Analiza socijalnih mrežarti.etf.bg.ac.rs › rti › ms1asm › materijali › 8 - ASM...Pored same produktivnosti, od interesa je i uticaj (impact)koji se procenjuje analizom citiranosti,

Analiza socijalnih mreža

Bibliometrijske i naukometrijske analize

Jelica Protić, Marko Mišić

13M111ASM

2017/2018.

Uvod

Naukometrija (scientometrics) je nauka koja se bavi metrikama naučne produkcije

Meri se produktivnost u nauci, tehnologiji i inovacijama

Pored same produktivnosti, od interesa je i uticaj (impact) koji se procenjuje analizom citiranosti, odnosno referenciranja nečijeg rada

Parametri koji se mere značajno zavise od naučne oblasti

ETF Beograd::Analiza socijalnih mreža 2/48

Motivacija

Bavljenje ovom oblašću kod nas i u svetu podstaknuto je sledećim faktorima:

Evidentiranje i merenje naučne produkcije je od velikog značaja za dobijanje naučnih projekata (Ministarstvo nadležno za nauku)

Naučni rezultati veoma utiču na rangiranje univerziteta(najpoznatija je ARWU ili “Šangajska lista”)

Naučni rezultati određuju napredovanje pojedinca u sistemu visokog obrazovanja

Akreditacija visokoškolskih ustanova (a posebno doktorskih studija) zavisi od naučnih rezultata

3/48ETF Beograd::Analiza socijalnih mreža

Rodonačelnici oblasti


Derek J. de Solla Price1922-1983

Eugene Garfield1925-2017

Derek J. de Solla Price


Eugene Garfield

Rođen u Njujorku, u litvansko-italijanskoj porodici

Studirao hemiju na Univerzitetu Kolumbija, doktorirao na Univerzitetu Pensilvanija

Osnovao Institute for Scientific Information (ISI)1955. godine (prodat 1992 Thomson Reuters-u, ponovo prodat 2016 i sada je Clarivate Analytics)

Definisao je faktor uticaja (impact factor)

Smatra se zaslužnim za Science Citation Index (SCI), Journal Citation Reports i Index Chemicus


Izvori iz oblasti naukometrije

Naukometrija je posebna oblast istraživanja, povezana sa oblašću informacionih sistema, bibliotekarstva i istorije nauke

Najpoznatiji časopisi iz ove oblasti su:

Scientometrics

Journal of the American Society for Information Science and Technology

Journal of Informetrics

Najpoznatije udruženje: International Society for Scientometrics and Informetrics (ISSI)


Bibliometrijska analiza

Pre svega statistička analiza publikacija (časopisa, knjiga…)

Koristi se za kvantitativnu analizu naučne literature

Merenje uticaja na nivou:

časopisa

pojedinca

grupe naučnika ili institucije


Bibliometrijski indikatori

Broj publikacija

Najjednostavnije je prosto prebrojati radove:

Nezavisno od broja koautora

Frakciono brojanje (deljenje pretpostavljene težine rada sa brojem koautora – 1/N, 2/N…)

RAE (Research Assessment Exercise), zadužena za evaluaciju istraživanja u Velikoj Britaniji u svrhu finansiranja, stavila naglasak na kvantitet naučnih radova (između 1992. i 1996. godine)

Naglasak na kvantitetu je kritikovan

Postoje multi-radovi sa preko 1000 autora



Impakt faktor (IF)

Broj citata u tekućoj godini koji citiraju radove iz dve prethodne godine podeli se brojem objavljenih radova u te dve prethodne godine

Primer:

Ukoliko su radovi iz časopisa A objavljeni u 2014. i 2015. godini ukupno citirani 500 puta tokom 2016. godine, a časopis A je u 2014. i 2015. objavio ukupno 400 radova, onda je faktor uticaja tog časopisa za 2016. godinu IF=500/400=1.25

IF za datu godinu se objavljuju u junu sledeće godine



Impakt faktor se računa tako što se uzimaju citati samo iz ograničenog skupa časopisa koji jesu na posmatranoj listi

Ograničava se samocitiranje istog časopisa

Maksimalni IF se bitno razlikuju po oblastima

Postoji i petogodišnji IF (relevantan za oblasti gde je učestanost citiranja manja)

Češće se citiraju pregledni radova (u računarskim naukama najveći IF ima ACM Computing Surveys



H-indeks

Uveden na predlog fizičara Jorge Hirša

Izneo ideju o ovom indeksu u radu iz 2005. godine

Uključuje dve dimenzije, produktivnost i citiranost

Definicija: naučnik ima H-indeks jednak h ukoliko ima h radova od kojih je svaki citiran najmanje h puta

Bitno je gde su radovi citirani

Praktično favorizuje naučnike sa dužim radnim stažom

Neki predlažu normalizaciju podataka po godinama aktivnog istraživačkog rada



G-indeks

Predstavio ga je Leo Ege u svom radu iz 2006. godine

Nadgradnja principa h-indeksa

Ako neki naučnik ima g radova od kojih svaki ima g2

citata, onda se vrednost g uzima za g-indeks tog naučnika

Na ovaj način se favorizuju autori sa popularnim ičesto citiranim radovima.

