Zašto taj naziv u meni budi takvu jezu?Vihor je vitlao drveće, šumelo je granje, Ciri je zažmurila, prašina i lišće šibali

su je po obrazu. Okrenula je konja, koji je frktao i durio se. Ponovo je mogla dase orijentiše. Ostrvo Taned pokazivalo je sever, a ona je morala da ide na zapad.Peskoviti put prostirao se u mraku kao jasna bela traka. Udarila je u galop.

Ponovo je zagrmelo, u svetlu munje Ciri je najednom razaznala jahače.Tamne, nejasne, pokretne prilike s obe strane puta. Čula je poklič.

– Gar’ean!Bez razmišljanja, prikočila je konja, povukla uzde, okrenula se i zagalopirala.

Za njom krik, zvižduk, rzanje, topot kopita.– Gar’ean! Dh’oine!Galop, topot kopita, snažan vazdušni talas. Mrak, u kojem svetlucaju bela

stabla krajputnih breza. Grmljavina. U svetlosti munje dvojica konjanikapokušavaju da joj prepreče put. Jedan je ispružio ruku, hoće da uhvati uzde. Zakapu mu je zakačen veveričji rep. Ciri obada konja petama, priljubljuje mu se uzvrat, jurnjava je zanosi u stranu. Iza nje krik, fijuk, udar groma. Munja.

– Spar’le, Yaeyinn!Trk, trk! Brže, konju! Grom. Munja. Putevi se račvaju. Nalevo! Ja nikad ne

zalutam. Opet račvanje. Nadesno! Juriš, konju! Brže, brže!Put vodi naviše, pesak je pod kopitima, konj je sporiji iako ga poteruje...Na vrhu uzvišenja se osvrnula. Još jedna munja osvetlila je put. Potpuno je

prazan. Naćulila je uši, ali je čula samo vetar koji je šumeo lišćem. Zagrmelo je.Ovde nema nikoga. Veverice... To je samo uspomena iz Kedvena. Ruža iz

Seraveda... Sve mi se to učinilo. Ovde nema žive duše, niko me ne juri.Ošinu je vetar. Vetar duva sa kopna, pomislila je, a ona ga oseća na desnom

obrazu...Zalutala sam.

Munja. Njena svetlost obasjava morsku površinu, u njenoj pozadini crnakupa ostrva Taned. I Tor Lara. Galebova kula. Toranj koji kao magnet privlači...Ali ja neću u taj toranj. Ja idem u Hirundum. Jer moram da vidim Geralta.

Ponovo je sevnulo.Između nje i provalije stajao je crni konj. A na njemu je sedeo vitez sa

šlemom ukrašenim krilima grabljivice. Krila naglo zalepetaše, ptica se vinula dapoleti...

Cintra!Zaleđenost strahom. Uzde bolno zarivene u ruke. Munja. Crni vitez sapinje

konja. Na licu ima avetinjsku masku. Krila lepeću...Konj kreće u galop, nepoteran. Svetlaci munja u mraku. Kraj šume.

Pljuskanje, mljaskavo toptanje kopita u bari. Iza nje šum krila grabljivice. Svebliže... Bliže...

Besni galop, oči suze od jurnjave. Munje paraju nebo, na njihovom svetluCiri nazire jove i vrbe sa obe strane puta. Ali to nije drveće. To su sluge KraljaVilovnjaka{16}. Sluge crnog viteza koji galopira za njom, dok krila grabljivicešume na njegovom šlemu. Nakazna čudovišta sa obe strane puta pružaju ka njojkvrgave ruke, smeju se grozomorno, razjapljuju crne čeljusti duplje. Ciri sepripija konju uz vrat. Granje fijuče, šiba, zapinje za njega odeća. Grdobna deblaškripe, duplje im klapću, zacenjuju se od podrugljivog smeha...

Lavić iz Cintre! Čedo Drevne krvi!Crni vitez već je iza nje, Ciri za vratom oseća njegovu ruku koja pokušava da

dohvati njenu kosu. Vriskom poterani konj juri napred, oštrim skokom preskačenevidljivu preponu, s treskom lomi trsku, sapliće se...

Ciri povuče uzde, zadiže se u sedlu, okrete konja, koji je njištao. Zaurlabesno, goropadno. Isuka mač iz korica, zavitla njime nad glavom. Ovo više nijeCintra! Ja više nisam dete! Nisam bespomoćna! Ne dopuštam...

– Ne dopuštam! Nećeš me dotaći! Nikad više me nećeš dotaći!Uz pljuskanje i šljapkanje, konj se zaustavio u vodi koja mu je dopirala do

stomaka. Ciri se nagnula, viknula je, obola petama konja, ponovo je pojurila nanasip. Ribnjaci, pomislila je. Fabio je govorio o ribnjacima. Ovo je Hirundum.Našla sam put. Ja nikad ne zalutam...

Munja. Iza nje nasip, dalje crni zid šume, usečen u nebo kao testera. I nikognema. Tišinu prekida samo zavijanje vihora. Negde u močvarama gače

prestrašena patka.Nigde nikoga. Nikoga nema na nasipu. Niko me ne juri. To je bilo

priviđenje, košmar. Uspomena iz Cintre. Samo mi se učinilo.Svetlašce u daljini. Ulična svetiljka. Ili vatra. To je zemljoradničko imanje.

Hirundum. Već je blizu. Još jedan mali napor...Munja. Jedna, druga, treća. Groma nema. Vetar naglo zamire. Konj rže,

zamahuje glavom i propinje se.Na crnom nebu pojavljuje se mlečna pruga koja postaje sve svetlija, uvija se

kao zmija. Vetar opet udara u vrbe, kovitla oblake prašine, lišća i osušenih travasa nasipa.

Daleko svetlašce iščezava. Tone i rasplinjuje se u bujici na milijarde modrihplamičaka od kojih je najednom zablistala i zaplamtela čitava močvara. Konjfrkće, rže, mahnita po nasipu, Ciri se jedva održava u sedlu.

Na traci koja vijori po nebu pojavljuju se maglovite, košmarne prilike jahača.Sve su bliže, sve se jasnije vide. Lelujaju se bivolji rogovi i iskrzane perjanice našlemovima, belasaju se pod šlemovima lešinske maske. Jahači na konjskimskeletima prekrivenim dronjavim abaijama. Besni vihor fijuče u vrbama, oštricemunja neprestano zasecaju crno nebo. Vetar sve glasnije zavija. Ne, to nije vetar.To je avetinjska zapevka.

Košmarna kavalkada skreće, jezdi pravo na nju. Kopita avetinjskih konjakomešaju bleda svetla lutajućih plamičaka koji lebde nad močvarama. Na čelukavalkade galopira Kralj Sablasnih jahača. Posve zarđala kaciga njiše se nadlešinskom maskom, zjapeći rupama očnih duplji u kojima plamti modrikastiplamen. Leluja pohabani plašt. U dodiru sa rđom pokrivenim prsnim oklopomčegrće verižni okovratnik, šupalj kao stara grahorovina. Jednom je bio napunjendragim kamenjem, ali je ono poispadalo za vreme divlje jurnjave po nebu. Ipretvorilo se u zvezde...

To nije istina! To ne postoji! To je košmar, priviđenje, varka! To mi se samopričinjava!

Kralj Sablasnih jahača sapinje paripa-kostura, puca u divlji, zastrašujući smeh.Čedo Drevne krvi! Pripadaš nama! Naša si! Priključi se sviti, priključi se našim

Jahačima! Teraćemo, jurićemo sve do kraja, do večnosti, do kraja sveta! Naša si, zvezdookaćerko Haosa! Priključi se, pusti da te ozari radost Sablasnih jahača! Naša si, jedna si odnas! Tvoje mesto je među nama!

– Ne! – dreknula je. – Sklanjajte se! Vi ste leševi!

Kralj Sablasnih jahača se smeje, škljocaju truli zubi nad zarđalom kragnomoklopa. Modro sevaju očne duplje lešinske maske.

Da, mi smo leševi. Ali ti si smrt.Ciri se priljubila uz konjski vrat. Nije morala da poteruje konja. Osećajući za

sobom hajku utvara, konj je jurišao po nasipu u vratolomnom trku.*

Berni Hofmajer, hobit, zemljoradnik iz Hirunduma, podiže kovrdžavu glavu,osluškujući daleki odjek groma.

– Opasna stvar – rekao je – kad je ovakva oluja bez kiše. Mlatnuće negdegrom i eto ti požara...

– Malo kiše dobro bi došlo – uzdahnu Neven, zavrćući vijke na lauti – jervazduh je takav da ga nožem možeš seći... Košulja se lepi za leđa, komarciujedaju... Ali verovatno se ništa neće desiti. Bura je u vazduhu samo kolala, aliodnedavno sevaju munje negde na severu. Valjda na moru.

– Tutnji u Tanedu – potvrdio je hobit. – To je najviša tačka u okolini. Takula na ostrvu, Tor Lara, đavolski privlači gromove. Kad je provala oblaka,izgleda kao da stoji u vatri. Čudiš se kako se ne raspadne...

– To je magija – uvereno zaključi trubadur. – Na Tanedu je sve magično, pa isama stena. A čarobnjaci se ne plaše gromova. Šta ja pričam! Znaš li, Berni, daoni umeju da hvataju gromove?

– Ma nemoj mi reći! Lažeš, Nevene.– Grom me... – prekide pesnik, uznemireno pogledavši u nebo. – Neka me

đavo nosi ako lažem. Kažem ti, Hofmajeru, magovi hvataju gromove. Svojimočima sam video. Stari Gorazd, onaj kog su kasnije ubili na brdu Soden, jednomje uhvatio grom na moje oči. Uzeo je podugačak komad žice, jedan kraj prikačioza vrh svog tornja, drugi pak...

– Drugi kraj žice treba staviti u veliku flašu – zapiskuta najednomHofmajerov sin, koji se vrteo po doksatu, maleni hobit kose kovrdžave i gustekao ovčije runo. – U stakleni balon, kao onaj u kojem se destiliše vino. Grom ćepo žici da strugne u balon.

– Ulazi u kuću, Frankline! – dreknu zemljodelac. – U krevet, na spavanje,odmah! Uskoro će ponoć, a sutra treba da se radi! Daću ja tebi, budeš li zavreme oluje sa balonom ili žicom prčkao, radiće motka po turu! Brideće ti dupeda nećeš moći da sediš! Petunija, vodi ga odavde! A nama još piva donesi!

– Dosta vam je bilo – gnevno će Petunija Hofmajer, odvodeći sina s trema. –

Dovoljno ste već lokali.– Ne čantraj. Veštac samo što se nije vratio. Red je gosta počastiti.– Kad se veštac vrati, doneću. Za njega.– Škrte li žene! – promrsi Hofmajer da žena ne čuje. – Čitava njena svojta,

Biberveltovi sa Livade, svi do jednog su ti drmsuzi. Suvo drvo mazgu ne pušta.Nego, vešca nešto dugo nema. Pođe do ribnjaka i tek tako nestade. Drugojak tije to čojak. Vide li kako s večeri pogledava devojke, Ciniju i Tangerinku, kad sebave u dvorištu? Čudan mu je bio pogled. A sada... Ne mogu da se odupremutisku da je otišao zato da bi bio sam. A moje je gostoprimstvo prihvatio jer mije gazdinstvo skrajnuto, daleko od drugih. Ti ga bolje poznaješ, Nevene, reci.

– Da ga poznajem? – pesnik ubi komarca na vratu, udari po žicama laute,zagledan u crne siluete vrba nad ribnjakom. – Ne, Berni, ne poznajem ga.Mislim da ga niko ne poznaje. Ali šta se s njim dešava, to vidim. Zašto je ondošao ovamo, u Hirundum? Da bi bio bliže ostrvu Taned? A kad sam mu jučepredložio da zajedno odemo u Gors Velen, odakle se vidi Taned, odbio je bezrazmišljanja. Šta ga ovde drži? Poverili ste mu dobro plaćen posao?

– Ma kakvi – promumla hobit. – Iskreno, uopšte ne verujem da je ovdeikakvo čudovište i bilo. To dete je mogao i grč da uhvati i da se tako utopi uribnjaku. Ali svi su odmah zavrištali da je to utopljenik ili kikimora i da trebavešca pozvati... A novac su mu tako bedan obećali da je to bruka jedna. A on?Tri noći švrlja po grobljima, danju spava ili sedi da i reč ne prozbori, kaokostroma{17}, blene u decu, u kuću... Čudak. Osobenjak, rekao bih.

– Pravo bi rekao.Blesnula je munja, osvetljavajući gazdinstvo i okućnicu. Načas u svoj svojoj

belini zasjaše ruševine vilenjačkog dvorca na kraju nasipa. Malo zatim, nadvoćnjacima se prolomi udar groma. Podiže se silovit vetar, drveće i trščak nadribnjakom zašumeše, povijahu se, vodeno ogledalo namreška se i zamuti,uspraviše se listovi lokvanja.

– Ipak nam se sprema bura – zemljodelac pogleda u nebo. – Možda su jemagovi čarima odagnali od ostrva? Sabralo ih se na Tanedu, kažu, oko dvesta...Šta misliš, Nevene, o čemu će oni tamo raspravljati, na tom njihovom saboru?Hoće li šta dobro iz toga proisteći?

– Za nas? Sumnjam – trubadur pređe palcem po strunama laute. – Ti saborisu obične modne revije, prilika za spletkarenja, za opanjkavanje i unutrašnje

nadmetanje. Za prepiranje o tome da li magiju treba popularisati ili elitizovati.Za sukobe između onih koji služe kraljevima i onih koji radije izdaleka vršepresiju na kraljeve...

– Oho! – reče Berni Hofmajer. – Nešto mi govori da će za vreme tog saborana Tanedu grmeti i bleštati gore nego kad je bura.

– Moguće. Ali šta se to nas tiče?– Tebe ništa – sumorno će hobit. – Jer ti samo po lauti prebiraš i pevaš.

Gledaš svet izokola i samo rime i note vidiš. A nama su samo poslednje nedeljekonji već dvaput izgazili kopitima kupus i repu. Vojska juri za Vevericama,Veverice zameću trag i nestaju, a i jedni i drugi jezde preko našeg kupusa.

– Badava ti je da drvo žališ kada gori šuma – odrecitovao je pesnik.– Kad ti, Nevene, nešto kažeš – Berni Hofmajer ga popreko pogleda –

čovek ne zna da li da plače, da se smeje ili da te zvekne po turu. Ja ozbiljnogovorim! I kažem ti da je gadno vreme došlo. Drumovi su puni kolaca i vešala,po proplancima i šumskim putevima svuda leševi, sunac ti tvoj, mora da je takoizgledala ova zemlja u Falkino vreme. I kako onda da živiš ovde? Danju dolazekraljevi ljudi i prete da će da nam udare bukagije na noge budemo li pomagaliVevericama. A noću se pojavljuju vilenjaci i čik probaj da im odbiješ pomoć!Odmah ti pesnički obećaju da ćeš videti kako noć postaje krvava. Toliko supoetični da ti dođe da se ispovraćaš. I tako smo ti mi između dve vatre.

– Računaš na to da će sabor čarobnjaka nešto promeniti?– A valjda će. I sam si kazao da se među magovima dve struje nadmeću.

Bivalo je onomad da su čarobnjaci kraljeve smirivali, da su činili kraj ratovima ineredima. Pa upravo su magovi pre tri godine sklopili mir sa Nilfgardom.Možda će i sada...

Berni Hofmajer ućuta, naćuli uši. Neven utuli šakom zvuk struna.Iz mraka na nasipu pomolio se veštac. Sporo je hodao ka kući. Ponovo je

blesnula munja. Kad je zagrmelo, veštac je već bio pored njih, na tremu.– Dobro, Geralte, kako je? – upita Neven da bi prekinuo nelagodnu tišinu. –

Nanjušio si nakazu?– Nisam. Nije noć za njuškanje. Ovo je nemirna noć. Nemirna... Umoran

sam, Nevene.– Onda uđi, odmori se.– Nisi me shvatio.– U samoj stvari – promrmlja hobit, gledajući u nebo i osluškujući. –

Nemirna noć, nešto rđavo lebdi u vazduhu... Živinčad se uzvrtela u avliji... A uovom vihoru čuju se krici...

– Sablasni jahači – tiho će veštac. – Dobro zatvorite prozorske kapke, gazdaHofmajeru.

– Sablasni jahači? – užasnu se Berni. – Utvare?– Ne bojte se. Preleću na velikoj visini. U leto uvek preleću visoko. Ali deca

mogu da se probude, Jahači donose košmare. Bolje je zatvoriti prozorska okna.– Sablasni jahači – reče Neven, uznemireno pogledajući gore – navešćuju rat.– Glupost. Sujeverje.– Ali neposredno pre nego što je Nilfgard napao Cintru...– Ćuti! – veštac ga prekide, naglo se ispravi, zagledan u mrak.– Šta se...– Konjanici.– Majku mu! – frknu Hofmajer, đipivši sa klupe. – Noću, to mogu biti samo

Skoja'taeli...– Jedan konj – prekide ga veštac, podižući mač s klupe. – Jedan konj je pravi.

Ostalo su utvare Sablasnih jahača... Dovraga, nemoguće... U leto?I Neven đipi, ali ga je stid bilo da beži, jer se ni Geralt ni Berni nisu spremali

da pobegnu. Veštac isuka mač i potrča prema nasipu, hobit bez razmišljanjapohita za njim, naoružan vilama. Opet je sevnulo, na nasipu se ukazao konj ugalopu. A iza konja je išlo nešto neodređeno, nešto što je bilo nepravilan klobuk,vir, priviđenje satkano od mraka i blede svetlosti. Nešto što je budilo paničanstrah, odvratnu jezu od koje ti se prevrće utroba.

Veštac ispusti krik, dižući mač uvis. Jahač ga primeti, ubrza galop, osvrte se.Veštac kriknu još jednom. Udari grom.

Blesnulo je, ali ovog puta to nije bila munja. Neven je čučnuo pored klupe ibio bi se podvukao pod nju da nije bila preniska. Berni ispusti vile. PetunijaHofmajer, istrčavši iz kuće, vrisnu.

Zaslepljujući blesak materijalizovao se u prozirni krug unutar kog se ukazalaprilika koja je munjevitom brzinom dobijala obrise i oblike. Neven ju je odmahprepoznao. Poznavao je te crne raščupane lokne i opsidijansku zvezdu nasomotskoj traci oko vrata. Ono što nije poznavao i nikad dotad nije video bilo jelice. Lice Besa i Jarosti, lice boginje Osvete, Pogibije i Smrti.

Jenefer je podigla ruku i izviknula magijsku formulu, a iz njene ruke opalilesu i zasiktale spirale sejući iskre, sekući noćno nebo i proizvodeći na površini

ribnjaka hiljade odraza. Spirale su se kao džiliti zarivale u klobuk koji je goniousamljenog jahača. Klobuk se uskovitlao, Nevenu se učinilo da čuje avetinjskekrike, da vidi naziruće košmarne prilike avetinjskih konja. Video je to u delićusekunde, jer se klobuk najednom skvrčio, sabio u kuglu i klisnuo uvis, u nebo,izdužujući se u tom jurišu i vukući za sobom rep sličan kometinom. Pade mrak,rasvetljen samo titravim sjajem svetiljke koju je držala Petunija Hofmajer.

Jahač ukopa konja u dvorištu ispred kuće, prhnu sa sedla, zanjiha se. Nevenje u momentu shvatio ko je to. Nikad do tad nije video tu vitku devojkupepeljaste kose, ali ju je smesta prepoznao.

– Geralte... – tiho je rekla devojka. – Jenefer... Oprostite... Morala sam. Znašveć...

– Ciri – reče veštac. Jenefer učini korak ka devojci, zaustavi se ipak. Ćutala je.Kome će prići, pitao se Neven. Nijedno od njih, ni veštac, ni čarobnica, neće

učiniti nijedan korak, nijedan pokret. Kome će ona najpre prići? Njemu? Ili njoj?Ciri nije prišla nijednom od njih. Nije znala da odabere. Onesvestila se.

*Kuća je bila prazna, hobit i cela njegova porodica krenuli su na posao u cik

zore. Ciri se pravila da spava, ali je čula Geralta i Jenefer da izlaze. Izmigoljila seiz postelje, brzo se obukla, tiho se iskrala iz sobe i pošla za njima u voćnjak.

Geralt i Jenefer su skrenuli na nasip između ribnjaka belih od lopoča i žutihod lokvanja. Ciri se sakrila iza srušenog zida i posmatrala ih je kroz rupu. Mislilaje da Neven, slavni pesnik čije je stihove više puta čitala, još spava. Ali bila je uzabludi. Pesnik Neven nije spavao. I uhvatio ju je na delu.

– Ej – reče, iznebuha joj prišavši i kikoćući se. – Je l’ lepo da tako krišomposmatraš i osluškuješ? Dajmo to malo diskretnije, devojko. Daj im da budumalo sami.

Ciri je pocrvenela, ali je momentalno stisnula zube.– Kao prvo, nisam mala– prosikta oholo. – A drugo, ne ometam ih valjda?Neven se malo uozbilji.– Valjda ih ne ometaš – reče. – Čak mi se čini da im potpomažeš.– Kako? U čemu?– Ne pretvaraj se. Ono juče si lukavo izvela. Ali mene nisi mogla da pređeš.

Pravila si se da si se onesvestila, je l’ da?– Istina je – promrmljala je, okrećući lice. – Jenefer je to prepoznala, ali

Geralt nije...

– Zajedno su te uneli u kuću. Ruke su im se gotovo dodirivale. Sedeli supored tvog kreveta skoro do jutra, ali nisu ni reči rekli jedno drugom. Tek sadasu odlučili da porazgovaraju. Tamo, na nasipu, kod ribnjaka. A ti si odlučila daih prisluškuješ, da čuješ o čemu pričaju... I da ih špijuniraš kroz rupu u zidu.Tako jako moraš da znaš šta oni tamo rade?

– Oni tamo ništa ne rade – Ciri se blago zarumenela. – Malo razgovaraju, toje sve.

– A ti? – Neven sede na travu ispod jabuke i nasloni se leđima na panj,proverivši prethodno ima li na njemu mrava ili gusenica. -Ti bi htela da znaš očemu razgovaraju, zar ne?

– Da... Ne! Uostalom... Uostalom, ionako ništa ne čujem. Predaleko su.– Ako hoćeš – zasmeja se bard – ja ću da ti kažem.– A otkud pa ti to možeš znati?– Ha-ha-ha. Ja sam, draga moja Ciri, pesnik. Pesnici o tim stvarima sve

znaju. Reći ću ti još nešto: pesnici o tim stvarima znaju više negoli same ličnostikoje u njima učestvuju.

– Nije nego!– Časna reč! Časna pesnička reč!– Ajde onda, reci, o čemu oni razgovaraju? Objasni mi šta sve to znači!– Pogledaj još jednom kroz rupu i vidi šta rade.– Hmmm... – Ciri zagrize donju usnu, zatim se naheri i prisloni oko uz

pukotinu. – Jenefer stoji kraj vrbe... Kida listiće i vrti u rukama svoju zvezdu...Ništa ne govori i uopšte ne gleda u Geralta... A Geralt stoji pored nje. Oborio jeglavu. I nešto govori. Ne, ćuti. O, izraz lica mu je... Kako mu je čudan izrazlica...

– Detinje jednostavno – Neven je našao jabuku u travi, obrisao ju je opantalone i kritički pogledao. – On je upravo moli da mu oprosti za svakuglupost koju je rekao i učinio. Moli je da mu oprosti njegovo nestrpljenje,malovernost i malodušnost, tvrdoglavost, zagriženost, durenje i držanjenedostojno muškarca. Izvinjava joj se za ono što nekada nije razumeo, što nijehteo da razume...

– To je nemoguće, to ne može biti istina! – Ciri se ispravila i silovitimpokretom sklonila šiške sa čela. – Sve si izmislio!

– Izvinjava joj se za ono što je tek sada shvatio – Neven se zagleda u nebo, aglas mu dobi ritam svojstven baladi. – Za ono što bi želeo da razume, samo se

plaši da neće stići... I za ono što nikad neće razumeti. Izvinjava joj se i moli je damu oprosti... Hmm, hmm... Smisao... Savest... Sudbina? Banalno zvuči,dovraga!

– Nije istina! – pobuni se Ciri. – Geralt uopšte tako ne govori! On... uopšte ine govori. Pa videla sam. Stoji tamo i ćuti...

– U tome je uloga poezije, Ciri. Govoriti o onome što drugi prećutkuju.– Glupa ti je ta tvoja uloga. A i ti sve izmišljaš!– U tome takođe počiva uloga poezije. Hej, čujem iznad ribnjaka nekakve

povišene glasove. Izviri brzo, vidi šta se tamo događa.– Geralt – Ciri ponovo nasloni oko uz rupu u zidu – stoji oborene glave. A

Jenefer strašno urla na njega. Urla i maše rukama. Ajoj... Šta to može da znači?– Detinje jednostavno – Neven se opet zagleda u oblake što kliziše po nebu.

– Sada se ona izvinjava njemu.

Eto, uzimam te sebi, da te imam i čuvam, u dobru i u zlu, kad je sudbina slatka i

gorka, danju i noću, u bolesti i u zdravlju, jer te ljubim svim svojim srcem i zaklinjem ti sena večnu ljubav, dok nas smrt ne rastavi.

Starostavna formula obreda venčanja O ljubavi malo toga znamo. S ljubavlju je kao i s kruškom. Kruška je slatka i ima svoj

oblik. Pokušajte da definišete kruškin oblik. Neven, Pola veka poezije

Treće poglavlje

Geralt je imao razloga da sumnja – i sumnjao je – da se banketi čarobnjakarazlikuju od pirova i gozbi običnih smrtnika. Ipak, nije očekivao da su razliketoliko velike i tako principijelne.

Jeneferin predlog da joj bude pratnja na banketu koji je prethodiočarobnjačkom saboru iznenadio ga je, ali ga nije zaprepastio. Jer to nije bio prviput da mu tako nešto predlaže. I ranije je, dok su živeli zajedno i dok je izmeđunjih sve išlo kako treba, Jenefer želela da bude na tim saborima i skupštinama unjegovom društvu. Tada je ipak odlučno to odbijao. Bio je uveren da će gačarobnjaci tretirati tamo, u najboljem slučaju, kao čudovište i senzaciju, unajgorem slučaju kao hulju i pariju. Jenefer se podsmevala njegovoj zebnji, alinije navaljivala. Pošto je u drugim situacijama uspevala da pritisne tako da se sveu kući treslo i staklo pucalo, Geralt se u svojim promišljanjima uveravao da sunjegove odluke bile ispravne.

Ovog puta je pristao. Bez razmišljanja. Predložila mu je to nakon dugog,iskrenog razgovora punog emocija. Posle razgovora koji ih je ponovo zbližio,koji je zasenio i potisnuo u zaborav stare razmirice, otopio led žaljenja, ponosa izadrtosti. Posle razgovora na nasipu u Hirundumu Geralt bi bio pristao nasvaki, apsolutno svaki Jeneferin predlog. Ne bi odbio ako bi mu čak predložilada zajedno posete pakao i popiju tamo šoljicu provrelog katrana u društvuplamenih demona.

A bila je tu i Ciri, bez koje ne bi bilo tog razgovora, ne bi bilo susreta. Ciri,za koju se, prema Kodringerovim rečima, zanimao nekakav čarobnjak. Geralt jeračunao na to da će njegovo prisustvo na saboru isprovocirati čarobnjaka inaterati ga na delanje. Ali o tome nije ni reči rekao Jenefer.

Iz Hirunduma su otišli pravo na Taned, on, ona, Ciri i Neven. Najpre su sezaustavili u ogromnom kompleksu palate Loksija u jugoistočnom deluplaninskog podnožja. Dvorac je već vrveo od gostiju, učesnika sabora i osobakoje su ih pratile, ali za Jenefer su odmah našli smeštaj. U Loksiji su proveličitav dan. Geralt je proveo taj dan u razgovorima sa Ciri, Neven u trčkaranju ispletkarenju, čarobnica u odabiranju i isprobavanju haljina. A kad je došlo veče,veštac i Jenefer su se priključili šarenoj povorci koja je išla ka Aretuzi – palati u

kojoj je trebalo da se održi banket. I sada, u Aretuzi, Geralt se iznenađivao ičudio, mada je obećavao sebi da se ničemu neće čuditi i da ga ništa nećeiznenaditi.

Ogromna centralna dvorana bila je izgrađena u obliku slova T. Duža bočnastrana imala je prozore, uzane i neverovatno visoke, koji sežu bezmalo do svodašto ga podupiru stubovi. Svod je, isto tako, bio visok. Toliko visok da je teškobilo raspoznati detalje dekorativnih fresaka, a naročito je teško bilo prepoznatipol golaća – najčešće ponavljani motiv na slikama. Na prozorima su bili vitražikoji mora da su koštali čitavo bogatstvo, ali je i pored toga u hali bila promaja.Geralt se čudio što se sveće ne gase, ali je nakon detaljnijeg posmatranja prestaoda se čudi. Svećnjaci su bili magični, možda čak iluzorni. Davali su, u svakomslučaju, mnogo svetlosti, neuporedivo više nego sveće.

Kad su ušli, unutra se zabavljalo već dobrih stotinak ljudi. Sala je, kako jeocenio veštac, mogla da smesti barem triput više ljudi, čak i pored običaja da usredini budu postavljeni stolovi u obliku potkovice. Ali tradicionalne potkoviceuopšte nije bilo. Izgledalo je da će pirovati stojećki, tako što će stoički krstaritiduž zidova ukrašenih zidnim ćilimima, girlandama i plamencima koji su setalasali na promaji. Pod zidnim ćilimima i girlandama postavljeni su redovi dugihstolova. Po stolovima je bilo poređano fino jestivo posluženo u još finijemposuđu, okruženom fantastičnim cvetnim kompozicijama i majstorskimfiguricama od leda. Pomno se zagledavši, Geralt je zaključio da je dovitljivostdaleko zastupljenija od samog jela.

– Nema stola – sumorno je konstatovao, ispravljajući na sebi kratak, srebromobrubljen i strukiran crni kaftan u koji ga je odenula Jenefer. Kaftan, koji je bioposlednji modni krik, nazivao se dublet. Veštac nije pojma imao otkuda taj naziv.I nije ni želeo da sazna.

Jenefer nije reagovala. Geralt nije očekivao reakciju, dobro je znao dačarobnica nije navikla da reaguje na takvu vrstu tvrdnji. Ali nije odustao. I daljeje nagvaždao. Jednostavno, želeo je da nagvažda.

– Nema muzike. Duva ubitačno. Nema gde da se sedne. Ješćemo i pićemostojećki?

Čarobnica ga počasti dugim, setnim i značajnim pogledom svojih ljubičastihočiju.

– Naravno – neočekivano spokojno je rekla. – Ješćemo stojećki. Znaj, istotako, da se duže zadržavanje za stolom tumači kao neprimereno ponašanje.

– Potrudiću se da se ponašam primereno – promumlao je. – Tim pre što jeponuda na tom stolu dosta slaba, kako vidim.

– Neumerenost u piću takođe se u velikoj meri ubraja u neprimerenovladanje – Jenefer je nastavila da drži predavanje, uopšte ne obraćajući pažnju nanjegova gunđanja. – Izbegavanje razgovora smatra se za neoprostivuneprimerenost.

– A da li to – prekide je – što onaj tamo mršavko u kretenskim pantalonamaupravo pokazuje na mene prstom dvojici svojih drugara takođe važi zaneprimerenost?

– Da. Ali sitnu.– Šta ćemo da radimo, Jen?– Da kružimo po sali, pozdravljamo se, udjeljujemo komplimente,

razgovaramo… Prestani da ispravljaš dublet i nameštaš kosu.– Nisi mi dala da stavim povesku…– Tvoja poveska je pretenciozna. Hajde, uhvati me pod ruku i idemo.

Neprimereno je i stajanje blizu ulaza.Kružili su po sali, koja se postepeno punila gostima. Geralt je bio jezivo

gladan, ali je brzo shvatio da se Jenefer nije šalila. Postajalo je očigledno daforma koja obavezuje među čarobnjacima faktički nalaže da se jede i pije malo iprividno nevoljno. Da stvar bude gora, svako stajanje za stolom sa posluženjempovlači za sobom društvene konvencije. Neko te primeti, obraduje se što te jeprimetio, pa ti priđe i pozdravlja se s tobom, koliko otvoreno, toliko i lažno.Posle obaveznog kvaziljubljenja u obraze ili neprijatno delikatnog stiska ruke,posle neiskrenih osmeha i još neiskrenijih, premda dobro izlažiranihkomplimenata, nastupao je kratak i mučno banalan razgovor ni o čemu.

Veštac se budno osvrtao, tražeći poznata lica, nadajući se, pre svega, da nijejedina osoba koja ne pripada bratstvu čarobnjaka. Jenefer ga je uveravala da nećebiti jedini, ali i pored toga, on ili nikoga izvan Bratstva nije video, ili nije umeonikoga da prepozna.

Paževi su raznosili vino na poslužavnicima, lavirajući između gostiju. Jeneferuopšte nije pila. Veštac je želeo, ali nije mogao. Pio je njegov dublet. Podpazusima.

Vešto kormilareći, čarobnica ga odvuče od stola i izvede na samu sredinudvorane, u sam centar opšteg zanimanja. Otpor je bio uzaludan. Shvatio je učemu je štos. Posredi je bila najobičnija moguća demonstracija.

Geralt je znao šta može da očekuje, pa je stoički mirno podnosio pogledečarobnica pune nezdrave ljubopitljivosti i zagonetne osmehe čarobnjaka. Madaga je Jenefer uveravala da konvencija i primerenost nalažu zabranu upotrebemagije na takvim zabavama, nije verovao da bi magovi mogli da se uzdrže,naročito stoga što ga je Jenefer provokativno izložila javnom pogledu. I spravom joj nije verovao. Nekoliko puta osetio je podrhtavanje medaljona ibockanje čarobnjačkih impulsa. Neki – a naročito neke – besprizorno supokušavali da mu čitaju misli. Bio je na to spreman, znao je o čemu je reč, znaoje kako da tome doskoči. Gledao je u vranokosu Jenefer, u crno-belu Jeneferljubičastih očiju, koja je blistala pored njega, a čarobnjaci koji su ga sondiralismućivali su se, lutali i, na njegovo ogromno zadovoljstvo, očigledno im jeponestajalo hrabrosti i samouverenosti. Da, odgovarao im je u mislima, da, nistepogrešili. Postoji samo ona, ova koja hoda pored mene, ovde i sada, i samo jeona važna. Ovde i sada. A to ko je bila nekada, gde je i s kim nekada bila, tonema niti najmanjeg, nikakvog značenja. Sada je sa mnom, ovde, među vama.Sa mnom i ni s kim drugim. Upravo tako mislim, mislim o njoj stalno,neprekidno o njoj mislim, dok osećam njen miris i toplinu njenog tela. A vicrknite od zavisti.

Čarobnica mu je snažno stegnula nadlakticu, priljubila se uz njegov bok.– Hvala ti – promrmljala je, kormilareći natrag prema stolovima. Samo ne

preterano transparentno, molim te.– Da li vi, čarobnjaci, iskrenost uvek uzimate za transparentnost? Da li je to

zbog toga što ne verujete u iskrenost, čak ni onda kad je iščitavate u tuđimmislima?

– Da. Zbog toga.– A ipak mi zahvaljuješ?– Jer tebi verujem – stegla je njegovu ruku još jače, uzela je tanjir. – Stavi mi

malo lososa, molim te. I škampa.– To su škampi iz Povisa. Ulovljeni su sigurno pre mesec dana, a sad su

vrućine. Ne bojiš se...– Ti škampi su – prekinula je – još jutros puzali po morskom tlnu.

Teleportacija je sjajan pronalazak.– Naravno – pristao je. – Vredi ga popularisati, zar ne misliš tako?– Radimo na tome. Sipaj, sipaj, gladna sam.– Volim te, Jen.

– Bez transparentnosti, molila sam... – prekide, zabaci glavu, skloni sa obrazacrne lokne, široko razrogači ljubičaste oči. – Geralte! Priznao si mi to prvi put.

– Nemoguće. Podsmevaš mi se?– Ne, ne podsmevam se. Nekad si samo mislio, danas si rekao.– To je baš tolika razlika?– Ogromna.– Jen...– Ne govori punih usta. I ja volim tebe. Šta sam rekla? Udavićeš se! Digni

ruke, lupiću te po leđima. Diši duboko.– Jen...– Diši, diši, proći će.– Jen!– Tako je. Na iskrenost uzvraćam iskrenošću.– Je l’ ti dobro?– Čekala sam – iscedila je limun na lososa. – Nije dolikovalo da reagujem na

ono što priznaješ u sebi. Dočekala sam reči, mogla sam da odgovorim,odgovorila sam. Osećam se izvanredno.

– Šta se desilo?– Ispričaću ti kasnije. Jedi. Ovaj losos je izvrstan, kunem ti se svojom moći,

zbilja je izvrstan.– Mogu da te poljubim? Ovde, sada, pred svima?– Ne.– Jenefer! – crnokosa čarobnica koja je prolazila pored njih izvuče svoju ruku

koja je dotad bila pod rukom muškarca što ju je pratio, približi se. – Znači ipaksi došla? Ah, to je čarobno! Čitavu večnost te nisam videla!

– Sabrina! – Jenefer se tako iskreno obradovala da je svako izuzev Geraltamogao da se pređe. – Draga! Tako se radujem!

Čarobnice se oprezno zagrliše i uzajamno poljubiše vazduh pored ušiju inaušnica od brilijanata i oniksa. Naušnice obe čarobnice podsećale su naminijaturni trs grožđa i bile su identične – u vazduhu je smesta zamirisalo nagadno neprijateljstvo.

– Geralte, ovo je moja školska drugarica, Sabrina Glevisig iz Ard Karajga.Veštac se naklonio, poljubio visoko ispruženu ruku. Već mu je bilo jasno da

su sve čarobnice očekivale rukoljub prilikom pozdravljanja, gest koji ih je, unajmanju ruku, stavljao u isti red sa princezama. Sabrina Glevisig podiže glavu,

njene minđuše zadrhtaše i zazveckaše. Tiho, ali demonstrativno i besprizorno.– Mnogo sam želela da te upoznam, Geralte – reče osmehnuto. Kao i sve

čarobnice, nije priznavala oslovljavanje sa ’gospodine’ i 'milostivi’, niti drugekomunikacijske formalnosti obavezujuće u krugovima plemstva. – Radujem se,silno se radujem. Najzad si prestala da ga skrivaš od nas, Jena. Iskreno, čudim sešto si tako dugo oklevala. Apsolutno nemaš čega da se stidiš.

– I ja tako mislim – slobodno odvrati Jenefer, blago se mršteći idemonstrativno zabacujući kosu i otkrivajući minđušu. – Prekrasna bluza,Sabrina. Upravo zadivljujuća. Zar ne, Geralte?

Veštac klimnu glavom, proguta pljuvačku. Bluza Sabrine Glevisig, sašivenaod crnog šifona, otkrivala je apsolutno sve što je bilo za otkrivanje, a toga jebilo. Crvena suknja, stegnuta srebrnim pojasom s velikom šnalom u obliku ruže,bila je sa strane rasečena prema najnovijoj modi. Moda je ipak nalagala da senosi suknja rasečena do pola butine, a Sabrina je imala šlic do polovine kuka.Vrlo lepog kuka.

– Šta ima novo u Kedvenu? – pitala je Jenefer, pretvarajući se da ne vidi u štaGeralt gleda. – Tvoj kralj Henselt i dalje troši snagu i sredstva na hvatanjeVeverica po šumama? I dalje misli o kaznenoj ekspediciji protiv vilenjaka iz DolBlatane?

– Pustimo sad politiku – osmehnula se Sabrina. Malčice predug nos igrabljive oči činili su da nalikuje klasičnoj slici veštice. – Sutra, na savetovanju,politiziraćemo do mile volje. I naslušaćemo se lažnih... naravoučenija. O potrebimirovne koegzistencije... O prijateljstvu... O nužnosti da zauzmemo solidaranstav prema planovima i namerama naših kraljeva... Čega ćemo se još naslušati,Jenefer? Šta nam još spremaju sutra Kaptol i Vilgeforc?

– Ostavimo se sada politike.Sabrina Glevisig se zasmeja, zasrebri svojim zubima uz tihu pratnju zveketa

naušnica.– Pametno. Strpimo se do sutra. Sutra... Sutra će nam sve biti jasno. Ah, ta

politika, ta beskonačna većanja... Kako se to fatalno odražava na kožu. Srećom,imam savršenu kremu za lice, veruj mi, draga, bore nestaju kao rukomodnesene... Hoćeš da ti dam recept?

– Hvala ti, draga, ali nije mi potreban. Zaista.– Ah, znam. Uvek sam ti zavidela na tenu dok smo išle u školu. Za ime

božje, koliko je otad prošlo godina?

Jenefer se pretvarala da se klanja nekome ko je prolazio pored njih. Sabrinase pak osmehnula vešcu i otkopčala se, dražesno otkrivajući ono što nije skrivalaprovidna svilena tkanina. Geralt ponovo proguta pljuvačku, trudeći se da negleda prenapadno njene ružičaste bradavice, previše vidljive pod prozirnomtkaninom. Plašljivo pogleda Jenefer. Čarobnica se smeškala, ali ju je predobropoznavao. Bila je besna.

– Oh, oprosti – reče najednom Jenefer. – Vidim Filipu, moram s njom daporazgovaram. Hajdemo, Geralte. Zdravo, Sabrina.

– Zdravo, Jena – Sabrina Glevisig pogleda vešcu u oči. – Još jednom tičestitam na... ukusu.

– Hvala – Jeneferin glas bio je sumnjivo hladan. – Hvala, draga moja.Filipa Ejlhart bila je u Dajkstrinom društvu. Geralt, koji je letimično

poznavao redanjskog špijuna, u načelu je trebalo da se obraduje – najzad jenaišao na nekog poznatog, nekoga ko, kao ni on, nije pripadao bratstvu. Ali nijese obradovao.

– Radujem se što te vidim, Jena – Filipa je celivala vazduh pored Jeneferineminđuše. – Zdravo, Geralte. Oboje poznajete grofa Dajkstru, zar ne?

– Ko ga ne zna? – Jenefer prikloni glavu i pruži Dajkstri ruku, koju špijunpoljubi s dubokim naklonom. – Radujem se što vas ponovo vidim, grofe.

– I ja se radujem – odvrati šef tajne službe kralja Vizimira – što te opetvidim, Jenefer. Naročito u tako prijatnom društvu. Gospodine Geralte, mojenajdublje poštovanje...

Geralt, suzdržavajući se od uveravanja da je njegovo poštovanje još dublje,stisnu pruženu mu ruku – tačnije, pokušao je da to učini, jer su njene dimenzijeprevazilazile norme i činile su stisak praktično nemogućim.

Špijun grmalj bio je odeven u svetlobež dublet, prilično neformalnoraskopčan. Videlo se da se u njemu oseća slobodno.

– Primetila sam – reče Filipa – da ste razgovarali sa Sabrinom?– Razgovarali smo – odbrusi Jenefer. – Jesi videla šta ima na sebi? Treba da

nemaš ni ukusa ni stida da bi... Ona je starija od mene za... Ajde, na stranu to.Da bi pokazivala to što ima! Odvratna majmunica!

– Pokušavala je da vas ispituje? Svi znaju da ona špijunira za Henselta izKedvena.

– Stvarno? – Jenefer je izigravala začuđenost, što je s pravom prihvaćeno zaprvoklasan štos.

– A vi, gospodine grofe, dobro se zabavljate na našoj svečanosti? – upitaJenefer kad su Filipa i Dajkstra već prestali da se smeju.

– Neobično dobro – špijun kralja Vizimira nakloni se učtivo.– Ako imamo u vidu – osmehnula se Filipa – da je grof ovde službeno,

takvo uveravanje za nas je nečuveni kompliment. I kao svaki takav kompliment– malo iskren. Još malopre mi je priznao da bi mu draži bio ljupki, ugodnipolumrak, smrduckanje baklji i zagorelog mesišta na ražnju. Fali mu itradicionaini sto preplavljen sosom i pivom, za kojim možeš da se kucaškriglama u ritmu bestidnih pijanačkih pesmica, a pod koji bi u zoru mogaošarmantno da se skotrljaš, da zaspiš među hrtovima koji glođu kosti. A na mojeargumente koji ukazuju na superiornost našeg načina svetkovanja, ostao je,zamislite samo, potpuno gluv.

– Zaista? – veštac je pogledao u špijuna blagonaklonije. – A kakvi su to biliargumenti, ako se može znati?

Ovog puta je njegovo pitanje shvaćeno kao prvoklasni štos, jer su se obečarobnice istovremeno zasmejale.

– Ah, muškarci – rekla je Filipa. – Ništa ne razumete. Da li za stolom upolumraku i dimu žena može da privuče pažnju svojom haljinom i figurom?

Ostavši bez reči, Geralt se samo poklonio. Jenefer mu delikatno stegnu ruku.– Ah – uzdahnu. – Vidim Tris Merigold. Moram s njom neophodno da

razmenim nekoliko reči... Oprostite što ćemo vas sada napusdti. Videćemo se,Filipa. Sigurno ćemo naći još danas vremena da se ispričamo. Zar ne, grofe?

– Nesumnjivo – Dajkstra se osmehnu i duboko pokloni. – Na raspolaganjusam vam, Jenefer. Samo recite.

Prišli su Tris, na kojoj se prelivalo nekoliko nijansi modre i svetlozelene boje.Kad ih je videla, Tris je prekinula razgovor s dvojicom čarobnjaka, radosno senasmejala, zagrlila Jenefer, ritual ljubljenja vazduha pored ušiju ponovio se.Geralt prihvati pruženu mu ruku, ali je odlučio da postupi protivnoceremonijalu – zagrlio je čarobnicu kestenjaste kose i poljubio je u mek obraz,paperjast kao breskva. Tris se blago zarumenela.

Čarobnjaci su se predstavili. Jedan je bio Drithelm iz Pont Vanisa, druginjegov brat Detmold. Obojica su bili u službi kralja Esterada iz Kovira. Obojicasu bili ćutljivi, obojica su otišli prvom zgodnom prilikom.

– Razgovarali ste sa Filipom i Dajkstrom iz Tretogora – primetila je Tris,igrajući se srculencetom od svetloljubičastog lazulita optočenim srebrom i

brilijantima. – Poznato vam je, naravno, ko je Dajkstra?– Znamo – rekla je Jenefer. – Razgovarao je s tobom? Pokušavao da te

ispita?– Pokušavao je – čarobnica se značajno osmehnula i zakikotala. – Dosta

oprezno. Ali Filipa ga je ometala kako god je znala i umela. Mislila sam da su uboljoj zajednici.

– U sjajnoj su zajednici – opomenula ju je ozbiljno Jenefer. – Pazi, Tris. Danisi ni pisnula o... Znaš kome.

– Znam. Paziću. A uzgred... – Tris je spustila glas. – Šta ima novo kod nje?Hoću li moći da je vidim?

– Ako odlučiš da najzad držiš vežbe u Aretuzi – osmehnula se Jenefer –možeš da je viđaš veoma često.

– Ah – Tris šire razrogači oči. – Razumem. Da li Ciri...– Tiše, Tris. Kasnije ćemo o tome. Sutra. Kad se završi većanje.– Sutra? – čudno se osmehnula Tris. Jenefer se namrštila, ali pre nego što je

stigla da postavi pitanje, u sali je zavladalo malo komešanje.– Evo ih – izgrca Tris. – Stigli su napokon.– Da- potvrdi Jenefer, odvajajući pogled od prijateljičinih očiju. – Evo ih.

Geralte, napokon je prilika da upoznaš članove Kaptola i Vrhovnog saveta. Akobude zgodno, predstaviću te, ali nije naodmet da unapred znaš ko je ko.

Okupljeni čarobnjaci se raziđoše, naklonima ukazujući poštovanje ličnostimakoje su ulazile u dvoranu. Prvi je stupio ne tako mlad, ali krepak muškarac uneobično skromnoj vunenoj nošnji. Pored njega je koračala visoka žena oštrihcrta i tamne, ravno očešljane knse.

– To je Gerhart iz Ele, poznat kao Hen Gedimdejt, najstariji od svih živihčarobnjaka – saopštila je poluglasno Jenefer. – Žena koja ide pored njega jeTisaja de Friz. Samo je malo mlađa od Hena, ali se ne ustručava da koristieliksire.

Iza njih dvoje išla je atraktivna žena veoma duge, tamnozlatne kose, šuškajućihaljinom rezeda boje ukrašenom čipkom.

– Frančeska Findabar, koju zovu Enid an Gleana, Margeta iz Dolina. Nekolači oči, Geralte. Ona važi za najlepšu ženu sveta.

– Član je Kaptola? – začudio se šapatom. – Izgleda vrlo mlada. Isto takomagični eliksiri?

– Ne u njenom slučaju. Frančeska je vila čiste krvi. Obrati pažnju na

muškarca koji je prati. To je Vilgeforc iz Rogevena. Taj muškarac je zaista mlad.Ali neverovatno talentovan.

Geralt je znao da za čarobnjake ’mlad’ podrazumeva životnu dob do stogodina. Vilgeforc je izgledao kao da mu je trideset pet. Bio je visok i dobrograđen, nosio je, po meri viteške mode, kratak aketon, ali, razume se, bez grba.Bio je takođe đavolski zgodan. Upadalo je to u oči čak i pored činjenice da jepored njega lepršavo prolazila Frančeska Findabar ogromnih srnećih očiju,lepote od koje zastaje dah.

– Taj niski muškarac koji ide pored Vilgeforca, to je Arto Teranova –objasnila je Tris Merigold. – Kaptol čini njih petoro.

– A ta devojka čudnog lica koja ide za Vilgeforcem?– To je njegova asistentkinja, Lidija van Bredevort – rekla je hladno Jenefer.

– Beznačajna osoba, ali ako zagledaš u njeno lice, to je već velika nesmotrenost.Bolje obrati pažnju na tu trojicu koji idu iza, to su članovi Saveta. Ferkart izCidarisa, Ratklif iz Oksenfurta i Kardojn iz Lan Eksetera.

– To je čitav Savet? U punom sastavu? Mislio sam da ih je više.– Kaptol čini pet osoba, u Savetu je drugih pet. Filipa Ejlhart takođe je u

Savetu.– I dalje mi se tu nešto ne uklapa – Geralt zavrte glavom, a Tris se zakikota.– Nisi mu rekla? Zaista ništa ne znaš, Geralte?– A o čemu to?– Pa i Jenefer je u Savetu. Od vremena bitke kod Sodena. Ti mu se, draga

moja, još nisi pohvalila?– Nisam, draga moja – čarobnica pogleda prijateljici pravo u oči. – Prvo, ne

volim da se hvalim. Drugo, za to nije bilo vremena. Nisam Geralta dugo videla,imali smo mnogo toga da ispričamo jedno drugom. Dugačka lista, stvarirešavamo shodno toj listi.

– To je očigledno – nesigurno će Tris. – Hmmm... Posle toliko vremena...Razumem. Ima toliko toga o čemu bi se razgovaralo.

– Razgovori – dvoznačno se osmehnu Jenefer, još jednom dugo, setno iznačajno pogledavši vešca – nalaze se na kraju liste. Na samom kraju, dragaTris.

Smeđokosa čarobnica se zbunila, blago pocrvenevši.– Razumem – ponovi, zbunjeno se poigravajući srculencetom od

svetloljubičastog lazulita.

– Baš mi je drago što razumeš. Geralte, donesi nam vina. Ne od tog paža,nego od onog tamo.

Nepogrešivo je prepoznao njen naredbodavni ton. Uzimajući peliare saposlužavnika koji je nosio paž, diskretno je posmatrao obe čarobnice. Jenefer jegovorila brzo i tiho, Tris Merigold je slušala oborene glave. Kad se vratio, Trisviše nije bila tu. Jenefer nije pokazala nikakvo zanimanje za vino koje je doneo,zato je oba nepotrebna pehara odložio na sto.

– Da nisi preterala malo? – hladno ju je upitao. Jeneferine oči zasvetlucašeljubičastim plamenom.

– Ne pokušavaj da praviš od mene budalu. Mislio si da ne znam za nju i zatebe?

– Ako je stvar u tome...– Baš u tome – prekide ga Jenefer. – Ne pravi glupe izraze lica i uzdrži se od

komentara. A iznad svega – ne pokušavaj da lažeš. Poznajem Tris duže od tebe,volimo se, sjajno se razumemo, i uvek ćemo se razumeti, nezavisno od sitnih...incidenata. A sada mi se učinilo da ima i nekih sumnji. Razvejala sam ih, i to jesve. Nemojmo se više na to vraćati.

Nije ni nameravao. Jenefer je sklonila lokne s obraza.– Ostavljam te sada načas, moram da porazgovaram sa Tisajom i

Frančeskom. Pojedi još nešto, jer ti krči stomak, i budi oprezan. Nekoliko njih ćete sigurno presresti. Ne daj da te vuku za nos i ne kvari mi reputaciju.

– Budi bez brige.– Geralte.– Molim?– Nedavno si izrazio želju da me poljubiš ovde, pred svima. Je l’ to i dalje

aktuelno?– I dalje.– Samo pazi da mi ne razmažeš ruž za usne.Krajičkom oka pogledao je okupljene. Posmatrali su poljubac, ali nenapadno.

Filipa Ejlhart, koja je stajala u blizini s grupom mladih čarobnjaka, namignulamu je i pretvarala se da tapše.

Jenefer je odvojila svoja usta od njegovih i duboko uzdahnula.– Mala stvar, a takva radost – promrmlja. – Idem. Uskoro ću se vratiti. A

kasnije, posle banketa... Hmmm...– Molim?

– Nemoj da jedeš ništa u čemu ima belog luka, molim te.Kad je otišla, veštac je odbacio konvencije, raskopčao dublet, ispio oba

pehara vina i ozbiljno pokušao da prione na posluženje. Ali ništa od toga.– Geralte.– Gos’n grofe.– Ne tituliši – iskrevelji se Dajkstra. – Nisam ja nikakav grof. Vizimir je

naredio da se tako predstavljam da ne bih razdraživao dvorane i magove svojimprostačkim rodoslovom. Onda, je l’ ti privlače pažnju haljina i figura? Ipretvaranje da se dobro zabavljaš?

– Ne moram da se pretvaram. Nisam ovde službeno.– Zanimljivo – nasmeši se špijun. – Ali to potvrđuje opšte mišljenje, prema

kojem si neponovljiv i jedini u svojoj vrsti. Jer svi drugi su ovde službeno.– Upravo toga sam se bojao – Geralt je našao da je svrsishodno nasmešiti se.

– Osećao sam da ću ovde biti jedini takav. Što će reći da se ne uklapam.Špijun odmeri obližnje ovale, te s jednog podiže i stade da gricka veliku

zelenu mahunu biljke koja je Geraltu bila nepoznata.– Uzgred – reče – hvala ti za braću Mišle. Dosta ljudi iz Redanje odahnulo je

s olakšanjem kad si posekao svu četvoricu u oksenfurtskoj luci. Nasmejao samse kad je univerzitetski lekar koga su zvali u istragu, pošto je pogledao rane,rekao da je neko upotrebio uspravno postavljenu kosu.

Geralt nije komentarisao. Dajkstra je stavio u usta i drugu mahunu.– Šteta – nastavio je, žvaćući – što se nisi obrado gradonačelniku pošto si ih

ucmekao. Za žive ili mrtve, ustanovljena je nagrada. I to ne mala.– Previše je to problema sa poreskom izjavom – veštac se takođe opredelio

za zelenu mahunu, koja je, ipak, imala ukus nasapunjanog celera. – Sem toga,morao sam tada brzo da otputujem, jer... Ali verovatno ti je dosadna moja priča,Dajkstra, ionako sam sve znaš.

– Otkud bih znao – nasmeja se špijun. – Ne znam sve, a i zašto bih?– Iz izveštaja Filipe Ejlhart – da ne zadiremo dublje.– Izveštaji, priče, spletkarenja. Ja moram da ih slušam, to mi je posao. Ali

moja profesija mi nalaže i da istovremeno prosejavam kroz veoma gusto sito. Uposlednje vreme, zamisli, došle su do mene glasine da je neko posekaoozloglašenog Profesora i dvojicu njegovih kompanjona. To se dogodilo kodsvratišta u Anhoru. Taj ko je to izveo takođe se veoma žurio i nije uzeonagradu.

Geralt je slegao ramenima.– Glasine. Prosej ih kroz gusto sito, pa ćeš videti šta je ostalo.– Ne moram. Znam šta će ostati. Najčešće ono što je pokušaj namerne

dezinformacije. Aha, kad smo već kod dezinformacije, kako je mala Cirila,jadna, bolešljiva devojčica sklona difteriji? Je li zdrava?

– Ostavi se, Dajkstra – hladno odvrati veštac, gledajući špijunu pravo u oči. –Znam da si ovde službeno, mani se preterane revnosti.

Špijun se grohotom nasmejao. Dve čarobnice koje su prolazile pored njihzačuđeno i iznenađeno ih pogledaše.

– Kralj Vizimir mi – reče Dajkstra, prestajući da se kikoće – plaća ekstrapremiju od svake dešifrovane tajne. Preterana revnost obezbeđuje mi dostojanživot. Smejaćeš mi se, ali ja imam ženu i decu.

– Ne vidim u tome ništa smešno. Samo ti hrani svoju porodicu, ali ne prekomojih leđa, ako mogu da te zamolim. U ovoj dvorani, kako mi se čini, imasasvim dovoljno tajni i zagonetki.

– Ne samo da ih ima, štaviše, čitava Aretuza je jedna velika zagonetka.Sigurno si to primetio. Nešto ovde lebdi u vazduhu, Geralte. Da budem jasniji,dodaću da nisu posredi svećnjaci.

– Ne razumem.– To ti verujem. Jer ni ja ne razumem. A mnogo bih želeo da razumem. A ti

ne bi želeo? Izvini, pa i ti sigurno ionako sve znaš. Iz izveštaja prelepe Jenefer izVengerberga, da ne zadiremo dalje. Pomisli samo da sam nekada i ja saznavaoovo i ono od prelepe Jenefer. Eh, dobra stara vremena!

– Zaista ne znam na šta ciljaš, Dajkstra. Budi precizniji. Pokušaj. Poduslovom da to ne bude službeno. Oprosti, ali ne nameravam da radim za tvojeekstra premije.

– Misliš da ću pokušati da te nasamarim? – iskrevelji se špijun. – Da ti naprevaru izvučem informacije? Grešiš, Geralte. Mene samo zanima da li u ovojsali uočavaš pravilnosti koje meni upadaju u oči.

– A šta ti to upada u oči?– Zar te ne čudi to što nema krunisanih glava na ovom saboru?– Nimalo me ne čudi – Geralt je najzad uspeo da nadene mariniranu

maslinku na viljušku. – Kraljevi više vole tradicionalne gozbe, za stolom, podkoji ujutru možeš zahvalno da se sručiš. Sem toga...

– Šta sem toga? – Dajkstra je stavio u usta četiri maslinke, koje je bez

ustručavanja prstima vadio iz zdele.– Sem toga – veštac pogleda svetinu koja je kolala po dvorani – kraljevi nisu

hteli da se zamaraju. U zamenu, poslali su armiju špijuna. One iz bratstva i oneizvan njega. Sigurno zato da bi špijunirali šta ovde lebdi u vazduhu.

Dajkstra ispljunu na sto koštice maslinki, izvuče iz srebrnog escajga duguviljušku i poče njome čeprkati po dubokoj kristalnoj posudi za salatu.

– A Vilgeforc se – reče, ne prestajući da čeprka – pobrinuo za to da nijedanšpijun ovde ne zafali. Sve kraljevske špijune stavio u isti lonac. Šta će Vilgeforcusvi kraljevski špijuni na jednom mestu, Geralte?

– Nemam pojma. I ne tiče me se. Rekao sam ti da sam ovde privatno. Jasam, rekao bih, izvan tog lonca.

Špijun kralja Vizimira ulovio je iz salatarnice malu hobotnicu i s gađenjem juje pogledao.

– Oni to jedu – klimnu glavom pretvarajući se da ih sažaljeva, a onda seokrete ka Geraltu.

– Pažljivo me slušaj, vešče – reče tiho. – Tvoje uveravanje o privatnosti, tatvoja odrešitost da te se ništa ne tiče i da ništa ne može da te se tiče...Uznemiruju me i teraju da rizikujem. Imaš li žicu za rizik?

– Budi jasniji, molim te.– Hajde da se opkladimo – Dajkstra podiže viljušku s glavonošcem

nabijenim na njen vrh. – Tvrdim da će u narednih sat vremena Vilgeforc tražitida razgovarate. Tvrdim da će ti za vreme tog razgovora dokazati da nisi privatnolice i da jesi u tom loncu. Ako grešim, poješću ovo govno na tvoje oči, spipcima i svim ostalim. Prihvataš nagodbu?

– Šta ću ja morati da pojedem, ako izgubim?– Ništa– Dajkstra se brzo osvrnuo. – Ako izgubiš, obavestićeš me o sadržaju

tvog razgovora sa Vilgeforcem.Veštac je ćutao nakratko, mirno posmatrajući špijuna.– Zbogom, grofe – reče napokon. – Zahvaljujem na čašici razgovora. Bio je

poučan.Dajkstra se blago žacnu.– Je l’ tako?– Tako – preseče Geralt. – Zbogom.Špijun sleže ramenima, ubaci u salataru oktopoda zajedno sa viljuškom,

okrete se i ode. Geralt nije gledao za njim. Premestio se polako za drugi sto,

vođen željom da prione na ogromne bledoružičaste škampe poređane posrebrnoj činiji između listova salate i krišaka limuna. Imao je želju da ih jede, aliosećajući na sebi stalne radoznale poglede, došlo mu je da ih otmenokonzumira, držeći se manira. Približavao im se demonstrativno polako,suzdržano i dostojanstveno štrpkajući zakusku sa drugih ovala.

Za susednim stolom stajala je Sabrina Glevisig, udubljena u razgovor snepoznatom mu vatrenocrvenokosom čarobnicom. Riđokosa je imala na sebibelu suknju i bluzu od belog žoržeta. Njena bluza, kao i Sabrinina, bila jepotpuno providna, ali je imala nekoliko strateški raspoređenih aplikacija ivezova. Aplikacije su, primetio je Geralt, imale zanimljivo svojstvo: naizmeničnosu pokrivale i otkrivale.

