Embed Size (px)
DESCRIPTION
analiza poslovanja
Citation preview
1
2
Izdavač:
Visoka poslovna škola strukovnih studija u Leskovcu
Za izdavača:
prof. dr Žika Stojanović
Prof. dr Dragomir S. Radovanović
ANALIZA POSLOVANJA PREDUZEĆA - vežbe -
«Analiza poslovanja preduzeća – vežbe», urađena je na osnovu udžbenika «Analiza poslovanja preduzeća» koji je odobrilo Nastavno veće Visoke poslovne škole strukovnih studija u Leskovcu, na sednici od 16. aprila 2007. godine, odlukom br. 179/07-01 prihvatilo je rukopis ove knjige kao udžbenik za predmet Analiza poslovanja.
INSB 978-86-84333-19-1
3
Prof. dr Dragomir S. Radovanović
ANALIZA POSLOVANJA PREDUZEĆA
- vežbe -
Leskovac, 2008.
4
5
SADRŽAJ UVOD ....................................................................................................................... 9 Glava I..................................................................................................................... 13 POJAM, PREDMET, CILJ, ZADACI I ZNAČAJ ANALIZE .............................. 13 Glava II ................................................................................................................... 14 METODE ANALIZE.............................................................................................. 14 Glava III .................................................................................................................. 18 VIDOVI ANALIZE ................................................................................................ 18 Glava IV.................................................................................................................. 19 IZVORI PODATAKA ZA ANALIZU I NJIHOVO IZRAŽAVANJE.................. 19 Glava V ................................................................................................................... 30 METODOLOGIJA ANALIZE POSLOVANJA PREDUZEĆA............................ 30 Glava VI.................................................................................................................. 32 OPŠTI PODACI O PREDUZEĆU.......................................................................... 32 Glava VII................................................................................................................. 34 ANALIZA ORGANIZACIONOG SASTAVA FINANSIJSKE KONSTITUCIJE I
PRINOSNE SNAGE PREDUZEĆA ............................................................................. 34 Glava VIII ............................................................................................................... 38 ANALIZA POSTIGNUTIH REZULTATA POSLOVANJA PREDUZEĆA U
CELINI .......................................................................................................................... 38 Glava IX.................................................................................................................. 42 ANALIZA SAMOG POSLOVANJA PREDUZEĆA............................................. 42 GLAVA IX/A ......................................................................................................... 43 ANALIZA OBAVLJANJA REALIZACIONE FAZE............................................ 43 Glava IX/B .............................................................................................................. 47 ANALIZA OBAVLJANJA PROIZVODNE FAZE ............................................... 47 Glava IX/C .............................................................................................................. 62
6
ANALIZA OBAVLJANJA NABAVNE FAZE ..................................................... 62 Glava IX/D.............................................................................................................. 68 ANALIZA OBAVLJANJA FINANSIJSKE FUNKCIJE ....................................... 68 Glava IX/E .............................................................................................................. 75 ANALIZA OBAVLJANJA EVIDENCIONE FUNKCIJE..................................... 75 Glava IX/F............................................................................................................... 77 ANALIZA OBAVLJANJA ANALITIČKO KONTROLNE FUNKCIJE .............. 77 Glava IX/G.............................................................................................................. 78 ANALIZA OBAVLJANJA DRUGIH FUNKCIJA................................................ 78 Glava IX/H.............................................................................................................. 79 ANALIZA IZVRŠENIH INVESTICIJA ................................................................ 79 Glava X ................................................................................................................... 80 ZAKLJUČAK O POSLOVANJU PREDUZEĆA .................................................. 80 Glava XI.................................................................................................................. 81 PERIODIČNI OBRAČUN, ZAVRŠNI RAČUN I VRSTE BILANSA................. 81 ISPITNA PITANJA ................................................................................................ 86 PITANJA ZA VEŽBU............................................................................................ 92 TEME ZA SEMINARSKE RADOVE.................................................................... 97 TESTOVI ................................................................................................................ 99 TEME ZA DIPLOMSKE RADOVE sa orijentacionom strukturom obrade teme 107 UPITNIK............................................................................................................... 115
7
PREDGOVOR Uzimajući u obzir iskustvo iz ranijeg perioda kao i novine koje su uvedene primenom
Bolonjske deklaracije ukazala se potreba da se na jednom mestu obrade praktična pitanja i primeri za vežbu iz predmeta Analiza poslovanja.
Praktična pitanja i primeri za vežbu sa rešenjima dati su po glavama na osovu udžbenika istog autora po kome se na Visokoj poslovnoj školi strukovnih strudija u Leskovcu izučava ovaj predmet.
Analiza poslovanja – vežbe, ili praktikum, koncipiran je tako da u prvom delu sadrži pitanja za vežbu po određenim glavama iz udžbenika, zatim određene zadatke i rešenja svuda gde je to bilo neophodno i kao i pripremu i analiza određenih bilansa i njihovih dodataka.
Drugi deo sadrži sve ono što je potrebno studentima, a to su ispitna pitanja po grupama, pitanja za vežbu po grupama, orijentacione testove po delovima obrađene materije posle određenog broja predavanja i vežbi, teme za seminarske radove i teme za diplomske radove sa orijentacionom strukturom obrade teme uvek konkretizovane na primeru nekog preduzeća koje će studenti sami izabati.
Autor je nastojao da na ovaj način omogući bolje razumevanje materije obrađene u udžbeniku i nada se da će rešavanjem pitanja za vežbu studenti steći iskustvo za rešavanje problema koji ih sutradan očekuju u praktičnom radu.
Naravno, Analiza poslovanja – vežbe može korisno da posluži svima onima koji rade na poslovima analize u određenim preduzećima ali i studentima drugih visokih škola i fakulteta koji izučavaju ovu problematiku.
Svaka korisna sugestija biće uzeta u razmatranje izrade sledećeg izdanja, na čemu se kao autor unapred zahvaljujem.
Leskovac, 2008.
Autor
8
9
UVOD
Preduzeće je osnovna ćelija privrednog sistema. Preduzeće je organizacija ljudi i sredstava u kome radnici koristeći sredstva za proizvodnju svojim organizacionim aktiv-nostima obavljaju određene funkcije u procesu društvene reprodukcije kao samostalna ekonomska celina.
Da bi neka organizaciona celina bila preduzeće treba da ispunjava sledeće uslove:
a) da je tehno-ekonomska celina
b) da ima proizvod za tržište, i
c) da radnici mogu da ostvere i svoje individualne ciljeve.
Karakteristike preduzeća su:
1) Kolektiv kao elemenat preduzeća (svi zaposleni koji međusobno moraju da budu usklađeni),
2) Sredstva kao element preduzeća (sva imovina koja, takođe, mora da bude među-sobno usklađena,
3) Proces rada kao uslov funkcionisanja preduzeća,
4) Funkcija u procesu društvene reprodukcija kao ekonomski smisao preduzeća, i
5) Ekonomska samostalnost.
Preduzeće nastoji da ostvari maksimalne rezultate uz minimalna ulaganja u repro-dukciju, što je i osnovni princip reprodukcije. To nije lako jer je preduzeće:
a) organizacioni sistem (ima organizaciju i organizatore),
b) otvoreni sistem (vrši razmenu materije, energije ili informacije sa okolinom),
c) složeni sistem (istovremeno je proizvodni, sociološki, društveni i drugi sistemi),
d) nedeterminisani sistem (pri jasnom ulazu nejasni su izlazi), i
e) dinamički sistem (sve se menja – svaki pokret radnika ili mašine menja stanje).
10
Preduzeće jeste samostalna ekonomska celina i predstavlja sistem za sebe. Ali ono je u tesnoj povezanosti sa drugim preduzećima i istovremeno predstavlja podsistem ve-ćeg sistema (privrede u celini).
Jedno od osnovnih pitanja svakog drugštveno ekonomskog sistema je pitanje stabi-lizacije privrede. Stabilizacija predstavlja eliminisanje nepovoljnih trendova u privredi kao celini ili nekom njenom određenom sektoru.
Od nekoliko definicija stabilnosti koje prati manje ili više primenljiv kriterijum na osnovu koga se sistem kvalifikuje kao stabilan opredeljujem se za definiciju stabilnosti koja se odnosi na dinamički sistem sa upravljanjem.
Po ovoj definiciji upravljanje treba da održi sitem u određenom ravnotežnom stanju iako na njega deluju spoljšnji poremećaji koji ga izvode iz ravnotežnog stanja. U ovom slučaju osnovni upravljački zadatak je obezbediti da malom spoljašnjem poremećaju od-govara malo odstupanje od ravnotežnog stanja i dalje tokom vremena posle poremećaja, sistem treba da se vrati u ravnotežno stanje.
Celokupna privreda našeg društva može se posmatrati kao sistem i to kao integrisa-ni sistem. Integrisani zbog toga što su ciljevi i kriterijumi svih delova sistema takvi da obezbeđuju realizaciju željenog cilja celog sistema a ciljevi i kriterijumi sistema kao celine su takvi da obezbeđuju realizaciju svih parcijalnih ciljeva.
Preduzeće predstavlja deo privrednog sistema ili podsistem sistema. Ono ima svoj objekt upravljanja i upravljački deo sistema, međutim ono kao podsistem nije nezavisno već je u međuzavisnosti sa drugim podsistemima. Ukoliko su preduzeća kao podsistemi stabilna to znači da će privreda kao istem biti stabilna.
Polazeći od ovoga pokazaće se kako se analizom (pokretanja akacija i rekombinaci-je resursa) stvaraju uslovi za ekonomično poslovanje preduzeća i kako tokom rada upra-vljačka funkcija može da upravlja ulazom, stanjem i izlazom iz sistema, nalazi uzroke utvrđenih razlika i predlaže akcije i sredstva da se eventualne razlike održe u dopušte-nim granicama. Da bi se sva dešavanja u preduzeću kao sistemu mogla da usmeravaju i regulišu mora da postoje ciljevi prema kojima se usmerava funkcionisanje. Oni gledano uopšte mogu biti:
a) kontinuitet funkcionisanja, što za preduzeće znači obezbeđenje funkcionisanja, tj. opsatanak,
b) povećanje efikasnosti funkcionisanja, što za preduzeće znači obezbeđenje proši-rene reprodukcije, odnosno olakšanje obezbeđenja opstanka,
c) kontinuitet povećanja efikasnosti funkcionisanja, što za preduzeće znači stalno proširenje reprodukcije, tj. progres.
Rezultati koje daje sistem predstavljaju sliku njegovog funkcionisanja. Odstupanje u rezultatima predstavlja devijaciju koja služi kao informacija za upravljanje, tj. za regu-lisanje putem intervencije.
11
Povezivanje devijacije sa funkcionisanjem sistema preko informacije, regulacije i intervencije predstavlja povratnu spregu. Povratna sprega je relativno izolovani sistem, njene komponente su devijacija, informacija, regulator i intervencija što se vidi iz sledeće šeme.
Šema 1.
Regulator ovde je ekvivalent rukovođenja koji dobija predloge mera za intervenciju od analitičara.
FUNKCIONISANJE SISTEMA REZULTATI
DEVIJACIJA
INFORMACIJA
INTERVENCIJA
REGULATOR
12
13
Glava I
POJAM, PREDMET, CILJ, ZADACI I ZNAČAJ ANALIZE
Pitanja za vežbu:
1. Navedi postupak analitičkog ispitivanja predmeta ili pojave.
Odgovor:
1. Određivanje sadržine analize.
2. Utvrđivanje potrebnih podataka koji će služiti za analitičko ispitivanje.
3. Određivanje izvora podataka i njihovo kvantificiranje.
4. Svođenje podataka na istu ekonomsku sadržinu i urednost.
5. Izražavanje podataka, njihova klasifikacija, obrada i prikazivanje u tabelama i grafikonima.
6. Obrada podataka.
7. Analiziranje podataka i utvrđivanje uzroka koji su doveli do odstupanja.
8. Zaključci.
9. Mere.
14
Glava II
METODE ANALIZE
Pitanja za vežbu:
1. Navesti primer iz logike za deduktivnu i induktivnu metodu.
Odgovor:
a) deduktivna
Sve planete kruže oko Sunca.
Zemlja je planeta.
Zemlja kruži oko Sunca.
b) induktivna
Zemlja kruži oko Sunca.
Venera kruži oko Sunca.
Merkur kruži oko Sunca.
Mars kruži oko Sunca.
Sve planete kruže oko Sunca.
15
2. Šta se može upoređivati?
Odgovor: a) objekt iz analiziranog perioda sa istim objektom iz prethodnog perioda, b) objekt iz analiziranog preduzeća sa istim objektom iz drugog preduzeća, proseč-
nim objektom grupacije, grane, privrede, opštine itd. c) objekt organizacionog dela sa istim objektom drugog organizacionog dela, d) manifestacije jednog objekta preduzeća po različitim teritorijama, e) međusobno zavisni različiti objekti u preduzeću, f) delovi jednog složenog predmeta ili pojave, g) stvarni objekat sa normalom.
3. Nabroj uslove uporedivosti.
Odgovor: 1. Lokacija preduzeća, 2. Delatnost preduzeća, 3. Veličina preduzeća, 4. Starost preduzeća, 5. Složenost preduzeća, 6. Proizvodni program, 7. Veličina radnog kolektiva i struktura radne snage, 8. Tehnička opremljenost rada i struktura i veličina sredstava, 9. Stepen iskorišćenja kapaciteta, 10. Struktura izvora sredstava, 11. Vreme, 12. Zakonska regulativa, 13. Različita kupovna moć, 14. Jednoobrazost dokumentacije, i 15. Procena sredstava.
