Analiza Vrednosnih Lanaca Kosticavog i Jagodicasog Voca Na Jugu Srbije1

ANALIZA VREDNOSNIH LANACA U JUNOJ SRBIJI

CENTAR ZA RAZVOJ JABLANIKOG I PINJSKOG OKRUGA EPICENTAR Internacional

1

1

2012


o Jagode o Maline o Kupine o Borovnica o Trenje o Vinje o ljive o umsko voe



2

2

Autori:

Ljubomir Dimovski, EPICENTAR Internacional Vesna Garvanlieva, EPICENTAR Internacional Stevan Orozovi, EPICENTAR Internacional Branimir Dimitrievi, EPICENTAR Internacional Spoljni savetnik Biljana Stankovi, Centar za razvoj Pinjskog i Jablanikog okruga Dobrila Sudimac Mratinkovi, Centar za razvoj Pinjskog i Jablanikog okruga Bojan Petkovi, Centar za razvoj Pinjskog i Jablanikog okruga Milan ivkovi, Centar za razvoj Pinjskog i Jablanikog okruga



3

3

SADRAJ

1. REZIME PROJEKTA ......................................................................................................................... 10

2. PREPORUKE PROGRAMU KOTIAVOG I JAGODIASTOG VOA .................................................. 12

3. CILJEVI I METODOLOGIJE .............................................................................................................. 15

4. UVOD I PREDSTAVLJANJE .............................................................................................................. 18

5. PREGLED STRUKTURE DOMAINSTAVA ........................................................................................ 20

6. GLAVNI NALAZI ANALIZE VREDNOSNIH LANACA FRUITS & BERRIES PROGRAM-A ...................... 23

7. VREDNOSNI LANAC MALINA ......................................................................................................... 34

7.1. Trendovi u proizvodnji ............................................................................................................... 34

7.2. Spoljna trgovina i trita ........................................................................................................... 35

7.2.1. Domaa i industrijska upotreba ............................................................................................ 35

7.2.2. Izvozne i uvozne koliine i vrednost....................................................................................... 36

7.2.3. Potranja i ponuda sorti ........................................................................................................ 39

7.2.4. Konkurencija .......................................................................................................................... 39

7.3. Struktura vrednosnog lanca i glavni uesnici ............................................................................ 40

7.3.1. Direktni uesnici vrednosnog lanca ....................................................................................... 40

7.3.2. Karakteristike potranje i ponude ......................................................................................... 42

8. VREDNOSNI LANAC JAGODE ......................................................................................................... 45

8.1. Trendovi u proizvodnji ............................................................................................................... 45


8.2.1. Domaa i industrijska potronja ........................................................................................... 46

8.2.2. Izvozne i uvozne koliine i cene ............................................................................................. 47

8.2.3. Potranja i ponuda sorti ........................................................................................................ 49

8.2.4. Konkurencija .......................................................................................................................... 49

8.3. Struktura VL i glavni uesnici .................................................................................................... 50

8.3.1. Direktni uesnici VL ............................................................................................................... 50

8.3.2. Osobine potranje i ponude .................................................................................................. 52

9. VREDNOSNI LANAC VINJE I TRENJE ........................................................................................... 55

9.1. Proizvodni trendovi ................................................................................................................... 55




9.2.3. Ponuda i potranja sorti ........................................................................................................ 60



4

4

9.2.4. Konkurencija .......................................................................................................................... 60

9.3. Struktura VL-a i glavni uesnici ................................................................................................. 61

9.3.1. Direktni uesnici VL-a ............................................................................................................ 61

9.3.2. Karakteristike ponude i potranje ......................................................................................... 64

10. VREDNOSNI LANAC KUPINA ...................................................................................................... 68

10.1. Trendovi u proizvodnji ........................................................................................................... 68

10.2. Spoljanja trgovina i trita ................................................................................................... 69




10.2.4. Konkurencija .......................................................................................................................... 73

10.3. Struktura VL-a i glavni uesnici ............................................................................................. 74



11. VREDNOSNI LANAC LJIVA ........................................................................................................ 79


11.2. Spoljna trgovina i trita ....................................................................................................... 80



11.2.3. Konkurencija .......................................................................................................................... 83




12. VREDNOSNI LANAC BOROVNICA ............................................................................................... 89


12.2. Spoljna trgovina i trita ....................................................................................................... 89


12.2.2. Sorte ponude i potranje ....................................................................................................... 91

12.2.3. Konkurencija .......................................................................................................................... 91


12.3.1 Direktni uesnici VL-a ............................................................................................................ 91

12.3.2. Karakteristike potranje i ponude ......................................................................................... 93

13. VREDNOSNI LANAC UMSKOG VOA ....................................................................................... 96

13.1. Trendovi u sakupljanju .......................................................................................................... 96



5

5

14. PODRKA /INDIREKTNI UESNICI VL-a .................................................................................... 102

15. GLAVNI PROBLEMI I PREPORUKE ............................................................................................ 111

Lista referenci i izvora ......................................................................................................................... 128

Apendiks .............................................................................................................................................. 129

Slika 1 Proizvodnja malina .................................................................................................................... 34 Slika 2 Prinos malina ............................................................................................................................. 34 Slika 3 Procenjena potronja malina ..................................................................................................... 35 Slika 4 Izvozne/uvozne vrednosti i koliine sveih malina .................................................................... 36 Slika 5 Izvozna koliina sveih malina meseno .................................................................................... 37 Slika 6 Izvozne vrednosti po zemljama ................................................................................................. 38 Slika 7 Nedeljna prosena veleprodajna cena malina .......................................................................... 42 Slika 8 Nedeljna prosena maloprodajna cena malina ......................................................................... 43 Slika 9 Proizvodnja jagoda .................................................................................................................... 45 Slika 10 Prinos jagoda ........................................................................................................................... 45 Slika 11 Procenjena potronja jagoda ................................................................................................... 46 Slika 12 Izvozne/uvozne vrednosti i koliine sveih jagoda .................................................................. 47 Slika 13 Izvozne koliine sveih jagoda po mesecima ........................................................................... 48 Slika 14 Izvozne vrednosti po zemljama ............................................................................................... 49 Slika 15 Prosena nedeljna veleprodajna cena jagoda ......................................................................... 52 Slika 16 Nedeljna prosena maloprodajna cena jagoda ....................................................................... 53 Slika 17 Proizvodnja vianja .................................................................................................................. 55 Slika 18 Prinos vianja ........................................................................................................................... 55 Slika 19 Proizvodnja treanja ................................................................................................................ 56 Slika 20 Prinosi treanja ........................................................................................................................ 56 Slika 21 Izvozne/uvozne koliine i vrednosti sveih treanja (u tonama) ............................................ 58 Slika 22 Prosena izvozna/uvozna cena sveeg voa ............................................................................ 59 Slika 23 Izvoz po zemljama .................................................................................................................... 59 Slika 24 Izvozne koliine sveeg voa po mesecima ............................................................................. 60 Slika 25 Prosena nedeljna veleprodajna cena vianja ......................................................................... 64 Slika 26 Prosena nedeljna maloprodajna cena vianja ....................................................................... 65 Slika 27 Prosena nedeljna veleprodajna cena treanja ...................................................................... 66 Slika 28 Prosene nedeljne maloprodajne cene treanja ..................................................................... 66 Slika 29 Proizvodnja kupina i ostalog voa ........................................................................................... 68 Slika 30 Prinos kupina i drugog jagodiastog voa ............................................................................... 69 Slika 31 Obrane povrine drugog jagodiastog voa ............................................................................ 69 Slika 32 Procenjena potronja kupina i drugog jagodiastog voa ....................................................... 70 Slika 33 Izvozne/uvozne vrednosti i koliine sveih kupina .................................................................. 71 Slika 34 Prosene cene vrednosti izvoza/uvoza sveeg jagodiastog voa .......................................... 72 Slika 35 Izvozne koliine sveih kupina i drugog voa po mesecima .................................................... 72 Slika 36 Izvoz po zemljama .................................................................................................................... 73 Slika 37 Nedeljna prosena veleprodajna cena kupina ........................................................................ 76 Slika 38 Nedeljna prosena maloprodajna cena kupina ....................................................................... 77



6

6

Slika 39 Proizvodnja ljiva ..................................................................................................................... 79 Slika 40 Prinosi ljiva ............................................................................................................................. 80 Slika 41 Procenjena potronja ljiva ...................................................................................................... 80 Slika 42 Izvozna /uvozna vrednost i koliina sveih ljiva ..................................................................... 81 Slika 43 Koliina uvoza sveih ljiva ...................................................................................................... 82 Slika 44 Koliina izvoza sveih ljiva ...................................................................................................... 82 Slika 45 Izvoz po zemljama .................................................................................................................... 83 Slika 46 Nedeljna prosena veleprodajna cena ljiva ........................................................................... 86 Slika 47 Nedeljna prosena maloprodajna cena ljiva .......................................................................... 87 Slika 47 Izvozna/uvozna vrednost i koliina sveih borovnica .............................................................. 89 Slika 49 Izvozna/uvozna prosena jedinina cena borovnica ............................................................... 90 Slika 50 Nedeljna prosena veleprodajna cena borovnica ................................................................... 94 Slika 51 Nedeljna prosena maloprodajna cena borovnica .................................................................. 94 Tabela 1 Preliminarni podaci, popis stanovnitva 2011, http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/ ............ 18 Tabela 2 Svetska banka, 2012, http://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.PCAP.CD .................... 18 Tabela 3 BDP po glavi u US$ u 2010, http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/ .......................................... 19 Tabela 4 Procenjena potronja u Srbiji ................................................................................................. 57 Tabela 5 Izvoz borovnica po zemljama ................................................................................................. 90 Tabela 6 Uvoz borovnica po zemljama ................................................................................................. 90 Tabela 7 Sakupljaki kalendar .............................................................................................................. 97



7

7

Spisak skraenica VL Vrednosni lanac MAB Medicinsko i aromatino bilje F&B The Fruits & Berries Program GlobalGAP Global Good Agricultural Practices - Globalna dobra praksa u agrarnoj proizvodnji EU IPARD European Union Pre-Accession Agriculture Rural Development Funds

Pretpristupni poljoprivredni fondovi Evropske Unije za ruralni razvoj FGD Focus Group Discussion Forum fokusne grupe IQF Individual Quick Frozen Individualno brzo zamrzavanje EU Europska Unija UAE Ujedinjeni Arapski Emirati BDP Bruto domaci proizvod USD Ameriki dollar EUR Evro RSD Srpski dinar HACCP Hazard Analysis and Critical Control Point analiza rizika i kritine kontrolne

take ISO International Organization for Standardization Meunarodna organizacija za

standardizaciju BRC British Retail Consortium Standard Britanska komora maloprodaje IFS International Food Standard Meunarodni standard kvaliteta i bezbednosti

hrane WHO Svetska zdravstvena organizacija GACP Good Agricultural and Collection Practice dobra poljoprivredna i sakupljaka

praksa MAFWE

Ministry of Agriculture, Trade, Forestry and Water Economy - Ministartsvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede

Izjava o odgovornosti: Ovu studiju je napisala ugovorna strana (Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga u saradnji sa EPI Centar Internacional-om) i predstavlja stavove autora o tom pitanju. Ovi stavovi ne moraju nuno predstavljati bilo koju zvaninu izjavu ili politiku Fruits and Berries Program-a, Susedskog programa Ministarstva inostranih poslova Danske i ne treba se shvatiti kao konstatacija njihovih stavova.