Čarobnice su razgovarale, krkajući languste s majonezom. Govorile su tiho idrevnim jezikom. Mada nisu gledale u njegovom pravcu, evidentno je bilo da suo njemu razgovarale. Nediskretno je naćulio svoj izoštreni veštičarski sluh,pretvarajući se da ga interesuju isključivo škampi.

–... s Jenefer? – iznenadila se riđokosa, igrajući se bisernom ogrlicom,nameštenom na vratu kao grivna. – Ti to ozbiljno, Sabrina?

– Apsolutno – odvrati Sabrina Glevisig. – Nećeš verovati, to traje većnekoliko godina. Da on može da izdrži s tom gadurom, zaista se čudim.

– A što se čudiš? Bacila je na njega čini, uhvatila ga je na šarm. Zar sammalo puta i sama to radila?

– Ali on je veštac, oni se ne mogu očarati. U svakom slučaju ne na tolikodugo.

– Onda je to ljubav – uzdahnu riđokosa. – A ljubav je slepa.– On je slep – iskrevelji se Sabrina. – Možeš da zamisliš, Marti, da se ona

usudila da mu mene predstavi kao svoju školsku drugaricu? Bloede pest, starija jeod mene... Nije ni važno. Kažem ti, ljubomorna je kao pseto zbog tog vešca.Mala Merigoldova mu se samo osmehnula, a ta aspida ispsovala ju je ne birajućireči i oterala je. A tog trenutka... Pogledaj samo. Stoji tamo, razgovara sFrančeskom, a s vešca ne skida pogled.

– Boji se – zakikota se riđa – da ćemo joj ga zdipiti, makar samo noćas. Štakažeš na to, Sabrina? Da probamo? Momak je atraktivan, nije ko one našeuobražene šonje sa svojim kompleksima i prohtevima...

– Tiše, Marti – prosikta Sabrina. – Ne gledaj u njega i ne ceri se. Jenefer nasposmatra. I imaj stila. Hoćeš da ga zavedeš? Onda ti je stil loš.

– Hm, u pravu si – prizna Marti nakon kratkog razmišljanja. – A kad bi tiodjednom prišao i sam predložio?

– Tada bih... – Sabrina Glevisig pogleda vešca svojim crnim očima, poputgrabljivice – ... dala bih mu bez razmišljanja, makar i na kamenu.

– A ja – zacereka se Marti – i na ježu.Veštac, zagledan u stolnjak, pokri svoj zblanuti izraz lica škampom i listom

salate, oduševljen činjenicom da mu mutacija krvnih sudova onemogućava dapocrveni.

– Veštac Geralt?Proguta škampa, okrete se. Čarobnjak poznatih crta osmehnu se jedva

vidljivo, dodirujući vezene revere ljubičastog dubleta.– Doregaraj iz Volea. Znamo se. Sreli smo se već...– Sećam se. Izvini, nisam te prepoznao odmah. Drago mi je...Čarobnjak se osmehnu donekle izražajnije, uzimajući dva pehara s

poslužavnika koji je paž nosio.– Posmatram te već neko vreme – reče, pružajući jedan pehar Geraltu. –

Svima kojima te je Jenefer predstavila rekao si da ti je drago. Hipokrizija ilinekritičnost?

– Ljubaznost.– Prema njima? – Doregaraj širokim pokretom ruke pokaza na učesnike pira.

– Veruj mi, ne vredi truda. To je tašta, zavidna i licemerna banda, oni tvojuljubaznost ne umeju da cene, shvatiće je kao sarkazam. S njima, vešče, trebaprema njihovom aršinu: drsko, arogantno, neučtivo, tada ćeš im ponajvišeimponovati. Hoćeš da popijemo vina?

– Cviček, koji ovde služe? – ljupko se osmehnu Geralt. – Gadi mi se. Ali akotebi prija... Nateraću se.

Sabrina i Marti, koje su osluškivale iza svog stola, glasno prsnuše u smeh.Doregaraj ih obe prezirno pogleda, okrete se, lupnu svojom čašom o Geraltovui osmehnu se, ali ovog puta iskreno.

– Poen za tebe – priznade otvoreno. – Brzo učiš. Dođavola, gde si topokupio? Na drumovima po kojima se vučeš tragom stvorenja koja izumiru? Utvoje zdravlje. Nasmejaćeš se, ali ti si jedan od malobrojnih u ovoj sali kojimaželim tako da nazdravim.

– Zaista? – Geralt srknu vina, mljacnu delikatno, sladeći se ukusom. –Uprkos činjenici da mi je zanimanje da tamanim stvorenja koja odumiru?

– Ne vuci me za jezik – čarobnjak ga prijateljski klepnu po ruci. – Banket tekšto je počeo. Sigurno će te presresti još neke ličnosti, štedi malo i za njih tezajedljive replike. A što se tvoje struke tiče... Ti, Geralte, barem imaš tolikodostojanstva da se ne kitiš trofejima. Osvrni se oko sebe. Hrabro, odbacikonvencije, oni vole kad u njih zuriš.

Veštac je poslušno zario pogled u grudi Sabrine Glevisig.– Pogiedaj – Doregaraj ga uhvati za rukav, pokaza prstom čarobnicu koja je

prolazila pored njih i lepršala tilom. – Salonke od kože rogate agame. Primetiosi?

Klimnuo je glavom, neiskreno, jer je video isključivo ono što nije krilaprozirna bluza od tila.

– Moliću lepo, koža pitona kamenjarca – čarobnjak je nepogrešivoraspoznavao salonke koje su paradirale po dvorani. Moda koja je skratila haljineza pedalj poviše članka olakšavala mu je zadatak.

– A ono tamo... Bela iguana. Daždevnjak. Viverna. Kajman naočar.Bazilisk... Sve do jednog gmizavci kojima preti izumiranje. Bestraga mu glava,zar ne možeš da nosiš cipele od teleće ili svinjske kože?

– Kao i obično, ko o čemu, ti o kožama, Doregaraju? – Filipa Ejlhart stadepored njih i zapodenu razgovor. – O kožarstvu i obućarstvu? Trivijalne li ineukusne teme!

– Tako je to s gađenjem: nekom ovo, nekom ono – čarobnjak napraviprezrivu grimasu. – Lepe su ti aplikacije na haljini, Filipa. Ako ne grešim, to jekuna zlatica? Vrlo ukusno. Sigurno znaš da je ta vrsta pre dvadeset godina zbogsvog prekrasnog krzna potpuno iskorenjena.

– Pre trideset – ispravi ga Filipa, trpajući u usta poslednjeg škampa, onogkog Geralt nije stigao da pojede. – Znam, znam, vrsta bi sigurno vaskrsla kadabih naredila modistkinji da mi haljinu opšije čupercima kučine, razmišljala sam otome. Ali kučina mi se zbog boje nije uklapala.

– Pređimo za onu stranu stola – predloži veštac. – Tamo sam videopozamašan pladanj crnog kavijara. A pošto je jesetra lopatarka takođe većgotovo u potpunosti nestala, treba da požurimo.

– Kavijar u tvom društvu? Maštala sam o tome – Filipa stade da trepće,dohvati ga pod ruku, uzbudljivo zamirisa na cimet i nard. – Haj’mo, neodugovlačimo. Pravićeš nam društvo, Doregaraju? Nećeš? Dobro, uživaj onda!

Čarobnjak frknu i okrete se. Sabrina Glevisig i njena riđa drugarica ispratiše

ih pogledima otrovnijim od ugrožene vrste kobre.– Doregaraj – promumla Filipa, bez ustručavanja se privijajući uz Geraltov

bok – on ti je špijun kralja Etaina iz Cidarisa. Budi na oprezu. Ti njegovigmizavci i kože, to je uvod koji prethodi ispitivanju. A Sabrina Glevisig jebudno naćulila uši...

– Zato što ona špijunira za Henselta iz Kedvena – dovrši Geralt. – Znam,pominjala si. A ta riđa, njena prijateljica...

– Nije riđa, farbana je. Gde su ti oči? To je Marti Sodergren.– Čiji je ona špijun?– Marti? – Filipa se nasmejala, blesnula je zubima ispod jarko nakarminisanih

usana. – Ničiji. Marti ne zanima politika.– Obespokojavajuće! Mislio sam da su ovde svi špijuni.– Mnogi – čarobnica pritvori oči. – Ali ne svi. Ne Marti Sodergren. Marti je

isceliteljka. I nimfomanka. Ah, sto mu gromova, pogledaj! Pojeli su sav kavijar!Do poslednje trunčice! Olizali tanjir! I šta sad da radimo?

– Sada ćeš me – Geralt se nevino nasmeši – obavestiti da ovde nešto lebdi uvazduhu. Reći ćeš da moram da odustanem od neutralnosti i napravim izbor.Predložićeš mi nagodbu. O tome šta će biti moja nagrada u toj opkladi nesmem čak ni da sanjam. Ali znam šta mi sleduje ako izgubim.

Filipa Ejlhart je dugo ćutala, ne obarajući pogled.– Mogla sam da pretpostavim – tiho će. – Dajkstra nije izdržao. Dao ti je

predlog. A upozoravala sam ga da prezireš špijune.– Ne prezirem špijune. Prezirem špijuniranje. I prezirem prezir. Nemoj više

da mi predlažeš nikakve nagodbe, Filipa. Naravno, i ja osećam da nešto lebdi uvazduhu. I u zdravlju neka lebdi. Mene se to ne tiče, to nije moja stvar.

– Već si mi jednom to rekao. U Oksenfurtu.– Drago mi je što nisi zaboravila. Okolnosti, nadam se, pamtiš isto tako?– Do detalja. Nisam ti tada otkrila kome služi taj tvoj Rjens, i kako mu je

tamo bilo. Dopustila sam mu da pobegne. Eh, bio si ljut tada na mene...– Blago rečeno.– Došlo je vreme da se rehabilitujem. Sutra ću ti dati tog Rjensa. Ne prekidaj

me, ne pravi te grimase. To nije nikakva nagodba u Dajkstrinom stilu. To jeobećanje, a ja obećanja ispunjavam. Ne, bez ikakvih pitanja, molim te. Sačekajdo sutra. Fokusirajmo se sada na kavijar i na banalne spletke.

– Nema kavijara.

– Jedan časak.Osvrnula se brzo, pomerila ruku i promrmljala magijsku formulu. Srebrno

posuđe u obliku ribe koja se izvila u luk da skoči učas se napunilo ikromugrožene vrste jesetre lopatarke. Veštac se osmehnuo.

– Čovek može da se najede od iluzije?– Ne može. Ali iluzija može zagolicati one sa snobovskim ukusom. Probaj.– Hmm... Zaista... Čini mi se stvarnijim od stvarnog...– I ne goji – ponosno će čarobnica, cedeći sok limuna po narednoj prepunoj

kašičici kavijara. – Mogu li da te zamolim za čašu belog vina?– Izvoli. Nego, Filipa?– Molim.– Ovde je navodno konvencija zabranila da se bacaju čini. Zar ne bi bilo

bezbednije umesto iluzije kavijara izmađijati iluziju samog ukusa? Samog utiska?Ti bi to mogla...

– Naravno da bih mogla – Filipa Ejlhart ga pogleda kroz kristalnu čašu. –Konstrukcija takve magijske formule jednostavnija je od konstrukcije mlatilice.Ali ako bismo imali samo utisak ukusa, izgubili bismo zadovoljstvo koje donosiaktivnost. Proces, ritualni pokreti koji ga prate, gestovi... Razgovor koji tajproces prati, kontakt očima... Oraspoložiću te jednim šaljivim poređenjem,hoćeš?

– Već sam nestrpljiv.– Utisak orgazma takođe bih mogla da ti izmađijam.Pre nego što je veštac došao do reči, prišla im je nevisoka, vitka čarobnica

duge, ravne kose boje slame. Odmah ju je prepoznao – to je bila ona usalonkama od kože rogate agame i bluzi od zelenog tila, koja nije krila čak nitako sitan detalj kao što je mali mladež iznad leve dojke.

– Izvinite – rekla je – ali moram da vam prekinem to flertovanje. Filipa,Ratklif i Detmold mole te da načas porazgovaraju s tobom. Hitno je.

– Ako je tako, onda idem. Zdravo, Geralte. Flertovaćemo kasnije!– Aha! – plavuša ga je odmerila pogledom. – Geralt. Veštac koji je zaludeo

Jenefer? Posmatrala sam te i lupala sam glavu ko si. Strašno me je to mučilo!– Poznata mi je ta vrsta muke – odvrati Geralt, osmehujući se ljubazno. –

Upravo je u ovom trenutku doživljavam.– Oprosti mi moju nesmotrenost. Ja sam Keira Mec. Vidi, kavijar!– Pazi, to je iluzija.

– Dođavola! U pravu si! – čarobnica ispusti kašiku kao da je rep crnogškorpiona. – Ko je bio tako besprizoran... Ti? Umeš da praviš iluzije četvrtogstepena? Ti?

– Ja – slaga Geralt u trenu, ne skidajući osmeh. – Ja sam mađistor magije,pretvaram se da sam veštac da bih ostao inkognito. Misliš li da bi Jenefer mogaoda zanima običan veštac?

Keira Mec pogleda mu pravo u oči, iskrivi usne.Oko vrata je imala medaljon u obliku krsta ank, srebrn, inkrustiran

cirkonima.– Hoćeš vina? – predložio je da bi presekao neprijatnu tišinu. Plašio se da

njegova šala neće biti dobro shvaćena.– Ne, hvala ti... kolego mađistore – ledeno odvrati Keira. – Ne pijem. Ne

mogu. Noćas nameravam da zatrudnim.– S kim? – upita je prilazeći joj u riđe ofarbana prijateljica Sabrine Glevisig,

odevena u prozirnu bluzicu od belog žoržeta, ukrašenu dovitljivo razmeštenimaplikacijama. – S kim? – ponovila je, nevino zalepršavši dugim trepavicama.

Keira se okrete i odmeri je počev od salonki od bele iguane sve do inalebiserne dijademe.

– A šta te se to tiče?– Ništa. Profesionalna radoznalost. Nećeš me predstaviti svom drugu,

čuvenom Geraltu iz Rivije?– Nerado. Ali znam da te se neću moći otarasiti. Geralte, ovo je Marti

Sodergren, isceliteljka. Njena specijalnost su afrodizijaci.– Da li moramo da razgovaramo o poslu? O, ostavili ste mi malo kavijara?

Kako je to lepo od vas.– Pažnja – rekoše uglas Keira i veštac. – To je iluzija.– Stvarno! – Marti Sodergren se naheri, namreška nos, zatim uze u ruku

pehar, pogleda trag karmina. – Pa da, Filipa Ejlhart. Ko bi se drugi usudio natakvu besprizornost. Zmijetina jedna. Znate li da ona špijunira za Vizimira izRedanje?

– I da je nimfomanka? – rizikovao je veštac. Marti i Keira istovremenoprsnuše u smeh.

– Zar si na to računao kad si joj eroberung pravio i pokušavao da flertuješ? –pitala je isceliteljka. – Ako je tako, onda te je neko zlurado prešao. Filipa je odpre nekog vremena prestala da se zanima za muškarce.

–A možda si ti žensko? – Keira Mec je napućila sjajne usne. – Možda sesamo pretvaraš da si muško, kolego po magiji? Da bi ostao inkognito. Znaš,Marti, priznao mi je malopre da voli da se pretvara.

– Voli i ume – zlurado se osmehnula Marti. – Zar ne, Geralte? Ne takodavno videla sam kako se pretvaraš da slabo čuješ i da ne govoriš Drevni jezik.

– Ima on mnogo mana – hladno će Jenefer, prilazeći i gospodarski uzimajućivešca pod ruku. – On je, praktično, sazdan isključivo od mana. Gubite vreme,devojke.

– Izgleda da je tako – složila se Marti Sodergren, i dalje zlurado nasmešena.– Želimo vam, onda, lep provod. Hajde, Keira, da popijemo neštobezalkoholno. Možda se i ja odlučim na nešto noćas.

– Auh! – zasopta Geralt pošto su otišle. – U pravi čas, hvala ti, Jen.– Zahvaljuješ mi? Rekla bih da si neiskren. U ovoj sali ima tačno jedanaest

žena koje se razmeću svojim sisama pod prozirnim bluzama. Ostavim te na polasata, a onda te uhvatim u razgovoru s njih dve...

Jenefer prekide, pogleda u sudove u obliku ribe.– I u najedanju iluzijama – dodade. – Oh, Geralte, Geralte. Dođi. Prilika je

da te predstavim nekolikim osobama koje vredi upoznati.– Da li je jedna od njih Vilgeforc?– Interesantno – čarobnica začkilji očima – što baš za njega pitaš. Da, to

Vilgeforc želi da te upozna i razgovara s tobom. Upozoravam te, razgovor možeda deluje banalno i bezbrižno, ali neka te to ne zbuni. Vilgeforc je lucidan,neviđeno inteligentan igrač. Ne znam šta hoće od tebe, ali budi oprezan.

– Biću oprezan – uzdahnu. – Ali mislim da tvoj lucidni igrač nije u stanju dame iznenadi. Ne nakon onoga što sam ja ovde prošao. Bacili su se na menešpijuni, sručile se ugrožene vrste gmizavaca i hermelina. Nahraniše menepostojećim kavijarom. Nimfomanke koje muškarci ne zanimaju dovodile su usumnju moju muškost, pretile mi silovanjem na ježu, plašile me trudnoćom,štaviše orgazmom, i to takvim koji ne prate ritualni pokreti. Brrr...

– Pio si nešto?– Malčice belog vina iz Cidarisa. Ali je u njemu verovatno bio afrodizijak...

Jen, da li ćemo se posle razgovora s tim Vilgeforcem vratiti u Loksiju?– Nećemo se vratiti u Loksiju.– Molim?– Želim da ovu noć provedem u Aretuzi. S tobom. Afrodizijak, kažeš? U

vinu? Zanimljivo...*

– Oh-oh – uzdahnula je Jenefer, rastežući se i prebacujući svoju butinu prekoGeraltove. – Oh-oh. Otkad nisam ovako vodila ljubav... Otkad!

Geralt je isplitao prste iz njenih uvojaka, nije komentarisao. Prvo, tvrdnja jemogla da bude provokacija, bojao se skrivene udice na mamcu. Drugo, niježeleo rečima da briše ukus njene naslade koji mu je i dalje bio na usnama.

– Otkad nisam vodila ljubav s muškarcem koji mi je izjavio ljubav i komesam priznala da ga volim – promrmljala je malo zatim, kad je već bilo jasno daveštac neće progutati mamac. – Zaboravila sam kako to može da izgleda. Oh-oh.

Protegla se još jače, ispruživši ruke i oberučke hvatajući rubove jastuka, anjene grudi obasjane mesečinom poprimile su takav oblik da je veštac osetiodrhtaj niz leđa. Zagrlio ju je, oboje su ležali nepomično, stišavali su se, hladili.

Napolju su galamili cvrčci, čuli su se, takođe, udaljeni, tihi glasovi i smeh,svedočeći o tome da banket još traje iako je već kasno.

– Geralte?– Da, Jen.– Pričaj.– O razgovoru s Vilgeforcem? Sad? Pričaću ti ujutru.– Sada, molim te.Gledao je u sekreter u uglu sobice. Na njemu su ležale knjige, monografije i

drugi predmeti što ih polaznica koja se privremeno nastanila u Loksiji nijeodnela sa sobom. Nežno naslonjena na knjige, sedela je tamo i okruglastakrpena lutkica u plisiranoj haljinici, izbledeloj od čestog držanja u zagrljaju. Nijeponela lutke, pomislio je, da se u Loksiji, u zajedničkoj spavaonici, ne bi izvrglapodsmehu drugarica. Nije ponela svoju lutkicu. I sad sigurno bez nje ne možeda zaspi.

Lutka se zagledala u njega očima od dugmića. Odvratio je pogled.Kad ga je Jenefer predstavljala članovima Kaptola, budno je posmatrao

čarobnjačku elitu. Hen Gedimdejt odmerio ga je samo kratkim i umornimpogledom – videlo se da je banket već stigao da dosadi starcu i da ga iscrpi.Arto Teranova naklonio se s dvosmislenom grimasom na licu, prelećućipogledom od njega do Jenefer, ali se pod tuđim pogledima smesta uozbiljio.Modre vilenjačke oči Frančeske Findabar bile su nedokučive i tvrde kao staklo.

Kad su joj ga predstavili, Margeta iz Dolina se nasmešila. Iako neverovatno lep,vešca je njen osmeh prožeo jezom. Tisaja de Friz, mada naizgled zaokupljenaneprekidnim popravljanjem manžetni i nakita, prilikom predstavljanja osmehnulamu se kudikamo manje lepo, ali zato iskrenije. I Tisaja je smesta zapodenularazgovor s njim, podsećajući na jedan njegov plemeniti gest, kojeg se on, uzgredrečeno, nije sećao, i pretpostavljao je da ga je ona izmislila.

I tada se u razgovor uključio Vilgeforc. Vilgeforc iz Rogevena, čarobnjakimpozantne figure, otmenih i prekrasnih crta lica, iskrenog i ljubaznog glasa.Geralt je znao da od tako uglađenih ljudi može svašta da očekuje.

Razgovarali su kratko, osećao je na sebi pogled pun nespokojstva. U vešca jegledala Jenefer. U Vilgeforca je gledala mlada čarobnica ljupkih očiju, koja jeneprekidno pokušavala da sakrije donji deo lica iza lepeze. Razmenili sunekoliko konvencionalnih opaski, a onda je Vilgeforc predložio da nastaverazgovor u užem krugu ljudi. Geraltu se učinilo da je Tisaja de Friz bila jedinaosoba koju je taj predlog začudio.

– Zaspao si, Geralte? – Jeneferino mrmljanje trgnulo ga je iz zamišljenosti. –Trebalo je da mi pričaš o vašem razgovoru.

Lutkica sa sekretera gledala ga je dugmetastim očima. Odvratio je pogled.– Čim smo ušli u klaustar – počeo je malo zatim – ta devojka čudnog lica...– Lidija van Bredevort. Vilgeforcova asistentkinja.– Istina je, pominjala si je. Beznačajna ličnost. Kad smo, dakle, ušli u

klaustar, ta beznačajna ličnost se zaustavila, pogledala ga i pitala ga nešto.Telepatski.

– To nije bilo neprimereno. Lidija ne može da koristi svoj glas.– Pretpostavio sam. Jer joj je Vilgeforc odgovorio telepatijom. Odgovorio

je...*

– Da, Lidija, to je dobra ideja – odgovorio je Vilgeforc. – Prošetaćemo seGalerijom slavne istorije. Imaćeš prilike da baciš pogled na istoriju magije,Geralte od Rivije. Ne sumnjam da znaš istoriju magije, ali imaćeš prilike daupoznaš njenu vizuelnu istoriju. Ako si vrsni poznavalac slikarstva, nemoj sepreneražavati. Većina slika proizvod su entuzijazma studentkinja iz Aretuze.Lidija, budi tako dobra i rasvetli malo taj mrak koji tu vlada.

Lidija van Bredevort napravi pokret rukom u vazduhu i u hodniku se istogčasa rasvetli.

Prva slika predstavljala je drevni jedrenjak koji kovitlaju vrtlozi izmeđupodvodnih stena što štrče na uzburkanoj vodenoj površini. Na pramcu brodastajao je muškarac u beloj odeždi, oko glave mu je blistao oreol.

– Prvo iskrcavanje – pretpostavio je veštac.– Naravno – potvrdio je Vilgeforc. – Brod izgnanika. Jan Beker podvrgava

Moć svojoj volji. Smiruje talase, dokazujući da magija uopšte ne mora da buderđava i destruktivna, već da može spasti život.

– Taj događaj se zaista odigrao?– Sumnjam – osmehnu se čarobnjak. – Verovatnija je verzija da je za vreme

prvog putovanja i iskrcavanja Beker zajedno s drugima povraćao žuč, nagnutpreko boka broda. Moć je uspeo da podredi sebi odmah nakon iskrcavanja, štoje, čudnim spletom okolnosti, bilo srećno obavljeno. Idemo dalje. Evo, ponovovidiš Jana Bekera, sada iznuđuje vodu da brizne iz stene na mestu osnivanjaprve nastambe. A ovde, moliću, okružen naseljenicima koji kleče, Bekerrasteruje oblake i zaustavlja provalu oblaka da bi zaštitio letinu.

– A to? Kakav događaj predstavlja ova slika?– Prozrenje Izabranika. Beker i Ðambatista decu prispelih naseljenika

podvrgavaju magijskom ispitivanju kako bi otkrili Izvor. Odabranu decuoduzeće roditeljima i odvesti ih u Mirtu, prvo naselje maga. Upravo posmatrašistorijski momenat. Kao što vidiš, sva deca su preneražena, samo je ova odlučnabrineta s osmehom punim poverenja ispružila ruke prema Ðambatisti. To jekasnije slavna Agnes iz Glanvila, prva žena koja je postala čarobnica. Dama izanje je njena majka. Nekako je tužna.

– A ova masovna scena?– Novigradska unija. Beker, Ðambatista i Monk sklapaju nagodbu s

vladikama, sveštenicima i druidima. Nešto poput pakta o neagresiji i odvojenostimagije od države. Užasan kič. Idemo dalje. Evo, ovde vidimo Džefrija Monkakako kreće uzvodno rekom Pontar, koja se tada još uvek zvala Aevon y Pont arGwennelen, Reka alabasterskih mostova. Monk je plovio do Lok Moina da bitamošnje vilenjake privoleo da prihvate grupu dece, tih Izvora koje je trebalo daodškoluju vilenjački magovi. Možda će te zanimati da je među decom biomomčić koji se kasnije zvao Gerhart iz Ele. Upoznao si ga malopre. Sada se tomomče zove Hen Gedimdejt.

– Ovde – veštac pogleda čarobnjaka – sve prosto vapije za monumentalnimbatalističkim kompozicijama. Nekoliko godina posle uspešno izvedenog

Monkovog pohoda, vojska maršala Raupeneka iz Tretogora izvršila je pokolj uLok Moinu i Est Hemletu, ubijajući sve vilenjake, bez obzira na starost ili pol. Ipočeo je rat, završen masakrom kod Seraveda.

– Tvoje zadivljujuće poznavanje istorije – opet se nasmešio Vilgeforc –omogućava ti, međutim, da znaš da u tim ratovima nije učestvovao nijedančarobnjak na koga se računa. Zato tema nije nadahnula nijednu učenicu daoslika prikladnu sliku. Idemo dalje.

– Hajdemo. Ovde, na ovom platnu, kakav je to događaj? Ah, znam. To RafarBeli miri kraljeve koji su se pokarabasili i okončava Šestogodišnji rat. A ovdeRafar odbija da primi krunu. Prekrasan, plemenit gest.

– Misliš? – nakrivi glavu Vilgeforc. – U svakom slučaju, takav gest bio jepresedan. Rafar je ipak prihvatio položaj prvog savetnika i faktički je upravljao,jer je kralj bio debil.

– Galerija slavne istorije... – mrmljao je veštac, prilazeći sledećoj slici. – A štaje ovo ovde?

– Istorijski trenutak sazivanja prvog Kaptola i donošenje Zakona. S levestrane sede: Herbert Stamelford, Aurora Henson, Ivo Rihert, Agnes iz Glanvila,Džefri Monk i Radmir iz Tor Karneda. Ovde, ako treba da budem iskren,takođe sve vapije za monumentalnom batalističkom kompozicijom koja ćeprizor da upotpuni. Uskoro će u brutalnom ratu biti istrebljeni oni koji nisu htelida priznaju Kaptol i potčine se Zakonu. Između ostalog, likvidiran je Rafar Beli.Ali istorijski traktati to prećutkuju, da ne bi pokvarili prekrasnu legendu onjemu.

– A ovde... Hmmm... Da, to je verovatno slikala učenica. I to veoma mlada...– Nesumnjivo. Uostalom, to je alegorija. Nazvao bih je alegorijom

trijumfalne ženstvenosti. Vazduh, Voda, Zemlja i Vatra. I četiri čuvenečarobnice, koje majstorski vladaju silama tih stihija. Agnes iz Glanvila, AuroraHenson, Nina Fjoravanti i Klara Larisa de Vinter. Pogledaj sledeću, uspelijusliku. I ovde vidiš Klaru Larisu, sada otvara akademiju za devojke. To je zgradau kojoj se upravo nalazimo. A ovi portreti su proslavljene apsolventkinjeAretuze. To je duga istorija ženstvenosti koja trijumfuje i sve naprednijefeminizacije profesije: Jana iz Mjurivela, Nora Vagner, njena sestra Augusta,Džejd Glevisig, Leticija Sarbone, Ilona Lo Antij, Karla Demecija Krest,Violenta Suarez, April Venhaver... I jedina koja je živa: Tisaja de Friz...

Krenuše dalje. Haljina Lidije van Bredevort šaputala je svilenkasto, a u tom

šapatu bila je opasna tajna.– A ovo? – zaustavi se Geralt. – Kakva je ovo odvratna scena?– Mučeništvo maga Radmira, koji je živ odran za vreme Falkinog ustanka. U

pozadini gori grad Mirte, Falka je naredila da ga pretvore u pepeo.– Zbog čega je uskoro potom u pepeo pretvorena i sama Falka. Na lomači.– To je opštepoznata činjenica, temerska i redanjska deca i danas se igraju

paljenja Falke u veče bdenija pred praznik Saovine. Vratimo se, da bi mogao davidiš drugu stranu galerije... Vidim da hoćeš da pitaš nešto. Reci.

– Zanima me hronologija. Znam, razume se, kako deluju eliksiri mladosti, alito što se zajedno na platnima pojavljuju živi i davno umrli...

– Drugim rečima, čudi te što si na banketu sreo Hena Gedimdejta i Tisajude Friz, a među nama nisu bili Beker, Agnes iz Glanvila, Stamelford i NinaFjoravanti.

– Ne. Znam da niste besmrtni...– Šta je smrt? – prekide Vilgeforc. – Po tebi?– Kraj.– Kraj čega?– Postojanja. Rekao bih da smo počeli da filozofiramo.– Priroda ne poznaje filozofsko mišljenje, Geralte od Rivije. Navikli smo da

filozofijom nazivamo to što ljudi čine žalosne i smešne pokušaje da shvatePrirodu. I rezultati takvih pokušaja takođe važe za filozofiju. To bi bilo isto kaokad bi bukva tražila uzroke i posledice svog postojanja, nazivajući rezultatrazmišljanja drevnim i tajanstvenim Konfliktom Korena i Lišća, a kišu proglasilaza Neodgonetnutu Pokretačku Snagu. Mi, čarobnjaci, ne gubimo vreme naodgonetanje toga šta je Priroda. Mi znamo šta je ona, jer smo i sami Priroda.Razumeš me?

– Trudim se, ali govori sporije, molim te. Ne zaboravi da razgovaraš sabukvanom.

– Da li si nekada razmišljao o tome šta se desilo onda kad je Beker nateraovodu da šikne iz stene? Veoma jednostavno se kaže: Beker je ovladao Moći.Stihiju je učinio poslušnom. Podredio je sebi Prirodu, zavladao je njome...Kakav je tvoj odnos prema ženama, Geralte?

– Molim?Lidija van Bredevort okrenula se uz šapat svile, zamrla u iščekivanju. Geralt

je video da pod pazuhom drži upakovanu sliku. Nije imao pojma otkuda se ta

slika pojavila, još časak pre Lidija nije ništa nosila. Amajlija na njegovom vratuzadrhtala je blago.

Vilgeforc se osmehnuo.– Pitao sam te – podsetio je – kako gledaš na odnos između muškarca i žene.– U kom smislu?– Da li je, po tvom mišljenju, mogućno naterati ženu da bude poslušna?

Govorim, naravno, o pravim ženama, ne o ženkama. Da li je mogućnozagospodariti nad pravom ženom? Ovladati njome? Potčiniti je svojoj volji? Akojeste – na koji način? Odgovori.

*Krpena lutkica nije skidala s njih dugmetaste oči. Jenefer je odvratila pogled.– Jesi li odgovorio?– Jesam.Čarobnica položi levi dlan na njegov lakat, a desni na njegove prste koji su

joj dodirivali grudi.– Kako?– Pa znaš.

*– Shvatio si – rekao je malo zatim Vilgeforc. – Verovatno ti je to oduvek bilo

jasno. Pa, onda ćeš shvatiti i to da se, kada nestanu i iščeznu pojmovi volje ipotčinjavanja, naredbe i poslušnosti, vladara i podanika, postiže jedinstvo.Zajednica, spajanje u jednu celinu. Uzajamno prožimanje. A kad tako neštonastupi, smrt prestaje da bude važna. Tamo, u banket-sali, prisutan je Jan Beker,koji je bio voda što je briznula iz stene. Govoriti da je Beker umro isto je što itvrditi da je voda umrla. Pogledaj ovu sliku.

Pogledao ju je.– Izuzetno je lepa – reče malo zatim. I odmah oseti blago podrhtavanje svog

medaljona.– Hvala ti, Lidija – osmehnu se Vilgeforc – za ovakav izbor. Čestitam na

ukusu. Pejzaž predstavlja susret Kregenana iz Loda i Lare Doren ep Sijadal,legendarnih ljubavnika koje je vreme prezira razdvojilo i uništilo. On je biočarobnjak, a ona vila, predstavnica elite Aen Saevherne, to jest Znalaca. Ono što jemoglo biti početak pomirenja pretvorilo se u tragediju.

– Znam tu priču. Uvek sam mislio da je bajka. Kako je bilo zaista?– To – uozbilji se čarobnjak – niko ne zna. Skoro niko. Lidija, okači svoju

sliku, ovde, sa strane. Geralte, divi se sledećem delu Lidijine četkice. To jeportret Lare Doren ep Šijadal napravljen na osnovu drevne minijature.

– Čestitam – veštac se nakloni Lidiji van Bredevort, a glas mu i ne zadrhta. –Ovo je pravo remek-delo.

Glas mu ne zadrhta, mada ga je Lara Doren ep Šijadal gledala s portretaCirinim očima.

*– I šta je bilo onda?– Lidija je ostala u galeriji. Nas dvojica smo izašli na terasu. A on se šalio na

moj račun.*

– Ovuda, Geralte, dopusti. Stupaj samo po tamnim pločama, molim te.Dole je šumelo more, ostrvo Taned stajalo je u beloj peni talasa razbijenih o

obalu. Talasi su se razbijali o zidove Loksije, koja se nalazila tačno ispod njih.Loksija se iskrila od svetala, kao i Aretuza. Kameni blok Garstanga koji seizdizao iznad njih bio je, međutim, crn i izumro.

– Sutra će se – čarobnjak je pratio veščev pogled – članovi Kaptola i Savetaodenuti u tradicionalne odežde, u duge plaštove, na glave će staviti kupastešešire koje znaš sa starih gravira. Naoružaćemo se, takođe, dugačkim rašljama ižezlima, i zaličićemo tada na čarobnjake i veštice kakvima se zastrašuju deca.Takva je tradicija. U pratnji nekoliko drugih delegata zaputićemo se gore, uGarstang. Tamo ćemo, u specijalno pripremljenoj dvorani, većati. Ostali ćesačekati u Aretuzi naš povratak i naše odluke.

– Savetovanje u Garstangu, u uskom krugu, i to je, isto tako, tradicija?– I te kako. Duga tradicija nametnuta praktičnim razlozima. Dešavalo se da

savetovanja čarobnjaka budu burna i dolazilo je do prilično aktivne razmenepogleda. Za vreme jedne takve razmene kuglasti grom je oštetio frizuru i haljinuNini Fjoravanti. Nina je, posvetivši tome godinu dana rada, obložila zidoveGarstanga neverovatno jakom aurom i protivmagijskom blokadom. Od togvremena u Garstangu ne deluje nijedna magijska formula, a diskusije imajumirniji tok. Naročito ako imamo u vidu da je diskutantima oduzeto hladnooružje.

– Razumem. A ta usamljena kula, iznad Garstanga, na samom vrhu, šta jeto? Nekakva važna građevina?

– To je Tor Lara, Galebova kula. Ruševina. Da li je važna? Verovatno jeste.

– Verovatno?Čarobnjak se naslonio na balustradu.– Sudeći po predanjima vilenjaka, Tor Lara je navodno spojena teleportom s

tajanstvenom, do danas nepronađenom, Tor Zireael, Lastavičjom kulom.– Navodno? Niste uspeli da otkrijete tu teleportaciju? Ne verujem.– I u pravu si što ne veruješ. Otkrili smo portal, ali ga je trebalo blokirati.

Došlo je do protesta, svi su uzeli da eksperimentišu, svako je hteo da se proslavikao istraživač Tor Zireaela, mitskog sedišta vilenjačkih magova i mudraca. Portalje ipak nepovratno izvitoperen i haotičnog je dometa. Bilo je žrtava, blokiran je.Hajdemo, Geralte, zahladnelo je. Oprezno. Stupaj samo po tamnim pločama.

– Zašto samo po tamnim?– Te građevine su u ruševinama. Vlaga, abrazija, jaki vetrovi, so u vazduhu,

sve to fatalno utiče na zidove. Renoviranje je suviše skupo, zato se koristimoiluzijom. Prestiž, razumeš?

– Ne sasvim.Čarobnjak učini pokret rukom i terasa nestade. Stajali su iznad provalije, nad

ambisom koji se zaoštrljio stenovitim vršcima nazubljenim u morskoj peni.Stajali su na uzanom pojasu tamnih ploča koji se kao trapez raširio izmeđutrema Aretuze i stuba koji je podupirao terasu.

Geralt se naprezao da održi ravnotežu. Da je bio čovek a ne veštac, ne bi jeodržao. Ali čak se i on iznenadio. Njegov siloviti pokret nije mogao da izmaknečarobnjakovoj pažnji, a na licu su mu se takođe oslikale promene. Vetar ga jezanjihao na uzanom brvnu, provalija ga je dozivala zloslutnim šumom talasa.

– Bojiš se smrti – konstatovao je s osmehom Vilgeforc. – Ipak se bojiš.*

Krpena lutka gledala je u njih svojim očima-dugmićima.– Prešao te je – promrmljala je Jenefer, priljubljujući se uz vešca. – Nije bilo

opasnosti, a sigurno je osigurao i tebe i sebe levitacionim poljem. Ne birizikovao... Šta je bilo dalje?

– Prešli smo u drugo krilo Aretuze. Odveo me je u veliku odaju, verovatnoje to bio kabinet neke nastavnice, možda čak i rektorke. Seli smo za sto nakojem je stajao peščani sat. Pesak je oticao. Osetio sam miris Lidijinog parfema,znao sam da je bila u sobi pre nas.

– A Vilgeforc?– Postavio je pitanje.

*– Zašto nisi postao čarobnjak, Geralte? Nikad te nije privlačila Veština? Budi

iskren.– Biću iskren. Privlačila me je.– Pa zašto onda nisi poslušao glas nagona?– Zaključio sam da je razumnije rukovoditi se glasom razuma.– Što će reći?– Godine koje sam proveo radeći kao veštac naučile su me jedno: moj cilj je

moje snage aršin. Znaš, Vilgeforce, poznavao sam jednom patuljka koji je kaodete maštao o tome da postane vilenjak. Šta misliš, da li bi to i postao da jeslušao glas nagona?

– To je trebalo da bude poređenje? Paralela? Ako jeste, onda je potpunopogrešno. Patuljak nije mogao da postane vilenjak jer mu majka nije bila vila.

Geralt je dugo ćutao.– Pa da – reče najzad. – Mogao sam da pretpostavim. Pročeprkao si malo po

mojoj biografiji. Hoćeš da mi otkriješ s kojom namerom?– Možda – osmehnuo se blago čarobnjak – zamišljam sliku u Galeriji slavne

istorije? Nas dvojica, za stolom, na mesinganoj tablici natpis: Vilgeforc iz Rogevenasklapa pakt sa Geraltom od Rivije.

– Bila bi to alegorija – reče veštac. – Alegorija čiji je naslov Znanje trijumfujenad neznanjem. Više bih voleo realističniju sliku, s naslovom Vilgeforc objašnjavaGeraltu u čemu je stvar.

Vilgeforc preplete prste obe ruke u visini usta.– Nije li to očigledno?– Nije.– Zaboravio si? Slika o kojoj maštam visi u Galeriji slavne istorije, gledaju je

buduće generacije, koje savršeno znaju šta je posredi, kakav događaj predstavljamazarija. Oslikani na platnu, Vilgeforc i Geralt dogovaraju se i sklapajusporazum na osnovu kojeg Geralt više ne sluša glas kojekakve želje ili žudnje,već istinskog pozvanja, stupio je napokon u redove magova, okončavajući takosvoju dotadašnju, ne previše smislenu, budućnosti lišenu egzištenciju.

– Pomisli samo – reče veštac posle dugog ćutanja – da sam baš nedavnomislio da ništa više ne može da me iznenadi. Veruj mi, Vilgeforce, dugo ću sesećati banketa i čarobnog prizora tog značajnog zbitija. To je zbilja zaslužilosliku. Njen naslov: Geralt napušta ostrvo Taned pucajući od smeha.

– Nisam shvatio – blago se nagnuo čarobnjak. – Izgubio sam se u tvojojkitnjastoj besedi, tom gustom prepletu prefinjenih izraza.

– Uzroci nesporazuma meni su jasni. Suviše se razlikujemo da bismo serazumeli. Ovde si moćni mag iz Kaptola koji je postigao jedinstvo s Prirodom.Ja sam vucibatina, veštac, mutant koji putuje po svetu i za novac tamaničudovišta...

– Banalno je – prekide čarobnjak – potisnulo kitnjasto.– Suviše se razlikujemo – Geralt nije dozvolio da ga prekine. – A sitna

činjenica da je moja majka, slučajno, bila čarobnica ne može da tu razliku zatre.A iz puke radoznalosti: ko je bila tvoja majka?

–Nemam pojma – mirno je rekao Vilgeforc.Veštac je smesta ućutao.– Druidi iz Kovirskog okruga – malo zatim nastavi čarobnjak – našli su me

u slivniku u Lan Ekseteru. Usvojili su me i vaspitali. Da budem druid, razumese. Znaš ko je druid? Mutant, vucibatina koja hodi po svetu i klanja se svetimhrastovima.

Veštac je ćutao.– A onda – nastavio je Vilgeforc – za vreme pojedinih druidskih rituala,

obelodanile su se moje sposobnosti. Sposobnosti koje su evidentno i neoborivoomogućavale da se definiše moj rodoslov. Bio sam dete dvoje ljudskih bića odkojih je barem jedno bilo čarobnjak.

Geralt je ćutao.– Onaj ko je moje skromne sposobnosti otkrio bio je, naravno, čarobnjak

kojeg sam slučajno sreo – mirno je nastavio Vilgeforc. – I upravo taj je ispoljioprema meni ogromnu milost: ponudio mi je obrazovanje i usavršavanje, a uperspektivi i da pristupim Bratstvu magova.

– I ti si – muklo će veštac – prihvatio ponudu.– Nisam – Vilgeforcov glas postajao je sve hladniji i neprijatniji. – Odbio

sam ponudu nepristojno, prostački. Iskalio sam sav bes na starkelji. Želeo samda oseti krivicu, i on i čitavo njegovo magovsko bratstvo. Krivicu zbog, naravno,slivnika u Lan Ekseteru, krivicu što me je jedno od to dvoje podlih magova, tihbezosećajnih uštvi koje nemaju srca, bacilo u taj slivnik posle, a ne pre rođenja.Čarobnjak, jasno je, niti je razumeo to što sam mu tada rekao, niti se uzrujaozbog toga. Slegnuo je ramenima i otišao, i tako je pokazao da su i on i njegovikomilitoni bezosećajni, arogantni kurvini sinovi koji zavređuju najveće prezrenje.

Geralt je ćutao.– Druidi su mi se pošteno smučili – nastavi Vilgeforc. – Napustio sam,

dakle, svete dubrave i krenuo u svet. Razne stvari sam radio. Nekih se i danasstidim. Na kraju sam postao plaćeni vojnik. Kasnija moja priključenija, kao štopretpostavljaš, bila su stereotipna. Vojnik pobednik, vojnik gubitnik, maroder,razbojnik, silovatelj, ubica, najzad begunac koji juri na kraj sveta ispred vešala.Odmaglio sam na kraj sveta. I tamo sam upoznao ženu. Čarobnicu.

– Pazi – začkilji očima veštac i šapnu mu. – Pazi, Vilgeforce, da te iznuđenesličnosti ne odvedu predaleko.

– Sličnostima je došao kraj – čarobnjak obori pogled. – Ja nisam izašao nakraj sa osećanjima koja sam gajio prema toj ženi. Njena osećanja nisam shvatio,a ona se nije trudila da mi u tome pomogne. Ostavio sam je. Bila jepromiskuitetna, arogantna, zlurada, bezosećajna i hladna. Nisi mogao da njomedominiraš, a njena dominacija bila je ponižavajuća. Ostavio sam je, jer sam znaoda sam je zanimao samo zbog toga što su moja inteligencija, moja ličnost iočaravajuća tajanstvenost zatirale činjenicu da nisam bio čarobnjak, a ona jeisključivo čarobnjake bila navikla da udostojava više nego jednu noć. Ostaviosam je jer... Jer je bila kao moja majka. Najednom sam shvatio da to što premanjoj osećam uopšte nije ljubav, već komplikovanije osećanje, jako, ali teško zaklasifikaciju: mešavina straha, kajanja, besa, griže savesti i potrebe zaispaštanjem, osećanje krivice, gubitka i nepravde, perverzne potrebe za patnjom ikajanjem. Ono što sam osećao prema toj ženi bila je mržnja.

Geralt je ćutao. Vilgeforc je gledao u stranu.– Ostavio sam je – nastavi malo zatim. – I nisam mogao da živim sa

prazninom koja me je obuzela. I najednom sam shvatio da to što izaziva tuprazninu nije odsustvo žene, već nedostafak onoga što sam tada osećao.Paradoksalno, zar ne? Verovatno ne moram da završim, pretpostavljaš šta sledi.Postao sam čarobnjak. Iz mržnje. I tek tada sam razumeo kako sam bio glup.Pobrkao sam nebo sa zvezdama koje se noću ogledaju na površini jezera.

– Kao što si dobro primetio, paralele između nas nisu do kraja bile paralelne– promrsio je Geralt. – Uprkos prividima, malo toga nam je zajedničko,Vilgeforce. Šta si hteo da dokažeš tom svojom pričom? To da je put dočarobnjačkog majstorstva – mada vijugav i težak – dostupan svima? Čak i,oprosti na paraleli, kopiladi i nahočadi, vucibatinama ili vešcima...

– Ne – prekide čarobnjak. – Nisam nameravao da dokazujem da je taj put

dostupan svima, jer je to očigledno i odavno dokazano. Ni činjenicu da za nekeljude drugog puta jednostavno nema – takođe ne treba dokazivati.

– Dakle – osmehnu se veštac – nema mi izlaza? Moram da sklopim s tobomtaj pakt koji treba da postane tema slike i da postanem čarobnjak? Ako ni zbogčeg drugog, a ono zbog naslednih osobina? Koješta! Znam ponešto i izzakonitosti nasleđivanja osobina. Moj otac, to saznanje me je nemalog trudakoštalo, bio je probisvet i pustolov, đilkoš i krvavi gazija. Mogućno je, dakle, daje pretežnije u meni patrilinearno nego matrilinearno nasleđivanje. Izgleda dačinjenica da i sam lako pod mač stavljam to potvrđuje.

– Pravo zboriš – čarobnjak se podsmešljivo osmehnu. – Peščani sat sebezmalo presuo, a ja, Vilgeforc iz Rogevena, majstor magije, član Kaptola, idalje rado razgovaram sa đilkošem i gazijom, sinom đilkoša, krvavog gazije iprobisveta. Govorimo o stvarima i pitanjima što su, kao što je opštepoznato,đilkoškim gazijama uobičajeni predmeti diskusije pored vatre. O pitanjima kaošto su, na primer, matrilinearno i patrilinearno nasleđivanje. Otkud tebi, dragimoj gazijo, uopšte te reči? Naučio si ih u hramovnoj školici u Elanderu, gde učeda sriču slogove i pišu dvadeset četiri rune? Šta te je navelo da čitaš knjige ukojima možeš da nađeš takve reči? Gde si cizelirao retoriku i elokvenciju? I zaštosi to radio? Da bi razgovarao sa vampirima? Moj dragi patrilinearni probisvetu,kojem se Tisaja de Friz smeška, vešče moj i gazijo koji očaravaš Filipu Ejlharttoliko da joj ruke drhte, na čiji se pomen Tris Merigold obliva rumenilom. OJenefer iz Vengerberga da i ne govorim.

– Možda je i dobro da o njoj ne govoriš. U peščanom satu je ionako ostalotoliko malo peska da gotovo zrnca možeš da izbrojiš. Ostavi se slika, Vilgeforce.Govori, o čemu je reč. Kaži mi to prostim rečima. Zamisli da sedimo poredvatre, dva probisveta, pečemo prase koje tek što smo zdipili negde, i bezuspešnopokušavamo da se napijemo brezinim sokom. Pitanje je prosto. Sledi odgovor.Kao kad probisvet odgovara probisvetu.

– Kako glasi to prosto pitanje?– Kakav mi to pakt nudiš? Kakvu to nagodbu treba da sklopimo? Zašto

hoćeš da me strpaš u svoj lonac, Vilgeforce? U kotao u kojem, kako vidim,počinje da vri? Šta ovde, osim kandelabara, lebdi u vazduhu?

– Hmm – čarobnjak se zamislio, ili se pretvarao da to čini. – Pitanje nijeprosto, ali pokušaću da odgovorim. Ali ne kao probisvet probisvetu.Odgovoriću... kao jedan plaćeni gazija drugome, sebi sličnom.

– U redu.– Slušaj onda, prikane gazijo. Na pomolu je gadan krkljanac. Grdan pokolj,

na život i smrt, bez pardona. Jedni će pobediti, druge će raskljuvati lešinari. Rećiću ti, druže: priključi se onima koji imaju veće šanse. Priključi se nama. Tedruge odbaci i pljuni na njih, jer oni nemaju nikakve šanse, pa što bi onda kogvraga ginuo zajedno s njima? Ne, ne, prikane, ne krevelji mi se tu, znam štahoćeš da kažeš. Hoćeš da kažeš da si neutralan. Da te je baš briga i za jedne i zadruge, da ćeš jednostavno sačekati da prođe karantin u planinama, u KaerMorhenu. To ti nije dobra ideja, prijaško. S nama ćeš imati sve što voliš. Ako senama ne priključiš, sve ćeš izgubiti. A onda će te već progutati praznina,ništavilo i mržnja. Uništiće te vreme prezira, koje nailazi. Budi zato razuman istavi se na pravu stranu kad dođe vreme da biraš. A doći će to vreme. Možeš dami veruješ.

– Neverovatno – gadno se osmehnu veštac – do koje mere moja neutralnostsve razbešnjuje. Do koje mere mi odasvud nude paktove i ugovore, saradnju, idokle sežu ta objašnjenja o nužnosti da napravim izbor i svrstam se na pravustranu. Da završimo ovaj razgovor, Vilgeforce. Gubiš vreme. Nisam ti u ovojigri ravnopravan partner. Ne vidim mogućnosti da se nađemo obojica na jednojslici u Galeriji slavne istorije. Naročito ne u delima istorijskog slikarstva.

Čarobnjak je ćutao.– Samo ti raspoređuj – nastavi Geralt – na svojoj šahovskoj tabli kraljeve,

dame, laufere i topove, i ne brigaj za mene, jer na toj šahovnici ja značim istokoliko i prašina koja je pokriva. To nije moja igra. Tvrdiš da ću morati da biram?A ja ti kažem da grešiš. Neću da biram. Prilagodiću se događajima. Prilagodićuse onome što drugi odaberu. Uvek sam tako radio.

– Fatalista si.– Jesam. Mada je to još jedna reč koju nisam dužan da znam. Ponavljam ti,

to nije moja igra.– Misliš? – Vilgeforc se nagnu preko stola. – U toj igri, vešče, na šahovnici

već stoji crni konj, sudbinski s tobom povezan, u dobru i u zlu. Znaš o komegovorim, zar ne? Nećeš valjda da je izgubiš? Znaš da postoji samo jedan načinda je ne izgubiš.

Veštac začkilji očima.– Šta vi hoćete od tog deteta?– Postoji samo jedan način da to saznaš.

– Upozoravam vas. Neću dopustiti da joj išta učinite nažao.– Samo je jedan način na koji to možeš da izvedeš. Njega sam ti i ponudio,

Geralte od Rivije. Razmisli o mojoj ponudi. Imaš za to celu noć. Misli dokgledaš u nebo. U zvezde. I ne brkaj ih sa njihovim odrazom na površini jezera.Peščani sat je iscurio.

*– Bojim se za Ciri, Jen.– Nema potrebe.– Ali...– Veruj mi – zagrlila ga je. – Molim te da mi veruješ. Pusti Vilgeforca. Igrač

je to. Hteo je da ti podiđe, da te isprovocira. I u tome je delimično uspeo. Ali toje beznačajno. Ciri je pod mojom zaštitom, a u Aretuzi će biti bezbedna, moći ćeovde da razvije svoje sposobnosti i niko joj u tome neće smetati. Niko. A na toda može da postane vešterica ipak zaboravi. Ona ima drugačije talente. I zadrugačija dela je predodređena. Možeš da mi veruješ.

– Verujem ti.– To je značajan pomak. A za Vilgeforca ne brini. Sutrašnji dan će objasniti

mnogo toga i razrešiće mnoge probleme.Sutrašnji dan, pomislio je. Ona skriva nešto od mene. A ja se bojim da

pitam. Kodringer je bio u pravu. Upao sam u gadan škripac. A sad nemam kud.Moram da sačekam to što će doneti taj sutrašnji dan, koji, navodno, sve treba dareši. Moram joj verovati. Znam da će se nešto desiti. Sačekaću. I prilagodiću sesituaciji.

Pogledao je sekreter.– Jen?– Molim.– Kad si ti bila učenica u Aretuzi... Kad si spavala u sobici kao što je ova...

Da li si imala lutkicu bez koje ne bi mogla da zaspiš? Koju si preko dana držalana sekreteru?

– Ne – Jenefer se snažno pomakla. – Ja čak i nisam imala lutkicu. Ne pitajme o tome, Geralte, molim te.

– Aretuza – prošaptao je, osvrćući se. – Aretuza na ostrvu Taned. Njenakuća. Za tolike silne godine... Kad odatle bude izašla, biće zrela žena...

– Prestani. Ne misli o tome i ne govori o tome. Umesto toga...– Šta, Jen?

– Voli me.Obujmio ju je. Dodirnuo. Pronašao. Jenefer, neverovatno meka i tvrda

istovremeno, glasno je uzdahnula. Reči koje su izgovarali kidale su se, iščezavaleizmeđu uzdaha i ubrzanog disanja, obeznačavale su se, raspršivale. Zato suućutali i prepustili se traženju jedno drugog, traženju istine. Tražili su dugo,nežno, i vrlo precizno, bojeći se svetogrdne brzopletosti, lakomislenosti inonšalancije. Tražili su snažno, intenzivno i strastveno, bojeći se svetogrdnesumnje i neodlučnosti. Tražili su oprezno, bojeći se svetogrdne nedelikatnosti.

Pronašli su se, pobedili su strah, a malo zatim otkrili su istinu koja im jeeksplodirala pod kapcima zastrašujućom, zaslepljujućom očiglednošću, jaukomrascepala odlučno stisnute usne. I tada je vreme spazmatično zadrhtalo i zamrlo,sve je nestalo, i jedino funkcionalno čulo postalo je dodir.

Prošla je večnost, vratila se stvarnost, a vreme je po drugi put zatreperilo iponovo se pomaklo s mesta, polako, otežalo, kao velika natovarena kola. Geraltje pogledao u prozor. Mesec je i dalje visio na nebu, mada bi ono što se malopredesilo u načelu trebalo da ga strese na zemlju.

– Oh-oh – uzdahnula je nakon jednog dugog trenutka Jenefer, sporimpokretom brišući suze sa obraza.

Ležali su nepomično u uvrtloženoj posteljini, u drhtaju, u toploti koja jeisparavala i sreći koja je gasnula, u ćutanju, a okolo se klupčala nejasna tama,natopljena mirisom noći i glasovima cvrčaka. Geralt je znao da su u takvimtrenucima telepatske sklonosti čarobnice izoštrene i vrlo snažne, mislio je, dakle,intenzivno o lepim stvarima. O stvarima koje bi joj donele radost. O svetlostikoja grane kad izađe sunce. O magli koja visi zorom nad gorskim jezerom. Okristalnim vodopadima preko kojih skaču lososi, tako sjajni kao da su odizlivenog srebra. O toplim kapima kiše koje udaraju u listove čička teške od rose.

Mislio je za nju. Jenefer se smeškala, slušajući njegove misli. Osmeh jedrhturio na njenom obrazu osenčenom polumesecom trepavica.

*– Kuća? – odjednom upita Jenefer. – Kakva kuća? Ti imaš kuću? Hoćeš da

izgradiš kuću? Ah... Oprosti. Nije trebalo da...Ćutao je. Bio je ljut na samog sebe. Misleći za nju, nehotično joj je dozvolio

da pročita misao o njoj.– Lepo sanjarenje – Jenefer ga je pomazila po ruci. – Kuća. Svojeručno

napravljena kuća, u toj kući ti i ja. Ti bi gajio konje i ovce, ja bih obrađivala

baštu, kuvala ručak i grebenala vunu koju bismo vozili na pijacu. Za novac odprodaje vune i raznih plodova zemlje kupovali bismo ono što nam jeneophodno, recimo, bronzane kotliće i gvozdene grabulje. Svaki čas posećivalabi nas Ciri s mužem i troje dece, ponekad bi svratila Tris Merigold na nekolikodana. Starili bismo lepo i dostojanstveno. A kad bih se dosađivala, uveče bi misvirao na gajdama koje si sam napravio. Svirka na gajdama, kao što jeopštepoznato, najbolji je remedijum čemeru.

Veštac je ćutao. Čarobnica se tiho nakašljala.– Izvini – reče trenutak potom.Podigao se na lakat, nagnuo, poljubio ju je. Naglo se pomakla, zagrlila ga je.

Ćutke.– Reci nešto.– Ne bih želeo da te izgubim, Jen.– Pa imaš me.– Ovoj noći će doći kraj.– Svemu dođe kraj.Ne, pomislio je. Neću da bude tako. Umoran sam. Previše sam umoran da

bih prihvatio perspektivu krajeva koji su počeci, od kojih treba sve počinjati izpočetka. Ja bih želeo...

– Ne govori – brzim pokretom prstiju Jenefer mu prekri usne. – Ne govorimi šta bi želeo i za čim žudiš. Jer se može pokazati da neću moći da ispunim tetvoje želje, a to će mi naneti bol.

– A šta ti želiš, Jen? O čemu sanjariš?– Samo o dostižnim stvarima.– A šta je sa mnom?– Tebe već imam.Dugo je ćutao. I dočekao je tren da ona prekine ćutanje.– Geralte?– Mmm?– Voli me, molim te.Isprva, zadovoljeni jedno drugim, oboje su bili puni mašte i inventivnosti,

domišljati, željni istraživanja i novina. Kao i obično, brzo se pokazalo da je toujedno i previše i premalo. Shvatili su to u isti čas i ponovo su pokazali ljubavjedno drugom.

Kad je Geralt došao sebi, mesec je i dalje bio na svom mestu. Cvrčci su

uporno pevali, kao da su i oni svojim ludilom i samozaboravom suzbijali nemir istrah. Sa obližnjeg prozora na levom krilu Aretuze neko se, željan sna, drao istrogo je grdio nekoga, tražeći tišinu. S prozora s druge strane, neko drugi, očitoumetničkije duše, entuzijastički je aplaudirao i čestitao.

– Oh, Jen... – šapnuo je veštac prekorno.– Imala sam razloga... – poljubila ga je, a onda zagnjurila obraz u jastuk. –

Imala sam razloga da vičem. Pa sam i vikala. To ne treba da se prigušuje, to jenezdravo i neprirodno. Obgrli me, ako možeš.

Larin teleport, poznat i kao Benaventov portal, po imenu njegovog pronalazača, nalazi

se na ostrvu Taned, na poslednjem spratu Galebove kule. Postojan, periodično aktivan.Principi funkcionisanja: nepoznati. Destinacija: nepoznata, verovatno izvitoperena usledspontanog raspada, nisu isključena brojna račvanja i rasejavanja.

Pažnja: teleport je haotičan i smrtno opasan. Kategorički se zabranjuje vršenjeeksperimenata. Zabranjeno je upotrebljavati magiju kako u Galebovoj kuli, tako i unajbližoj okolini, naročito teleportaciju. U vanrednim slučajevima, Kaptol razmatra molbeza omogućavanje pristupa Tor Lari i pregledanje teleporta. Molbu je neophodno upotpunitiobrazloženjem o započetim istraživačkim radovima i stručnim usavršavanjem u datojoblasti.

Bibliografija: Džefri Monk, Magija Drevnog naroda; Imanuel Benavent, Portal izTor Lare; Nina Fjoravanti, Teorija i praksa teleportacije; Rensan Alvaro, Kapijetajne.

Prohibita (spisak zabranjenih artefakata), Ars Magica, izd. LVIII

Četvrto poglavlje

Na početku, bio je samo treperavi, svetlucavi haos i slapovi slika, vrtloženje,provalija puna zvukova i glasova. Ciri je videla kulu koja je dosezala nebo, načijem su krovu plesale munje. Čula je vrištanje grabljivice, i sama je bila ta ptica.Letela je ogromnom brzinom, a pod njom je bilo uzburkano more. Videla jemalu krpenu lutku i, najednom, ona je bila ta lutkica, a oko nje se klupčao mraku kojem su se orili glasovi cvrčaka. Videla je veliku crno-belu mačku i odjednomje postala ta mačka, a oko nje je bila mračna kuća, potamnela lamperija, mirissveća i starih knjiga. Čula je kako nekoliko puta neko izgovara njeno ime, dozivaje. Videla je srebrne losose koji preskaču vodopade, čula je šum kiše koja udarao lišće. A onda je čula čudan, otegnut Jeneferin vrisak. I taj vrisak ju jeprobudio, otrgao iz provalije bezvremena i haosa.