4. Nabroj vidove upoređivanja.
Odgovor: 1. vremensko upoređivanje, 2. upoređivanje između organizacionih delova preduzeća, 3. teritorijalno upoređivanje, 4. upoređivanje izmešu međusobno uslovlujenim objekata istog preduzeća, 5. upoređivanje između delova jednog složenog objekta,
16
6. upoređivanje stvarnog objekta sa njegovom normalom, i
7. upoređivanje između preduzeća ili sa prosecima privrede raznih nivoa
5. Nacrtaj tabele po vidovima rasčlanjavanja.
Odgovor:
Tabela 1. Predmetno raščlanjivanje
Red. br. Artikli Planirano Ostvareno Procenat izvršenja plana Razlika
1 2 3 4 5=4x100/3 6=4–3 1 Art. A 2. 500.000 2.000.000 80.0 -500.0002 Art. B 3. 500.000 2. 500.000 71. 4 - 1.000.0003 Art. C 4.000.000 7. 500.000 187. 5 + 3. 500.000
Ukupno: - 10.000.000 12.000.000 120.0 + 2.000.000
Tabela 2. Vremensko raščlanjivanje
Red. br. Kvartal Planirano Ostvareno Procenat izvršenja plana Razlika
1 2 3 4 5=4x100/3 6=4–3 1 I 3.000.000 3.000.000 100.0 02 II 2.000.000 3.000.000 150.0 + 1.000.0003 III 1. 500.000 1.000.000 66. 6 -500.0004 IV 3. 500.000 5.000.000 142. 8 + 1. 500.000
Ukupno: - 10.000.000 12.000.000 120.0 + 2.000.000
Tabela 3. Prostorno raščlanjivanje
Red. br. Teritorija Planirano Ostvareno % izvršenja plana Razlika
1 2 3 4 5=4x100/3 6=4–3 1 Vojvodina 2.000.000 1. 500.000 75.0 -500.000
2 Srbija bez Beograda 5.000.000 9.000.000 180.0 + 4.000.000
3 Beograd 3.000.000 1. 500.000 50.0 - 1. 500.000
Ukupno: - 10.000.000 12.000.000 120.0 + 2.000.000
6. Navedi primer iz metode eliminisanja ili izolacije.
Odgovor:
Student, kada sprema ispit, eliminiše iz daljeg učenja ona pitanja koja je naučio a izoluje i nastavlja sa učenjem onih pitanja koja ne zna.
17
7. Navedi primer metode presecanja bilansa.
Odgovor:
Bilans stanja Aktiva Pasiva 1. Osnovna sredstva 5.000 1. Izvori osnovnih sredstava 5.000 2. Obrtna sredstva 6.500 2. Izvori obrtnih sredstava 6.000 3. Posebna sredstva 800 3. Izvori posebnih sredstava 900 4. Posl. sredstva van funkcije 100 4. Ostali izvori sredstava 500 12.400 12.400
Ako se izvrši presecanje ovog bilansa stanja na četiri podbilansa, izgledati ovako:
Podbilans 1 Osnovna sredstva Izvori osnovnih sredstava 5.000 5.000
Podbilans 2 Obrtna sredstva Izvori osnovnih sredstava 6. 500 6.000
Podbilans 3 Poslovna sredstva Izvori poslovnih sredstava 800 900
Podbilans 4 Poslovna sredstva van funkcije Ostali izvori sredstava 100 500
Pregled finansijskih stanja Stanje Razlika
PodbilansiAktiva Pasiva Finansiran Finansirao
1. 5.000 5.000 - -2. 6. 500 6.000 500 -3. 800 900 - 100
Svega 12.300 11.900 500 1004. 100 500 100 500
Ukupno: 12.400 12.400 600 600
18
Glava III
VIDOVI ANALIZE
Pitanja za vežbu:
1. Šta je kompleksna analiza?
Odgovor:
To je drugi naziv za celokupnu analizu, tj. analizu koja obuhvata celokupno poslo-vanje preduzeća.
2. Šta je komparativna analiza?
Odgovor:
Pod ovim pojmom podrazumeva se upoređivanje ispitivanog objekta sa takvim ob-jektom iz drugog preduzeća. Tu se ne radi o nekoj novoj analizi već o upotrebi metode upoređivanja (komparacije) putem koje se konstatuju samo odstupanja koja ukazuju na kvalitet ispitivanog objekta odnosno da li kod njih ima povećanja, smanjenja ili stagna-cije pa na osnovu toga da se dođe do konstatacije da li ima pozitivan, negativan ili nor-malan karakter kao i koje su tendencije njihovog razvoja. Prava, istinska, analiza, napro-tiv ne ograničava se samo na metodu upoređivanja nego koristi sve osnovne metode.
19
Glava IV
IZVORI PODATAKA ZA ANALIZU I NJIHOVO IZRAŽAVANJE Pitanja za vežbu:
1. Izvrši svođenja proizvodnje putem: a) ekvivalentnih brojeva, b) norma časova.
Odgovor:
Kada se predmeti i pojave iskazuju u naturalnim pokazateljima ali u različitim di-menzijama (m, mm, gr, kg) ili se pak izražavaju u različitim naturalnim pokazateljima (m, kgr) pa stoga nije moguće njihovu celinu izraziti jednim naturalnim pokazateljem onda se upotrebaljavaju svodni pokazatelji. Ovde može da se pojavi nekoliko slučajeva.
Prvi slučaj je kada se predmeti i pojave iskazuju u istim naturalnim pokazateljima (na pr. kg) ali su oni različitih dimenzija onda se svođenje vrši preko ekvivalentnih bro-jeva (fabrike limova, žica, prediva, opeke itd.).
Osnovna karakteristika ovih proizvodnji je što se od iste sirovine proizvode pred-meti različitih dimenzija, što količina proizvodnje artikla jedne dimenzije nije jednaka količini proizvodnje artikla druge dimenzije pošto za isto vreme može da se proizvede veća ili manja količina različitih proizvoda.
U ovakvom slučaju se utvrđuje potrebno vreme za jedinicu proizvodnje za jedan ba-zični artikal (to vreme se označava jedinicom) i na osnovu potrebnog vremena za izradu artikla, stavljanjem u odnos sa vremenom bazičnog artikla, dolazi se do adekvatnih – ekvivalentnih brojeva za druge artikle.
Primer: potrebno vreme za proizvodnju po artiklima A, B i C iznosi: za artikl A=10h, artikl B=llh, i artikl C=8h.
20
Tabela 4.
Artikl Potrebno vreme za proizvod. Ekvivalent. brojevi
A 10 1.0
B 11 1. 1
C 8 0. 8
Ako je preduzeće ostvarilo sledeću proizvodnju: po artiklu A=3000, B=8000 i C=5000, ukupna proizvodnja se izračunava na sledeći način:
Tabela 5.
Artikl Ostvarena proizvod. Ekvivalentni brojevi Svodna proizvodnja
A 3.000 1.0 3.000
B 8.000 1.1 8.800
C 5.000 0.8 4.000
Ukupno: 16.000 - 15.800
Drugi slučaj je kada treba da se svedu predmeti i pojave koje se izražavaju u različi-tim naturalnim pokazateljima (na primer: u metrima, u kilogramima, u komadima itd.). Tada se svođenje vrši preko norma časova potrebnih za proizvodnju svakog artikla. Ako uzmemo proizvodnju iz prethodnog primer a, onda će ukupna proizvodnja izražena u norma časovima biti predstavljena na sledeći način:
Tabela 6.
Artikl Ostvarena proizvod. Jedinica mere Norma časovi po jedinici
Ukupna proizv. u norma čas.
A 3.000 kgr 10 30.000
B 8.000 m 11 88.000
C 5.000 kom. 8 40.000
Ukupno: 16.000 - - 158.000
Ako se proizvodnja planira na ovaj način, ostvarene veličine upoređuju se sa plani-ranim veličinama. Ukoliko se pak svođenje ne može da izvrši na jedan od ova dva nači-na, onda se ono vrši upotrebom cene tj. svodi se na vrednosne pokazatelje. Ovakvo svo-đenje uvek može da se izvrši pošto se svi predmeti i pojave, sem u naturalnim, iskazuju i u vrednosnim pokazateljima. Ovde se, međutim, nameće problem cene. Stvarne cene treba izbegavati kao nerealne (zbog inflacije) pa treba izvesti stalnu cenu. U slučajevima kada se vrši upoređivanje rezultata za više godina, onda vrednosti svih godina treba sve-sti na vrednosti jedne godine što se postiže upotrebom koeficijenta promene cena. Na
21
primer: ako je artikal A u prethodnoj godini imao cenu od 100 dinara, a u tekućoj 130 dinara onda se cena u prethodnoj godini uvećava za 30% ili se, pak cena u tekućoj godi-ni smanjuje za 30%.
2. Našta upućuju diferencijalni apsolutn brojevi?
Odgovor: Oni predstavljaju razliku između dva broj. Ta razlika upućuje na: - stagnaciju (kaka su dve veličine iste i razlika je nula), - porast (kada je analizirani objekat veći od bazičnog), i - opadanje (kada je analizirani objekat manji od bazičnog).
3. Navedi sve relativne brojeve.
Odgovor:
Relativni brojevi pokazuju odnos između predmeta odnosno pojava zbog čega se zovu brojevi odnosa. Relativni brojevi su sledeći:
– koeficijenti, – procenti, – relacioni brojevi, – diferencijalni relacioni brojevi, – racionalni brojevi, i – indeksni brojevi.
4. Napiši formulu za izračunavanje koeficijenta.
Odgovor:
ObOaK =
gde je Oa objekt koji se upoređuje, a Ob objekt kojim se vrši upoređivanje.
Primer: za izračunavanje koeficijenta za isti objekt kod dva različita subjekta uzima se dobit dva srodna preduzeća u istom vremenskom periodu.
Dobit preduzeća A iznosi 5.000.000 dinara Dobit preduzeća B iznosi 4.000.000 dinara
Ako se kao baza uzme preduzeće B onda je:
1.254.000.000
5.000.000B preduzecadobit A preduzecadobit
K ===
što znači daje dobit preduzeća A za 1,25 puta veća od dobiti preduzeća B.
22
Pod pretpostavkom da objekt sa kojim se poredi tj. kao baza bude dobit preduzeća A, onda je:
.8005.000.000
4.000.000A preduzecadobit B preduzecadobit
K ===
što znači daje dobit preduzeća B za 0.2 puta manja od dobiti preduzeća A, tj. da pre-duzeće B ostvaruje 0.8 dinara dobiti na l dinar dobiti preduzeća A.
5. Napiši formulu za izračunavanje procenta.
Odgovor:
Procenat (%) =Ob
Oa 100 x
gde je Oa objekt koji se upoređuje, a Ob objekt sa kojim se vrši upoređivanje (bazični objekt).
Procenat (%) = koeficijent x 100
6. Navedi primer izračunavanja relacionih brojeva.
Odgovor:
Primer. Utvrditi strukturu proizvodnje jednog preduzeća koje proizvodi tri artikla i to:
Artikl Proizvodnja A 5.000 B 6.000 C 9.000
Ukupno: 20.000
Relacioni brojevi u ovom slučaju dobijaju se na sledeći način:
%25000.20
100 x 000.5aproizvodnj ukupna100A x art. aproizvodnjA art. za ===
%30000.20
100 x 000.6aproizvodnj ukupna
100 x B art. aproizvodnjA art. za ===
%45000.20
100 x 000.9aproizvodnj ukupna
100 x C art. aproizvodnjA art. za ===
23
7. Navedi primer izračunavanja diferencijalnih relacionih brojeva.
Odgovor:
Tabela 7.
Proizvodnja Veličina u apsolutnim brojevima
Učešće u procentnim brojevima
Diferencijalni relacioni brojevi
Art. A 5.000 25% art. B - art. A = 5% Art. B 6.000 30% art. C - art. B = 15% Art. C 9.000 45% art. C - art. A = 20%
Ukupno: 20.000 100% -
8. Navedi primer za relacione brojeve.
Odgovor: Proizvodnja : prodaja : potraživanja od kupaca = 5 : 4 : 1, znači da od pet
proizvedena proizvoda četiri otpadaju na prodaju a jedan na potraživanja od kupaca.
9. Šta su to indeksni brojevi?
Odgovor: Pod indeksom se podrazumeva u procentima (ili promilima) iskazan količnik izme-
đu objekta koji se analizira i baznog objekta.
10. Navedi primer izračunavanja bazičnih indeksa.
Odgovor:
Indeksi se utvrđuju po sledećoj formuli:
Vob100 x VopIndeks =
gde je Vop veličina objekta u posmatranom periodu, a Vob veličina istog objekta u baz-nom periodu
Tabela 8. Period
-meseci I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Veličina objekata 500 605 450 480 510 580 605 605 590 550 500 450
Bazični indeksi 100 121 90 96 102 116 121 121 118 110 100 90
24
11. Navedi primer izračunavanja lančanih (verižnih) indeksa.
Odgovor:
Verižni indeksi se utvrđuju tako što se kao baza za naredni period uvek uzima veli-čina iz prethodnog perioda ispitivanog objekta tj. po formuli:
Pp100 x NpIv =
gde je: Iv verižni indeks, Np veličina narednog perioda, a Pp veličina prethodnog perioda.
Verižni indeksni brojevi mogu da se utvrde i na osnovu bazičnih indeksa, kada su oni priznati. Normalno je da se i u ovom slučaju dobijaju isti verižni indeksni brojevi kao i u slučaju kada se utvrđuju na osnovu apsolutnih brojeva. Formula za izračunava-nje verižnih indeksa, u ovom slučaju, izgleda ovako:
Bpp I100 x Bnp IIv =
gde je: Iv verižni indeks, I Bnp bazični indeks narednog perioda, a I Bpp bazični indeks prethodnog perioda (formula)
Ovi indeksi su značajni za sagledavanje tempa razvoja ispitivanog objekta u jednom relativno dugom vremenskom periodu (na primer - za jednu godinu da bi se sagledao tempo po mesecima).
Na osnovu prethodnog primera verižni indeksi bi izgledali ovako:
Tabela 9.
Period meseci I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
Veličina objekata 500 605 450 480 510 580 605 605 590 550 500 450
Verižni indeksi - 121 74.3 106.6 106.2 103.7 104.3 100 97.5 93.2 90.9 90
12. Navedi primer kombinovanih indeksnih brojeva.
Odgovor:
Kombinovani indeksni brojevi se utvrđuju na osnovu relativnih a ne na osnovu ap-solutnih brojeva. I u ovom slučaju mogu da se izračunavaju bazični i verižni indeksl. In-deksni brojevi utvrđeni na osnovu koeficijenata ili procenata, i to bazični, pokazuju dinamiku odnosa između predmeta i pojava, a verižni tempo dinamike tog učešća.