Ponovo, treba voditi računa koja baza se koristi za pronalaženje citata



i10 indeks

Izračunava ga Google Scholar

Predstavlja broj radova nekog autora sa bar 10 citata

Impakt faktor, kao i h-indeks, g-indeks, i10 indeks izloženi su raznim kritikama

Lord Kelvin: “Ja često kažem da kada možete da izmerite ono o čemu govorite i da to izrazite brojevima, onda o tome nešto znate; ako to ne možete, vaše znanje o tome je oskudno i nedovoljno.”


Izvori podataka - Web of Science

Web of Science (WoS) predstavlja svetski respektabilnu baza podataka koja sadrži citatne indekse naučnih radova

Preteča je Institut za naučne informacije (ISI) koji je osnovao Judžin Garfild 1960. godine

1964. godine uspostavio je međunarodni citatni indeks Science Citation Index (SCI)

1992. preuzeo ga je Thomson Reuters, a danas pripada Clarivate Analytics


Izvori podataka - Web of Science (WoS)

Journal Citation Report (skraćeno JCR) zapravo predstavlja listu impakt faktora (IF) časopise koji se nalaze u WoS

Sadržaj WoS:

Science Citation Index Expanded (SCI-EXPANDED) -od 1996. godine, za 2016 godinu obuhvata 8833 naslova časopisa; časopisi imaju IF

Social Sciences Citation Index (SSCI) - od 1996 godine, za 2016 godinu - obuhvata 3241 naslova časopisa, časopisi imaju IF



Arts & Humanities Citation Index (A&HCI) - od 1996. godine, za 2016 godinu obuhvata 1774 naslova časopisa, časopisi nemaju IF ukoliko su indeksirani jedino u A&HCI

Emerging Sources Citation Index (ESCI) - od 2015 godine, predstavlja širu kolekciju časopisa koji nemaju IF, ali zadovoljavaju određene uslove vezane za periodičnost izlaženja, proces recenzije itd. Ovi časopisi mogu biti kandidati za prebacivanje na SCI-EXPANDED, SSCI ili A&HCI listu.



Conference Proceedings Citation Index- Science(CPCI-S) - od 2001 godine

Conference Proceedings Citation Index- Social Science & Humanities (CPCI-SSH) - od 2001 godine

Book Citation Index - od 2005 godine

U Srbiji Ministarstvo nadležno za nauku prevashodno uzima u obzir WoS, odnosno JCR listu, odnosno časopise sa IF sa te liste



Web of Science u svojim citatnim indeksima sadrži podatke o svega 10-12% svih akademskih časopisa, koji su na vrhu po uticaju

Prirodne i tehničke nauke su bolje pokrivene

Highly Cited Researchers - za dvadeset i dve naučne oblasti

Izdvaja se 1% najcitiranijih radova (po godinama, za 10-godišnji period), a zatim se istraživači rangiraju po broju ovih radova koje su objavili



Science Citation Index (SCI) i dalje prisutan kao podskup SCI-EXPANDED

SCI sadrži manji broj časopisa, koji su odabrani kao vodeći časopisi u svojim kategorijama, vodeći pri tome računa i o regionalnoj zastupljenosti

SCI-EXPANDED predstavlja širu veb verziju SCIliste koja je prvobitno štampana na papiru i objavljivana na CD ROM-u

Uslovi selekcije za SCI i SCI-EXPANDED su isti


Pretrage u Web of Science (WoS)

Osnovna pretraga (Basic Search)

Napredna pretraga (Advanced Search)

Kod osnovne pretrage, za svaki kriterijum se otvara posebno polje za unos, mada je i kod pojedinačnog kriterijuma moguće kombinovanje pomoću Bulovih operatora

Kod napredne pretrage se može formitari složeni upit sa većim brojem parametara


Primer osnovne pretrage


Rezultat


Primer napredne pretrage


Rezultati za više upita po godinama


Izvoz rezultata

Moguće je editovati prethodni upit

Ovde nije postavljena WoS kategorija

Ako se stavi WC=Computer Science, što obuhvata veći broj kategorija, dobija se:

Kada se odabere broj rezultata, izlistaju se svi rezultati, koji onda mogu da se izvezu u Excel i dalje analiziraju


2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

59 81 101 134 162 188 214 217 212 208

Scopus

Bibliografska baza podataka u vlasništvu kompanije Elsevier

Scopus pokriva:

22.800 časopisa sa recenzijom

oko 5.000 izdavača

oko 8 miliona radova sa preko 100.000 konferencija

oko 145.000 knjiga

28 miliona patenata

Veća pokrivenost od WoS-a (iz Srbije u WoS-u je 23 časopisa sa IF, a u Scopus-u je 74)


Scopus

Uslovi prijema časopisa časopisa na Scopus listu:

dokumentovan proces recenzije

ISSN broj

istorija redovnog izlaženja bar dve godine

apstrakti i naslovi na engleskom jeziku

javno dostupan dokument o etičnosti u publikovanju

nije obavezno da imaju IF


Scopus

Sadrži informacije o profilima autora:

njihove afilijacije

broj publikacija i bibliografiju

reference i detalje o broju citata za svaki rad

Omogućava ponovnog izračunavanja H indeksa autora

Grupiše zajedno autore pod jednim identifikacionim brojem koristeći algoritam za razrešavanje identiteta autora na osnovu njihove institucije, adrese, oblasti, citata i koautora


Scopus


Google Scholar

Javno dostupan servis koji indeksira naučnu literaturu

Počeo sa radom 2004. godine

Nema egzaktnih podataka o tome koliko dokumenata indeksira; smatra se da je to 90% relevantne literature na engleskom jeziku

U časopisu Science je 2014. godine Jia You naveo da je taj broj oko 160 miliona


Google Scholar

Mogućnost da svaki pojedinac kreira svoj profil u okviru Google Scholar servisa - od 2012 godine

Mogućnost navođenja ispravne adreseelektronske pošte, interesovanja, editovanjaprofila

Google Scholar automatski izračunava broj citata, h-indeks i i10-indeks


Google Scholar profil


Google Scholar

Jens Palsberg, profesor sa univerziteta UCLA, održava listu naučnika iz oblasti računarstva sa h-indeksom većim od 40, kojih ima oko 1000,prema podacima koje generiše Google Scholar

Palsberg navodi procenu da postoji oko 1.7 miliona autora radova iz oblasti računarstva

http://web.cs.ucla.edu/~palsberg/h-number.html


http://web.cs.ucla.edu/~palsberg/h-number.html

Google Scholar

Laka navigacija prilikom pretrage u Google Scholar-u

Klikom na broj citata koji se prikazuje ispod rada (opcija Cited by) direktno se mogu videti radove koji su taj rad citirali

Moguće je ograničiti vremenski period u kome su radovi izašli

Opcijom Cite citati se izvezu u svim različitimbibliografskim formatima (BibTeX, EndNote, RefMan, RefWorks)


Google Scholar - oblasti


Google Scholar

Neravnomernija pokrivenost oblasti nego u Scopus-u i WoS-u

Najšire dostupna indeksna baza sa besplatnimpristupom

Najveća pokrivenost

Najmanje provera

Period osvežavanja informacija o citatima nije poznat


Domaći servis - KoBSON

2001. godine pokrenuto je osnivanje Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KoBSON)

Finansiran od strane države, za potrebe naučne zajednice Srbije

Pristup je omogućen sa IP adresa u akademskoj mreži

Otvaranje naloga za udaljeni pristup za zaposlene u akademskim institucijama



Putem KoBSON-a, korisnici mogu da dođu do tri vrste informacija:

Indeksne baze – KoBSON je pretplaćen na WoS i Scopus

Elektronski časopisi – Postoji pretplata na oko 35.000 naučnih časopisa

Elektronske knjge – KoBSON je pretplaćen na oko 40,000 knjiga koje se mogu čitati elektronskim putem, a moguće je kopirati samo njihov deo



Opcija „Naši u WoS-u“ daje naučne radove istraživača iz Srbije, po podacima koji se iz WoSbaze preuzimaju jednom nedeljno i ažuriraju po potrebi

Ispravljanje afilijacija, imena autora, grešaka u kucanju pri unosu u WoS bazu…

Mogućnost pretrage časopisa po nazivu, oblasti i ISSN broju

Primer: naslovi časopisa koji sadrže Computer




Primer istraživanja

U Web of Science napravljen je upit izborom opcije Science Citation Index Expanded (SCIe) i vrste radova Article (što predstavlja radove u časopisima)