Sada, uzaludno pokušavajući da se seti sna, čula je samo još tihe zvuke laute iflaute, zveckanje daira, pevanje i smeh. Neven i grupa slučajno upoznatihputujućih glumaca i dalje su se zabavljali sve u šesnaest u odaji na krajuhodnika.

Kroz prozor je ulazio mlaz mesečeve svetlosti koji je donekle rasvetljavaomrak i odaji u Loksiji davao izgled snolikog mesta. Ciri je zbacila čaršav. Bila jeznojava, kosa joj se lepila za čelo. Uveče dugo nije mogla da zaspi, nije mogla dadođe do vazduha mada je prozor bio širom otvoren. Znala je šta je uzrok tome.Pre nego što je izašla s Geraltom, Jenefer je obložila sobu zaštitnim čarima.Tobože da bi onemogućila da bilo ko uđe, ali Ciri je pretpostavljala da je prenjoj onemogućeno da izađe. Bila je, jednostavno, zarobljena. Jenefer, madaočigledno zadovoljna susretom sa Geraltom, nije zaboravila, i još joj nijeoprostila, samovoljno i ludačko bežanje u Hirundum, zahvaljujući kojem je doovog susreta i došlo.

Nju je susret sa Geraltom rastužio i razočarao. Veštac je bio ćutljiv, zatvoren,uznemiren i izrazito neiskren. Njihovi razgovori prekidali su se i posrtali,zapinjali su na nedovršenim, napola prekinutim rečima, pitanjima i rečenicama.Veščeve oči i misli udaljavale su se od nje i odlazile u nevid. Ciri je znala kudanestaju.

Iz odaje na kraju hodnika dopirao je usamljen i tužan Nevenov poj, muzika

sa struna laute koja šumi kao potok po kamenju. Prepoznala je melodiju koju jebard komponovao već nekoliko dana. Balada je – Neven se nekoliko puta timepohvalio – nosila naslov Neuhvatljiva, i trebalo je da pesniku donese trijumf naovogodišnjem turniru bardova koji se održavao u poznu jesen u zamkuVartburg. Ciri je pažljivo slušala reči pesme.

Svrh mokrih krovova prhnućešU žute lokvanje zaronićešSvejedno –ja ću ionako da te razumemSamo ukoliko te, naravno, stignem...

Tutnjala su kopita, jahači su galopirali u noć, nebo se na horizontu rumenilo

od požara. Grabljivica je zakreštala i raširila krila, vinula se da poleti. Ciri jeponovo utonula u san, nekoliko puta čuvši da neko izgovara njeno ime. Jednomje to bio Geralt, jednom Jenefer, jednom Tris Merigold, najzad – i to nekolikoputa – dozivala ju je nepoznata, vitka, plavokosa i tužna devojčica koja ju jegledala sa minijature uokvirene u mesing i rog.

Onda je ugledala crno-belu mačku, a malo potom ta mačka je bila ona,gledala je njenim očima. U tuđoj, mračnoj kući. Videla je velike regale puneknjiga, pisaći sto osvetljen nekolikim svećnjacima, za stolom su stajala dvamuškaraca nagnuta nad svicima. Jedan od njih je kašljao i maramicom brisaousta. Drugi, patuljak ogromne glave, sedeo je u fotelji na točkiće. Bio je bez obenoge.

*– Nečuveno... – uzdahnu Fen, prelećući pogledom po istrulelom

pergamentu. – Da ne poveruješ... Odakle ti ta dokumenta?– Ne bi verovao kad bih ti rekao – zakašljao se Kodringer. – Da li si sada

shvatio ko je zaista Cirila, princeza Cintre? Čedo Drevne krvi... Poslednji izdanaktod prokletog drveta mržnje! Poslednja grana i na njoj poslednja otrovnajabuka...

– Drevna krv... Tako daleko unazad... Paveta, Kalante, Adalija, Elen, Fiona...– I Falka.– Za ime bogova, to je nemoguće! Prvo, Falka nije imala dece! Drugo, Fiona

je bila legalna ćerka...– Prvo, o Falkinoj mladosti ne znamo ništa. Drugo, ne zasmejavaj me, Fene.

Znaš i sam da se silno razveselim kad čujem reč ’legalni’. Ja verujem u tajdokument, jer je po mom mišljenju on autentičan i govori istinu. Fiona, Pavetinačukunbaba, bila je Falkina ćerka, ćerka tog čudovišta u ljudskoj koži. Dođavola,ne verujem u sve te ludačke vradžbine, proročanstva i druge gluposti, ali kad sesetim sada Itlininog proročanstva...

– Ukaljana krv?– Ukaljana, zagađena, prokleta, različito se može shvatiti. A prema legendi,

ako se sećaš, upravo je Falka bila prokleta, jer je Lara Doren ep Šijadal bacilakletvu na njenu majku...

– To su bajke, Kodringeru.– U pravu si, jesu bajke. Ali znaš li kada bajke prestaju da budu bajke? U

trenutku kad neko počne da u njih veruje. A u bajku o Drevnoj krvi nekoveruje. Naročito u fragment koji govori o tome da će se iz Falkine krvi roditiosvetnik koji će uništiti stari svet i na njegovim ruševinama izgraditi novi.

– I taj osvetnik bi trebalo da bude Cirila?– Ne Cirila. Njen sin.– A Cirilu traži...– Emhir var Emreis, nilfgardski car – hladno dovrši Kodringer. – Jasno ti je

sada? Cirila, nezavisno od svoje volje, treba da postane majka naslednikaprestola. Velikog kneza Tame, potomka i osvetnika te đavolice Falke. Osveta, akasnije obnova sveta, treba, kako mi se čini, da se odvija kontrolisano,rukovođeno.

Bogalj je dugo ćutao.– Ne misliš li – upita najzad – da bi o tome trebalo obavestiti Geralta?– Geralta? – Kodringer se iskrevelji. – A ko je to? Nije li to slučajno ona

naivčina koja me je nedavno uveravala da ne radi za profit? O, verujem ja da onne radi za lični profit, radi za tuđi, nesvesno, uostalom. Prati Rjensa, kog povodena užetu, a ogrlicu oko svoga vrata ne oseća. Ja treba da ga informišem? Dapomažem onima koji hoće da sami zagospodare nad tom kokom koja nosizlatna jaja, da ucenjujem Emhira ili da zadobijem njegovu blagonaklonost? Ne,Fene. Toliko glup baš nisam.

– Veštac je na nečijem povocu? Čijem?– Razmisli.– Dođavola!– Tačno tako! Jedina ličnost koja na njega ima uticaja. Kojoj on veruje. Ali ja

joj ne verujem. I nikad joj nisam verovao. Sam ću se uključiti u tu igru.– To je opasna igra, Kodringeru.– Nema bezopasnih igara. Postoje samo igre koje su vredne ili nisu vredne

truda. Fene, brate, zar ne razumeš šta imamo u rukama? Zlatna koka koja ćenama, a ne nekome drugome, snesti ogromno jaje, sve od žutog zlata...

Kodringer se zakašlja. Kad je odmakao maramicu od usta, video je na njojtragove krvi.

– Od toga te – reče Fen gledajući maramicu u ruci svog ortaka – zlato nećeizlečiti. Niti će meni da vrati noge.

– Ko to zna?Neko je zakucao na vrata. Fen se uzvrpolji u fotelji na točkiće.– Očekuješ nekoga, Kodringeru?– Naravno. Ljude koje šaljem u Taned. Po zlatnu koku.

*Ne otvaraj, povika Ciri. Ne otvaraj ta vrata! Iza njih je smrt! Ne otvaraj ta

vrata!*

– Evo! – povika Kodringer, sklanjajući zasun, a onda se okrete prema mački,koja je mjaukala. – Ućuti, gaduro jedna...

Prekide. Na vratima nisu stajali oni koje je očekivao. Na vratima su stajale triličnosti koje nije poznavao.

– Milostivi gospodin Kodringer?– Milostivi je otputovao poslom – advokat napravi tupav izraz lica i izmeni

glas u piskutav. – Ja sam sobar njegove milosti, zovem se Glomb, MikaelGlomb. Kako mogu da vam pomognem, milostiva gospodo?

– Nikako – reče jedan, visoki poluvilenjak. – Kad milostivi nije tu,ostavićemo mu samo pismo i obaveštenje. Evo pisma.

– Preneću mu, bez brige – Kodringer se, prekrasno uživljen u uloguglupavog lakeja, ponizno naklonio, te izvukao ruku da dohvati svitakpergamenta obmotan crvenom trakom. – A vest?

Vrpca koja je vezivala rolnu otvori se kao zmija u napadu, ošinu ga i tesnomu oplete koren šake. Visoki je snažno vukao. Kodringer izgubi ravnotežu,polete napred; da se ne bi srušio na poluvilenjaka, mahinalno je oslonio levušaku na njegove grudi. U tom položaju nije bio u stanju da izbegne oštricu kojusu mu zaboli u stomak. Iz njega se ote mukli krik i on se trže unazad, ali ga

magična vrpca, ovijena oko zgloba, nije puštala. Poluvilenjak ga ponovo privuček sebi i ubode ga još jednom. Ovoga puta Kodringer je visio na sečivu.

– Evo ti i vest i pozdrav od Rjensa – prosikta visoki poluvilenjak, snažnopovlačeči oštricu nagore i burazeći advokata kao da čisti ribu. – U ad sišao,Kodringeru. U paklu goreo!

Kodringer je zakrkljao. Osećao je kako mu oštrica mizerikordije{18} škrguće ihriplje na rebrima i grudnoj kosti. Skljokao se na zemlju, klupčajući se. Hteo jeda vikne, da upozori Fena, ali je jedino stigao da zaskiči, a kreštanje jemomentalno ugušio talas krvi.

Visoki poluvilenjak prešao je preko tela, a za njim su ušla preostala dvojica.Oni su bili ljudi.

Fen nije dopustio da ga iznenade.Škljocnula je tedva, jedan žbir pade nauznak, pogođen čeličnim zrnom

posred čela. Fen se odmače s foteljom od pulta, drhtavim rukama uzaludpokušavajući da repetira samostrel.

Visoki doskoči do njega, snažnim šutom prevrnu fotelju. Kepec se otkotrljameđu papire razbacane po podu. Bespomoćno mičući ručice i patrljke nogu,ličio je na osakaćenog pauka.

Poluvilenjak šutnu arbalestu{19}, uklanjajući je tako iz Fenovog dometa. Neobraćajući pažnju na bogalja, koji je pokušavao da puzi, brzo je pregledaodokumenta što su ležala na radnom stolu. Pažnju mu je privukla u rog i mesinguokvirena minijatura plavokose devojčice. Podigao ju je zajedno sa svitkomhartije koji je za nju bio pričvršćen.

Drugi žbir hitnu pogođenog zrnom iz arbaleste, približi se. Poluvilenjakupitno podiže obrve. Žbir zavrte glavom.

Poluvilenjak sakri pod pazuhom minijaturu i nekoliko dokumenata koje jepokupio sa stola. Zatim izvuče iz mastionice stručak pera i zapali ih nasvećnjaku. Okretao ih je kako bi plamen što bolje zahvatio isperke, a onda ih jebacio na sto, među svitke hartije, koji se momentalno zapališe.

Fen dreknu.Visoki poluvilenjak sa stola koji je već goreo uze flašu sa tečnošću za čišćenje

mastila, stade nad kepeca koji se koprcao i izli na njega čitavu sadržinu boce.Fen otegnuto zaurla. Drugi žbir izvuče iz regala naramak svitaka i prekri njimabogalja.

Vatra sa stola buknu sve do drvene tavanice. Druga, manja flaša s tečnošćuza čišćenje mastila eksplodirala je s treskom, plamenovi su lizali regale. Svici,rolne i portfelji sa spisima počeše da se crne, uvijaju i hrane vatrom. Fen jezavijao. Visoki ustuknu od stola u plamenu, i urola još jedan papir za pripalu.Drugi žbir baci preko bogalja još jedan naramak svitaka velen-papira.

Fen je urlao.Poluvilenjak stade iznad njega držeći u ruci zapaljena pera.Kodringerov crno-beli mačor sede na obližnji zidić. U njegovim žutim očima

titrao je odblesak požara koji je prijatnu noć pretvarao u strašnu parodiju dana.Vriska je odjekivaia po okolini. Oganj! Palež! Vode! Ljudi su trčali prema kući.Mačak je zamro, gledajući ih sa čuđenjem i prezirom. Ti glupaci očito su smeralitamo, prema toj plamenoj čeljusti iz koje je on jedva uspeo da se izvuče.

Okrenuvši se ravnodušno, Kodringerov mačak ponovo poliza šapu umočenuu krv.

*Ciri se probudi oblivena znojem, ruke je do bola zarila u čaršav. Obavijali su

je tišina i mek mrak proboden mlazom mesečeve svetlosti kao bodežom.Požar. Vatra. Krv. Košmar... Ne sećam se, ničega se ne sećam...Duboko je udahnula rezak noćni vazduh. Utisak zagušijivosti je nestao. Znala

je zašto.Zaštitne magijske formule nisu delovale.Nešto se desilo, pomislila je Ciri. Iskoči iz kreveta i brzo se obuče. Priveza

kordu. Mač nije imala, Jenefer joj ga je oduzela i dala Nevenu na čuvanje. Pesnikje sigurno spavao, u Loksiji je vladala tišina. Ciri je već razmišljala da li da ode iprobudi ga, kad najednom oseti snažno pulsiranje u ušima i kako joj krv šumi.

Trak mesečeve svetlosti koji je ulazio kroz prozor postao je put. Na krajuputa, u daljini, bila su vrata. Vrata su se otvorila, na njima je stajala Jenefer.

Dođi.Iza čarobničinih leđa otvarala su se nova vrata. Jedna za drugima.

Beskonačno mnogo vrata. U mraku su se nejasno ocrtavali crni obrisi stubova.Možda kipova... Ja sanjam, pomisli Ciri, ni sama u to ne verujući. Ja sanjam. Tonije nikakav put, to je svetlo, mlaz svetlosti. Po tome ne može da se hoda...

Dođi.Čula je.

*

Da nije bilo veščevih glupih skrupula, njegovih beživotnih principa, mnogikasniji događaji imali bi potpuno drugačiji tok. Do mnogih ispada verovatnouopšte ne bi ni došlo. I istorija sveta tada bi imala drugačiji tok.

Ali istorija sveta tekla je tako kako je tekla, i to samo zbog činjenice da jeveštac imao skrupule. Kad se probudio ujutru i osetio nuždu, nije učinio onošto bi svako učinio – nije izašao na terasu i ispišao se u saksiju dragoljuba. Imaoje skrupule. Obukao se tiho, ne budeći Jenefer koja je tvrdo spavala, nepomičnoi bezmalo ne dišući. Izašao je iz prostorijice i otišao u baštu.

Banket je i dalje trajao mada bi se po odjecima moglo reći da su to biliposlednji akordi zabave. Prozori balske dvorane svejednako su goreli svetlomkoje je oblivalo predvorje i rondele božura. Veštac pođe nešto dalje, u većigustiš, tamo se zagleda u nebo koje je svetlelo, koje je od horizonta već plamtelopurpurnom prugom zore.

Dok se polako vraćao, razmišljajući o važnim stvarima, njegov medaljonsnažno je zatitrao. Zaustavi ga rukom, osećajući prodiranje vibracije kroz celotelo. Nije bilo sumnje – neko je u Aretuzi izgovarao magijske formule. Geraltnaćuli uši i ču prigušene krike, huku i tutnjavu koja je dopirala iz klaustra s levestrane dvorca.

Svako drugi bi se bez oklevanja okrenuo i brzim korakom pošao svojimputem, pretvarajući se da ništa nije čuo. I tada bi, isto tako, istorija sveta moždapošla drugačijim tokom. Ali veštac je bio skrupulozan i naviknut na to da se usvojim postupcima ne pridržava mudrih i životnih načela.

Istrčao je u klaustar i u hodnik, a tamo se vodila borba. Nekoliko žbireva usivim gunjevima paralisalo je nevisokog čarobnjaka i oborilo ga na zemlju. Timeje rukovodio Dajkstra, šef obaveštajne službe redanjskog kralja Vizimira. Prenego što je Geralt stigao bilo šta da preduzme, i sam je bio paralisan – dvojicadrugih starih žbireva prikovali su ga za zid, a treći mu je prislonio na grudi šiljketrozupca.

Svi žbirovi imali su na grudima goržet sa ugraviranim redanjskim orlom.– To se zove ’uvaliti se u govna’ – tiho je objasnio Dajkstra, primaknuvši se.

– A ti, Geralte, verovatno imaš urođen talenat za takvo uvaljivanje. Stoj mirno ipotrudi se da ne privlačiš na sebe ničiju pažnju.

Redanjci su paralisali, najzad, nevisokog čarobnjaka i podigli ga, držeći ga zaruke. Bio je to Arto Teranova, član Kaptola.

Svetlost koja je omogućavala da se vide detalji dopirala je sa tornja povrh

glave Keire Mec, čarobnice s kojom je Geralt sinoć ćaskao na lunketu. Jedva juje prepoznao – lepršavi til zamenila je grubom muškom odećom, o boku jedržala bodež.

– Okujte ga – komandovala je kratko. U njenoj ruci zazvoniše okovi odplavičastog metala.

– Da se nisi usudila da mi to natakneš! – dreknu Teranova. – Ne usuđuj se,Mecova! Ja sam član Kaptola.

– Bio si. Sad si običan izdajica. I bićeš i tretiran kao izdajica.– A ti si šugava kurva koju...Keira ustuknu korak, blago zanjiha bedrima i iz sve snage opali ga pesnicom

po licu. Čarobnjakova glava odskoči unazad tako da je Geralt načas imao utisakda će se otkinuti od trupa. Teranova klonu na ruke ljudi koji su ga držali, iznosa i iz usta mu je curila krv. Čarobnica nije zadala drugi udarac, mada joj jeruka bila podignuta. Veštac je uočio mesingani odblesak boksera na njenimprstima. Nije se začudio. Keira je imala sitnu figuru, takav udarac nije moglazadati gola pesnica.

Nije se ni pomerio. Žbirovi su ga držali snažno, a šiljak korseke{20} udarao gaje u grudi. Geralt nije bio siguran da bi se pomerio i da je bio slobodan. Nijebio siguran da li bi znao šta da radi.

Redanjci staviše okove na čarobnjakove ruke, izvrnute na leđima. Teranovavrisnu, trgnu se, povi, zakrklja kao da će da povrati. Geralt je već znao od čegasu napravljeni okovi. Bila je to legura gvožđa i dvimerita, retkog metala koji jeimao takva svojstva da uguši magijske sposobnosti. Takvo davljenje pratile sunusposledice prilično neprijatne za magove.

Keira Mec podiže glavu, sklanjajući kosu sa čela. I tada ga je ugledala.– Šta on ovde radi, dođavola?! Otkud se on ovde pojavio?– Upao je – odvrati ravnodušno Dajkstra. – On je talentovan za to. Šta da

radim s njim?Keira se smrknu, nekoliko puta lupi potpeticom visoke čizme.– Pazi na njega. Nemam sad vremena.Otišla je brzo, za njom su pošli Redanjci, vukući Teranovu. Svetleća kugla

odlepršala je za čarobnicom, ali već je bila zora, brzo je svitalo. Na Dajkstrinznak žbirovi su pustili Geralta. Špijun se približio i pogledao vešcu u oči.

– Ostani bezuslovno miran.

– Šta se ovde dešava? Šta se...– I bezuslovno nem.Keira Mec se vratila malo zatim, ne sama. Pratio ju je pepeljastokosi

čarobnjak kojeg su Geraltu juče predstavili kao Detmolda iz Ban Arda. Kad jevideo vešca, ovaj opsova i lupi pesnicom o dlan.

– Bestraga mu! Je l’ to onaj Jeneferin mezimac?– On je – potvrdila je Keira. – Geralt iz Rivije. Problem je u tome što ne

znam kako stoje stvari sa Jenefer...– Ne znam ni ja – slegnu ramenima Detmold. – U svakom slučaju, već je

umešan. Previše toga je video. Odvedite ga Filipi, ona će odlučiti. Okujte ga.– Nema potrebe – prividno pospano rekao je Dajkstra. – Ja odgovaram za

njega. Odvešću ga tamo gde treba.– Sjajno – klimnu glavom Detmold. – Jer mi nemamo vremena. Dođi, Keira,

tamo gore se komplikuju stvari...– Ala su se unervozili – promrmlja redanjski špijun, gledajući za onima koji

su odlazili. – Neuvežbanost, ništa drugo. A atentati i pučevi su kao pihtije.Treba ih jesti hladne. Idemo, Geralte. I upamti: mirno, dostojanstveno, bezskandala. Nemoj da mi bude žao što nisam naredio da te okuju ili svežu.

– Šta se ovde dešava, Dajkstra?– Još nisi pogodio? – špijun je hodao pored njega, trojica Redanjaca išla su

pozadi. – Reci, iskreno, Geralte, kako to da si se ti stvorio ovde?– Bojao sam se da će dragoljub da uvene.– Geralte – Dajkstra ga mrko pogleda. – Uvalio si se u govna. Izronio si,

glavu držiš iznad površine, ali nogama i dalje ne dopireš do dna septičke jame.Neko ti pruža pomoć, rizikujući da se sam uvali i usmrdi. Mani se tih glupavihšala. Jenefer ti je rekla da dođeš ovamo, zar ne?

– Ne. Jenefer spava u toplom krevetu. Jesi sad miran?Ogromni špijun okrete se silovito, uhvati vešca za ruke i pritera ga uza zid u

hodniku.– Ne, nisam miran, prokleta huljo – prosikta. – Zar još nisi shvatio, tikvane,

da čestiti, kralju verni čarobnjaci ove noći ne spavaju? Da uopšte nisu ni legali ukrevet? U toplim posteljama spavaju izdajice, nilfgardski plaćenici. Prodane dušekoje su same spremale puč, ali za kasnije. Nisu znali da smo im otkrili planove iprozreli namere. I upravo njih izvlačimo iz toplih betveša{21}, udaramo

bokserom u zube, stavljamo im na ruke obruče od dvimerita. Gotovo je saizdajnicima, shvataš li? Ako nećeš da potoneš zajedno sa njima, prestani daglumiš idiota! Da li te je sinoć Vilgeforc zavrbovao? Da li te je možda još pretoga zavrbovala Jenefer? Govori! Brzo, jer govna počinju u usta da ti ulaze!

– Pihtije se jedu hladne, Dajkstra – podseti ga Geralt. – Vodi me do Filipe.Mirno, dostojanstveno i bez skandala.

Špijun ga pusti, povuče se korak unazad.– Idemo – hladno reče. – Ovim stepenicama, gore. Ali razgovor ćemo

završiti. Obećavam ti to.*

Tamo gde su se spajala četiri hodnika, pod stubom koji je pridržavao svod,sijalo je od svetiljki i magičnih kugli. Tiskali su se ovde Redanjci i čarobnjaci.Među čarobnjacima su bili i Ratklif, član Saveta, i Sabrina Glevisig. Sabrina je,kao i Keira Mec, bila u sivoj muškoj odeći. Geralt je shvatio da si u puču, koji seodigravao na njegove oči, mogao da razlikuješ sukobljene strane premauniformi.

Na podu od kamenih ploča klečala je Tris Merigold, nagnuta nad telom kojeje ležalo u lokvi krvi. Geralt je prepoznao Lidiju van Bredevort. Prepoznao ju jepo kosi i po svilenoj haljini. Po licu je ne bi prepoznao, jer to više nije bilo lice.Bila je to odvratna, makabristička lešinska maska koja sija dopola otkrivenimzubima i deformisanom, upalom, rđavo sraslom donjom vilicom.

– Pokrijte je – muklo reče Sabrina Glevisig. – Kad je preminula, raspršila seiluzija... Dođavola, pokrijte je nečim!

– Kako se to dogodilo, Ratklife? – pitala je Tris, sklanjajući ruku spozlaćenog balčaka bodeža koji je bio zariven ispod Lidijine grudne kosti. –Kako je to moglo da se dogodi? Trebalo je da sve prođe bez leševa!

– Napala nas je – promrmljao je čarobnjak, obarajući glavu. – Bacila se nanas kad su izveli Vilgeforca. Nastao je metež... Ni sam ne znam kako... To jenjen sopstveni bodež.

– Pokrijte joj lice! – Sabrina se silovito okrenula. Ugledala je Geralta, njenegrabljive oči zasijaše kao antracit. – Otkud se ovaj stvorio ovde?

Tris je munjevito đipila, dojurila do vešca. Geralt ugleda njenu ruku ispredsamog lica. Onda ugleda sjaj i blago uroni u mrak. Oseti ruku na kragni isilovito drmusanje.

– Držite ga, jer će pasti – Trisin glas bio je neprirodan, pretvoran gnev čuo se

u njemu. Zadrmusala ga je ponovo, tako da se načas našao tik pored nje.– Oprosti – ču brz šapat. – Morala sam.Dajkstrini ljudi su ga pridržali.Veštac pomeri glavu. Preorijentisao se na druga čula. U hodnicima je vladalo

kretanje, vazduh se talasao, nosio mirise. I glasove. Sabrina Glevisig je psovala,Tris ju je umirivala. Redanjci što su smrdeli na kasarne vukli su po podubespomoćno telo koje je šaputalo svilenom haljinom. Krv. Miris krvi. I ozonskimiris. Miris magije. Uzbuđeni glasovi. Koraci, nervozno lupkanje potpetica.

– Požurite! Sve se to suviše oteglo! Već bi trebalo da budemo u Garstangu!Filipa Ejlhart. Iznervirana.– Sabrina, brzo nađi Marti Sodergren. Ako bude trebalo, izvuci je iz kreveta.

Gedimdejtu nije dobro. Verovatno srčani udar. Neka se Marti njime pozabavi.Ali ne govori ništa ni njoj, ni onom s kim spava. Tris, pronađi i odvedi uGarstang Doregaraja, Drithelma i Kardojna.

– Zašto?– Oni predstavljaju kraljeve. Neka Etain i Esterad budu obavešteni o našoj

akciji i o njenim posledicama. Odvešćeš ih... Tris, imaš na ruci tragove krvi! Čijaje?

– Lidijina.– Dođavola? Kada? Kako?– Zar je važno kako? – hladan, spokojan glas. Tisaja de Friz. Šum haljine.

Tisaja je bila u balskoj haljini. Ne u pobunjeničkoj uniformi. Geralt je naćuliouši, ali nije čuo zvonjavu okova od dvimerita.

– Glumiš uzrujanost? – ponovi Tisaja. – Zabrinutost? Kad se organizujupobune, kad se noću dovode naoružani žbirovi, treba računati na žrtve. Lidija jeumrla, Hen Gedimdejt umire. Maločas sam videla Artoa s maskiranim licem.Koliko će žrtava još biti, Filipa Ejlhart?

– Ne znam – suvo odgovori Filipa. – Ali neću se povući.– Naravno. Ti se ne povlačiš ni pred čim.Vazduh je zatrepereo, potpetice su lupkale o kameni pod poznatim ritmom.

Filipa je išla ka njemu. Upamtio je nervozni ritam njenih koraka iz jučerašnjegzajedničkog hoda po sali, za vreme posluživanja kavijarom. Zapamtio je miriscimeta i narda. Sada se taj miris mešao sa mirisom sode. Geralt je isključivaosvoje učešće u bilo kakvom prevratu ili puču, ali je pomislio: u slučaju da iučestvujem u njima, da li bih se setio da prethodno operem zube?

– On te ne vidi, Fil – naizgled pospano reče Dajkstra. – Ništa ne vidi i ništanije video. Ta s prekrasnom kosom ga je oslepila.

Čuo je Filipin dah i osećao svaki njen pokret, ali je nespretno pomerio glavu,glumeći bespomoćnost. Čarobnica se nije dala nasamariti.

– Ne pretvaraj se, Geralte. Tris ti je zatamnila oči, ali ti nije oduzela razum.Kojim čudom si se ovde našao?

– Upao sam. Gde je Jenefer?– Blagosloveni oni koji ne znaju – u Filipinom glasu nije bilo podsmeha. –

Jer će duže živeti. Zahvali Tris. To su bile blage čini, slepilo će ubrzo proći. A tinisi video ono što nisi smeo da vidiš. Pazi na njega, Dajkstra. Odmah se vraćam.

Opet kretanje. Glasovi. Zvonki sopran Keire Mec, nazalni Ratklifov bas.Lupa redanjskih čizmetina. I uzbuđeni glas Tisaje de Friz.

– Pustite je! Kako ste mogli? Kako ste mogli da joj to učinite?– To je izdajica! – nazalno će Ratklif.– Nikad u to neću poverovati!– Krv nije voda – hladno, Filipa Ejlhart. – A car Emhir je vilenjacima obećao

slobodu. I sopstvenu, nezavisnu državu. Ovde, na ovim prostorima. Naravno,posle pokolja ljudi. I to joj je bilo dovoljno da nas odmah izda.

– Odgovori! – Tisaja de Friz, s emocijom. – Odgovori joj, Enid!– Odgovori, Frančeska.Zveket okova od dvimerita. I raspevani vilenjački akcenat Frančeske

Findabar, Margete iz Dolina, najlepše žene na svetu.– Va vort a me, Dh’oine. N’aen te a dice’n.– Da li ti je to dovoljno, Tisaja? – Filipin glas, kao štektanje.– Da li mi sada veruješ? Ti, ja, svi mi jesmo – i uvek ćemo biti – za nju

Dh’oine, ljudi kojima ona, Aen Seidhe, nema ništa da kaže. A ti, Ferkarte? Štasu tebi obećali Vilgeforc i Emhir te si se odlučio na izdaju?

– Idi do đavola, bludnice nastrana.Geralt zaustavi dah, ali ne ču odjek boksera u sudaru sa vilicom. Filipa se

kontrolisala mnogo bolje od Keire. Ili nije imala bokser.– Ratklife, vodi izdajice u Garstang! Detmolde, daj ruku arhimađistorki Tisaji

de Friz. Idite. Ja ću vam se brzo priključiti.Koraci. Miris cimeta i narda.– Dajkstra.– Tu sam, Fil.

– Tvoji podanici nam više nisu potrebni. Neka se vrate u Loksiju.– Nije li nesumnjivo...– U Loksiju, Dajkstra!– Naređenje je naređenje, milostiva gospo – u špijunovom glasu čula se

sprdnja. – Sluge će otići, učinile su što je bilo na njima. Sada je to već isključivostvar čarobnjaka. Pa se i ja sklanjam s prekrasnih očiju vašeg visočanstva.Zahvalnost za pomoć i učešće u puču nisam očekivao, ali sam siguran da će mese vaše visočanstvo sa zahvalnošću sećati.

– Oprosti, Sigismunde. Hvala ti na pomoći.– Nema na čemu, bilo mi je zadovoljstvo. Hej, Vojmire, skupi ljude. Petoro

ostaje sa nama. Ostale odvedi dole i ukrcaj na ,,Spadu“. Samo neprimetno, naprstima, bez šuškanja, bez bukanja. Bočnim hodnicima. U Loksiji i u luci da nisini pisnuo. Izvršavaj!

– Ništa nisi video, Geralte – rekla je šapatom Filipa Ejlhart, zapahnjujućivešca cimetom, nardom i sodom. – Ništa nisi čuo. S Vilgeforcem nikad nisirazgovarao. Dajkstra će te sada odvesti u Loksiju. Potrudiću se da te pronađemtamo kada... Kada sve bude gotovo. Obećala sam ti nešto juče i održaću reč.

– Šta će biti s Jenefer?– Kakva opsesija! – Dajkstra se vratio, klapšući nogama. – Jenefer, Jenefer...

Da se čoveku smuči. Ne uzbuđuj se zbog njega, Fil. Ima važnijih stvari. Da li jepored Vilgeforca pronađeno ono što je trebalo da bude otkriveno?

– Naravno. Izvoli, to je za tebe.– Oho! – šum papira. – Oho! Oho-oho! Prelepo! Vojvoda Nitert.

Izvanredno! Baron...– Diskretnije, bez imena. I molim te, kad se vratiš u Tretogor, nemoj da

odmah počneš sa egzekucijom. Ne izazivaj skandal pre vremena.– Bez bojazni. Momčići s ove liste, pohlepni na nilfgardsko zlato, bezbedni

su. Zasad. To će biti moje omiljene marionete koje ću držati na povocu. Apovoci će kasnije biti omče oko vrata... Ima li još pisama? Izdajice iz Kedvena,iz Temerije, iz Edirna? Rado bih bacio pogled na njih. Barem krajičak oka...

– Znam. Ali to nije tvoja stvar. Ta pisma dobili su Ratklif i Sabrina Glevisig,oni će već znati kako da se njima služimo. A sada zdravo. Žurim.

– Fil.– Molim?– Vrati vid vešcu. Nemoj da se sapliće na stepenicama.

*U balskoj dvorani Aretuze banket je i dalje trajao, ali je dobio drugačiji oblik

– tradicionalniji i domaćinskiji. Stolovi su bili ispremeštani, čarobnice ičarobnjaci uneli su u salu fotelje, stolice i odnekud donete škanjeve, posedali nanjih i zabavljali se. Većina tih zabava bila je neprimerena. Brojna grupa koja jeposedala oko velikog bureta rakije pila je, ćaskala, a s vremena na vreme biprasnula u gromki smeh. Oni koji su još donedavno delikatno bockali prefinjenezakuske srebrnim viljuščicama sada su bez ustezanja glodali ovčija rebra koja suoberučke držali. Neki su češljali karte, ignorišući okolinu. Neki su spavali. Jedanpar se besomučno ljubakao u uglu, i činili su to s tolikom žestinom da je sveukazivalo na to da se na tom celovu neće sve završiti.

– Pogledaj ih samo, Geralte – Dajkstra se nagnuo preko ograde na tremu,gledajući čarobnjake s visine. – Kako se radosno zabavljaju, kao da su nekakvadečurlija. A njihov Savet je, međutim, upravo utepao bezmalo čitav njihovKaptol i sudi mu za izdaju, za pajtanje sa Nilfgardom. Pogledaj taj par. Sad ćepotražiti za sebe ćoškić sa strane, a pre nego što završe sa trpanjem, Vilgeforc ćevisiti. Ah, čudan je ovaj svet.

– Umukni, Dajkstra.*

Put koji vodi u Loksiju zarivao se u padinu brda cikcak stepenicama.Stepenice su spajale terase, dekorisane zapuštenim živim ogradama, rondelama iosušenim agavama u saksijama. Na jednoj od tih terasa Dajkstra se zaustavio,prišao je zidu, nizu kamenih glava himera iz čijih je čeljusti curkala voda. Špijunse nagnuo, dugo je pio.

Veštac se primakao ogradi. More se presijavalo zlatno, nebo je bilo joškičastije boje nego na slikama u Galeriji slavne istorije. Dole je video odredRedanjaca koji su poslati iz Aretuze, u disciplinovanom stroju išli su prema luci.Upravo su prelazili preko mostića koji spaja obale stenovite raseline.

Ono što je naglo privuklo njegovu pažnju bila je usamljena šarena prilika.Prilika je upadala u oči jer se brzo kretala. I u suprotnom pravcu od Redanjaca.Uzbrdo, prema Aretuzi.

– Hajde – požurivao ga je Dajkstra nakašljavanjem. – Kome je putovati,nema kad dremati.

– Ako ti se toliko žuri, idi sam.– Ma nemoj – iskrevelji se špijun. – A ti ćeš da se vratiš gore da spasavaš

svoju Jenefer. I napraviš džumbus kao pijani gnom. Idemo u Loksiju, Geralte.Ne zaluđuj se, Geralte, ako misliš da sam te izvukao iz Aretuze zbog dugoskrivane ljubavi? E pa ne. Izvukao sam te odande jer si mi potreban.

– Za šta?– Praviš se lud? U Aretuzi studira dvanaest gospođica iz prvih redanjskih

porodica. Ne mogu da rizikujem konflikt sa uvaženom rektorkom, MargaritomLo Antij. Rektorka mi neće dati Cirilu, princezu Cintre, koju je Jenefer dovela naostrvo Taned. Tebi će je, međutim, dati. Kad je zamoliš.

– Otkud ti ta smešna pretpostavka da ću je zamoliti?– Iz smešne pretpostavke da želiš da Ciri bude bezbedna. Pod mojom

zaštitom, pod zaštitom kralja Vizimira, biće sigurna. U Tretogoru. Na Tanedunije bezbedna. Poštedi me zluradih komentara. Da, znam, na početku kraljevinisu imali za devojku najlepše planove. Ali to se promenilo. Sada je postaloočigledno da je živa, zdrava i bezbedna. Cirila može da bude u predstojećemratu vrednija nego deset odreda teške konjice. Mrtva ne vredi ni po lule duvana.

– Filipa Ejlhart zna šta smeraš?– Ne zna. Ne zna čak ni to da ja znam da je devojka u Loksiji. Moja nekad

voljena Fil visoko je digla glavu, ali kralj Redanje i dalje je Vizimir. Ja izvršavamVizimirove naredbe, a za to što čarobnjaci kuju nije me briga. Cirila će se ukrcatina ,,Spadu“ i odjedriće do Novigrada, odatle će poći u Tretogor. I biće sigurna.Veruješ mi?

Veštac se nagnu prema jednoj od glava himere, popi vodu koja je curkala izmonstruozne čeljusti.

– Veruješ mi? – ponovi Dajkstra, stojeći nad njim.Geralt se ispravi, obrisa usne i iz sve snage udari ga po vilici. Špijun se

otkotrljao, ali nije pao. Najbliži Redanjac skoči i htede da uhvati vešca, ali uhvatisamo vazduh, a odmah potom sede, ispljunu krv i zub. Tada se svi baciše nanjega. Nastade gurnjava, haos, metež i zbrka, a veštac je baš to hteo.

Jedan Redanjac tresnu licem u kamenu himerinu glavu iz koje je tekla vodakoja se učas oboji u crveno. Drugi dobi pesnicom u dušnik, savi se, kao da sumu iščupane genitalije. Treći, udaren laktom u oko, odskoči s jaukom. Dajkstradohvati vešca u ’medveđi zagrljaj’, a Geralt ga snažno udari potpeticom udonožje. Špijun zaurla i više nego komično zaigra na jednoj nozi.

Naredni žbir hteo je da zvizne vešca kratkim mačem, ali zviznu u vazduh.Geralt ga jednom rukom uhvati za lakat, drugom za koren šake, zavrnu ga,

obarajući na zemlju dvojicu drugih koji su pokušavali da ustanu. Žbir kojeg jedržao bio je jak, nije ni mislio da ispusti mač. Geralt ga dohvati jače i,škljocnuvši, slomi mu ruku.

Dajkstra, i dalje cupkajući na jednoj nozi, podiže sa zemlje korseku i naumida trozubom oštricom pribije vešca uza zid. Geralt se nagnu, oberučke uhvatimotku koplja i primeni princip poluge, koji je poznat upućenima. Gledajućikako mu se cigle i fuge sa zidova sve više približavaju, špijun ispusti trozubac, aliionako prekasno, jer se njegova međica već sudarala sa himerinom glavom izkoje je tekla voda.

Geralt iskoristi korseku da bi oborio s nogu još jednog žbira, zatim oslonimotku o kameni pod i prelomi je udarcem cipele, skrativši je do dužine mača.Isproba palicu udarivši u vrat najpre Dajkstru, koji je raskrečen sedeo na himeri,a odmah potom utiša dripca s polomljenom rukom koji je zavijao. Šavovidubleta već odavno su mu popustili pod pazusima i veštac se znatno boljeosećao.

Poslednji dripac koji se držao na nogama takođe nasrnu na njega korsekom,smatrajući da će mu njena dužina dati prevagu. Geralt ga zveknu po nosu,klipan svom silinom sede na saksiju sa agavom. Drugi Redanjac, neobičnouporan, zakači se za veščevu butinu i snažno ga ugrize. Veštac se razbesne isnažnim šutom osujeti glodara.

Na stepenice istrča zadihani Neven, opazi šta se dešava i preblede kao krpa.– Geralte! – dreknu časak potom. – Ciri je nestala! Nema je!– To sam i očekivao – veštac odalami štapom još jednog Redanjca koji nije

hteo da leži mirno. – Koliko si spor, Nevene. Rekao sam ti juče da, ako se neštodesi, ne časiš časa i trk u Aretuzu. Jesi li doneo moj mač?

– Doneo sam oba!– Taj drugi je Cirin mač, idiote – Geralt zveknu dripca koji je pokušao da

ustane sa agave.– Ne razumem se u mačeve – izdahta pesnik. – Za ime boga, prestani da ih

tučeš! Zar ne vidiš redanjske orlove? To su ljudi kralja Vizimira! Za izdaju i buntmožeš da dospeš u tamnicu...

– Na gubilište – promrmlja Dajkstra, izvlačeći bodež i približavajući selelujavim korakom. – Obojica ćete otići na gubilište...

Više od toga nije ni uspeo da kaže, jer pade četvoronoške, mlatnut u bočnideo glave komadom korsekine motke.

– Raspinjanje na točku – sumorno oceni Neven. – Čemu prethodikomadanje usijanim kleštima...

Veštac šutnu špijuna u rebra. Dajkstra se prevrnu na bok kao mrtvi los.– Komadanje – ocenio je pesnik.– Prekini, Nevene. Daj oba mača. I sklanjaj se odavde, ali brzo. Beži sa

ostrva. Beži što dalje možeš!– A ti?– Vraćam se gore. Moram da spasem Ciri... I Jenefer. Dajkstra, lezi tu

pristojno i ostavi bodež na miru!– Nećeš se tek tako izvući – izgrca špijun. – Dovešću ovde svoje... Poći ću za

tobom...– Nećeš poći.– Poći ću. Na palubi ,,Spade“ imam pedeset ljudi...– A među njima je i vidar?– A?Geralt zaobiđe špijuna otpozadi, nagnu se, uhvati ga za nogu, cimnu je,

zavrnu naglo i veoma snažno. Zaškripalo je. Dajkstra zaurla i onesvesti se.Neven dreknu, kao da je zglob njegov.

– To šta će da mi rade posle čerečenja – promrmlja veštac – već me se slabotiče.

U Aretuzi je vladala tišina. U balskoj dvorani ostali su još samo malobrojni,suviše klonuli da bi pravili buku. Geralt je zaobišao salu ne želeći da ga primete.

Dobrano se potrudio da bi pronašao sobicu u kojoj je noćivao s Jenefer.Dvorski hodnici bili su pravi pravcati lavirint i svi su isto izgledali.

Krpena lutkica gledala ga je svojim očima-dugmićima.Seo je na krevet, uhvatio se rukama za glavu. Na podu nije bilo krvi. Ali na

naslonu stolice visila je crna haljina. Jenefer se presvukla. U mušku odeću, uuniformu zaverenika?

Ili su je odvukli, samo sa vešom na sebi. U okovima od dvimerita.*

U niši prozora sedela je Marti Sodergren, isceliteljka. Podigla je glavu kad ječula njegove korake. Obrazi su joj bili mokri od suza.

– Hen Gedimdejt je mrtav – izjecala je. – Srce mu je otkazalo. Ništa nisammogla da učinim... Zašto su me pozvali tako kasno? Sabrina me je udarila.Udarila me je po licu. Zašto? Šta se ovde desilo?

– Da li si videla Jenefer?– Ne, nisam je videla. Ostavi me. Hoću da budem sama.– Pokaži mi najkraći put za Garstang. Molim te.

*Iznad Aretuze bile su tri terase razbokorenog zelenila, u nastavku je planinska

padina postajala strma i nedostupna. Iznad provalije uzdizao se Garstang. Utemeljima, dvorac je bio taman, jednoobrazan, ravan, priljubljen za stenjekamenim blokom. Tek viši nivo svetlucao je mermerom i prozorskim vitražima,zlatila se na suncu limena kupola.

Kaldrmisani put koji vodi do Garstanga, i dalje, na vrh, vijugao je okoplanine kao zmija. Bio je tu ipak još jedan put, kraći – stepenice koje spajajuterase, odmah kod Garstanga nestaju u crnom ždrelu tunela. Upravo testepenice pokazala je vešcu Marti Sodergren.

Odmah iza tunela bio je most koji povezuje ivice provalije. Iza mostastepenice su se pele oštro uvis i skretale, nestajale iza okuke. Veštac je ubrzaokorak.

Balustrada stepenica dekorisana je bila kipovima fauna i nimfi. Skulpture suizgledale kao žive. Kretale su se. Veščev medaljon počeo je snažno dapodrhtava.

Protrlja oči. Prividni pokret kipova sastojao se u menjanju oblika. Glatkikamen pretvarao se u poroznu, bezobličnu masu koju su izjeli vetrovi i so. Iodmah potom ponovo se obnavljao.

Znao je šta to znači. Maskirna iluzija Taneda kolebala se, nestajala. I mostićje, isto tako, delimično bio iluzoran. Kroz rešetkasto rupičastu kamuflažunazirali su se provalija i vodopad koji je hučao na njenom dnu.

Nije bilo tamnih ploča koje pokazuju bezbedan put. Prešao je preko mostapolako, pazeći na svaki korak, psujući u sebi to traćenje vremena. Kad se našaos druge strane provalije, čuo je korake čoveka koji trči.

Odmah ga je prepoznao. Odozgo, sa stepenica, strčavao je Doregaraj,čarobnjak u službi kralja Etaina iz Cidarisa. Setio se reči Filipe Ejlhart.Čarobnjaci koji su predstavljali neutralne kraljeve pozvani su u Garstang kaoposmatrači. Ali Doregaraj je jurio po stepenicama tempom koji je sugerisao damu je poziv najednom otkazan.

– Doregaraju!– Geralte? – prošapta čarobnjak. – Šta ti radiš ovde? Ne stoj, beži! Brzo,

dole, u Aretuzu!– Šta se dogodilo?– Izdaja!– Šta?Doregaraj odjednom zadrhta i čudno se nakašlja, a odmah potom nagnu se i

pade pravo na vešca. Pre nego što ga je Geralt uhvatio, stigao je da uoči šipkusivopere strele zabodene u njegova leđa. Zateturao se držeći čarobnjaka uzagrljaju, i to mu je spaslo život jer je druga, identična strela, umesto da muprobije grlo, pogodila ljigavo osmehnutu facu kamenog fauna, otfikarivši munos i deo obraza. Veštac ispusti Doregaraja i sakri se čučnuvši iza stepenišneograde. Čarobnjak se svali na njega.

Bila su dvojica strelaca i obojica su imala veveričje repove na kapama. Jedanje ostao na vrhu stepenica i napinjao luk, drugi je vadio mač iz korica i sjurivaose nadole, preskačući po nekoliko stepenika. Geralt strese sa sebe Doregaraja,đipi, hvatajući se za mač. Strela zafijuka, a veštac prekide njen poj odbijajući jebrzim udarcem oštrice mača. Drugi vilenjak već je bio blizu, ali kad videodbijenu strelu, pokoleba se načas. Ali samo načas. Baci se na vešca, vitlajućimačem da udari. Geralt je parirao kratko, iskosa, tako da je vilenjakov mačskliznuo niz njegovu oštricu. Vilenjak izgubi ravnotežu, veštac se okrete glatko irebnu ga po vratu, ispod uha. Samo jednom. Bilo je dovoljno.

Strelac na vrhu stepenica opet zateže luk, ali ne stiže da otpusti tetivu. Geraltugleda sjaj, vilenjak vrisnu, raširi ruke i pade, kotrljajući se po stepenicama. Gunjna njegovim leđima je goreo.

Sledeći čarobnjak spuštao se stepenicama. Kad je video vešca, zaustavio se,podigao ruku. Geralt nije gubio vreme na objašnjavanje, pao je ravno na zemlju,a vatrena munja sikćući je preletela iznad njega i u sitan prah razbila statuufauna.

– Prestani! – dreknu. – To sam ja, veštac!– Majku mu – izdahta čarobnjak, pritrčavajući. Geralt ga se nije sećao sa

banketa. – Mislio sam da si jedan od tih vilenjačkih bandita... Šta je saDoregarajem? Je li živ?

– Valjda.– Brzo, na drugu stranu mosta!Prevukoše Doregaraja, uspešno, jer u brzini nisu obraćali pažnju na iluziju

koja je lelujala i nestajala. Niko ih nije jurio, iako je čarobnjak ispružio ruku,

skandirao magijsku formulu i narednom munjom razvalio most. Kamenje jezahučalo po zidovima provalije.

– Oni su ti koje treba zadržati – rekao je čarobnjak. Veštac obrisa krv koja jecurila iz Doregarajevih usta.

– Njemu su pluća probijena. Možeš li da mu pomogneš?– Ja mogu – rekla je Marti Sodergren, koja se teško penjala stepenicama iz

pravca Aretuze, od tunela. – Šta se ovde događa, Kardojne? Ko je kogapogodio?

– Skoja’taeli – čarobnjak obrisa rukavom čelo. – U Garstangu traje borba.Prokleta banda, jedni bolji od drugih! Filipa preko noći stavlja Vilgeforca uokove, a Vilgeforc i Frančeska Findabar dovode Veverice na ostrvo! A Tisaja deFriz... Dođavola, ta je napravila zbrku!

– Budi jasniji, Kardojne!– Da ne gubim vreme na priču! Brišem u Loksiju, odatle se smesta

teleportujem u Kovir. A oni tamo, u Garstangu, neka se pokolju međusobno!To više nema nikakvog značaja! Rat je! Svu tu gungulu zakuvala je Filipa da biomogućila kraljevima da započnu rat sa Nilfgardom! Meve iz Lirije i Demavendiz Edirna isprovocirali su Nilfgard! Razumete li to?

– Ne – rekao je Geralt. – I uopšte ne želimo da razumemo. Gde je Jenefer?– Prestanite! – dreknu Marti Sodergren, nagnuta nad Doregarajem. –

Pomozite mi! Pridržite ga! Ne mogu da izvučem strelu!Pomogli su joj. Doregaraj je ječao i dahtao, stepenice su podrhtavale. Geralt

je isprva smatrao da je to magija lekovitih Martinih magijskih formula. Ali to jebio Garstang. Najednom, eksplodirali su vitraži, na dvorskim prozorimazasvetlucala je vatra, zavijorio se dim.

– Još uvek se biju – škripao je zubima Kardojn. – Surovo je tamo, jednamagijska formula preklapa drugu...

– Magijske formule? U Garstangu? Pa tamo je antimagijska aura!– Sve je to Tisajino maslo. Odjednom je odlučila na čiju će stranu da stane.

Skinula je blokadu, likvidirala auru i neutralizovala dvimerit. Tada su svi ščepalijedni druge za: gušu! Vilgeforc i Teranova s jedne, Filipa i Sabrina s drugestrane... Pucali su stubovi i tavanica se srušila... A Frančeska je otvorila ulaz upodzemne prostorije, odatle su najednom iskočili ti vilenjački đavoli... Vikalismo da smo neutralni, ali Vilgeforc se samo zasmejao. Pre nego što smo stiglida napravimo zaklon, Drithelma je pogodila strela u oko, Rejeana je bio

izbockan kao jež... Na dalji razvoj događaja nisam čekao. Marti, hoćeš još dugo?Moramo da brišemo odavde!

– Doregaraj neće moći da hoda – isceliteljka je obrisala zakrvavljene rukebelom balskom haljinom. – Teleportiraj nas, Kardojne.

– Odavde? Jesi poludela? Preblizu smo Tor Lare. Larin portal ozračiće ipokvariće svako teleportovanje. Odavde se ne može teleportovati!

– On ne može da hoda! Moram da ostanem pored njega...– Onda ostani! – Kardojn ustade. – I lepo se zabavljaj! Meni je život mio!

Vraćam se u Kovir! Kovir je neutralan!– Divno! – veštac pljunu, gledajući za čarobnjakom koji je nestajao u tunelu.

– Kolegijalnost i solidarnost! Ali ni ja ne mogu da ostanem sa tobom, Marti.Moram da idem u Garstang. Tvoj neutralni sabrat srušio je most. Ima li drugogputa?

Marti Sodergren šmrknu. Zatim podiže glavu i potvrdno klimnu.*

Već je bio ispod zidina Garstanga kad je hrupila na njega Keira Mec.Put koji je pokazala isceliteljka vodio je kroz viseće vrtove povezane

serpentinom stepeničica. Stepenice su bile gusto obrasle bršljanom i orlovimnoktima, travuljina je otežavala penjanje, ali je predstavljala dobar zaklon. Uspeoje da neopaženo dospe pod sam zid dvorca. Dok je tražio ulaz, natrapala je nanjega Keira, i oboje su pali u žbunove trnjine.

– Izbila sam sebi zub – potišteno zaključi čarobnica, blago šuškajuči. Bila jeraščupana, prijava, prekrivena malterom i čađi, na obrazu je imala velikihematom.

– I verovatno sam polomila nogu – dodala je, pljujući krv. – To si ti, vešče?Na tebe sam nabasala? Kojim čudom?

– To se i ja pitam.– Teranova me je izbacio kroz prozor.– Možeš li da ustaneš?– Ne, ne mogu.– Hteo bih da doprem unutra. Neprimećen. Kuda?– Jesu li svi vešci – Keira ponovo ispljunu, jauknu, pokušavajući da se

podigne na laktove – ludaci? U Garstangu se vodi bitka! Tamo se tako zakuvaloda štukatura otpada sa zidova. Tražiš đavola?

– Ne. Tražim Jenefer.

– Oho! – Keira prestade da se napinje i leže nauznak. – Želela bih da i mene,isto tako, neko voli. Uzmi me u naručje.

– Možda neki drugi put. Sada žurim.– Uzmi me u naručje, kažem ti! Pokazaću ti put u Garstang. Moram uhvatiti

tog kurvinog sina od Teranove. Hajde, šta čekaš? Sam nećeš naći ulaz, a čak i daga nađeš, dokusuriće te taj ološ od vilenjaka... Ja ne mogu da hodam, ali sam jošuvek kadra za bacanje čari. Ako nam neko stane na put, zažaliće.

Dreknula je kad ju je podigao.– Izvini.– Ne mari – obgrlila ga je rukama oko vrata. – To je ta noga. Još uvek

mirišeš na njene parfeme, znaš li? Ne tuda. Okreni se i kreni naviše. Ima drugiulaz, sa strane Tor Lare. Možda tamo nema vilenjaka... Auuu! Pažljivije,dođavola!

– Izvini. Odakle se stvoriše ovde Skoja’taeli?– Bili su u podzemnim prostorijama. Ostrvo Taned je skroz pusto, tamo je

velika kaverna, ako znaš kuda treba da ideš, možeš da uploviš brodićem. Nekoim je otkrio kuda... Jao! Pazi! Ne drmusaj me!

– Izvini. Znači, Veverice su doplovile dovde? Kada?– Ðavo bi ga znao. Možda juče, možda pre nedelju dana? Mi smo se

spremali za Vilgeforca, a Vilgeforc za nas. Vilgeforc, Frančeska, Teranova iFerkart... Pošteno su nas namagarčili. Filipa je mislila da su hteli lagano dapreuzmu vlast u Kaptolu, da izvrše pritisak na kraljeve... A oni su nameravali danas za vreme sabora likvidiraju... Geralte, ja ovo neću izdržati... Noga... Spustime načas. Jao!

– Keira, ovo je otvoren prelom. Krv teče kroz nogavicu.– Ćuti i slušaj. Jer je tvoja Jenefer u pitanju. Ušli smo u Garstang, u salu za

većanje. Tamo je antimagijska blokada, ali to ne deluje na dvimerit, osećali smose bezbedno. Počela je svađa. Tisaja i oni neutralni drali su se na nas, mi smo sedrali na njih. A Vilgeforc je ćutao i smeškao se...

*– Ponavljam, Vilgeforc je izdajica! Spajtao se sa Emhirom iz Nilfgarda,

uvukao je u zaveru i druge! Prekršio je Zakon, izneverio je i nas i kraljeve...– Polako, Filipa. Ja znam da milost koju ti ukazuje Vizimir za tebe znači više

nego solidarnost Bratstva. Isto se odnosi i na tebe, Sabrina, jer identičnu uloguigraš u Kedvenu. Keira Mec i Tris Merigold zastupaju interese Foltesta iz

Temerije, Ratklif je oruđe Demavenda iz Edirna.– Kakve to ima veze, Tisaja?– Interesi kraljeva ne moraju da se poklapaju s našim interesima. Ja savršeno

znam šta je posredi. Kraljevi su počeli da istrebljuju vilenjake i druga bićaneljudske rase. Možda ti, Filipa, smatraš da je to ispravno. Možda ti, Ratklife,smatraš da je uputno pomagati Demavendovu vojsku u hajkama na Skoja’taele.Ali ja sam protiv toga. I ne čudim se Enid Findabar što se tome protivi. Ali tojoš ne znači izdaju. Ne prekidaj me! Ja odlično znam šta su naumili vaši kraljevi,znam da hoće da izazovu rat. Akcije koje bi taj rat trebalo da spreče možda jesuizdaja u očima tvog Vizimira, ali u mojim očima nisu. Ako hoćeš da sudišVilgeforcu i Frančeski, sudi i meni!

– O kakvom se ratu ovde govori? Moj kralj, Esterad iz Kovira, neće podržatinikakvu agresiju protiv carstva Nilfgarda! Kovir jeste i ostaće neutralan!

– Ti si član Saveta, Kardojne! A ne svoga kralja ambasador!– I ko to kaže, Sabrina?– Dosta! – Filipa je lupila pesnicom o sto. – Zadovoljiću tvoju radoznalost,

Kardojne. Pitaš ko priprema rat? Priprema ga Nilfgard, koji namerava da nasnapadne i uništi. Ali Emhir var Emreis još uvek se seća brda Soden, i ovog putaodlučio je da se osigura, isključujući čarobnjake iz igre. U tom cilju uspostavio jekontakt sa Vilgeforcem iz Rogevena. Kupio ga je obećavši mu vlast i titule. Da,Tisaja. Vilgeforc, junak iz Sodena, treba da postane namesnik i vladar svihosvojenih zemalja na Severu. Vilgeforc, koga pomažu Teranova i Ferkart, on jetaj koji treba da upravlja provincijama što će nastati na mestu osvojenihkraljevina, on je taj koji će izmahivati nilfgardskim korbačem iznad robova štonaseljavaju te zemlje i naporno rade za Carstvo. A Frančeska Findabar, Enid anGleana, treba da postane kraljica države Slobodnih vilenjaka. Biće to, razume se,nilfgardski protektorat, ali vilenjacima će biti dovoljno, ako im samo car Emhirda odrešene ruke da ubijaju ljude. A za vilenjake ne postoji ništa što žele više odubijanja Dh’oine.

– To je teška optužba. Zato će, isto tako, dokazi morati da budu jednakovalidni. Ali pre nego što staviš te dokaze na tas, Filipa Ejlhart, budi svesna mogstanovišta. Dokaze možeš fabrikovati, delanja i njihove motive možešinterpretirati. Ali nastale činjenice ništa ne može da promeni. Prekršila sijedinstvo i solidarnost Bratstva, Filipa Ejlhart. Članove Kaptola okovala si kaoda su banditi. Da se nisi usudila, dakle, da mi predlažeš položaj u novom

Kaptolu, koji planira da stvori tvoja banda prevratnika što je izneverila kraljeve.Između nas su se isprečili smrt i krv. Smrt Hena Gedimdejta. I krv Lidije vanBredevort. S prezirom si dala da se ta krv prolije. Bila si moja najbolja učenica,Filipa Ejlhart. Bila sam uvek na tebe ponosna. Ali sada te samo prezirem.

*Keira Mec je bila bleda kao krpa.– Od pre nekog vremena – šapnula je – u Garstangu kao da je tiše. Završava

se... Jure se po dvorcu. Tamo ima pet spratova, sedamdeset šest dvorana i sala.Dovoljno prostora za jurnjavu...

– Trebalo je da govoriš o Jenefer. Požuri. Bojim se da ćeš se onesvestiti.– O Jenefer? Ah, da... Sve je teklo onako kako smo i mislili, kad se odjednom

pojavila Jenefer. I uvela tog medijuma u dvoranu...– Koga?– Devojčicu, možda četrnaestogodišnju. Pepeljasta kosa, krupne zelene oči...

Pre nego što smo stigli da je dobro osmotrimo, devojčica je počela dapredskazuje. Govorila je o događajima u Dol Angri. Niko nije sumnjao dagovori istinu. Bila je u transu, a u transu se ne laže.

*– Juče uveče – govorila je devojčica-medijum – vojska sa znacima Lirije i

barjacima Edirna izvršila je agresiju na carstvo Nilfgarda. Napadnut jeGlevicingen, pogranično utvrđenje u Dol Angri. Poklisari u ime kraljaDemavenda trubili su po okolnim selima da od danas Edirn preuzima vlast nadcelom zemljom. Stanovništvo je pozvano u oružani ustanak protiv Nilfgarda...

– To je nemoguće! To je gadna provokacija!– Olako prevaljuješ tu reč preko usta, Filipa Ejlhart – spokojno je rekla

Tisaja de Friz. – Ali ne zavaravaj se, tvoja dreka neće prekinuti trans. Govoridalje, dete.

– Car Emhir var Emreis izdao je naredbu da se na udarac odgovaraudarcem. Nilfgardska vojska danas u zoru ušla je u Liriju i Edirn.

– Tako su, dakle – osmehnula se Tisaja – naši kraljevi pokazali kako surazumni, svetli vladari koji vole mir. A pojedini čarobnjaci su dokazali komeuistinu služe. Oni koji su mogli da spreče zavojevački rat s predumišljajem sustavljeni u okove od dvimerita i pripisane su im besmislene zamerke...

– Sve je to gnusna laž!– Bestraga vam svima glava! – zaurla odjednom Sabrina Glevisig. – Filipa!

Šta sve to znači? Šta treba da znači taj lom u Dol Angri? Zar se nismodogovorili da ne počinjemo prerano? Zašto se taj prokleti Demavend nijesuzdržao? Zašto ta rospija Meve...