8

8

Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga-u daljnjem tekstu: Centar (www.centarzarazvoj.org) je akreditovana Regionalna razvojna agencija registrovana kao drutvo s ogranienom odgovornou, neprofitna organizacija, a osnovana je u novembru 2006, s ciljem podsticanja dugoronog ekonomskog i socijalnog razvoja te oblasti. Sedite Centra se nalazi u Leskovcu; Centar odrava aktivnu prisutnost u svim optinama june Srbije kroz projekte i druge tekue aktivnosti. Glavna podruja aktivnosti Centra su:

Regionalni i optinski razvoj na odrivom nivou: podravanje planiranja regionalnog razvoja, priprema optinskih stratekih planova, pravljenje projekata, razvoj, implementacija, monitoring i evaluacija, regionalni razvoj, ruralni razvoj itd.; Razvoj optinskih kapaciteta: ukljuujui i jaanja sposobnosti organizacija ukljuujui i javni sektor, poboljanje rada, obuka i edukacija, razvoj financijskog upravljanja i operativnih sistema; razvoj privatnog sektora: ukljuujui i izgradnju kapaciteta klaster inicijativa, podrka razvoju privatnog sektora i jaanje javno-privatnog partnerstva na lokalnom i regionalnom nivou; Organizacija i upravljanje: dijagnoza poslovne ili upravne organizacije i poslovanja, programi reorganizacije i razvoja, informacioni sistemi, baze podataka, revizorski postupci, privatizacija; Upravljanje ljudskim resursima i obuka: analiza potreba za obukom, organizacija programa obuke, slanje na obuku, pomo centrima za obuku, odravanje programa obuke, klasifikacija i ocena osoblja, sistemi usmerenja.

Kroz rad na nizu projekata i aktivnosti u junoj Srbiji, nae iskustvo obuhvata primenu najnovijih praksi, procedura i propisa EU-e i UN-a, kao i one od bilateralnih donatora kao to su Austrijska razvojna saradnja (ADA) i Svetska banka .



9

9

EPI Centar International (www.epicentar.com.mk) je konsultantska firma, koja prua konsultantske usluge i strunu pomo kako bi ojaala kapacitete pojedinaca, privatnih preduzea i lokalnih

zajednica, u postizanju veih finansijskih rezultata.

Usluge koje pruamo su:

Podrka u izradi i sprovoenju trinih / sektorskih / proizvodnih specifinih analiza i istraivanja,

planovi i / ili druga strateka dokumenta koji su bitni za uspeh jedne organizacije;

Planiranje, sprovoenje upravljanja i nadzora i procena donatorskih i / ili agencijski finansiranih projekata;

Pomo u pronalaenju odgovarajuih poslovnih partnera u Makedoniji i poslovnog zastupanja u

zemlji;

Promena na bolje je sastavni deo naeg rada, a ostvaruje se kroz proces podizanja svesti ljudi, pristup sa ciljem izgradnje kapaciteta i direktno delovanje u zajednici.

Na krajnji cilj je postati pouzdan "partner izbora" za sprovoenje donatorski i / ili agencijski finansiranih projekata.



10

10

1. REZIME PROJEKTA Analiza vrednosnog lanca (VL) sektora kotiavog i jagodiastog u junoj Srbiji predstavlja

sveobuhvatan pregled i detaljnu analizu veza VL-a, to je rezultiralo kategorizacijom brojnih pitanja i nalaza, kao i specifinim i optim preporukama Fruits & Berries Program-u koji je deo Susedskog Programa, Ministarstva inostranih poslova Danske.

Analiza VL-a obuhvata 8 specifinih podruja proizvoda koja su analizirana koristei raspoloive statistike podatke i studije i dodatno dopunjena i uvrena podacima terenskih istraivanja koja je

sproveo EPICENTAR. Podaci sa terenskih istraivanja su prikupljeni iz niza anketa obavljenih sa 609 primarnih proizvoaa / sakupljaa i veinom vanih procesnih kapaciteta na jugu Srbije kao i na samim terenskim istraivanjima. VL analiza, imajui u vidu dostupno vreme i resurse, pokuala je da

analizira uinak 8 podruja proizvoda od samog poetka procesa sa poetnim trokovima uzetim u

obzir, preko proizvodnje, perioda posle berbe, prerade i marketinga proizvoda do krajnjeg kupca.

Svi zakljuci, preporuke i predloene mere u ovom dokumentu su rezultat podataka terenskih ispitivanja kombinovanih sa zakljucima donetim tokom diskusija fokusne grupe. U svim fazama istraivanja relevantni uesnici VL-a, kao to su proizvoai, preraivai, pruaoci daljih usluga, optinski predstavnici, donatori i projektna tela su bili posebno ciljani i ukljueni. Samu studiju su

vodile akreditovane agencije za regionalni razvoj, Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga.

Juna Srbija, u poreenju sa nacionalnim prosekom, znatno je manje razvijena, u optem drutveno-ekonomskom smislu a posebno u poljoprivredi / agrobiznis sektoru. BDP po stanovniku je za 26% nii od dravnog proseka, dok je stopa nezaposlenosti 26,60%, i najvia je u zemlji (nacionalni prosek iznosi 22.20%).

Meutim, sa vie od 50% stanovnitva regiona koje ivi u ruralnim podrujima i zahvaljujui povoljnim klimatskim uslovima, poljoprivredne mogunosti, naroito u pogledu kotiavog i

jagodiastog voa, znaajne su. Specifini i trino orijentisan pristup u vrednosnom lancu svih 8 proizvoda moe poveati uinak agrobiznisa i poboljati ukupnu socio-ekonomsku situaciju regiona.

Analiza VL-a je utvrdila odreene probleme i izazove u vrednosnim lancima kotiavog i jagodiastog voa koje treba uzeti u obzir za budui razvoj sektora.

Na ulaznom nivou osnovna briga je sadni materijal neodgovarajueg kvaliteta koji je uglavnom nesertifikovan i niskog kvaliteta. Osim toga, smanjeni prinosi umanjuju konkurentnost konanog proizvoda. Poveanje ulaznih trokova u poslednjih nekoliko godina preoptereuje trokove proizvodnje. U mnogim sluajevima, zbog tih visokih ulaznih trokova, proizvoai retko koriste

kvalitetan sadni materijal, a time je i ukupan kvalitet proizvoda smanjen.

To je posebno vano to se tie proizvodnje, s obzirom da su veina njih mali poljoprivredni

proizvoai. Rezultat toga je iskomadana i raznolika proizvodnja, a to opet dovodi do viih trokova po proizvoau nego to su trokovi veih poljoprivrednih gazdinstava specijalizovane proizvodnje. Prosena veliina imanja u vlasnitvu jednog domainstva esto nije prilagoena modernoj komercijalnoj proizvodnji zbog fizikih prepreka u korienju mehanizacije i organizaciji daljih

ujednaenih, standardizovanih metoda proizvodnje.



11

11

Zadruga i proizvoakih organizacija gotovo da nema iako je za njima potreba neophodna pogotovo ako se uzme u obzir da svojim aktivnim i odgovarajuim ueem mogu da pomognu integraciju na horizontalnom nivou, a time i poboljaju ukupnu efikasnost proizvodnje.

Primarni proizvoai ne obraaju panju na poslove nakon berbe, kao to su ienje i kalibracija, a veina tih poslova je ostavljena da bude obavljena prilikom prerade. Za to nedostaje odgovarajua

oprema, a ulaganje u takvu opremu je preskupo za bilo koje pojedinano domainstvo. Poveanjem broja kupaca i otkupnih stanica u blizini velikih urbanih centara nastaju dodatne tekoe u

transportu i prodaji tokom otkupne sezone za preteno seoske proizvoae. Preko potrebno je formiranje zadruga i zajednikog organizovanja jednostavne opreme za period nakon berbe kao i

odgovarajuih poslova nakon berbe kako bi se pospeio razvoj vrednosnih lanca. Naalost, veina

proizvoaa je retko svesna injenice da bi odgovarajui poslovi nakon berbe mogli da poveaju

otkupne cene i kao takvima esto im nedostaje shvatanje vanosti razvijanja takve prakse.

Preradu uglavnom organizuju male firme, koje su jo uvek u razvoju i postupno preuzimaju poloaj lokalnih lidera u podrujima pojedinih proizvoda. Te firme su od kljune vanosti za VL kotiavog i

jagodiastog voa u junoj Srbiji. Vrlo je bitno podrati njihov razvoj, jer razvoj tih malih firmi za preradu jedini nain da doe do rasta sektora agrobiznisa u regionu i da se tako osigura dugorona zdrava ekonomija regiona. Tim firmama su preko potrebni odgovarajui i jeftini finansijski instrumenti koji bi mogli da zadovolje njihove razvojne potrebe i omogue im buduu poslovnu

ekspanziju. Dalje usavravanje zaposlenih u tehnologiji prerade, standardizacija sigurnosti hrane i

razvoj novih proizvodnih sektora su osnov za njihovo potencijalno mesto na izvoznom tritu.

S marketinke take gledita, veina preraivakih firmi prodaje na domaem tritu i rade kao podugovarai za velike nacionalne firme. Njima trenutno nedostaje kako potrebno znanje tako i resursi da bi direktno uli na izvozna trita. Potreba za podrkom u ovom podruju je znaajna, jer utie ne samo na njihovu konkurentnost na tritu, ve prua direktan prodor na trite. To e poboljati sve VL veze i omoguiti preraspodelu viih margina svih uesnika VL-a, a posebno proizvoaa.