U polju adrese postavljena je reč ‘‘Serbia’’ a vremenski period je bio 2006–2013

Za analizu dobijenih podataka o imenima autora, naslovima, godini publikovanja, imenu časopisa, kontakt adresi i broju citata za svaki rad, napisan je namenski program na jeziku C#


Primer istraživanja – oblasti


2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

0

10

20

30

40

50

60

70 Artificial Intelligence

Interdisciplinary Applications

Hardware & Architecture

Information Systems

Software Engineering

Theory & Methods

Cybernetics

Primer istraživanja – časopisi


Časopis Broj radova Petogodišnji IF

MATCH-communications in mathematical and in computer chemistry 101 1.829

ComSIS - Computer science and information systems 67 0.575

Mathematical and computer modelling 47 2.020

Expert systems with applications 42 1.965

Advances in electrical and computer engineering 28 0.642

Fuzzy sets and systems 27 1.880

International journal of computers communications & control 23 0.694

Information sciences 21 3.893

Journal of multiple-valued logic and soft computing 21 0.667

Primer istraživanja - udeo

Radova iz kategorija čiji je prefiks Computer Science činili su 3.9% ukupne produkcije Srbije

Radovi iz kategorija čiji je prefiks Computer Science činili su 0.47% radova na svetskom nivou u pomenutim kategorijama, dok je za sve kategorije procenat srpskih radova bio 0.39%

Najviše radova je u kategoriji Computer Science, Interdisciplinary Applications


Drugi izvori

Pojedine institucije imaju sopstvene sisteme za unos radova

Ovako uneti radovi koriste se za publikovanje na sajtu, za procedure akreditacije i samovrednovanja

Prilikom unosa radova, samo jedan koautor unese rad, birajući ostale koautore sa liste korisnika

Unos koautora koji nisu korisnici sistema je slobodan i tu mogu nastupiti problemi identiteta


Literatura

Jelica Protić,Sociološki i profesionalni aspekti računarstva, 2017.

I. Mitrović, J. Protić, M. Popović, U. Romić, "Integracija podataka o naučnim radovima u informacioni sistem Univerziteta u Beogradu," XIX Skup TRENDOVI RAZVOJA: “UNIVERZITET NA TRŽIŠTU...”, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Maribor, Slovenija, Feb, 2013.

Миодраг Поповић, Ирена Митровић, Јелица Протић, "Проблеми са афилијацијама и њихов утицај на рангирање Универзитета," 20. скуп "Трендови развоја", pp. 25-28, Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Копаоник, Србија, Фебруар 2014.

Pavković, M., Protić, J., "An Analysis of Scientific Publications from Serbia: The Case of Computer Science," Proceedings of the15th International Society of Scientometrics and Informetrics Conference, pp. 473-478, ISSI, Istanbul, Turkey, Jun, 2015.

Mitrović, I., Protić, J., Kostić-Kovačević, I., "Person's Identity Determination Based on Personal Name with Implementation in Accreditation and in Analysis of Affiliation of Scientific Papers ," in Sinteza 2014 (in Serbian), Belgrade, Singidunum University, Serbia, 2014, pp. 957-964. doi: 10.15308/sinteza-2014-957-964.

ETF Beograd::Analiza socijalnih mreža 47/48

Literatura

Filipi Matutinović, Stela, Naučne informacije u Srbiji: Protok, dostupnost, vrednovanje, ubsm.bg.ac.rs/document/20/, Oktobar 2013.

Odžić, I., Protić, J., "The Challenge of University Data Integration Through Common Information System in Heterogeneous Environment," Paper ID: 1749, Proc. of International Conference on Education, Research and Innovation (ICERI), November 2010, Madrid, Spain

И. Митровић, Ј. Протић, М. Поповић, "Број коаутора научних радова и његов утицај на евиденцију о радовима и вредновање истраживача," XXI Скуп ТРЕНДОВИ РАЗВОЈА: "Универзитет у променама", pp. 195-198, Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Златибор, Feb, 2015.

С. Пурић, У. Ромић, Ј. Протић, М. Поповић, "Могућности и ограничења издвајања листе научних радова запослених из расположивих извора на примеру Електротехничког факултета у Београду," XXI Скуп ТРЕНДОВИ РАЗВОЈА: "Универзитет у променама", pp. 98-102, Универзитет у Новом Саду, Факултет техничких наука, Златибор, Feb, 2015.


Documents

Analiza socijalnih mrežarti.etf.bg.ac.rs › rti › ms1asm › materijali › 8 - ASM...Pored same produktivnosti, od interesa je i uticaj (impact)koji se procenjuje analizom citiranosti,