25
Dajemo primer za izračunavanje kombinovanih indeksnih brojeva na osnovu koefi-cijenta obrta sredstava:
Tabela 10.
Periodi I II III IV V VI
Koeficijent obrta obrtnih sredstava 8.0 9.0 7. 5 8. 5 9. 5 9.0
Bazični indeksi 100.0 112. 5 93. 7 106. 2 118. 7 112. 5
Verižni indeksi - 112. 5 83. 3 113. 3 111. 7 94. 7
13. Navedi primer izračunavanja proste aritmetičke sredine “proseka”.
Odgovor:
Primer: Ako je dnevna odsutnost radne snage u jednoj sedmici iznosila: 90, 95, 105, 100, 110, 115, prosečan broj odsutnih u toj sedmici odnosno, aritmetička sredina će biti:
5.1026
115 110 100 105 95 90x=
+++++== ∑
Nµ
14. Navedi primer izračunavanja ponderisane aritmetičke sredine.
Odgovor:
Primer: Izračunati prosečnu ocenu iz predmeta analiza poslovanja na osnovu po-dataka iz sledeće tabele:
Tabela 11. Ocena (Xi) Broj studenata (Fi) FiXi
6 10 60 7 25 175 8 38 304 9 22 148
10 5 50
Σ 100 787
Da bismo izračunali aritmetičku sredinu uspeha studenata na osnovu ove serije gru-pisanih podataka moramo svaku vrednost obeležja pomnožiti odgovarajućom frekvenci-jom (treća kolona tabele) pa ćemo imati:
87.7100787
n1
1
=== ∑=
k
i
fiXiµ
26
15. Navedi primer izračunavanja ponderisane aritmetičke sredine na osnovu aritmetičke sredine grupisanih intervala.
Odgovor:
Uzmimo, na primer, zarade radnika jednog sektora, date u tabeli i na osnovu kojih ćemo izračunati prosečnu zaradu, odnosno njenu aritmetičku sredinu.
Tabela 12.
Iznos mesečnih zarada u .000 dinara Broj radnika Xi FIXi
3.51-4.50 3 4 12
4.51–5.50 5 5 25
5.51–6.50 6 6 36
6.51–7.50 10 7 70
7.51–8.50 8 8 64
8.51–9.50 6 9 54
9.51–10.50 2 10 20
Z 40 - 281
Da bismo izračunali aritmetičku sredinu zarada na osnovu ove serije grupisanih po-dataka moramo poći od sredina grupnih intervala (4, 5, 6, 7, 8, 9 i 10) i množiti ih odgo-varajućim frekvencijama, pa ćemo imati
025.740281'
N1
1
=== ∑=
k
i
ifiXµ
Aritmetička sredina zarada iznosi dakle 7.025 dinara i to je ponderisana aritmetička sredina, jer je svaki interval vrednosti ponderisan odgovarajućom frekvencijom odnosno uzet je u račun onoliko puta koliko se javlja u skupu.
16. Šta su normalni brojevi i kakvi mogu da budu?
Odgovor:
Normalni brojevi pokazuju koliko predmeti i pojave treba da iznose. Oni se dobija-ju predviđanjem - planiranjem. Oni predstavljaju normale sa kojima se upoređuju stvar-ne veličine kako bi se utvrdila odstupanja, dale ocene i predložile mere za budući peri-od. Preduzeće treba da ima normale za sve predmete i pojave koje se javljaju u poslova-nju i za sredstva, za izvore sredstava, za zalihe, troškove, finansijski rezultat itd. Norma-lni brojevi se javljaju u svim vidovima brojeva o kojima je dosada bilo reči.
U pogledu realnosti normalni brojevi mogu biti planski i standardni.
27
17. Nacrtaj zaglavlje proste, složene i kombinovane tabele?
Odgovor:
Tabela 13. (prosta) Prodaja (u.000 din)
TEKUĆA GODINA PRETHODNA GODINA Vremenski period Mesečno Kumulativno Messečno Kumulativno
Januar 2.300 2.300 2.100 2.100Februar 2.000 4.300 2.000 4.100Mart 2.100 6.400 2.500 6.600April 2.500 8.900 2.200 8.800Decembar 3.000 28.000 2.400 31.000Godišnji zbir - 28.000 - 31.000
Tabela 14. (složena) Prodaja (u.000 din)
VRSTA ROBE Vremenski period A B C
Tromesečni zbir
I Tromesečje 3.500 1.500 1.400 6.400II Tromesečje 3.000 2.200 1.800 7.000III Tromesečje 3.200 2.000 1.400 6.600IV Tromesečje 4.000 2.300 1.700 8.000Godišnji zbir 13.700 8.000 6.300 28.800
Tabela 15. (kombinovana) Prodaja (u.000 dinara)
MESTA PRODAJE Vremenski periodVrsta robe I KVARTAL Prodavnica 1 Prodavnica 2 Prodavnica 3
UKUPNO
art. A 1.500 1.200 800 3.500
art. B 600 500 400 1.500
art. C 400 700 300 1.400
Ukupno 2.500 2.400 1.500 6.400II kvartal
art. A 2.000 1.300 700 4.000
art. B 1.100 700 500 2.300
art. C 700 600 400 1.700Ukupno 3.800 2.600 1.600 8.000Ukupno 12.400 10.000 5.600 28.000
28
18. Nacrtaj linijski grafikon (navedi primer).
Odgovor:
19. Navedi primer i nacrtaj grafikon u obliku kruga.
Odgovor:
Grafički prikaz u obliku kruga, kvadrata i trougla pogodan je za iskazivanje struktu-re neke celine sa stanovišta učešća pojedinih delova u celini. (na primer: struktura aktive i pasive, struktura troškova, struktura određenih vrsta sredstava itd.). Grafikon u obliku kruga, kvadrata i trougla izgleda ovako:
29
Sredstva Osnovna Obrtna Posebna Ostala Ukupno:
B = 3.500 B= 2.500 B= 1.500
B= 500 A= 8.000
Izvori sredstava Izvori osnovnih sr. Izvori obrtnih sr. Izvori posebnih sr. Ostali izvori sr. Ukupno:
B = 3.500 B = 2.000 B = 1.500 B = 1.000 A = 8.000
Y1° = AB x 360
Y1° = 157,5° Y2° = 112.5° Y3° = 67,5° Y4° = 22,5°
Y 1° = 157,5° Y 2° = 90.5° Y 3° = 67,5° Y 4° = 45,5°
30
Glava V
METODOLOGIJA ANALIZE POSLOVANJA PREDUZEĆA Pitanja za vežbu:
1. Šta je to isto za sve preduzeća pa je jedinstvena metodologija moguća?
Odgovor:
Svako preduzeće ima:
a) svoj osnovni zadatak (profit)
b) izvršenje zadatka organizacionih jedinica (nabavka, proizvodnja, prodaja i td.)
c) finansijski rezultat
d) produktivnost
e) ekonomičnost
f) rentabilnost
g) stepen iskorišćenja kapaciteta
h) koeficijent obrta sredstava, itd.
2. Koji je redosled izrade analize poslovanja (nabrojati faze)?
Odgovor:
a) Opšti podaci o preduzeću
b) Analiza organizacionog sastava, finansijske konstitucije i prinosne snage pre-duzeća
31
c) Analiza postignutih rezultata poslovanja u celini
d) Analiza samog poslovanja, tj. poslovanje organizacionih jedinica i to po slede-ćem redosledu
- realizaciona faza
- proizvodna faza
- nabavna faza
- finansijska funkcija
- upravno rukovodna funkcija
- planska funkcija
- evidenciona funkcija
- kontrolno analitička funkcija, itd.
e) Zaključak
32
Glava VI
OPŠTI PODACI O PREDUZEĆU
Pitanja za vežbu:
1. Nabrojati po redosledu opšte podatke o preduzeću.
Odgovor:
Podaci koji daju legitimaciju preduzeća su oni koji se odnose na njegovo osnivanje, delatnost, zaposlene radnike itd.
Ovi podaci mogu da se izraze sledećim redosledom:
1. Firma preduzeća;
2. Sedište preduzeća i njegova delatnost;
3. Godina osnivanja preduzeća, broj i datum rešenja o osnivanju, od koga, gde i kada je registrovano;
4. Delatnost preduzeća (da li je proizvodno, trgovinsko i sl). Ako je proizvodno preduzeće treba navesti osnovne i sporedne proizvode i delatnosti koje preduzeće obavlja;
5. Podaci o zaposlenim radnicima i organima upravljanja i rukovođenja. Ovde se iznosi broj, kvalifikaciona struktura radnika i organa upravljanja i eventua-lne personalne promene do kojih je došlo u izveštajnom periodu;
6. Podaci o dosadašnjem razvoju preduzeća kao i značaj preduzeća za opštinu, privredu republike i zemlje u celini. Ovi podaci bi trebalo da se daju od osni-vanja do izveštajnog perioda i to po godinama, pa ako je taj period isuviše dug onda u dužim vremenskim jedinicama (tri, pet, deset godina, itd). Iz ovih podataka sagledava se dinamika rezultata rada i proizvodnje preduzeća:
33
U ovu grupu podataka treba svrstati sledeće:
a) Veličina proizvodnje,
b) Procenat izvršenja proizvodnog plana,
c) Procenat iskorištenja kapaciteta,
d) Veličina prodaje,
e) Veličina prihoda,
f) Veličina rashoda,
g) Veličina dobiti,
h) Veličina poreza na dobit,
i) Prosečan broj radnika,
j) Produktivnost po radniku
k) Rentabilnos
l) Glavni odnosi iz racija likvidnosti
m) Glavni odnosi iz racija ravnoteže
n) Glavni odnosi iz racija efikasnosti upravljanja
o) Glavni odnosi iz racija strukture kapitala
p) Prosečna zarada po radniku
q) Potraživanja od kupaca
r) Obaveze prema dobavljačima, itd.
34
Glava VII
ANALIZA ORGANIZACIONOG SASTAVA FINANSIJSKE KONSTITUCIJE I PRINOSNE SNAGE PREDUZEĆA
Pitanja za vežbu:
1. Nacrtaj organizacioni sastav nekog preduzeća.
Odgovor:
35
2. Nacrtaj bilans stanja pripremljenog za analizu.
Odgovor:
Bilans stanja pripremljen za analizu Aktiva BILANS STANJA Pasiva
1. OBRTNA IMOVINA I. KRATKOROČNE OBAVEZE
1. Gotovina 1. Tekuće obaveze 2. Tekuća potraiivanja 1.1. Dobavljači 2.1. Kupci 1.2. Ostale tekuće obaveze 2.2. Ostala tekuća potraživanja 1.3. Pasivna vremenska razgranič.
2.3. Aktivna vremenska razgranič. 2. Kratkoročne finansijske obaveze 3. Kratkoročna finansijska ulaganja 4. Zalihe
II. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE
4.1. Materijal 1. Dugoročna rezervisanja
4.2. Nedovršena proizvodnja 2. Dugoročni krediti 4.3. Gotovi proizvodi 3. Ostale dugoročne obaveze 4.4. Roba III. SOPSTVENl KAPITAL II. STALNA IMOVINA 1. Osnovni kapital
1. Nematerijalna ulaganja 2. Emisiona premija 2. Osnovna sredstva (mat. ulaganja) 3. Revalorizacione rezerve 3. Dugoročna finansijska ulaganja 4. Rezerve iz dobitka III. POSLOVNA IMOVINA (I+II) 5. Neraspoređeni dobitak IV. GUBITAK POSLOVNA AKTIVA (III+IV) POSLOVNA PASIVA (I+ll+lll)
3. Nacrtaj bilans uspeha pripremljenog za analizu.
Odgovor:
Bilans uspeha (metoda ukupnih troškova) pripremljen za analizu I. Poslovni prihodi (1+2+3+4+5+6) 1. Prihodi od prodatih proizvoda i usluga 2. Prihodi od prodate robe 3. Prihodi od aktiviranja učinaka (interna realizacija) 4. Povećanje vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda 5. Smanjenje vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda 6. Ostali poslovni prihodi II. Poslovni rashodi (1+2+3+4+5+6+7+8) 1. Troškovi materijala 2. Troškovi amortizacije 3. Troškovi zarada 4. Troškovi proizvodnih usluga 5. Troškovi poreza i doprinosa nezavisni od rezultata
36
6. Troškovi rezervisanja 7. Nabavna vrednost prodate robe 8. Ostali troškovi poslovanja III. Poslovni rezultat (l-ll) IV. Finansijski prihodi (1+2) 1. Prihodi od kamata 2. Ostali finansijski prihodi V. Finansijski rashodi (1+2) 1. Rashodi kamata 2. Ostali finansijski rashodi VI. Rezultat finansiranja (IV-V) VII. Vanredni prihodi VIII. Vanredni rashodi IX. Vanredni rezultat (VII-VIII) X. Revalorizacioni prihodi XI. Revalorizacioni rashodi XII. Revalorizacioni rezultat (X-XI) XIII. Rezultat pre oporezivanja (lll+VI+IX+XII) XIV. Porezi i doprinosi iz rezultata XV. Neto rezultat (Xlll-XlV)
4. Definiši princip rastuće likvidnosti aktive.
Odgovor:
Princip rastuće likvidnosti aktive znači da se bilansne grupe svrstavaju od najnelik-vidnijih (stalna imovina) do najlikvidnijih, tj. do gotovine.
Opadajuća likvidnost znači obrnuti redosled.
5. Definiši princip rastuće dospelosti pasive.
Odgovor:
Princip rastuće dospelosti pasive znači da se bilansne pozicije falsifikuju počev od onih koje najkasnije dospevaju (sopstveni kapital) preko pozicija sa kraćim rokom do-speća, pa do pozicija čiji je rok plaćanja već istekao.
Princip opadajuće dospelosti znači obrnuti red pozicije.
6. Kako se iskazuje veličina radnog kolektiva?
Odgovor:
Veličina radnog kolektiva iskazuje se ukupnim brojem radnika ili zaduži vremenski period prosečnim brojem radnika.
37
7. U čemu je razlika između veličine radnog kolektiva i veličine uloženog rada?
Odgovor:
Razlika je u tome što veličina uloženog rada u sebi ne sadrži izgubljeno vreme zbog zakašnjavanja, zastoja mašina, odsustvovanja i td.