– Umukni, Sabrina!– Pustite je da govori – Tisaja de Friz je podigla glavu. – Da čujemo kako se

vojska Henselta iz Kedvena koncentrisala na granici. Da čujemo kako je vojskaFoltesta iz Temerije sada već sigurno porinula svoje lađe koje je do sada skrivalau tršćacima na Jaruzi. Da čujemo o ekspedicijskom korpusu pod vodstvomVizimira iz Redanje koji stoji na Pontaru. Da li si ti, Filipa, mislila da smo mislepi i gluvi?

– To je jedna velika, gadna provokacija! Kralj Vizimir...– Kralj Vizimir – medijum pepeljaste kose prekide ravnodušnim glasom –

ubijen je prošle noći. Proburazila ga je ruka atentatora. Redanja je bez kralja.– Redanja odavno nema kralja – Tisaja de Friz je ustala. – U Redanji je

vladala milostiva Filipa Ejlhart, dostojna naslednica Rafarda Beloga. Spremna daza apsolutnu vlast žrtvuje na desetine hiljada bića.

– Ne slušajte je! – dreknu Filipa. – Ne slušajte tog medijuma! To oruđe,nerazumno oruđe... Kome ti služiš, Jenefer? Ko je naredio da dovedeš ovde ovočudovište?

– Ja – reče Tisaja de Friz.*

– Šta je bilo dalje? Šta se desilo sa devojčicom? Sa Jenefer?– Ne znam – Keira zatvori oči. – Tisaja je najednom prekinula blokadu.

Jednom magijskom formulom. U životu ništa slično nisam videla... Ošamutilanas je i zablokirala, potom oslobodila Vilgeforca i ostale... A Frančeska jeotvorila ulaz u podzemne prostorije i u Garstangu se najedanput zarojilo odSkoja’taela. Predvodio ih je čudak u oklopu i s krilatim, nilfgardskim šlemom naglavi. Pomagao mu je tip sa belegom na licu. Taj je umeo da baca magijskeformule. I da se skriva iza magije.

– Rjens.– Možda, ne znam. Bilo je vruće... Srušila se tavanica. Magijske formule i

strele... Masakr... Ubijeni su Ferkart, Drithelm, Ratklif, Markar, Režan i Bjankad’Este... Kontuzovana je Tris Merigold, ranjena je Sabrina... Kad je videlaleševe, Tisaja je shvatila da je pogrešila, pokušala je da nas zaštiti, pokušala je daobuzda Vilgeforca i Teranovu... Vilgeforc ju je ismejao i narugao joj se. Tada je

izgubila glavu i pobegla. Oh, Tisaja... Toliko leševa...– Šta je bilo sa devojčicom i sa Jenefer?– Ne znam – čarobnica se nakašljala, ispljunula krv. Disala je veoma plitko i

vrlo teško. – Posle jednog od niza eksplozija na trenutak sam izgubila prisebnost.Taj sa ožiljkom i njegovi vilenjaci su me paralisali. Teranova me je najpreizmlatio nogama, a potom izbacio kroz prozor.

– Nije samo noga, Keira, i rebra su ti polomljena.– Ne ostavljaj me.– Moram. Vratiću se po tebe.– Baš ćeš!

*Na početku je bio samo treperavi haos, pulsiranje senki, komešanje mraka i

svetlosti, hor bunovnih glasova koji dopiru iz provalije. Najednom su glasoviojačali, naokolo su se prolomili tresak i huknjava. Ono što je rasvetljavalo mrakbila je vatra koja proždire zidne ćilime i goblene, izgledalo je da snopovi iskripršte iz zidova, iz balustrada i stubova koji su pridržavali svod.

Ciri se zagrcnula od dima i shvatila je da to više nije san.Pokušala je da ustane, oslanjajući se na ruke. Osetila je vlagu pod dlanovima,

pogledala je dole. Klečala je u kaljuzi krvi. Odmah pored nje ležalo jenepomično telo. Telo vilenjaka. Odmah ga je prepoznala.

– Ustani.Jenefer je stajala pored nje. U ruci je držala bodež.– Gde smo to mi, Jenefer? Ničeg se ne sećam...Čarobnica ju je brzo uzela za ruku.– Sa tobom sam, Ciri.– Gde smo mi? Zašto sve gori? Ko je ovaj... Ovaj ovde?– Rekla sam ti jednom, večnost je od tada prošla, da Haos pruža ruku po

tebe. Sećaš se? Ne, sigurno se ne sećaš. Taj vilenjak je pružio po tebe ruku.Morala sam da ga ubijem nožem, jer njegovi opunomoćitelji samo čekaju da sejedna od nas otkrije, koristeći magiju. I dočekaće, ali još ne... Da li si sada većsasvim pri svesti?

– Oni čarobnjaci... – šapnu Ciri. – Oni u velikoj sali... Šta sam im jagovorila? I zašto sam to govorila? Ja uopšte nisam želela... Ali sam morala dagovorim! Zašto? Zašto, Jenefer?

– Ćuti, gadurice. Pogrešila sam. Niko nije savršen.

Odozdo se razlegoše huk i zastrašujuć vrisak.– Dođi, brzo. Nemamo vremena.Otrčale su hodnikom. Dim je bio sve gušći, gušio je, davio, oslepljivao.

Zidovi su podrhtavali od eksplozije.– Ciri – Jenefer se zaustavila na raskršću hodnika, snažno stegnula ruku

devojčici. – Slušaj me sada, pažljivo me slušaj. Ja moram ovde da ostanem.Vidiš ove stepenice? Sići ćeš njima...

– Ne! Ne ostavljaj me samu!– Moram. Ponavljam ti, sići ćeš tim stepenicama. Do samog dna. Tamo će

biti vrata, a iza njih dugačak hodnik. Na kraju hodnika je štala, u njoj stoji jedanosedlani konj. Samo jedan. Izvešćeš ga i uzjahati. To je uvežbani konj, služigoničima koji jašu u Loksiju. Poznaje put, dovoljno je da ga poteraš. Kad budešu Loksiji, potražićeš Margaritu i bićeš pod njenim starateljstvom. Ne udaljuj seod nje ni korak...

– Jenefer! Ne! Ne želim da budem sama!– Ciri – tiho će čarobnica. – Jednom sam ti rekla da sve što radim, radim za

tvoje dobro. Veruj mi. Molim te da mi veruješ. Trči sad.Ciri je već bila na stepenicama, ali je i dalje mogla čuti Jeneferin glas.

Čarobnica je stajala pored stuba, oslonivši čelo o njega.– Volim te, kćeri – rekla je nejasno. – Trči.

*Okružili su je na polovini stepenica. Odozdo dvojica vilenjaka s veveričjim

repovima na kapama, odozgo čovek u crnoj odeći. Ciri je bez razmišljanjapreskočila balustradu i pobegla u bočni hodnik. Potrčaše za njom. Bila je brža iizmakla bi im bez muke da se hodnik nije završavao prozorskim otvorom.

Izvirila je. Duž zida se protezao ispust u steni, širok oko dva pedlja. Ciriprebaci noge preko parapeta i izađe. Odmače se od prozora, priljubi leđima uzazid. U daljini se sijalo more.

Sa prozora se pomolio vilenjak. Imao je svetlu kosu i zelene oči, svilenumaramu oko vrata. Ciri se brzo odmače, pomičući se ka drugom prozoru. Alikroz taj drugi proviri čovek u tamnom odelu. Taj je imao crne i gadne oči, naobrazu crvenkastu mrlju.

– Naša si, devojče!Ciri pogleda dole. Daleko ispod sebe videla je dvorište. A iznad dvorišta, na

neka tri metra pod ispustom u steni na kojem je stajala, bio je mostić koji spaja

dva klaustra. Osim što to nije bio mostić.Bili su to delovi mostića. Usko kameno brvno sa ostacima slomljene ograde.– Šta čekate? – povika taj sa ožiljkom. – Izlazite i hvatajte je!Svetlokosi vilenjak oprezno izađe na ispust u steni, pribi se leđima uza zid.

Ispruži ruku. Bio je blizu.Ciri proguta pljuvačku. Kameno brvno, ostatak mosta, nije bilo uže od

ljuljaške u Kaer Morhenu, a ona je po deset puta skakala na ljuljašci, umela je daamortizuje skok i održi ravnotežu. Ali veštičju ljuljašku delio je od zemlje jedanmetar, a ispod kamenog brvna zjapila je toliko duboka provalija da su ploče udvorištu izgledale manje od šake.

Skočila je, spustila se, zanjihala se, održala ravnotežu, hvatajući se zarazbijenu ogradu. Sigurnim koracima dospela je do trema. Nije mogla da seuzdrži – okrenula se i pokazala goniteljima savijeni lakat, što je videla odpatuljka Jarpena Zigrina. Čovek sa ožiljkom glasno je opsovao.

– Skači! – doviknuo je plavokosom vilenjaku koji je stajao na ispustu. – Skačiza njom!

– Jesi li poludeo, Rjense? – hladno odvrati vilenjak. – Skači sam kad ti jevolja.

*Sreća, kao što to obično biva, kratko traje, nije je dugo pratila. Kad je strčala

sa trema i zamakla za zid, u žbunove trnjine, uhvatili su je. Uhvatio ju je iparalisao neverovatno snažnim stiskom niski, podebeli muškarac naduvenognosa i rasečene usne.

– Tu si – zasikta. – Tu si, lutkice!Ciri se trže i vrisnu, jer su joj njegove šake toliko snažno stezale ramena da se

od bola prosto paralisala. Muškarac se zacereka.– Ne lepršaj, sivi ptiću, da ti ne potpalim krila. Daj da te vidim. Daj da vidim

tog ptića, toliko dragocenog Emhiru var Emreisu, imperatoru Nilfgarda. IVilgeforcu.

Ciri prestade da se otima. Niski muškarac poliza ranjenu usnu.– Zanimljivo – zasikta nanovo, naginjući se k njoj. – Toliko si visoko cenjena,

a ja, vidiš, ne bih za tebe dao ni prebijene pare. Kako samo prividi mogu dazavaraju! Gle! Blago moje! A kad te Emhiru ne bi poklonili Vilgeforc i Rjens, netaj kicoš s perjanicom na šlemu, već stari Teranova? Da li bi Emhir bio milostivprema starom Teranovi? Šta kažeš na to, prorokinjo? Naposletku, ti umeš da

prorokuješ!Njegov dah je nepodnošljivo smrdeo. Ciri okrete glavu, praveći grimasu.

Razumeo ju je pogrešno.– Ne škljocaj mi kljunčićem, ptiću! Ne bojim se ja ptića. A možda bi trebalo?

Šta, lažna prorokinjo? Poturena proročice? Treba li da se bojim ptičica?– Treba – prošapta Ciri, osećajući da joj se vrti u glavi i da je odjednom

prožima hladnoća.Teranova se zasmeja, zabacujući glavu unazad. Smeh se pretvori u boini krik.

Velika siva sova bešumno je dolepršala odozgo i zarila mu se u oči kandžama.Čarobnjak ispusti Ciri, silovitim pokretom odgurnu od sebe sovu, a odmahpotom pade na kolena i uhvati se za lice. Između prstiju mu je liptala krv. Cirivrisnu, povuče se. Teranova skloni zakrvavljene i sluzave ruke sa lica,isprekidanim glasom poče da skandira magijsku formulu. Nije uspeo da završi.Iza njegovih leđa pojavi se maglovita prilika, veštersko sečivo zafijukalo je uvazduhu i preseklo mu vrat iznad samog potiljka.

*– Geralte!– Ciri.– Nema vremena za nežnosti – s vrha zida rekla je sova, pretvarajući se u

tamnokosu ženu. – Bežite! Veverice nadiru ovamo!Ciri se oslobodi iz Geraltovog zagrljaja, pogleda začuđeno. Žena-sova koja je

sedela na vrhu zida užasno je izgledala. Bila je oprljena, očerupana, umazanapepelom i krvlju.

– Ti, malo čudovište – reče žena-sova, gledajući je odozgo. – Za to tvojenepravovremeno predskazanje treba da te... Ali obećala sam nešto tvom vešcu, aja uvek održim reč. Nisam ti mogla dati Rjensa, Geralte. U zamenu ti dajem nju.Živu. Bežite.

*Kahir Maur Difrin ep Kelah bio je besan. Devojku koju je trebalo da uhvate

video je samo načas, ali pre nego što je stigao bilo šta da preduzme,raspomamljeni čarobnjaci u Garstangu učinili su da nastane toliki pakao da seod njega ništa nije moglo preduzeti. Kahir se u dimu i požaru izgubio,nasumično je kružio hodnicima, trčao po stepenicama i tremovima, psujućiVilgeforca, Rjensa, sebe i čitav svet.

Od vilenjaka kojeg je sreo saznao je da je devojka napustila dvorac i da beži

ka Aretuzi. I tada se sreća osmehnula Kahiru. Skoja’taeli su pronašli u štaliosedlanog konja.

*– Trči napred, Ciri. Blizu su. Ja ću ih zaustaviti, a ti beži. Beži koliko te noge

nose! Kao na Stratištu!– I ti ćeš me ostaviti samu?– Biću tik iza tebe. Ali se ne osvrći!– Daj mi moj mač, Geralte.Pogleda je. Ciri se mahinalno povuče. Takav izraz očiju nikad ranije nije

videla kod njega.– Kad imaš mač, onda ćeš moći da ubijaš. Hoćeš li moći?– Ne znam. Daj mi mač.– Trči. I ne osvrći se za sobom.

*Po putu su tutnjala kopita. Ciri se osvrte. I zamre, oduzeta od straha.Jurio ju je crni vitez sa šlemom ukrašenim krilima ptice grabljivice. Krila su

šumila, lepršao je crni plašt. Potkovice su kresale iskre na kaldrmi puta.Nije bila u stanju da se pomeri.Crni konj se probio kroz krajputno žbunje, vitez je ispustio glasan krik. U

tom kriku prolamala se Cintra. Pomešali su se u njemu odjeci noći, zločina, krvii požara. Ciri nadjača strah koji ju je paralisao i da se u beg. Iz zaleta preskočiživu ogradu i upade u malo dvorište s bazenčićem i fontanom. Iz dvorišta nijebilo izlaza, okolo su bili zidovi, visoki i ravni. Konj zafrkta tik iza njenih leđa.Ciri ustuknu, spotače se i zadrhta, napipavši leđima tvrd, nepremostiv zid. Bila jeu klopci.

Grabljivica zalepeta krilima, vinuvši se da poleti. Crni vitez obode konja,preskoči živu ogradu koja ga je odvajala od dvorišta. Kopita zakloparaše pokamenim pločama, konj se okliznu, počučnu. Vitez se zanjiha u sedlu, nagnu se.Konj đipi, a vitez pade, treskajući oklopom o kamen. Pa ipak, momentalno sepodiže i brzo poče da sateruje Ciri u ćošak.

– Da me nisi pipnuo! – vrisnu Ciri, isukavši mač. – Da me više nikad nisipipnuo!

Vitez joj se polako približavao, u njenim očima postajao je sve veći, nadnosiose nad njom kao ogromna crna kula. Krila na njegovom šlemu lelujala su se išuštala.

– Nećeš mi više pobeći, Laviću iz Cintre – u otvoru šlema plamtele sunemilosrdne oči. – Sad si gotova. Ovog puta nemaš više kuda da bežiš, ludadevojko.

– Da me nisi pipnuo – opet će Ciri glasom koji je prigušivala jeza,priljubljujući se leđima uz kameni zid.

– Moram. Izvršavam naređenja.Pošto je ispružio ruku prema njoj, strah se odjednom povukao i njegovo

mesto zauze divlji bes. Sapeti, u preneraženosti oduzeti mišići pokrenuše se kaoopruge, svi pokreti koje je naučila u Kaer Morhenu izvršiše se sami od sebe,glatko i lako. Ciri skoči, vitez se baci na nju, samo što nije bio spreman zapiruetu kojom se ona bez napora izmigoljila iz njegovih ruku. Mač je zafijukao iubo, nepogrešivo pogodio između metalnih pločica oklopa. Vitez se zatetura,pade na jedno koleno, ispod naramenjaka briznu svetlocrvena pruga krvi. Besnovrišteći, Ciri ponovo izvede piruetu, ponovo udari, ovog puta pravo u zvonošlema, obarajući viteza na drugo koleno. Bes i ludilo zaslepili su je potpuno, nijevidela ništa sem mrskih joj krila. Osipala su se crna pera, jedno krilo je otpalo,drugo se obesilo na krvavom naramenjaku. Vitez je, i dalje uzalud pokušavajućida se pridigne s kolena, pokušao da zaustavi oštricu mača potezom oklopnerukavice, bolno je zastenjao kad je veštičja oštrica rascopala pancir i šaku. Podsledećim udarcem pao je šlem, Ciri je odskočila da bi skupila snagu za poslednji,ubojiti udarac.

Nije udarila.Nije bilo crnog šlema, nije bilo krila ptice grabljivice čiji ju je šum proganjao

u košmarnim snovima. Nije više bilo Crnog Viteza iz Cintre. U kaljuzi krviklečao je bled, crnokos mladić, zapanjujuće plavih očiju i usta iskrivljenih ugrimasi straha. Crni vitez iz Cintre pade pod udarcima njenog mača, prestade dapostoji, od krila koja su budila jezu ostadoše raščerupana pera. Preneraženi,zgureni mladić koji je krvario bio je niko i ništa. Nije ga poznavala, nikad ga nijevidela. Nije je se ticao. Nije ga se bojala, nije ga mrzela. I nije htela da ubija.

Bacila je mač na kameni pod.Okrenula se, pošto je čula vrisku Skoja’taela koji su trčali iz pravca

Garstanga. Shvatila je da će je začas opkoliti u dvorištu. Shvatila je da će je stićina putu. Morala je da bude brža od njih. Potrčala je do vranog konja koji jelupkao potkovicama po kamenim piočama, vriskom ga pobola na galop, u trkuskačući na sedlo.

– Ostavite me... – zastenjao je Kahir Maur Difrin ep Kelah, gurajućizdravom rukom vilenjake koji su ga podizali. – Nije mi ništa! To je plitka rana...Hvatajte je. Hvatajte devojku...

Jedan od vilenjaka vrisnu, na Kahirovo lice linu krv. Drugi Skoja’tael otkotrljase i pade na kolena, utiskujući obe ruke u razbucani stomak. Ostali odskočiše,raspršiše se po dvorištu, sevajući mačevima.

Napade ih belokosi monstrum. Skočio je na njih sa zida. Sa visine s koje jebilo nemogućno skočiti a da ne slomiš noge. Nemogućno je bilo spustiti semeko, zavrteti se u pirueti koja izmiče pogledu i u deliću sekunde ubiti. Alibelokosi monstrum je to učinio. I počeo da ubija.

Skoja’taeli su se žestoko borili. Imali su preimućstvo. Ali nisu imali nikakvešanse. Na Kahirove oči, raskolačene od groze, vršio se masakr. Devojčicapepeljaste kose, koja ga je malopre ranila, bila je brza, bila je neverovatnookretna, bila je kao mačka koja brani svoje mačiće. Ali belokosi monstrum kojije upao među Skoja’taele bio je kao zerikanski tigar. Deva pepeljaste kose izCintre, koja ga iz nepoznatih razloga nije ubila, odavala je utisak pomahnitalosti.Belokosi monstrum nije bio lud. Bio je spokojan i hladan. Ubijao jehladnokrvno i ležerno.

Skoja’taeli nisu imali nikakvih šansi. Njihovi leševi, jedan po jedan, padali suna kamene ploče u dvorištu. Ali nisu se povlačili. Čak ni onda kad ih je ostalosamo dvoje, nisu pobegli, još jednom su nasrnuli na belokosog monstruma. NaKahirove oči, monstrum je jednom od njih odsekao ruku iznad lakta, drugog jeudario prividno blagim, nehajnim udarcem, koji je ipak odbacio vilenjakaunazad, preturio ga preko podzida fontane i tako ga srušio u vodu. Voda sepreko ivica bazena prelila u crvenom talasu.

Vilenjak s odrubljenom rukom klečao je pored fontane, bludeo je pogledompo patrljku iz kojeg je kuljala krv. Belokosi monstrum dohvati ga za kosu ibrzim potezom mača prereza mu grlo.

Kad je Kahir otvorio oči, monstrum je već bio pored njega.– Ne ubijaj... – šapnu, prekidajući pokušaje da se podigne sa kamenih ploča

klizavih od krvi. Šaka koju je rasekla devojka pepeljaste kose prestala je da boli,umrtvljena.

– Znam ko si, Nilfgardijče – belokosi monstrum šutnu šlem s razbucanimkrilima. – Jurio si je uporno i dugo. Ali više nikad nećeš moći da joj učiniš neštonažao.

– Ne ubijaj...– Daj mi jedan razlog. Samo jedan. Požuri.– Ja sam taj... – prošapta Kahir. – Ja sam je onda izveo iz Cintre. Iz požara...

Izvukao sam je. Život sam joj spasao...Kad je otvorio oči, monstruma više nije bilo, bio je u dvorištu sam sa

leševima vilenjaka. Voda u fontani je šumela, prelivala se preko zida fontane,spirala krv s kamenih ploča. Kahir se onesvesti.

*Udno kule nalazila se jedna velika dvorana, možda pre vrsta peristila. Krov

iznad peristila, zasigurno iluzoran, bio je izrupčan. Oslonjen je bio na stubove ipilastre u vidu škrto odevenih karijatida impozantnih poprsja. Iste takvekarijatide pridržavale su luk portala ti kojima je nestala Ciri. Iza portala Geralt jezapazio stepenice koje vode uzbrdo. Prema kuli.

Opsova sebi u bradu. Nije shvatio zašto je tamo otrčaia. Dok je jurio zanjom po vrhovima zidina, video je da joj je konj pao. Video je kako se veštopodigla, ali umesto da trči i dalje serpentinom koja vijuga oko vrhova zidina,najednom je pohitala naviše, prema usamljenoj kuli. Tek kasnije je na putu uočiovilenjake. Vilenjaci nisu videli ni Ciri ni njega, zauzeti su bili gađanjem iz lukaljudi koji su trčali uzbrdo. Iz Aretuze je pristizala pomoć.

Nameravao je da krene stepenicama, Cirinim tragovima, kad je čuo šum.Odozgo. Brzo se okrenuo. To nije bila ptica.

Vilgeforc, šumeći širokim rukavima, uleteo je preko rupe u krovu, polako sespustio na kameni pod.

Geralt stade ispred ulaza u kulu, isuka mač i uzdahnu. Iskreno se nadao daće dramatična, finalna borba da se odigra između Vilgeforca i Filipe Ejlhart. Onsam za takvu dramu nije imao ni najmanju želju.

Vilgeforc otrese aketon, popravi manžetne, pogleda u vešca i pročita njegovemisli.

– Prokleti dramatizam – uzdahnu.Geralt nije komentarisao.– Ušla je u kulu?Nije odgovorio. Čarobnjak klimnu glavom.– Imamo, dakle, epilog – reče hladno. – Konac delo krasi. A možda je to

sudbina? Znaš li kuda vode te stepenice? U Tor Laru. U Galebovu kulu. Odatlenema izlaza. Svemu je kraj.

Geralt se povuče tako da ga karijatide koje su pridržavale portal štite sastrane.

– Dabome – procedi, posmatrajući čarobnjakove ruke. – Svemu je kraj.Polovina tvojih saučesnika je mrtva. Leševi na Taned dovučenih vilenjaka ležekao pokošeno snoplje odavde pa sve do Garstanga. Ostali su pobegli. IzAretuze pristižu čarobnjaci i Dajkstrini ljudi. Nilfgardijac koji je trebalo da otmeCiri sigurno je već iskrvario. A Ciri je tamo, u kuli. A odatle nema izlaza? Dragomi je što to čujem. To znači da tamo vodi samo jedan ulaz. Ovaj koji samzagradio.

Vilgeforc se razgnevi.– Nepopravljiv si. I dalje ne umeš pravilno da oceniš situaciju. Kaptol i Savet

više ne postoje. Vojska cara Emhira ide na sever; bez saveta i pomoći čarobnjakakraljevi su bespomoćni kao deca. Pod pritiskom Nilfgarda njihova kraljevstvasrušiće se kao kule od peska. Predložio sam ti to juče, a danas ponavljam:priključi se pobednicima. Pljuni na gubitnike.

– Ti si taj gubitnik. Za Emhira, bio si samo oruđe. Njemu je bilo stalo doCiri, zato je i poslao ovamo tog tipa s krilima na šlemu. Zanima me šta ćeEmhir da učini s tobom kad ga izvestiš o fijasku misije.

– Gađaš naslepo, Geralte. I očigledno je da nećeš pogoditi. A kad bih tirekao da je Emhir moje oruđe?

– Ne bih poverovao.– Geraite, urazumi se. Zar zaista hoćeš da se igraš pozorišta, banalne finalne

borbe Dobra i Zla? Ponovo ti predlažem isto što i juče. Još uvek nije prekasno.Još uvek imaš izbora, još uvek možeš da staneš na pravu stranu...

– Na stranu čije sam redove danas malo proredio?– Nemoj da mi se smeškaš, tvoji demonski osmesi na mene ne ostavljaju

utisak. Misliš na tih nekoliko posečenih vilenjaka? Na Artoa Teranovu? Koješta,to su beznačajne činjenice preko kojih je lako preći i vratiti se u normalu.

– Nije nego. Poznati su mi tvoji svetonazori. Nebitna je smrt, je l’ tako?Naročito tuđa?

– Ne budi banalan. Žao mi je Artoa, ali šta ću. Nazovimo to... sravnjivanjemračuna. Konačno, dva puta sam pokušao da te ubijem. Emhir je postaonestrpljiv, naredio sam da pošalju ubice na tebe. Svaki put sam to činio zbiljanerado. Ja se, vidiš, i dalje nadam da ćemo jednom nas dvojica biti portretisanina jednoj slici.

– Ne nadaj se, Vilgeforce.– Skloni mač. Ući ćemo zajedno u Tor Laru. Umirićemo Čedo Drevne krvi,

koje negde tamo gore sigurno premire od straha. I otići ćemo odavde. Zajedno.Bićeš pored nje. Gledaćeš kako se ostvaruje njena sudbina. A car Emhir? CarEmhir će dobiti šta je hteo. Jer zaboravio sam da ti kažem da, iako su Kodringeri Fen mrtvi, njihovo delo i koncept i dalje žive i dobro im je.

– Lažeš. Odlazi odavde. Pre nego što pljunem na tebe.– Zaista nemam želju da te ubijem. Ja nerado ubijam.– Stvarno? A Lidija van Bredevort?Čarobnjak se iskrevelji.– Ne izgovaraj to ime, Geralte.Geralt jače stegnu balčak u pesnici, podrugljivo se osmehnu.– Zašto je Lidija morala da umre, Vilgeforce? Zašto si joj naredio da umre?

Trebalo je da skrene pažnju sa tebe, zar ne? Trebalo je da ti da vreme dapostaneš otporan na dvimerit, da pošalješ telepatski signal Rjensu? Jadna Lidija,umetnica ponižena lica. Svi su znali da je beznačajna ličnost. Svi. Sem nje.

– Ćuti.– Ubio si Lidiju, čarobnjače. Iskoristio si je. A sad hoćeš da iskoristiš Ciri?

Uz moju pomoć? Ne. Nećeš ući u Tor Laru.Čarobnjak se povuče korak unazad. Geralt se napeo, spreman da skoči i

udari. Ali Vilgeforc ne podiže ruku, samo je ispruži malo u stranu. U njegovojruci najednom se materijalizovao debeli, dva metra dug štap.

– Znam – reče – šta te ometa u razumnoj proceni situacije. Znam šta tikomplikuje i otežava pravo predviđanje budućnosti. Tvoja arogancija, Geralte.Odučiću te od arogancije. Odučiću te uz pomoć evo ovog štapa.

Veštac začkilji očima, lako podižući oštricu mača.– Drhtim od nestrpljenja.Nekoliko nedelja kasnije, pošto su ga već izlečile brižne šumske nimfe i voda

Brokilona, Geralt je razmišljao u čemu je za vreme borbe omanuo. I zaključio jeda, dok je borba trajala, ni u čemu nije pogrešio. Jedina greška bila je pre borbe.Trebalo je da pobegne pre nego što je borba počela.

Čarobnjak je bio brz, štap je titrao u njegovim rukama kao munja. Tim jeveće bilo Geraltovo iznenađenje kad su prilikom odbijanja udaraca motka i mačproizvodili metalni zvuk. Ali nije bilo vremena za čuđenje. Vilgeforc je napadao,veštac je morao da se izvija u eskivažama i piruetama. Bojao se da parira

mačem. Prokleta motka bila je gvozdena, a uz to i magična.Četiri puta našao se u položaju za kontranapad i udarac. Četiri puta je udario.

U slepoočnicu, pod pazuh, u butinu. Svaki od tih udaraca bio je smrtonosan.Ali Vilgeforc je svaki od njih odbio.

Niko iz neljudske rase ne bi uspeo da parira takvim udarcima. Geralt jepolako počeo da shvata. Ali bilo je prekasno.

Udarac kojim ga je Vilgeforc pogodio nije video. Udarac ga je odbacio nazid. Odbio se leđima, nije stigao da odskoči, izvede dribling, ostao je bezvazduha. Drugi put je dobio u pleća, opet je poleteo unatrag, lupivši potiljkom opilaster, o ispupčene grudi karijatida. Vilgeforc je vešto priskočio, zavitlaomotkom i tresnuo ga u stomak, pod rebra. Jako. Geralt se presavio i tada jedobio po glavi, bočno. Kolena mu iznenada popustiše, pade. I to je bio krajborbe. U načelu.

Tromo je pokušao da se zakloni mačem. Oštrica, uglavljena između zida ipilastra, pukia je pod udarcem proizvevši stakleni, treperavi jauk. Zaklonio jeglavu levom rukom, motka se obrušila na njega svom snagom i slomila mu kostpodlaktice. Od boli je potpuno obnevideo.

– Mogao bih da ti prospem mozak kroz uši – govorio mu je Vilgeforc izvelike daljine. – Ali to je trebalo da bude lekcija. Prešao si se, vešče. Pobrkao sinebo sa zvezdama koje se noću ogledaju na površini jezera. Aha, povraćaš?Dobro. Potres mozga. Krv iz nosa? Sjajno. Onda, doviđenja. Jednom. Možda.

Nije više ništa video i ništa nije čuo. Tonuo je, uranjao u nešto toplo.Smatrao je da je Vilgeforc otišao. Začudio se zato kad ga je po nozi svomsilinom opalila gvozdena šipka i smrskala mu butnu kost.

Nastavka, ako je do njega i došlo, nije se sećao.*

– Izdrži, Geralte, ne daj se – bez prestanka je ponavljala Tris Merigold. –Izdrži. Nemoj da umreš... Molim te, nemoj da umreš...

– Cir...– Ne govori. Izvući ću te odavde. Izdrži... Za ime boga, nemam snage...– Jenefer... Moram...– Ništa ne moraš! Ništa ne možeš! Izdrži! Ne predaj se... Ne kloni... Ne

umiri, molim te...Vukla ga je po podu od kamenih ploča po kojem su bili posejani leševi.

Video je svoje okrvavljene grudi i stomak, krv mu je tekla iz nosa. Video je

svoju nogu, koja je bila iskrivljena pod neobičnim uglom, i izgledala je znatnokraća od one zdrave. Nije osećao bol. Bilo je hladno, čitavo njegovo telo bilo jehladno, ukočeno i tuđe. Povraćalo mu se.

– Izdrži, Geralte. Iz Aretuze stiže pomoć. Uskoro...– Dajkstra... Ako me Dajkstra dohvati... Gotov sam...Tris opsova. Očajnički.Vukla ga je po stepenicama. Polomljena noga i ruka odskočiše na

stepenicama. Bol ožive, probode ga do utrobe, zari se u slepoočnice, pronese sesve do očiju, do ušiju, do vrha glave. Nije vikao. Znao je da bi tako sebi olakšao,ali nije vrištao. Samo je otvarao usta, jer mu je i to donosilo olakšanje.

Čuo je prasak.Na vrhu stepenica stajala je Tisaja de Friz. Kosa joj je bila raščupana, lice

prašnjavo. Podigla je obe ruke, i šake su joj zaplamtele. Izviknula je magijskuformulu, a plamičci koji su poskakivali na njenim prstima grunuše nadole uobliku zaslepljujuće kugle čiji žar tutnji. Veštac je čuo odozdo tresak zidova kojise urušavaju i užasavajuću vrisku.

– Ne, Tisaja! – očajnički povika Tris. – Ne čini to!– Neće ovde ući – reče arhimađistorka, ne okrećući glavu. – Ovo je Garstang

na ostrvu Taned. Niko ovde nije pozivao kraljevske sluge koje izvršavajunaredbe svojih kratkovidih vladara!

– Ubijaš ih!– Ćuti, Tris Merigold! Atentat na jedinstvo Bratstva nije uspeo, ostrvom i

dalje gospodari Kaptol! Neka se kraljevi drže podalje od Kaptola! To je naškonflikt i mi ćemo ga sami rešiti! Rešićemo svoje stvari, a potom ćemo okončatitaj idiotski rat! Jer za sudbinu sveta odgovaramo mi, čarobnjaci!

Iz njene ruke opali još jedna loptasta munja, umnogostručen odjek eksplozijeprovali se između stubova i kamenih zidova.

– Gubite se! – opet je viknula. – Nećete ovde ući! Gubite se!Dreka odozdo se stišavala. Geralt je shvatio da su se opsadnici povlačili od

stepenica, da su hvatali maglu. Tisajina silueta rasplinula se u njegovim očima.To nije bila magija. To je on gubio svest.

– Gubi se odavde, Tris Merigold – čuo je čarobničine reči kako dopiruizdaleka, kao iza zida. – Filipa Ejlhart je već pobegla, odletela je na sovinimkrilima. Bila si njena saučesnica u toj nečasnoj zaveri, trebalo bi da te kaznim.Ali dosta je bilo krvi, smrti, nesreće! Gubi se odavde! Idi u Aretuzu, kod svojih

zaverenika! Teleportuj se. Portal Galebove kule više ne postoji. Srušio sezajedno sa kulom. Možeš se teleportovati bez bojazni. Kud god hoćeš. Makarkod svog kralja Foltesta, zbog kojeg si izdala Bratstvo!

– Neću da ostavim Geralta... – jauknula je Tris. – On ne sme da padne uruke Redanjaca... Teško je ranjen... Ima unutrašnje krvarenje... A ja više nemamsnage! Nemam snage da otvorim teleport! Tisaja! Pomozi mi, molim te!

Mrak. Prodorna hladnoća. Izdaleka, iza kamenog zida, glas Tisaje de Friz:– Pomoći ću ti.

Evertsen Peter, 1234. Doušnik cara Emhira Dejtvena i jedan od istinskih osnivača

carske velesile. Glavni komornik oružanih snaga u vreme Severnih ratova (v.), od 1290.veliki carski rizničar. U završnom periodu Emhirove vlasti unapređen u carskog namesnika.Za vladavine cara Morvrana Vorhisa lažno optužen za zloupotrebu, osuđen i zatvoren. †1301. u zamku Vineburg. Posthumno ga je rehabilitovao car Jan Kalvejt godine 1328.

Efenberg i TalboEncyclopaediae Maxima Mundi, tom V Bojte se, jer dolazi rušitelj naroda. Pogaziće vašu zemlju i razdeliće je. Razoreni i

opustošeni biće vaši gradovi. U vaše kuće nastaniće se slepi miš, sovuljaga i gavran, zmije će unjima sviti svoja gnezda.

Aen Ithlinnespeath

Peto poglavlje

Vođa odreda zaustavi konja, skide šlem, prođe prstima kroz retku, znojemulepljenu kosu.

– Dojahali smo – ponovi, videvši upitni pogled trubadurov.– Kako to? – začudi se Neven. – Zašto?– Ne idemo dalje. Zar ne vidite? Rečica koja dole svetluca, to je Vrpca.

Trebalo je da vas eskortujemo do Vrpce, što znači da je došlo vreme da serastajemo.

Ostatak odreda zaustavio se iza njih, ali nijedan vojnik nije sjahao s konja. Svisu nespokojno gledali postrance. Neven natkri oči rukom, uspravi se uuzengijama.

– Gde ti tu reku vidiš?– Rekoh ti, dole. Spustite se niz klisuru, za tren oka ćete je naći.– Odvedite me makar do obale – pobuni se Neven. – Pokažite mi gaz...– Baš ima šta da se pokazuje! Od maja ništa, samo pripeka, pa je i voda

opala, oplićala je Vrpca. Konj je može preći na svakom mestu...– Pokazivao sam vašem komandantu pismo kralja Venclava – rekao je

trubadur i narogušio se. – Komandant se upoznao s pismom i sam sam čuokako vam je naredio da me vodite do samog Brokilona. A vi biste ovde da meostavite, u ovom šipražju? Šta ako zalutam?

– Nećete zalutati – mrgudno progunđa drugi vojnik, koji im se primakao ikoji je do tada ćutao. – Nećete stići da zalutate. Ponajpre će vas oštrica rusalkinestrele da pronađe.

– Kakvi ste mi vi zortaći – našali se Neven. – Šumskih nimfi se bojite. PaBrokilon počinje tek na onoj obali Vrpce. Vrpca je granica. A nju još nismo niprešli!

– Njihova je granica – objasni vođa, osvrćući se – dokle dobaci njihovastrela. Kad je odapnu s one tamo obale, doleti ti, brajko, ko bela lala na sam krajšume, i s takvim zamajcem da ti i pancir-košulju probode. Zapeli ste onamo daidete – vaša stvar, vaša glava. Ali meni je život mio. Ja dalje ne idem. Pre bihglavu u stršljenovo gnezdo metnuo!

– Rekoh vam već – Neven nakrivi šeširić unazad i ispravi se u sedlu – da u

Brokilon idem u misiju. Ja sam, moglo bi se reći, ambasador. Šumskih vila se nebojim. A vas molim da blagoizvolite da me eskortujete do obale Vrpce. Šta ćebiti ako mene u tim guštarama nekakve ubice zaskoče?

Taj drugi, mrgudni, izveštačeno se zasmeja.– Ubice? Ovde? Preko dana? Da ste živi i zdravi, gospodine, ovde vam danju

ni žive duše nema. U poslednje vreme pljušte strele, rusalke šišaju svakog ko sena obali Vrpce obre, a često se i do nas otisnu. Ali ubica se ne plašite.

– Istina je – potvrdi vođa. – Samo bi dibidus blentav razbojnik na Vrpcudanju pošao. Pa nismo ni mi ćaknuti. Vi samosamac jezdite, bez oklopa i pusata,a da prostite, ič na vojničinu ne ličite, to se izdaleka vidi. Možda vam se iposreći. Ali kad mi, na konjima i naoružani, zapnemo za oko rusalkama – odkiše strela sunca nećemo videti.

– E pa kad nemam kud – Neven klepnu konja po vratu, pogleda dole, uklanac – onda odoh sam. Ostajte zdravo, vojnici. Hvala vam za eskortu.

– Ne žurite toliko – mrgudni lever pogleda u nebo. – Bliži se veče. Kad semagla sa potoka podigne, onda idite, Jer, znate...

– Šta?– Po magli je teže gađati. Ako vam sudbina bude naklonjena, rusalka će

promašiti. Ali one ti, moj gospodine, retko kad omaše...– Rekoh vam...– Dabome, rekoste, shvatio sam. Odlazite njima s misijom, ali ja vam nešto

drugo kazujem: misija ili procesija, svejedno je njima. Strele vam ne ginu.– Zaintačili ste se da me plašite? – ponovo će pesnik. – Za koga vi mene

držite, za nekakvo varoško piskaralo? Ja sam, gospodo vojnici, u životu videoviše bitaka nego svi vi zajedno. I o drijadama vilama znam više nego vi. Makarto da nikad ne otvaraju vatru bez upozorenja.

– Popređe je tako bilo – tiho će vođa odreda. – Onomad su upozoravale.Odapnu strelu u panj ili na stazu, pa ti vidi – tu gde ti je strela, tu je granica, nikorak dalje. Ko ima toliko pameti da se vrati, sačuvaće glavu čitavu. Ali više nijetako. Sada namah kreću da šibaju tako da te ubiju!

– Kako ste toliko zadrti?– Šta ćeš – progunđa vojnik – tako ti je to. Kad su kraljevi primirje s

Nilfgardom sklopili, s vilenjačkim bandama žustro su se dograbili. Dobrano suih, vidi se, pritegli, jer ne prođe nijedna noć bez bežanije preko Bruge – preživelitraže sklonište u Brokilonu. A kad naši za vilenjacima pognaju, i do okršaja zna

da dođe s rusalkama koje im iza Vrpce pritiču u pomoć. A slučilo se i da našavojska jurne u poteru... Razumete?

– Razumem – Neven pogleda u vojnika oprezno, klimnu glavom. – Dok stejurili Skoja’taele, prelazili ste Vrpcu. Ubijali ste šumske vile. I sada vam šumskevile vraćaju milo za drago. Rat.

– Tako je, gos’n, uzeste mi reč iz usta. Rat. To je uvek bila borba na smrt,nikad na život, ali ovo sada je mnogo gadno. Velika je omraza i dušmanlukizmeđu njih i nas. Još jednom vam kažem, ako vam nije nužda, ne idite tamo.

Neven proguta pljuvačku.– Stvar je u tome – ispravi se u sedlu, naprežući se da namesti ratoborni izraz

lica i odvažno držanje – što mi jeste nužda. I idem. Iz ovih stopa. Po magli ilinemagli, bilo da je veče ili neveče – krenuti moram, dužnost zove!

Godine vežbanja činile su svoje. Trubadurov glas zvučao je prekrasno iopasno, svirepo i hladno, odjekivao je u njemu gvozdeni, muževni ton. Vojniciga pogledaše s neskrivenim divljenjem.

– Pre nego što krenete – vođa odveza sa sedla pljosnatu drvenu manjerku –gucnite malo rakije, gos’n pesniče. Gucnite malo ovog...

– Lakše ćete umirati – dodade sumorno onaj drugi, ćutljivi.Pesnik gucnu iz manjerke.– Kukavica – dostojanstveno izjavi, čim je prestao da kašlje i čim je došao do

vazduha – po sto puta umire. Odvažan čovek umire samo jednom. Ali gospođaFortuna prati hrabre, a kukavice prezire.

Vojnici ga pogledaše s još većom udivljenošću. Nisu znali i nisu mogli daznaju da Neven citira reči junačkog eposa. Eposa koji je, svrh toga, napisaoneko drugi.

– Ovim pak – pesnik izvuče ispod pazuha zveckavu kožnu vrećicu – želimda vam zahvalim što sam bio pod vašom eskortom. Pre nego što se u utvrđenjevratite, pre nego što vas surova majka-dužnost prigrli, u krčmu navratite, u mojezdravlje popijte.

– Hvala, gospodine – vođa blago pocrvene. – Izdašni ste, a mi... Izvin’te štovas samog ostavljamo, ali...

– Ništa ne mari. Uzdravlje!Bard kočoperno nakrivi šeširić na levo uho, obode konja petom i krenu u

dolinu jarugom, zviždućući melodiju Svadbe u Bulerlinu, čuvene i izuzetnonepristojne konjičke pesmice.

– A konjički zastavnik u utvrđenju je za njega rekao – do njega je još dopiraoglas onog mrgudnog – da je badavadžija, kukavica i dupeglavac. A ono hrabarratnik, iako stihoklepac.

– Doista je tako – odgovori vođa. – Neustrašiv je, to se mora reći. Čak niokom nije trepnuo, gledao sam. I još zvižduće, čuješ? Oho-ho... Čuo si šta kaže?Da je ambašadur. Ne boj se, ne postavljaju bilo koga za ambašadura. Treba bitiklikeraš da bi ambašadur postao...

Neven krenu brže, želeći što pre da se udalji. Nije želeo da kvari mišljenjekoje tek što je zaslužio. A znao je da za duže zviždanje neće više imati vlage nausnama, koje su se već sušile od preneraženosti.

Klisura je bila mračna i vlažna, mokra glina i ćilim istrulelog lišća koji ju jeprepokrivao prigušivali su lupu kopita doratastog kastrata kog je pesnik nazvaoPegaz. Pegaz je išao polako, obešene glave. Bio je to jedan od onih malobrojnihkonja kojima je uvek sve svejedno.

Stigao je do kraja šume, ali Nevena je od korita reke trasiranog pojasom jovadelila još široka livada pokrivena trskom. Pesnik zaustavi konja. Pažljivo seobazre, ali ništa ne zapazi. Naćuli uši, ali čuo je jedino žablje orkestriranje.

– E pa, konjiću – nakašlja se. – Šta bude, nek bude. Idemo!Pegaz donekle podiže glavu i upitno naperi uši, koje su obično bile obešene.– Dobro si čuo. Idemo.Dorat je otezao s kretanjem, pod kopitima je mljackala močvara. Žabe su

dugačkim skokovima izmicale konju ispod nogu. Nekoliko koraka ispred njihđipila je patka, šišteći i kvačući, te je trubadurovo srce načas stalo, a onda je brzoi jako zakucalo. Pegaz na patku uopšte nije obratio pažnju.

– Put putuje junak... – promrsi Neven, brišući vrat obliven hladnim znojemmaramicom koju je izvukao ispod pazuha. – Neustrašivo putovao kroz tropuće,ne mareći za razigrane gmazove i leteće aždaje... Put putovao... Sve dok nijedospeo na bezmerno vodeno prostranstvo...

Pegaz frknu i zaustavi se. Bili su na reci, u trščaku i vežljici koja je visinomdopirala do uzengija. Neven obrisa oznojene kapke, zaveza maramu oko vrata.Dugo je gledao u gustiš jova na suprotnoj obali, sve dok mu oči nisu zasuzile.Nije video nikoga i ništa. Površinu vode mreškalo je vodeno bilje koje jepomicala struja, tik nad njima vitlali su tirkizno-narandžasti vodomari. Vazduh jetreperio od rojeva insekata. Ribe su gutale vodene cvetove, ostavljajući na vodivelike krugove.

Svuda dokle ti pogled seže videle su se kolonije dabrova, gomile nasečenihgrana, oborenih i izgrizenih debala koja je ispirala lenja vodena struja. Ala ovdeima dabrova, pomisli pesnik, neverovatno bogatstvo. I nije ni čudo. Vražjedrvoglodače ovde niko ne uznemirava. Ovde ne zalaze razbojnici, lovci nipčelari, čak ni lovci na krzna ne postavljaju ovde svoje zamke. Oni koji supokušavali dobili su strelu u dušnik, rakovi su ih ištipali u priobalnom mulju. Aja, idiot, guram se ovde a da me niko ne tera, ovde, na Vrpcu, na reku nadkojom lebdi lešinski smrad što ga ne ubija čak ni miris iđirota i nane...

Teško je uzdahnuo.Pegaz je polako stupio u vodu prednjim nogama, oborene njuške dugo je

pio, onda okrete glavu i pogleda u Nevena. Voda mu se slivala sa njuške inozdrva. Pesnik klimnu glavom, ponovo uzdahnu, glasno ušmrknu.

– Pogleda junak u uzburkani vrtlog – tiho je izdeklamovao, trudeći se da neškripi zubima. – Pogleda i napred krenu, jer srce njegovo nije znalo za strah.

Pegaz obesi glavu i uši.– Nije znalo za strah, kažem.Pegaz klimnu glavom, zvoneći đemom i čamparom. Neven ga obode petom

u stranu. Dorat koraknu u vodu patetično rezignirano.Vrpca je bila plitka, ali još uvek veoma zarasla. Pre nego što su dospeli do

sredine rečnog toka, za Pegazovim nogama već su se vukle duge pletenicezeleniša. Konj je stupao jedvimice i sporo, pri svakom koraku trudio se da otresezeleniš koji ga je sputavao.

Ševari i jove desne obale već su bili blizu. Tako blizu da je Neven osetio damu se želudac spušta do samog sedla. Svestan je bio da na sredini reke,zarobljen u zelenišu, predstavlja izvrstan cilj koji je nemogućno promašiti. Umašti je već video savijene zupčaste lukove, napete tetive i u njega upereneoštrice strela.

Svojim listovima stisnu bokove konju, ali Pegaza je baš za to bilo briga.Umesto da ubrza, zaustavio se i zadigao rep. Lopte gnojiva pljusnuše u vodu.Neven otegnuto jauknu.

– Junak – promrsi, zatvarajući oči – nije uspeo da se probije kroz hučnebrzake. Poginuo je junački, prostreljen mnoštvom kuršuma. Zasvagda ga jepokrilo modro vodeno prostranstvo, u zagrljaj ga privile alge, zelene kao nefriti.Izgubi se za njim svaki trag, ostade samo konjsko govno, nošeno strujom udaleko more...

Pegaz, koji se očito olakšao, bez podsticanja bodrije krenu dalje ka obali, a upriobalnom brzaku u kojem nije bilo vodenog bilja dopusti sebi čak i da se ritne,čime je pošteno nakvasio Nevenove cipele i pantalone. Pesnik to čak nije niprimetio – vizija strela koje ciljaju u njegov stomak ni na časak ga nije napuštala,a užasnutost mu je puzala po leđima i vratu kao velika, hladna i klizava pijavica.Jer iza jova, na manje od sto koraka iza sočnog zelenog pojasa rečnih trava,izrastao je iz vresišta uspravan, crn, preteći zid šume.

Brokilon.Na obali, nekoliko koraka od rečnog toka beleo se konjski skelet. Koprive i

vežljike probijale su se kroz krletku rebara. Ležalo je tamo i nešto malo drugih,sitnijih kostiju, koje nisu izgledale kao konjske. Neven zadrhta i skrenu pogled.

Poterani dorat se mljaskajući i šljapćući iščupa iz priobalne močvare, muljneprijatno zasmrde. Žabe načas prestaše da koncertiraju. Postade veoma tiho.Neven zatvori oči. Više nije deklamovao, nije improvizovao. Nadahnuće i maštaodleteše nekud u neznanu dalj. Ostade samo hladan, gadan strah, snažandoživljaj, no potpuno lišen stvaralačkih impulsa.

Pegaz zastriže obešenim ušima i ravnodušno odšljapka prema Šumi drijada.Koju su mnogi nazivali Šumom smrti.

Prešao sam granicu, pomisli pesnik. Sad će sve da se reši. Dok sam biopored reke i u vodi, mogle su biti velikodušne. Ali sad više ne. Sada sam uljez.Kao onaj tamo... Od mene, takođe, mogu da ostanu samo kosti... Upozorenjeza sledeće... Ako su šumske nimfe ovde... Ako me posmatraju...

Seti se takmičenja koja je gledao, vašarskih takmičenja u streljaštvu idemonstracija streljačke veštine, slamnatih meta i lutaka, što su ih špikovale icepale oštrice strela. Šta oseća čovek pogođen strelom? Udarac? Bol? A možda...ništa?

Drijada nije bilo u okolini ili još nisu odlučile šta da preduzmu sa usamljenimjahačem, jer pesnik je dojahao do šume utrnuo od straha, ali čitav, živ i zdrav.Pristup drveću branila je stupica od oborenog i polomljenog drveća,nakostrešenog od korenja i zaraslog u žbunje, ali Neven ionako nije imao ninajmanju nameru da dojaše do samog ruba šume, pa ni da zadire u dubinu.Mogao je sebe naterati da rizikuje, ali ne i da se ubije.

Veoma polako je sjahao, pričvrstio je uzde za korenje koje je štrčalo uvis.Obično to nije radio – Pegaz nije imao naviku da se udaljuje od vlasnika. Nevenipak nije bio siguran kako će konj reagovati na zvižduk i fijuk strela. Do tada ni

sebe ni Pegaza nije izlagao takvim odjecima.Skide s obluka sedla lautu, taj unikatni instrument visoke klase, tananog grifa.

Poklon od vile, pomisli, gladeći intarzirano drvo. Možda će se vratiti Drevnomnarodu... Možda će je drijade ostaviti pored mog leša...

U blizini je ležalo vremešno, vetrom oboreno drvo. Pesnik sede na panj,nasloni lautu na koleno, obliza usne, obrisa oznojene ruke o pantalone.

Sunce se naginjalo ka zapadu. Sa Vrpce se dizala magla, sivobelim celovomuspavljujući livade. Zahladilo je. Kliktanje ždralova prolomi se i iščeze, ostadesamo žablja svirka.

Neven udari u strune. Jednom, drugi put, treći put. Pritegnu čivije, naštimovainstrument i poče da svira. A malo zatim i da peva.

Yviss, m’evelienn vente cdelm en tellElaine Ettariel Aep cór me lode deith ess’viellYn blath que me dariennAen minne vain tegen a meYn toin av muirednn que dis eveigh e aep llea... Sunce nestade iza šume. U senci ogromnog drveća Brokilona namah se

smrknu. Ueassan Lamm feainne renn, ess’ell,Elaine Ettariel,Aep cor... Nije čuo. Osetio je prisustvo.– N’te mirę daetre. Sh’aente vort.– Ne pucaj... – prošapta, poslušno se ne osvrćući. – N’aen aespar a me...

Dolazim u miru...– N’ess a tearth. Sh’aente.Čuo je, mada su mu prsti zebli i kočili se na strunama, a pesma se s mukom

probijala iz grkljana. Ali u glasu šumske nimfe nije bilo neprijateljstva, a on je,bestraga mu, bio profesionalac.

Ueassan Lamm feainne renn, ess’ell,

Elaine Ettariel,Aep cor aen tedd teviel e gwenYn blath que me dariennEss yn e evellien a meQue shaent te caelm a’vean minne me striscea... Ovog puta dopusti sebi da pogleda preko ramena. Ono što je čučnulo pored

panja bilo je veoma nisko, podsećalo je na žbun omotan bršljanom. Ali to nijebio žbun. Žbunovi nisu imali velike sjajne oči.

Pegaz je tiho zafrktao, a Neven je znao da iza njega, u mraku, neko mazinjegovog konja po nozdrvama.

– Sh’aente vort – zatraži ponovo drijada koja je čučala iza njegovih leđa.Njen glas je ličio na šum lišća koje udara kiša.

– Ja... – poče. – Ja sam... Ja sam drugar vešca Geralta... Znam da Geralt... Daje Gvinbleid među vama u Brokilonu. Dolazim...

– N’te dice’en. Sh’aente, va.– Sh’aent – blago je zaiskala iza njegovih leđa druga drijada, maltene uglas sa

trećom, a valjda i četvrtom. Nije bio siguran.– Yea, sh’aente, taedh – reklo je srebrnastim devojačkim glasom ono što je

malopre izgledalo pesniku kao brezica koja raste nekoliko koraka ispred njega. –Ess’laine... Taedh... Pevaj... Još o Etarijel... Ovako?

Čuo je. Da tebe ljubim, mog života je ciljBajna EtarijelDa sačuvam blago uspomena, dopusti miI čarobni cvetLjubavi tvoje zalog i znakKapljicama rose kao suzama posrebren... Ovog puta je čuo korake.– Nevene.– Geralte!– Da, ja sam. Možeš da prestaneš da galamiš.

*

– Kako si me našao? Otkud si znao da sam u Brokilonu?– Od Tris Merigold... Bestraga mu... – Neven se opet saplete, i bio bi se

prosuo da ga drijada koja je išla pored njega ne pridrža veštim hvatom,iznenađujuće snažnim spram njenog sitnog stasa.

– Gar’ean, taedh – zvonko je upozorila. – Va cáelm.– Hvala. Ovde je baš mrak... Geralte? Gde si?– Ovde sam. Ne zaostaj u pozadini.Neven ubrza korak, saplete se ponovo i bezmalo pade na vešca, koji se

zaustavi u mraku ispred njega. Drijade su prošle kraj njih bešumno.– Gadnog li mraka... Ima još mnogo da se ide?– Nema. Uskoro ćemo biti u logoru. Ko osim Tris zna da se ovde skrivam?

Izlajao si se nekome?– Kralju Venclavu sam morao da kažem. Trebala mi je pratnja za put kroz

Brugu. Sad su takva vremena, da ne pričam... Morao sam, takođe, da imamdozvolu za put u Brokilon. Ali Venclav te poznaje i voli... Imenovao me je uposlanika, zamisli. Siguran sam da će čuvati tajnu, molio sam ga. Ne gnevi se,Geralte...

Veštac mu se približi. Neven nije video izraz njegovog lica, video je samobelu kosu i primetnu belu, više dana nebrijanu bradicu.

– Ne gnevim se. – Neven oseti ruku na ramenu i učini mu se da se dotadhladan glas pomalo promenio. – Drago mi je što si došao, kurlašu.

*– Hladno je ovde – zadrhta Neven, pucketajući grančicama na kojima su

sedeli... – Mogli bismo da založimo...– Da ti nije palo na pamet – progunđa veštac. – Zaboravio si gde si?– One do te mere... – trubadur se plašljivo osvrte oko sebe. – Bez ikakve

vatre, je l’ da?– Drvo mrzi vatru. One isto tako.– Majku mu. Sedećemo u ovoj ledari? I u ovom prokletom mraku? Kad

ispružim ruku, ne vidim ni svoje prste...– Pa onda nemoj ni da je ispružaš.Neven uzdahnu, pogrbi se, izmasira laktove. Čuo je kako veštac kraj njega

lomi među prstima tanke grančice.U mraku se najednom užari zeleno svetlašce, isprva prigušeno i nejasno, ali

se brzo rasvetljavalo. Posle prvog, zablesnuše i sledeća, na mnogim mestima,

pomičući se i poigravajući kao svici ili rakite{22} na močvari. Šuma je najednomoživela usled treperenja senki, Neven je počeo da razaznaje siluete drijada kojesu ih okruživale. Jedna se približila, postavila pored njih nešto što je izgledalokao užareno klupko bilja. Pesnik oprezno ispruži ruku, približi je klupku. Zelenižar bio je potpuno hladan.

– Šta je to, Geralte?– Trulež i vrsta mahovine. To raste samo ovde, u Brokilonu. I samo one

znaju kako to sve zajedno treba uplesti da bi svetlelo. Hvala ti, Fauve.Drijada nije odgovorila, ali nije ni otišla. Čučnula je sa strane. Na čelu joj je

bio venčić, duga kosa padala joj je na ramena. Na svetlosti, kosa joj je izgledalazelena, a možda je zaista i bila takva. Neven je znao da drijadama kosa zna damenja boju.

– Taedh – rekla je melodično, podižući na trubadura sjajne oči na sitnomlicu, presečenom dijagonalno dvama uporednim tamnim pojasevima maskirnogcrteža. – Ess’ve vort shaente aen Ettariel? Shaente a’vean vort?

– Ne... Možda kasnije – odgovorio je Neven ljubazno, brižljivo birajući rečiDrevnog jezika. Drijada uzdahnu, pognu se, nežno pogladi grif laute koja jeležala sa strane, gipko ustade. Neven ju je gledao dok je odlazila u šumu, premadrugima, čije su senke lelujavo lepršale u nejasnom blesku zelenih fenjerčića.

– Nisam je valjda uvredio? – upita tiho. – One govore svojim dijalektom, neznam oblike za izraze ljubaznosti...

– Proveri da li imaš nož u stomaku – u veščevom glasu nije bilo ni šale nihumora. – Drijade reaguju na uvredu zabadanjem noža u stomak. Ne boj se,Nevene. Čini se da su sklone da ti oproste znatno više od jezičkih saplitanja.Koncert koji si priredio kod šume očigledno im se veoma dopao. Sada si ardtaedh, veliki bard. Čekaju dalji tok Cveta Etarijel. Znaš nastavak? Jer to nije tvojabalada.

– Prevod je moj. Obogatio sam je pomalo i vilinskom muzikom, nisiprimetio?

– Nisam.– Tako sam i pretpostavio. Na sreću, drijade se više razumeju u umetnost.

Negde sam čitao da su veoma muzikalne. Zbog toga sam napravio lukavi plan,za koji me, uzgred rečeno, još nisi pohvalio.

– Pohvaljujem te – reče veštac posle kratkog ćutanja. – To je bilo zaista

lukavo. A i sreća te je pratila, kao i obično. Njihovi lukovi udaraju u metu nadvesta koraka. Obično ne čekaju do trenutka kad neko pređe na njihovu obalureke i počne da peva. Veoma su osetljive na neprijatne mirise. A kad tok Vrpceponese leš, onda im kod šume neće smrdeti.

– Ma, ko ga šiša! – pesnik se nakašlja i proguta pljuvačku. – Najvažnije je dasam uspeo i da sam te pronašao. Geralte, kako si se ti ovde...

– Imaš britvu?– Pa naravno da imam.– Pozajmićeš mi je ujutro. Ova brada me dovodi do ludila.– A drijade nisu imale... hmmm... Istina, britve su im u načelu suvišne.

Pozajmiću ti je, naravno. Geralte?– Šta je?– Nemam sa sobom ništa za jelo. Da li taj ard taedh, veliki bard, može u

gostima kod drijada da se nada nekoj večeri?– One ne večeravaju. Nikada. A stražarke na granici Brokilona i ne

doručkuju. Treba da istrpiš do podneva. Ja sam se već privikao.– A kad dođemo u njihovu prestonicu, u tu čuvenu Duen Canel u srcu

prašume...– Donde nikad nećemo stići, Nevene.– Kako to? Pa mislio sam da... Pa ti... Valjda si dobio azil. Pa... valjda te

tolerišu...– Upotrebio si pravu reč.Dugo su ćutali.– Rat – najzad će pesnik. – Rat, mržnja i prezir. Svuda. U svim srcima.– Poetiziraš.– Ali tako jeste.– Tačno tako. Reci, s čim dolaziš? Pričaj, šta se desilo sa svetom u

međuvremenu, dok su mene ovde lečili.– Najpre – Neven se tiho nakašlja – ispričaj mi šta se zaista dogodilo u

Garstangu.– Tris ti nije ispričala?– Ispričala mi je. Ali bih hteo da znam tvoju verziju.– Ako znaš Trisinu verziju, znaš detaljniju i zasigurno verniju verziju. Ispričaj

mi šta se kasnije desilo, kad sam ja već bio u Brokilonu.– Geralte – šapnu Neven. – Ja zaista ne znam šta se desilo sa Jenefer i Ciri...