Indirektna potpora sektoru nije sistematina niti je odgovarajua sadanjim potrebama. Postojee subvencije podravaju sektorski razvoj, ali ne poseduju odgovarajue mehanizme i modele za

jaanje ukupne proizvodnje, odnosno za poboljanje produktivnosti i konkurentnosti. Pruaoci

savetodavnih usluga nisu u stanju da prue savete o novim proizvodnim tehnologijama koje se pojavljuju kao posledica trinih trendova. Optine na lokalnom nivou, iako svesne vanosti poljoprivrednog sektora, gotovo da nemaju mehanizme kojima bi pratile razvoj sektora i poboljale

povezanost uesnika VL-a. Optine u ovom trenutku nisu u mogunosti da odgovore odmah na potrebe poljoprivrednih proizvoaa i ograniene su u pruanju podrke u skladu s svojim

sposobnostima. Dalje umreavanje u tom smislu je neophodno za razvoj svih 8 vrednosnih lanca

Fruits & Berries Program-a u junoj Srbiji.



12

12

2. PREPORUKE PROGRAMU KOTIAVOG I JAGODIASTOG VOA

Pregled vrednosnih lanaca kotiavog i bobiastog voa je mogao da identifikuje nekoliko kljunih

nalaza u okviru 8 ciljnih oblasti proizvoda Fruits & Berries programa.

Regionalni razvoj je trenutno u stanju mirovanja. Prvenstveno zbog propadanja i raspada tradicionalno dominantnih dravnih firmi, procenjuje se da je u poslednjih pet godina izgubljeno

30.000 tona skladinog kapaciteta. Trenutno izuzetno slab razvoj privatnog sektora jednostavno ne

moe da ispuni ovu prazninu, nedostaju finansije, strunost i znanje, uprkos najboljoj volji. To zauzvrat stvara zaarani krug propadanja proizvoda visokog kvaliteta jer preraivaki kapaciteti

jednostavno ne postoje. Stoga postoji vrlo realna opasnost da se tradicija gajenja ovih proizvoda vrhunskog kvaliteta nepovratno izgubi u ovoj regiji, jer proizvoai ne vide dugoronu budunost u

gajenju ovih kultura. Ova regionalna slabost je iskoriena, jer proizvoai centralnog i zapadnog regiona zemlje masovno otkupljuju lokalne proizvode po niskim cenama, koje onda prerauju u

svojim centrima i prodaju te proizvode sa dodatom vrednou izvan lokalnih VL-a. Potreba za reavanjem ovoga je alarmantna, obzirom da je potpuno propadanje mogue, a posledice toga bi

bile katastrofalne za region.

Vanost u ouvanju i zadravanju kvaliteta proizvoda, u tradicionalnim VL-ima, identifikovana je kroz studiju i to bi trebalo da bude osnovni fokus ulaganja u regionu. Dalje ulaganje treba da bude

usmereno na pomaganje razvoja VL-a umskog voa, gde je izvozno trite identifikovano kao rastui sektor.

Studija je takoe identifikovala vrednosne lance trenje i kupine kao sektore jakog ekonomskog

rasta. Kombinacija klime i znanja na nivou proizvodnje su idealno pogodni za gajenje vrhunskog

proizvoda. Uz odgovarajua ulaganja u razvoj relevantnih vrednosnih lanaca ovi sektori bi mogli postati pokretai dinamike rasta regiona, a time poboljati ekonomiju u celini. Studija kao takva daje sledee preporuke koje se smatraju kljunim za neposredni i dugoroni uspeh ne samo u sektoru

kotiavog i jagodiastog voa, vei i za dugoroni ekonomski prosperitet regiona u celini.

Kao takvim se savetuje i preporuuje sledee:

Pruanje podrke daljem razvoju vrednosnih lanca umskog voa, ukljuujui prikupljanje i preradu divljih peuraka. Lanac nije dovoljno razvijen, ali uz podrku zadruga, edukaciju i razvoj osnovne

infrastrukture za transport ima mogunost da osigura stalnu zaposlenost u regionu;

Proirenje podrke MAB-u (sektor medicinskog i aromatinog bilja). Ovaj region je posebno identifikovan kao vrednosni lanac od velikog znaaja jer nudi stalnu zaposlenost u ruralnim

podrujima kao i da ima ogroman izvozni potencijal zbog izuzetnog kvaliteta i vrsta proizvoda unutar mikroklime;



13

13

Edukaciju sakupljaa umskih plodova, peuraka i lekovitog i aromatinog bilja po uzoru na dobru sakupljaku praksu divljih plodova i biljaka. Identifikovana je dugorona odrivost ovog sektora i od velike je vanosti da se odriva berba umskih proizvoda shvati u ranoj fazi;

Podrku organskom sertifikovanju pojedinih proizvoda sakupljenih u divljini u posebnim oblastima. To treba shvatiti kao osnovni zahtev proizvoaa za ulazak na strana trita;

Dalji razvoj i ciljana podrka u vrednosnim lancima trenje i kupine. Ovo voe je posebno identifikovano zbog svog vrhunskog kvaliteta i tradicionalne proizvodnje u ovom regionu. Proizvodi

trenje i kupine kako u sveem tako i u preraenom obliku imaju znaajan izvozni potencijal, a

identifikovani su posebno zbog svog trinog potencijala kako na domaem tako i na izvoznim

tritima. Razvoj ove proizvodnje e pomoi ukupni razvoj sektora kotiavog i jagodiastog voa kao celinine na podrujima koja su predmet ove studije

Pomo domaim rasadnicima u poboljanju njihovih kapaciteta za razvoj proizvodnje kvalitetnog

sertifikovanog sadnog materijala traenih visoko rodnih sorti. Razvoj novih sorti koje daju vie

prinose je od kritine vanosti za proizvoae a pomaganjem domaim rasadnicima unapreuju se

lokalna strunost i znanje;

Jaanje kapaciteta edukacije i postepena tehnika pomo proizvoaima u razvoju intenzivne

proizvodnje visoke gustine i proizvodnju sorti koje daju vie prinose i za kojima postoji vea potranja. Bila bi vana ema subvencija na bazi demonstracionih parcela, posebno vrednosnog lanca jagoda;

Podrku uvoenju i ugradnji sistema za navodnjavanje kao i sistema za zatitu od grada. Ovi sistemi su trenutno nedovoljno razvijeni i kako veina proizvoda nije osigurana, razvoj odgovarajuih

preduslova za prikupljanje klimatskih karakteristike je kljuni prioritet;

Podrku proizvoaima u uvoenju i primeni Global GAP standarda (standard Globalne dobre prakse u agrarnoj proizvodnji) u proizvodnji odreenih sorti. Vanost ovih standarda za

konkurentnost na izvoznom tritu nije shvaena i tome treba posvetiti panju;

Podrku osnivanju odgovarajuih otkupnih stanica voa u udaljenim podrujima kako bi se ouvao kvalitet proizvoda i izbeglo propadanje. Ovo se moe lako postii investicijama u statine ili ak pokretne otkupne stanice koje mogu posluiti ouvanju kvaliteta proizvoda odmah nakon berbe;

Podrku osnivanju sistema stanica sa rashladnim kapacitetima, kao to su prostorije za uvanje pre zamrzavanja, rashladne transportne metode, stanice sa friiderima za skladitenje proizvoda, i

uopte ulaganje u razvoj kapaciteta za zamrzavanje;

Pomo u razvoju funkcionalnih proizvoakih organizacija kroz razvoj njihovih sposobnosti u upravljanju, uspostavljanju marketinkih veza i efikasnijih horizontalnih veza. Zajednika organizacija

jednostavne opreme koja se koristi posle berbe kao i odgovarajui prakse nakon berbe kljuni su u poboljanju otkupne cene za proizvoae;

Razvoj eme subvencija za posebnu opremu / sredstva zavisno od vrednosnog lanca koji e omoguiti veu efikasnost u proizvodnji, a time i konkurentnost finalnog proizvoda;



14

14

Izgradnju kapaciteta preraivakih centara omoguie efikasno konkurisanje i pripremu za korienje sredstava IPARD fondova Evropske Unije za bolji pristup finansijama;

Podrku u procesu uspostavljanja direktnih marketinkih veza sa izvoznim tritima kroz uee na sajmovima kao i organizaciju odreenih poseta u cilju obuke meunarodno dokazanim visoko cenjenim proizvoaima / preraivaima;

Podrka u izradi odreene analize proizvoda i trita za alternativna trita za razvoj proizvodnje u regiji juga Srbije;

Podrku razvoju svesti i mogunosti kada je u pitanju oprema za sortiranje, kalibraciju i pakovanje nakon berbe. Pomo u razvoju infrastrukture za dodavanje vrednosti proizvodu je kljuna u dodavanju vrednosti proizvodu kao i u pomaganju u duem ouvanju kvaliteta proizvoda;

Podrku daljem razvoju kapaciteta hladnjaa sa odgovarajuim objektima za duboko zamrzavanje (IQF ili tunele). Nakon berbe veliki procenat useva propada i istruli tako da je izgradnja kapaciteta sa prenosnim rashladnim komorama u celom regionu kljuna;



15

15

3. CILJEVI I METODOLOGIJE Fruits & Berries Program ima za cilj poboljanje produktivnosti i kvaliteta unutar sektora kotiavog i jagodiastog voa, s posebnim panjom usmerenom na pomo proirenju usluga i ukupne sposobnosti proizvoaa, izgradnji kapaciteta meu proizvoaima, trinim inicijativama kao i na pomo dugoronom poboljanju upravljanja, istraivanja i kontrole nakon berbe.

Fruits & Berries Program je angaovao Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga da sprovede istraivanje 8 vrednosnih lanaca: malina, vianja, treanja, jagoda, borovnica, kupina, ljiva i umskog

voa.