8. Šta je fluktuacija radnika i kakva može biti?
Odgovor:
Fluktuacija podrazumeva priliv i odliv radnika u preduzeće i iz preduzeća ali isto ta-ko i premeštaj radnika iz jednog u drugi organizacioni deo preduzeća.
Može da bude eksterna i interna.
9. Našta utiče fluktuacija radnika?
Odgovor:
Utiče na produktivnost rada jer je produktivnost novodošlih radnika u početku ma-nja od onih koji duže rade.
10. Kako se iskazuju zarade radnika i šta utiče na njihovu veličinu?
Odgovor:
Zarade radnika se iskazuju kao: a) prosečna zarada po jednom radniku b) prosečna zarada po jednom uslovno kvalifikovanom radniku c) prosečna zarada po jednom radniku iste kategorije i sl.
Doprinos radnika se utvrđuje na osnovu kvaliteta i kvantiteta rada uzimajući pri tom u obzir:
a) obim i složenost rada; b) kvalitet ostvarenih rezultata rada; c) uspešnost u korišćenju sredstava rada; d) ostvarene uštede u radu; e) korišćenje radnog vremena; f) odgovornost u radu, i g) uslove rada.
38
Glava VIII
ANALIZA POSTIGNUTIH REZULTATA POSLOVANJA PREDUZEĆA U CELINI
Pitanja za vežbu:
1. Napisati kako se izražavaju pokazatelji izvršenja zataka.
Odgovor:
Izvršenja zadatka = arealizacij bazicna
100 x perioda oganaliziran arealizacij ostvarena
2. Kako se izražavaju pokazatelji uloženih sredstava?
Odgovor:
Efikasnost uloženih sredstava = sredstva koriscena ukupna
100 x arealizacij ostvarena
3. Kako se izražavaju pokazatelji uloženog rada?
Odgovor:
Efikasnost uloženog rada = radeniulostvarno
100 x arealizacij ostvarenaž
39
4. Kako se izražavaju pokazatelji utrošenih sredstava?
Odgovor:
Efikasnost utrošenih sredstava =
koštanja ceni planskoj po arealizacij ostvarena 100 x koštanja ceni stvarnoj po arealizacij ostvarena
5. Napiši formulu za izračunavanje ostvarenog finansijskog rezultata.
Odgovor:
Db ili G = Up-Ur
Up=Pp+Fp+Op+Vp
Ur=Pr+Fr+Or
Db ili G= Up-Ur=(Pp+Fp+Op+Vp)-(Pr+Fr+Or)
6. Kako se izračunava rentabilnost poslovanja?
Odgovor:
R=sredstva poslovna enaulo pros.
višakz
, zatim
R=radnika brojprosecan
višak, odnosno,
casovaradnih brojvišak
7. Koji su parcijalni racio brojevi rentabilnosti?
Odgovor:
Parcijalni pokazatelj rentabilnosti se utvrđuje isključivo na bazi podataka iz bilansa uspeha. To su:
- Stopa poslovnog dobitka
- Stopa neto dobitka
40
a) Stopa poslovnog dobitka kvantificira se upotrebom sledeće formule:
Stopa poslovnog dobitka=prihodi Poslovnidobitak Poslovni
x 100
Ova analiza je poznata pod imenom “analiza opterećenost poslovnih prihoda pojedinim vrstama poslovnih rashoda“.
b) Stopa neto dobitka utvrđuje se na sledeći način:
Stopa neto dobitka=prihodi Poslovni
dobitak Neto x 100
Dobijeni broj pokazuje učešće neto dobitka u poslovni prihodima. Sto je ono veće, razume se, to je veća i zarađivačka sposobnosti preduzeća.
8. Koji su globalni pokazatelji zarađivačke sposobnosti preduzeća?
Odgovor:
Globalni pokazatelj rentabilnosti utvrđuju se korišćenjem podataka iz oba bilansa, tj. i bilansa stanja i bilansa uspeha. U ovu grupu indikatora spadaju:
a) Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i
b) Stopa prinosa na sopstvena sredstva.
Stopa prinosa na ukupna posla sred. =iznos)(prosecan sredstva poslovna Ukupna
dobitak Poslovni x 100
Broj koji se dobija pokazuje koliko je dinara prinosa u vidu poslovnog dobitka, ost-varilo preduzeće u određenom periodu na svakih 100 dinara prosečno angažovanih pos-lovnih sredstava.
Cilja svakog preduzeća je da maksimira stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva. S tim u vezi, neophodno je ispitati i analizirati njene determinante. Sledeća jednačina otkriva determinirajući faktore stope prinosa na ukupna poslovna sredstva:
Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava x stopa poslovnog dobitka =
=sredstva poslovna Ukupna
prihodi Poslovni xprihodi Poslovnidobitak Poslovni =
sredstva poslovna Ukupnadobitak Poslovni
Navedenom jednačinom jasno se dokazuje da se stopa prinosa može utvrditi i indi-rektno, kao proizvod koeficijenta obrta ukupnih poslovnih sredstva i stope poslovnog dobitka. Zbog te međuzavisnosti oba člana navedenog proizvoda su determinante stope prinosa. Drugim rečima, maksimiranje iste podrazumeva ubrzanje obrta ukupnih poslo-vnih sredstava u povećanje stope poslovnih dobitaka. To praktično znaci da sa što man-jim ulaganjima u poslovna sredstva treba ostvariti što veći iznos poslovnih prihoda (ubr-
41
zanje obrta kao oblik ekonomije sredstva). Istovremeno, pomenute prihode je neophod-no realizovati uz to što niže poslovne rashode (povećanje stope poslovnog dobitka kao oblik ekonomije troškova).
b) Stopa prinosa na sopstvena sredstva je indikator zarađivačke sposobnosti sop-stvenog kapitala.
Stopa prinosa na sopstvena sredstva=iznos)(prosecan sredstva Sopstvena
dobitak Neto x 100
Dobijeni broj pokazuje koliko je dinara dobitka ostvarilo preduzeće u obračunskom periodu angažovanjem sopstvenih sredstava.
Želja za maksimiranjem rentabilnosti sopstvenog kapitala upućuje na identifikaciju i analizu determinante stope prinosa na sopstvena sredstva. Njih otkriva sledeće jedna-kosti:
Stopa prinosa na sopstvena sredstva = Koeficijent obrta sopstvenih sredstava x Stopa neto dobitka =
=sredstva Sopstvenaprihodi Poslovni x
prihodi Poslovnidobitak Neto =
sredstva Sopstvenadobitak Neto
Navedeni matematički izraz jasno pokazuje da se maksimiranje zarađivačke sposo-bnosti sopstvenog kapitala može ostvariti ubrzanjem obrta sopstvenih sredstva i/ili po-većanje neto dobitka.
Na kraju, značajno je napomenuti da je komparacija stope prinosa na ukupna poslo-vna sredstva i svote prinosa na sopstvena sredstva značajan izvor informacije o celisho-dnosti privlačenja pozajmljenog kapitala. Naime, sve dotle doj je racio rentabilnosti so-pstvenog kapitala veći os racia opšte ekonomije (stope prinosa na ukupna poslovan sre-dstva - MS i JK), privlačenje pozajmljenih izvora doprinosi povećanju sopstvenog kapitala.
42
Glava IX
ANALIZA SAMOG POSLOVANJA PREDUZEĆA
Pitanja za vežbu:
1. Kojim redosledom treba vršiti analizu pojedinih organizacionih jedinica preduzeća (navesti)?
Odgovor:
Redosled treba da bude suprotan onome po kome se u praksi vrše funkcije, tj. faze. Dakle redosled funkcija je sledeći:
1. realizaciona faza
2. proizvodna faza
3. nabavna faza
4. finansijska funkcija
5. evidenciona funkcija
6. kontrolno analitička funkcija
7. planska funkcija
8. upravno rukovodna funkcija
9. druge funkcije.
43
GLAVA IX/A
ANALIZA OBAVLJANJA REALIZACIONE FAZE
Pitanja za vežbu:
1. Koja je formula za ispitivanje veličine realizacije?
Odgovor:
Ostvarena realizacija analiziranog perioda
Bazična realizacija
2. Sa kojih stanovišta može da se ispituje struktura realizacije?
Odgovor:
Sa različitih stanovišta, na primer: a) sa tehničkog b) sa komercijalnog c) finansijskog.
3. Navedi šta se podrazumeva pod uslovima prodaje?
Odgovor:
Pod uslovima prodaje podrazumevaju se: a) prodajna cena b) transportne usluge c) rizik transportera
44
d) uslovi plaćanja e) rokovi isporuke f) minimalne količine narudžbe g) garancije za kvalitet h) organizacija servisne službe i sl.
4. Navidi koja se sredstva koriste u realizacionoj fazi (stalna i tekuća)?
Odgovor:
Osnovna (stalna) i obrtna (tekuća imovina).
U osnovna spadaju kancelarije, magacini, prodavanice, transportna sredstva i slično.
U obrtna spadaju zalihe gotovih proizvoda i zalihe robe kod trgovinskih preduzeća.
5. Kako se grupišu troškovi u ovoj fazi radi lakšeg analiziranja?
Odgovor:
Ima više vrsta grupisanja. Karakteristična su američka sistematizacije i grupisanje troškova prema organizacionim jedinicama.
Grupisanje u SAD je sledeće: 1. direktni troškovi prodaje 2. vrbovanje kupaca i unapređenje prodaje 3. transtport 4. lagerovanje 5. troškovi kreditiranja naplate 6. finansijski troškovi 7. opšti troškovi distribucije.
Grupisanje po organizacionim jedinicama može da izgleda na sledeći način:
1. uprava prodaje; 2. istraživanje tržišta; 3. unapređenje prodaje; 4. vrbovanje; 6. primanje narudžbina i obrada sa prodajnim biroom i zastupništvom; 7. služba kupaca; 8. služba skladišta; 9. isporuka.
45
10. Napiši formulu za izračunavanje ekonomičnosti u ovoj fazi.
Odgovor:
E =(IU) RGP
TRFx100
E =(IU)pc VRP
TRFx100
E =(IU)sc VRP
TRFx100
E =PTRF
STRFx100
11. Šta se sagledava kod analiziranja stalne imovine?
Odgovor:
Ova analiza treba da obuhvati:
a) veličinu, b) strukturu, c) lokaciju, d) funkcionalnost, e) kvalitet, f) dinamiku, g) opremljenost, i h) korišćenje osnovnih sredstava.
12. Šta se sagledava kod analiziranja tekuće imovine?
Odgovor: a) veličine, b) strukture, c) kvaliteta, d) dinamike, e) korišćenja gotovih proizvoda, odnosno robe, i f) šteta koje nastaju na zalihama tih sredstava.
46
13. Šta treba da sadrži zaključak o radu realizacione faze.
Odgovor:
Zaključak mora da sadrži:
a) konstantacije o poslovanju
b) uzroke koji su delovali na poslovanje
c) ocenu poslovanja
d) probleme koje treba rešiti
e) mere koje treba preduzeti.
47
Glava IX/B
ANALIZA OBAVLJANJA PROIZVODNE FAZE
Pitanja za vežbu:
1. Nacrtaj šemu proizvodne faze.
Odgovor:
2. Navedi osnovne vidove proizvodnje.
Odgovor:
Vidovi proizvodnje su: a) pojedinačna b) serijska c) masovna d) automatska.
48
3. Nabroj ispitivanja kod analize proizvodne faze.
Odgovor:
Analiza rada proizvodne faze treba da obuhvati sledeća ispitivanja: 1. izvršenje zadatka - proizvodnje, 2. troškova i ekonomičnosti, 3. radnog kolektiva i njegove produktivnosti, i 4. angažovanih sredstava i njihovog korišćenja.
4. Nabroj šta sadrži analiza izvršenja zadatka proizvodne faze.
Odgovor:
Da bi se sagledalo izvršenje zadatka proizvodne faze treba ispitati: 1) veličinu proizvodnje i izvršenje proizvodnog plana; 2) strukturu proizvodnje (asortiman) ; 3) dinamiku proizvodnje; 4) kvalitet proizvodnje; 5) štete koje nastaju u procesu proizvodnje; 6) uslove proizvodnje i mogućnosti njenog povećanja.
5. Kako se izračunava izvršenje proizvodnog plana?
Odgovor:
Procenat izvršenja proizvodnog plana =
Ostvarena proizvodnja x 100
Planirana proizvodnja
6. Kako se izračunava ispunjenje plana asortimana?
Odgovor:
82 91. 2.200.000
00.020.000x12aproizvodnj planirana100 x aproizvodnj svedena asortimana plana ispunjenja % === ili
kada se uzima u obzir i kvalitet asortimana, onda se može koristiti sledeća formula
105 98
103x100kolicini po eproizvodnj plana izvršenja
% 100 x vrednostipo eproizvodnj plana izvršenja %==
49
7. Zašto se ispituje dinamika proizvodnje?
Odgovor:
Da bi se sagledala njena ravnomernost kako bi se videlo u komij razmacima su nastala odstupanja što nam sužava polja istraživanja.
8. Na osnovu čega se analizira kvalitet proizvodnje?
Odgovor:
Za proizvode koji su na zalihi primenjuju se klasične metode (hemijske, mehaničke, funkcionalne, degustacije i sl.) a za one koji su već realizovani ide se posrednim putem preko:
a) podataka tekuće interne kontrole kvaliteta (zapisnici)
b) podataka o vraćenim proizvodima od strane kupca
c) podataka o reklamacijama kupaca i datim popustima.
9. Kakve štete mogu biti u procesu proizvodnje?
Odgovor:
Štete mogu biti redovne i neredovne.
10. Šta sadrži analiza troškova prema vrstama?