Niko to ne zna. Ni Tris...Veštac se silovito pomače, grane zašuškaše.– Da li sam te ja pitao o Ciri ili o Jenefer? – reče izmenjenim tonom. – Pričaj

mi o ratu.– Ništa ne znaš? Nikakve vesti nisu došle do tebe?– Došle su. Ali hoću sve da saznam od tebe. Govori, molim te.– Nilfgardijci su – poče bard posle kratke tišine – napali Liriju i Edirn. Bez

najave rata. Povod je bio napad Demavendove vojske na neko pograničnoutvrđenje u Dol Angri, za vreme sabora čarobnjaka na Tanedu. Neki kažu da jeto bila provokacija. Da su to bili Nilfgardijci prerušeni u vojnike Demavenda.Kako je bilo zaista, verovatno nikad nećemo saznati. U svakom slučaju,odmazda Nilfgarda bila je munjevita i koncentrisana: preko granice je prešlasnažna armija koja je morala biti skupljena u Dol Angri već nedelju dana, akone i mesecima. Spala i Skala, oba granična lirijska utvrđenja, osvojena su umaršu za samo tri dana. Rivija je bila spremna za višemesečnu opsadu, akapitulirala je dva dana kasnije pod pritiskom cehova i trgovačkog staleža,kojima je obećano da neće biti pljačke ako grad otvori kapije i preda otkup...

– I jesu li održali obećanje?– Jesu.– Zanimljivo – veščev glas opet se malo promenio. – Održati obećanje u

današnje vreme? Neću ni da govorim o tome da ranije nisu ni mislili da dajutakva obećanja, jer ih niko nije očekivao. Zanatlije i trgovci nisu otvarali kapijetvrđava, već su ih branili, svaki ceh je branio svoju kapiju ili mašikulu{23}.

– Novac nema otadžbinu, Geralte. Trgovcima je svejedno pod čijom vlašćuprave novac. A nilfgardskom palatinu je svejedno od koga će ubirati porez.Mrtvi trgovci ne prave novac i ne plaćaju poreze.

– Nastavi.– Pošto je kapitulirala Rivija, vojska Nilfgarda je neverovatnom brzinom

pošla na sever, gotovo ne nailazeći na otpor. Demavendova i Mevina vojska suse povlačile, ne mogavši da zbiju front za odlučnu bitku. Nilfgardijci su došli doAlderzberga. Da bi sprečili blokadu tvrđave, Demavend i Meve su se odlučili nabitku. Njihova vojska nije bila u najboljem položaju... Bestraga mu, kad bi biloviše svetla, nacrtao bih ti...

– Ne crtaj. I sumiraj. Ko je pobedio?

*– Čuli ste, gospodine? – jedan od registratora, zadahtan i znojav, probio se

kroz grupu koja je opkoljavala sto. – Stigao je glasnik! Pobedili smo! Bitka jedobijena! Pobeda! Ovo je naš dan! Potukli smo neprijatelja! Potukli smo ga donogu!

– Tiše! – iskrevelji se Evertsen. – Glava mi puca od te vaše dreke. Da, čuosam, potukli smo neprijatelja. Svanuo je dan naše pobede. Bojno polje je naše ipobeda je naša. Čudna mi čuda!

Komornici i registratori se obradovaše, gledali su u starešinu začuđeno.– Ne radujete se, gospodine komorniče?– Radujem se. Ali ne galamim.Registratori su ćutali, zgledajući se. Stenci jedni, pomisli Evertsen. Napaljene

seronje. Uostalom, i ne čudim im se, ali moliću lepo, tamo, na brdu, čak i MenoKuhorn i Elan Trahe, hajde de – čak i sedobradi general Brabant – urlaju, skačuod radosti i čestitaju jedni drugima lupajući se po leđima. Pobeda! Ovo je našdan! A čiji je trebalo da bude? Kraljevstva Edirn i Lirija uspela su da mobilišuukupno tri hiljade konjanika i deset hiljada pešadinaca, od čega je jedna petinaveć prvih dana invazije bila blokirana, odsečena u utvrđenjima. Ostali deo vojskemorao je da se povuče da bi zaštitio krila koja su ugrožavali daleki neprijateljskiupadi lake konjice i diverzantski udari odreda Skoja’taela. Ostalih pet ili šesthiljada – među kojima nema više od hiljadu dvesta vitezova – prihvatilo jeborbu na poljima pod Alderzbergom. Kuhorn je nasrnuo na njih s vojskom odtrinaest hiljada vojnika, od čega je deset oklopnih odreda, cvet nilfgardskogviteštva. A sada se raduje, urla, lupa buzdovanom po butini i traži pivo...Pobeda! Čudna mi čuda!

Silovitim pokretom pokupio je mape i beleške koje su pokrivale sto, podigaoje glavu, osvrnuo se.

– Naćulite uši – osorno reče registratorima. – Izdavaću naređenja.Njegovi potčinjeni ukočiše se u iščekivanju.– Svako od vas – poče – čuo je jučerašnji govor maršala Kuhorna

zastavnicima i oficirima. Zbog toga vam skrećem pažnju, gospodo draga, da sevas ne tiče to što je maršal govorio vojnicima. Vi treba da izvršavate drugezadatke i druga naređenja. Moja naređenja.

Evertsen se zamisli, obrisa čelo.– Rat zamkovima, mir kućama, rekao je juče Kuhorn vođama. Poznato vam

je to načelo – dodade odmah zatim – učili su vas na vojnoj akademiji. Tajprincip je obavezivao do danas, a od sutra treba da ga zaboravite. Od sutraobavezuje drugi princip, koji će sada biti deviza rata što ga mi vodimo. Tadeviza i moje naređenje glase: rat svemu što živi. Rat svemu što se laća vatre.Treba da ostavljate za sobom spaljenu zemlju. Od sutra proširujemo rat prekolinije iza koje ćemo se povući kada potpišemo traktat. Mi ćemo se povući, alitamo, iza linije, treba da ostane spaljena zemlja. Kraljevstva Rivije i Edirna trebada budu pretvorena u pepeo! Setite se Sodena! Danas je stigao dan odmazde!

Evertsen se glasno nakašlja.– Pre nego što vojnici ostave za sobom spaljenu zemlju – reče ćutljivim

registratorima – vaš je zadatak da izvučete iz te zemlje i tog kraja sve što semože, sve što može da uveća bogatstvo naše otadžbine. Ti ćeš se, Odegaste,baviti utovarom i izvozom već skupljenih i uskladištenih poljoprivrednihplodova. Treba pokupiti ono čega još ima na poljima, a što neće uništitiratoborni Kuhornovi vitezovi.

– Imam malo ljudi, gospodine komorniče...– Biće dosta robova. Poteraćete ih da rade. Marder i ti... Zaboravio sam ti

ime.– Helvet. Evan Helvet, gospodine komorniče.– Pozabavićete se živim inventarom. Grupisaćete ih u jata, saterati u

obeležene punktove u karantin. Čuvajte se slinavke i druge zaraze. Bolesne ilisumnjive živuljke ubiti, strvinu spaliti. Ostatak oterati na jug označenim trasama.

– Razumem.Sada specijaini zadaci, pomisli Evertsen, promatrajući potčinjene. Kome ih

dodeliti? Sve žutokljuno, mleko im curi pod nosom, šta su oni mogli dosad davide, šta da iskuse?... Eh, nedostaju mi oni stari, vični komornici... Ratovi,ratovi, stalno ratovi... Vojnici ginu masovno i često, ali komornici, gledajućiproporcionalno, malo ređe.

Ipak, među vojnicima neće biti gubitka, jer stalno pristižu novi, jer svakohoće da bude vojnik. A ko hoće da bude komornik ili registrator? Ko će, kadaga sinovi budu pitali po povratku kakve je podvige činio u ratu, hteti da pričakako je varićkom merio zrno, brojao smrdljive kože i vagao vosak, kako je prekodžombastih, volujskim govnima pokrivenih puteva vodio konvoj kolanatovarenih plenom, kako je poterivao stada koja riču i mekeću, gutajućiprašinu, smrad i muve...

Specijalni zadaci. Železara u Guleteu, s visokim pećima. Topionice, livnica ikovačnica u Ejsenlanu, pedeset kvintala godišnje proizvodnje. Kalajdžinice imanufakturna proizvodnja vune u Alderzbergu. Sladomelji, pecare rakije,tkaonice i farbare u Vengerbergu...

Rasklopiti i izneti. Tako je naredio car Emhir, Beli Plamen koji Igra naKurganima Neprijatelja. Ukratko. Rasklopiti i izneti, Evertsene.

Naređenje je naređenje. Rudnici i eksploatacija ruda. Novac. Nakit.Umetnička dela. Ali time ću se sam pozabaviti. Lično.

Pored crnih stubova dima vidljivih na horizontu izrasli su sledeći. I sledeći.Vojska je sprovodila u delo Kuhornova naređenja. Kraljevstvo Edirn postajalo jezemlja požara.

Putem po kojem tandrču kola i dižu se oblaci prašine vukla se duga kolonaopsadnih sprava. Za Alderzberg, koji se stalno brani. I za Vengerberg,prestonicu kralja Demavenda.

Peter Evertsen je gledao i brojao. Računao. Preračunavao. Peter Evertsen jebio veliki carski komornik, za vreme rata prvi vojni komornik. Vršio je tu službuveć dvadeset pet godina. Brojevi i računice, to je bio sav njegov život.

Mangonel{24} košta pedeset florena, trebuše{25} dvesta, petrarija{26} minimumsto pedeset, najjednostavnija balista osamdeset. Iškolovano uslužno osobljeubira devet i po florena najamničke plate. Kolona koja ide do Vengerberga,uključujući konje, volove i sitnu opremu, vredi trista grivni. Od grivne, čistekovine koja teži pola funte, kuješ šezdeset florena. Godišnji učinak velikogrudnika iznosio je pet-šest hiljada grivni.

Kolonu sa opsadnim spravama pretekla je laka konjica. Po znacima naplamencima Evertsen je prepoznao taktički odred princa Vineburga, jedan odonih prebačenih iz Cintre. Da, pomislio je, oni će imati čemu da se raduju. Bitkaje dobijena, vojska iz Edirna je u rasulu. Rezervni vojni odredi neće biti gurnutiu tešku borbu s redovnom vojskom. Juriće one koji se povlače, podizaćerasturene grupe bez vođa, ubijaće, pljačkaće i paliće. Raduju se, jer sve najavljujeprijatan, veseo rat. Rat koji neće umoriti. I neće ubiti.

Evertsen je računao.Taktički steg spaja deset običnih stegova i broji dve hiljade konjanika. Mada

Vineburžani sigurno više neće ući ni u kakvu veliku bitku, u okršajima nećepasti manje od jedne šestine vojnika. Potom će uslediti logori i bivakovanja,

pokvarena hrana, prljavština, vaške, komarci, zagađena voda. Nastupiće ono štoje uobičajeno, neizbežno: tifus, dizenterija i malarija, koje neće ubiti manje odjedne četvrtine. Tome treba dodati paušal – nepredviđeni slučajevi, obično okojedna petina vojske. Kući će se vratiti osamsto. Ne više. Zasigurno manje.

Drumom su prolazili naredni stegovi, iza konjanice su se pojavili pešadijskikorpusi. Marširali su streljački odredi u žutim žaketima i s okruglim šlemovimana glavama, samostrelci s pljosnatim kapelinama{27}, štitonoše i kopljanici. Zanjima su išli vojnici naoružani štitom, zaštićeni oklopom kao rakovi, veterani izVikovara i Etolije, a dalje šareni buljuk – landsknehti iz Metine, najamnici izTurna, Mehta, Gesa i Ebinga.

Uprkos vrućini, odredi su bodro marširali, dizala se po putu prašinauskovitlana od vojničkih čizama. Lupali su bubnjevi, lepršale zastavice, njihali suse i svetlucali šiljci kopalja, helebardi i gizarmi{28}. Vojnici su marširali živahno iveselo. Išla je to pobednička vojska. Nepobediva vojska. Idemo, momci, napred,u boj! Na Vengerberg! Da dokusurimo neprijatelja, osvetimo se za Soden! Daveselo vojujemo, kese plenom napunimo i onda kući! Kući!

Evertsen je gledao. I brojao.*

– Vengerberg je pao posle nedelju dana opsade – dovrši Neven. – Iznenadićete, ali tamo su esnafi zdušno i do kraja branili kulu i određene delove zidina.Poubijana je celokupna vojna posada i gradsko stanovništvo, oko šest hiljadaljudi. Kada se vest o tome pronela, nastupila je velika bežanija. Razbijeni pukovii civilno stanovništvo masovno se dadoše u bežanje u Temeriju i Redanju.Gomile izbeglica kretale su se dolinom Pontara i prevojima Mahakama. Ali nisusvi uspeli da uteknu. Istureni konjički odredi Nilfgardijaca pošli su za njima,presecali su im put ... Znaš u čemu je bila stvar?

– Ne znam. Ne razumem se u ... Ne razumem se u rat, Nevene.– U pitanju su bili zarobljenici. Robovi. To je bilo to. Hteli su da zarobe što

veći broj ljudi. Za Nilfgard je to najjeftinija radna snaga. Zato su tako žestokoproganjali begunce. Bio je to veliki lov na ljude, Geralte. Lak lov. Jer je vojskapobegla, a izbeglice niko nije branio.

– Niko?– Skoro niko.

*

– Nećemo stići... – ishrakao je Vilis, osvrćući se. – Nećemo stići daumaknemo... Bestraga mu, granica je tako blizu... Tako blizu...

Rajla se uspravi u uzengijama, pogleda na drum koji je vijugao među brdimaprekrivenim borovom šumom. Dokle okom dopreš, put je bio posejanostavljenom imovinom, leševima konja koje su kola i kolica odgurnula naivičnjake. Iza njih, iza šuma, šibali su u nebo crni stubovi dima. Čula se sve bližadreka, sve su bučniji bili odjeci borbe.

– Likvidiraju prethodnicu... – Vilis obrisa lice od čađi i znoja. – Čuješ li,Rajla? Stigli su prethodnicu i poubijali ih sve do jednog! Nećemo stići!

– Sada smo mi prethodnica – hladno potvrdi plaćenica. – Sad je red na nas.Vilis ublede, neko od vojnika koji su osluškivali glasno uzdahnu. Rajla cimnu

uzde, okrete konja koji je teško krkljao i jedva podizao glavu.– Ionako nećemo stići da umaknemo – mirno je rekla. – Konji samo što se

ne sruše. Pre nego što stignemo do prevoja, sustići će nas i usmrtiti.– Bacimo sve i sklonimo se u šumu – reče Vilis, ne gledajući u nju. – Svako

za sebe. Možda ćemo tako uspeti da... preživimo.Rajla nije odgovorila, pogledom i pokretom glave pokazala je na prevoj,

cestu, na poslednje redove duge kolone izbeglica i onih koji grabe prema granici.Vilis je shvatio. Opsovao je gadno, iskočio iz sedla, zalelujao se, oslonio na mač.

– Sjahujte s konja! – promuklo doviknu vojnicima. – Preprečujmo put čim seukaže prilika! Šta ste se zablenuli? Jednom se živi, jednom se mre! Mi smovojska! Mi smo prethodnica! Moramo zaustaviti poteru, moramo je odgoditi...

Ućuta.– Ako usporimo poteru, ljudi će stići da pređu u Temeriju, s one strane

planina – dovrši Rajla, i sama sjahujući s konja. – Tamo su žene i deca. Šta takokolačite oči? To nam je posao, za to smo plaćeni, zaboravili ste?

Vojnici se zgledaše. Načas je Rajla pomislila da će ipak pobeći, da će obostimokre i baldisane konje da učine poslednji napor, da će ih poterati za kolonomizbeglica ka spasonosnom prevoju. Grešila je. Rđavo ih je procenila.

Prevrnuli su kola na putu. Brzo su napravili barikadu, provizornu, nisku.Potpuno nedovoljnu.

Nisu dugo čekali. U klanac su upala dva konja koja su krkljala, saplitala se,pena im je lila iz usta. Samo je jedan na svojim leđima nosio konjanika.

– Bleze!– Budite spremni... – plaćenik skliznu iz sedla u zagrljaj vojniku. – Budite

spremni, u vražju mater... Već su iza mene...Konj zahropta, otplesa korak u stranu, svali se na sapi, teško pade na bok,

džilitnu se, ispruži vrat, otegnuto zarza.– Rajla – ishraka Blez, okrećući pogled. – Dajte... Dajte mi nešto. Izgubio

sam mač...Ratnica, gledajući požarne dimove koji su se dizali u nebo, pokaza pokretom

glave sekiru oslonjenu o prevrnuta kola. Blez dohvati oružje, otkotrlja se. Levanogavica bila mu je natopljena krvlju.

– Šta ćemo s drugima, Bleze?– Pobili su ih – zastenja plaćenik. – Sve. Čitav odred... Rajla, nije ovo

Nilfgard... To su Veverice... Vilenjaci su nas stigli. Skoja’taeli idu napred, ispredNilfgardijaca.

Jedan od vojnika bolno jauknu, drugi teško prisede na zemlju, pokrivajućišakama lice. Vilis opsova, vukući remenje lakog oklopa.

– Na mesta! – dreknu Rajla. – Iza brane! Neće nas žive uhvatiti! Obećavamvam!

Vilis pljunu, a onda brzo skide s naramenjaka trobojnu, crno-zlatno-crvenutraku specijalne vojske kralja Demavenda, te je hitnu u šipražje. Glačajući ičisteći svoj orden, Rajla se popreko osmehnu.

– Ne znam da li će ti to pomoći, Vilise. Ne znam.– Obećala si, Rajla.– Obećala sam. I održaću obećanje. Na mesta, momci! Samostrele i lukove u

šake!Nisu dugo čekali.Kad su odbili prvi talas, ostalo ih je samo šestoro. Borba je bila kratka ali

ogorčena. Mobilisani vojnici iz Vengerberga vraški su se tukli, po žustrini nisuzaostajali za plaćenicima. Nijedan nije hteo da živ padne u ruke Skoja’taelima.Draže im je bilo da poginu u borbi. I umirali su pokošeni strelama, umirali suod uboda kopalja i udaraca mačeva. Blez je umro ležeći, proburažen bodežimadvojice vilenjaka koji su se srušili na njega, povukavši ga sa barikade. Nijedanod tih vilenjaka nije ustao. I Blez je imao bodež.

Skoja’taeli im nisu dali da predahnu. Sručio se na njih drugi odred. Vilis je, itreći put proboden kopljem, pao.

– Rajla! – povikao je jedva čujno. – Obećala si!Plaćenica se, posekavši još jednog vilenjaka, brzo okrete.

– Hodi, Vilise – prisloni mu oštricu mača ispod grudne kosti i snažno gurnu.– Do viđenja u paklu!

Malo zatim bila je sama. Skoja’taeli su je okruživali sa svih strana. Umrljanakrvlju od glave do pete, ratnica podiže mač, zavrte se, zatrese crnompletenicom. Stade među leševe, strašna, kao demon iskežena. Vilenjaciustuknuše.

– Hajdete! – divljački viknu. – Šta čekate? Živu me nećete uhvatiti! Ja samCrna Rajla!

– Glaeddyv vort, beanna – mirno je rekao lepi plavokosi vilenjakheruvimskog lica i krupnih, detinjih očiju boje različka. Pomolio se izaSkoja’taela koji su se, okruživši je, i dalje kolebali. Njegov snežno-beli konj jefrktao, snažno je zamahivao glavom gore-dole, energično grebao kopitom popesku natopljenom krvlju.

– Gláeddyv vort, beanna – ponovi konjanik. – Baci mač, ženo.Plaćenica se grozomorno nasmeja, obrisa lice manžetnom rukavice,

razmazujući znoj pomešan s prašinom i krvlju.– Moj mač je suviše skup da bih ga bacala, vilenjaku! – viknula je. – Ako

hoćeš da mi ga uzmeš, moraćeš da mi polomiš prste! Ja sam Crna Rajla! Hajde,da vas vidim!

Nije dugo čekala.*

– Niko nije pritekao Edirnu u pomoć? – upita veštac posle duže pauze. –Navodno su postojali saveznici. Dogovori o uzajamnoj pomoći... Traktati...

– Redanja je u haosu posle Vizimirove smrti – promrsi Neven. – Znaš da jekralj Vizimir ubijen?

– Znam.– Vlast je preuzela kraljica Hedvig, ali u zemlji vlada džumbus. I teror. Lov

na Skoja'taele i nilfgardske špijune. Dajkstra je mahnitao po celoj zemlji,gubilišta su plivala u krvi. Dajkstra i dalje ne može da hoda. Nose ga u lektici.

– Mogu da zamislim. Jurio te je?– Nije. Mogao je, ali me nije jurio. Ma, nebitno. U svakom slučaju, Redanja

koja je upala u haos nije bila u stanju da opremi vojsku koja bi podržala Edirn.– A Temerija? Zašto kralj Foltest iz Temerije nije pomogao Demavenda?– Čim je počela agresija u Dol Angri – tiho reče Neven – Emhir var Emreis

je poslao delegaciju u Vizimu...

*– Dođavola! – prosikta Bronibor, gledajući zatvorena vrata. – O čemu oni

tako dugo debatuju? Zašto se uopšte Foltest ponizio pristajući na pregovore,zašto je primio posetu tog nilfgardskog psa? Trebalo bi ga poseći i poslatiEmhiru glavu, u vreći!

– Zaboga, vojvodo! – zagrcnu se sveštenik Vilemer – pa to je poslanik!Ličnost poslanika sveta je i nedodirljiva! Ne pristoji...

– Ne pristoji? Reći ću ja vama šta ne pristoji! Ne pristoji da stojimobesposleno i gledamo kako osvajač pustoši zemlje naših saveznika! Lirija je većpala, a Edirn pada! Sam Demavend neće zaustaviti Nilfgard! Treba, međutim,smesta poslati u Edirn ekspedicijski korpus, Demavenda treba rasteretiti udarompo levoj obali Jaruge! Tamo je malo vojske, većina stegova prebačena je u DolAngru, a mi ovde većamo! Umesto da se borimo, mi pričamo! A uz to igostimo nilfgardskog poslanika!

– Ćutite, vojvodo – princ Herevard iz Elandera ukori starog vojnika hladnimpogledom. –To je politika. Treba gledati malo dalje od vrha konjske glave ikoplja. Treba saslušati poslanika. Car Emhir nam ga nije poslao bez razloga.

– Sigurno nije bez razloga – zareža Bronibor. – Emhir upravo kosi Edirn izna da ćemo ga potući ako kročimo tamo s Redanjom i Kedvenom, da ćemo gaizbaciti iza Dol Angre, u Ebing. Zna da ćemo ga, ako udarimo na Cintru,pogoditi u mali stomak, primorati ga na borbu na dva fronta! Toga se on boji! Izato hoće da nas zastraši, da ne bismo intervenisali. Upravo je s tim zadatkom –a ne s nekim drugim – došao ovamo nilfgardski poslanik!

– Treba da saslušamo poslanika – ponovi knez. – I da donesemo odluku uskladu s interesima našeg kraljevstva. Demavend je nerazborito isprovociraoNilfgard i sada snosi posledice. A meni se uopšte ne žuri da ginem zaVengerberg. Ono što se događa u Edirnu nije naša stvar.

– Nije naša stvar? Šta vi, kog đavola, trućate? To što su Nilfgardijci u Edirnui Liriji, na desnoj obali Jaruge, to što nas od njih deli samo Mahakam, smatratetuđim poslom? Čovek treba da nema ni zrnce razuma...

– Prekinite da se prepirete – upozori Vilemer. – Ni reči više. Ide kralj.Vrata dvorane se otvoriše. Članovi kraljevskog saveta ustadoše, čagrljajući

stolicama. Mnoge stolice bile su prazne. Veliki hetman i većina vojnih starešinabili su uz svoje odrede, u dolini Pontara, u Mahakamu i na reci Jaruzi. Prazne su,isto tako, bile i stolice koje su obično zauzimali čarobnjaci. Čarobnjaci... Da,

pomisli sveštenik Vilemer, mesta koja su zauzimali čarobnjaci ovde, ukraljevskom dvorcu u Vizimi, dugo će ostati prazna. Ko zna nije li to zauvek.

Kralj Foltest je brzo premerio salu, stao je pored prestola, ali nije seo, samose nagnuo, oslanjajući pesnicu o sto. Bio je veoma bled.

– Vengerberg je opkoljen – tiho je rekao kralj Temerije – i biće preuzetsvakog trenutka. Nilfgard nezadrživo napreduje ka severu. Opkoljeni odredi sejoš uvek bore, ali to više ništa neće promeniti. Edirn je izgubljen. KraljDemavend je pobegao u Redanju. Sudbina kraljice Meve je neizvesna.

Savet je ćutao.– Našu istočnu granicu, dakle izlaz u dolinu Pontar, Nilfgardijci će osvojiti za

nekoliko dana – nastavljao je Foltest, i dalje veoma tiho. – Hage, poslednjeutvrdenje Edirna, neće dugo izdržati, a Hage je već naša istočna granica. A nanašoj južnoj granici... desilo se nešto veoma loše. Kralj Ervil iz Verdena zakleose na vernost imperatoru Emhiru, koji ga je time primio u vazalnu zavisnost.Otvorio je i predao mu tvrđavu kod ušća Jaruge. U Nastrogu, Rozrogu iBodrogu, čiji je zadatak bio da čuvaju naše krilo, već stoje nilfgardski garnizoni.

Savet je ćutao.– Zahvaljujući tome – nastavljao je Foltest – Ervil je sačuvao kraljevsku

titulu, ali njegov sizeren je Emhir. Verden je, dakle, i dalje formalno kraljevstvo,ali praktično je nilfgardska provincija. Razumete li šta to znači? Situacija sepreokrenula. Verdenske tvrđave i ušće Jaruge u rukama su Nilfgarda. Ne moguda izvedem forsiranje reke. I ne mogu da iscrpem vojsku što tamo stoji tako štoću postrojiti korpus koji bi trebalo da uđe u Edirn i podrži Demavendovuvojsku. Ne mogu to da učinim. Na meni je velika odgovornost za moju zemlju iza moje podanike.

Savet je ćutao.– Car Emhir var Emreis, imperator Nilfgarda – nastavi kralj – dao mi je

predlog... dogovora. Prihvatio sam taj predlog. Sad ću vam izložiti na čemu sedogovor zasniva. A vi, pošto me saslušate, shvatićete... Priznaćete da... Rećićete...

Savet je ćutao.– Reći ćete... – dovrši Foltest – ... reći ćete da vam donosim mir.

*– Foltest je, znači, podvio rep – promrsi veštac, lomeći među prstima još

jednu grančicu. – Sporazumeo se s Nilfgardom. Ostavio je Edirn na milost i

nemilost sudbini.– Da – potvrdio je pesnik. – Ipak je uveo vojsku u dolinu Pontara, zauzeo je

i opkolio tvrđavu Hage. A Nilfgardijci nisu ušli na prevoj Mahakama i nisuprešli Jarugu u Sodenu, nisu napali Brugu, koju su, posle kapitulacije iErvilovog poklonjenja, prikleštili. To je, bez sumnje, bila cena neutralnostiTemerije.

– Ciri je bila u pravu – šapnu veštac. – Neutralnost... Podlo je biti neutralan.– Šta?– Ništa. A šta je s Kedvenom, Nevene? Zbog čega Henselt iz Kedvena nije

pomogao Demavendu i Meve? Pa među njima je postojao pakt, vezani su bilizavetom. A čak i da, po ugledu na Foltesta, Heltest fućka na potpise, pečate nadokumentima i kraljevsku reč, nije valjda budala? Zar ne shvata da je, posle padaEdirna i dogovora s Temerijom, red na njega, da je on sledeći na nilfgardskojlisti? Kedven je dužan iz računa da podrži Demavenda. U svetu više nema nivere ni istine, ali razum valjda još postoji? Reci, Nevene. Da li razum još postojiu svetu? Ili su ostali samo pokvarenost i prezir?

Neven okrete glavu. Zelene svetiljke bile su blizu, zbijene, opisivale su čvrstobruč oko njih. Nije to primetio ranije, ali je sada shvatio. Sve drijade slušale sunjegovu priču.

– Ćutiš – reče Geralt. – A to znači da je Ciri bila u pravu. I da je Kodringerbio u pravu. I da su svi bili u pravu. Samo sam ja, naivni, anahroni, glupi veštac,bio u zabludi.

*Stotinar Digod, poznat pod nadimkom Fićok, odškrinu krilo šatora i uđe,

teško sopćući i gnevno režeći. Desetari đipiše s mesta, postavivši se u stav mirnoi namestivši vojnički izraz lica. Zivik vešto nabaci kožuh na bure votke okruženosedlima, pre nego što je stotinarov pogled stigao da se navikne na polumrak. Ito ne zato što je Digod bio okoreli protivnik pića na dužnosti i u logoru, većviše zbog toga da bi spasao bure. Stotinarov nadimak nije bio slučajan –govorilo se da je u zgodnim prilikama bio kadar da kô od šale i zadivljujućebrzo poloka tuce fićoka kuvane rakije. Standardno vojničko lonče zapreminejedne kvarte iskapio bi kao da je polovina kvarte, u jednom cugu, i retko kad muje curilo do ušiju.

– Kako je, gospodine stotinaru? – upita Bode, streljački desetar. – Šta suodlučili velikomožni zapovednici? Kakva smo naređenja dobili? Prelazimo li

granicu? Kazujte već jednom!– Evo, sad ću – zastenja Fićok. – Kakva vrućina, vrag je odneo... Sad ću vam

sve istumačiti. Ali dajte prvo nešto da se popije, grlo mi je suvo kao barut.Nemojte mi reći da nemate, oseća se žganica na čitavu vrstu od šatora. A znam iotkuda. Eno, ispod onog kožuha tamo.

Zivik, psujući pod bradom, izvuče burence. Desetari se zbiše u grupicu,zazvečaše pehari i kalajni lončići.

– Aaah – stotinar obrisa brkove i oči. – Auuh, kakva brlja. Suni deder još,Zivik.

– Dela, kazujte već jednom – unervozio se Bode. – Kakva su naređenja?Idemo li na Nilfgardijce ili ćemo i dalje da dreždimo na granici kô konji nadpraznim jaslama.

– Kavge ste se zažedneli? – otegnuto zakrklja Fićok, ispljunu, tromo zasedena visoko sedlo. – Baš vas je zasvrbelo da mrdate s granice, u Edirn. Pritislo vas,ha? Besni ste mi vi kurjaci, samo očnjacima sevate.

– Baš tako – hladno će na to mali Staler, premećući se s noge na nogu. Kaosvakom starom konjaniku, noge su mu bile krive poput dva vrganja. – Baš tako,gos’n stotinaru. Već petu noć obuveni spavamo, spremni. Zato i hoćemo daznamo šta će biti. Ili u boj ili nazad u utvrđenje.

– Preći ćemo granicu – kratko saopšti Fićok. – Sutra u zoru. Pet stegova,Mrki steg napred. A sad oprez, jer ću vam upravo reći šta su naredili vojvoda ipresvetli gos’n markgrof Mansfeld iz Ard Karajga, kog je direktno kralj poslao.Nastrižite ušima, jer neću dvaput govoriti. Neredovita su to naređenja.

U šatoru nastade tajac.– Nilfgardijci su prešli Dol Angru – reče stotinar. – Pokosili su Liriju, za

četiri dana došli su do Alderzberga, tamo su, hrabro se boreći, do nogu potukliDemavendovu vojsku. Posle samo šest dana opsade umarširali su u Vengerberg,na prevaru su ga zauzeli. Istom hitro grabe na sever, potiskuju vojske iz Edirnaprema dolini Pontara i Dol Blatana. Idu prema nama, prema Kedvenu.Naređenje za Mrki steg, stoga, glasi: prelazak granice i forsiranje na jug, pravoka Cvetnoj dolini. Za tri dana nužno je da budemo kod rečice Difne. Ponavljam,za tri dana, što će reći – idemo kasom. Ni koraka dalje od reke Difne. Nikoraka, ponavljam. Na drugoj obali će se ubrzo pojaviti Nilfgardijci. A s njima– pažnja i oprez sad! – ne započinjemo borbu. Nipošto, je l’ to jasno? Čak i akobi negde i pokušali da pređu preko rečice, samo ćemo im dati znak, pokazaćemo

im da smo to mi, kedvenska vojska.U šatoru nastade još veći tajac, iako je izgledalo da tiše biti ne može.– Kako to? – progunđa najzad Bode. – Na Nilfgardijce da ne udarimo? Je l’

mi idemo u rat ili ne idemo? Kako to, gos’n stotinaru?– Takva je naredba. Ne idemo u rat, nego... – Fićok se počeša po vratu. –

Nego samo bratski pomažemo. Prelazimo granicu da bismo zaštitili ljude izGornjeg Edirna... Pazi šta ja pričam!... Ne iz Edirna, nego iz Donje Marhije.Tako je kazao presvetli makrgrof Mansfeld. Besedio je kako je Demavendporažen, kako je geknuo i eno ga gde se prućio koliko je dug, jer je rđavoupravljao i prdi taj za politiku. Njemu je ionako odzvonilo, kao i čitavomEdirnu. Naš kralj je mnogo novca Demavendu uzajmio, pomagao mu je, takvobogatstvo nije red da propada, sad je vreme da se taj novac s kamatom vrati. Nemožemo, takođe, ni da dozvolimo da naši zemljaci i braća iz Donje Marhije oduu nilfgardsko ropstvo. Moramo ih, da tako kažem, osloboditi. Jer je ta zemljaodvajkada naša, Donja Marhija, pod žezlom Kedvena nekada je bila i pod istožezlo sad će da se vrati. Sve do reke Difne. Takav je sporazum sklopio našmilostivi kralj Henselt s Emhirom iz Nilfgarda. Ali na kraljevima je da sesporazumevaju, a Mrki steg ima da stoji na reci. Je l’ to jasno?

Niko nije odgovorio. Fićok se iskrevelji, mahnu rukom.– Kitu lastinu ste vi razumeli, vidim ja to! Ali ne jedite se, jer ni ja ne bendam

mnogo. Onaj ko treba da razume, to je njegovo veličanstvo kralj, grofovi,vojvode i gospoda plemići. A mi smo vojska. Na nama je da slušamo naređenja:za tri dana da dođemo na rečicu Difne, tamo da stanemo i kao ukopani dastojimo. Toliko. Suni, Zivik.

– Gos’n stotinaru... – zamuca Zivik. – A šta će biti... Šta će biti ako vojska izEdirna pruži otpor? Ako zagradi put? Ta naoružani idemo po njihovoj zemlji.Šta onda?

– A ako naši zemljaci i braća – zajedljivo se nadoveza Staler – koje mi, kao,treba da oslobodimo... Ako stanu iz lukova da šibaju, kamenje da bacaju? Štaonda?

– Tri dana ima da stojimo na reci Difne – podvukao je Fićok. -Ne duže. Konas bude zadržavao ili usporavao, taj nam je neprijatelj. A neprijatelj ima da sepod mač stavi. Samo pažnja! Pozor! Slušaj naređenja! Nema paljenja kuća i sela,nema pustahiluka, otimačine i silovanja! Utuvi u glavu vojnicima, a i sebi, jeronaj ko naređenje pogazi na vešalima će da visi. Vojvoda je deset puta ponovio:

ne idem, majkoviću, u osvajanje, već bratski da pomognem! Šta ceriš zube,Staleru? To je naređenje, bestraga mu glava. A sada trk u svoje desetine, svi dabudu na nogama, konji i ratna oprema da se sijaju ko tepsija! U predvečerje dasvi stegovi budu spremni za strojevu obuku, sam vojvoda će da vežba sazastavnicima. Ako me neka desetina obruka, ima da me zapamti taj desetar, joškako će da me zapamti! Na izvršenje!

Zivik izađe iz šatora poslednji. Mršteći oči od sunca, posmatrao je rusvaj ulogoru. Desetari su žurili u svoje odrede, stotinari su trčali i psovali, plemići,konjički zastavnici i pažovi uzmuvavali su se. Oklopnici iz Ban Arda kaskali supo polju, dižući oblake prašine. Vrućina je bila strahovita.

Zivik ubrza korak. Prođe pored četiri skalda pristigla iz Ard Karajgaprethodnog dana koja su sedela u senci što ju je bacao obilato ukrašen šatormarkgrofa. Skaldi su upravo sastavljali baladu o pobedničkoj vojnoj operaciji, okraljevom geniju, razboritosti vođa i odvažnosti prostog vojnika. Kao i obično,radili su to pre operacije, da ne bi gubili vreme.

– Dočekivahu nas naša braća, dočekivahu hlebom, solju... – zapeva proberadi jedan od skaldova. – Dočekivahu svoje spasitelje i osloboditelje, dočekivahuhlebom, solju... Hej, Hrafhire, ubaci neku nesvakidašnju rimu sa ’solju’!

Drugi skald dodade rimu. Zivik ne ču kakvu.Desetina koja je bivkovala pod vrbama na jezeru đipi čim ga ugleda.– Spremaj se! – dreknuo je Zivik sa dovoljne udaljenosti da njegov huk ne

pokoleba ratnički duh njegovih potčinjenih. – Pre nego što sunašce grane, svi napregled! Sve ima da blista kô sunce, oružje, ratna oprema, konjska oprema, konjisto tako! Biće strojeva obuka, bude li me neko od vas obrukao, noge ću mupolomiti! Živo!

– Idemo u boj – domisli se konjovodac Kraska, brzo uvlačeći košulju upantalone. – Idemo u boj, gos’n desetaru?

– A šta si ti mislio? Da ideš na ples, na doženciju{29}? Prelazimo granicu.Sutra u svitanje kreće čitav Mrki steg. Stotinar nije rekao u kakvom redu, ali našadesetina će poći napred, kao i obično. Haj’mo, bodrije, mrdnite guzice! Vrati se!Reći ću vam odmah, jer će posle biti dockan. To neće biti obično vojevanje,momci. Velmože su izmislile nekakvu modernu budalaštinu. Nekakvo vraćanjeslobode, ili tako nešto. Ne idem da bijem neprijatelja, već toj, hajde de,vajkadašnjoj zemlji našoj bratski da pomognem. Pazite zato šta vam kažem:

jadne dobre ljude iz Edirna ne dirajte, ne pljačkajte...– Kako to? – razjapi gubicu Kraska. – Kako da ne pljačkamo? A čime ćemo

konje hraniti, gos’n desetniče?– Konjsku krmu i može, i to je sve. Ali bez ubijanja ljudi, bez paljenja kuća,

uništavanja useva... Začepi gubicu, Kraska! Nije ovo sabor čopora, vojska je to,majku vam vašu! Slušaj naređenja ili ćeš visiti! Rekoh: nema ubijanja, nemapaljenja, nema pustahiluka, nema silovanja!

Zivik prekide, zamisli se.– Silovanje – dovrši polako – samo tiho i tako da to niko ne vidi.

*– Na mostu na reci Difne – dovrši Neven – stegli su ruku jedan drugom.

Markgrof Mansfeld iz Ard Karajga i Meno Kuhorn, vrhovni komandantnilfgardske vojske iz Dol Angre. Stegli su jedan drugom ruku iznad kraljevstvaEdirn, koje je bilo u plamenu i krv prolivalo, zapečativši tako razbojničkupodelu plena. Najodvratniji potez za koji zna istorija.

Geralt je ćutao.– Kad smo već kod gadosti – rekao je malo zatim, iznenađujuće mirno – šta

je bilo sa čarobnjacima, Nevene? Mislim na one iz Kaptola i Saveta.– Nijedan od njih nije ostao sa Demavendom – pesnik će časak potom. – A

Foltest je proterao iz Temerije sve koji su mu služili. Filipa je u Tretogoru,pomaže kraljici Hedvig da obuzda nerede koji i dalje vladaju u Redanji. Sa njomsu Tris i još trojica, ne sećam se imena. Nekoliko ih je u Kedvenu. Mnogi supobegli u Kovir i Hengfors. Odabrali su neutralnost, jer su Esterad Tisen iNedamir, kao što znaš, bili i ostali neutralni.

– Znam. A Vilgeforc? I oni koji su se s njim držali?– Vilgeforc je nestao. Očekivali su da će u osvojenom Edirnu da se pojavi

kao Emhirov namesnik... Ali izgubio mu se svaki trag. Kao i trag svih njegovihsaradnika. Izuzev...

– Govori, Nevene.– Sem jedne čarobnice koja je postala kraljica.

*Filavandrel ep Fidhail ćutke je čekao odgovor. Ćutala je i kraljica, zagledana

kroz prozor. Odatle se pružao pogled na bašte, koje su donedavno bile ponos idika prethodnog vladara Dol Blatane, okrutnog namesnika iz Vengerberga.Bežeći od Slobodnih vilenjaka, koji su išli ispred vojske cara Emhira, namesnik,

pripadnik ljudske rase, stigao je da iz prastarog vilenjačkog dvorca iznese većinudragocenosti, čak i deo nameštaja. Ali bašte nije mogao da ponese. Uništio ih je.

– Ne, Filavandrele – rekla je najzad kraljica. – Za to je rano, suviše rano.Nemojmo razmišljati o širenju granica, jer sada nismo ni sigurni dokle se onetačno prostiru. Henselt iz Kedvena i ne misli da se pridržava sporazuma ipovuče se iznad Difne. Špijuni kažu da uopšte nije odbacio ideju o izvršenjuagresije. Može da udari na nas svaki dan.

– Nismo, dakle, ništa postigli.Kraljica je polako ispružila ruku. Leptir apolon, koji je uleteo kroz prozor,

spustio se na njenu čipkanu manžetnu, skupio i raširio svoja šiljato obrubljenakrila.

– Postigli smo i više nego što smo očekivali – rekla je kraljica tiho, da neuplaši leptira. – Posle sto godina konačno smo povratili svoju Cvetnu dolinu...

– Ne bih je tako nazvao – tužno se osmehnuo Filavandrel. – Sada, pošto suje vojske pregazile, to je pre Dolina pepela.

– Opet imamo svoju sopstvenu zemlju – dovrši kraljica, gledajući leptira. –Opet smo Narod, a ne izgnanici. A pepeo zemlju đubri. Na proleće će Dolinaopet procvetati.

– To nije ništa, Margeta. To i dalje nije ništa. Smekšali smo. Još nedavno smose hvalili da ćemo potisnuti ljude do mora, odakle su i stigli. A sad smo skučilisvoje granice i ambicije na Dol Blatanu...

– Emhir Dejtven dao nam je Dol Blatanu na poklon. Šta očekuješ od mene,Filavandrele? Da tražim više? Ne zaboravi da valja ostati umeren čak i onda kadprimaš poklone. Naročito kad su u pitanju Emhirovi pokloni, jer Emhir ništa nedaje za džabe. Zemlje koje nam je poklonio moramo da održimo. A snagekojima raspolažemo jedva su nam dovoljne za održavanje Dol Blatane.

– Povucimo odrede iz Temerije, Redanje i Kedvena – predloži belokosivilenjak. – Povucimo sve Skoja’taele koji se bore s ljudima. Sada si kraljica, Enid,oni će poslušati tvoje naređenje. Sada, kad imamo svoje sopstveno parčencezemlje, njihova borba je besmislena. Njihova obaveza je da se sada ovde vrate ibrane Cvetnu dolinu. Neka se bore kao slobodan narod koji brani sopstvenegranice. Umesto što sada ginu kao razbojnici po šumama.

Vila je oborila glavu.– Emhir se s tim ne slaže – šapnu. – Odredi treba i dalje da se bore.– Zašto? Koja je svrha? – Filavandrel ep Fidhail silovito se ispravi.

– Reći ću ti više. Ne smemo da ih pomažemo i podržavamo. To je bioFoltestov i Henseltov uslov. Temerija i Kedven poštovaće našu vlast nad DolBlatanom, ali samo onda kad zvanično osudimo borbu Veverica i ogradimo seod njih.

– Ta deca umiru, Margeta. Umiru svakog dana, ginu u neravnopravnojborbi. Posle tajnih sporazuma sa Emhirom ljudi će se baciti na odrede i satrćeih. To su naša deca, naša budućnost! Naša krv! A ti mi saopštavaš da treba da seod njih ogradimo? Que’ss aen me dicette, Enid? Vorsaeke’llan? Aen vaine?

Leptir se vinuo, zalepršao krilima, poleteo ka prozoru, zavrteo se nošenstrujom vrelog vazduha. Frančeska Findabar, zvana Enid an Gleana, nekadčarobnica, sada kraljica En Seide, Slobodnih vilenjaka, podiže glavu. U njenimprekrasnim plavim očima sijale su suze.

– Odredi – muklo potvrdi – moraju i dalje da se bore. Moraju da unosenerede u kraljevstva ljudske rase, da otežavaju ratne pripreme. Emhir je takonaredio, a ja ne mogu da se suprotstavljam Emhiru. Oprosti mi, Filavandrele.

Filavandrel ep Fidhail pogleda u nju, duboko joj se pokloni.– Ja ti opraštam, Enid. Ali ne znam da li će ti oni oprostiti.

*– Nijedan čarobnjak nije ponovo razmislio? Čak ni onda kad je Nilfgard

ubijao i palio u Edirnu, nijedan od njih nije napustio Vilgeforca, nije sepriključio Filipi?

– Nijedan.Geralt je dugo ćutao.– Ne verujem – reče najzad, vrlo tiho. – Ne verujem da niko od njih nije

napustio Vilgeforca onda kada su pravi uzroci i posledice njegove izdaje izašli navidelo. Kao što je opštepoznato, naivan sam, nerazuman i anahron veštac. Ali idalje ne verujem da se ni u jednom čarobnjaku nije probudila savest.

*Tisaja de Friz spustila je svoj razrađeni, kitnjasti potpis na poslednju rečenicu

pisma. Posle dugog razmišljanja još je dodala pored toga i ideogram svogpravog imena. Imena koje niko nije znao. Imena koje odavno nije koristila. Jošod vremena kad je postala čarobnica.

Ševa.Odloži pero. Vrlo pedantno, ravno, prekoputa tabaka ispisanog pergamenta.

Dugo je sedela nepokretno, zagledana u crvenu kuglu zalazećeg sunca. Onda je

ustala. Prišla je prozoru. Jedno vreme gledala je krovove kuća. Kuća u kojima suse upravo spremali za spavanje obični ljudi, umorni od svog običnog, ljudskogživota i truda, puni svakodnevne ljudske brige za sudbinu, za sutrašnjicu.Čarobnica pogleda na pismo koje je ležalo na stolu. Pismo adresirano na običneljude. To što većina običnih ljudi nije znala da čita nije imalo značaja.

Stade ispred ogledala. Namesti kosu. Namesti haljinu. Strese sa nabranogrukava nepostojeću prašinu. Poravna na dekolteu ogrlicu od spinela.

Svećnjaci ispod ogledala neravno su stajali. Mora da ih je pomerila ipremestila služavka kad je čistila. Služavka. Obična žena. Običan čovek s očimapunim straha pred onim što će doći. Običan čovek izgubljen u vremenu prezira.Običan čovek koji traži nadu i sigurnu sutrašnjicu kod nje, čarobnice...

Običan čovek, čije je poverenje izneverila.Sa ulice je dopro odjek koraka, lupa teških vojničkih cipela. Tisaja de Friz

nije ni trepnula, nije okrenula glavu prema prozoru. Bilo joj je svejedno čiji su tokoraci. Kraljevi vojnici? Prevo koji dolazi s naređenjem da se uhapsi izdajnica?Plaćene ubice? Vilgeforcovi krvnici? Nije je se ticalo.

Koraci su utihnuli u daljini.Svećnjaci ispod ogledala neravno su stajali. Čarobnica ih je poravnala,

ispravila stolnjak tako da ćošak pada tačno po sredini i bude simetričan sačetvorouglim podmetačima svećnjaka. Otkopčala je zlatne narukvice, skinula ihsa ručnih zglobova i spustila ih pod pravom linijom na poravnani stolnjak.Pogleda kritički, ali ne nađe ni najmanje greške. Sve je ležalo ravno, uredno. Baškao što treba.

Otvorila je fioku na komodi i izvadila iz nje kratki nož s koštanom drškom.Lice joj je bilo ponosno i nepomično. Mrtvo.U kući je bilo tiho. Tako tiho da se čulo kako na sto pada latica tulipana koji

je venuo.Sunce, crveno kao krv, sporo se spuštalo na krovove kuća.Tisaja de Friz sede u fotelju kraj stola, dunu u sveće, još jednom popravi

pero koje je ležalo prekoputa pisma i preseče sebi vene na pregibima obeju ruku.*

Umor od celodnevnog puta i utisaka bio je vidljiv. Neven se probudio ishvatio da je verovatno zaspao za vreme priče, da je zahrkao upola reči. Pomačese i gotovo otkotrlja s gomile granja – Geralt više nije ležao pored njega i nijeuravnotežavao brlog.

– Gde sam... – iskašlja se, sede. – Gde sam stao? Aha, na čarobnjacima...Geralte? Gde si?

– Ovde – reče veštac, jedva vidljiv u mraku. – Nastavi, molim te. Upravo jetrebalo da mi pričaš o Jenefer.

– Čuj – pesnik je bio savršeno svestan svog odbijanja da o pomenutoj osobibilo šta kaže. – Ja zaista ništa...

– Nemoj da lažeš. Znam te.– Ako me tako dobro znaš – iznervira se trubadur – što si mi onda, kog

vraga, tražio da ti pričam? Kad me znaš kao zlu paru, onda treba da znaš zaštoprećutkujem, zašto ne ponavljam glasine koje sam čuo! Treba da pretpostaviškakve su to glasine i zašto hoću da ih te poštedim!

– Que suecc’s? – jedna od drijada što su spavale pored njega prenula seprobuđena njegovim uzbuđenim glasom.

– Izvini – tiho reče veštac. – Ti takođe.Zelene svetiljke Brokilona već su se pogasile, samo su još neke slabo tinjale.– Geralte – prekide ćutanje Neven. – Oduvek si tvrdio da stojiš po strani, da

te je baš briga... Ona je u to mogla da poveruje. Verovala je u to kad je zajednos Vilgeforcem započela tu igru...

– Dosta – reče Geralt. – Ni reči više. Kad čujem reč ’igra’, poželim nekog daubijem. Ah, daj mi tu britvu. Hoću da se najzad obrijem.

– Sada? Još uvek je mrak...– Za mene nikad nije mrak. Ja sam čudovište.Kad mu veštac izvuče iz ruke kesu s toaletnim priborom i ode u pravcu

potoka, Neven zaključi da se potpuno rasanio. Nebo je već svetlelo najavljujućipraskozorje. Ustade, uđe u šumu, oprezno zaobilazeći uspavane drijade,šćućurene jedna do druge.

– Da li si pripadao onima koji su do toga doveli?Okrete se naglo. Drijada oslonjena o bor imala je kosu boje srebra, čak i u

polumraku zore to se moglo videti.– Mnogo gadan prizor – rekla je, prekrstivši ruke na grudima. – Neko ko je

sve izgubio. Znaš, pesniče, da je to zanimljivo. Svojevremeno, činilo mi se da jenemogućno sve izgubiti, da uvek nešto ostane. Uvek. Čak i u vreme prezira,kada naivnost može da ti se osveti na najsuroviji način, ni onda ne možeš daizgubiš sve. A on... On je izgubio četvrt litre krvi, mogućnost da hoda kakotreba, delimično vladanje levom rukom, vešterski mač, voljenu ženu, ćerku koju

je čudom vratio, veru... Pomislila sam, dobro, ali nešto je ipak moralo da muostane. Varala sam se. On više ništa nema. Čak ni britvu.

Neven je ćutao. Drijada se nije ni pomakla.– Pitala sam te da li si ti tome doprineo – nastavi malo potom. – Mada

verovatno bespotrebno. Očigledno je da jesi. Očigledno je da jesi njegovprijatelj. A kad neko ima prijatelja, pa i pored toga sve izgubi, onda je očiglednoda i njegov prijatelj snosi deo krivice. Zbog onoga što je učinio, i relativno zbogonoga što nije učinio. Zbog onoga što nije znao da treba da učini.

– A šta sam ja mogao? – šapnu Neven. – Šta sam mogao da učinim?– Ne znam – odgovori drijada.– Nisam mu sve rekao...– To znam.– Nisam ni za šta kriv.– Jesi.– Ne! Nisam...Neven đipi, lomeći grane ležaja. Geralt je sedeo pored, brišući lice. Mirisao je

na sapun.– Nisi? – upita ga hladno. – Šta li si sanjao? Da si žaba? Smiri se. Nisi žaba.

Da si glupak? E, u tom slučaju, to je mogao da bude proročanski san.Neven se osvrnu. Bili su potpuno sami na poljani.– Gde je ona... Gde su one?– Na kraju šume. Spremaj se, sad si ti na redu.– Geralte, ja sam malopre razgovarao s drijadom. Govorila je zajedničkim

jezikom bez akcenta i rekla mi je...– Nijedna drijada odavde ne govori zajedničkim jezikom bez akcenta. Sanjao

si, Nevene. Ovo je Brokilon. Ovde čovek svašta može da sanja.*

Na ivici šume čekala ih je usamljena drijada. Neven ju je odmah prepoznao –bila je to ona sa zelenom kosom koja im je noću donosila svetlo i nagovarala gada nastavi da peva. Drijada podiže ruku, naređujući im da se zaustave. U drugojruci imala je luk sa strelom na tetivi. Veštac stavi ruku na rame trubadura isnažno ga stegnu.

– Nešto se dešava? – šapnu Neven.– Naravno. Samo ćuti i ne miči se.Gusta magla u dolini Vrpce prigušivala je glasove i zvuke, ali ne u toj meri da

Neven ne može da čuje pljuskanje vode i rzanje konja. Preko reke su prelazilijahači.

– Vilenjaci – domisli se. – Skoja’taeli? Beže u Brokilon, zar ne? Čitaviodredi...

– Ne – procedi Geralt zagledan u maglu. Pesnik je znao da su veščevi vid isluh izvanredno izoštreni, ali nije bio u stanju da pogodi da li sada razaznajevidom ili sluhom. – To nisu odredi. To je ono što je ostalo od odreda. Pet ili šestkonjanika, tri konjovoca. Ostani ovde, Nevene. Idem tamo.

– Gar’ean – upozori ga zelenokosa drijada, podižući luk. – Nfe va,Gwynbleidd! Ki’rin!

– Thaess aep, Fauve – neočekivano oštro odvrati veštac. – M’aespar queva’en, ellea? Izvoli, gađaj me. Ako nećeš, onda ćuti i ne pokušavaj da me plašiš,jer mene ne možeš ničim više uplašiti. Moram da porazgovaram s MilvomBaring i učiniću to dopalo ti se to ili ne. Budi ovde, Nevene.

Drijada obori glavu. I spusti luk.Iz magle se pomolilo devet konja, ali Neven vide samo šest konjanika. Uočio

je siluete drijada koje su se pomolile iz rastinja i koje su im išle u susret.Primetio je da je trojici konjanika trebala pomoć da sjašu s konja i da ih jetrebalo pridržavati da bi bili u stanju da idu prema spasonosnom drvećuBrokilona. Druge drijade kao duhovi projuriše kroz vetrolom i preko obronka,nestadoše u magli nad Vrpcom. Sa suprotne obale razleže se krik, rzanje konja,pljuskanje vode. Pesniku se činilo takođe da čuje zviždanje strela. Ali nije biosiguran.

– Jurili su ih... – promrsi. Fauve se okrenu, pritiskajući ruku na rejzer luka.– Pevaj pesmu, taedh – zareža. – N’te shaent a’minne, ne o Etarijel. Ne,

dragi, nije sad vreme za to. Sad je vreme za ubijanje, takvu pesmu daj!– Ja – promrmlja – nisam kriv za to što se dešava...Drijada je nakratko ćutala, gledajući u stranu.– Nisam ni ja – reče i brzo ode u gustiš.Veštac se vrati pre nego što je prošlo sat vremena. Vodio je dva osedlana

konja – Pegaza i doratastu kobilu. Aša na kobili imala je tragove krvi na sebi.– To je konj vilenjaka, zar ne? Onih koji su prešli reku.– Da – odvrati Geralt. Lice i glas bili su mu drugačiji i tuđi. – To je kobila

vilenjaka. Trenutno će ipak da posluži meni. A kad budem imao priliku,zameniću je za konja koji može da nosi ranjenika, i koji će ostati kraj njega kada

ovaj s njega spadne. Ovu kobilu očito to niko nije naučio.– Idemo li odavde?– Ti ćeš otići – veštac dobaci Pegazove uzde pesniku. – Uzdravlje, Nevene.

Drijade će te odvesti tri kilometra uzvodno rekom, da ne bi natrapao na levere izBruge, koji se sigurno i dalje vrzmaju po onoj obali.

– A ti? Ostaješ ovde?– Ne. Ne ostajem.– Doznao si nešto. Od Veverica. Doznao si nešto o Ciri, je l’ da?– U zdravlju ostaj, Nevene.– Geralte... Poslušaj me...– Šta da slušam? – viknu veštac i zamuca najednom. – Ja nju... Ne mogu je

ostaviti na milost i nemilost sudbini. Ona je potpuno sama... Ona ne može dabude sama, Nevene. Ti to ne razumeš. Niko to ne razume, ali ja to znam. Akoostane sama, desiće joj se isto što i nekad... Što se nekad desilo meni... Ti to nerazumeš...

– Razumem. I zato i idem s tobom.– Poludeo si. Znaš li kuda ja idem?– Znam. Geralte, ja... Nisam ti sve rekao. Ja se... Osećam se krivim. Nisam

ništa učinio, nisam znao šta treba da učinim... Ali sad znam. Ipak želim da idems tobom. Želim da te pratim. Nisam ti rekao... o Ciri, o glasinama koje kruže.Sreo sam poznanike iz Kovira, a oni su pak čuli izveštaje poslanika koji su sevratili iz Nilfgarda... Pretpostavljam da su te glasine mogle doći čak i doVeverica. Da si sve već saznao od tih vilenjaka koji su prešli Vrpcu. Ali dozvoli...da ti ja... Da ti ja to ispričam...

Veštac je dugo ćutao, ruke su mu bespomoćno klonule.– Skači u sedlo – najzad reče drugačijim glasom. – Ispričaćeš mi na putu.

*Tog jutra je u dvorcu Lok Grim, letnjoj imperatorovoj rezidenciji, vladao

neobičan metež. Tim neobičniji što za nilfgardske plemiće ushodanost,uzbuđenost i živost uopšte nisu bile uobičajene, a ispoljavanje uznemirenosti iliuzrujanosti ukazivalo je na nezrelost. Takvo ponašanje nilfgardske velmožetoliko su osuđivale i prezirale da se čak i nezrela omladina, od koje je malo koočekivao da se pristojno ponaša, stidela da pokaže živost ili uzbuđenje.

Tog jutra u Lok Grimu omladine ipak nije bilo. U Lok Grimu omladina nijeimala šta da traži. Ogromnu prestonu dvoranu u dvorcu ispunjavale su ozbiljne i

stroge aristokrate, vitezovi i dvorjani, svi složno odeveni u ceremonijalnudvorsku crninu, oživljenu samo belilom naboranih čipkastih okovratnika imanžetni. Muškarce su pratile malobrojne ali jednako ozbiljne i stroge dame,kojima je običaj dozvoljavao da crninu odeće ožive sitnim skromnim nakitom.Svi su se pretvarali da su dostojanstveni, ozbiljni i strogi. A bili su neverovatnouzrujani.

– Kažu da je ružna. Mršava i ružna.– Ali to je, navodno, kraljevska krv.– Iz nezakonite postelje?– Bože sačuvaj! Zakonite.– Sešće, dakle, na presto?– Ako imperator tako odluči...– Sto mu gromova, pogledajte samo Ardala ep Dahija i princa De Veta...

Kakve grimase... Kao da su se sirćeta napili...– Tiše, grofe... Čudiš se njihovim izrazima lica? Ako se glasine potvrde,

Emhir će opaliti šamar starim dinastijama. Poniziće ih...– Glasine se neće obistiniti. Imperator se neće oženiti tim nahočetom! Ne

može to da učini...– Emhir sve može. Oprez na rečima, barone. Pazite šta govorite. Bilo je već

onih koji su tvrdili da Emhir ne može ovo ili ono. Završili su na gubilištu.– Priča se da je već potpisao dekret o dodeli dobara za nju. Trista grivni

rente, možete li da zamislite?– I titula princeze. Da li ju je neko od vas već video?– Čim je došla, dali su je pod starateljstvo grofici Lidertal, a kuću su okružili

gardisti.– Poverena je grofici da bi ona toj balavici utuvila u glavu pojam o manirima.

Kažu da se ta vaša princeza ponaša kao konjušarka.– Šta u tome ima čudnog? Dolazi sa Severa, iz varvarske Cintre... -Time su

manje verovatne glasine o Emhirovoj ženidbi. Ne, to je apsolutno nemoguće.Imperator će uzeti za ženu najmlađu De Vetovu ćerku, kao što je i planirano.Neće se oženiti tom uzurpatorkom!

– Krajnje je vreme da se najzad nekim oženi. S obzirom na dinastiju...Krajnje je vreme da imamo malog nadvojvodu...

– Pa neka se onda ženi, ali ne tom protuvom!– Tiše, bez egzaltacije. Garantujem vam, plemenita gospodo, da do te veze

neće doći. Kakav bi cilj opravdavao takav brak?– To je politika, grofice. Vodimo rat. Ta veza imala bi političko i strateško

značenje... Dinastija iz koje potiče princeza ima legalne titule i potvrđena lenskaprava na zemlje koje izlaze na Donju Jaru. Kad bi postala imperatorovasupruga... Oho! To bi bio savršen potez. Gledajte samo poslanike kraljaEsterada kako se došaptavaju...

– Podržavate, dakle, tu čudačku svojtu, svetli kneže? A možda ste upravo to isavetovali Emhiru, ha?

– Moja je stvar, markgrofe, šta podržavam a šta ne. A da dovodite u pitanjeodluku imperatora, to vam ne savetujem.