Cilj istraivanja bio je da se da prikaz stvarnog stanja vrednosnih lanaca koji bi pruio:

1. Pregled proizvodnih trendova u poslednjih deset godina na dravnom i regionalnom nivou 2. Analizu spoljnje trgovine i izvoznih trita na dravnom nivou, ukljuujui izvozno-uvozne

koliine i vrednosti, potranju i ponudu sorti, konkurenciju 3. Opis uesnika VL-a kao i analizu odnosa vrednosnih lanca 4. Kljune nalaze koji naglaavaju prednosti, slabosti, mogunosti i opasnosti u svakom od

ciljanih VL-a 5. Preporuke za poboljanje uinka VL-a

Raspoloivi podaci treba da poslue Fruits & Berries Programu kao:

6. Osnovna studija za ciljne VL, ukljuujui glavne parametre 7. Temeljni dokument za definisanje najprikladnijeg mehanizma podrke kako bi se poveao

uticaj programa 8. Sredstvo u omoguavanju preporuka za budue aktivnosti i podsticajne mera za poboljanje

odnosa VL-a U razdoblju od oktobra 2011. godine do januara 2012. godine zadatak su obavili Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga i podugovorna strana EPICENTAR Internacional kombinujui postojee podatke, tzv. desk istraivanja i terenska istraivanja.

Desk istraivanja se bave prikupljanjem i sistematizacijom svih dostupnih kvantitativnih i kvalitativnih podataka primenom proverenih izvora informacija, kao to su: slubene statistike,

pripremljene / objavljene strategije i programi, zakonska i podzakonska akta relevantna za ciljne VL. Opseg podataka je i na dravnom i na lokalnom nivou i odnosi se na opti poljoprivredni razvoj, kao i

na razvoj specifinih pod-sektora. Za ovu svrhu prikupljeni podaci pokrivaju relevantne informacije kao to su proizvodne koliine, vrednosti, sorte, geografske lokacije, broj zasaenih hektara, podaci

za period od najmanje deset godina o domaem izvozu i uvozu.

Naime, proces istraivanja desk podataka ukljuio je:

Prikupljanje relevantnih statistikih podataka o dravnom i regionalnom nivou u Srbiji i na jugu Srbije koji se odnose na poljoprivredu i agrobiznis statistiku o proizvedenim koliinama, vrednosti,

prinosima, izvozu-uvozu kao trendovima u poslednjih deset godina. Izvori su bili: Zavod za statistiku,



16

16

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i seoskog razvoja, regionalne agencije i optinske

uprave u datoj oblasti

Prikupljanje i pregled pripremljenih / objavljenih strategija i programa na dravnim, regionalnim i lokalnim nivoima, a koji se odnose na za razvoj poljoprivrede u celini, pokrivajui razliite sektore, kao i analize/razvoj specifinih podruja i / ili sektora. Izvori su bili: donatori i Uprave projekata u regionu

Prikupljanje i pregled makroekonomskih podataka za region, ukljuujui najvanije izvozne

podsektore, nivoe zapoljavanja, BDP po stanovniku i sl. Izvor informacija je bio Dravni zavod za

statistiku

Istraivanja na terenu donela su podatke koji su samo tako mogli biti dobijeni a prikupljeni su putem anketa s relevantnim uesnicima odreenih vrednosnih lanaca, ukljuujui proizvoae (domainstva i firme), pogone za preradu (mala i srednja preduzea), sakupljae umskog voa, odeljenja optinske uprave u 5 okruga, kao i predstavnike mesnih zajednica. Naime, postupak prikupljanja podataka na terenskim istraivanjima pretpostavio je sledee metode: EPICENTAR je razvio 3 razliita upitnika koja su koriena u procesu terenskih istraivanja za ankete s relevantnim uesnicima. Ovi upitnici su bili jasni, saeti i konkretni, pomaui da se odredi profil

svakog od osam vrednosnih lanaca na nain koji e obezbediti podatke koji e biti uporedivi i razumljivi. Poseban deo ispitivanja bio je posveen prolim, sadanjim ili planiranim intervencijama, aktivnostima ili ulaganjima vlasnika kako bi se razumela poslovna filozofija, kapacitet i lokalne

ideologije. Upitnici, koji su dogovoreni sa naruiocem posla, odgovorili su prioritetima koji su

predmet studije i u skladu su sa zadatim ciljevima i naruilac posla ih je odobrio pre sprovoenja.

Centar za razvoj Jablanikog i Pinjskog okruga izvrio je obimno terensko istraivanje koje je sprovela grupa iskusnih, lokalnih pojedinaca koji su upoznati sa poljoprivrednim sektorom i specifinih uesnicima VL-a, ukljuujui snabdevae, proizvoae, preraivae i sl. Centar za razvoj Pinjskog i Jablanikog okruga je organizovao odgovarajuu obuku u saradnji s predstavnicima pet okruga, fokusirajui se na jasne i precizne instrukcije za sprovoenje istraivanja, prikupljanja

odgovora i proveru odgovora u odnosu na konkretna pitanja.

est nedelja terenskih istraivanja sa svim relevantnim vlasnicima VL-a, ukljuujui proizvoae (domainstva) u 5 okruga, ukljuujui 609 domainstava, 34 firme za preradu i vie od 30 sakupljaa umskih plodova sa detaljnim upitnicima koji pokrivaju sve aktivnosti koji dodaju vrednosti proizvodu: radove pre berbe, proizvodnju, radove nakon berbe, prodaju, kao i odnose izmeu direktnih i indirektnih uesnika u vrednosnom lancu (snabdevaa, pruaoca savetodavnih usluga, preraivaa, trgovaca, itd.).

Razgovore u fokus grupama u kojima su na terenu anketari mogli da komentariu i izvedu

odreene zakljuke, tako da su kljuna pitanja i zakljuci analiziranih podataka mogli da se dobiju na

osnovu podataka sa terenskih istraivanja.

Razgovore s predstavnicima mesnih kancelarija iz 5 okruga ovog regiona i optinskih predstavnika u

vezi s odreenim pitanjima o proizvodima, ukljuujui samu proizvodnju, period posle berbe i

marketinke trendove.



17

17

Nakon prikupljanja svih podataka, odgovori su sistematizovani i unakrsno provereni. Prikupljeni

podaci analizirani su kroz prethodno kreiran softver, omoguujui analizu podudarajuih pitanja za

odreene rezultate.

Informacije desk istraivanja i terenskih istraivanja su upotrebljene kao sredstvo baze podataka za 8 vrednosnih lanaca proizvoda, gde je pun opis uesnika vrednosnih lanaca, njihovih veza i njihove meusobne zavisnosti analiziran a kljuna pitanja definisana. Istraivanje tih 8 VL-a je pokazalo gde postoji potreba za intervencijom i dalo preporuke za poboljanje uinka.



18

18

4. UVOD I PREDSTAVLJANJE Podruje "juga Srbije" je deo june i istone regije Srbije, jednog od 5 statistikih regiona, osnovan

2010. godine. Podruje obuhvata 5 okruga (Pinjski, Jablaniki, Niki, Pirotski i Topliki okrug) sa ukupno oko milion stanovnika, i granii se sa Bugarskom, Makedonijom i Kosovom.

Juna Srbija Stanovnitvo *

Jablaniki okrug 224,027 Niavski okrug 359,357 Pirotski okrug 95,193 Pinjski okrug 164,996 Topliki okrug t 95,459 Ukupno 939,032

Tabela 1 Preliminarni podaci, popis stanovnitva 2011, http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

Rast BDP-a u Srbiji za 2012. godinu predvia1 se na 5%, to je najvia stopa rasta u regionu; meutim poreenjem na makroekonomskom nivou sa zemljama u regionu vidi se da bi se Srbija mogla

smatrati zemljom daleko ispod nivoa razvoja u odnosu na susedne zemlje. Na regionalnom nivou, BDP za jug Srbije po glavi stanovnika je za 26% nii od dravnog proseka (tabela 3), to pokazuje nisku industrijsku produktivnost. Smanjenje trine cene i koliine robe i

usluga u regionu u poslednje dve decenije rezultiralo je visokom stopom nezaposlenosti i

poveanjem stope siromatva.

Zemlja BDP po glavi Ukupan BDP planiran Planiran BDP rast

u USD za 2011 u milijardama USD za 2012 u % za 2012 Hrvatska 14,754 87,939 1.76 Maarska 12,852 140,051 2.70 Rumunija 7,538 190,380 4.35 Crna Gora 6,510 4.35 3.46 Bugarska 5,325 46,414 3.50 Srbija 5,269 48,403 5.00 Makedonija 4,460 10,784 3.65 Bosna i Hercegovina 4,409 19,527 4.00

Tabela 2 Svetska banka, 2012, http://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.PCAP.CD

1 http://www.economywatch.com/economic-statistics/year/2012/



19

19

BPD po glavi u USD u 2010

Beogradski region 9,667

Vojvoanski region 5,714

umadijski region i region zapadne

Srbije 4,405

Juni i istoni region 4,119

SRBIJA 4,781

Tabela 3 BDP po glavi u US$ u 2010, http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

Danas region june Srbije ima najvei broj nerazvijenih optina. Nivo nezaposlenosti za ovo podruje je 26,60% (novembar 2011), i najvii u zemlji u odnosu na nacionalni prosek nezaposlenosti koji iznosi 22.20%. Kao posledica loih ivotnih uslova, mladi i bolje obrazovani ljudi odlaze iz seoskih podruja. Razlika u popisima stanovnitva iz 2002. godine i onog iz 2011. godine pokazuje da ima 201,736 stanovnika manje gde je u nekim optinama u regionu broj 2 stanovnika opao za 36% za manje od deset godina. Doznake su jedan od najvanijih izvora prihoda, posebno u Pinjskom okrugu (optine Preevo i Bujanovac s veinskim albanskim stanovnitvom). Na osnovu zvaninih podataka iz 2010. godine, plate u regionu iznose oko 250 evra meseno. Veina firmi koje su smatrane 'industrijskih gigantima'

u bivoj Jugoslaviji, koje su zapoljavale na hiljade radnika, prestale su sa proizvodnjom, a sektor

malih i srednjih preduzea je jo uvek nerazvijen. Poljoprivreda u Srbiji, kao i na jugu Srbije predstavlja veoma monu ekonomsku snagu, sluei kao temelj nacionalnoj ekonomiji i kamen temeljac za razvoj seoskih podruja. Poljoprivreda je jedini sektor u kojem Srbija ima pozitivnu spoljnotrgovinsku ravnoteu, a ona predstavlja jezgro za razvoj

izvoza za zemlju. Sa vie od 50% stanovnitva koje ivi u seoskim podrujima regiona juga Srbije, procentom veim od nacionalnog proseka, region ima iroku paletu poljoprivrednih i ruralnih

atributa. Poljoprivreda predstavlja jednu od najvanijih snaga u poboljanju ekonomije, izvoza, u otvaranju radnih mesta i mogunosti zapoljavanja u junoj Srbiji.