Odgovor:
Sadrži pet (u poslednje vreme šest, šesti je energija) osnovnih grupa troškova prema vrstama kako bi se sagledalo šta je i koliko utrošeno u poslovanju preduzeća. Te vrste su sledeće:
1) utrošak osnovnih sredstava (amortizacija)
2) utrošak materijala
3) tuđe usluge
4) ukalkulisane zarade
5) doprinose, članarine i drugi izdaci sličnog karaktera, i
6) energija
50
11. Koji je cilj analize troškova prema vrstama?
Odgovor:
Cilj je: - da pokaže šta je i koliko utrošeno - da prikaže strukturu troškova (pojedinačno učešće u ukupnim troškovima i
odnose između njih) - da posluži kao sredstvo kontrole u dinamici - da pruži sliku o samostalnosti preduzeća (odnos tuđih usluga i ukupnih troš-
kova).
12. Šta sadrži analiza troškova grupisanih prema elementima kalkulacije?
Odgovor:
Klasični elementi od kojih je sastavljena cena koštanja su: 1. materijal za izradu, 2. amoritizacija, 3. ukalkulisane zarade za izradu, 4. opšti troškovi proizvodnje - pogonska režija, 5. opšti troškovi uprave i prodaje - upravno prodajna režija.
13. Koji je cilj analize troškova grupisanih prema elementima kalkulacije?
Odgovor:
Ciljevi su: 1. utvrditi odstupanja stvarne cene koštanja od bazične, 2. ispitati realnost cene koštanja, 3. utvrditi realnost napravljenih utrošaka, 4. ispitati zavisnost prodajne cene od cene koštanja.
14. Šta sadrži analiza materijala za izradu?
Odgovor:
Analiza materijala za izradu treba da obuhvati ispitivanja: 1. ukupnog utroška za celokupno ostvarenu proizvodnju, 2. utrošaka pojedinih vrsta materijala za izradu, 3. utrošaka materijala za izradu u kraćem vremenskom periodu, 4. utrošaka materijala za izradu po pojedinim pogonima, odeljenjima i fazama pro-
cesa proizvodnje.
51
15. Šta je amortizacija i koji su sistemi obračuna amortizacije?
Odgovor:
Amortizacija je otpisivanje dela vrednosti osnovnih sredstava koji se prenosi na izrađene proizvode. Sistemi obračuna mogu da budu:
a) vremenski (konstantni, progresivni i degresivni)
b) funkcionalni.
16. Koja ispitivanja sadrži analiza ukalkulisanih zarada za analizu?
Odgovor:
Analiza zarada za izradu obuhvata sledeća ispitivanja:
1. ukalkulisane zarade za izradu celokupne ostvarene proizvodnje, ostvarene proizvodnje pojedinih artikala i po jedinici proizvoda,
2. strukture ukalkulisanih zarada za izradu,
3. ukalkulisanih zarada za izradu u kraćim vremenskim periodima,
4. ukalkulisanih zarada za izradu pojedinih pogona, odeljenja i faza proizvodnje.
17. Napiši formulu za izračunavanje ispunjenja norme.
Odgovor:
normeispunjenja %uproizvodnjostvarenu za casovi norma
100u x proizvodnjostvarenu za casovi efektivni =
18. Kako se vrši anliza troškova pogonske i upravno prodajne režije?
Odgovor:
Tako što se sagledava njihova veličina, struktura i dinamika.
19. Šta je cilj analize troškova prema mestima nastajanja?
Odgovor:
Ciljevi su: 1. da utvrdi troškove i ekonomičnost pojedinih područja preduzeća, 2. da omogući stimilisanje ušteda i doprinese pravilnijem utvrđivanju zarade radni-
ka i grupe radnika, 3. da se tačnije utvrdi cena koštanja pojedinih proizvoda odnosno izvršenih usluga.
52
20. Na osnovu čega se određuju mesta troškova?
Odgovor:
Mesta troškova se određuju: prostorno, funkcionalno i prema odgovornosti.
21. Šta je cilj analiza troškova prema nosiocima za koje se prave?
Odgovor:
Ciljevi su: 1. da pokaže ekonomičnost utrošaka koji se prave za pojedine proizvode
odnosno usluge; 2. da omogući upoređenje stvarne cene koštanja sa planiranom ili sa cenom
koštanja prethodnih perioda. Ovo upoređenje ukazuje na ekonomičnost koja se postiže kod pojedinih nosilaca troškova i to je jedan od najvažnijih indikatora ovog grupisanja;
3. da omogući upoređenje stvarne cene koštanja sa prodajnom cenom i doprinese pravilnijem formiranju prodajne politike preduzeća;
4. da omogući stimulisanje radnika za uštede i doprinese pravilnijem utvrđivanju zarada.
22. Zašto se vrši ukrštanje rezultata pojednih analiza troškova?
Odgovor:
Zato da bi definitivni zaključak o troškovi bio tačniji a uzroci nastajanja jasniji.
23. Kako obim proizvodnje deluje na cenu koštanja?
Odgovor:
Zbog karakteristika fiksnih troškova pri povećanju obima proizvodnje cena koštanja po jedinici proizvoda opada i obrnuto, pri smanjenju obima proizvodnje cena koštanja po jedinici proizvoda raste.
24. Napiši formulu za izračunavanje ekonomičnosti u proizvodnoj fazi.
Odgovor:
Ovde postoje tri formule. Prva je za utvrđivanje ekonomičnosti za jedinicu učinka druga je za ekonomičnost svih učinaka (pogona, odeljenja, faza) i treća, za utvrđivanje ekonomičnosti organizacionih jedinica čiji učinci nisu merljivi (administrativne jedinice).
53
stvarni troškovi stvarnih učinaka (stvarna cena koštanja)
kvantitet stvarnih učinaka
PKUpck100PKUsck x
troškoviplanirani100 x troškovistvarni
25. Koja ispitivanja sadrži analiza angažovanog radnog kolektiva u proizvodnoj fazi?
Odgovor:
Ova se sastoji od sledećih ispitivanja: 1. veličine radnog kolektiva, 2. veličine uloženog rada, 3. strukture radnika i uloženog rada, 4. fluktuacije, 5. korišćenja fonda radnih časova, 6. veličine zarada radnika, 7. produktivnosti rada.
26. Kako se izračunava korišćenje fonda radnih časova u proizvodnoj fazi i napiši formulu?
Odgovor:
Korišćenje fonda rč = ukupan fond rč provedenih na poslu x 100
mogući fond rč
27. Kako se izražava veličina stvarnih zarada?
Odgovor:
Veličina stvarnih zarada se izražava uglavnom:
a) proseka zarada svih radnika
b) proseka zarada istovrsnih grupa radnika.
54
28. Kako se izračunava produktivnost rada u proizvodnoj fazi?
Odgovor:
Produktivnost rada se izražava odnosom između proizvodnje i rada uloženog za tu proizvodnju. Kao utrošeni rad se uzima samo utrošeni tekući rad zbog nemogućnosti da se minuli rad kvantitativno izrazi.
Ako je produktivnost odnos između proizvodnje i utrošenog rada, onda se ona utvr-đuje putem formule:
proizvodnja
uloženi rad
Ovom se formulom iznalazi koliko proizvodnje otpada po jedinici uloženog rada. Međutim, produktivnost se može utvrđivati i formulom u kojoj bi faktori bili obrnuto postavljeni, tj.:
uloženi rad
proizvodnja
i ovom se formulom iznalazi koliko je utrošeno rada za jedinicu proizvodnje.
Prema tome, produktivnost zavisi od dva faktora i ona je veća ukoliko je proizvod-nja veća a utrošeni rad manji, a manja je u obrnutom slučaju. Na osnovu prve formule produktivnost će biti veća kada na jedinicu utrošenog rada proizvodnja raste, a na osno-vu druge, kada na jedinicu proizvodnje utrošeni rad opada.
Da bi se produktivnost mogla kvantitativno izraziti, potrebno je da se oba faktora od kojih ona zavisi iskažu odgovarajućim pokazateljima. Pošto se radi o odnosu dveju veličina, one se mogu iskazati naturalnim, svodnim ili vrednosnim pokazateljima.
Utrošeni rad, kao faktor utvrđivanja produktivnosti rada, treba da se iskaže u natu-ralnim pokazateljima jer je to moguće a samo u izuzetno u vrednosnim odnosno kroz zarade radnika. Kao materijalni pokazatelji dolaze u obzir efektivni radni časovi (rad-nik-časovi) i prosečan broj radnika utvrđen na bazi efektivnih radnih časova, kao tačni, a zatim radni časovi i prosečan broj radnika na bazi stanja krajem kraćih vremenskih pe-rioda kao manje tačni pokazatelji utrošenog rada.
U slučajevima kada se proizvodnja iskazuje norma časovima, a utrošeni rad efektiv-nim radnim časovima, efektivni časovi treba da obuhvate samo časove onih kategorija radnika koji su uzeti u obzir pri utvrđivanju norma časova. Inače, ako se ne postupi na taj način, u efektivne radne časove će biti uzeti u obzir i onaj utrošeni rad koji nije bio obuhvaćen prilikom utvrđivanja norma časova za istu proizvodnju. Produktivnost rada se može posmatrati:
1. za ukupnu proizvodnju proizvodne faze,
2. za ukupnu proizvodnju organizacionih delova proizvodne faze,
3. za grupu proizvoda,
55
4. za pojedine proizvode,
5. po jednom zaposlenom u proizvodnji,
6. po jednom radniku zaposlenom u preduzeću.
Formula, kojoj treba po mogućnosti dati prvenstvo pri utvrđivanju produktivnosti rada je sledeća:
količina proizvodnje
efektivni radni časovi
jer ona iskazuje koliko jedinica prozvodnje u naturalnim pokazateljima otpada na jedan efektivni radni čas. U ovoj formuli, umesto efektivnih radnih časova može se upotrebiti prosečan broj radnika utvrđen na bazi radnih časova, pa će se produktivnost utvrđivati na prosečnog radnika umesto na efektivni radni čas.
Gornja se formula uvek može upotrebiti za utvrđivanje produktivnosti rada proizvo-dnje pojedinih proizvoda. Međutim, za produktivnost rada ukupne proizvodnje faze od-nosno pojedinih organizacionih delova proizvodne faze ili za proizvodnju grupe proiz-voda. Samo u slučaju ukoliko se radi o proizvodnji jednog ili više jednorodnih proizvo-da čija se proizvodnja može svesti na jedan naturalni pokazatelj. Međutim, ukoliko se na ovakav način ne može iskazati ukupna proizvodnja, a svođenje moguće izvršiti upot-rebom ekvivalentnih brojeva treba upotrebiti formulu:
proizvodnja iskazana u svodnim pokazateljima
ERČ (PBR)
gde je ERČ (PBR) efektivni radni časovi, odnosno, prosečan broj radnika na bazi radnih časova.
Kada se ukupna proizvodnja proizvodne faze ne može svesti ni upotrebom ekviva-lentnih brojeva a postoje utvrđeni norma časovi za proizvodnju svih odgovarajućih pro-izvoda, produktivnost se može izračunati pomoću formule:
proizvodnja iskazana u norma časovima
ERČ (PBR)
Proizvodnja izražena u norma časovima dobija se kada se proizvedena količina sva-ke vrste proizvoda pomnoži sa utvrđenim norma časovima za jedinicu njene proizvod-nje, pa se tako dobijeni rezultati saberu.
Na kraju, ukoliko se ni norma časovi ne mogu upotrebiti za utvrđivanje veličine uk-upne proizvodnje, u tu svrhu će se upotrebiti vrednosni pokazatelji. U tom slučaju pro-duktivnost rada će se utvrditi formulom:
proizvodnja obračun ata po stvarnoj (planskoj) ceni koštanja
ERČ (PBR)
56
U navedenim formulama pod proizvodnjom se podrazumeva završena proizvodnja odnosno gotovi proizvodi i izvršene usluge. Međutim, kod onih preduzeća kod kojih po-stoje velika odstupanja između početnih i krajnjih zaliha nedovršene proizvodnje i polu-proizvoda, umesto veličine gotovih proizvoda i završenih usluga treba uzeti ukupnu pro-izvodnju za utvrđivanje produktivnosti rada. Pod ukupnom proizvodnjom, kao što je već rečeno podrazumeva se:
Gotova proizvodnja + zalihe nedovršene proizvodnje i poluproizvoda krajem ana-liziranog proizvoda - zalihe nedovršene proizvodnje i poluproizvoda početkom analiziranog perioda.
Prilikom utvrđivanja produktivnosti rada na osnovu ukupne proizvodnje primenjuju se iste formule koje su već date ali u tom slučaju se još rede mogu upotrebiti formule u kojima se ukupna proizvodnja iskazuje u naturalnim ili svodnim pokazateljima zbog ne-mogućnosti svođenja. Zbog toga se, prilikom utvrđivanja produktivnosti rada na osnovu ukupne proizvodnje, najčešće upotrebljava formula u kojoj će ukupna proizvodnja biti izražena norma časovima ili po stalnoj ceni koštanja, odnosno:
ukupna proizvodnja u norma časovima, t j. po stalnoj ceni koštanja
ERČ (PBR) Produktivnost rada po jednom radniku zaposlenom u proizvodnji posmatra se po-
moću ove formule: P (UP) KSNČ (SCK)
PBRP gde jeP (UP) KSNČ (SCK) proizvodnja (odnosno ukupna proizvodnja) izražena alterna-tivno u količinskim svodnim norma časovima ili po stalnoj ceni koštanja, a PBRP pro-sečan broj radnika zaposlenih u proizvodnji.
Produktivnost rada po jednom radniku zaposlenom u preduzeću izračunava se po-moću istih formula kao i produktivnost po jednom radniku zaposlenom u proizvodnji već i na bazi ostalih radnika zaposlenih u preduzeću (u ovaj broj radnika ne ulaze oni koji su zaposleni u neindustrijskim delatnostima na primer u fabričkom restoranu, na in-vesticijama u sopstvenoj režiji na sopstvenim objektima i sl.). Prema tome produktivno-st rada po jednom radniku zaposlenom u preduzeću dobija se pomoću formule:
P (UP) KSNČ
(SCK) PBRz gde je PBRZ prosečan broj radnika zaposlenih u preduzeću. U literaturi se predlažu i drugi načini za utvrđivanje produktivnosti. Tako se na zapadu produktivnost shvaćena u širem smislu prikazuje kao:
– odnos između proizvodnje i troškova proizvodnje za ukupnu produktivnost – odnos između proizvodnje i pojedinih troškova proizvodnje (i to kao odnos iz-
među proizvodnje i troškova materijala, proizvodnje i troškova rada i proizvo-dnje i troškova imovine) za delimičnu produktivnost. Za utvrđivanje produktiv-nosti upotrebaljava se kao faktor i proizvodnja po prodajnoj ceni.