– Odluku je, dakle, već doneo?– Ne bih rekao.– Ako ne biste rekli, onda ste u zabludi.– Šta hoćete time da kažete, gospođo?– Emhir je otpremio s dvora baronicu Tarhnan. Naredio joj je da se vrati

svom mužu.– Raskinuo je s Dervlom Trifin Broine? Nemoguće! Dervla je bila njegov

favorit još od pre tri godine...– Ponavljam, otpremio ju je iz dvorca.– Istina je. Kažu da je Zlatokosa Dervla strašno dizala dževu. Četvorica

gardista na silu su ugurala u karuce...– Muž će joj se obradovati...– Sumnjam.– Nebesa, otvorite se! Emhir raskinuo s Dervlom? Zbog te protuve je

raskinuo s njom? Zbog te divljakuše sa Severa?– Tiše, tiše, dovraga...– Ko to podržava? Koja stranka to podržava?– Tiše, molila sam vas. Gledaju nas...– Ta cura... Htedoh reći, princeza... Kažu da je ružna... Kad je imperator

bude video...– Hoćete da kažete da je još nije video?– Nije imao vremena. Došao je iz Darn Ruaha pre sat vremena.– Emhir nikad nije voleo ružne. Aine Dermot... Klara ep Gvirdolin Gor... A

Dervla Trifin Broine je prava pravcata lepotica...– Možda će se i ta nahotka s vremenom prolepšati...

– Kad je dobro operu? Navodno, princeze sa Severa retko se umivaju...– Pazite šta pričate. Možda govorite o imperatorovoj supruzi...– To je još dete. Nema više od četrnaest godina.– Ponavljam, to bi bio politički brak... Čisto formalan...– Da je tako, Zlatokosa Dervla ostala bi na dvoru. Nahotka iz Cintre politički

i formalno sedela bi na prestolu pored Emhira... Ali uveče bi joj Emhir davaoda se zabavlja tijarom i kraljevskim insignijama, a sam bi odlazio u Dervlinuspavaonicu... Barem dok balavica ne dođe u godine kad žena bezbedno rađa.

– Hmmm... Da... Ima nečega u tome. Kako se zove ta... princeza?– Kserela, ili tako nekako.– Ma kakvi, to nije istina. Zove se... Cirila. Da, verovatno Cirila.– Varvarsko ime.– Tiše, prokletinje...– I uozbiljite se malo. Ponašate se kao balavci!– Pazite šta pričate. Mogao bih da se uvredim!– Ako tražite zadovoljštinu, znate gde treba da me potražite, markgrofe!– Tiše! Smirite se! Dolazi imperator...Poklisar nije morao naročito da se upinje. Bio je dovoljan jedan udarac

štapom o pod da se aristokratske i viteške glave dekorisane crnim beretkamapognu kao klasje pod udarom vihora. U prestoničkoj dvorani nastade takav tajacda poklisar nije morao da napreže svoj glas.

– Emhir var Emreis, Dejtven Adan in Karn ep Murvud!Beli Plamen koji Igra na Kurganima Neprijatelja ušao je u salu. Prodefilovao

je kroz špalir plemstva uobičajeno žustro, energično zamahujući desnom rukom.Njegova crna odeća ničim se nije razlikovala od odeće dvorana, ne računajućiodsustvo kolira{30}. Tamna imperatorova kosa, kao i obično nefrizirana,relativno uredno je pridržavala zlatni obruč oko glave, na vratu je svetlucalacarska torkvesa{31}.

Emhir je dosta nehajno seo na presto na uzvišenju, naslonio lakat na naslon,a podbradak na ruku. Nije zabacio noge na drugi naslon prestola, što je značiloda i dalje obavezuje ceremonija. Nijedna od pognutih glava nije se ni malčicepodigla.

Imperator se glasno nakašljao, ne menjajući položaj. Dvorjani su odahnuli iispravili se. Poklisar je ponovo udario štapom o kameni pod.

– Cirila Fiona Elen Rijanon, kraljica Cintre, princeza Bruge i kneginjaSodena, naslednica Inis Ard Skelig i Inis An Skelig, sizerena Atrea i Ab Jara!

Sve su se oči okrenule ka vratima na kojima je stajala visoka i dostojanstvenaStela Kongreve, grofica Lidertala. Bočno od grofice išla je vlasnica svih maloprepomenutih titula. Vitka, plavokosa, neobično bleda, blago pogurena, u dugojplavoj haljinici. U haljinici u kojoj se očito nije prijatno osećala.

Emhir Dejtven se ispravio na prestolu, a dvorjani momentalno presaviše telapoklanjajući mu se. Stela Kongreve neprimetno pogura plavokosu devojčicu,obe su defilovale u poklonstvenom stavu duž špalira aristokrata, predstavnikaprvih dinastija Nilfgarda. Devojka je koračala kruto i nesigurno. Saplešće se,pomislila je grofica.

Cirila Fiona Elen Rijanon se saplela.Suvonjava i ružnjikava, pomisli grofica, približavajući se prestolu. Trapava, a

uza sve to i nepromućurna. Ali napraviću ja od nje nešto. Napraviću od njekraljicu, Emhire, kao što si naredio.

Beli Plamen Nilfgarda gledao ih je sa visine svog prestola. Kao i obično,blago žmureći, na usnama mu je poigravala senka podrugljivog osmejka.

Kraljica Cintre saplete se i drugi put. Imperator nasloni lakat na naslonprestola, dotače rukom obraz. Nasmeši se. Stela Kongreve bila je već tolikoblizu da je mogla da prepozna taj osmeh. Premrla je od užasa. Nešto nije kakotreba, pomisli uplašeno, nešto nije kako treba. Leteće glave. Nebesa, otvorite se!Leteće glave...

Povrati se, nakloni se, primoravajući i devojčicu da se nakloni.Emhir var Emreis ne ustade s trona. Ali lagano nagnu glavu. Dvorjani

zaustaviše dah.– Kraljice – progovori Emhir. Devojka se zgrčila. Imperator nije gledao u

nju. Gledao je u plemstvo okupljeno u dvorani.– Kraljice – ponovi. – Srećan sam što mogu da te pozdravim u svojoj palati i

svojoj državi. Jemčim ti svojom carskom reči da je blizu dan kada će ti se vratitisve titule koje ti pripadaju, zajedno sa svim zemljama koje ti po naslednompravu pripadaju, koje ti legalno i nesumnjivo pripadaju. Uzurpatori koji sekočopere na tim tvojim vlastelinskim posedima započeli su sa mnom rat. Nekaonda ceo svet sazna da se meni, a ne njima, obraćaš za pomoć. Neka ceo svetsazna da ovde, u mojoj državi, uživaš poštovanje i kraljevsku reputaciju kojipripadaju sizerenu, dok si među mojim neprijateljima bila samo izgnanik. Neka

ceo svet zna da si u mojoj državi sigurna, dok moji neprijatelji ne samo što su tiodricali krunu nego su i kidisali na tvoj život.

Pogled nilfgardskog cara zaustavio se na poslanicima vladara Kovira,Esterada Tisena, te na ambasadoru kralja Lige iz Hengforsa, Nedamira.

– Neka ceo svet sazna istinu, a tu ubrajam i kraljeve koji, izgleda, nisu znalina čijoj je strani pravda i istina. I neka ceo svet sazna da ću ti pomoći. Bićepotučeni i tvoji i moji neprijatelji. U Cintri, u Sodenu i u Brugi, u Atreu, naSkeliškim ostrvima i na ušću reke Jare opet će zavladati mir, a ti ćeš sesti napresto na radost tvojih zemljaka i svih ljudi koji ljube pravdu.

Devojka u plavoj haljinici još niže obori glavu.– Pre nego što se to desi – nastavi Emhir – u mojoj državi dobićeš dužno

poštovanje, i od mene i od mojih podanika. A pošto u tvom kraljevstvu i daljegori ratni plamen, kao dokaz časti, poštovanja i prijateljstva Nilfgarda,proglašavam te princezom Rovana i Imlaka, gospodaricom dvorca Darn Rovan,u koji ćeš sada krenuti i gde ćeš sačekati mirnija, srećnija vremena.

Stela Kongreve se obuzdala, nije dopustila da joj se na licu pojavi i najmanjitrag čuđenja. Neće je držati pored sebe, pomisli, šalje je u Darn Rovan, na krajsveta, tamo gde sam nikad i ne boravi. Očigledno je da se ovoj devojčici uopštene udvara, niti pokazuje i najmanju nameru da se uskoro oženi. Očito da nećečak ni da je viđa. Zašto se onda oslobodio Dervle? Šta sve ovo znači?

Prenu se, brzo uhvati princezu za ruku. Audijencija je bila gotova. Dok suizlazile iz sale, car nije u njih gledao. Dvorjani su se klanjali.

Kad su izašle, Emhir var Emreis prebaci nogu preko naslona prestola.– Kelah – reče. – Dođi.Senešal stade udaljen od vladara na ceremonijom propisanom rastojanju,

pokloni se.– Bliže – reče Emhir. – Priđi bliže, Kelah. Tiho ću govoriti. A to što ću ti

reći, to je samo za tvoje uši.– Vaše veličanstvo...– Šta se još sprema za danas?– Prijem akreditivnih pisama i davanje formalne egzekvature poslaniku kralja

Esterada iz Kovira – brzo odrecitova majordom. – Imenovanje namesnika,prefekata i palatina u novim provincijama i palatinatima. Potvrda grofovsketitule i apanaže za...

– Poslaniku ćemo dostaviti egzekvaturu i omogućićemo mu privatnu

audijenciju. Ostalo ostavljamo za sutra.– Tako je, vaše veličanstvo.– Obavesti vikonta Ejdona i Skelena da smesta posle prijema ambasadora

dođu u biblioteku. Tajno. I ti tamo da budeš. I dovešćeš tog vašeg poznatogmaga, tog vidovnjaka... Kako ono beše?

– Ksartizijus, vaše veličanstvo. Živi u kuli iza grada...– Ne zanima me gde stanuje. Pošalji ljude po njega, treba da ga dovedu u

moje odaje. Tiho, tajno.– Vaše veličanstvo... Da li je to razumno, to, da taj astrolog...– Naredio sam nešto, Kelah.– Razumem.Pre nego što su prošla tri sata, svi pozvani susreli su se u carskoj biblioteci.

Poziv nije začudio Vatjea de Ridoa, vikonta Ejdona. Vatje je bio šef obaveštajnevojne službe. Emhir je pozivao Vatjea veoma često – rat je, najzad, bio u toku.Poziv nije začudio ni Stefana Skelena, zvanog Šumska Sova, koji je poredimperatora vršio funkciju koronera, stručnjaka za specijalne službe i zadatke.Šumsku Sovu nikad ništa nije čudilo.

Treća zvanica, međutim, bila je neobično iznenađena pozivom. Tim više štose car najpre njoj obratio.

– Mađistore Ksartizijuse.– Vaše carsko veličanstvo...– Moram otkriti mesto boravka jedne ličnosti. Ličnosti koja je nestala ili se

skriva. Možda je zarobljena. Čarobnjaci od kojih sam to već tražio podbacili su.Prihvatićeš se toga?

– Na kojoj udaljenosti se nalazi... može da se nalazi ta osoba?– Kad bih to znao, ne bi mi trebale tvoje basme.– Oprostite mi, vaše veličanstvo... – zamuca astrolog. – Stvar je u tome što

velika razdaljina otežava astromantiju, praktično je isključuje... A ako se ta osobanalazi pod magičnom zaštitom... Mogu da pokušam, ali...

– Skrati, mađistore.– Treba mi vremena... I komponenata za magijske formule... Ako

konjunkcija zvezda bude uspešna, onda... Vaše veličanstvo, to što tražite nijelako... Treba mi vremena...

Još malo, i Emhir će narediti da ga nabiju na kolac, pomisli Šumska Sova.Ako vrač ne prestane da bulazni...

– Mađistore Ksartizijuse – prekide imperator neočekivano ljubazno, upravoblago. – Imaćeš na raspolaganju sve što ti treba. Pa i vreme. U razumnimgranicama.

– Učiniću što je u mojoj moći – izjavi astrolog. – Ali moći ću da utvrdimsamo približnu lokalizaciju... Znači rejon ili radijus...

– Šta?– Astromantija... – zamuca Ksartizijus. – Na velikim razdaljinama

astromantija omogućava samo približnu lokalizaciju... Vrlo približnu, s visokimstepenom tolerancije. S vrlo visokim stepenom tolerancije. Uistinu ne znamhoću li uspeti...

– Uspećeš, madistore – procedi imperator, a njegove tamne oči zlehudozablistaše. – Pun sam vere u tvoje sposobnosti. A što se tolerancije tiče, što tvojabude manja, moja će biti veća.

Ksartizijus se sav zgrčio.– Moram da znam tačan datum rođenja ove osobe – izjeca. – Ako je

mogućno, čas... Dragocen bi mi bio neki predmet koji joj je pripadao...– Kosa – tiho reče Emhir. – Može li kosa?– O! – zaradova se astrolog. – Kosa! To znatno olakšava stvar... Ah, kad bih

još mogao da dobijem izmet ili mokraću...Emhirove oči opasno začkiljiše, a mag se zgrči i nisko pokloni.– Ponizno se izvinjavam vašem veličanstvu... – zastenja. – Oprostite, molim

vas... Razumem... Da, kosa je dovoljna... Sasvim dovoljna... Kad mogu da jedobijem?

– Dobićeš je još danas, kao i datum i sat rođenja. Mađistore, neću te višezadržavati. Vraćaj se u svoju kulu i počni da pratiš konstelacije.

– Sunce vas ogrejalo, vaše veličanstvo.– Dobro, dobro, možeš ići.Sad smo mi na redu, pomisli Šumska Sova. Šta li nas čeka?– Svako ko bude pisnuo – polako izgovori imperator – o ovome što će ovde

za koji časak biti rečeno biće raščerečen. Vatje!– Molim, vaše veličanstvo?– Kojim putem je ovde dospela ova... princeza? Ko je u to bio uključen?– Od tvrđave Nastrog – nabra čelo šef obaveštajne službe – pratili su njeno

visočanstvo gardisti koje je predvodio...– Ne pitam te to, dođavola! Otkud se devojka obrela u Nastrogu, u Verdenu?

Ko ju je dopremio do tvrđave? Ko sada tamo komanduje? Da li je to onaj odkoga potiče izveštaj? Nekakav Godivron?

– Godivron Pitkern – brzo će na to Vatje de Rido. – Očigledno je bioobavešten o Rjensovoj misiji i misiji grofa Kahira ep Kelaha. Tri dana posledogađaja na ostrvu Taned, u Nastrogu se pojavilo dvoje ljudi. Tačnije: jedančovek i jedan poluvilenjak. Oni su ti koji su, pozivajući se na naloge Rjensove igrofa Kera, predali princezu Godivronu.

– Aha – imperator se osmehnu, a Šumska Sova oseti hladnoću na leđima. –Vilgeforc je jemčio da će uhvatiti Cirilu na Tanedu. Rjens me je uveravao to isto.Kahir Maur Difrin ep Kelah dobio je u tom pogledu jasna naređenja. Kad ono,tri dana posle afere na ostrvu, u Nastrog na reci Jara dovode Cirilu – neVilgeforc i ne Rjens, ne Kahir, nego čovek i poluvilenjak. Godivron, očito, nijeni pomislio da ih obojicu uhapsi.

– Ne. Da ga kaznimo za to, vaše veličanstvo?– Ne.Šumska Sova proguta pljuvačku. Emhir je ćutao, brišući čelo, ogromni

brilijant na njegovom prstenu sijao je kao zvezda. Malo zatim car podiže glavu.– Vatje!– Vaše veličanstvo?– Na noge, svi tvoji potčinjeni. Naređujem da se uhvate Rjens i grof Kahir.

Pretpostavljam da obojica borave na teritorijama koje još nisu zauzele naševojske. Iskoristi u tu svrhu Skoja’taele ili vilenjake kraljice Enid. Obojicuuhapšenika dopremi u Darn Ruah i podvrgni mučenju.

– Šta da ih pitam, vaše veličanstvo? – žmirnu Vatje de Rido, pretvarajući seda ne vidi bledilo koje je pokrilo lice senešala Kelaha.

– Ništa. Kasnije, kad omekšaju, ja ću ih lično ispitati. Skelene!– Molim?– Čim taj čiča Ksartizijus... Ako taj bulaznik gatar po govnima uspe da

odredi to što sam mu naredio... Onda ćeš organizovati potragu za izvesnomličnošću na toj određenoj teritoriji. Lični opis ćeš dobiti. Ne isključujem da ćeastrolog pokazati teritoriju pod našom vlašću, u tom slučaju ćeš dići na noge sveodgovorne ličnosti u datom području. Čitav vojni i civilni aparat. Posredi jepitanje od najvišeg prioriteta. Jesi razumeo?

– Razumeo sam. Mogu li...– Ne, ne možeš. Sedi i slušaj, Šumska Sovo. Ksartizijus najverovatnije ništa

neće naći. Osoba koju sam mu naložio da traži nalazi se sigurno na tuđojteritoriji i pod magičnom je zaštitom. Mogu glavu da dam da se osoba kojutražim nalazi na istom mestu gde i naš tajanstveno nestali prijatelj, čarobnjakVilgeforc iz Rogevena. Zato ćeš, Skelene, oformiti specijalni odred i pripremićešga, lično ćeš njime rukovoditi. Izabraćeš najbolje ljude. Treba da budu spremnina sve i... da nisu sujeverni. Što će reći – ne smeju se bojati magije.

Šumska Sova podiže obrve.–Tvoj odred – dovrši Emhir – imaće zadatak da napadne i zauzme to

Vilgeforcovo skrovište koje mi je sada nepoznato i sigurno dobro zaštićeno.Skrovište tog našeg bivšeg prijatelja i zaverenika.

– Razumeo sam – hladno odvrati Šumska Sova. – Osobi koju tražimo, kojuću tamo zasigurno naći, pretpostavljam, ne sme ni dlaka s glave da padne?

– Dobro pretpostavljaš.– A Vilgeforcu?– Njemu može – car se okrutno nasmeja. – Njemu i treba da padne, jednom

zasvagda. Zajedno s glavom. To se odnosi i na druge čarobnjake koje zatekneš unjegovom skrovištu. Bez izuzetaka.

– Shvatio sam. Ko treba da pronađe Vilgeforcovo skrovište?– Ti, Šumska Sovo.Stefan Skelen i Vatje de Rido razmeniše poglede. Emhir se nagnu preko

naslona fotelje.– Sve jasno? Dakle... U čemu je stvar, Kelah?– Vaše veličanstvo... – jauknu senešal, na koga niko, izgleda, nije do tada

obratio pažnju. – Milosti...– Nema milosti za izdajice. Nema milosti za one koji se protive mojoj volji.– Kahir... Moj sin...– Tvoj sin... – Emhir zažmirka. – Još uvek ne znam šta je skrivio tvoj sin.

Voleo bih da verujem da je njegova krivica bila samo u njegovoj gluposti inesposobnosti, ne u izdaji. Ako je tako, biće posečen, nećemo ga razapinjati natočku.

– Vaše veličanstvo! Kahir nije izdajnik... Kahir nije mogao...– Dosta, Kelah, ni reči više. Krivci će biti kažnjeni. Pokušali su da me izdaju i

to im neću oprostiti. Vatje, Skelene, za sat vremena preuzmite potpisaneinstrukcije, naređenja, punomoćja, i odmah pristupite izvršenju zadataka. I jošnešto: ne moram valjda da dodajem da devojče koje ste nedavno svi videli u

prestonoj dvorani za sve treba da ostane Cirila, kraljica Cintre i princeza Rovana.Svi, naređujem, neka to shvate kao državnu tajnu i pitanje od najvišeg državnogznačaja.

Okupljeni pogledaše u imperatora s čuđenjem. Dejtven Adan in Karn epMurvud blago se osmehnu.

– Niste razumeli? Umesto prave Cirile iz Cintre poslali su mi nekakvusmlatu. Izdajice su se sigurno zavaravale da je neću prepoznati. Ali ja znam daprepoznam pravu Ciri. Prepoznao bih je i na kraju sveta i u mraku pakla.

Velika je zagonetka to što jednorog , uprkos neobičnoj svojoj plašnji i zazoru od ljudi, u

času kada sretne devu koja još bračnu postelju nije okusila – približi joj se, klekne, i bezikakvog straha položi glavu u njeno krilo. Uprohujala i drevna vremena, vele, bilo je devakoje su na tome svojski šićarile. U beženstvu i čednosti godinama su ostajale, i lovcima takojednoroge vabile. Uskoro se ipak otkrilo da jednorog samo mlađanim devama odlazi, da zastarije ne haje. Jednorog je mudra životinja koja zacelo razume da je prekomerno istrajavanjeu čednosti sumnjiva i protivprirodna stvar.

Phjsiologus

Šesto poglavlje

Probudila ju je vrućina. Osvestio ju je žar koji pali kožu kao oštro dželatovogvožđe.

Nije mogla da pomeri glavu, nešto ju je držalo. Napregla se i zaurlala odbola, osećajući da joj se koža na slepoočnicama kida, da puca. Otvorila je oči.Kamen na koji je naslonila glavu bio je smeđ od skorele i osušene krvi.Napipala je slepoočnicu, osetila je pod prstima tvrdu, ispucalu krastu. Zalepljenaza kamen, krasta se otkinula kad je Ciri pomerila glavu, i sad su iz nje tekle krv iplazma. Ciri se iskašlja, ishraka, ispljunu pesak i gustu, lepljivu pljuvačku. Podižese na laktove, pa sede, obazirući se oko sebe.

Odasvud ju je okruživala kamena, sivkastocrvena ravnica ispresecanajarugama i rasedima, sa mestimičnim ispupčenjima gomilica kamenja iliogromnih stena čudnovatih oblika. Iznad ravnice, visoko, visilo je veliko, žuto,zažareno sunce, žutelo se celo nebo, razobličavalo je vidljivost zaslepljujućimbleskom i titranjem u vazduhu.

Gde sam ja?Pažljivo dotaknu raspuknutu, nabubrelu slepoočnicu. Bolelo ju je. Veoma ju

je bolelo. Mora da sam dobrano tresnula i zdravo izribala zemlju. Najednom jeprimetila izgrebanu, pocepanu odeću i otkrila novo žarište bola– u krstima, uleđima, u ramenu, u bedrima. Prilikom pada, prašina, oštri pesak i šljunakzavukli su se svuda – u kosu, u uši, u usta, u oči koje su je pekle, koje su suzile.Goreli su joj ruke i laktovi, do mesa oguljeni.

Nežno i polako je ispravila noge i ponovo jauknula, jer je levo kolenoodgovorilo na pokret prodornim, tupim bolom. Napipala ga je prekoneoštećene kože pantalona, ali nije osetila otok. Kad je udahnula, osetila jezloslutno probadanje u kuku, a pokušaj da povije trup učinio je da zamalovrisne, prostreljena oštrim grčem u donjem delu leđa. Ala sam se izubijala,pomisli. Ali valjda nisam ništa polomila. Da sam polomila kosti, bolelo bi jošviše. Čitava sam, samo malo izubijana. Moći ću da ustanem. I ustaću.

Polagano, opreznim pokretima zauzela je stav, nespretno je kleknula,pokušavajući da zaštiti razbijeno koleno. Onda je stala četvoronoške i tadapočela da stenje, jauče i sikće. Posle čitave, učinilo joj se, večnosti, najzad je

uspela da ustane. Ali istog se časa srušila na kamenito tlo, jer joj se odvrtoglavice zamutilo pred očima i momentalno su joj se noge odsekle. Osećajućisilovit talas nesvestice, legla je na bok. Raspaljene stene pekle su kao užarenougljevlje.

– Neću ustati... – zajecala je. – Ne mogu... Izgoreću na ovom suncu...U glavi joj je pulsirao tup, odvratan, nepopustljiv bol. Svaki pokret samo je

pojačavao bol, pa je Ciri prestala da se pomera. Prekrila je glavu rukom, ali žarje ubrzo postao neizdrživ. Shvatila je da ipak mora da pobegne od njega.Savlađujući parališući otpor bolnog tela, žmureći od razdirućeg bola uslepoočnicama, otpuzala je do veće stene od koje su vihorovi isklesali oblikčudnovate gljive, čiji je nepravilni klobuk davao u podnožju malu hladovinu.Sklupčana tako, kašljala je i šmrcala.

Ležala je dugo, sve dok sunce koje je lutalo po nebu opet nije nasrnulo nanju vatrom što se odozgo slivala. Pomakla se na drugu stranu stene, samo zatoda bi zaključila da je uzalud. Sunce je stajalo u zenitu, kamena gljiva praktičnojoj više nije davala hlada. Pritisnula je rukama slepoočnice, koje su joj pucale odbola.

Probudila ju je drhtavica koja je podiđe kroz celo telo. Vatrena kugla suncaizgubila je zaslepljujuću zlaćanost. Sada, budući niže, viseći nad iskidanim,zubatim stenama, bila je narandžasta. Vrućina je malo popustila.

Ciri je s reškom mukom sela, osvrnula se unaokolo. Bol u glavi se stišao,prestao je da oslepljuje. Opipala je glavu i zaključila da joj je vrućina spalila iosušila krastu na slepoočnici, pretvorivši je u tvrdu, klizavu ljusku. Ipak ju je idalje bolelo celo telo, činilo se da na njemu nema nijednog zdravog mesta.Nakašlja se, zaškripa joj pesak u zubima, pokuša da ispljune. Uzalud. Nasloni seleđima na pečurkastu stenu, još uvek vrelu od sunca. Najzad je prestalo da prži,pomislila je. Sada, kad se sunce naginje ka zapadu, već je izdržljivo, a ubrzo...

Ubrzo će pasti noć.Zadrhta. Dođavola, gde sam to ja? Kako da izađem odavde? I kuda? Kuda

treba da idem? A možda da se ne pomeram s mesta, možda da čekam da menađu? Pa tražiće me. Geralt. Jenefer. Pa neće me ostavid samu...

Opet je pokušala da ispljune i opet ništa nije izašlo. I tada je shvatila.Žeđ.Sećala se. Žeđ ju je mučila još onda, dok je bežala. Za sedlom vranog konja

na kojem je jahala bežeći u Galebovu kulu bila je drvena manjerka, tačno se

toga sećala. Ali nije tada mogla ni da je odveže, ni da je podigne, nije imalavremena. A sada manjerke nije bilo. Sada ničega nije bilo. Ničega sem oštrog,usijanog kamenja, sem kraste koja zateže kožu na slepoočnici, sem bola u telu igrča u grlu koje ne može da olakša čak ni gutanjem pljuvačke.

Ne mogu ovde da ostanem. Moram da idem i nađem vodu. Ne nađem li je,gotova sam.

Pokušala je da ustane, ranjavajući prste o kamenu gljivu. Ustala je. Koraknulaje. I cvileći se srušila na sve četiri, istegla se u grčevitom pokušaju suvogpovraćanja. Hvatali su je grčevi i vrtoglavica, tako snažno da je morala dazauzme ležeći položaj.

Bespomoćna sam. I sama. Opet. Svi su me izdali, odbacili, ostavili samu.Kao nekada...

Ciri je osetila kako joj grlo stežu nevidljiva klešta, kako se od bola grče mišićiu vilicama, kako počinju da drhte ispucala usta. Nema ogavnijeg prizora oduplakane čarobnice, setila se Jeneferinih reči. Ali... Pa niko me ovde neće videti...Niko...

Sklupčana pod kamenom gljivom, Ciri zajeca, zarida jezivim, suvim plačem.Bez suza.

Kad je otvorila oči, podigla otečene veđe koje su se trzale, zaključila je da jejara popustila, a još uvek žuto nebo poprimilo je boju kobalta, onu koja mu jesvojstvena, čudo jedno, ispresecano čak tankim belim pojasevima oblaka.Sunčani štit je, niže se spustivši, pocrveneo, ali je i dalje skotrljavao na pustinjupulsirajuće talase vrućine. A možda je vrućina udarala od ugrejanog kamenja?

Sela je, konstatujući da je bol u lobanji i lomnom telu prestao da joj dodijava.Trenutno, bio je ništa u poređenju sa patnjom u želucu koja ju je usisavala, i saokrutnim nadražajem u suvom grlu koji ju je terao na kašljanje.

Ne smem se predati, pomislila je. Predaja je nedopustiva. Kao u KaerMorhenu, treba da ustanem, treba da nadjačam, pobedim, ugušim u sebi bol islabost. Treba da ustanem i idem. Sada barem znam kuda. Tamo gde je sadasunce, tamo je zapad. Moram da idem, moram da nađem vodu i nešto za jelo.Moram. Inače ću umreti. Ovo je pustinja. Dospela sam u pustinju. To u šta samušla u Galebovoj kuli bio je magični portal, čarobnjačka naprava pomoću kojemožeš da se prenosiš na velike razdaljine...

Portal u Tor Lari bio je čudan portal. Kad se popela na poslednji sprat, tamonije bilo ničeg sem golih memljivih zidova. I na jednom zidu zasijao je

nepravilni ovalni oblik u kojem je opalescentno svetlucalo. Pokolebala se, ali juje portal privukao, prizivao, upravo ju je tražio. A drugog izlaza nije bilo, samotaj svetlucavi oval. Zatvorila je oči i ušla.

A onda su navrli zaslepljujuća svetlost i pomamni vir, vazdušni udar koji tioduzima dah i koji pritiska rebra. Sećala se leta u tišini, hladnoći i pustinji,potom je ponovo blesnulo i zagrcnula se od vazduha. Gore je bilo plavetnilo,dole mutno sivilo.

O portalima sam čitala u hramu, setila se, istresajući pesak iz kose. Uknjigama su se pominjale izvitoperene ili haotične teleportacije koje noseneznano kuda i bacaju te neznano gde. Portal u Galebovoj kuli sigurno je biobaš takav. Izbacio me je negde na kraj sveta. Niko ne zna gde. Niko me ovdeneće tražiti i neće me naći. Ostanem li ovde, umreću.

Ustala je. Mobilišući svoje snage, posmatrajući stenu, učinila je prvi korak. Padrugi. I treći.

Ti prvi koraci uverili su je da su joj kopče na desnoj čizmi pokidane, a da jojsara koja pada onemogućava kretanje. Sela je, ovog puta hotimično,neprimorano, pregledala odeću i opremu. Koncentrisana na tu aktivnost,zaboravila je umor i bol.

Prvo što je otkrila bila je korda. Zaboravila je na nju, korica joj je skliznulaunazad. Pored korde, kao i obično, za pojasom joj je bila i vrećica. Poklon odJenefer. U njoj je bilo sve što ’dama uvek treba da ima sa sobom’. Ciri razvezamošnju. Nažalost, standardna damska oprema nije predviđala situaciju u kojoj senašla. U torbici je bio češalj od kornjačevine, univerzalna nožić-turpija za nokte,upakovan sterilni tampon od lanene tkanine i kutijica od jadeita u kojoj je bilamast za ruke.

Ciri je momentalno namazala mašću ispucalo lice i usta, smesta je, takođe,halapljivo polizala mazivo sa usana. Bez premišljanja, izlizala je čitavu kutijicunaslađujući se mašću i mrvicom okrepljujuće vlage. Kamilica, amber i kamfor,koji su imali ulogu arome, stimulativno su delovali.

Saru što joj je spadala zaveza kaišićem koji je izvukla iz rukava, ustade,trupnu nekoliko puta, probe radi. Otpakova tampon, razvi ga i napravi od njegaširoku povesku za razbijene slepoočnice i čelo, koje je izgorelo od sunca.

Ustade, namesti pojas, premesti kordu bliže levom kuku, mahinalno je izvučeiz futrole, proveri njen vrh. Bila je oštra. Znala je to.

Imam oružje, pomisli. Ja sam čarobnica. Ne, neću se ovde izgubiti. Ma kakva

glad, izdržaću ja, u Melitelinom hramu ponekad se postilo i dva dana. A voda...Vodu moram da nađem. Hodaću dokle god je ne nađem. Ovoj prokletojpustinji negde mora biti kraj. Da je pustinja velika, znala bih o njoj nešto,primetila bih je na mapama koje sam gledala s Jareom. Jare... Da mi je znati štaon sada radi...

Krećem, odlučila je. Idem na zapad, vidim da je tamo gde sunce zalazi jedinisiguran pravac. Pa ja nikad ne zalutam, uvek znam u kom pravcu treba da idem.Ako bude trebalo, ići ću cele noći. Ja sam čarobnica. Čim povratim snagu, trčaćukao po Putanji. Tada ću brzo dospeti do kraja ove pustošije. Izdržaću. Moramda izdržim... Eh, Geralt je sigurno često bivao u pustinjama kao što je ova, kozna, možda i u gorim...

Idem.Krajolik se nije promenio posle prvog sata hoda. Unaokolo i dalje nije bilo

ničega, samo kamenje, sivkasto-crveno, oštro, odronjavalo se pod nogama,iziskivalo veliki oprez. Retko šiblje, suvo i bodljikavo, izbacivalo je pred nju izraselina izuvrtane izdanke. Na svakom koraku Ciri se zaustavljala računajući daće naići na listove i mlade grane koje može da isisa i sažvaće. Ali žbun je imaosamo trnje koje je ranjavalo prste. Ni štap iz njega nisi mogao da odlomiš.Drugi i treći žbun bili su isti, naredne nije ni pogledala, prošla ih je nezadržavajući se.

Brzo se smrkavalo. Sunce se spustilo nad zupčasti, istriženi horizont, nebo jeblesnulo od rumeni i purpura. Sa sumrakom je dolazila i hladnoća. Isprva joj sezaradovala, hladnoća je umirivala ispucalu kožu. Ubrzo je, ipak, postalo jošhladnije, i Ciri je počela da cvokoće. Ubrzala je korak, računajući na to da će jeodsečan hod zagrejati, ali napor je opet pobudio bol u kuku i u kolenu. Počela jeda hramlje. Da stvar bude gora, sunce se potpuno sakrilo iza horizonta imomentalno je zavladao mrak. Mesec je bio mlad, a zvezde, od kojih se iskrilonebo, nisu bile od pomoći. Ciri uskoro nije videla put pred sobom. Nekolikoputa je pala, osetivši bol zbog oguljene kože na korenu šake. Dvaput je natrapalanogom na raselinu između kamenja, i samo ju je izvežbani veštičarski manevarprilikom pada spasao od izvrtanja i lomljenja noge. Shvatila je da ništa od toganeće biti. Hodati po mraku bilo je nemogućno.

Sela je na ravnu bazaltnu stenu, iznurena od očajanja. Nije pojma imala da lije održavala pravac dok je išla, već odavno je izgubila mesto gde je sunce nestaloiza horizonta, potpuno je izgubila iz vida svetlucaj kojim se rukovodila za vreme

prvih sati posle zalaska sunca. Unaokolo je bilo već samo neprozirno zift-crnilo.I oštra hladnoća. Hladnoća koja ju je paralisala, štipala do kostiju, primoravala jeda se grbi i uvlači glavu među bolno zgrčena ramena. Ciri je počela da čezne zasuncem, mada je znala da će sa njegovim izlaskom pokuljati na stene i jara kojuneće biti u stanju da podnese. Po kojoj neće biti u stanju da i dalje hoda. Opet jeosetila kako grlo sputava njenu želju da zaplače, kako je obuzima talas očajanja ibeznađa. Ali ovog puta očajanje i beznađe prometnuše se u bes.

– Neću da plačem! – vrisnu u mraku. – Ja sam čarobnica! Ja sam...Čarobnica.Ciri podiže ruke, prisloni šake na slepoočnice. Moć je svuda. U vodi, u

vazduhu, u zemlji...Ustade brzo, ispruži ruke, polako, nesigurno kroči nekoliko koraka,

grozničavo tražeći izvor. Imala je sreće. Gotovo istog trenutka osetila je u ušimapoznati šum i pulsiranje, osetila je energiju koja udara iz vodene žile skrivene udubinama zemlje. Crpla je Moć oprezno, suzdržavajući udisaj, jer je bila svesnada je u stanju iscrpljenosti usled iznenadne dezoksidacije mozga momentalnomogla da ostane bez svesti, čime bi svi njeni napori bili upropašćeni. Energija juje polako ispunjavala, donosila je poznatu, trenutnu euforiju. Pluća su ubrzala ipojačala rad. Ciri je savladala ubrzano disanje – suviše intenzivno napajanjekiseonikom takođe je moglo imati katastrofalne posledice.

Uspela je.Najpre umor, pomisli, najpre taj bol koji parališe ruke i noge. Zatim

hladnoća. Moram podići telesnu temperaturu...Postepeno, prisećala se pokreta i magijskih formula. Neke je izvodila i

izgovarala suviše brzo – najednom su je uhvatili grčevi i drhtavice, silovitaspazma i vrtoglavica sasekoše je u kolenima. Sede na bazaltnu ploču, umiriuzdrhtale ruke, ovlada aritmičnim, isprekidanim disanjem.

Ponovila je formule, primoravajući sebe da bude smirena i precizna,usredsređena i puna volje. I ovog puta rezultat je bio momentalan. Toplotu kojaju je podilazila rastrljala je po butinama i vratu. Ustala je, osećajući da umornestaje, a bolni mišići se opuštaju.

– Ja sam čarobnica! – povika trijumfalno, visoko podigavši ruku. – Dođi,Svetlosti besmrtna! Prizivam te. Aen’drean va, eveigh Aine!

Nevelika, topla svetlosna kugla odlepršala je iz njene ruke kao leptir, bacajućipo kamenju pokretne mozaike-senke. Lagano pomičući ruku, stabilizovala je

kuglu, postavila ju je tako da visi ispred nje. To nije bilo najsrećnije rešenje –svetlo ju je zaslepljivalo. Pokušala je da smesti kuglu iza leđa, ali i to je dalo rđavefekat – njena sopstvena senka ležala je na putu, kvarila je vidljivost. Ciri jepolako premeštala svetleću kuglu u stranu, okačila ju je malo iznad desnogramena. Mada kugla nije bila ni prineti pravoj magičnoj Aine, devojčica je bilaneobično ponosna na svoj podvig.

– Oho! – rekla je šepureći se. – Šteta što Jenefer to ne vidi!Živo i energično stade da hoda; koračala je brzo i sigurno, birajući put u

treperavoj i nesigurnoj kjaroskuro{32} perspektivi koju je davala svetlosna kugla.Dok je hodala, trudila se da se priseti drugih magijskih formula, ali joj senijedna nije učinila adekvatna, prikladna u toj situaciji, a povrh toga, neke su bilevrlo iscrpljujuće, pribojavala ih se, nije htela da ih koristi ako nije slučaj krajnjenužde. Nažalost, nije znala nijednu koja bi joj stvorila vodu ili hranu. Znala je datakve postoje, ali ona nije umela da primeni nijednu od njih.

U svetlu magije, dotad mrtva priroda najednom je živnula. Ispod Cirinihnogu bežali su nezgrapni svetlucavi balegari i dlakavi pauci. Nevelikicrvenkastožuti škorpion koji je vukao za sobom člankoviti rep hitro joj preprečiput, zbrisa u pukotinu između kamenja. Zeleni dugorepi gušter kidnuo je umrak, šuškajući po šljunku. Hvatali su maglu pred njom glodari nalik velikimmiševima, okretno i visoko poskakujući na zadnjim nogama. Nekoliko puta umraku je ugledala odblesak očiju, a jednom je čula i siktanje od kojeg se ledi krvu žilama, koje je dopiralo iz stenovitih razvalina. Ako se isprva i nosila mišlju daulovi nešto što bi mogla pojesti, siktanje joj je potpuno ubilo volju da čeprka pokamenju. Počela je pažljivije da gleda ispod nogu, a pred očima su joj bilegravire iz knjiga koje je videla u Kaer Morhenu. Gigantski škorpion. Skerletija.Himera. Karakondžula. Lamija. Krabzila{33}. Čudovišta koja žive u pustinjama.Išla je, osvrćući se plašljivo i budno ćuleći uši, stiskajući u oznojenoj ruci balčakkorde.

Posle nekoliko sati svetlosna kugla je postala mutna, svetlost koju je bacalaoslabila je, ugasla, rasplinula se. Naprežući se da bi se koncentrisala, ponovo jeizgovorila magijsku formulu. Kugla je nekoliko sekundi pulsirala dajući svetlijiodsjaj, ali je smesta pocrnela i opet ugasla. Ciri je napor zanjihao, zaleluja se,pred očima su joj zaigrale crne i crvene mrlje. Tromo sede, zaškripaše šljunak ikamenčići.

Kugla je potpuno zgasla. Ciri više nije pokušavala sa magijskim formulama;klonula i obesnažena u toj pustinji, unapred je bila osuđena na neuspeh.

Ispred nje, daleko na horizontu, pomaljalo se maglovito svetlo. Pogrešila samput, zaključila je zaprepašćeno. Sve sam pobrkala... Isprva sam išla na zapad, asunce sad izlazi pravo ispred mene, što znači...

Iznurenoj od premora i pospanosti, čak joj ni hladnoća od koje se tresla nijerasterivala san sa očiju. Neću zaspati, odlučila je. Ne smem da zaspim... Nesmem...

Probudila ju je prodorna hladnoća i sve jača svetlost, osvestio ju je bol ustomaku koji je svrdlao po njenoj utrobi, suvo i dosadno peckanje u grlu.Pokušala je da ustane. Nije mogla. Bolni i ukrućeni udovi odbijali su poslušnost.Pipajući prstima unaokolo, osetila je na prstima vlagu.

– Voda... – iskrkljala je. – Voda!Sva zadrhta, postavi se četvoronoške, priljubi usne uz bazaltnu stenu, gorljivo

skupljajući kapljice jezikom s glatke površine, isisavajući vlagu iz udubljenja naneravnoj površini stene. U jednom cugu je skupila bezmalo pola šake rose –posrkala ju je zajedno sa peskom i šljunkom, nije se usuđivala da ispljune.Osvrnula se oko sebe.

Oprezno, da joj ne ispadne ni najmanja kap, skupljala je jezikom sjajnekapljice koje su visile na trnju patuljastog žbuna što je zagonetno uspeo da nikneizmeđu kamenja. Na zemlji je ležala njena korda. Nije se sećala kad ju je izvadilaiz korica. Oštrica je bila mutna od slojeva rose. Pedantno i detaljno polizala jehladni metal.

Savlađujući bol od kojeg joj se kočilo telo, krenula je napred, četvoronoške,prateći tragove vlage na drugom kamenju. Ali zlatni sunčev disk već se probiopreko krševitog horizonta, zalio je pustinju zaslepljujućom žutom svetlošću,munjevito osušio stene. Ciri radosno dočeka to otopljavanje, svesna ipakčinjenice da će uskoro, pod suncem koje nemilosrdno prži, početi da čezne zanoćnom hladnoćom.

Okrete leđa bleštavoj kugli. Tamo gde je svetlela bio je istok. A ona je moralada ide na zapad. Morala je.

Vrelina je uzimala maha, bivala sve jača, uskoro je bila neizdržljiva. U podneju je toliko iznurila da je htela – ne htela morala da promeni pravac kretanja upotrazi za hladovinom. Konačno je pronašla zaklon: veliku stenu koja liči napečurku. Upuzala je pod nju.

I tada je između kamenja ugledala predmet: bila je to kutija od jadeita u kojojje bila mast za ruke, olizana do poslednje mrvice.

Nije našla u sebi dovoljno snage da bi mogla da zaplače. Glad i žeđ nadjačale su iscrpljenost i rezignaciju. Zateturavši se, počela je da

hoda. Sunce je pržilo.Daleko na horizontu, iza lelujave zavese vreline, ugledala je nešto što je

moglo da bude samo planinski lanac. Veoma dalek planinski lanac.Kada je pala noć, s ogromnim trudom zacrpla je Moć, ali je magija čarobne

kugle uspela tek posle nekoliko pokušaja, i toliko ju je iscrpla da nije mogla daide dalje. Izgubila je svu energiju, čarobne formule zagrevanja i opuštanja nisuuspele uprkos mnogim pokušajima. Čarolijom stvoreno svetlo ohrabrivalo ju je ibodrilo, ali ju je hladnoća iznurivala. Od prodorne, oštre hladnoće drhtala jecelim telom do samog svitanja. Cvokotala je, nestrpljivo očekujući izlazak sunca.Izvadila je svoju kordu iz korica, oprezno ju je položila na kamen tako da metalprekrije rosa. Bila je strahovito iznemogla, ali su glad i žeđ rasterivale san.Izdržala je do zore. Još uvek je bilo hladno kad je halapljivo počela da liže rosusa oštrice noža. Kad se razdanilo, smesta se bacila na zemlju, četvoronošketražeći vlagu u udubljenjima i pukotinama.

Čula je siktanje.Veliki šareni gušter na obližnjem kamenom bloku razjapljivao je svoju

bezubu vilicu, kostrešio impozantni hrbat, nadimao gušu i šibao repom pokamenu. Ispred guštera se videla malena pukotina sa vodom.

Ciri se najpre prestrašeno povukla, ali ju je odmah obuzeo očaj i neobuzdanbes. Pipajući naokolo drhtavim rukama, dočepala se ćoškastog komadića stene.

– To je moja voda! – zaurlala je. – Moja!Hitnula je kamen. Promašila je. Gušter poskoči otkrivajući duge kandže na

svojim nogama, okretno umače u stenoviti lavirint. Ciri se prisloni uz kamen,isisa ostatke vode iz pukotine. I onda ih ugleda.

Iza kamena, u okruglom koritu, ležalo je sedam jaja izvirujući iz crvenkastogpeska. Devojčica nije razmišljala nijedan tren. Na kolenima je dopuzala dognezda, dohvatila jedno jaje i zarila zube u njega. Kožurasta skrama je napukla ismlohavila se u njenoj ruci, gusta lepljiva masa curila joj je u rukav. Ciri je isisalajaje, olizala ruku. S mukom je gutala, uopšte ne osećajući ukus.

Isisala je sva jaja i ostala u četvoronožnom položaju, lepljiva, prljava, zasuta

peskom, iz zuba joj se cedila bala, grozničavo je grebala po pesku, a iz nje jeprovaljivao neljudski jecaj. Zamrla je.

(Ispravi se, princezo! Ne naslanjaj laktove na sto. Pazi kako uzimaš činiju,uprljaćeš čipke na rukavima! Obriši usta salvetom i prestani da mljackaš! Za imebožje, zar niko nije naučio ovo dete kako treba da se ponaša za stolom? Cirila!)

Naslonivši glavu na kolena, Ciri se rasplakala.Izdržala je u hodu do podneva, a onda ju je vrućina savladala i morala je da

se odmori. Dugo je dremala, skrivena u hladu pod kamenom raselinom. Senkajoj nije davala hladovinu, ali je bila bolja od sunca koje je pržilo. Žeđ i gladrasterivale su san.

Daleki planinski lanac, činilo joj se, plamteo je i sijao pod zracima sunca.Možda na vrhovima tih planina, pomislila je, ima snega, možda tamo ima leda,možda je i potok tamo. Moram donde stići, moram, brzo.

Hodala je skoro cele noći. Rešila je da se upravlja zvezdama. Čitavo nebobilo je u zvezdama. Ciri je žalila što nije pazila na časovima, što nije želela daproučava astronomske atlase iz hramovne biblioteke. Znala je, razume se,najvažnija sazvežđa – Sedam koza, Krčag, Srp, Zmaj i Zimska devica – ali onasu se nalazila visoko na nebeskom svodu i teško je bilo upravljati se njima dokhodaš. Pa ipak, iz treperavog mravinjaka uspela je da odabere jednu dosta jasnuzvezdu, koja je, po njenom mišljenju, pokazivala odgovarajući pravac. Nije znalakoja je to zvezda, pa joj je sama nadenula ime. Nazvala ju je Oko.

Hodala je. Činilo se da se planinskom lancu prema kojem se kretala nimalonije približila – rastojanje je bilo isto kao i juče. Ali bio joj je putokaz.

Dok je išla, pažljivo je osmatrala. Pronašla je još jedno guštersko gnezdo, unjemu su bila četiri jajeta. Opazila je zelenu biljku, ne dužu od malog prsta, kojaje nekim čudom uspela da nikne među stenama. Otkrila je trag velike smeđebube. I tankonogog pauka.

Sve je pojela.U podne je ispovraćala to što je pojela, a onda je izgubila svest. Kad je došla

sebi, potražila je malu hladovinu, ležala je, sklupčana, rukama stežući bolnistomak.

Kad je sunce zašlo, krenula je. Udirečena, kao automat. Nekoliko puta jepadala, ustajala, išla dalje.

Išla je. Morala je da ide.Veče. Odmor. Noć. Put joj pokazuje Oko. Hod do potpune malaksalosti,

koja je nastupila mnogo pre izlaska sunca. Odmor. Plitak san. Glad. Hladnoća.Nije bila sposobna da upotrebi ni magičnu energiju, pokušaj da iščara svetlost itoplotu bio je pravi fijasko. Žeđ se samo pojačavala od rose koju je izjutraolizivala sa kamena i oštrice korde.

Kad je sunce izašlo, zaspala je osećajući otopljavanje. Probudila ju je jara kojaje pekla. Ustala je, išla je dalje.

Onesvestila se posle nepunog sata hodanja. Kada se osvestila, sunce je stajalou zenitu, pržilo je. Nije imala snage da traži senku. Nije imala snage da ustane.Ali je ustala.

Išla je. Nije se predavala. Gotovo čitav naredni dan. I jedan deo noći.Najveću vrućinu opet je prespavala, sklupčana ispod kose stene zarivene u

pesak. San je bio plitak i mučan – sanjala je vodu, pijaću vodu. Velike belevodopade okružene izmaglicom i dugom. Raspevane potoke. Male šumskeizvore osenčene listovima paprati uronjene u vodu. Dvorske fontane koje mirišuna mokri mermer. U mahovinu obrasle bunare i čabrove iz kojih se prelivavoda... Kapljice koje se slivaju iz ledenica što se tope... Voda. Hladna,životvorna voda, koja zadaje oštar bol zubima, ali voda tako čudesnog,neponovljivog ukusa...

Probudila se, skočila na noge lagane i uputila se u pravcu iz kog je i došla.Vraćala se, vrteći se i padajući. Morala je da se vrati! Prošla je pored vode dok jeišla. Prošla je i nije se zaustavila, prošla je kraj potoka koji je šumeo međukamenjem! Kako je mogla da bude tako nesmotrena!

Osvestila se.Vrelina je popustila, bližilo se veče. Sunce je pokazivalo zapad. Planine.

Sunce nije moglo, nije imalo prava da bude iza njenih leđa. Ciri je oteralapriviđenja, zaustavila je plač. Okrenula se i nastavila da hoda.

Hodala je cele noći, ali veoma sporo. Nije otišla daleko. Zaspivala je u hodu,sanjajući vodu. Sunce koje se rađa zateklo ju je kako sedi na kamenom bloku,zagledanu u oštricu korde i obnažene podlaktice.

Krv je tečna. Može da se pije.Oterala je priviđenja i košmare. Olizala je sečivo prekriveno rosom i opet je

hodala.Onesvestila se. Pošto su je pržili sunce i zagrejano kamenje, došla je sebi.Ispred sebe, iza zavese zatitrane od vreline, videla je istriženi, zupčasti

planinski lanac.

Bliže je. Znatno bliže.Ali više nije imala snage. Sela je.Korda u njenoj ruci odbijala je zrake sunca, gorela je. Bila je oštra. Znala je

to.Zašto se mučiš, upitala ju je korda ozbiljnim, mirnim glasom pedantne

čarobnice Tisaje de Friz. Zašto sebe osuđuješ na patnju? Završi s tim najzad!Ne. Neću se predati.Nećeš izdržati. Znaš li kako se umire od žeđi? Svakog trenutka možeš da

poludiš, a tada će već biti prekasno. Tada više nećeš moći da to okončaš.Ne. Neću se predati. Izdržaću.Vratila je kordu u korice. Ustala je, zateturala se, pala. Ustala je, zateturala se,

nastavila da hoda.Iznad sebe, visoko na žutom nebu, ugledala je beloglavog supa.Kad se ponovo osvestila, više se nije sećala pada. Nije se sećala koliko dugo

je ležala. Pogledala je uvis. Beloglavom supu koji je kružio iznad nje pridružilasu se još dva supa. Nije imala snage da ustane.

Shvatila je da je to kraj. Mirno je to prihvatila. Upravo sa olakšanjem. Nešto ju je dotaklo.Nešto lako i oprezno munulo ju je u ruku. Nakon dugotrajne usamljenosti,

kad ju je okruživalo samo mrtrvo i nepomično kamenje, taj dodir je učinio dauprkos malaksalosti silovito đipi – ili je barem pokušala da se podigne. To što juje dotaklo zanjištalo je i odskočilo, uz glasan topot.

Ciri s mukom ustade, brišući zglobovima krmeljave uglove očiju.Poludela sam, pomislila je.Nekoliko koraka ispred nje stajao je konj. Zažmirkala je. Nije bila opsena.

Bio je to pravi konj. Konjić, mladi konj, gotovo ždrebac.Osvestila se. Oblizala je ispucale usne i nehotično se nakašljala. Konjić

poskoči i udalji se, čagrljajući kopitima po šljunku. Kretao se veoma čudno iboja dlake mu je bila netipična – ni kulašasta ni siva. Ali možda je sanio takoizgledao jer mu je sunce bilo iza leđa.

Konjić je zafrktao i kročio nekoliko koraka napred. Sad je bolje mogla da gavidi. Toliko bolje da je, sem faktički netipične boje diake, momentalno uspela daopazi čudne nepravilnosti građe – sitnu glavu, neobično vitak vrat, tanka putišta,dug, bujan rep. Konj se zaustavio i pogledao ju je, okrećući profil. Ciri

bezglasno uzdahnu.Sa konjićevog zasvođenog čela štrčao je rog, dug najmanje dva pedlja.Nemoguće nad nemogućim, pomislila je Ciri osvešćujući se, sabirajući misli.

Pa jednoroga više nema na svetu, pa izumrli su. Čak ni u Vešterskom zborniku uKaer Morhenu nije bilo jednoroga! O njima sam čitala samo u Knjizi mitova uhramu... Aha, a u Physiologusu koji sam pregledala u Ðankardijevoj banci, bila jeilustracija koja predstavlja jednoroga. Ali jednorog sa crteža je više ličio na jarcanego na konja, imao je kosmata putišta i kozju bradicu, a rog mu je bio valjdadva lakta dug...

Čudilo ju je što se svega tako dobro seća, što pamti događaje koji su se desilipre stotinu godina. U glavi joj se najednom zavrtelo, utroba joj se uvijala odbola. Jauknula je i sklupčala se. Jednorog je zafrktao i koraknuo ka njoj,zaustavio se, visoko podigao glavu. Ciri se odjednom setila šta je pisalo uknjigama o jednorozima.

– Priđi slobodno... – iskrkljala je, pokušavajući da sedne. – Priđi jer ja sam...Jednorog zafrkta, odskoči i odgalopira, kočoperno izvijajući repom. Ali časak

zatim se zaustavi, zamahnu glavom, zagrebe kopitom i glasno zarza.– To nije istina! – očajnički zaječa Ciri. – Jare me je samo jednom poljubio, a

to se ne računa. Vrati se!Od učinjenog napora zamrači joj se pred očima, bespomoćno pade na

kamenje. Kad je najzad uspela da podigne glavu, jednorog je opet bio blizu.Gledajući je ispitivački, nagnuo je glavu i tiho zafrktao.

– Ne boj se mene... – šapnula je. – Ne moraš, jer... Jer ja umirem...Jednorog zarza, mašući glavom. Ciri izgubi svest.Kada se prenula, bila je sama. Bolna, ukočena, žedna, gladna i sama samcita.

Jednorog je bio opsena, iluzija, san. I nestao je isto tako kao što nestaje san.Shvatila je to, prihvatila je, a ipak je osećala žalost i očajanje, kao da je stvorenjefaktički postojalo, bilo pored nje i napustilo je. Kao što su je svi napustili.

Želela je da ustane, ali nije mogla. Naslonila je lice na kamenje. Polako jeposegnula ka svom boku, napipala je dršku kratkog mača.

Krv je tečna. Moram da pijem.Čula je lupu kopita, frktanje.– Vratio si se... – šapnula je, podižući glavu. – Stvarno si se vratio?Jednorog glasno zafrkta. Ugledala je njegova kopita, blizu, tik pored sebe.

Kopita su bila mokra. S njih se slivala voda.

Nada ju je osnažila, ispunila euforijom. Jednorog je predvodio, Ciri je išla zanjim, i dalje u neverici da li je to san. Kad ju je zamor ipak nadjačao, krenula ječetvoronoške. Zatim je puzala.

Jednorog ju je uveo između stena, u plitku jarugu čije je dno bilo posutopeskom. Ciri je puzala ostacima snage. Ali je puzala. Jer pesak je bio mokar.

Jednorog se zaustavio nad vidljivim udubljenjem u pesku, zarzao, snažnozagrebao kopitom, jednom, dvaput, triput. Shvatila je. Dopuzala je bliže,pomogla mu je. Rila je po zemlji, lomeći nokte, kopala je, odgrtala. Dok je toradila, verovatno je jecala, nije bila sigurna. Kad se na dnu udubljenja pojavilablatnjava tečnost, smesta je priljubila usta uz nju, mutnu vodu pomešanu speskom srkala je tako halapljivo da je tečnost nestala. Ciri se s ogromnimnaporom savladala, produbila dno, pomažući se kordom, a onda je sela i čekala.Škripao joj je pesak u ustima, drhtala je od nestrpljenja, ali je čekala dok seudubljenje opet ne napuni vodom. A onda je pila. Dugo.

Treći put je pustila da se voda unekoliko slegne, ispila je četiri gutljaja bezpeska, samo sa muljem. I tada se setila jednoroga.

– Sigurno si i ti žedan, Konjiću – rekla je. – Ali nećeš da piješ blato. Nijedankonjić ne pije blato.

Jednorog zarza.Ciri produbi udubljenje, kamenjem je ojačala njegove ivice.– Sačekaj, Konjiću. Neka malo odstoji...’Konjić’ zafrkta, zatopta, okrete glavu.– Ne duri se. Pij.Jednorog oprezno primače nozdrve vodi.– Pij, Konjiću. Ovo nije san. Ovo je prava voda.Ciri je isprva odugovlačila, nije želela da ode od izvora. Upravo je izmislila

nov način ispijanja: potapanjem maramice u udubljenje isisavala je vodu koja setako cedila od peska i mulja. Ali jednorog je navaljivao, rzao, toptao, udaljavaose, ponovo se vraćao. Pozivao ju je da hoda i pokazivao joj put. Ciri je posledužeg razmišljanja poslušala – životinja je bila u pravu, trebalo je ići premaplaninama, trebalo je izaći iz pustinje. Krenula je za jednorogom, osvrćući se idetaljno beležeći u sećanju položaj izvora. Nije htela da zaluta ako bi opetmorala ovde da se vrati.

Išli su zajedno čitav dan. Jednorog, kog je nazivala Konjić, vodio ju je. Bio jeto čudan konjić. Grizao je i žvakao travuljinu koju ne bi taknula ni izgladnela

koza, a kamoli konj. A kad je uhvatio na delu kolonu velikih mrava koji sutumarali između kamenja, počeo je i njih da jede. Ciri je to najpre gledala sačuđenjem, a onda je i sama pristupila gozbi. Bila je gladna.

Mravi su bili strašno kiseli, ali možda joj se baš zahvaljujući tome nijepovraćalo. Sem toga, mrava je bilo mnogo, mogla je lepo da razradi ukočenuvilicu. Jednorog ih je jeo u komadu, a ona se zadovoljavala trbušnim delom,ispljuvavajući tvrde delove hitinskog oklopa.

Krenuli su dalje. Jednorog je ugledao nekoliko busenova požutelih čičaka i saslašću ih pojeo. Ovog puta Ciri mu se nije pridružila. Ali kad je Konjić u peskuugledao gušterova jaja, ona je jela, a on je gledao. Krenuli su dalje. Ciri je uočilabusen čička, pokazala ga je Konjiću. Posle nekog vremena Konjić joj je skrenuopažnju na ogromnog crnog škorpiona s repom dugim verovatno jedan i popedalj. Ciri je zgazila nakazu. Videvši da ona ne žuri da jede škorpiona, jednorogga je pojeo sam, a nedugo potom pokazao joj je sledeće gušterovo gnezdo.

Njihova saradnja, kao što se pokazalo, bila je dosta dobra.Išli su.Planinski lanac bio je sve bliži.Kad je pala duboka noć, jednorog se zaustavio. Spavao je stojećki. Ciri, koja

je imala iskustva s konjima, najpre je pokušavala da ga nagovori da legne –mogia je da pokuša da spava na njemu i iskoristi njegovu toplinu. Ništa od toganije ispalo. Konjić se durio, i dalje se držeći na odstojanju. Njegovo ponašanjeuopšte nije bilo tipično, kao što je bilo opisano u naučnim knjigama – očito nijeimao ni najmanje namere da stavi glavu u njeno krilo. Ciri je bila puna sumnje.Nije isključivala da su knjige lagale u pogledu jednoroga i devica, ali je postojalai druga mogućnost. Jednorog je bio očigledno ždrebe jednoroga, kao mladunčenije imao blage veze o devicama. Mogućnost da je Konjić bio u stanju da oseti iozbiljno tretira tih nekoliko davnih snova – odbacila je. Pa ko bi mogao ozbiljnoda shvata snove?

*Malo ju je razočarao. Putovali su dva dana i dve noći, a on nije našao vodu,

mada ju je tražio. Nekoliko puta se zaustavljao, mahao glavom, vodio rogom, aonda išao kasom, pronicao u stenovite raseline, grebao kopitima po pesku.Nalazio je mrave, njihova jaja i larve. Nalazio je i gušterova gnezda. Našao je išarenu zmiju, koju je vešto izgazio. Ali vodu nije našao.

Ciri je primetila da jednorog vrluda, da se ne drži prave linije kretanja. Počela

je opravdano da sumnja da to stvorenje uopšte nije ni živelo u pustinji. Da jejednostavno zalutalo. Isto kao i ona.

Mravi, koje su sve češće nalazili u obilju, sadržavali su u sebi kiselu vlagu, aliCiri je sve ozbiljnije razmišljala o povratku na izvor. Ako odu još dalje i ne nađuvodu, ne bi imala dovoljno snage da se vrati. Vrućina nije jenjavala, hodanje juje iznurivalo.

Već je htela to da počne da objašnjava Konjiću kad on najednom otegnutozarza, mahnu repom i pobeže galopom nizbrdo, među zupčaste stene. Cirikrenu za njim, jedući u hodu mravlje zatke.

Veliki prostor između stena ispunjavao je široki peščani sprud, a u njemu sejasno videla udoljica.

– Gle! – obradova se Ciri. – Mudar si ti konjić, Konjiću. Opet si našao izvor.U toj jami mora da ima vode!