2 Stanovnitvo optine Crne Trave i Pinjskog okruga je opalo za 36% u razdoblju 2002-2011 , www.stat.rs



20

20

5. PREGLED STRUKTURE DOMAINSTAVA Anketama i terenskim istraivanjima domainstava u junoj Srbiji pokriveno je 609 domainstava. Od ispitanih domainstava samo 12% pripada kategoriji neregistrovanih domainstava, dok je 535 ispitanika od ukupno 609 registrovano, to ini oko 88%. Stopa socijalno osiguranih porodica, u

smislu plaanja socijalnih naknada, vrlo je niska. Samo 4,22% domainstava odgovorilo je da uplauje svoje penzije, smatrajui da su trokovi previsoki, a prednosti nisu vredne tog ulaganja. U pozadini toga pravi razlozi su nedostatak stalnog prihoda tokom godine kao i visoke cene (47,80% socijalnih

naknada se obraunava na bruto dohotka).

Kada je u pitanju osiguranje poljoprivredne proizvodnje, samo 4% ispitanih domainstava osigurava

svoju proizvodnju, gde veina njih gleda na to kao na neisplativ dodatni troak. Tradicionalni podrka

od strane drave u sektoru poljoprivrede i neposredni odgovor od strane Vlade nakon prirodnih

katastrofa, kao to je pruanje finansijske pomoi domainstvima, stvara pretpostavku da je Vlada

odgovorna za naknade tokom perioda nepovoljnih prirodnih uslova. U tom smislu, potrebu za osiguranjem proizvodnje i smanjenjem rizika od umanjenja kvaliteta i koliine proizvodnje kao

posledice uticaja "tree strane" ili "vie sile" proizvoai retko razumeju.

Uee ena u seoskim (poljoprivrednim) domainstvima je 48% u celinama sa proseno 4,65 lanova. ene igraju vanu ulogu u organizaciji i izvoenju poljoprivrednih radova na terenu; meutim, one se retko smatraju ili predstavljaju kao vlasnici domainstva.

Okrug Broj ispitanika %

Jablaniki 164 26.93% Pinjski 148 24.30% Niavski 139 22.82% Topliki 80 13.14% Pirotski 78 12.81% Ukupno 609 100 %

da 4%

ne 96%

Da li je poljoprivredna proizvodnja osigurana?



21

21

Oko 85% anketiranih domainstava poseduje i obrauje sopstveno zemljite, gde samo 15% nema vlasnitvu nad bilo kojom obradivom zemljom. Prosena veliina gazdinstva je 6.94 hektara. Samo 21% ispitanika uzima u najam zemljite od privatnih vlasnika, dok manje od 2% ispitanih

domainstava iznajmljuje zemljite koje je u dravnom vlasnitvu.

Domainstva u veini sluajeva imaju traktor (77%) star proseno 26 godina, a u veini sluajeva

njegovo posedovanje nije opravdano stepenom korienja. Drugi najvaniji deo opreme koja se

koristi je rotokultivator koji poseduje oko 70% domainstava.

15%

85%

Ne

Da

Da li posedujete sopstveno zemljite

52% 48% mukarci

ene

Uee ena u pojoprivrednim gazdinstvima



22

22

Oko 23% poljoprivrednih domainstava ima sistem za navodnjavanje, dok 45% ima opremu koja se

koristi za zatitu i prihranu. Opremu za berbu i mree za zatitu vonjaka od grada domainstva retko

imaju, odnosno samo nekolicina ispitanih ih uopte poseduje. to se tie mehanizacije, poljoprivredna domainstva obino imaju traktor i rotokultivator, koji se, u veini sluajeva, ne koriste efikasno ili produktivno. Nove proizvodne tehnologije zahtevaju modernu i specijalizovanu opremu, znanje i resurse koji jednostavno nisu dostupni veini domainstava. Nedostatak ove opreme rezultira niim prinosima i poveanim trokovima proizvodnje, kao to to

ini i nedostatak modernizacije u proizvodnom procesu (standardizacija, diversifikacija, sertifikovanje i sl.)

Mehanizacija Prosena starost opreme u godinama

% domainstava koja imaju

opremu u svom vlasnitvu Traktor 26 76.68 Rotokultivator 25 69.29 Prikolica 28 47.62 Oprema za zatitu i tretiranje

12 45.16

Maina za iskotiavanje 21 32.18 Sistem za navodnjavanje 5 22.82 Oprema za sadnju 18 14.12 Sadilica 17 7.72 Oprema za berbu 22 7.06 Oprema za kalibraciju,

sortiranje 41 1.48

Mrea protiv grada 3 1.31 Kamion 25 8.05



23

23

6. GLAVNI NALAZI ANALIZE VREDNOSNIH LANACA FRUITS & BERRIES PROGRAM-A

Ciljna domainstva za potrebe ovog istraivanja u junoj Srbiji u proseku proizvode jedan ili vie ciljnih proizvoda u prosenom periodu od 10.73 godina. Sadni materijal koji koristi 18.57% anketiranih proizvode sama domainstva, dok je 75,77% kupljeno na domaem tritu i ima domae poreklo. Samo 5,67% kupljenog sadnog materijala je uvezeno i

potie sa stranih trita. Uvezeni sadni materijal, u veini sluajeva (87,23%), sertifikovan je u odnosu na 40.08% domaeg materijala. Glavni faktori na osnovu koji se odluuju za odreene sorte, su prema uestalosti odgovora

dobivenih od proizvoaa: produktivnost, tradicija, otpornost na bolesti i dostupnost. Zanimljivo je

da se trina potranja za posebnim sortama retko uzima u obzir kao odluujui faktor, to je dovelo

do zakljuka da je trite retko bitan faktor za odabir sorte ili / i da je nerazvijena svest proizvoaa u

tom pogledu. Karakteristike koje kupci trae to se tie kvaliteta kotiavog i bobiastog voa, prema podacima iz anketa su: veliina i boja, tradicionalna proizvodnja / sorta, trajnost i ujednaenost.

Struktura proizvodnih trokova u proseku, kako su odgovore dali ispitanici datih domainstava pokazuje da su najvei trokovi u proizvodnji energija (17%), zatim prevoz i distribucija (12%) i

marketing (12%). Sadni materijal i pesticidi predstavljaju 11% svakog od ukupnih trokova, ubrivo 10% sa svim ostalim trokovima manjim od 10%. Veinu proizvoda iz vrednosnog lanca Fruits & Berries Program-a 99,28% proizvoaa prodaje na domaem tritu, dok se preostalih 0,62% izvozi.Struktura prodaje vrednosnih lanca Fruits & Berries Program-a pokazuje da najvei deo izvoza odlazi u EU (0,32%), s regionalnim izvozom od (0,28%) i manjim delom u druge zemlje (0,12%). Jo jedan zakljuak u ovom trenutku je da proizvoai retko

Trokovi energije (voda,

struja, gorivo)

17%

Marketing 12%

Transport i distribucija

12%

Sadni materijal 11%

Pesticidi 11%

ubrivo 10%

Pakovanje 8%

Trokovi mehanizacije

8% rokovi radne

snage6%

Kalibracija i sortiranje

5%

Struktura prosenih trokova proizvodnje kotiavog i jagodiastog voa



24

24

prodaju na izvoznim tritima, a ako je tako, oni pripadaju kategoriji veih firmi ili vodeih

poljoprivrednika koji imaju relativno veliki obim proizvodnje. Najea izvozna odredita proizvoaa vrednosnih lanaca Fruits & Berries Program-a su Rusija, Poljska i Nemaka.

Glavni konkurenti na izvoznom tritu kako to vide proizvoai su Poljska, Maarska, Holandija,

Bugarska i Nemaka. Oprema za tretman nakon berbe i skladitenje na nivou proizvodnje su prisutni kod 76.52% domainstva, dok samo 3,61% ispitanika ima opremu za hlaenje i zamrzavanje u svojim skladitima. Veliina prosenog skladita bez opreme za hlaenje i zamrzavanje je 158m3, dok je prosena

veliina onih sa odgovarajuom opremom 84.77m3. U vrlo retkim sluajevima, proizvoai su izjavili da iznajmljuju skladita. Terenskim istraivanjima obuhvaeno je 37 firmi koje se bave preradom, uglavnom u Niavskom (30%) i Jablanikom okrugu (30%), zatim Pinjskom (13%) i Pirotskom (3%). Ovo je reprezentativni uzorak, uzimajui u obzir broj i vrstu aktivnih firmi po sektorima u svakom od 5 okruga.

52%

26%

22%

Najea izvozna odredita

Rusia

Poljska Nemaka

Niavski 30%

Jablaniki 30%

Pinjski 24%

Topliki 13%

Pirotski 3%

Procenat anketiranih preraivakih firmi po regionima



25

25

Firme za preradu voa, prema vlasnikoj strukturi u veini sluajeva (60%), registrovane su kao drutva s ogranienom odgovornou, a 5% je registrovano kao deoniarska drutva. Oko 35% firmi

su registrovane kao razliite vrste individualno voenih pravnih lica.

U proseku, broj stalno zaposlenih osoba po firmi je 22, a broj sezonskih radnika je 55. Oko 14% ena

je stalno zaposleno, a 44% rade kao sezonski radnici. Proseni godinji kapacitet prerade po firmi je 1300 tona. Glavne sirovine koje se koriste u preradi su

ljive (32%), zatim vinje (27%) i maline (15%). Jagode i kupine predstavljaju 11% ukupno preraenog

voa, a borovnica ini samo 4%.

Veina ispitanih firmi koje se bave preradom primjenjuje zamrzavanje kao dominantnu procesnu

liniju (57%), 19% ima toplu preradu, 14% koristi operacije suenja i oko 10% prodaje svee voe.

Zbog malih radnih kapaciteta veine firmi i malog broja otkupnih stanica u regionu, osim to se bave preradom veina njih i trguje sveim voem.