57
Neki naši autori pod produktivnošću podrazumevaju i odnos između uloženog rada i novostvorene vrednosti kao i odnos između viška produkta i uloženog rada. Međutim, naše mišljenje da novostvorena vrednost (dohodak) i višak produkta kao njegov deo ni-su adekvatni za utvrđivanje produktivnosti rada zbog toga što veličina dohotka u najve-ćoj meri zavisi od uslova na tržištu pa bi značilo da je poslovanje neproduktivno ako ne-ma dohotka bez obzira na fizički obim izvršenja zadatka. Sem ovoga, produktivnost kao odnos između dohotka i uloženog rada ne bi se mogla iznalaziti za sve one organizacio-ne jedinice za koje se ne utvrđuje dohodak kao i za grupe radnika i radnika pojedinačno.
Po utvrđivanju produktivnosti, neophodno je iznaći uzroke njenog smanjenja odno-sno povećanja, što se postiže raščlanjavanjem na produktivnosti pojedinih organizacio-nih jedinica, na produktivnosti pojedinih grupa proizvoda ili određenih proizvoda, pro-duktivnosti pojedinih grupa radnika pa čak i svakog radnika posebno. Otkrivanju uzroka doprineće i vremensko raščlanjavanje produktivnosti ćele proizvodne faze odnosno putem sagledavanja njegove dinamike.
29. Šta je produktivnost ukupne proizvodne faze?
Odgovor:
To je odnos ukupno ostvarene proizvodnje proizvodne faze i ukupnih časova rada za tu ostvarenu proizvodnju.
30. Šta je produktivnost organizacionih jedinica?
Odgovor:
To je odnos ukupno ostvarene proizvodnje te organizacione jedinice i utrošenih ča-sova rada za tu poizvodnju te organizacione jedinice.
31. Šta je produktivnost jednog radnika?
Odgovor:
To je odnos ostvarene proizvodnje tog radnika i njegovog vredmena provedenog na radu.
32. Kako se analiziraju angažovana obrtna sredstva u proizvodnoj fazi?
Odgovor:
Obrtna sredstva u proizvodnoj fazi javljaju se kao nedovršena proizvodnja i poluproizvod. Analiza se sastoji od ispitivanja njihove:
a) veličine b) strukture c) njihovog korišćenja.
58
33. Kako se analizira stepen korišćenja sredstava uloženih u nedovršenu proizvod-nju?
Odgovor: Stepen iskorišćenja = VGPck x 100/troškovi
34. Kako se izračunava koeficijent obrta u proizvodnoj fazi?
Odgovor:
Gde su VGPck vrednost gotovih proizvoda po ceni koštanja, tr vrednost ukupnih troškova učinjenih za tu proizvodnju.
35. Kako se izračunava koeficijent obrtaja u proizvodnoj fazi?
Odgovor: Ko= E/M
36. Šta je vreme trajanja u proizvodnoj fazi?
Odgovor:
Vreme trajanja obrta pokazuje koliko je dana bilo potrebno da se masa sredstava angažovanih u proizvodnji transformiše u gotove proizvode, tj. ono predstavlja vreme trajanja jednog proizvodnog procesa.
37. Kako se vrši analiza angažovanih osnovnih sredstava u proizvodnoj fazi?
Odgovor:
Analiza osnovnih sredstava treba da obuhvati sledeće ispitivanje: 1. veličinu osnovnih sredstava, 2. strukturu osnovnih sredstava, kvantitativnih promena koje su nastale na
njima i njihovu tehničku podobnost, 3. istrošenost osnovnih sredstava, 4. korišćenje osnovnih sredstava, 5. brige o čuvanju i pravilnom rukovanju osnovnim sredstvima, 6. tehničke opremljenosti rada, 7. perspektive za povećanje odnosno smanjenje osnovnih sredstava.
38. Kako se izračunava veličina osnovnih sredstava u proizvodnoj fazi?
Odgovor:
Izražava se naturalno (kad je to moguće i vrednosno). Vrednost osnovnih sredstava određuje se preko dnevne nabavne cene, prvobitne nabavne cene i putem knjigovodstve-ne vrednosti.
59
39. Kako se iskazuje struktura osnovih sredstava?
Odgovor:
Iskazuje se sa više aspekata: 1) prema funkciji koju vrše (mehanička osnovna sredstva, ona koja stvaraju
uslove za rad itd.) 2) da li su u upotrebi ili ne 3) prema vrstama (građevinski objekti, mašine, uređaji i td.)
40. Definiši tehničku podobnost sredstava za rad?
Odgovor:
Po tehničkom podobnošću u najkraćem podrazumevamo savremenost osnovnih sredstava.
41. Napiši formulu za izračunavanje istrošenosti sredstava.
Odgovor:
iznos ispravke vrednosti osnovnih sredstava x 100
nabavna vrednost osnovnih sredstava 42. Šta je tehnička a šta ekomska istrošenost ekonomskih sredstava?
Odgovor:
Ekonomska istrošenost je ona koja je iskazana u predhodnom pitanju, tj. izračunata po formuli iz pitanja 40.
Tehnička istrošenost se utvrđuje podacima o smanjenju ukupnog kapaciteta osnovnih sredstava i to na bazi učinaka koje osnovna sredstva mogu da stvore i onih koje su već stvrili.
Tehnička istrošenost se izračunava sledećom formulom:
Ostvareni učinci (naturalno) x 100 / predviđeni mogući učinci 43. Nabroj ispitivanja koja su nužna da bi se analiziralo korišćenje osnovnih
sredstava.
Odgovor:
To su sledeća ispitivanja: 1. korišćenja kapaciteta, 2. korišćenja fonda mašinskih časova, 3. efikasnosti osnovnih sredstava, 4. osnovnih sredstava u upotrebi i van upotrebe.
60
44. Napiši formulu za iskorišćenje kapaciteta.
Odgovor:
Procenat iskorišćenja =
ostvarena proizvodnja
maksimalni, odnosno, realni kapacitet 45. Šta je tehnički kapacitet i kakav on može biti?
Odgovor:
Tehnički kapacitet je onaj koji se određuje na osnovu tehničke sposobnosti, tj. konstruktivnih kapaciteta koji omogućuje stvaranje učinka.
Može biti maksimalni i realni. 46. Šta je ekonomski kapacitet osnovnih sredstava?
Odgovor:
Ekonomski kapacitet je u stvari onaj tehnički kapacitet koji je determinisan ekonomskom opravdanošću njegove upotrebe.
47. Kako se izračunava stepen iskorišćenja kapaciteta preduzeća putem svođenja
stepena pojedinih organizacionih jedinica?
Odgovor:
Organizaciona jedinica Pogoni
Opis P-1 P-2 P-3 Ukupno
1. Jedinica mere t Eč kom. -
2. Maksimalni kapacitet po jednom času ili danu 10 24 2.000 -
3. Maksimalni kapacitet za posmatrani period (broj časova ili dana x redni broj 2) 3.050 7.320 610.000 -
4. Prosečni neizbežni gubici 600 700 100.000 - 5. Realni kapacitet 2.450 6.620 510.000 - 6. Stvarno iskorišćeni kapacitet 2.200 5.000 300.000 -
7. Stepen iskorišćenja kapaciteta (r. br. 6 : r. br. 5) 0.90 0.76 0.59 -
8. Nabavna vrednost svih mašina u milionima dinara 10 13 17 40
9. Ponderisano iskorišćenje (r. br. 7 xr. br. 8) 9.00 9.88 10.03 28.9
10. Stepen iskorišćenja kapaciteta (zbir r. br. 9 : zbir r. br. 8) 0.72
ili 72%
61
48. Napiši formulu za korišćenje fonda mašinskih časova.
Odgovor:
Procenat iskorišćenja =
efektivni mašinski časovi x 100
mogući fond mašinskih časova
49. Napiši formulu za izračunavanje tehničke opremljenosti rada.
Odgovor:
Tehnička opremljenost rada podrazumeva stepen mehanizacije radne snage.
Ona se ne meri na svim osnovnim sredstvima već samo onim koje imaju svojstvo mehaničkih sredstava za rad.
Utvrđuje se formulom: mehanička sredstva za rad po nabavnoj vrednosti /broj radnika angažovanih u proizvodnji
50. Šta mora da sadrži zaključak o obavljanju proizvodne faze?
Odgovor:
Zaključak mora da sadrži:
a) konstatacije o osnovnim rezultatima ove faze
b) ocenu o radu
c) probleme koji nisu dobro rešeni
d) mere za budući rad.
62
Glava IX/C
ANALIZA OBAVLJANJA NABAVNE FAZE Pitanja za vežbu:
1. Nabroj ispitivanja koja su neophodna za analizu rada nabavne faze. Odgovor:
To su sledeća ispitivanja: 1. analize izvršenja zadatka - nabavke, 2. analize troškova i ekonomičnosti, 3. analize angažovanog radnog kolektiva i njegove produktivnosti, 4. analize angažovanih sredstava i njihovog korišćenja, i na kraju, 5. zaključka o obavljanju i postignutim rezultatima ove faze.
2. Nabroj ispitivanja koja su neophodna da bi se utvrdilo izvršenje zadataka
nabavke? Odgovor:
Da bi se utvrdilo izvršenje zadatka nabavne faze potrebno je ispitati: 1. veličinu nabavke, 2. strukturu nabavke, 3. kvalitet nabavljenog materijala, odnosno robe, 4. vreme nabavke, 5. veličinu pojedinačnih nabavki, 6. teritorije nabavke, 7. dobavljače od kojih se nabavlja, 8. način obezbeđenja nabavke, 9. uslove nabavljanja, 10. štete koje nastaju za vreme isporuke, i 11. druge faktore.
63
3. Kako se izračunava veličina ostvarenih nabavki? Odgovor:
Izračunava se po formuli: veličina ostrvarenih nabavki = ostvarena nabavka x 100 / planirana nabavka
4. Kako se izražava struktura ostvarenih nabavki?
Odgovor:
Struktura nabavki se daje po grupama artikala, za najvažnije artikle pojedinačno i to u naturalnim pokazateljima.
5. Kako se utvrđuje kvalitet nabavljenog materijala?
Odgovor:
Kvalitet materijala koji je na zalihi utvrđuje se na uobičajeni način: fizičkim, hemij-skim i drugim načinima.
Kvalitet utrošenog materijala utvrđuje se na osnovu zapisnika koji se sastavljaju na-kon prijema materijala, kao i zapisnika koji se sastavljaju prilikom izdavanja materijala u proizvodnji.
6. Zašto se ispituje vreme nabavke?
Odgovor:
Da bi se sagledalo da li je postignuta najniža nabavna cena, tj. da li su nabavke oba-vljene kada je bila najveća ponuda na tržištu. Ovo je naročito bitno za sezonske i berza-nske proizvode.
7. Napiši formulu za izračunavanje pojedinačnih nabavki?
Odgovor: Postoje više načina za utvrđivanje veličine pojedinačnih nabavki a mi dajemo for-
mulu koju preporučuje dr Šimun Babić: Q = P (r + i + s) - (Z + I + A)
Q= količina materijala koju treba naručiti, P= prosečna potrošnja u vremenskoj jedinici, r= ritam naručivanja (u jednakim vremenskim jedinicama), i= rok isporuke nakon dava-nja narudžbe, s= vreme potrošnje osigurano sigurnosnom zalihom, Z= fizička količina materijala na zalihi, 1= količina koja će biti isporučena na osnovu ranijih narudžbina, A= angažovana količina za proizvodnju u toku.
8. Zašto je značajna analiza teritorija nabavke?
Odgovor: Da bi se sagledala zavisnost preduzeća od određenih teritorija u pogledu
snabdevanja.
64
9. Nabroj načine obezbeđenja nabavke? Odgovor:
Nabavke se obezbeđuju na više načina kao što su: 1. zaključivanje ugovora 2. uplata avansa 3. davanje instrumenata za plaćanje (ček, menice i sl.) 4. kompenzacijom i td.
10. Nabroj šta sve spada u uslove nabavljanja?
Odgovor:
Sem nabavne cene u uslove nabavljanja treba istaći i sledeće: a) uslove transporta pod kojima se nabavlja (franko, cif, fob, i sl.) b) prevozno sredstvo (železnica, kamion, brod) c) sopstvenost transportnog sredstva (sopstveno, prodavca ili transportne organi-
zacije) d) opremljenost transportnog sredstva e) uslove kvalitativnog i kvantitativnog prijema (u mestu prodavca ili kupca od st-
rane specijalizovane organizacije i sl.) f) uslovi u pogledu rokova isporuke (promptno ili ročno) g) uslovi plaćanja (u gotovu ili odloženo, sa kamatom ili bez i sl.) h) garancije za kvalitet nabavljenih artikala i) pravo na specijalne rabate u slučaju da isporuke premaše određenu količinu itd.
11. Koje se štete javljaju za vreme isporuka? Odgovor:
Štete koje se javljaju su: kalo, rastur, kvar i lom. One mogu biti normalne i van normale, a zatim planirane i neplanirane, a zatim
redovne i vanredne.
12. Kako se grupišu troškovi u nabavnoj fazi? Odgovor:
Svi troškovi u nabavnoj fazi mogu se grupisati u: 1. fakturnu vrednost, 2. zavisne troškove, i 3. režijske troškove.
65
13. Šta je to fakturna vrednost? Odgovor:
Fakturna vrednost je iznos koji se nadoknađuje prodavcu kao protiv vrednost za nabavljeni materijal ili sredstvo.
14. Koji su to zavisni troškovi u nabavnoj fazi?
Odgovor:
To su ustvari nadoknade za prevozne, utovarne, pretovarne, istovarne i druge tran-sportne usluge, sve do smeštanja nabavljenih sredstava u magacin preduzeća, kao i nak-nade za osiguranje, kvalitativni i kvantitativni prijem, carinjenje i druge usluge koje se odnose na određenu nabavku.