Jednorog je otegnuto frktao, lakim kasom praveći krug oko udoljice. Ciri sepribližila. Udoljica je bila velika, u najmanju ruku prečnika šest metara. Imala jepravilan i pedantan kružni oblik, podsećala je na levak toliko pravilnog oblikakao da je neko u pesku otisnuo gigantsko jaje. Ciri je najednom shvatila da takopravilan oblik nije mogao stihijski da nastane. Ali već je bilo prekasno.

Na dnu levka nešto se pomerilo, a Ciri po licu naglo zapljusnuše pesak išljunak. Odskočila je, pala i zapazila da tone. Prskanje šljunkovite fontane niješibalo samo po njoj, nego i po ivici levka, a ivica se odronjavala u talasima ivukla na dno. Smesta je shvatila da siloviti pokreti samo pogoršavaju stvar,potpomažu osipanje peska. Okrenula se poleđuške, zarila se u tlo potpeticama iširoko razmahnula rukama. Na dnu jarka pomerio se i zatalasao pesak, i videlaje da pod njim vire smeđa, dobrih pola hvata dugačka klešta koja su sezavršavala kukama. Ponovo je vrisnula, ovog puta znatno glasnije.

Šljunak je odjednom prestao da pljušti po njoj, počeo je da šiba po suprotnojivici levka. Jednorog je stao kao ukopan, pomahnitalo je njištao, ivica jarkaodronila se pod njim. Pokušavao je da se otme iz peska u koji je greznuo, aliuzalud – sve više i sve brže je greznuo u pesak i survavao se prema dnu.Stravična klešta silovito zaškljockaše.

Jednorogočajnički zarza, otimao se, bespomoćno udarajući prednjimkopitima po pesku koji se osipao. Zadnje noge bile su mu potpuno zarobljene.Kad se otklizao na samo dno jaruge, ščepaše ga jezive štipaljke stvora koji seskrivao u pesku.

Čuvši žestoku bolnu pisku, Ciri je besno dreknula i bacila se u jamu, čupajućikordu iz korica. Čim se našla na dnu, shvatila je da je pogrešila. Čudovište sekrilo duboko, ubodi korde nisu do njega dopirali preko slojeva peska. Da stvarbude još gora, monstrum je jednoroga, uvučenog u peščanu stupicu, držao usvojim kleštima, i jednorog je mahnitao od bola, skičao je, udarao je nasumiceprednjim kopitima, preteći da joj polomi kosti.

Veštičarski plesovi i trikovi ovde nimalo nisu bili od koristi. Ali postojala jejedna prilično jednostavna magijska formula. Ciri je prizvala Moć i udarilatelekinezom.

Oblak peska zalepršao je uvis, otkrivajući skrivenog monstruma u čije jevilice bio zariven but jednoroga koji je skičao. Ciri je vrisnula od užasa. U životujoš nije videla nešto toliko gadno, ni u jednoj veštičarskoj knjizi nije videla takvuilustraciju. Nešto toliko skaredno nije mogla čak ni da zamisli.

Nakaza je bila prljavosiva, obla i bućasta kao stenica koja se napila krvi, uskedelove bokastog trupa pokrivala je retka dlaka. Noge, činilo se, uopšte nije niimala, dok su klešta bila dugačka koliko i ona sama.

Pošto je ostala bez svoje peščane zaštite, grdoba smesta ispusti jednoroga istade da se zakopava brzim, silovitim okretima svog nabreklog tela. Izuzetnovešto je to izvodila, a jednorog, koji se kobeljao iz levka, još joj je u tome ipomagao, potiskujući nadole naslage peska. Ciri obuze bes i žudnja za osvetom.Bacila se na gnusobu, već jedva vidljivu pod peskom, i zarila svoju kordu unjena povijena leđa. Napala je monstruma otpozadi, oprezno se držeći podaljeod štektavih klešta, kojima je, kako se pokazalo, uspevao da dosegne dostadaleko unazad. Opet je zabola, a čudovište se zakopavalo neverovatnombrzinom. Ali to nije činilo zato da bi pobeglo, nego da bi napalo. Za potpunoskrivanje bilo je dovoljno da dvaput uvije telo. Skriven, monstrum je pokrenuosilovit talas šljunka, zatrpavajući Ciri do polovine butine. Otimala se i bacilaunatrag, ali nije imala kud da beži – i dalje je bila u levku sipljivog peska, svakipokret ju je vukao ka dnu. A pesak na dnu se ispupčio u talasu koji je kuljaoprema njoj, dok su se iz talasa promolila šteketava klešta sa oštrim kukama nakrajevima.

Spasao ju je Konjić. Skliznuvši na dno levka, snažno je udario kopitima upeščano ispupčenje koje je odavalo plitko pokrivenu nakazu. Sivi hrbat otkrio sepod divljim šutevima. Jednorog je naherio glavu i zakucao strašilo rogom,precizno, na mestu gde se kleštima naoružana glava spajala sa bokastim trupom.

Videvši da štipaljke za zemlju prignječenog monstruma bespomoćno oru popesku, Ciri doskoči, zamahnu i zabode kordu u telesinu koja je pocupkivala.Iščupa oštricu, pa udari još jednom. I još jednom. Jednorog istrže rog i svomsilinom spusti prednja kopita na bokasti trup.

Izgaženi monstrum više nije pokušavao da se zakopava. Nije se uopštepomerao. Pesak oko njega počeo je da se vlaži od zelenkaste tečnosti.

Nije bilo lako izvući se iz levka. Udaljivši se nekoliko koraka, Ciri sebespomoćno stropoštala na pesak, teško dahćući i podrhtavajući pod talasomadrenalina koji joj je napadao grkljan i slepoočnice. Jednorog je obišao krug okonje. Nespretno je gazio, iz rane na butini tekla mu je krv, niz nogu je tekla doputišta, crvenim tragom obeležavajući korake. Ciri se pridiže, četvoronoške, inaglo se ispovraća. Malo zatim je ustala, zateturala se, prišla jednorogu, aliKonjić nije dao da ga dira. Udaljio se, a onda se prućio i uvaljao u pesak. Zatimje očistio rog, zarivajući ga nekoliko puta u pesak.

Ciri je takođe očistila i obrisala oštricu korde, svaki čas uznemireno gvirećiprema obližnjem levku. Jednorog ustade, zarza, krenu ka njoj.

– Želela bih da vidim tvoju ranu, Konjiću.Konjić zarza i zamahnu rogatom glavom.– Ako nećeš, ništa! Ako možeš da ideš, onda idemo. Bolje da ovde ne

ostajemo.Nedugo zatim pojavio se na njihovom putu još jedan prostrani peščani

sprud, koji je do samih ivica stena što su ga okruživale bio išaran kraterimaiskopanim u pesku. Ciri je užasnuto posmatrala – neki krateri bili su, u najmanjuruku, dvaput veći od onog u kom su se donedavno borili za život.

Nisu se usudili da preseku sprud, lavirali su između kratera. Ciri je bilauverena da su krateri klopke za neoprezne žrtve, a monstrumi s dugačkimkleštima koji su u njima sedeli bili su opasni samo za žrtve koje su u kratereupadale. Ostajući u stanju opreza i držeći se daleko od jaruga, mogao si daprevališ peščani teren prečicom i da se ne bojiš da će čudovište ispuzati iz levka ipočeti da te juri. Bila je sigurna da nije rizično, ali je više volela da ne proverava.Jednorog je očito delio to mišljenje – frktao je, brecao se i udaljavao, odvlačio juje od peščanih dina. Produžili su put, zaobilazeći opasan teren u širokom luku,držeći se stena i tvrdog kamenog tla, koje nijedno čudovište ne bi bilo u stanjuda prekopa.

Dok je hodala, Ciri oka nije spuštala sa kratera. Nekoliko puta je videla kako

iz ubojitih klopki šikljaju uvis peščane fontane – čudovišta su produbljivala ipopravljala svoja staništa. Neki krateri bili su toliko blizu jedan drugog da ješljunak koji bi izbacilo jedno čudovište dospevao u druge jaruge, uzbunjujućigrdobe skrivene na dnu, i tada je počinjala strašna kanonada, nekoliko trenutakapesak je zviždao i pljuštao unaokolo kao grad.

Ciri se pitala šta u ovoj bezvodnoj i mrtvoj pustari mogu da love te peščanenemani. Odgovor je stigao sam od sebe – iz jedne od obližnjih jaruga uširokom luku zalepršao je tamni predmet i s treskom pao blizu njih. Poslekratkog kolebanja strčala je sa stena na pesak. To što je izletelo iz kratera bio jeleš glodara koji je podsećao na zeca. Barem po krznu. Leš je bio zgrčen, tvrd isuv kao saraga, lagan i šupalj kao mehur. U njemu nije bilo ni kapi krvi. Ciri sestresla – sad je znala šta vrebaju te rugobe i kako se hrane.

Jednorog je upozoravajuće zarzao. Ciri je podigla glavu. U najbližoj okolininije bilo nijednog kratera, pesak je bio ravan i gladak. I na njene oči taj ravni iglatki pesak odjednom se naklobučio, a klobuk je brzo klizio u njenom pravcu.Bacila je malog isisanog strva i dala se u trk do stene.

Odluka da zaobiđe peščanu dinu pokazala se vrlo opravdanom.Krenuli su dalje, zaobilazeći čak i najmanji pojas peska, stupajući isključivo

po tvrdom tlu.Jednorog je išao sporo, hramao je. Iz njegovog osakaćenog buta curila je krv.

Ali i dalje nije davao da mu Ciri priđe i pogleda ranu.*

Peščani sprud znatno se suzio i stao da zavija. Sitni i sipljivi pesak ustupio jemesto krupnom šljunku, pa oblucima. Kratere već duže nisu videli, pa su zatorešili da idu stazom koju je obeležavao sprud. Iako je opet bila izmučena glađu ižeđu, Ciri je počela brže da hoda. Postojala je nada. Kameni sprud nije bionikakav sprud. Bilo je to dno reke koja izvire iz planina. U reci nije bilo vode, alije vodila ka izvorima – suviše slabim i suviše neizdašnim da bi mogli da ispunekorito vodom, ali sigurno sasvim dovoljnim da utoliš žeđ.

Iako je krenula brže, morala je da uspori. Zato što je jednorog usporio. Svidljivom mukom se kretao, posrtao je, vukao nogu, izvrtao kopito. Kad je paloveče, legao je. Nije ustao kad mu je prišla. Dopustio je da mu pogleda ranu.

Bile su dve rane, sa obe strane oteklog, upaljenog buta. Obe rane bile sucrvene, obe su stalno krvarile, a zajedno s krvlju curio je i lepljiv gnoj gadnogmirisa.

Čudovište je bilo otrovno.Sledećeg dana bilo je još gore. Jednorog se jedva kretao. Uveče je legao na

kamenje i nije hteo da ustane. Kad je kleknula pored njega, vrhom njuškeopipao je ranjeni but, zarzao je. Bio je to bolan rzaj.

Gnoj je curio sve jače, miris je bio oduran. Ciri je izvukla kordu. Jednorogprodorno zanjišta, pokuša da ustane, pa se zadnjim delom tela sruši na kamenje.

– Ne znam šta da radim... – zajecala je Ciri, gledajući u sečivo. – Stvarno neznam... Ranu sigurno treba zaseći, istisnuti gnoj i otrov... Ali ja ne umem! Mogujoš crnje da te nagrdim!

Jednorog je pokušavao da pridigne glavu, zarzao je. Ciri je sela na kamenje,uhvatila se za glavu rukama.

– Nisu me naučili da lečim – gorko je rekla. – Naučili su me da ubijamobjašnjavajući mi da ću tako moći da spasavam. Bila je to velika laž, Konjiću.Slagali su me.

Pala je noć, brzo se smrkavalo. Jednorog je ležao, Ciri je grozničavorazmišljala. Skupljala je čičkove i stabljičice koje su obilato rasle na obali isušenereke, ali Konjić nije hteo da jede. Glavu je bespomoćno položio na kamenje, nijeviše ni pokušavao da je podigne. Samo je žmirkao. Na njušci mu se pojavilapena.

– Ne mogu ti pomoći, Konjiću – rekla je prigušenim glasom. – Nemamništa...

Osim magije.Ja sam čarobnica.Ustala je, ispružila ruke. I ništa. Trebalo joj je mnogo magične energije, a nije

joj bilo ni traga. Nije se tome nadala, bila je iznenađena. Pa vodenih žila imasvuda! Napravila je nekoliko koraka u jednu, pa u drugu stranu. Počela je dahoda ukrug. Povukla se.

Ništa.– Ti, prokleta pustinjo! – povikala je, lupajući pesnicama. – Ničega u tebi

nema! Ni vode, ni magije! A trebalo bi da magije ima svuda! I to je bila laž! Svisu me slagali, svi!

Jednorog je zarzao.Magija je svuda. U vodi, u zemlji, u vazduhu...I u vatri.Ciri besno udari pesnicom po čelu. Nije joj to ranije palo na pamet, možda

zato što tamo, među golim kamenjem, nije bilo ničega za pripalu. A sad su joj,eto, suvi čičkovi bili pri ruci, i da bi proizvela malenu iskru, bila je dovoljna tekmrvica energije koju je još osećala u sebi.

Skupila je još više grančica, složila ih na gomilicu, obložila suvim čičkovima.Pažljivo je ispružila ruku.

– Aenye!Stožić zasvetluca, plamen zatreperi, zasja, uhvati lišće, proguta ga, diže se

uvis. Ciri dodade još stabljičica.Šta sad?, pomisli, gledajući u oživotvoravajući plamen. Da crpem? Kako?

Jenefer mi je branila da dotičem energiju vatre... Ali ja nemam izbora! Nivremena! Moram nešto da učinim! Prutići i lišće brzo će izgoreti... Vatra će seugasiti... Vatra... Kako je lepa, kako topla...

Nije znala kada i kako se to desilo. Zagledala se u plamen i najednom osetilada joj lupa u slepoočnicama. Uhvatila se za grudi, imala je utisak da joj pucajurebra. U malom stomaku, na međici i na bradavicama zatutnjao je bol koji semomentalno preobrazio u užasavajuću nasladu. Ustala je. Ne, nije ustala.Uzletela je.

Moć ju je ispunjavala poput olova koje se topi. Zvezde na nebeskom svoduzaplesale su kao da se odražavaju na površini jezera. Usplamtelo Oko na zapadueksplodiralo je od svetlosti. Uzela je tu svetlost, a s njom i Moć.

– Hael, Aenye!Jednorog je besno zarzao i pokušao je da se digne, oslanjajući se na prednje

noge. Cirina ruka podigla se sama, šaka se sama savila u dati položaj, usta susama izvikala čarobnu formulu. Iz prstiju je potekla talasasta svetlost. Plamenovivatre počeli su da bubnjaju.

Talasi svetlosti koji su izbijali iz njene ruke dodirnuli su ranjeni jednorogovbut, zgusnuli su se, prodrli.

– Želim da budeš zdrav! To želim! Vess’hael, Aenye!Moć je u njoj eksplodirala, ispunila ju je divljom euforijom. Vatra je pokuljala

uvis, unaokolo se rasvetlilo. Jednorog podiže glavu, zarza, a onda najednom brzoustade sa zemlje, nevešto učini nekoliko koraka. Povi vrat, njuškom opipa but,mrdnu nozdrvama, zafrkta – kao u neverici. Zarza glasno i otegnuto, ritnu se,mahnu repom i optrča u galopu oko vatre.

– Izlečila sam te! – ponosno povika Ciri. – Izlečila sam te! Ja sam čarobnica!Uspela sam da izvučem moć iz vatre! I imam tu moć! Sve mogu!

Okrenula se. Rasplamsala vatra je bubnjala, zasipala je iskrama.– Više ne moramo da tražimo izvore! Više nećemo piti iskopano blato! Ja

sada imam moć! Osećam moć koja je u toj vatri! Učiniću da u ovoj prokletojpustinji padne kiša! Da voda pošiklja iz stena! Da cveće ovde nikne! Trava!Keleraba! Sve sad mogu! Sve!

Silovito podiže obe ruke, izvikujući čarobne formule i skandirajućiinvokacije. Nije ih razumela, nije se ni sećala kad ih je naučila, i da li ih je,uopšte, ikada učila. To je bilo nebitno. Osećala je moć, osećala je snagu, vatra jeu njoj gorela. Bila je vatra. Podrhtavala je od snage koja ju je obuzimala.

Noćno nebo naglo ošinu gajtan munje, među stenama i čičkovima zafijukavetar. Jednorog prodorno zarza i stade kao ukopan. Vatra je buknula uvis,eksplodirala je. Skupljeni prutići i stabljičice odavno su se već ugljenisali, sad jegorela sama stena. Ali Ciri na to nije obratila pažnju. Osećala je moć. Videla jesamo vatru. Čula je samo vatru.

Sve možeš, šaputalo joj je plamenje, zaposela si našu moć, sve možeš. Imašsvet pod nogama. Velika si. Moćna si.

Između plamenova se pojavi jedan obris. Visoka mlada žena duge, ravne, kaogavran crne kose. Žena se smeje, bahato, okrutno, oko nje vatra mahnita.

Silna si! Oni koji su ti naneli zlo nisu znali s kim se kače! Osveti se! Vrati immilo za drago! Vrati im svima! Nek drhte od straha pred tvojim nogama, nekškrguću zubima ne usuđujući se da pogledaju gore, u tvoje lice! Nek cvilemoleći za milost! A ti nemoj da znaš za milost! Vrati im! Vrati svima njima i zasve im vrati! Osveta!

Za leđima crnokose vatra i dim, u dimu redovi vešala, nizovi kolaca, gubilištai stratišta, brda leševa. To su leševi Nilfgardijaca, onih koji su osvojili i poharaliCintru, koji su ubili kralja Ejsta i njenu baku Kalante, onih koji su ubijali ljudepo ulicama u gradu. Na vešalima se njiše vitez u crnom oklopu, konopac škripi,oko obešenika se kovitlaju vrane koje pokušavaju da im iskopaju oči kroz otvorekrilatog šlema. Slede zatim vešala koja se nižu sve do horizonta, na njima viseSkoja’taeli, oni koji su ubili Polija Dalberga u Kedvenu, i oni koji su je jurili naostrvu Taned. Na visokom kocu uvija svoje telo čarobnjak Vilgeforc, njegovolepo, prepredenjački plemenito lice zgrčeno je i modrocrno od mučenja, oštar izakrvavljen kraj koca izviruje mu iz ključne kosti... Drugi čarobnjaci iz Tanedakleče na zemlji, ruke su im za leđima, svezane, a naoštreni kočevi već čekaju...

Stubovi obloženi snopićima suvaraka dižu se sve do horizonta obeleženog

dimnim pramenovima. Kraj najbližeg stuba, lancima okovana, stoji TrisMerigold... Zatim Margarita Lo Antij... Mati Neneke... Jare... Fabio Saks...

Ne. Ne. Ne.Da, vrišti crnokosa, smrt svima, oduži im se svima, prezri ih! Svi su ti oni

naneli zlo, ili su hteli da ti naude! Mogli bi opet poželeti da ti naude! Prezri ih, jerje došlo vreme prezira! Prezir, osveta i smrt! Smrt čitavom svetu! Smrt, pogibijai krv!

Krv u tvojoj ruci, krv na tvojoj haljini...Izdali su te! Prevarili su te! Povredili su te! Sada imaš moć, sveti se!Jeneferina usta su isečena i povređena, krvare, na rukama i nogama su joj

okovi, teški lanci pričvršćeni za mokre i prljave zidove tamnice. Okupljena okogubilišta, gomila urla, pesnik Neven stavlja glavu na panj, iznad njega sevaoštrica dželatske sekire. Okupljeni pod gubilištem, uličari šire platno da njimepokupe krv... Dreka gomile zaglušuje udarac od kog se trese daščani podijum...

Izdali su te! Slagali i prevarili! Svi! Bila si njihova marioneta, bila si lutka naštapu! Iskoristili su te! Osudili su te da gladuješ, da te prži sunce, da te muči žeđ,osudili su te na potucanje, na osamu! Došlo je vreme prezira i osvete! Ti imašmoć! Silna si! Nek čitav svet zadrhti pred tobom! Nek čitav svet zadrhti predDrevnom krvi!

Na gubilište dovode vešce – Vesemira, Eskela, Koena, Lamberta. I Geralta...Geralt posrće, sav je okrvavljen...

– Ne!!!Oko nje vatra, s druge strane plamenog zida divlje rzanje, jednorozi se

propinju, zamahuju glavama, lupaju kopitima. Grive su im kao pocepani vojnibarjaci, rogovi su im dugi i oštri kao mačevi. Jednorozi su veliki, veliki kaoviteški konji, znatno veći od Konjića. Otkud su se tu stvorili? Otkuda ovde tolikijednorozi? Plamen s huknjavom puca uvis. Crnokosa žena podiže ruke, narukama joj je krv. Kosu joj razvejava žar.

Gori, gori, Falka!– Gubi se! Odlazi! Ne želim te! Ne želim tvoju moć!Gori, Falka!– Neću!Hoćeš! Želiš! Želja i žudnja ključaju u tebi kao plamen, pleni te naslada! To je

sila, to je moć, to je vlast! To je najslasnija slast na svetu!Munja. Grom. Vetar. Topot kopita i rzanje jednoroga koji mahnitaju oko

vatre.– Ne želim tu moć! Ne želim! Odričem je se!Nije znala da li je to vatra zgasnula ili joj se zamračilo pred očima. Pala je,

osećajući na licu prve kapi kiše.*

Biću treba oduzeti bivstvo. Ne treba mu dozvoliti da postoji. Biće je opasno.Odobravanje.

Negiranje. Biće nije prizvalo moć za sebe. Ućinilo je to da bi spaslo Ihuarraquax. Bićesaoseća. Zahvaljujući Biću, Ihuarraquax je ponovo među nama.

Ali Biće ima Moć. Ako bi htelo da je iskoristi...Neće moći da je iskoristi. Nikada. Odreklo je se. Odreklo se Moći. U potpunosti. Moć

je nestala. To je veoma čudno...Nikad nećemo razumeti Bića.I ne treba da ih razumemo! Oduzmimo Biću bivstvo. Pre nego što bude prekasno.

Odobravanje.Negiranje. Hajdemo odavde. Ostavimo Biće. Ostavimo ga njegovoj sudbini.

*Nije znala koliko je dugo ležala na kamenju dok ju je, zagledanu u menjanje

boja na nebu, tresla jeza. Bilo je čas tamno, čas svetlo, čas hladno, čas vruće, aona je ležala, bespomoćna, usahla i prazna kao onaj mali strv, lešić onog glodara,isisan i izbačen iz kratera.

Nije mislila ni o čemu. Bila je usamljena, bila je istrošena. Nije imala višeništa i ništa u sebi nije osećala. Nije bilo ni žeđi, ni gladi, ni iznurenosti, nistraha. Sve je nestalo, čak i želja za održanjem. Postojala je samo velika, hladna,zastrašujuća praznina. Osećala je tu prazninu čitavim bićem, svakom ćelijomsvog organizma.

Osećala je krv na unutrašnjoj strani butine. Bilo joj je svejedno zbog toga.Bila je istrošena. Izgubila je sve.

Nebo je menjalo boje. Nije se micala. Ima li ikakvog smisla micati se upraznini?

Nije se micala, tek oko nje zatoptaše kopita, zazveckaše potkovice. Nijereagovala na glasne krike i dozivanja, na povišene glasove, na frktanje konja.Nije se pomakla kad su je uhvatile čvrste, jake ruke. Kad su je podigle,bespomoćno se oklembesila. Nije reagovala na cimanje, treskanje, na oštra,nasilna pitanja. Nije ih razumela i nije ni želela da ih razume.

Bila je istrošena, ravnodušna. Ravnodušno je prihvatila vodu koja joj jepljusnula na lice. Kad su joj ustima primakli manjerku, nije se zagrcnula. Pila je.Ravnodušno.

I posle toga joj je bilo svejedno. Podigoše je na oblučje sedla. Međica joj jebila osetljiva na dodir, bolelo ju je. Drhtala je, pa su je zaogrnuli ašom. Bila jebespomoćna i lomna, malaksavala je na tuđim rukama, pa su je kaišem privezaliza jahača koji je iza nje sedeo. Jahač je smrdeo na znoj i mokraću. Bilo joj jesvejedno.

Okolo su bili konjanici. Mnogo konjanika. Ciri je ravnodušno gledala u njih.Bila je prazna, sve je izgubila. Ništa više nije imalo značaja.

Ništa.Čak ni to što je vitez koji je komandovao konjanicima imao na šlemu krila

ptice grabljivice.

Pošto vatru na lomači potpališe, i pošto zločinku plamenovi obgrliše, stade ona želje

stostrave da poklikuje, da je vitezove, barone, čarobnjake i gradske glavešine na trguokupljene žas netom uzimao. I premda lomaču sprva vlažnim cepanicama obložiše dađavolica jurve ne bi iščilela i da bi zlopatnju ognjenu kolaj osetila, istom narediše da se višesuvaraka dometne i kazan končini privede. Ali demon obista u toj prokletnici čučaše, jerpremda je već pošteno cvrčala, urlik bola nije ispustila, nego je još grozomornije kletve bacala.,,lz krvi moje rodiće se osvetnik", povikala je na sav glas. ,,Iz ukaljane Drevne krvi rodićese utamanitelj naroda i svetova! On će mazdu za mučeništvo moje učiniti! Smrt, smrt iodmazda sustići će i vas i potomstvo vaše!" Tek toliko je stigla da izvikne pre nego što jeizgorela. Tako je poginula Falka, takvu kaznu je podnela za nevino prolivenu krv.

Roderik de November, Istorija sveta, tom II

Sedmo poglavlje

– Pogledajte je. Izgorela od sunca, izranavljena, prognana. Samo pije, kaosunđer, a izgladnela, strava jedna! Kažem vam ja da je ona sa istoka došla.Prošla je kroz pustinju Korat. Prošla je Tavu.

– Bajosloviš! Ko je još preko Tave prelazio a da je živ ostao? Sa zapada jedošla, sa brdske strane, preko korita reke Suvak. Tek što je zakačila ivicu Korata,a i to je bilo dovoljno. Kad smo je našli, već je pala, u besvesti je ležala.

– Na zapadu se takva pustara kilometrima prostire. Odakle je, u tom slučaju,došla?

– Nije išla, jahala je. Ko će ga znati iz koje daljine. Pod njom su bili tragovikopita. Mora da ju je konj u Suvak zbacio, zato je tako izubijana, izmodrana.

– Zašto li je za Nilfgard ona toliko bitna, baš bih da znam! Kada nas jeprefekt u potragu poslao, ja sam mislio da je neka važna plemkinja nestala, kadono – obična murdara, odrpana funjara, tupavka mutava. Zbilja ne znam,Skomliče, jesmo li našli to što treba...

– Ona je ta. Obična, međutim, nije! Da jeste, živu je ne bismo našli.– Malo je falilo. Biće da ju je kiša spasla. U kam udarilo! Ta ni najstariji preci

kišu u Tavi ne pamte. Oblaci uvek zaobilaze Korat... Čak i kad udari kiša udolinama, tamo nijedna kap ne padne!

– Gle, gle kako krka. Kao da nedelju dana ništa u usta nije stavila... Ej ti,orduljo. I slanina ti prija? I lebac suv?

– Pitaj je na vilenjačkom. Ili na nilfgardskom. Ljudski jezik ona ne razume.To je vilenjački nakot nekakav...

– To je neka tuta-muta, tunjava. Kao da sam drvendeku jutros na konjaposadio.

– Slepi ste kod očiju – blesnu zubima onaj kog su zvali Skomlik, snažan ićelav. – Jaki ste mi vi Hvatači, ništa niste prepoznali. Nit je ona glupa, nitnerazumna, samo se pretvara. Retka je to zverka i prevejana ptičica.

– A što je ona za Nilfgard toliko važna? Nagradu su obećali, patrole poteresvuda su poslali... Što li?

– To ne znam. Trebalo bi nju pitati... Možda će da gukne ako je šibompriupitamo... Ha! Videste li kako me je pogledala? Sve razume, pažljivo sluša.

Hej curo! Ja sam Skomlik, tragač, zovu me Hvatač. A ovo ovde je, gle, korbač,zovu ga batina! Je l’ ti mila koža na leđima? Gukni, onda...

– Dosta! Ućutite!Glasna, oštra naredba, koja isključuje protivljenje, došla je iz pravca druge

vatre, kraj koje je sedeo vitez sa svojim štitonošom.– Dokoličarite, Hvatači, ha? – preteći ih upita vitez. – Deder sad na posao!

Konje u red dovedite! Oklop i oružje mi očistite! Trk u šumu po drva! Adevojku da niste takli! Jeste li razumeli, prostačine?

– Razumemo, plemeniti gospodaru Svirse – promrmlja Skomlik. Njegovidrugari oboriše glave.

– Na posao! Izvršavaj naredbe!Hvatači se uzvrzmaše.– Sudbina nas je kaznila dodelivši nam ovog seronju – promrmlja jedan. –

Gde baš njega prefekt da postavi za našeg zapovednika, tog viteza picokresa...– Naduvenko – tiho progunđa drugi, krišom se osvrćući. – Naposletku, curu

smo našli mi, Hvatači... Naš njuh nas je odveo u korito Suvaka.– Dabome. Zasluga je naša, a nagrada u ruke velikaša, nama tek ako neki

groš kapne... Baci ti pod noge floren, na Hvataču, veli, zablagodari gospodaruza milost...

– Začepite – zašišta Skomlik – još će i da nas čuje...Ciri je ostala sama pored vatre. Vitez i štitonoša ispitivački su je gledali, ali

nisu progovarali.Vitez je bio stariji, ali krepak muškarac surovog, izranavljenog lica. Dok su

jahali, stalno je na glavi imao šlem s ptičjim krilima, ali to nisu bila ona krila kojaje Ciri viđala u košmarnim snovima, a potom na ostrvu Taned. To nije bio CrniVitez iz Cintre. Ali bio je nilfgardski vitez. Kad je izdavao naređenja, tečno jegovorio zajednički jezik, ali sa izrazitim akcentom, sličnim vilenjačkom. Sasvojim štitonošom, momkom malo starijim od Ciri, razgovarao je, međutim, najeziku bliskom Drevnom govoru, ali manje melodičnom, tvrđem. To mora da jebio nilfgardski jezik. Ciri, koja je dobro znala Drevni jezik, razumela je većinureči. Ali nije se odavala. Na prvom stajalištu, na rubu pustinje koju su nazvaliTava ili Korat, nilfgardski vitez i njegov štitonoša zasipali su je pitanjima. Tadanije odgovarala, jer je bila ravnodušna i ošamućena, poluprisebna. Poslenekoliko dana jahanja, kada su izašli iz stenovitih klisura i spustili se dole, uzelene doline, Ciri se osvestila, najzad je počela da uočava svet oko sebe i tromo

da reaguje. Ali i dalje nije odgovarala na pitanja, pa je vitez potpuno prestao dajoj se obraća. Činilo se da ne obraća na nju pažnju. Bavile su se njome samodripčine koje su sebe nazivale Hvatačima. I oni su pokušavali da je ispituju. Bilisu agresivni.

Ali Nilfgardijac s krilatim šlemom brzo ih je doveo u red. Bilo je očevidnoko je tu gazda a ko sluga.

Ciri se pravila da je mutava i priglupa, ali je pažljivo naćulila uši. Polako jepočinjala da shvata svoju situaciju. Bila je u rukama Nilfgarda. Nilfgard ju jetražio i našao, nesumnjivo otkrivši stazu na koju ju je otpremio haotični teleportiz Tor Lare. Ono što nije uspelo Jenefer, što nije uspelo Geraltu, uspelo jekrilatom vitezu i tragačima Hvatačima.

Šta se dogodilo s Jenefer i Geraltom na Tanedu? Gde je bila? Obuzimale suje najcrnje slutnje. Hvatači i njihov harambaša, Skomlik, govorili su zajedničkijezik prostački, nehatno, ali bez nilfgardskog akcenta. Hvatači su bili obični ljudi,ali u službi viteza iz Nilfgarda. Hvatači su se radovali nagradi koju će odprefekta primiti u florenima zato što su našli Ciri.

Jedine zemlje u kojima je floren bila valuta u opticaju, a ljudi služiliNilfgardijcima, bile su carske provincije na dalekom Jugu, u kojima su upravljaliprefekti.

*Narednog dana, na odmorištu na obali potoka, Ciri je počela da razmišlja o

mogućnosti bekstva. Magija je mogla da joj pomogne. Oprezno je isprobavalanajjednostavniju magičnu formulu, delikatnu telekinezu. Ali njene su se bojazniobistinile. U sebi nije imala ni trunke čarobnjačke energije. Posle nerazboritogigranja vatrom, magijske sposobnosti su je potpuno napustile.

Opet je postala apatična. Za sve. Zatvorila se u sebe, ponovo je njomeovladala bezvoljnost. Dugo je to trajalo.

Sve do dana kada im je preko vresišta put presekao Plavi Vitez.*

– Jao meni! – promrmlja Skomlik, gledajući konjanike koji su im preprečiliput. – Nagraisali smo. To su Varnhageni iz utvrđenja Sarda...

Konji se približiše. Ispred svih je, na snažnom čilašu, jahao grmalj ubruniranom oklopu koji je plavetno svetlucao. Odmah iza njega bio je drugioklopnik, a iza ovog su išla dvojica jahača u jednostavnoj mrkoj odeći,nesumnjivo sluge.

Nilfgardijac s krilatim šlemom izađe mu u susret, zaustavljajući svog dorata uplesačkom kasu. Njegov sluga opipa dršku mača, okrete se u samaru.

– Stanite pozadi i pazite devojku – zagrme na Skomlika i njegove Hvatače. –Ne mešajte se!

– Nisam glup – tiho odvrati Skomlik čim se sluga udaljio. – Nisam budala dase mešam među velikaše iz Nilfgarda...

– Biće kavge, Skomliče?– Nesumnjivo. Između Svirsa i Varnhagena vlada običaj krvne osvete, u

kojem se krv krvlju naplaćuje. Silazite s konja. Čuvajte curu, jer ona je predmetnašeg spora i naš dobitak. Ako nam se posreći, cela nagrada biće naša.

– Sigurno je i Varnhageni traže. Ako nas brojno nadmaše, uzeće nam je. Nasje četvorica.

– Petorica – blesnu zubima Skomlik. – Jedan komordžija iz Sarde je mojzemljak. Videćete, u ovoj gužvi deblji kraj nećemo izvući mi, već gospodavitezovi...

Vitez u plavom oklopu povuče uzde svog čilaša. Krilati stade naspram njega.Plavčev pratilac dokasa, zaustavi se pozadi. Njegov čudnovati šlem ukrašen jebio dvema kožnim vrpcama koje su visile sa pokretne zaštitne zavese tako da suizgledale kao dva velika brka ili moržove kljove. Dvokljovi je preko sedla držaooružje opasnog izgleda, koje je donekle podsećalo na sponton{34} što su ganosili gardisti iz Cintre, ali sa znatno kraćim drškama i dužim šiljcima.

Plavac i Krilati razmeniše nekoliko reči. Ciri nije čula šta su rekli, ali njihovton nije ostavljao mesta sumnji. To nisu bile prijateljske reči. Plavac se najednomispravi u sedlu, najednom pokaza na Ciri, reče nešto glasno i gnevno. Krilati mujednako gnevno odvrati, mahnu rukom u pancirnoj rukavici, očito naređujućiPlavcu da se sklanja. I tada je počelo.

Plavac obode čilaša mamuzama i jurnu napred, vadeći sekiru iz držača uzsedlo. Krilati obode dorata, izvlačeći mač iz korica. Ipak, pre nego što suoklopnici stigli da se dohvate među sobom, u napad krenu Dvokljovi, jurećikonja u galop drvenom drškom spontona. Štitonoša Krilatog skoči na njega,isukavši mač, ali se Dvokljovi podiže na samaru i zari mu sponton pravo ugrudi. Dugačak vrh koplja s treskom probi goržet i pancir, štitonoša prodornovrisnu i pade s konja na zemlju, oberučke držeći dršku koplja zarivenog sve dokrsnice.

Plavac i Krilati udariše jedan na drugog s praskom i zveketom. Sekira je bilaopasnija, ali je mač bio brži. Plavac je dobio po ramenu, deo bruniranenadlaktenjače polete u stranu iepršajući remenom, jahač se poljulja u sedlu, naplavom oklopu zasjaše jarkocrveni mlazovi. Galop je razdvojio borce. KrilatiNilfgardijac okrete dorata, ali Dvokljovi tada krenu na njega, obema rukamapodižući mač da udari. Krilati cimnu uzde, a Dvokljovi, koji je samo nogamaupravljao konja, trkom prođe pored njega. Krilati je ipak stigao da ga u tomkasu zvizne. Na Cirine oči, limena nadlaktenjača se povi, ispod lima zašiklja krv.

Plavac se, vitlajući sekirom i urlajući, već vraćao. Oklopnici u jurišurazmeniše hučne udarce, razdvojiše se. Dvokljovi se opet ustremi na Krilatog,konji se sudariše, mačevi zazveketaše. Dvokljovi je sekao Krilatog, razvaljujućimu nadlaktenjaču i štit. Krilati se ispravi i snažno udari zdesna u bok pršnjaka.Dvokljovi se zanjiha u sedlu. Krilati se uspravi u uzengijama i zamahnu, te ošinujoš jednom između već raspolućenog, ulubljenog naramenjaka i šlema. Oštricaširokog mača hučno se usekla u limove, zaglavila se. Dvokljovi se uspravi izadrhta. Konji se zbiše, topćući kopitima i škrgućući zubima na đemovima.Krilati se odupre o oblučje sedla, istrže mač. Dvokljovi se oklembesi na sedlu isruši se pod kopita. Potkovice zakloparaše po smrskanom oklopu.

Plavac okrete svog čilaša, napade, podigavši sekiru uvis. Ranjenom rukom jejedva terao konja. Krilati je to primetio, vešto ga zaobiđe zdesna, ispravi se uuzengijama da zada strašan udarac. Plavac dočeka udarac sekirom i izbiKrilatom mač iz ruke. Konji se opet zbiše. Plavac je bio pravi snagator, teškasekira u njegovoj ruci dizala se i padala kao da je perce. Odalami po oklopuKrilatog tako da sve zagrme, a njegov dorat pokleknu zadnjim nogama. Krilatise zanjiha, ali se zadrža u sedlu. Pre nego što je sekira stigla drugi put da seobruši, ispusti uzde i zavrte levom rukom, hvatajući teški rogljasti buzdovan kojije visio na kožnom temnjaku, zamahnuvši odalami Plavca po šlemu. Šlemzabruja kao zvono, sad se Plavac zanjiha u samaru. Konji su njištali, pokušavalisu da se ujedaju i nisu hteli da se razdvoje.

Plavac, vidno ošamućen od udarca buzdovana, ipak je stigao da udarisekirom, s praskom pogađajući protivnika u napršnjak. To što su se još uvekobojica držali u sedlima izgledalo je kao pravo čudo, ali, jednostavno, to suomogućavali visoki unkaši sedla koji su ih pridržavali. Krv se slivala pobokovima i jednog i drugog konja, naročito dobro se to videlo na svetlojčilaševoj dlaci. Ciri je zgroženo posmatrala. U Kaer Morhenu su je naučili da se

bori, ali nije mogla da zamisli kako bi se suprotstavila jednom od takvihsnagatora. I kako bi parirala barem jednom tako snažnom udarcu.

Plavac je oberučke uhvatio dršku sekire, duboko zarivene u napršnjakKrilatog, zgrbio se i zaustavio, pokušavajući da izbaci protivnika iz sedla. Krilatizamahnu i odalami ga buzdovanom, jednom, drugi put, treći put. Krv šiknuispod zaklona šlema, briznu čilašu po plavom oklopu i vratu. Krilati obodemamuzama dorata, konjski skok istisnu oštricu sekire iz njegovog napršnjaka;zanjihanom u sedlu, Plavcu ispade drška iz ruke. Krilati prebaci buzdovan udesnu ruku, nasrnu, strahovitim udarcem pribi Plavčevu glavu uz konjski vrat.Uhvativši uzde čilaševe slobodnom rukom, Nilfgardijac opauči buzdovanom,plavi oklop zazvoni kao gvozdeni lonac, krv je šikljala ispod izubijanog ideformisanog šlema. Još jedan udarac i Plavac pade glavom napred, pod čilaševakopita. Čilaš otkasa, ali dorat Krilatog, očigledno uvežban, tandrčući izgazioborenog. Plavac je još bio živ, potvrdio je to očajnički urlik bola. Čilaš ga je idalje gazio s takvim poletom da se ranjeni Krilati nije mogao održati u sedlu istropoštao se sa strane.

– Izubijaše se, pasja ih rđa ne ubila – zastenja Hvatač koji je držao Ciri.– Gospodo vitezovi, gontunar ih predrô i guba pomorila! – ispljunu drugi.Plavčeve sluge gledahu stojeći na odstojanju. Jedan okrete konja.– Stani, Remize! – dreknu Skomlik. – Kuda si krenuo? U Sardu? Žuriš da te

tamo obese?Sluge se zaustaviše, jedan pogleda, prekrivajući oči šakom.– To si ti, Skomliče?– Ja sam! Priđi, Remize, ne boj se! To što rade vitezovi nije naša stvar!Ciri najednom dojadi da ravnodušno posmatra. Spretno se istrže iz

Hvatačevog zagrljaja, potrča, stiže Plavčevog čilaša, jednim skokom nađe se usedlu s visokim oblučjem.

Možda bi i uspela da sluge iz Sarde već nisu bile u sedlima, i to naodmornim konjima. Stigoše je očas posla, oteše joj uzde. Iskočila je iz sedla ipotrčala prema šumi, ali opet su je stigli. Jedan ju je u jurišu uhvatio za kosu,počupao, povukao. Ciri vrisnu i obesi se o njegovu ruku. Konjanik je baci pravoSkomliku pod noge. Zviznu korbač, Ciri zaurla i sklupča se, pokrivajući glavurukama. Korbač opet zazvižda i zaseče je po rukama. Otkotrljala se, ali jeSkomlik doskočio, šutnuo ju je, a onda cipelom udarao po krstima.

– Htela si da pobegneš, aspido?

Korbač zafijuka. Ciri zaurla. Skomlik je opet šutnu i ošinu gajtanom.– Ne udaraj me! – dreknu ona, sklupčavajući se.– Propevala si, rđo! Razvezao ti se jezik? Sad kad te ja...– Priberi se, Skomliče! – povika jedan od Hvatača. – Hoćeš da ubiješ boga u

njoj? Previše vredi da bi je tako raubovao!– Sunce ti žarko! – reče Remiz, silazeći s konja. – To je ta koju Nilfgard već

nedeljama traži?– To je ta.– Oho! Svi garnizoni je traže. To je nekakva važna ličnost za Nilfgard! Neki

moćni mag je predskazao da mora biti negde u okolini. Tako su govorili u Sardi.Gde ste je našli?

– U Tavi.– Nemoguće!– Moguće, moguće – gnevno će Skomlik, kreveljeći se. – Imamo je, nagrada

je naša! Šta ste stali kao ukopani? Vežite mi tu ptičicu i na samar s njom!Brišemo odavde, momci! Živo!

– Presvetli Svirs – reče jedan od Hvatača – valjda još diše...– Neće još dugo. Pasja te rđa ne ubila! Pravac u Amarilo, momci. Idemo

prefektu. Isporučićemo mu curu i uzećemo nagradu.– U Amarilo? – Remiz se počeša po potiljku, baci pogled na polje

malopređašnje borbe. – A tamo ćemo videti svog boga! Šta ćeš da kažešprefektu? Vitezovi pobijeni, a vi čitavi? Kad se čitava stvar otkrije, prefekt ćenarediti da vas obese, a nas će pod stražom da pošalje u Sardu. A onda ćeVarnhageni kožu da oderu sa nas. Vi možete do Amarila i putem, a meni jebolje kroz šume...

– Ti si moj zet, Remize – reče Skomlik. – Mada si džukela što si mi sestrutukao, opet si mi familija. Zato ću ti spasti kožu. Idemo u Amarilo, kažem.Prefekt zna da je između Svirsa i Varnhagena krvna osveta. Sreli su se, pobilijedni druge, to je za njih normalno. Šta smo mi mogli? A curu, pazite šta ćureći, pronašli smo kasnije. Mi, Hvatači. I ti si od sada Hvatač, Remize. Štaprefekt zna koliko nas je sa Svirsom krenulo. Ne može da izračuna...

– Da nisi nešto zaboravio, Skomliče? – upita ga Remiz, gledajući drugogslugu iz Sarde.

Skomlik se polako okrete, a onda munjevito isuka nož i sa zamajcem ga zarisluzi u grlo. Sluga zakrklja i sruši se na zemlju.

– Ništa ja ne zaboravljam – hladno će Hvatač. – Eto, sad smo svi svoji.Svedoka nema, a i glava za podelu nagrade nema previše. Na konje, momci, uAmarilo! Dobar komad puta nas još deli od nagrade, nemamo šta da čekamo!

Kada su izašli iz mračne i mokre bukove šume, u podnožju planine ugledašeselo, dvadesetak krovinjara unutar prstena niske ograde od palisada koja jeograđivala meandar nevelike reke.

Vetar je doneo miris dima. Ciri je pomerila ukočene prste ruku, koje su bilevezane kaišem za oblučje sedla. Sva se ukočila, zadnjica ju je nepodnošljivobolela, pritiskala ju je puna bešika. U sedlu je bila od izlaska sunca. Preko noćise nije odmorila, jer su joj naredili da spava s rukama vezanim za člankeHvatača koji su joj ležali s obe strane. Na svaki njen pokret Hvatači su reagovalikletvama i pretili joj batinama.

– Naseobina – reče jedan.– Vidim – odvrati Skomlik.Spustiše se, konjska kopita zaškripaše u visokoj travi izgoreloj od sunca.

Uskoro se nađoše na džombastom putu koji vodi pravo u selo, ka drvenommostu i kapiji u ogradi od kolja.

Skomlik zaustavi konja, ispravi noge u uzengijama.– Koje je ovo selo? Nikad ovde nisam zastajao. Remize, poznat ti je ovaj

kraj?– Nekad su ga zvali Bela Reka – reče Remiz. – Ali kad su počeli neredi,

nekoliko meštana pristupilo je pobunjenicima, zato su Varnhageni iz Sarde ovdepodmetnuli požar, ljude su pobili ili oterali u ropstvo. Sada ovde samonilfgardski kolonisti žive, novonaseljenici. A seoce su prekrstili u Glisven. Tikolonisti su rđavi, ogorčeni ljudi. Kažem vam da je bolje da ovde ne pravimoodmor. Idemo dalje.

– Konji treba da se odmore – pobuni se jedan od Hvatača – i treba ihnahraniti. A i meni krče creva, zavijaju kao u kurjaka. Šta nas se tičunovonaseljenici, đubrad jedna, ništarije. Mahnuću im ispred nosa prefektovomnaredbom, naposletku, prefekt je Nilfgardijac kao i oni. Videćete, duboko ćenam se pokloniti.

– Sve se plašim da si video nekog Nilfgardijca koji se duboko klanja –progunđa Skomlik. – Remize, a ima li koja krčma u tom Glisvenu?

– Ima. Varnhageni nisu krčme palili.Skomlik se okrete u samaru, pogleda Ciri.

– Treba je odvezati – reče. – Još samo fali da je neko prepozna... Dajte jojkabanicu. I kapuljaču na glavu... Čekaj! Kuda, murdaro?

– Moram u žbun...– Daću ti ja žbun, skitaro! Čučni pored puta! I upamti: kad dođemo u selo,

da nisi ni zucnula. Nemoj da misliš da si mnogo pametna. Ako samo budešpisnula, grlo ću ti prerezati. Ako nagrada za tebe ne ode u moje ruke, neće ni učije.

Išli su nogu pred nogu, konjska kopita zatoptala su na mostu. Iza ograde odkolja pomoliše se prilike kolonista naoružanih kopljima.

– Stražare kraj kapije – promrmlja Remiz. – Da mi je znati zašto.– I meni – odvrati mu Skomlik, ispravljajući noge u uzengijama. – Čuvaju

kapiju, a iz pravca mlina ograda je razvaljena, kolima možeš da uđeš...Priđoše bliže, zaustaviše konje.– Zdravo da ste, domaćini! – povika Skomlik žovijalno, mada malo

neprirodno. – U dobar čas!– Ko ste? – kratko upita najviši kolonista.– Mi smo, kume, vojska – slaga Skomlik razbaškaren u samaru. – U službi

njegove milosti gospodina prefekta iz Amarila.Kolonista pređe rukom po dršci koplja, pogleda Skomlika ispod oka.

Nesumnjivo se nije mogao setiti na kom je to krštenju Hvatač postao njegovkum.

– Poslao nas je ovde presvetli gospodin prefekt – nastavio je da laže Skomlik– da vidimo kako žive naši zemljaci, dobri ljudi iz Glisvena. Presvetli prefektšalje vam pozdrave i pita treba li ljudima iz Glisvena kakva pomoć?

– Izlazimo nekako na kraj – reče kolonist. Ciri zaključi da govori zajedničkijezik slično kao Krilad, s istim akcentom, mada se on trudio da stilski podražavaSkomlikov žargon. – Navikli smo da se sami snalazimo.

– Obradovaće gospodina prefekta kad mu to prenesemo. Je li vam krčmaotvorena? Osušila su nam se grla...

– Otvorena je – sumorno reče kolonist. – Otvorena je dok je otvorena.– Dok je šta?– Dok je otvorena. Jer ćemo tu krčmu uskoro srušiti, krovne grede i daske

moći ćemo za ambar da iskoristimo. Nikakve vajde od te krčme nemamo. Miradimo u znoju lica svog i u krčmu ne idemo. Krčma samo putnike prolaznikeprivlači, većinom one koji nam nisu poželjni. I sada, isto tako, tamo se samo

takvi odmaraju.– Ko? – Remiz blago ublede. – Da nisu slučajno iz Sarde? Presvetla gospoda

Varnhageni?Kolonist se iskrevelji, razvuče usne kao da hoće da pljune.– Ne, nažalost. Milicija gospode barona. Nisirci.– Nisirci? – namršti se Skomlik. – Otkud oni? Pod čijom su komandom?– Njihov starešina je visok, crn, brkat kao som.– Gle, gle! – Skomlik se okrete drugovima. – Pa onda smo na konju. Znamo

jednog takvog. To je, bez sumnje, naš stari drugar Verkta, koga zovu Veruj TiMeni, sećate ga se? A šta, kume, ti Nisirci ovde kod vas traže?

– Gospoda Nisirci – natmureno objasni kolonist – naumili su u Tifi.Počastvovali su nas svojom posetom. Voze zarobljenika. Zarobili su jednog izbande Pacova.

– Sve se plašim! – frknu Remiz. – Da nisu i cara Nilfgarda zarobili?Kolonist se smrknu, stegnu rukama dršku koplja. Njegovi drugovi muklo

zažagoriše.– Idite u krčmu, gospodo soldati – mišići na donjoj vilici koloniste upadljivo

zaigraše. – I porazgovarajte s gospodom Nisircima, svojim pajtašima. Valjda steu službi prefektovoj. I upitajte gospodu Nisirce zašto razbojnika voze u Tifiumesto da ga ovde, na licu mesta, volovima na kolac nabiju, kao što je prefektnaredio. I podsetite gospodu Nisirce, pajtaše svoje, da ovde vlada prefekt, a nebaron iz Tifija. Nama su volovi već u jarmove upregnuti i kolac naoštren. Akogospoda Nisirci neće, mi ćemo učiniti što treba. Recite im to.

– Reći ću, mora se – Skomlik značajno sevnu očima na svoje drugove. –Uzdravlje, dobri ljudi.

Krenuše nogu pred nogu između koliba. Selo je delovalo kao da je mrtvo,nisu videli ni žive duše. Iza jedne ograde je rila mršuljasta svinja, po blatu sugackale prljave patke. Konjanicima preseče put veliki crni mačor.

– Pu, pu, mačketina – Remiz se nagnu u sedlu, pljunu, sklopi prste u znakzaštite od uroka. – Put nam pređe, majku joj njenu!

– Dabogda joj se miš u grlu zaglavio!– Šta bi? – okrete se Skomlik.– Mačka. Kao katran crna. Pređe nam put. Pu! Pu!– Ðavo je odneo – Skomlik se obazre oko sebe. – Vidite li ovu pustoš?! A

tamo unutra, za prozorima od razvučenog ribljeg mehura, video sam jadne

dobre ljude gde vardaju u svojim kućercima. A za vratima sulice bleskaju, videosam.

– Ženskadiju čuvaju – zasmeja se onaj koji je prokleo mačku. – Nisirci uselu! Čuste li šta onaj gedža napriča? Videlo se da ne miriše Nisirce.

– Nije ni čudo. Veruj Ti Meni i njegovi kompanjoni nijednoj suknji neopraštaju. Eh, dolijaće još ta gospoda Nisirci. Baroni ih zovu ’Čuvari reda’, platuim daju da red čuvaju, puteve paze. A samo li seljaku šani na uvo: ,,Nisirac!“, pada vidiš kako će gaće od straha da napuni. Ali svaka sila za vremena. Nek joškoje tele pokusaju, nek još koju curu izvataju, i ima da ih posle nose na vilama,videćete. Videste li ona ogorčena lica na kapiji, to su nilfgardski kolonisti. Snjima nema šale... Evo i krčme...

Pognaše konje.Slameni krov krčme bio je blago naheren i dobrano oronuo. Na izvesnoj

udaljenosti od kućeraka i gazdinstava, krčma je ipak označavala središte,centralnu tačku čitavog rejona opasanog razvaljenom ogradom od kolja, mestopreseka dvaju puteva koji su prolazili kroz selo. U hladovini koju je davalojedino veliko drvo u okolini bilo je okolomaćeno gumno, obor za stoku iposeban deo za konje. U tom konjskom oboru stajalo je pet ili šest nerasedlanihkonja. Na stepeničicama ispred vrata sedela su dvojica tipova u kožnim jaknamai s kupastim krznenim kapama. Obojica su privijala uza se glinene vrčeve, aizmeđu njih je stajala činija puna izgrizenih kostiju.

– Koji ste pa vi? – dreknu jedan pošto ugledaše Skomlika i njegove drugare,koji su silazili s konja. – Šta tražite ovde? Gubite se! Krčma je po sili zakonazaplenjena!

– Ne viči, Nisirče, ne viči – reče Skomlik, spuštajući Ciri sa sedla. – A vrataraskriljuj, jer hoćemo da uđemo. Tvoj komandant Verkta naš je poznanik.

– Ne poznajem vas!– Jer si još golobrk! A ja i Veruj Ti Meni služili smo zajedno u davna

vremena, dok Nilfgard još ovde nije ni kročio.– Pa ako je tako... – pokoleba se tip, ispuštajući dršku mača. – Ulazite. Šta se

mene tiče...Skomlik ćušnu Ciri, drugi Hvatač uhvati je za kragnu. Uđoše u krčmu.Unutra je bilo mračno i zagušljivo, mirisalo je na dim i pečenje. Krčma je bila

gotovo prazna – zauzet je bio samo sto koji je stajao u mlazu svetlosti što jeulazila kroz prozor od razvučenog ribljeg mehura. Za njim je sedelo nekoliko

muškaraca. U pozadini, pored ognjišta, vrzmao se krčmar, zveckajući loncima.– Zdravo da ste, Nisirci! – zagrme Skomlik.– Mi se ne zdravimo sa svakom šušom i marušom – promrsi jedan od tih

koji su sedeli pored prozora i pljuckali po podu. Drugi ga zaustavi pokretom.– Polako – reče. – To su naši ljudi, ne poznaješ ih? Skomlik i njegovi

Hvatači. Dobro došli, momci!Skomlik se razvedri i krenu prema stolu, ali se zaustavi kad opazi drugare

zagledane u stub koji je pridržavao poprečnu gredu na tavanici. Ispod stuba jena škanju sedeo vitak, plavokosi šiparac, čudno ispružen i istegnut. Ciri je videlada taj neprirodni položaj proističe iz činjenice da su momkove ruke iskrenute ivezane pozadi, dok mu je vrat kaišem bio privezan za stub.

– Ah, surat ti ja tvoj – glasno uzdahnu jedan od Hvatača, onaj koji je držaoCiri za kragnu. – Pogledaj, Skomliče! Pa ono je Kajli!

– Kajli? – Skomlik nakrivi glavu. – Pacov Kajli? Nemoguće!Jedan od Nisiraca koji su sedeli za stolom, debeljko sa živopisnim čuperkom,

promuklo se zasmeja.– Moguće – rekao je, ližući kašiku – da je to glavom i bradom šugavi Kajli.

Isplatilo se poraniti. Zacelo ćemo se za njega dobro opariti, i to florenima,carskim novcem!

– Ukebali ste Kajlija, vidi, vidi – namršti se Skomlik. – Istinu je, znači,govorio onaj nilfgardski gedža...

– Trideset florena, majka mu stara – uzdahnu Remiz. – Nije loše... Platićebaron Luc iz Tifija?

– Tako je – potvrdi drugi Nisirac, crnokos i crnobrk. – Presvetli baron Luc izTifija, naš gospodar i dobročinitelj. Pacovi su opljačkali upravitelja njegovogimanja na putu, pa cepti od besa, ustanovio je nagradu za onoga ko ih uhvati. Iveruj ti meni, Skomliče, tu ćemo nagradu mi da poberemo. Gledajte ga, momci,kako se iskolačio, kô buljina! Nije mu po volji što smo mi ćapili Pacova, a ne on,mada je prefekt i njemu naredio da prati bandu!

– Tako je isto i Hvatač Skomlik nešto ćapio – reče debeljko sa čuperkom ipokaza kašikom na Ciri. – Vidiš, Verkta? Nekakvu curu.

– Vidim – crnobrkom zasjaše zubi. – Je li, Skomliče, je l’ to tebe tako bedapritisla da decu otimaš za otkup? Kakva ti je ovo lotinja?

– Ti s tim nemaš ništa!– Ne budi strog – zasmeja se onaj sa čuperkom. – Hoćemo samo da se

uverimo da ti to nije kći.– Njegova kći? – zasmeja se Verkta, onaj crnobrki. – Kako da ne! Da bi ti se

kći rodila, treba jaja da imaš.Nisirci se gromoglasno nasmejaše.– Suklate! Samo vi grokćite! – razdra se Skomlik i naduri se. – A tebi, Verkta,

samo ovo da kažem: češaćeš se ti po glavi do kraja nedelje kad shvatiš za kogase pročulo, za vas i vašeg Pacova ili za mene i za to moje što sam obavio. Pa davidimo ko će biti izdašniji: vaš baron ili carski prefekt iz Amarila!

– Možeš u dupe da me poljubiš – prezrivo će Verkta, nastavljajući da srčečorbu – i s tim tvojim prefektom, i tvojim carem i čitavim Nilfgardom, veruj timeni. Ne prpoši mi se tu! Znam ja da Nilfgard već nedelju dana juri neku curu,da se sve po putu praši. Znam da će dobiti nagradu onaj ko je dovede. Ali menije do toga kô do pišljivog boba. Ni prefektu ni Nilfgardijcima ja više ne mislimda pezim i fućkam ja na njih. Ja sad služim baronu iz Luca, i pokoravam sesamo njegovoj vlasti, nikom drugom.

– Tvoj baron – zakrklja Skomlik – umesto tebe nilfgardske ljubi skute,nilfgardsku čizmu liže. Ti ne moraš, elem, lako ti je da pričaš.

– Nemoj da mi se prpošiš ovde – pomirljivo će Nisirac. – Nisam govorioprotiv tebe, veruj ti meni. Da si devojku koju Nilfgard traži našao, to vidim, idobro je što ćeš za to biti nagrađen ti, a ne seronje Nilfgardijci. A što prefektuslužiš – niko sebi gospodara ne bira, pa ni oni. Deder, sedite s nama, dapopijemo kad smo se već susreli.

– A što da ne – prihvati Skomlik. – Dajte sprva samo komad užeta. Curu ćusprama vašeg Pacova za stub zauzlati, može?

Nisirci grunuše u smeh.– Gledajte ga, strah i trepet pograničja! – zaštekta debeljko sa grivom. –

Oružana snaga Nilfgarda! Zauzlaj je, Skomliče, svojski je pritegni. Trebaće tigvozdeni lanac, jer će taj tvoj zarobljeni gorogan da pokida užad, pa ćeš dadobiješ po labrnji pre nego što ti umakne. Izgleda toliko opasno da ti žmarcepod kožu zateruje!

Čak i Skomlikovi drugari prsnuše u prigušeni smeh. Hvatač se zacrvene,nakrivi opasač, priđe stolu.

– Ja to zarad sigurnosti, da ne šmugne...– Ne palamudi – prekide ga Verkta, lomeći hleb. – Ako ćemo da pričamo,

onda ajmo po turu pića, kako valja. A tu curu, ako hoćeš, okači nogama o

tavanicu. Briga me za to kô za kravlji bokluk. Samo što je to užasno smešno,Skomliče. Tebi i tvom prefektu možda to i jeste zarobljeni gorogan, ali za meneje to jedno ojađeno i prestrašeno derište. Ti bi da je vežeš? Veruj ti meni, ona sejedva na nogama drži, kuda bi pobegla? Čega se plašiš?

– Sad ću vam reći čega se plašim – Skomlik stisnu usne. – Ovo jenilfgardska kolonija. Nisu nas ovde hlebom i solju dočekali, a rekoše nam da suza vašeg Pacova već i kolac nazubili. I može im se, jer je prefekt izdao dekret otome da se uhvaćeni razbojnici na licu mesta srede. Ne predate li im zatvorenika– i za vas će kočeve našiljiti.

– Čudna mi čuda – reče debeljko s ćubom. – Nek ovim seoskim leventamačavke poplašuju, a nama na put bolje da ne staju, inače ćemo im se krvi napiti.

– Pacova im ne damo – dodade Verkta. – On je naš i ide s nama u Tifi. Abaron Luc će već čitavu stvar s prefektom srediti. Šta tu ima da se pričazabadava. Sedajte!

Okrećući opasače s mačevima, Hvatači prihvatiše poziv da sednu za sto saNisircima, derući se na krčmara i složno pokazujući na Skomlika kao onog kojičašćava. Skomlik primače nogom škanj do stuba, povuče Ciri za ruku i gurnu jetako da ona pade, ramenom udarivši o koleno vezanog momka.