60%

5%

35%

Struktura firmi na osnovu vlasnitva

Ograniena odgovornost

Deoniko drutvo

Drugo (na pojedinanoj osnovi)

26%

26%

18% 16%

14%

Glavne sirovine koje se koriste u preradi

Novih proizvodnih tehnologija

Organizacije proizvodnje

Poslova nakon berbe

Upravljanje finansijama

Marketinkog i upravljanja izvozom



26

26

Uz zamrzavanje kao najei vid prerade u regionalnim firmama, integrisani hladni lanac, koji prenosi kotiavo i jagodiasto voe od trenutka berbe do konane potronje smatra se prioritetom u razvoju

vrednosnog lanca. Iz tog razloga pogoni za preradu koji su trenutno "pokretaka snaga" vrednosnog lanca sreu se sa nizom izazova u uspostavljanju i odravanju celovitog hladnog lanca, koji e poveati ukupnu efikasnost vrednosnog lanca. Na nivou proizvodnje, vrlo mali broj ispitanih preraivakih centara ima ugovorni odnos s

proizvoaima u osiguranju u smislu obezbeivanja odgovarajue sorte i odgovarajui kvalitet

odreene sirovine potrebne za preradu. Veina preraivaa nabavku sirovina zasniva na stvarnim

trinim cenama i ponudi lokalnih poljoprivrednika koji proizvode traene proizvode (63,24%). Samo

17,41% lokalnih poljoprivrednika je prethodno ugovorilo odreeni proizvod, koliine i cene.

Lokalni poljoprivrednici bez ugovora

63.24%

Lokalni poljoprivrednici sa ugovorom

17.41%

Trgovci veleprodaje 16.62%

Sopstvena proizvodnja

2.72%

Trgovci na veliko / trgovci obezbeuju 16.62% potrebne sirovine, dok preraivai proizvode samo 2,73% preraenih koliina.

zamrzavanje 57%

topla prerada 19%

suenje 14%

svee 10%

Struktura poslova prerade u firmama u %



27

27

Uzimajui u obzir ovu strukturu nabavke sirovina, uticaj preraivaa na proizvoaa za izbor odgovarajuih sorti za sadnju je minimalna, ili na nivou "neobavezujueg saveta". To je prvi izazov i za preraivaa i za proizvoaa, kao i obino to je momenat gde se moe javiti prvi prekid u integrisanom vrednosnom lancu. Jedno od naela na ovom podruju je da izbor

odgovarajue sorte za sadnju mora da odraava potranju ciljnog trita, ili u ovom sluaju zahteve

preraivaa. Umesto ugovorenih odnosa i proizvodnje na temelju potranje preraivaa, glavni

prioriteti preraivakih firmi pri nabavci sirovina su potranja na tritu (40%), tradicija (24%) i dostupnost (20%), koje slede jevtine sirovine (8 %) i trajnost (8%).

Ovi podaci sa terenskih istraivanja pokazuju da potranja na tritu jednostavno nije prioritet za vie

od polovine ispitanih firmi. Umesto toga, odluka o tome ta se kupiti zasniva se na tradiciji i

dostupnosti.

Osim toga prioriteti preraivaa, prilikom odluivanja ta e proizvoditi, uglavnom se zasnivaju na

mogunosti zarade (28%) i tradicionalnoj proizvodnji / iskustvu (23%). Samo 20% ispitanih firmi

smatra trinu potranju prioritetnom. Oba pitanja koja daju prioritetne razloge za nabavku sirovine i odluivanje ta e proizvoditi pokazuju

da na preraivake firme uglavnom utie snabdevanje, i veina njihove proizvodnje temelji se na

28%

23% 20%

14%

12% 3%

Prioriteti preraivaa prilikom donoenja odluke ta e proizvoditi

Dobra prodajna cena/zarada

Tradicionalna proizvodnja / iskustvo Laka prodaja, potranja na tritu Znanje / iskustvo

Dostupna oprema

Dobra prologodinja sezona

40%

24%

20%

8% 8%

Prioriteti preraivaa prilikom kupovine

sirovina

Potranja Tradicija Dostupnost Jevtine sirovine Trajnost



28

28

tradicionalnim odnosima koji osiguravaju dobru prodajnu cenu / zaradu. Kao takve u veini sluajeva

nerado pokreu bilo kakve promene, a da nisu podstaknute i podrane od strane treeg lica

(donatora, projekata, udruenja, bilo kakve pouzdane spoljne inicijative). Intervencija u povezanosti

izmeu uesnika vrednosnog lanca, pogotovo na nivou proizvoaa i preraivaa je od presudne

vanosti u jaanju veza vrednosnog lanca i obezbeivanju boljeg uinka. Proizvoai su u veini sluajeva odgovorni za tretman nakon berbe i zahtevaju da se roba isporui ubrzo nakon berbe, kako bi se spreilo dalje propadanje i izbeglo "dugotrajno nekontrolisano izlaganje atmosferi" koji bi moglo smanjiti kvalitet. U tom smislu preraivai su u mogunosti da u svojim integrisanim rashladnim lancima zadre efikasnost u poslovima podhlaivanja, rashlaivanja i

zamrzavanja. Efikasni sistemi za podhlaivanje omoguavaju brz ulazak sveih proizvoda u rashladni lanac, pomaui smanjenje gubitaka nakon berbe, truljenje i kvarenje. U tom smislu organizovani i

operativni sistemi za podhlaivanje razmeteni na terenu preko prenosivih rashladnih komora u celom regionu od velike su vanosti za bilo kojeg preraivaa. Zbog velikog broja malih proizvoaa,

ponekad vrlo udaljenih od otkupnih stanica (uglavnom lociranih u urbanim podrujima) veina njih smatra da se zbog tekoa u transportu relativno malih koliina proizvoda svakih nekoliko dana

tokom perioda berbe ne isplati predavanje prinosa preraivaima. Umesto toga, proizvoai ekaju da veina proizvoda postigne puno zrenje, a zatim sve beru odjednom, ime se tedi na trokovima transporta, ali i znaajno smanjuje kvalitet proizvoda. Iako su prenosivi sistemi za podhlaivanje (komore) iroko ustaljeni u praksi i znanje postoji, veina preraivaa u regionu ne poseduje odgovarajuu organizaciju ili moderne uslove za podhlaivanje gde bi se roba kontrolisala u hladnom lancu od perioda "nakon berbe" pa do faze gotovog proizvoda. Upravljanje temperaturom od berbe do konanog proizvod je drugi izazov za vrednosni lanac i najrizinija taka u smanjenju kvaliteta isporuene sirovine.

Terensko istraivanje je pokazalo da veina preraivaa (78,38%) ne poseduje nikakve kontrolisane

kapacitete, 64,86% ima sopstvene rashladne kapacitete a 72,97% ima kapacitete za zamrzavanje.

Potrebno je poveanje svesti u tom pogledu i pruanje adekvatnih usluga podrke u nabavci opreme i razvoju vetina za njeno efikasno korienje. Prerada i pakovanje proizvoda je primarni nain stvaranja dodate vrednost. Preraivai su pokazali

dobro razumevanje injenice da treba ouvati prirodni kvalitet proizvoda i vrednosti, dok bi paljivo odabrane tehnologije trebalo da im pomognu da prilagode svoje proizvode potroakim zahtevima. Budui da se veina proizvoda prerauje kroz protone tunele za hlaenje i zamrzavanje, vano je

imati na umu da proizvodi tokom tih operacija ne dobijaju na kvalitetu, ve samo odravaju svoje

0.00%

50.00%

100.00%

Rashladna postrojenja

Postrojenja za smrzavanje

78.38% 64.86% 72.97%

5.41% 5.41% 8.11%

Tipovi skladinih postrojenja koje poseduju preraivai

u posedu

iznajmljena



29

29

prirodne kvalitete. Stoga je odgovarajua tehnologija za hlaenje i zamrzavanje kljuna za due

ouvanje sopstvenih trajnih kvaliteta proizvoda. Razvoj tehnologije i opreme za hlaenje i zamrzavanje je trei izazov vrednosnog lanca. U veini ispitanih pogona za preradu postoji jednostavna procesna oprema, koja je prema miljenju

preraivaa primerena nivou prerade i dodate vrednosti. Oprema koju preraivai koriste se sastoji od tunela za brzo hlaenje, a ukljuuje i statike i

protone tunele. U proseku veina preraivaa ima statike tunele (68%) sa prosenim kapacitetom od 1,18 tona/sat, dok protone tunele ima 32% preraivaa kapaciteta od 2,87 tona/sat u proseku.

PRERAIVA TIP TUNELA

CAPACTET (tona/sat)

KAPACITETI ZA ZAMRZAVANJE

(tone) 1 NIAUTO statini 0.62 900 2 FRIGONAIS statini 1.23 3,500

FRIGONAIS protoni 5 3 UPROM statini 0.23 110 4 NICOM protoni 3 3,500 5 DADAP statini 1.52 30 6 COJAPROM statini 1.52 30 7 MIDIORGANIK protoni 2.58 400 8 BOKIFOOD statini 5 30 9 UMSKO BLAGO statini 4 30

10 FASADA PET-NIK statini 2.58 100 11 ECOVOE statini 0.12 20 12 HANIKOP statini 0.06 20 13 MAIV D.O.O. statini 1.52 700 14 FUNGOJUG protoni 1.52 2,500 15 AJA statini 0.12 25 16 ZZ MORAVAC statini 0.85 2,000

ZZ MORAVAC protoni 3.33 17 SONDERDUX protoni 2.89 1,400 18 LEMEXGAMAKOM statini 0.89 3,000

LEMEXGAMAKOM protoni 2 19 ANA D.O.O. statini 0.45 25 20 EKOFOOD statini 0.24 30 21 STRELA statini 0.85 1,700

STRELA protoni 2.5 22 BONESFOOD statini 0.45 400 23 OPSTANAK statini 0.89 500

OPSTANAK protoni 3 24 POBEDA statini 0.55 600



30

30

Rashladni tuneli razlikuju se u pogledu performansi hlaenja kao i u sanitarnim standardima. Temperatura vazduha i varijacija brzine su deo procesa i utiu na kvalitet finalnog proizvoda. Preraivai razumeju potrebu za obezbeivanjem najbolje tehnologije za pruanje kvalitetnijeg i

konkurentnijeg proizvoda. Meutim, uvek postoje finansijske prepreke koje ograniavaju naprednu preradu i poboljanje prodora na trite. Kapaciteti za zamrzavanje su zastareli, koriste preteno freon ili amonijak, u zavisnosti od starosti

objekta, kao i kapaciteta. Kao to se moglo videti tokom terenskog istraivanja veina sistema koristi

antifriz koji cevima prenosi rashlaenu tenost u komore umesto kontrolisanog i direktnog izlaganja

proizvoda freonu ili amonijaku. Obe injenice upuuju na zakljuak da je proces zastareo i da

tehnologiji prerade nedostaju performanse kojima bi se obezbedio kvalitetetan proces hlaenja i zamrzavanja. U poslednje tri godine kapitalna ulaganja u opremu za hlaenje predstavljaju kljuna ulaganja. U

proseku ulaganja su iznosila od oko 95.000 evra po firmi, sa zaduivanjem firmi u visini 1/3 tog iznosa po godinjoj prosenoj kamatnoj stopi od 4,88%. Vana je i oprema, najvea ulaganja preraivaa je u skladine kapacitete, uglavnom iz sopstvenog kapitala, a proseno 11.73% od ukupnog iznosa su krediti sa prosenom godinjom kamatnom stopom od 4,25%.