15. Koji su režijski troškovi u nabavnoj fazi?
Odgovor:
To su troškovi koje stvaraju ljudi koji rade u ovoj fazi i troškovi koji se odnose na skladištenje i očuvanje nabavljenog materijala. Tu spadaju:
1. zarade radnika koji rade u nabavci 2. utrošen kancelarijski i drugi materijal, 3. razne usluge (PTT troškovi, putni troškovi, opravka, oprema i dr.)
16. Koji se problemi javljaju kod analize nabavnih cena? Odgovor:
Ima puno problema koje treba otkloniti da bi se nabavna cena realno analizirala, to su sledeći problemi:
1. realnost planske cene jer zavisi i od spoljnih faktora 2. način vođenja nabavljenog materijala u knjigovodstvu (da li po planskoj
nabavnoj, ili po stravnoj nabavnoj ceni) jer povećava posao kod analize 3. problemi u vezi utvrđivanja uzoraka odstupanja od planskih cena 4. problemi u vezi sa utvređivanjem odstupanja po artiklima i td.
Odstupanja se javljaju kao posledica promene cena na tržištu, izvora snabdevanja, načina snabdevanja, promena u kvalitetu materijala, promena vremena nabavke i td.
17. Kako se vrši analiza režijskih troškova u nabavnoj fazi?
Odgovor:
Analiza se vrši na taj način što se ispituje a) njihova veličina b) njihova struktura c) njihova dinamika, d) troškovi po organizacionim jedinicama koje vrše nabavku.
66
18. Kako se izračunava ekonomičnost u nabavnoj fazi (napiši formulu)? Odgovor:
E=stvarna nabavna vrednost / planska nabavna vrednost Ima i drugih formula, na primer
E=ostvareni režijski troškovi / ukupno nabavljena količina materijala iz čega se vidi da li na jedinicu nabavljenog materijala napravljeno više režijskih troško-va od onoga što je trebalo, upoređujući taj odnos sa planiranim.
19. Napiši formulu za izračunavanje produktivnosti u nabavnoj fazi?
Odgovor:
P=veličina nabavke / prosečan broj radnika
20. Šta sve treba sagledati kod analize angažovanih sredstava u nabavnoj fazi? Odgovor:
Treba sagledati osnovna i obrtna sredstva. Osnovna sredstva koja se angažuju u nabavnoj fazi su:
- kancelarijske prostorije, - magacinski prostor, - kancelariska i magacinska oprema, - transportna sredstva i td.
Obrtna sredstva u ovoj fazi su: - zalihe materijala u magacinu - akontacije dobavljačima za isporuku materijala - materijali i roba na putu i td.
21. Napiši formulu za izračunavanje minimalnih zaliha?
Odgovor: Z min = P x v
gde su: Zmin = minimalna zaliha, P= veličina potrebe utvrđene u vremenskoj jedinici, v= vreme trajanja procesa nabavljanja utvrđeno u istoj vremenskoj jedinici.
22. Napiši formulu za izračunavanje sigurnosnih zaliha?
Odgovor:
Sigurnosna zaliha se izračunava na osnovu sledeće formule: Zsig = P x s
gde su: Zsig= sigurnosna zaliha, P= veličina potrebe utvrđene u vremenskoj jedinici, s= vreme koje predstavlja dodatak za sigurnost u istoj vremenskoj jedinici.
67
23. Napiši formulu za izračunavanje koeficijenta obrta mapitala u nabavnoj fazi?
Odgovor:
Ko= vrednost izdatog materijala / vrednost prosečnih zalih analiziranog perioda.
24. Napiši formulu za izračunavanje vremena trajanja obrta? Odgovor:
Vt = 365 / Ko
25. Nabroj šta treba da sadrži zaključak o obavljanju nabavne faze? Odgovor:
Treba da sadrži: - konstataciju o radu faze - ocenu rada - problemi koji ostaju da se reše - mere koje treba preduzeti.
68
Glava IX/D
ANALIZA OBAVLJANJA FINANSIJSKE FUNKCIJE
Pitanja za vežbu:
1. Nabroj faze u analizi rada finansijske funkcije.
Odgovor:
1. Analiza zadatka
2. Analiza finansiranja
3. Analiza finsijskih izveštaja
4. Analiza trošova, angažovanog kolektiva i angažovanih osnovnih sredstava
5. Zaključak.
2. Nabroj vertikalna pravila finansiranja.
Odgovor:
Vertikalna pravila finansiranja su ona finansiranja koja imaju za cilj da “normiraju” strukturu kapitala i kao takva tangiraju pansivu bilansa stanja. To su sledeća pravila:
1. pravilo za odnos sopstvenog prema tuđem (pozajmljenom) kapitalu
2. pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu
3. pravilo za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu
69
3. Nabroj horizontalna pravila finansiranja.
Odgovor:
Horizontalna pravila finansiranja su ona pravila koja imaju za cilj standardizaciju odnosa delova imovine i kapitala. Neka od njih su:
1. bankarsko pravilo finansiranja
2. bilansno pravilo finasiranja
3. pravilo finansiranja 1:1
4. pravilo finansiranja 2:1
4. Šta je bilans tokova gotovine?
Odgovor:
Šema bilansa tokova gotovine propisana je zakonom. Ona izgleda na sledeći način:
Šema : Bilans tokova gotovine za preduzeća i zadruge (propisana šema) u hiljadama dinara
Iznos POZICIJA AOP Preth.
godina Tekuća godina
1 2 3 4
A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTl I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 4)
1. Prilivi od prodaje i primljeni avansi
2. Prilivi od premija. subvencija, dotacija i sl. 3. Ostaii prilivi iz redovnog poslovanja 4. Prilivi po osnovu vanrednih pozicija
II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 6)
1. Odlivi za nabavke sirovina i materijala i dr. troškove posl. i dati avansi dobavliačima
2. Odlivi po osnovu bruto zarada, naknada zarada i drugih ličnih rashoda
3. Odlivi po osnovu kamate
4. Odlivi po osnovu poreza i doprinosa iz rezultata 5. Odlivi po osnovu ostalih dažbina 6. Odiivi po osnovu vanrednih pozicija
III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (l-ll)
IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (Il-I)
70
5. Nacrtaj bilans tokova gotovine koji je spremljen za analizu.
Odgovor:
Medutim zbog velikog broja bilansnih pozicija (56) neophodno je izvršiti pripremu zvanične šeme za nalizu.Ovo prvenstveno zbog adekvatnog grupisanja bilasnih pozicija u manji broj homogenih grupa koje omogućavaju ne samo lakše utvđivanje priliva i odliva gotovine po osnovu redovnog poslovanja, aktivnosti investiranja i finansiranja već i bolje tumaćenje i obrazloženje visine i promene racio brojeva i neto obrtnih fonda na osnovu kojih se izvodi zaključak o finansijskom polozaju preduzeća. Bilans tokova gotovine pripremljenog za analizu izgleda ovako:
Šema Bilans tokova gotovine pripremijen za analizu A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTl I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 1. Prilivi od prodaje 2. Naplaćeni avansi kupaca 3. Ostali prilivi iz poslovne aktivnosti II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti
1. Odlivi po osnovu redovnog poslovanja (po osnovu nabavke sirovina I materijala, po osnovu bruto zarada)
2. Plaćeni (dati) avansi dobavljačima 3. Ostali odlivi iz poslovne aktivnosti
III. Neto priliv (odliv) gotovine iz poslovnih aktivnosti (l-ll ili ll-l) B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA I. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja
4. Neto prilivi po osnovu finansijskih plasmana (kratkoročnih finansijskih plasmana, kupoprodaje akcija i udela u kapitalu povezanih pravnih lica i po osnovu ostalih dugoročnih finansijskih plasmana)
5. Prilivi od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 6. Prilivi od dividendi, učešća u dobitku i od kamata 7. Prilivi po osnovu ostalih aktivnosti investiranja
II. Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja 1. Neto odlivi po osnovu finansijskih plasmana (kratkoročnih finansijskih plasmana, kupoprodaje akcija
i udela u kapitalu povezanih pravnih lica i po osnovu ostalih dugoročnih finansijskih plasmana) 2. Odlivi po osnovu kupovine nematerijalnih uiaganja i osnovnih sredstava 3. Odlivi po osnovu ostaiih aktivnosti investiranja
III. Neto priliv (odliv) gotovine iz aktivnosti investiranja (l-ll ili ll-l) C. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA I. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja
1. Prilivi po osnovu povećanja kapitala 2. Neto prilivi po osnovu finansijskih obaveza (dugoročnih i kratkoročnih) 3. Prilivi po osnovu ostalih aktivnosti finansiranja
II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 1. Odlivi po osnovu otkupa sopstvenih akcija i udela 2. Neto odlivi po osnovu finansijskih obaveza (dugoročnih i kratkoročnih) 3. Odlivi po osnovu finansijskog lizinga, dividendi i učešća u dobitku 4. Odlivi po osnovu ostalih aktivnosti finansiranja
III. Neto priliv (odiiv) gotovine iz aktivnosti finansiranja (l-ll ili ll-l) D. SVEGA PRILIVI GOTOVINE (AI+BI+Cl) E. SVEGA ODLIVI GOTOVINE (AII+BII+CII) F. NETO PRILIV GOTOVINE (D-E) ili (Aill+BIII+CIII) G. GOTOVINA NA POČETKU PERIODA H. KURSNE RA2LIKE - POZITIVNE (NEGATIVNA) PO OSNOVU
PRERAČUNA GOTOVINE I. GOTOVINA NA KRAJU PERIODA (F+G±H)
71
Vidi se da su ovde izvšena određena sažimanja.Ovo sa ciljem da se i jasnije istakne prilivi i odlovi gotovine po osnovu poslovne aktivnosti,aktivnosti investiranja i aktivno-sti finasniranja.
6. Koja je uloga aneksa?
Odgovor:
On sadrži dodate podatke i objašnjenja za bolje razumevanja bilansa stanja i bilansa uspeha što doprinosi realnijem sagledavanju imovine finansijske situacije i uspešnosti preduzeća.
7. Nabroj šta sve sadrži racio analize?
Odgovor:
Racio analiza podrazumeva ispitivanje finansijskog statusa i zarađivačke sposobnosti preduzeća na bazi svrsishodno odabranih i adekvatno opisanih racio brojeva.
Racio broj je količnik koji kvantificira odnos dve funkcionalno povezane bilansne pozicije.
Upotrebljavaju se sledeći racio brojevi:
1. Racija likvidnosti ( kratkoročna flnansijska analiza),
2. Racija dugoročne finansijske ravnoteže,
3. Racija strukture imovine (aktive),
4. Racija strukture kapitala (pasive),
5. Racija efikasnosti kapitala (koeficijenti obrta),
6. Racija strukture rashoda,
7. Racija strukture prihoda,
8. Racija likvidnsoti(već su objašnjeni o odeljku o rentabilnosti),
9. Racija ekonomičnosti,
10. Racija produktivnosti
11. Racija tržišne vrednosti akcija.
72
8. Kako se vrši analiza neto obrtnog fonda?
Odgovor:
Neto obrtni fond je računska veličina koja odgovara razlici između dugoročnih izvora (sopstvenih i tuđih) i neto imobilizacija što dalje znači da je to deo dugoročnih izvora upotrebljenih za finansiranje obrtnih sredstava.
Visina varijacije neto obrtnog fonda
Formula za utvrđivanje neto obrtnog fonda:
Neto obrtni fond = Dugoročni izvori – Imobilizacije
Inplicira da ova veličina može biti: a) pozitivna – (neto obrtni fond veći od 0), u slučaju kada su dugoročni izvori
veći od imobilizacija, b) jednaka nuli - (neto obrtni fond = 0), u slučaju kada su dugoročni jednaki
imobilizacijama, c) Negativna - (neto obrtni fond manji od 0), u slučaju kada su dugoročni izvori
manji od imobilizacija. Pozitivan iznos neto obrtnog fonda je veličina neto obrtnog fonda individualno us-
lovljena sprecifičnostima svakog konkretnog preduzeća, kao i da nauka o poslovnim fi-nansijama odavno ne prihvata postojanju krutih i opštevažećih pravila, prihvatljivo je mišljenje: „da se normalnom visinom neto obrtnog fonda u jednom preduzeću može smatrati svaki iznos koji obezbeđuje optimalni poslovni rezultat (rentabilnost) i nesme-tano izvršavanje dospelih obaveza (likvidnost), ali ne samo u prošlosti nego i u dogled-noj budućnosti“.
Nulti iznos neto obrtnog fonda je izuzetno redak slučaj u praksi jer pretpostavlja ra-čunsku jednakost između dugoročnih izvora i imobilizacija, odnosno između obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza. Nulto stanje neto obrtnog fonda pokazuje da je predu-zeća na granici sa koje lako može da sklizne u nepovoljne i neželjene odnose finansira-nja.
Negativan iznos neto obrtnog fonda, nažalost prisutan kod mnogih naših preduzeća, je izrazt dubokih finansijskihporemećaja. „Pojava negativnog neto obrtnog fonda..., po pravilu, je praćena pojavom opasne nelikvidnosti, koja zvoni na uzbunu i nagoveštava predstečajnu situaciju“. Ovo iz razloga što je u tom slučaju deo imobilizacija finansiran iz kratkoročnih izvora, suprotno pravilima finansiranja. „U takvim okolnostima likvid-nost nije moguće održati čak ni teorijski“.