– Sedi ovde – zagrme on. – I da se nisi mrdnula, inače ću te prebiti kaomačku.

– Gnjido jedna – zareža momak, mrko škiljeći očima. – Ti pasj...Ciri nije znala većinu reči koje su izletele iz zlih, iskreveljenih momkovih usta,

ali je po promenama na Skomlikovom licu zaključila da to mora da su bile vrlogadne i uvredljive reči. Hvatač poblede od besa, zamahnu rukom, zveknusvezanog po licu, uhvati njegovu dugu plavu kosu, te poče da ga vuče i udaranjegov potiljak o stub.

– Hej! – povika Verkta, dižući se od stola. – Šta se tamo dešava?– Zube ću da poizbijam šugavom Pacovu! – zagrme Skomlik. – Obe ću mu

noge iz dupeta iščupati!– Dođi ovamo i prestani da arlaučeš – Nisirac sede, ispi nadušak kriglu piva,

obrisa brkove. – Svog zarobljenika batiši do mile volje, a od našeg sikter! A ti,Kajli, ne glumi deliju. Ućuti i počni da razmišljaš o gubilištu za koje je baronLuc u varošici već naložio da se postavi. Lista stvari koje će ti katil učiniti natom gubilištu već je sastavljena i, veruj ti meni, pozamašna je. Već se pola varošiopkladilo do koje ćeš tačke izdržati. Štedi svoju snagu zato, Pacove. I sam ću da

idem s malim ulogom, i računam da me nećeš izneveriti i da ćeš izdržati baremdo kastriranja.

Okrenuvši glavu koliko mu je dopuštao kaiš kojim su mu bila vezanaramena, Kajli otpljunu. Skomlik zateže kaiš, zlokobnim pogledom odmeri Ciri,koja je čučala na škanju, a onda se pridruži društvu za stolom, psujući jer su ukrigli koju mu je doneo krčmar ostali samo neznatni tragovi pene.

– Kako ste uhvatili Kajlija? – upita, signalizirajući krčmaru da će još danaručuje. – I to živog? Jer ne verujem u to da ste ostale Pacove poubijali.

– Istini za volju – odvrati Verkta, kritički gledajući jednoga što je upravokopao po nosu – sreće smo imali, to je sve. Bio je sam. Od hajdučije se odvojioi u Novu Kovačnicu prekonoć curi odjurcao. Primićur{35} je znao da smo blizu,pa nas je obavestio. Stigli smo pred svitanje, pokupili smo ga sa sena, ni pisnuonije.

– A s njegovom curom smo se đuture poigrali – zagrokta debeljko saćubom. – Ako joj Kajli te noći nije ugodio, nije štetovala. Mi smo joj izjutratako ugodili da kasnije ni rukom ni nogom nije mogla da mrda!

– Bazdrkala jedna i bilmezi – izjavi Skomlik gromko i posprdno. – Profućkaliste lepu paru, mućurle. Umesto što ste vreme na curu gubili, trebalo je gvožđeusijati i Pacova ispitati gde banda noćiva. Mogli ste sve da ih uhvatite, Giselherai Rifa... Za Giselhera su Varnhageni iz Sarde još prošle godine davali dvadesetflorena. A za onu vrtirepku, kako joj beše ime... Mistel, čini mi se... Prefekt bi zanju dao još više posle onog što je njegovom bratancu priredila kod Druiha,onda kad su Pacovi olešili konvoj.

– Ti, Skomliče – iskrevelji se Verkta – ili si po prirodi glup, ili ti je težak životpamet isisao. Nas je šestorica. Pa zar je trebalo da sami udarimo na celu bandu?A nagradu ionako nećemo propustiti. Baron Luc će u tamnici Kajlija sigurnopošteno potprašiti, i to natenane, veruj ti meni. Propevaće Kajli, otkriće gde suim skrovišta i konačišta, i onda ćemo združenim snagama krenuti, bandu ćemoopkoliti, kao rakove iz meredova ćemo ih vaditi.

– Kako da ne! Baš će na to da čekaju. Saznaće kako ste Kajlija uhvatili ipritajiće se u drugim guštama i skrovištima. Daj, Verkta, bolje pogledaj istini uoči: zabrljali ste. Pretvorili ste nagradu u žensku mućurlu. Takvi ste, ljudi vastakve znaju, samo biste sojke terali.

– Mućurla si ti! – đipi Verkta s druge strane stola. – Ako ti je tako prešno, to

se ti i te tvoje đide u poteru i juriju za Pacovima sami dižite! Samo oprez,milostivi izmećaru nilfgardski – Pacove loviti nije isto što i žensku vuzladhvatati!

Nisirci i Hvatači stadoše da urlaju i jedni druge prozivaju. Krčmar brzoposluži pivo, otimajući praznu kriglu ćubastom debeljku, koji je njome većpotegnuo na Skomlika. Pivo je spor brzo izgladilo, grla rashladilo i strasti stišalo.

– Daj da se jede! – povika debeljko krčmaru. – Kajganu s kobasicom, pasulj,hleb i sir!

– I pivo!– Šta se tako bečiš, Skomliče? Danas smo se oparili! Kajlija smo odrali – i

konja, i kesu, i đinđuve, i mač, i sedlo i kožuh, sve smo mu uzeli i patuljcimaprodali!

– Prodali smo i crvene cipelice njegove curice. I đerdan!– Oho-ho, onda, u stvari, ima za šta da se pije! Rad sam!– A rašta ti imaš rad biti? Mi imamo za šta da pijemo, a ne ti. Ti sa svog

zarobljenog gorogana možeš jedino bale pod nosom da pokupiš ili vaškeizbiskaš! Kako zarobiš, onako i ućariš, ha-ha!

– Vi, kučkini sinovi!– Ha-ha, sedaj, šalili smo se, začepi gubicu!– Da nazdravimo pomirenju! Mi častimo!– Gde je ta kajgana, krčmaru, kuga te umorila! Pohitaj!– I piva daj!Zgrčena na škanju, Ciri podiže glavu i susrete besne, u nju zagledane,

Kajlijeve zelene oči, skrivene pod razbarušenim plavim šiškama. Podiđe je jeza.Iako lepuškasto, Kajlijevo lice je bilo zlo, veoma zlo. Ciri je odmah shvatila da jetaj momak, ne mnogo stariji od nje, spreman na sve.

– Valjda su mi te bogovi poslali – prošapta Pacov, skrozirajući je zelenimočima. – Kad samo pomislim da u njih ne verujem, a oni su mi te poslali. Neosvrći se, idiotkinjo mala. Moraš mi pomoći... Naćuli uši, dođavola...

Ciri se još više zgrči, obori glavu.– Slušaj – prosikta Kajli, sevajući zubima kao pravi pacov. – Za koji časak,

kad krčmar ovuda prođe, a ti ga pozovi... Slušaj me, dovraga...– Ne – prošaputala je. – Ubiće me...Kajlijeva usta se iskriviše, a Ciri smesta shvati da Skomlikovo lemanje uopšte

nije najgora stvar koja može da je snađe. Iako je Skomlik bio velik, a Kajli

mršav i uz to i vezan, instinktivno je osećala koga treba više da se plaši.– Ako mi pomogneš – prošapta Pacov – ja ću pomoći tebi. Ja nisam sam. Ja

imam drugove koji ne ostavljaju na cedilu... Razumeš? A kad oni ovde stignu ikad počne borba, ja neću moći da dreždim za ovim stubom, jer će me ove huljeionako poseći... Naćuli uši, majka mu stara. Kazaću ti šta treba da uradiš...

Ciri još niže obori glavu. Usne su joj podrhtavale.Hvatači i Nisirci smazaše kajganu, mljackajući kao divljaci. Krčmar promeša

jelo u kotlu i donese na sto još jednu kriglu piva i veknu od prosejanog brašna.– Gladna sam! – zapišta Ciri poslušno, blago ubledevši. Krčmar zastade,

pogieda je prijateljski, a onda se okrete ka gostima.– Da joj dam, gospodaru?– Tornjaj se! – nerazgovetno dreknu Skomiik, crveneći u licu i pljujući

kajganu. – Dalje od nje, usrani vrtiražnju, inače ću ti nožurde isprebijati! Nemože! A ti, vucaro, sedi i ćuti, inače ću te...

– Šta to mrsomudiš, Skomliče – ubaci se Verkta, s naporom gutajući hleb iluk. – Gledajte ga, momci! Za tuđe pare kitoglavac ždere, a devojčetu zakida.Daj joj činiju, domaćine. Ja plaćam i ja naređujem kome da daš a kome ne. Akome se to ne sviđa, može odmah da dobije po rilu čekinjavom.

Skomlik još više pocrvene, ali ništa ne reče.– Setio sam se još nečeg – dodade Verkta. – Valja nam i Pacova nahraniti da

nam ne bi skapao na putu, jer će nam onda baron kožu odrati, veruj ti meni.Cura će ga nahraniti. Hej, domaćine. Pripravi im kakva jestiva! A ti, Skomliče,šta gunđaš, nije ti nešto po volji?

– Na oku nju treba držati – Hvatač pokaza glavom na Ciri – jer to ti je nekaretka zverka. Da je kakva obična cura, ne bi Nilfgard poteru za njom slao, ne biprefekt nagradu obećavao...

– Obična ili neobična – zabrekta debeljko sa ćubom – odmah može da seproveri, dovoljno je među noge joj zaviriti! Šta kažete na to, momci? Da jepovedem sa sobom u ambar malo?

– Da se nisi drznuo da je takneš! – zagrme Skomlik. – Ne dopuštam!– Ma nemoj! Baš ću tebe da pitam za dozvolu!– Glava mi je čitava i probitak stečen ako je zdravu i pravu dovedem! Prefekt

iz Amarila...– Poseremo se na tvog prefekta. Na naš račun pijančiš, a kokanja nam

škrtariš. Ej, Skomliče, ne budi cicija! Neće ti glava otpasti, ne boj se, još ćeš i ti

tu što ušićariti! Dovešćeš im je zdravu i pravu. Cura nije riblji mehur, od trpanjaneće da pukne!

Nisirci udariše u neobuzdan smeh. Skomlikovi drugari im se pridružiše. Cirizadrhta, ublede, podiže glavu. Kajli se podsmešljivo osmehnu.

– Shvatila si sada? – prosikla iza blago osmehnutih usana. – Kad seponapijaju, iskoristiće te. Maltretiraće te. U istom smo sosu. Radi što ti kažem.Ako uspem ja, uspećeš i ti...

– Jelo je gotovo! – povika krčmar. U njegovom govoru nije se čuonilfgardski akcenat. – Priđi, gospojice!

– Nož – prošapta Ciri, uzimajući činiju od njega.– Šta?– Nož. Hitro.– Ako ti je malo, na ti još! – neprirodno povika krčmar, gledajući prema

gostima i dodajući kaše u činiju. – Skloni se, molim te.– Nož.– Skloni se, inače ću ih zvati... Ne mogu... Spaliće mi krčmu.– Nož.– Ne. Žao mi te je, ćero, ali ne mogu. Ne mogu, shvati. Skloni se...– Iz ove krčme – recitovala je drhtavim glasom Kajlijeve reči – niko živ izaći

neće. Nož. Hitro. A kad počne, beži.– Drži činiju, smlato! – povika krčmar, okrećući se tako da telom zakloni

Ciri. Bio je bled i tiho je cvokotao zubima. – Primakni se tiganju!Osetila je hladan dodir kuhinjskog noža koji joj je ugurao za pojas,

zaklanjajući dršku gunjem.– Vrlo dobro – siktao je Kajli. – Sedi tako da me zakloniš. Činiju mi stavi na

kolena. Levom rukom drži kašiku, a desnom nož. I testeriši konopac. Ne ovde,glupačo. Ispod lakta, na stubu. Pazi, gledaju.

Ciri oseti da joj se grlo osušilo. Pognula je glavu skoro do činije.– Hrani me i jedi i sama – zelene oči zagledale su se u nju ispod

poluzatvorenih kapaka, hipnotisale su je. – I reži, reži. Hrabro, malena. Akouspem ja, i ti si uspela...

Istina, pomisli Ciri, sekući konopac. Nož je smrdeo na gvožđe i luk, oštrica jebila ulegnuta od višekratnog oštrenja. On je u pravu. Znam li ja kuda me vodeove hulje? Znam li ja šta hoće od mene taj nilfgardski prefekt? Možda i menečeka u tom Amarilu koljač, možda me čekaju točak, svrdlo i klešta, užareno

gvožđe... Neću dopustiti da me odvedu kao ovcu na klanje. Bolje da rizikujem...Prozor se srušio sa praskom, zajedno sa okvirom i panjem za sečenje drva,

sve je sletelo na sto i tako napravilo rusvaj među činijama i kriglama. Uleteo jenajpre panj, a za njim je uskočila plavokosa, kratko ošišana devojka u crvenomgunju i visokim sjajnim čizmama koje su pokrivale i kolena. Klečeći na stolu,zavitlala je mačem. Jedan od Nisiraca, onaj najsporiji, koji nije stigao da se trgnei odskoči, srušio se zajedno sa klupom, iz presečenog grla šiknula mu je krv.Devojka se vešto skotrljala sa stola, ostavljajući prostor za momka u kratkomvezenom kožuhu koji je uskakao kroz prozor.

– Pacoviiii!! – dreknu Verkta, cimajući mač koji mu se zapleo za pojas.Debeljko s ćubom isuka oružje, skoči prema devojci koja je klečala na podu,

zamahnu, ali iako je devojka bila na kolenima, vešto je parirala udarcu,otkotrljala se, a onaj u kratkom kožuhu, koji je za njom uskočio, energičnorebnu Nisirca po slepoočnici. Debeljko pade na pod, omlohavivši najednom kaoprevrnuta slamarica.

Vrata krčme otvoriše se od udarca, u prostoriju upadoše još dva Pacova. Prvije bio visok i crnpurast, nosio je kaftan sav prekriven pucadi i skerletnu poveskupreko čela. Taj je sa dva brza poteza mačem poslao dvojicu Hvatača u suprotneuglove, i borio se s Verktom. Drugi, plećat i plavokos, širokim udarcemraspolutio je Remiza, Skomlikovog zeta. Ostali se dadoše u bežaniju, krenuvšiprema kuhinjskim vratima. Ali Pacovi su se i tamo probili – iz pozadinenajednom iskoči crnokosa devojka u čudesno šarenoj odeći. Brzim ubodomsmaknula je jednog Hvatača, drugog je oterala batutom{36}, a odmah potomposekla je krčmara, pre nego što je ovaj i stigao da poviče ko je.

Prostoriju ispuni dreka i zveka mačeva. Ciri se sakri iza stuba.– Mistle! – povika Kajli pokidavši zarezane konopce i boreći se s kaišem

kojim mu je vrat i dalje bio privezan za stub. – Giselheru! Rife! Dođite!Pacovi su ipak bili zauzeti borbom – Kajlijev krik čuo je samo Skomlik.

Hvatač se okrete i nacilja da udari tako da prikuje Pacova za stub. Ciri jemunjevito i mahinalno reagovala – kao onda kada se borila sa vivernom u GorsVelenu, kao na Tanedu, svi pokreti koje je naučila u Kaer Morhenu odjednomsu se izvršavali sami od sebe, gotovo bez njenog učešća. Iskoči iza stuba, zavrtese izvodeći piruetu, pade na Skomlika i snažno ga udari bedrom. Bila je premalai presitna da odbaci velikog Hvatača, ali je uspela da poremeti ritam njegovog

pokreta. I da skrene na sebe pažnju.– Ti mrcino!Skomlik zamahnu mačem, koji zafijuka u vazduhu. Cirino telo ponovo je

samo izvelo štedljivu eskivažu, a Hvatač se zamalo nije prevrnuo leteći zasečivom u zaletu. Psovao je na pasja kola, ošinuo još jedanput, izvodeći udaracsvom snagom. Ciri vešto odskoči, sigurno se spuštajući na levu nogu, zavrte seu obrnutoj pirueti. Skomlik zviznu još jednom, ali ni ovog puta nije bio u stanjuda je dohvati.

Između njih najednom pade Verkta i oboje ih uprska krvlju. Hvatač sepovuče, obazre se. Bio je okružen samim leševima. I Pacovima, koji su mu se,podignutih mačeva, sa svih strana primicali.

– Stojte – hladno reče onaj crnomanjasti sa skerletnom poveskom,oslobađajući najzad Kajlija. – Čini se da on mnogo želi da usmrti tu devojku.Ne znam zašto. Ne znam, isto tako, ni kako mu to nije dosad pošlo za rukom.Ali dajmo mu šansu kad već to toliko želi.

– Dajmo i njoj šansu, Giselheru– reče onaj plećati. – Neka borba budepoštena. Daj joj neko gvožđe, Iskra.

Ciri oseti u ruci balčak mača. Preteškog, donekle.Skomlik besno zasopta, baci se na nju, izvijajući oštricom u treperavom

batutu. Bio je spor – Ciri je eskivirala udarce brzim driblinzima i poluokretima,čak i ne pokušavajući da parira udarcima koji su je zasipali. Mač joj je služiosamo kao protivteža koja olakšava eskivaže.

– Neverovatno – kratko se nasmeja ošišana. – Ona je prava akrobatkinja!– Brza je – reče šarena, koja joj je dala mač. – Brza kao vila. Hej ti, debeli!

Možda bi ipak više voleo nekoga od nas? S njom ti nešto ne ide!Skomlik se povuče, osvrte, najednom skoči, ciljajući u Ciri oštricom,

ispružen kao čaplja otvorenog kljuna. Ciri izbeže udarac kratkim driblingom,zavrte se. U sekundi je videla nabreklu venu koja je pulsirala na Skomlikovomvratu. Znala je da u položaju u kom se našao nije u stanju da izbegne udarac,niti da parira. Znala je gde i kako treba da udari.

Nije udarila.– Dosta je bilo – začu Ciri i oseti ruku na svom ramenu. Devojka u

višebojnoj odeći je odgurnu, istovremeno su dva druga Pacova – onaj ukratkom kožuhu i ona kratko ošišana – saterali Skomlika u ćošak prostorije,držeći ga u šahu mačevima.

– Dosta je bilo igrarije – ponovi šarena, okrećući Ciri ka sebi. – Malo seodužilo. I to tvojom krivicom, gospojice. Možeš da ubiješ, a ne ubijaš. Nešto migovori da nećeš još dugo živeti.

Ciri zadrhta gledajući u velike tamne oči bademastog oblika, videvšiosmehom otkrivene zube, toliko sitne da je taj osmeh izgledao avetinjski. Tonisu bile ljudske oči ni ljudski zubi. Živopisna devojka bila je vila.

– Vreme je da brišemo – oštro reče Giselher, onaj sa skerletnom poveskom,očigledno vođa. – Ovo se zaista odužilo! Mistle, dokusuri hulju.

Kratko ošišana se približi, podižući mač.– Smilujte se! – dreknu Skomlik, padajući na kolena. – Poštedite me! Ja imam

sitnu decu... Dečicu...Devojka oštro zveknu, okrećući se bedrima. Krv je šiknula na obeljeni zid u

vidu širokog, nepravilnog mlaza jarkocrvenih tačkica.– Ne podnosim malu decu – rekla je ošišana, širokim pokretom otresajući

prstima krv sa brazde za oticanje krvi.– Ne stoj, Mistle – požurio ju je onaj sa skerletnom poveskom. – Na konje!

Treba da brišemo! Ovo je nilfgardska kolonija, ovde nemamo prijatelja!Pacovi munjevito izleteše iz krčme. Ciri nije znala šta da radi, ali nije imala

vremena da razmišlja. Mistle, ona kratko ošišana, gurnu je prema vratima.Pred krčmom su, sred krhotina krigli i oglodanih kostiju, ležali leševi Nisiraca

koji su čuvali ulaz. Iz sela su pristizali kolonisti naoružani kopljima, ali kada suvideli Pacove koji su izlazili u dvorište, učas su strugnuli među kućerke.

– Znaš da jašeš? – povika Mistle Ciri.– Da...– Onda put pod noge, hvataj jednog od konja i uskači u sedlo! Ovo je

nilfgardsko selo, a na naše glave raspisana je nagrada! Svi su se već uhvatili zalukove i rogatine{37}. Skači, za Giselherom! Sredinom ulice! Drži se podalje odkućeraka!

Ciri prelete preko niske ograde, zgrabi uzde konja jednog Hvatača, uskoči usedlo, tresnu konja po sapima pljosnatom stranom mača, koji nije ispuštala izruke. Krenu u oštar galop, pretičući Kajlija i živopisnu vilu koju su zvali Iskra.Potera za Pacovima u pravcu mlina. Videla je kako iza ćoška jedne kolibe iskačečovek sa samostrelom, ciljajući u Giselherova leđa.

– Udri ga! – ču iza sebe. – Udri ga, devojko!

Ciri se ispravi u sedlu, okrenu konja pritiskom noge i cimanjem uzde zavitlamačem. Čovek sa samostrelom se okrenuo u poslednjem trenutku, ugledala jenjegovo od užasa iskreveljeno lice. Ruka podignuta da udari mačem pokolebalase načas, što je bilo dovoljno da je galop prenese u stranu. Ču zvuk otpuštanjatetive, konj zacvile, sapi mu zadrhtaše i stade kao ukopan. Ciri iskoči, izvlačećinoge iz uzengija, okretno se dočeka na zemlju u polučučnju. Iskra je već uoštrom zamahu udarala samostrelca u potiljak. Samostrelac pade na kolena,nagnu se napred i pljusnu čelom u baru, prskajući blato okolo. Ranjeni konjzarza, tiskao se tamo-amo, pa najzad odjuri između koliba, snažno se džilitajući.

– Idiotkinjo! – dreknu vila, prolazeći pored Ciri u jurišu. – Prokletaidiotkinjo!

– Uskači – povika Kajli, dojahavši do nje. Ciri dotrča, uhvati ispruženu ruku.Ðipi u zaletu, zglob u leđima zapucketa, ali je uspela da skoči na konjapridržavajući za leđa plavokosog Pacova. Krenuše u galop, prolazeći poredIskre. Vila se okrenula, poterujući još jednog samostrelca, koji je bacio oružje išmugnuo prema vratima ambara. Iskra ga stiže za tren oka. Ciri okrete glavu.Čula je zavijanje posečenog samostrelca, kratko, divlje, životinjsko.

Stigla ih je Mistle, koja je vukla osedlanog rezervnog konja. Povikala je nešto,Ciri nije razumela reči, ali je otprve shvatila.

Pustila je Kajlijeva leđa, skočila je na zemlju iz punog galopa, pritrčala konju,opasno se približivši zgradama imanja. Mistle joj dobaci dizgine, osvrte se idoviknu joj da pazi. Ciri se okrete u pravi čas da bi veštim poluokretomeskivirala podmukli udarac kopljem zdepastog koloniste koji se pomolio izaobora.

Ono što se kasnije dogodilo dugo ju je proganjalo u snovima. Sećala sesvega, svakog pokreta. Poluokret koji ju je spasao od vrha koplja postavio ju je uidealan položaj. Kopljanik, međutim, prilično nagnut napred, nije bio u stanju nida odskoči, ni da se pokrije motkom koplja koju je držao obema rukama. Ciri jeudarala ravno, izvrćući se u obrnutu polupiruetu. Načas je videla usta koja seotvaraju da ispuste krik, usta na licu koje je bilo pokriveno strnjikastom bradom.Videla je ćelom izduženo svetlo čelo iznad linije kape ili šešira koji su nekadštitili glavu od prejakog sunca. A sve što je posle toga videla prekrila je fontanakrvi.

I dalje je držala konja za uzde, a konj se uplašio od makabričnog urlika,cimnuo ju je, oborivši je na kolena. Ciri nije ispustila uzde. Ranjenik je zavijao i

krkljao, konvulzivno se bacao u slami i đubrivu, a krv je iz njega šikljala kao izvepra. Osetila je kako joj se želudac penje do grla.

Odmah pored nje, Iskra je obola konja. Hvatajući uzde Cirinog konja,cimnula je i povukla i dalje prikačeno Cirino remenje.

– Na sedlo! – dreknu. – I kasom napred!Ciri suspregnu mučninu i poskoči na visoko drveno sedlo. Mač, koji joj je i

dalje bio u ruci, beše obliven krvlju. S mukom je savladala želju da baci gvožđešto dalje od sebe.

Sred kućeraka obrela se Mistle, vukući dvoje ljudi. Jedan je uspeo da strugnekad je preskakao plot, a drugi, plitko ošinut, pao je na kolena i obema rukama seuhvatio za glavu.

Mistle, Ciri i vila dadoše se u galop, ali malo zatim zaustaviše konje,utiskujući noge u uzengije, jer se iz pravca mlina vraćao Giselher s drugimPacovima. Iza njih je jurila gomila naoružanih kolonista koji su se ohrabrivaliurlicima.

– Za nama! – u jurišu povika Giselher. – Za nama, Mistle! Prema reci!Nagnuta u stranu, Mistle je cimala uzde, okrenula konja i pojurila za njima,

preskačući niske ograde. Ciri je lice priljubila uz grivu i krenula za njom. Odmahpored nje progalopirala je Iskra. Ta jurnjava joj je razbarušivala lepu crnu kosu,otkrivajući malo uvo špicastog završetka, ukrašeno filigranskom minđušom.

Mistlein ranjenik i dalje je klečao nasred puta, njihao se i obema rukamadržao okrvavljenu glavu. Iskra na konju napravi krug oko njega, dogalopira donjega i zveknu ga mačem odozgo jako, iz sve snage. Ranjenik zaurla. Ciri videkako odsečeni prsti odleteše u stranu kao iver sa razbijene cepanice, padoše nazemlju kao debeli beli crvi.

Na jedvite jade suzdržala se da ne povrati.Pored rupe u ogradi čekali su ih Mistle i Kajli, ostali Pacovi bili su daleko.

Čitava četvorka krenula je u oštar, otegnut galop preko rečice, visoko raspršujućivodu konjima iznad glava. Nagnuti, priljubljeni obrazima za grive, probiše se nakosinu peskovitog nasipa, poteraše preko livade ljubičaste od vučike. Iskra, kojaje imala najboljeg konja, izbila je na pročelje.

Uđoše u šumu, u mokru senovitu šumu, među bukvina stabla. Stigli suGiselhera i ostale, ali su samo nakratko usporili. Kad su premerili šumu i ušli uvresište, opet udariše u galop. Uskoro su i Ciri i Kajli počeli da zaostaju upozadini, Hvatačevi konji nisu mogli da drže korak sa prekrasnim, rasnim

konjima Pacova. Ciri je imala dodatni problem – na velikom konju njene nogesu jedva dosezale uzengije, a u galopu nije mogla da namesti stremenice. Znalaje da jaše i bez uzengija podjednako dobro kao i s njima, ali je bila svesna da utom položaju neće dugo izdržati u galopu.

Na sreću, posle nekoliko minuta Giselher je usporio tempo i zaustavio onena čelu da bi ona i Kajli mogli da im se pridruže. Ciri je prešla u kas. I dalje nijemogla da skrati stremenice, na kaiševima nije bilo dovoljno rupica. Neusporavajući, prebacila je desnu nogu preko oblučja i sela u ženski položaj.

Videvši Cirin jahački položaj, Mistle puknu u smeh.– Vidiš, Giselheru? Ne samo da je akrobata, nego je i voltižer. Eh, Kajli, gde

si iskopao ovu đavolicu?Zaustavljajući svoju prekrasnu riđušu, znojavu, i dalje spremnu da galopira,

Iskra je dojahala bliže, nasrćući na Cirinog pastrvastog sivca. Konj zafrkta ipovuče se, poturajući glavu. Ciri zategnu uzde, odmače se u sedlu.

– Znaš li, kretenko, zbog čega si još uvek živa? – zareža vila, sklanjajući kosusa čela. – Seljak kog si milosrdno poštedela prerano je povukao obarač, pogodioje konja umesto tebe. Inače bi ti klin u leđima sve do peraca bio zariven. Šta ćeti, uopšte, taj mač?

– Ostavi je, Iskra – rekla je Mistle, opipavajući od znoja mokar vrat svogakonja. – Giselheru, moramo usporiti, inače će nam konji baldisati! Pa niko nasne juri.

– Hoću da pređemo Veldu što brže možemo – rekao je Giselher. –Odmorićemo se kad pređemo reku. Kajli, kako je tvoj konj?

– Izdržaće. Nije baš neki punokrvni kasač, za trke baš i nije, ali je zver žilava.– Hajdemo, onda.– Čekaj – reče Iskra. – A ovo derle?Giselher se osvrnu, namesti skerletnu povesku na čelu, zadrža pogled na Ciri.

Njegovo lice, izraz njegovog lica podsećao je pomalo na Kajlijev – ista rđavagrimasa na ustima, iste namrgođene oči, mršave, isturene vilice. Bio je ipakstariji od plavokosog Pacova – modra senka na obrazima potvrđivala je da seveć redovno brijao.

– Pa da – osorno reče. – Šta ćemo s tobom, devojče?Ciri obori glavu.– Pomogla mi je – javi se Kajli. – Da nije bilo nje, onaj šugavi Hvatač bi me

prikucao za stub...

– U selu su – dodade Mistle – videli kako beži s nama. Jednoga je zveknula,sumnjam da će preživeti. To su kolonisti iz Nilfgarda. Kad im devojka dopadnešaka, umlate je. Ne možemo je ostaviti.

Iskra je gnevno zafrktala, ali Giselher je odmahnuo rukom.– Neka ide s nama do Velde – odlučio je. – Onda ćemo videti. Sedi na konja

kako treba, curo. Ako zaostaneš, nećemo se osvrtati za tobom. Jesi razumela?Ciri usrdno klimnu glavom.

*– Govori, devojko. Ko si ti? Odakle si? Kako ti je ime? Zašto su te držali

pod stražom?Ciri obori glavu. Dok je jahala, imala je dovoljno vremena da pokuša da

smisli neku pričicu. Izmislila ih je nekoliko. Ali harambaša Pacova nije izgledaokao neko ko bi u ma šta poverovao.

– Onda – požurio ju je Giselher. – Jahala si s nama nekoliko sati. I za vremepredaha bila si s nama, a ja ti glas još nisam čuo. Jesi mutava?

Vatra buknu, iskričavi plameni snop pokulja uvis, oblivajući ruševinepastirske kućice talasom zlatnog bleska. Kao da je poslušala Giselherovunaredbu, vatra je obasjala lice ispitanice kako bi se na njemu videlo ako laže ilivara. Pa ne mogu da im kažem istinu, očajnički pomisli Ciri. To su ubice.Hajduci. Ako saznaju da me traže Nilfgardijci i da su me Hvatači ulovili zato dabi dobili nagradu, onda bi i sami mogli da uzmu tu nagradu. Sem toga, istina jesuviše neverovatna da bi mi poverovali.

– Izvukli smo te iz kolonije – sporo je nastavljao harambaša. – Doveli smo teovamo, u jedno od naših skrovišta. Dali smo ti da jedeš. Sediš pored naše vatre.Gukni, dakle, ko si ti?

– Ostavi je na miru – najednom se javi Mistle. – Kad te gledam, Giselheru,odjednom kao da vidim Nisirca, Hvatača, ili jednog od tih nilfgardskih kurvinihsinova. I osećam se kao da me saslušavaju na razapinjaču u tamnici!

– Mistle je u pravu – reče plavokosi, koji je nosio kratki kožuh. Ciri zadrhta,čuvši njegov akcenat. – Devojka očigledno ne želi da govori ko je, i ima pravona to. Kada sam vam se ja priključio, bio sam, takođe, ćutljiv. Nisam hteo daodajem da sam bio jedan od nilfgardskih kurvinih sinova...

– Ne trabunjaj, Rife – odmahnu Giselher rukom. – S tobom je bilo neštodrugo. A i ti, Mistle, preteruješ. Nije ovo nikakvo saslušanje. Želim da nam kažeko je i odakle je. Kad saznam, pokazaću joj put do kuće i to je to. Kako da

znam šta treba da radim kad ne znam...– Ništa ne znaš? – Mistle skrenu pogled. – Čak ni to ima li ona uopšte svoju

kuću. A ja mislim da je nema. Hvatači su je pokupili na drumu, jer je bila sama.To liči na te kukavice. Narediš li joj da ide kud je noge nose, sama u brdimaneće preživeti. Rastrgnuće je vukovi ili će od gladi krepati.

– Šta onda da radimo s njom? – mladićkim basom reče onaj plećati džarajućištapom po vatri. – Da je ostavimo blizu nekog sela?

– Odlična ideja, Ase – podrugljivo će Mistle. – Kao da ne poznaješ seljake.Fale im ruke koje će da rade za njih. Poteraće devojku da napasa stoku, a pretoga će malo da joj štrpnu noge, da im ne pobegne. Noću neće biti ničija,odnosno biće svačija. Držaće je na kostu i u kvartiru, znaš i sam kojom će immonetom za to plaćati. A na proleće će da dobije babinju groznicu, dok uprljavom oboru bude nekakvo žgebe rađala.

– Ako joj ostavimo konja i mač – sporo procedi Giselher, i dalje gledajući uCiri – ne bih baš voleo da budem u koži seljaka koji bi da joj štrpne nogu. Ili dajoj napravi žgebe. Videli ste kako je u krčmi đuskala sa Hvatačem kog je posleposekla Mistle? On je sekao po vazduhu, a ona je plesala kao da se ništa nedešava... Mene, u suštini, i ne zanimaju baš mnogo njeno ime i poreklo, ali bihvoleo da znam gde je naučila te veštine...

– Trikovi je neće spasti – odazva se najednom Iskra, zaokupljena dotadoštrenjem mača. – Ona zna samo da pleše, a da bi preživela, treba da zna daubija – a ona to ne može.

– Verovatno može – isceri zube Kajii. – Kad je u selu udarala po vratu onogseljanina, krv i moždina je šikljala pola hvata uvis...

– A ona se od tog prizora umalo onesvestila – frknu vila.– Zato što je još derište – umeša se Mistle. – Ja naslućujem ko je ona i gde je

te veštine naučila. Viđala sam takve kao ona. To je plesačica ili akrobatkinja iznekakve putujuće trupe.

– A od kada se nas to tiču plesačice i akrobatkinje? – opet frknu Iskra. –Dođavola, bliži se ponoć, san me ophrvava. Završimo više s timpraznoslovljem. Treba da se odmorimo i naspavamo da bismo sutra u sumrakbili u Kovačnici. Tamošnji primićur, niste valjda zaboravili, odao je KajlijaNisircima. Cela vojska treba da vidi kako noć postaje krvava. A devojka? Pa imakonja, ima mač, i jedno i drugo je pošteno osvojila. Dajmo joj nešto novca ihrane. Zato što je spasla Kajlija. I neka ide kud god hoće, nek se sama brine o

sebi...– Dobro – rekla je Ciri, sklopila usne i ustala. Nastade tajac, prekinut samo

pucketanjem vatre. Pacovi su je radoznalo gledali, čekali su.– Dobro – ponovila je, iznenađujuće tuđim odjekom svog glasa. – Niste mi

potrebni, nisam vas molila... I uopšte ne želim da budem s vama! Otići ćuodmah...

– Znači, ipak nisi mutava – sumorno zaključi Giselher. – Možeš da govoriš, ito čak drsko.

– Pogledajte joj oči – zafrkta Iskra. – Pogledajte držanje glave. Grabljivicamala! Mala sokolica!

– Hoćeš da ideš? – upita Kajli. – A kuda, ako se može znati?– Šta se to vas tiče – povika Ciri, a oči joj zasjaše zelenim sjajem. – Pitam li

ja vas kuda vi idete? Ne tiče me se! Ni vi me se ne tičete! Niste mi potrebni ni zašta! Mogu ja... da se snađem. Sama!

– Sama? – ponovila je Mistle, čudno se osmehujući. Ciri zaćuta, spusti glavu.Ćutali su i Pacovi.

– Noć je – reče najzad Giselher. – Noću se ne putuje. Ne putuje čovek samnoću, devojko. Onaj ko je sam mora da se izgubi. Tamo pored konja su ćebad ikrzna. Uzmi sebi nešto. Noći su hladne u planinama. Šta si iskolačila na mene tesvoje zelene fenjerčiće? Spremi sebi ležaj i spavaj. Moraš se odmoriti.

Malo je razmislila i poslušala. Kad se vratila, držeći ćebe i krzneni pokrivač,Pacovi više nisu sedeli oko vatre. Stajali su u polukrugu, crveni odblesak vatreodbijao se u njihovim očima.

– Mi smo Pacovi Pograničja – ponosno će Giselher. – Na kilometar možemoda nanjušimo plen. Ne bojimo se zamki. I ne postoji stvar koju nećemopregristi. Mi smo Pacovi. Priđi, devojko.

Poslušala je.– Ti nemaš ništa – dodao je Giselher, uručujući joj pojas okovan srebrom. –

Uzmi, dakle, makar to.– Nemaš ništa i nikog – rekla je Mistle, s osmehom joj prebacujući preko

ramena mek zeleni zupon, i stavljajući joj u ruke vezenu bluzu.– Nemaš ništa – rekao je Kajli, a njegov poklon bio je bodež u koricama

koje su blistale od dragog kamenja. – Sama si.– Nemaš nikog – ponovi Ase. Od njega je Ciri primila lep bandalir{38}.

– Nemaš bližnje – s nilfgardskim akcentom rekao je Rif, uručujući joj parrukavica od mekane kože. – Nemaš nikog bliskog i...

– Svuda ćeš biti stranac – naizgled nehajno dovrši Iskra, brzo i dostaneceremonijalno stavljajući Ciri na glavu beretku sa fazanovim perima. – Svudastranac i uvek drugačija. Kako da te zovemo, mala sokolice?

Ciri joj pogleda u oči.– Gvalh’ca.Vila se nasmeja.– Kada počneš da govoriš, govoriš na više jezika, Mala Sokolice! Dobro

onda. Nosićeš ime Drevnog naroda, ime koje si sama odabrala. Bićeš Falka.*

Falka.Nije mogla da zaspi. Konji su topotali i frktali u mraku, vetar je šumeo u

krošnjama jela. Nebo se iskrilo od zvezda. Sijalo je Oko, njen verni vodič ustenovitoj pustinji tolike dane. Oko je pokazivalo zapad. Ali Ciri više nije bilasigurna da li je to pravi pravac. Ničega više nije bila svesna.

Nije mogla da zaspi, mada se prvi put nakon mnogo dana osećala bezbedno.Više nije bila sama. Napravila je sebi ležaj od granja postrance, daleko odPacova, koji su spavali na glinenom podu porušene kolibe, zagrejanom od vatre.Bila je daleko od njih, ali je osećala njihovu blizinu i prisustvo. Nije bila sama.

Čula je tihe korake.– Ne boj se.Kajli.– Neću im reći – šapnu plavokosi Pacov, kleknuvši i nagnuvši se iznad nje –

da te traži Nilfgard. Neću im reći za nagradu koju je za tebe obećao prefekt izAmarila. Tamo, u krčmi, spasla si mi život. Odužiću ti se. Nečim lepim.Odmah.

Legao je pored nje, polako i oprezno. Ciri se napinjala da se otme, ali ju jeKajli pritisnuo za postelju, ne nasilničkim, ali jakim i odlučnim pokretom.Nežno je pokrio rukom njena usta. Nepotrebno. Ciri je bila ukočena od straha, aiz stegnutog, bolno suvog grla ne bi joj se oteo vrisak čak i da je to htela. Alinije htela. Tišina i mrak bili su bolji. Sigurniji. Domaći. Sakrivali su njenuužasnutost i stid.

Zastenjala je.– Ćuti, mala – šapnuo je Kajli, polako joj razvezujući košulju. Lagano,

blagim pokretima svukao je tkaninu sa njenih ramena, a donji deo košuljepovukao joj je iznad bedara. – I ne boj se. Videćeš kakav je to užitak.

Ciri je zadrhtala pod dodirom suve, tvrde i hrapave ruke. Ležala jenepomično, ispružena i napeta, ispunjena parališućim strahom koji joj jeoduzimao volju, i osetnim gađenjem od kojeg su je udarali talasi vreline uslepoočnicama i obrazima. Kajli je podvukao levu ruku pod Cirinu glavu,privukao ju je k sebi, trudeći se da odmakne njenu ruku grčevito stegnutu ispodkošulje, uzalud pokušavajući da je povuče dole. Počela je da drhti.

U mraku oko sebe osetila je iznenadno kretanje, potres, čula je odjekšutiranja.

– Jesi li poludela, Mistle? – dreknu Kajli, polako se podižući.– Ostavi je, svinjo jedna.– Teraj se. Idi da spavaš.– Ostavi je na miru, rekla sam.– A što, je l’ te ja uznemiravam nečim? Je l’ ona vrišti ili se otima? Hoću

samo da je uspavam. Ne smetaj mi.– Nosi se odavde, da te ovog časa ne bih nožem rebnula.Ciri je čula škripu bodeža u metalnoj korici.– Ne šalim se – ponovila je Mistle, nerazgovetno mumlajući u mraku nad

njima. – Gubi se kod momaka. Iz ovih stopa.Kajli sede, opsova sebi u bradu. Bez reči ustade i brzo ode,Ciri oseti kako joj se suze slivaju niz obraze, brzo, sve brže, kao pokretni

crvići upuzavaju u kosu iznad ušiju. Mistle je legla pored nje, brižno ju je pokrilakrznom. Ali zadignutu košulju nije popravila. Ostavila ju je kao što je i bila. Ciriopet poče da drhti.

– Smiri se, Falka. Sad je sve u redu.Mistle je bila topla, mirisala je na smolu i dim. Njena ruka je bila sitnija od

Kajlijeve, nežnija, mekša. Prijatnija. Ali na dodir, Cirino telo je opet postajalonapregnuto, opet se ukočilo od straha i gađenja, stegle su joj se vilice, pritiskaloju je u grlu. Mistle se priljubila uz nju, zaštitnički ju je zagrlila i umirujuće jojšaputala, ali je istovremeno njena sitna šaka puzala kao topli puž, miran, siguran,odlučan, svestan puta i cilja. Ciri oseti kako se gvozdene hvataljke klešta gađenjai straha razmiču, razlabavljuju hvat, osetila je kako se izvlači iz njihovog stiska itone duboko, dole, sve dublje i dublje, u toplu kaljugu prepuštanja sudbini islabomoćne krotkosti. Gnusne i ponižavajuće prijatne krotkosti.

Zastenjala je muklo, očajnički. Mistlein dah pekao ju je po vratu, baršunaste ivlažne usne milovale su njeno rame, ključnu kost, lagano se pomicale niže. Cirije opet zastenjala.

– Tiho, Sokolice – šapnula je Mistle, oprezno joj podmećući ruku pod glavu.– Više nećeš biti sama. Ne više.

*Ciri je ustala u zoru. Iskliznula je ispod krzna sporo i oprezno da ne probudi

Mistle, koja je spavala otvorenih usta i s podlakticom prebačenom preko očiju.Koža na podlaktici bila joj je naježena. Ciri je brižno pokrila devojku. Poslekratkog kolebanja se nagnula, nežno je dodirnula usnama njenu kratko ošišanukosu koja je ličila na četku. Mistle je nešto promrmljala kroz san. Ciri je obrisalasuze sa obraza.

Više nije bila sama.I drugi Pacovi su spavali, jedan je glasno hrkao, neko je jednako glasno

prdnuo. Iskra je ležala držeći ruku preko Giselherovih grudi, njena bujna kosabila je razbarušena na sve strane. Konji su frktali i topotali, detlić je raspalio ukratke serije udaraca po borovom deblu.

Ciri je strčala do potoka. Dugo se umivala, drhteći od hladnoće. Pokreti rukubili su joj rastrojeni, umivala se silovito, trudeći se da spere sa sebe to što se višenije moglo sprati. Suze su joj se slivale niz obraze.

Falka.Voda se penila šumeći po kamenju, oticala u daljinu, u maglu.Sve je otplovilo u daljinu. U maglu.Sve.

*Bili su otpadnici. Bili su čudna hrpa koju su stvorili rat, nesreća i prezir. Rat,

nesreća i prezir povezali su ih i izbacili na jednu obalu, kao što nabujala rekaizbacuje i nataloži na plažama strujom donesene, crne, o kamenje izglačanekomade drveta.

Kada se osvestio, Kajli je video da leži u dimu, požaru i krvi, u poharanomkaštelu, da leži među leševima roditelja koji su ga usvojili i leševima usvojenihbraće i sestara. Dok se vukao po dvorištu prekrivenom mrtvim telima, nabasaoje na Rifa. Rif je bio vojnik kaznene ekspedicije koju je car Emhir var Emreisposlao da uguši ustanak u Ebingu. Bio je jedan od onih koji su osvojili ipoharali kaštel nakon dvodnevne opsade. Kada su osvojili kaštel, drugovi su

ostavili Rifa, iako je bio živ – pustahije nilfgardskih specijalnih odreda nisu imaleobičaj da se brinu o ranjenicima.

Isprva je Kajli želeo da dokusuri Rifa. Ipak, nije želeo da bude sam. A i Rif iKajli imali su tada po šesnaest godina.

Zaceljivali su rane jedan drugom. Zajedno su ubili i opljačkali kaznaca{39},čašćavali se pivom u krčmi, a kasnije, dok su na trofejnim konjima putovali krozselo, nemilice su rasipali unaokolo ostatak opljačkanog novca, grohotom sesmejući.

Zajedno su bežali od potere Nisiraca i nilfgardskih patrola.Giselher je dezertirao iz vojske. Verovatno je to bila vojska vladara iz Gesoa,

koji je sklopio savez sa ustanicima iz Ebinga. Verovatno. Giselher nije baš znaokuda su ga odvukli vrbovatelji. Bio je tada pijan kô čep. Kada se otreznio i kadga je na strojevoj obuci vodnik izvoštio, zbrisao je. Isprva je tumarao sam, alikad su Nilfgardijci razbili ustanički savez, u šumama je zavrvelo od drugihdezertera i begunaca. Begunci su se brzo spojili u bande. Giselher je pristupiojednoj od njih.

Banda je harala i palila sela, nasrtala na konvoje i prevoznike robe bežećiglavom bez obzira pred nilfgardskim konjičkim eskadronima. U jednoj takvojbežaniji kačačka družba je u haluzi nagazila na Šumske vilenjake i tamo zateklapogibiju, zatekla je nevidljivu smrt koja sikće sivim zapercima strela što su sasvih strana šibale. Jedna strela probila je Giselherovo rame i zakucala ga za drvo.Ona koja mu je ujutru izvukla strelu i vidala ranu bila je Enijevedijen.

Giselher nikad nije doznao zašto su vilenjaci osudili Enijevedijen naprogonstvo, za kakve prestupe su je osudili na smrt – jer je usamljenost nauzanom pojasu ničije zemlje koja deli Slobodan Drevni narod od ljudi zaslobodnu vilu značila smrtnu presudu. Usamljena vila mora da nestane. Ako nenađe sebi druga.

Enijevedijen je našla druga. Njeno ime, koje u slobodnom prevodu znači’dete vatre’, bilo je za Giselhera previše komplikovano i previše poetično.Nazvao ju je Iskra.

Mistle je poticala iz bogate plemićke porodice iz grada Turn u severnomMehtu. Njen otac, vazal kneza Rudigera, koji je pristupio ustaničkoj vojsci, bio jeprebijen, a onda je netragom nestao. Kada su meštani Turna bežali iz grada navest o dolasku kaznene ekspedicije, proslavljenih mirotvoraca iz Gemerija,

Mistleina porodica je takođe pobegla, a Mistle se izgubila u gomili koju jeuhvatila panika. Nagizdana i nežna gospojica koju su od najranijeg detinjstvanosili u nosiljci s baldahinom nije bila u stanju da drži korak sa beguncima.Posle tri dana usamljenog potucanja dopala je šaka lovcima na ljude koji su išliza Nilfgardijcima. Na ceni su bile devojke mlađe od sedamnaest godina.Ukoliko su bile čedne. Lovci nisu taknuli Mistle, pošto su prethodno proverili dali je čedna. Posle tog proveravanja Mistle je cele noći jecala.

U dolini reke Velde banda nilfgardskih marodera razbila je karavan lovaca ido nogu ih potukla. Pobili su sve lovce i muške zarobljenike. Poštedeli su samodevojke. Devojke nisu znale zašto su pošteđene. Ta neosvešćenost nije dugopotrajala.

Mistle je bila jedina koja je preživela. Iz jarka u koji su je bacili golu,pokrivenu modricama, prljavštinom, blatom i skorelom krvlju, izvukao ju je Ase.Sin seoskog kovača koji je jurio za Nilfgardijcima tri dana, poludeo od želje zaosvetom zbog onoga što su maroderi učinili njegovom ocu, majci i sestrama, ašto je on, sakriven u konoplji, bio prinuđen da gleda.

Jednog dana svi su se sreli na proslavi Lamasa{40}, praznika žetve, u jednomseocetu u Gesou. Rat i beda tada još nisu bili previše zahvatili područje iznadgornje Velde – seljaci su bučnom pesmom i igrom tradicionalno svetkovalipočetak Meseca srpa.

Nisu se dugo tražili u razdraganoj gomili. Suviše toga ih je izdvajalo oddrugih. Suviše toga ih je vezivalo. Zajednička im je bila sklonost ka vrištećoj,maštovitoj odeći, ka opljačkanom nakitu, lepim konjima, mačevima, koje nisuskidali čak ni kad su igrali. Izdvajali su ih arogancija i oholost, samouverenost,podrugljiva kočopernost i neobuzdanost.

I prezir.Bili su deca vremena prezira. I samo prezir su osećali za druge. Samo snaga

je za njih bila važna. Vičnost u vladanju oružjem, koju su brzo stekli nadrumovima. Odlučnost. Brz konj i oštar mač.

I drugovi. Drugari. Pajtaši. Jer onaj ko je sam, taj mora da propadne – odgladi, od mača, od strele, od seljačkih levči, od vešala, u požaru. Ko je sam, tajpropada – proburažen, umlaćen, izudaran, ukaljan, kao igračka koja ide iz rukeu ruku.

Sreli su se za Praznik žetve. Sumorni, turobni, štrkljasti Giselher. Mršavi,

dugokosi Kajli, zlokobnih očiju i usana iskrivljenih u gadnu grimasu. Rif, koji jestalno govorio s nilfgardskim akcentom. Visoka, dugonoga Mistle, ostriženekose boje slame koja je štrčala kao četka. Krupnooka i živopisna Iskra, tanana ilepršava u plesu, brza i ubojita u borbi, tankih usana i sitnih vilenjačkih zuba.Plećati Ase, svetle, grgurave, paperjaste brade.

Harambaša je postao Giselher. A sebe su prozvali Pacovi. Neko ih je jednomtako nazvao i to im se dopalo.

Pljačkali su i ubijali, a njihova svirepost postala je poslovična.Isprva su ih nilfgardski prefekti omalovažavali. Bili su sigurni da će im, kao i

druge bande, brzo pasti šaka, da će biti žrtva zajedničkih akcija razjarenogseljaštva, da će se sami među sobom poubijati onda kad zgrnuti plen u njimaizrodi alavost što će trijumfovati nad banditskom solidarnošću. Kada su posredibile druge bande, prefekti se u tom pogledu nisu varali, ali su se za Pacoveprešli. Jer su Pacovi, deca prezira, prezirali plen. Napadali su, pljačkali i ubijalizabave radi, a konje, stoku, žito, krmu, so, katran i sukno koje su otimali vojnimprevoznicima delili su po selima. Na krojače i zanatlije nemilice su rasipali zlato isrebro, trošeći na ono što su iznad svega voleli – oružje, odeću i nakit. Darivaniljudi su ih hranili, pojili, gostili i skrivali, i nisu odavali pacovska skrovišta ibogaze čak ni kad su ih Nilfgardijci i Nisirci do krvi šibali.

Prefekti su ustanovili veliku nagradu – i isprva su se našli oni koji su sepolakomili na nilfgardsko zlato. Ali onda je kolibe potkazivača preko noćizahvatao plamen, a nad beguncima od požara ubrzo su sevale oštrice avetinjskihjahača koji su kružili u dimu. Pacovi su napadali pacovski. Tiho, izdajnički,okrutno. Pacovi su obožavali da ubijaju.

Prefekti su pribegli oprobanim načinima za borbu protiv drugih bandi –nekoliko puta pokušavali su da ubace izdajnika u redove Pacova. Nije im uspelo.Pacovi nisu nikog prihvatali. Solidarna i zbratimljena šestorka koju je iznedrilovreme prezira nije želela strance. Prezirala ih je.

Do dana kada se pojavila kao akrobatkinja gipka, ćutljiva devojka pepeljastekose o kojoj Pacovi nisu znali ništa.

Ništa sem toga da je bila ista kao i oni, da je bila ista kakvi su svi oni nekadabili. Usamljena i puna tuge, puna žalosti za onim što joj je otelo vreme prezira.

A kad nastupi vreme prezira, onaj ko je sam mora umreti.Giselher, Kajli, Rif, Iskra, Mistle, Ase i Falka. Prefekt iz Amarila beskrajno se

začudio kada su mu saopštili da Pacovi sada vršljaju usedmoro.

*– Usedmoro? – začudio se prefekt iz Amarila, gledajući u vojnika s

nevericom. – Bilo ih je sedmoro, a ne šestoro? Jesi li siguran?– Tako mi zdravlja – nerazgovetno reče jedini vojnik koji je preživeo masakr.Zaklinjanje u zdravlje bilo je i te kako na mestu – vojnikova glava i polovina

njegovog lica bili su u zavojima – prljavim, krvlju natopljenim. Prefekt, učesnikbrojnih bitaka, znao je da je vojniku udarac zadat odozgo – samim krajemoštrice, udarcem sleva, udarcem preciznim, koji zahteva veštinu i brzinu,udarcem koji nišani u desno uvo i obraz, u mesta koja nisu zaštićena ni šlemom,ni gvozdenom kragnom.

– Pričaj.– Išli smo obalom Velde prema Turnu – poče vojnik. – Bilo nam je

naređeno da pratimo jednu turu robe gospodina Evertsena na jug. Napali su nasna srušenom mostu dok smo se prevozili preko reke. Jedna kola su se zaglibila,pa smo ispregnuli konje iz drugih kola da ih izvučemo. Ostatak konvoja jeotišao, ja sam ostao s petoricom i s komornikom. I tada su nas zaskočili. Prenego što su ga ubili, komornik je stigao da vikne da su to Pacovi, a potom sunam već bili za petama... I potukli nas do nogu. Kad sam to video...

– Kad si to video – iskrevelji se prefekt – obo si konja mamuzama. Aliprekasno da bi spasao svoju kožu.

– Stigla me je – obori glavu vojnik – upravo ta sedma, koju na početkunisam video. Devojčurak. Skoro derle. Mislio sam da su je Pacovi ostavili upozadini jer je mlada i neiskusna.

Prefektov gost, koji je dotad sedeo zaklonjen, sada se promolio iz senke.– To je bila devojka? – pitao je. – Kako je izgledala?– Kao i svi oni. Izmazana bojama kao vila, šarena kao papagaj, nakinđurena,

odevena u somot i brokat, na glavi kapa s perima...– Plavokosa?– Verovatno, gospodaru. Kad sam je video, doleteo sam na konju, misleći da

ću poseći nju jednu za svoje drugove, da ću krvlju krv naplatiti... Prikrao sam jojse s desne strane, da bih lako i bez muke udario... Kako je to izvela, ne znam.Ali promašio sam je. Kao da sam utvaru ili priviđenje sekao... Ne znam kako jeta đavolica to učinila... Iako sam bio zaklonjen, ona me je pogodila. Pravo ponjušci... Gospodaru, ja sam se i u Sodenu borio, i u Alderzbergu. A uspomenuza ceo život na licu ću sad od te nakinđurene cure da nosim...

– Budi srećan što si živ – obrecnu se prefekt, gledajući u svog gosta. – Iraduj se što su te posečenog u pohodu našli. Sada ćeš biti junak. Da si zbrisaobez borbe, da mi bez uspomene na licu raportiraš o gubitku tovara i konja, učasbi mi na vešalima petom o petu lupkao! Hajde sad, odmarširaj. U lazaret.

Vojnik izađe. Prefekt se okrenu prema gostu.– Vidite i sami, presvetli gospodine koroneru, da ovde nije lako obavljati

službu, da nema mira, da su ruke pune posla. Tamo, u prestonici, vi mislite dase u provincijama zazjava, loče pivo, cure štipaju i uzima mito. Niko i nepomišlja na to da se ovamo pošalje više ljudi ili više para, samo stižu naređenja:daj, uradi, nađi, sve u stanje pripravnosti, od svitanja do sumraka leti na svestrane... A glava ti puca od sopstvenih problema. Bandi kao što su Pacovi, kojivršljaju ovuda, ima pet ili šest. Istina, Pacovi su najgori, ali nema dana...

– Dosta, dosta – napući usne Stefan Skelen. – Jasno mi je čemu treba dasluži to vaše jadikovanje, gospodine prefekte. Ali za džabe jadikujete. Od izdatihnaređenja niko vas neće osloboditi, na to ne računajte. Pacovi ili ne-Pacovi,bande ili nebande – potrage i dalje morate da vodite. Svim dostupnimsredstvima – do daljeg! Takva je careva naredba.

–Tražimo već tri nedelje – iskrevelji se prefekt. – I nismo baš sigurni koga ilišta tražimo – utvaru, duha, ili iglu u plastu sena. A kakav je rezultat? Samo mi jenekoliko ljudi nestalo bez vesti, nesumnjivo su ih razbojnici ili hajduci ubili.Kažem vam još jednom, gospodine koroneru, ako do sada nismo našli tu vašudevojku, nećemo je ni naći. Čak i da je takva bila ovde, u šta sumnjam.Verovatno je...

Prefekt prekide, zamisli se, gledajući koronera ispod oka.– A ta cura... Ta sedma koja je sa Pacovima...Šumska Sova omalovažavajuće odmahnu rukom, trudeći se da njegov gest i

izraz lica deluju ubedljivo.– Ne, gospodine prefekte. Ne očekujte previše lako rešenje. Ulickana

poluvila ili druga razbojnica u brokatu sigurno nije devojka koja nam treba. Tosigurno nije ona. Nastavite da tražite. To je naređenje.

Prefekt se namrgodi, pogleda kroz prozor.– A s tom bandom – prividno ravnodušnim glasom reče koroner cara

Emhira, Stefan Skelen, zvani Šumska Sova – s tim Pacovima ili kako već...Dovedite ih u red, gospodine prefekte. U provinciji treba da vlada red. Prionitena posao. Hvatajte to i vešajte, bez prenemaganja i kerefeka. Sve!

– Lako je to reći – promrmlja prefekt. – Ali učiniću što je u mojoj moći,uverite u to cara. Pri svem tom, mislim ipak da bi tu sedmu devojku iz Pacovavredelo živu ostaviti, sigurnosti radi...

– Ne – prekide ga Šumska Sova, pazeći da ga glas ne oda. – Bez ikakvihizuzetaka, sve ih obesite. Celu sedmorku. Nećemo više za njih da čujemo.Nećemo više ni reč o njima da čujemo.

{1} Funkcije lokalne uprave u franačkoj državi XII veka: ’prevo’ je upravljaokraljevskim posedom u određenom okrugu, imao je policijsku i sudsku vlast;’baji’ (kraljevski činovnik) stajao je na čelu bajaža (nekoliko ujedinjenihprevostava). (Prim. prev.){2} Čovek za sve. (Prim. prev.){3} Fina glatka hartija. (Prim. prev.){4} Otpaci, trunje od lana i konoplje. (Prim. prev.){5} U srednjovekovnom carstvu marka je bila posebna vojna oblast poperifernim oblastima, na njenom čelu stajao je markgrof. (Prim. prev.){6} 'Lov zastavicama', kojim se uspešno love zveri-predatori, pogonom iličekanjem. (Prim. prev.){7} Strele za samostrel, kraće ali teže od običnih strela. (Prim. prev.){8} Najamnik. (Prim. prev.){9} Novčana jedinica. (Prim. prev.){10} Dažbina za vojne potrebe. (Prim. prev.){11} Claustrum (lat.) – unutrašnji otvoreni hodnik, galerija na stubovima. (Prim.prev.){12} Radni mantil. (Prim. prev.){13} Potraga. (Prim. prev.){14} Desetak sela. (Prim. prev.){15} Podzemni hodnik. (Prim. prev.){16} Doslovno 'Kralj Jova'. (Prim. prev.){17} Slamnato strašilo. (Prim. prev.){18} Vrsta kratkog noža. (Prim. prev.){19} Džinovski samostrel. (Prim. prev.){20} Vrsta dugog koplja sa dvokrakim ispustom na donjem delu bodila. (Prim.prev.){21} Postelja (arh.). (Prim. prev.){22} Demon koji uzima obličje lutajuće vatre iznad močvara. (Prim. prev.){23} Galerija sa otvorima za bacanje kamenja ili vrele smole. (Prim. prev.){24} Vrsta manjeg katapulta. (Prim. prev.){25} Srednjovekovna opsadna sprava. (Prim. prev.){26} Opsadno oružje većeg kalibra. (Prim. prev.)

{27} Vrsta otvorenog šlema širokog ronda. (Prim. prev.){28} Guisarme (fr.) – dugo koplje sa kukom sa strane. (Prim. prev.){29} Obredna svetkovina u čast završetka žetve. (Prim. prev.){30} La fraise (fr.) – okrugla, naborana bela kragna u XVI i XVII veku. (Prim.prev.){31} Torques (keltski) – okovratnik u obliku prstena, simbol religijske i svetovnevlasti. (Prim. prev.){32} Slikarska tehnika kombinacije svetlih i tamnih delova. (Prim. prev.){33} Gigantski pauk-kraba. (Prim. prev.){34} Vrsta koplja. (Prim. prev.){35} Seoski knez. (Prim. prev.){36} Udarac iz okreta u mačevanju. (Prim. prev.){37} Konjičko lovačko koplje sa kukom na vrhu. (Prim. prev.){38} Ukrasni remen za sablju. (Prim. prev.){39} Ubirač poreza. (Prim. prev.){40} Lammas-day (engl.) - srednjovekovni praznik žetve koji se proslavljao prvogavgusta. (Prim. prev.)