Meutim, sa kapacitetima za zamrzavanje u proseku od 688 tona po firmi, firme za preradu su daleko od toga da mogu da prue adekvatnu preradu i skladitenje za veinu trita. Ulaganja u tehnologije za hlaenje i zamrzavanje kao i u kapacitete za skladitenje mogu znaajno da unaprede poslovanje i efikasnost preraivaa i u tom smislu poveaju potencijal za nabavku veih

koliina od lokalne trita za nabavku. Kao takav razvoj relevantnih firmi ukljuenih u sekundarne

usluge datog vrednosnog lanca, kroz odgovarajue subvencije, e ojaati veze i dalje poboljati

ukupnu efikasnost vrednosnog lanca. Osim hlaenja i zamrzavanja, drugi procesi koji dodaju vrednost, kao to su proizvodnja dema,

marmelada, elea, sokova i suvog jagodiastog voa su retkost. Topla prerada obuhvata uglavnom

pripremu "domaih" marmelada i elea. Proizvodnja suvog voa je takoe vrlo retka i zavisi od

sezone. Kada se pojave dodatne koliine ili je planirana proizvodnja loijeg kvaliteta, ili ako se smatra

da je previe teko da se ohladi ili zamrzne, tada se pristupa suenju voa.

Vrsta ulaganja godina Prosena vrednost u

evrima

Sopstvena

sredstva u

evrima

Krediti u

evrima Kamatna stopa

prosenog

kredita u % Magacinski prostor 2008 374,713.33 330,867.92 43,845.41 4.25 Rashladna oprema 2008 94,734.38 61,086.21 33,648.17 4.88 Traka za sortiranje 2008 70,333.33 29,666.67 40,666.67 4.00 Druga oprema 2009 54,916.71 47,500.00 7,416.71 4.67 Mehanizacija 2009 32,000.00 32,000.00 0.00 Kotlarnica 2007 30,000.00 30,000.00 0.00 Oprema za suenje 2009 18,562.50 16,062.50 2,500.00 3.00 Oprema za pakovanje 2009 10,000.00 10,000.00 0.00



31

31

Tehnologija pakovanja je zastarela i veina voa se prodaje u rinfuzu na izvoznom tritu. Celokupno pakovanje je na osnovnom nivou i nije pogodno za ouvanje kvaliteta proizvoda. Pakovanje, osim to

pomae ouvanju kvaliteta, proizvoda, takoe privlai panju potroaa i kao takvo je etvrti izazov za poveanje konkurentnosti u vrednosnom lancu. Ulaganja u opremu za pakovanje su porasla u

poslednjih nekoliko godina prema rezultatima terenskih istraivanja, ali je ona jo uvek daleko ispod ispunjenja zahteva trita. Stvaranje odgovarajuih reenja za pakovanje praeno marketinkom i

prodajnom strategijom jedini je mogui put do ulaska na izvozna trita. Preraivai su to shvatiti, ali dalja pomo u tom pogledu je neophodna ukljuujui i razvoj vetina i podrku nabavci opreme za pakovanje. Opti sanitarni uslovi su u skladu sa dravnim zakonodavstvom, ali u veini sluajeva to ne ukljuuje punu i trajnu kontrolu nad objektima. Opti sanitarni programi, ukljuujui istou i kontrole, nedostaju. U ispitivanjima na terenu samo 45,05% firmi odgovorilo je da su implementilare i sertifkovale HACCP standard, a ISO je relevantan za samo 21,62%.

Primenjeni standardi % preraivaa HACK 45.95% ISO 21.62% BRA 2.70% KOSHER 2.70% IFS 2.70% Bio Swiss 2.70%

Voenje evidencije o sanitarnim procesima ne postoji u veini sluajeva a godinja kontrola za

sprovedene i sertifikovane standarde se uglavnom zasniva na "dvonedeljne kampanje" za izradu

dokumenata pre revizije. Veina preraivaa veruje da standardi ne utiu na njihovu konkurentnost i

nisu od pomoi u postizanju vee produktivnosti, ve na to gledaju kao na dodatnu papirologiju koju treba da plaaju da ih ne bi "kaznila inspekcija". Postoji potreba za poveanjem nivoa svesti i vrednostima u kojima se procesi standardizacije odravaju u odnosu na poslovne mogunosti preraivaa, kako bi se standardi shvatili i kako bi se dalje radilo na njihovom uvoenju i odravanju. Instrukcije i kontinuirano primenjivanje ovih "standarda" kao i koristi koje donose poslovanju mogu biti vrlo korisni u reavanju petog izazova vrednosnog lanca. to se tie prodaje, predstavnici firmi veruju da su meu najvanijim faktorima zbog kojih se kupci odluuju za neki proizvod: kvalitet, tradicionalne navike potronje, sorta, sertifikacija, niska cena, dostupnost i pakovanje. Ovo treba imati na umu. Uprkos injenici da u veini sluajeva, proizvod nije

sertifikovan i nije proizveden modernom tehnologijom, mnoge firme veruju da je kvalitet faktor koji utie na prodaju proizvoda. Osim kvaliteta sirovine, odluujui faktor u veini sluajeva je odsutnost

bilo kakvih sigurnosnih standarda koji se primjenjuju u preradi i sertifikaciji, uz mogunost da e kvalitet tokom prerade pod ovakvim uslovima pre smanjiti nego poveati vrednosti sirovine. Ovaj nedostatak svesti o potrebi ulaganja u sigurnosne standarde, praenje sistema i moderne proizvodne



32

32

tehnologije na nivou prerade predstavlja prazninu koja ozbiljno utie na konkurentnost vrednosnog lanca.

Pogled na strukturu trokova preraivake industrije pokazuje da sirovine predstavljaju 49%

trokova, zatim sledi rad (17%) i energija (12%). Anketirane firme navele su da postoje rastui

trendovi u ukupnim trokovima proizvodnje koji u proseku predstavlja ukupni porast od 17.59% u

poslednje tri godine. Zanimljivo je videti da je marketing relativno nizak (samo 3%), to pokazuje da

firme imaju malo uticaja na tritu i vrlo ograniene aktivnosti, uglavnom na malom broju proizvoda

dodate vrednosti namenjenih domaem tritu

To je prikazano u detaljnijoj analizi strukture prodaje. Prema strukturi prodaje firmi za preradu, 55%

prodaje se obavi na domaem tritu a 42% na tritima EU. Tih 55% prodaje na domaem tritu, kao to je objanjeno tokom terenskih ispitivanja, obino obave vee domae firme koje dalje dodaju vrednost, a zatim izvoze taj proizvod u druge zemlje.

49% 12%

17%

8% 3% 9% 2%

Struktura trokova prerade

Sirovine

Trokovi energije (voda, struja, gorivo) Trokovi radne snage

Pakovanje



33

33

Firme veruju da to smanjuje njihove mare to umanjuje mogunost isplate nazad kroz vrednosni lanac do proizvoaa. U tom smislu su sve manje konkurentni u otkupnoj ceni prema proizvoaima. Meutim, oni nisu svesni rizika koji postoje ukoliko bi se direktno uputili na izvozno trite, ili

marketinkih trokova za potrebe obezbeenja izvoznih prodajnih kanala. U tom smislu treba se aktivno pozabaviti estim izazovom vrednosnog lanca i istraiti ga detaljno, fokusirajui se na nain na koji bi preraivaki centri iz regiona mogli direktno ciljati izvozna trita.

Trenutno regionalne firme imaju tendenciju da propuste ovu priliku sa lokalnom proizvodom koji su kupile velikih domae firme, koje ih naknadno ponovno izvoze. Reavanju kljunih pitanja kao to su

koliko e to kotati poslovanja i da li je regionalni pristup bolje prilagoen u odnosu na dravni? Na

zakljuak je da u ovoj fazi treba pokrenuti raspravu kako bi se istraile, ako ne i reile, razliite

perspektive i mogunosti za firme u srednjoronoj budunosti.

ANALIZA VREDNOSNOG LANCA -MALINE


34

34

7. VREDNOSNI LANAC MALINA

7.1. Trendovi u proizvodnji

Proizvodnja malina u Srbiji u poslednjih deset godina iznosi izmeu 80.000 t i 90.000 t, proizvedenih na 15,171 ha u 2010. godini. Veina maline se proizvodi u centralnoj Srbiji, a samo 2% u regionu Vojvodine. Zvanina statistika kae da je proseni prinos u Srbiji u poslednjih deset godina stabilan i kree se u

rasponu od 5 tona/hektar i 6 tona/hektar. Slika 1 Proizvodnja malina

Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx Slika 2 Prinos malina

Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx

55,999

77,781 93,982

78,974 91,725

84,331 79,680 76,991

84,299 86,961 83,870

0 10,000 20,000 30,000 40,000 50,000 60,000 70,000 80,000 90,000

100,000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Pro

izvo

dnja

u t

onam

a

godina

Proizvodnja malina 2000 - 2010

Proizvodnja malina u tonama

0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0 7.0

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Tone

Godina

Prinos po hektaru u tonama

SRBIJA



35

35

7.2. Spoljna trgovina i trita

7.2.1. Domaa i industrijska upotreba3

Procenjena godinja potronja malina (bilo svea ili za industriju) na dravnom nivou u poslednjih nekoliko godina kree se od 70.000 do 80.000 tona, to ukazuje da se najvei deo proizvodnje maline

konzumira u samoj zemlji, tj. deo kupljen na domaem tritu u sveem stanju se uglavnom onda prerauje i izvozi. Vrlo mali postotak se izvozi u sveem obliku. Domae preraivake firme maline dalje izvoze, uglavnom u zamrznutom obliku. Ako uporedimo procenjenu potronju malina sa izvezenim koliinama, zakljuak je da se cela koliina maline koja

ostaje neprodata prerauje i izvozi kao zamrznuti proizvod. Slika 3 Procenjena potronja malina

Podaci pokazuju da se vei deo malina koji se prerauje kasnije izvozi. Podaci pokazuju da je na primer u 2010. godini 87.765 tona zamrznutih malina i drugih preraenih proizvoda od malina i

duda (koji su ukljueni u istu izvoznu tarifu) izvezeno.

Izvoz u tonama 2006 2007 2008 2009 2010 Maline itd. nekuvane, topla prerada/kuvane u

vodi, zaslaene, zamrznute* 82,321 78,143 61,601 73,884 87,765 Napomena: * koliina izvoza preraenog voa podrazumeva sledee proizvode: zamrznute maline, kupine, dud, crvena kupina, crne, bele ili crvene ribizle and ogrozd (kod proizvoda: 081120, izvor: www.trademap.org

3Napomena: domaa potronja je izvedena kao zbir ukupno proizvedenog i uvezenog minus izvozne koliine na godinjem nivou. Izvor podataka za proizvodnju je baza podataka Zavoda za statistiku Srbije, dok su podaci o uvozu i izvozu preuzeti iz EUSTAT baze podataka

76,813 74,070

70,183

79,381 82,507 82,024

64,000 66,000 68,000 70,000 72,000 74,000 76,000 78,000 80,000 82,000 84,000

2005 2006 2007 2008 2009 2010

Tone

Domaa i industrijska potronja malina u tonama u Srbiji za period 2005 -2010 -



36

36

7.2.2. Izvozne i uvozne koliine i vrednost

Ukupna godinja izvozna koliina malina u sveem obliku u poslednjih 5 godina smanjena je s 7,612 tona u 2005. godini na 1864 tona u 2010. godini. Uvoz malina je relativno beznaajan i kree se od

10t do 94t, zavisno od godine. To pokazuje poveanje potronje malina u preraivakoj industriji. Vrednost izvoza sveih malina na godinjem nivou kree se u rasponu od 3,77 miliona evra u 2005. do 11,56 miliona evra u 2008. to pokazuje relativno promjenljive cene malina na tritu. Tako je najvia prosena izvozna cena po kilogramu zabeleena u 2008. godini i iznosila je 2,31 evra a najnia 0,50 evra je u 2005. godini. Treba imati na umu, da se tokom razgovora s fokusnim grupama

diskutovalo o proizvodnim koliinama i vrednostima izvoza kao da su potencijalno potcenjenim zbog (1) pouzdanosti prikupljanja statistikih podataka, (2) smanjenih poreza u sluaju niih prijavljenih

izvoznih vrednosti. Slika 4 Izvozne/uvozne vrednosti i koliine sveih malina

Izvor: podaci preuzeti iz EUSTAT baze podataka http://epp.eurostat.ec.europa.eu

Izvoz zamrznutih malina dostizao je 150 miliona evra u 2011. godini od 98,6 miliona evra u 2006. godini. Jedinina cena izvezenih zamrznutih malina pokazuje rastui trend od 1,2 evra po kilogramu u 2006. godini, do 2,25 evra po kg u 2009. godini i 1,61 evra po kg u 2010. godini.

3,774.9

0 4,478.3

2

8,272.7

4

11,557.8

3

5,673.9

7 2,221.9

6 56.06

11.97

17.38

165.65

125.85

28.09

0.00

2,000.0

0

4,000.0

0

6,000.0

0

8,000.0

0

10,000.0

0

12,000.00

14,000.0

0

2005

2006

2007

2008

2009

2010

Izvozna /uvozna vrednost sveih malina (u '000 EUR)

izvoz sveih

malina

uvoz sveih

li



37

37

Izvoz sveih malina ima sezonski aspekt, a veina izvoza se obavlja u julu, uz manje koliine u junu i

avgustu i s neznatnim koliinama u mesecima pre i posle. Izvozna prodajna cena na vrhuncu sezone

je stabilna i kree se u rasponu od 1,00 evra do 1,35 evra. Uvoz se s druge strane obavlja u julu i avgustu, a retko u ostalim mesecima. Slika 5 Izvozna koliina sveih malina meseno

Izvor: podaci preuzeti iz EUSTAT baze podataka: http://epp.eurostat.ec.europa.eu Primarna izvozna odredita svee maline koja se izvoze iz Srbije su UAE, Austrija, Nemaka i Italija.

Izvozna odredita ukupnog izvoza malina se nisu procentualno znaajnije menjala u poslednjih pet

godina. Izvozne destinacije preraene maline su evropske zemlje i po koliini na prva tri mesta se nalaze

Nemaka, Francuska i Belgija.

1,251.10

3,671.92

124.78

1,390.32

2,690.61

85.18 180.89

1,196.76

50.64 98.88 0.00 500.00

1,000.00 1,500.00 2,0

00.00

2,500.00 3,000.00 3,500.00 4,000.00

Maj Jun Jul Avgust Septembar

Tone

Meseci

Izvoz sveih malina u tonama (2008 2010)

2008 2009 2010



38

38

Slika 6 Izvozne vrednosti po zemljama

Izvor: podaci preuzeti iz EUSTAT baze podataka http://epp.eurostat.ec.europa.eu

Izvor: podaci preuzeti iz baze podataka trademap.org

Meutim, istraivanje pokazuje da je percepcija proizvoaa takva da su najvanija trita za srpsku

malinu Poljska, a potom Rusija i Nemaka.

24,290.00 22,245.00 21,668.00 18,530.00 25,911.00 27,584.00 35,736.00

12,331.00 15,134.00 16,702.00 14,217.00 14,197.00 16,434.00

18,767.00 7,687.00 6,432.00

6,311.00 5,741.00 7,017.00

7,629.00 9,642.00

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

Izvoz preraenih malina, duda itd. (081120) po zemljama koliine izraene u procentima

Druge zemlje Holandija Austrija Belgiija Francuska Nemaka

1,505.88 2,366.44 4,386.39

5,384.53 1,727.11

1,014.99

694.39

524.56 1,431.05 4,743.45

2,049.53

788.23 779.05 532.74

1,693.08

1,287.83

1,435.01

372.06

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2005 2006 2007 2008 2009 2010

Izvoz sveih malina ('000 EUR) 2005 - 2010 u % po zemlji izvoza

DRUGE ZEMLJE MAARSKA BELGIJA (I LUXEMBURG - > 1998) PANIJA BOSNA I HERZEGOVINA AUSTRIJA UJEDINJENI ARAPSKI EMIRATI



39

39

7.2.3. Potranja i ponuda sorti

Prema ispitanim proizvoaima malina najtraenija i najprodavanija sorta malina je sorta Willamette

koja se i najee proizvodi. Ispitanici smatraju da je to najtraenija sorta, kako na domaem tako i

na izvoznim tritima.

7.2.4. Konkurencija

Anketirani proizvoai malina smatraju da su glavni konkurenti srpskoj malini Poljska, Rusija,

Nemaka i ile. Na meunarodnom nivou, glavna izvozna trita Srbije takoe snabdevaju Poljska i Kina koji se mogu smatrati direktnom konkurencijom.



40

40

7.3. Struktura vrednosnog lanca i glavni uesnici

7.3.1. Direktni uesnici vrednosnog lanca

Proizvoai

Od 609 anketa sprovedenih u pet optina obuhvaenih ovim istraivanjem, 71 anketa je obavljena sa

proizvoaima malina i predstavlja 11,66% od ukupnog uzorka. Na osnovu podataka iz tih anketa, proizvodnjom malina pokriveno je 198 hektara. Tradicionalna proizvodnja malina na ispitivanom podruju u poslednjih deset godina namenjena je gotovo iskljuivo za prodaju, a samo 10% ukupne proizvodnje se koristi za sopstvene potrebe. Prema anketiranima, postoji vie od tri hiljade proizvoaa malina na ovom podruju (Juna Srbija), uz prosenu veliinu gazdinstva od 1,66 hektara.

Input sadni materijal

Sadni materijal za proizvodnju malina uglavnom se proizvodi i kupuje na domaem tritu, odnosno kupuje se od srpskih proizvoaa. Meutim, sadni materijal tako nabavljen sertifikovan je samo u 35% sluajeva, a u 65% nije. Samo 3% sadnog materijala je iz uvoza i on je sertifikovan, 23% ispitanika je odgovorilo da proizvodi sopstveni sadni materijal koji nije sertifikovan.



41

41

Ukupno # ispitanika

Sa sertifikatom

% sa sertifikatom

Bez

sertifikata % bez

sertifikata Sopstvena proizvodnja 18 1 5.56% 17 94.44% Nabavljeno na domaem

tritu 55 19 34.55% 36 65.45% Uvezeno 3 3 100.00% 0 0.00% Ukupno malina 76 23 30.26% 53 69.74%

Kupci

Proizvoai prodaju svoje proizvode uglavnom srpskim trgovcima i kupcima. Oni prodaju svoje proizvode lokalnim trgovcima (42%) i preraivaima(51%) dok u vrlo malom procentu prodaju na pijaci i supermarketima.

Najvaniji4 inilac koji odreuje saradnju izmeu proizvoaa i kupca je garancija plaanja, nakon ega sledi kvalitet proizvoda i ugovorena cena po jedinici proizvoda.

Najvaniji faktori saradnje sa kupcem Rezultat Garancija plaanja 110 Avansno finansiranje proizvodnje (nabavka semena,

pesticida) 98 Ugovorena proizvodnja 86 Ugovorene cene 50 Objedinjena proizvodnja 34 Garantovan kvalitet proizvodnje 31 Ugovorene sorte 17

4 Bodovanja prioriteta pokazuje tri najvanije karakteristike dodeljivanjem 3 boda za najznaajnije, 2 boda za drugo najvanije i 1 bod za tree najznaajnije obeleje koje odreuje odnos

Supermarketi , 1% Izvoz, 0%

Pijace, 6%

Lokalni trgovci, 51%

Preraivai, 13%

Prodajni kanali proizvoaa malina



42

42

Najvanija karakteristika odreivanja kvaliteta proizvoda je, kako smatraju kupci, veliina i boja ploda nakon ega sledi tradicija proizvodnje i sorta ka

Documents

Analiza Vrednosnih Lanaca Kosticavog i Jagodicasog Voca Na Jugu Srbije1