9. Kako se vrši analiza bilansa tokova gotovine?
Odgovor:
Polazeći od napred definisane forme i sadržine bilansa tokova gotovine s jedne, i podataka bilansa stanja i bilansa uspeha preduzeća "X", s druge strane, bilans tokova gotovine preduzeća "X" može da izgleda ovako:
73
Šema. Bilans tokova gotovine preduzeća "X"
A. Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti
I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 157.773
1. Prilivi od prodaje 152.650
2. Naplaćeni avansi kupaca 3.200
3. Ostali prilivi iz poslovne aktivnosti 1.923
II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 146.273
1. Odlivi po osnovu redovnog poslovanja (po osnovu nabavke sirovina i materijala, po osnovu bruto zarada) 141.000
2. Plaćeni (dati) avansi dobavljačima 5.080 3. Ostali odlivi iz poslovne aktivnosti 193 III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (l-ll III Il-I) 11.500
Analiza bilansa tokova
B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA I. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 1. Neto prilivi po osnovu finansijskih plasmana (kratko-ročnih finansijskih plasmana, kupoprodaje akcija i udela u kapitalu povezanih pravnih lica i po osnovu ostalih dugoročnih finansijskih plasmana) 2. Prilivi od prodaje nernaterijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 3. Prilivi od dividendi, učešća u dobitku i od kamata 4. Prilivi po osnovu ostalih aktivnosti investiranja II. Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja 1. Neto odlivi po osnovu finansijskih plasmana (kratko-ročnih finansijskih plasmana, kupoprodaje akcija i udela u kapitalu povezanih pravnih lica i po osnovu ostalih dugoročnih finansijskih plasmana) 2. Odlivi po osnovu kupovine nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 3. Odlivi po osnovu ostalih aktivnosti investiranja III. Neto odliv gotovlne iz aktivnosti investiranja (l-ll ili ll-l)
2.065 6
300 1.759
- 12.468
-
11.722 746
10.403 C. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA I. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 1. Prilivi po osnovu povećanja kapitala 2. Neto prilivi po osnovu finansijskih obaveza (dugoročnih i kratkoročnih) 3. Prilivi po osnovu ostalih aktivnosti finansiranja II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 1. Odlivi po osnovu otkupa sopstvenih akcija i udela 2. Neto odlivi po osnovu finansijskih obaveza (dugoročnih i kratkoročnih) 3. Odlivi po osnovu finansijskog lizinga, dividendi i učešća u dobitku 4. Odlivi po osnovu ostalih aktivnosti finansiranja III. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (l-ll ili ll-l)
- - - -
61 -
61 - -
61 D. SVEGA PRILIVI GOTOVINE (AI+BI+CI) 159.838 E. SVEGA ODLIVI GOTOVINE (AII+BII+CII) 158.802 F. NETO PRILIV GOTOVINE (D-E) ili (AIII+BIII+CIII) 1.036 G. GOTOVINA NA POCETKU PERIODA 1.720 H. KURSNE RAZLIKE - POZITIVNE (NEGATIVNA) PO OSNOVU PRERAČUNA GOTOVINE -
L GOTOVINA NA KRAJU PERIODA (F+G±H) 2.756
74
10. Kako se vrši analiza bilansa tokova finansijskih sredstava?
Odgovor:
Korišćenje bilansa tokova finansijskih sredstava kao instrumenta finansijske analize podrazumeva upoznavanje sa:
- sadržinom i formom bilansa tokova finansijskih sredstava, i
- metodologijom njegove izrade.
Pod pojmom bilans tokova finansijskih sredstava podrazumeva se, prema posebnoj metodologiji sastavljen izveštaj (u formi konta ili liste) koji pokazuje izvore i upotrebu finansijskih sredstava, definisanih na odreženi način, u posmatranom vremenskom razdoblju. Analiza različitih modela bilansa tokova, kako onih publikovanih u litetraturi, tako I onih obelodanjenih u praksi, upućuje na odrežene konstatacije ezane za:
1) pojam finansijskih sredstava, tj. sadržinu bilansa tokova, i
2) formu prezentiranja ovog izveštaja.
Pojam finansijskih sredstava, čije je kretanje predmet sagledavanja, analize i planiranja, definiše se na različite načine. Tako, na primer, u stručnoj literaturi i poslovnoj praksi u opticaju se susreću izveštaji o tokovima:
- ukupnih poslovnih sredstava,
- obrtnih sredstava,
- neto obrtnih sredstava, i
- likvidnih sredstava.
Opredelili smo se za koncept ukupnih poslovnih sredstava.
Kada je u pitanju forma bilansa tokova finansijskih sredstava treba istaći da se u računovodstvenoj literaturi i poslovnoj praksi ravnopravno koriste obe forme – i forma konta i forma liste.
Polaznu osnovu za izradu bilansa tokova ukupnih poslovnih redstava najčešće predstavljaju dva komparativna sukcesivna bilansa stanja. Postoji i mogućnost upotrebe zaključnog lista kao informacione podloge za izradu bilansa tokova ukupnih poslovnih sredstava. Prvi korak u izradi bilansa kretanja je kvalntificiranje razlika izmešu vrednosti osnovnih bilansnih pozicija na kraju i na početku analiziranog perioda. Pri tome, utvržena razlika može biti pozitivna (povećanje vrednosti bilansne pozicije) ili negativna (smanjenje vrednosti bilansne pozicije).
75
Glava IX/E
ANALIZA OBAVLJANJA EVIDENCIONE FUNKCIJE
Pitanja za vežbu:
1. Kako se kontroliše operativna evidencija po službama?
Odgovor:
Ovo će se sagledati preko sledećih podataka:
1. Da li služba tehničke pripreme vodi evidenciju o broju radnih naloga. 2. Da li nabavna služba vodi evidenciju o obimu izvršenih nabavki. 3. Da li organizacione jedinice koje su zadužene za proizvodnju vode
evidenciju o obimu izvršene proizvodnje. 4. Da li prodajna služba vodi evidenciju o obimu izvršene realizacije. 5. Da li obračunska služba (ili neka druga) vodi svakodnevnu evidenciju o
dolaženju radnika na rad. 6. Da li se vodi još neka operativna evidencija (od kojih službi i kome je
namenjena).
2. Preko kojih podataka se sagledava izvršenje zadatka knjigovodstvene službe?
Odgovor:
Izvršenje zadataka se sagledava preko postignutog:
a) kvantiteta (broj podataka koji daje knjigovodstvo)
b) kvaliteta (materijalna i formalna ispravnost podataka).
76
3. Kakva može biti organizacija i koja su sredstva knjigovodstvene službe?
Odgovor:
To se sagledava ako se da odgovor na sledeća pitanja:
a) koju formu knjigovodstva primenjuje preduzeće
b) koje se knjigovodstvene metode primenjuju
c) da li se knjigovodstvo vodi centralistički ili decentralistički.
4. Kako se izračunava ekonomičnost u knjigovodstvenoj službi?
Odgovor:
E = ostvareni troškovi / planirani troškovi
77
Glava IX/F
ANALIZA OBAVLJANJA ANALITIČKO KONTROLNE FUNKCIJE
Pitanja za vežbu:
1. Koja je razlika između kontrole i analize?
Odgovor:
Kontrola samo proverava tačnost konstatovanog stanja a analiza istražuje uzroke tog stanja.
2. Nabroj koje faze podrazumeva analiza rada analitičko kontrolne funkcije?
Odgovor:
Isto kao i kod drugih faza:
a) izvršenje zadataka
b) troškovi ekonomičnosti
c) radni kolektiv i produktivnost
d) angažovana sredstva i njihovo korišćenje.
3. Napiši obrazac za izračunavanje produktivnosti radnika analitičko kontrolne funkcije?
Odgovor:
P = Q / L = broj izvršenih kontrola i analiza / broj radnika
78
Glava IX/G
ANALIZA OBAVLJANJA DRUGIH FUNKCIJA
Pitanja za vežbu:
1. Koje funkcije se ubrajaju u druge funkcije?
Odgovor:
Sve što nisu obrađene u knjizi a kojih ima u preduzećima, što zavisi od njihove veličine i organizacionog ustrojstva. Tu se mogu nabrojati:
a) planska funcija
b) upravno rukovodna funkcija
c) restoran društvene ishrane
d) služba obezbeđenja
e) mašinska radionica
f) kotlarnica
g) modelarnica
h) tehnička kontrola i td.
79
Glava IX/H
ANALIZA IZVRŠENIH INVESTICIJA
Pitanja za vežbu:
1. Napraviti plan investicija po sopstvenom nahođenju.
Odgovor:
Želim da ovde date neki sopstveni plan koji se odnosi na firmu ili sopstveni život. Kad je reč o firmi možete uzeti kao primer izgradnju nove firme, rekonstrukciju, modernizaciju stare itd.
Iz privatnog života možete uzeti izgradnju kuće, kupovinu stana, auta i td.
80
Glava X
ZAKLJUČAK O POSLOVANJU PREDUZEĆA
Pitanja za vežbu:
1. Navedi šta sadrži zaključak o poslovanju.
Odgovor:
Zaključak o poslovanju preduzeća je poslednja faza u izradi analize poslovanja preduzeća kao što postoji i zaključak posle analize svake faze.
I on kao zaključci faza treba da sadrži:
a) konstataciju o poslovanju
b) ocenu poslovanja
c) probleme koje treba rešiti
d) mere koje treba preduzeti.
81
Glava XI
PERIODIČNI OBRAČUN, ZAVRŠNI RAČUN I VRSTE BILANSA
Pitanja za vežbu:
1. Definiši periodični obračun.
Odgovor:
Periodični obračun je privremeni obračun koji ima za cilj da utvrdi izvršenje zadatka preduzeća, njegove poslovne i druge rezultate i to za period kraći od jedne godine.
2. Nabroj zadatke izrade periodičnog obračuna.
Odgovor:
Zadaci periodičnih obračuna su:
a) utvrđivanje izvršavanja zadatka preduzeća;
b) utvrđivanje finansijskog rezultata;
c) utrđivanje stanja stalne i tekuće imovine;
d) omogućavanje društvene kontrole.
3. Koje su predhodne radnje pri izradi periodičnog obračuna?
Odgovor:
Kao prethodne radnje navodimo sledeće:
82
a) usaglašavanje magacinske sa analitičkom evidencijom;
b) obračunavanje nastalih a neoformljenih troškova, prihoda kao i njihovo vremensko razgraničavanje na one koji predstavljaju trošak odnosno pri-hod obračunskog perioda;
c) usaglašavanje analitičke sa sintetičkom evidencijom;
d) usaglašavanje računa glavne knjige odnosno sintetičke evidencije sa dne-vnikom;
e) kod proizvodnih preduzeća treba izvršiti obračun proizvodnje;
f) kod trgovinskih preduzeća koja imaju prodavnice treba izvršiti inventari-sanje robe u prodavnicama (popis) kako bi se konstatovale veličine proda-te robe od one koja je primljena zajedno sa početnim zalihama.
4. Koji se pokazatelji mogu dobiti iz periodičnog obračuna?
Odgovor:
Pokazatelji koji se dobijaju su uglavnom sledeći:
a) prihodi od prodaje;
b) finansijski prihodi;
c) ostali prihodi;
d) poslovni rashodi (nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala, troškovi zarada, troškovi amortizacije i rezervisanje);
e) finansijski rashodi;
f) ostali rashodi;
g) dobit ili gubitak iz redovnog poslovanja;
a) porez na dobit;
b) neto dobit ili gubitak;
a) stalna imovina;
b) obrtna imovina (zalihe);
c) poslovna imovina;
d) kapital;
e) dugoročna rezervisanja i obaveze;
f) kratkoročne obaveze itd.
83
5. Definiši završni račun.
Odgovor:
Završni račun je ustvari elaborat koji treba da prikaže definitivno i tačno stanje izvršenja zadatka preduzeća, njegovu finansijsku konstituciju i finansijski rezultat, prinosnu snaga, uzroke koji su doprineli postignutom rezultatu i mere za poboljšanje rezultata u budućnosti.
6. Nabroj zadatke izrade završnog računa.
Odgovor:
Zadaci završnog računa su mnogobrojni, a kao važnije navodimo sledeće: a) daje sliku poslovanja; b) omogućuje kontrolu stalne i tekuće imovine; c) omogućuje kontrolu ukupnog poslovanja preduzeća (veličina prodaje,
ukupnog prihoda, ostvareni finansijski rezultat - dobit ili gubitak, ostvarenje zadatka pojedinih organizacionih jedinca, visinu troškova, izdatke na ime poreza i doprinosa itd.) ;
d) raspoređivanje dobiti odnosno pokrivanje gubitka; e) omogućuje kontrolu upotrebe sredstava; f) omogućuje kontrolu formiranja sopstvenih izvora - fondova; g) utvrđuje visinu zarada radnika itd.
7. Koje su predhodne radnje pri izradi završnog računa?
Odgovor:
Iste su kao i kod izrade periodičnog obračuna. Prvo treba izvršiti popis - inventarisanje svih sredstava i njihovih izvora, donošenje odluke o organa upravljanja o viškovima i manjkovima, zatim definitivni obračun amortizacije, definitivni obračun poreza i doprinosa, revalorizaciju osnovnih sredstava i sl.
8. Koji se pokazatelji mogu dobiti iz završnog računa?
Odgovor:
Osnovni podaci koji se dobijaju iz obrazaca završnog računa su svi oni koji se dobi-jaju iz periodičnog obračuna plus sledeći:
1) bilans tokova gotovine;
2) neto obrtni fond (neto obrtna sredstva);
3) bilans tokova finansijskih sredstava;
84
4) racio likvidnosti;
5) racio dugoročne finansijske ravnoteže;
6) racio strukture imovine (aktiva);
7) racio strukture kapitala (pasiva);
8) racio strukture rashoda;
9) racio strukture prihoda;
10) racio rentabilnosti;
11) racio ekonomičnosti;
12) racio produktivnosti;
13) racio tržišne vrednosti deonica i td.
9. Nabroj redovne bilanse.
Odgovor:
Grupe redovnih bilansa su:
a) bilans stanja i bilans uspeha;
b) kontinentalni i engleski bilans;
c) aktivni i pasivni;
d) početni, krajnji i međubilans;
e) uspešan i neuspešan;
f) bruto i neto;
g) probni i inventarni.
10. Nabroj specijalne bilanse.
Odgovor:
To su na primer:
a) bilans spajanja,
b) bilans razdvajanja,
c) likvidacioni i
d) sanacioni bilans.
85
11. Navedi principe ispravnosti bilanasa.
Odgovor:
To su:
a) istinitost
b) potpunost
c) jasnost
d) preglednost
e) istovetnost.
12. Navedi kojim putem se zadržava realnost bilansa u uslovima inflacije.
Odgovor:
To se postiže procenjivanjem bilansnih pozicija i to:
a) metode procenjivanja po nabavnim cenama i njihovim varijantama
b) metode procenjivanja po dnevnim cenama i njihovim varijantama
c) metoda revalorizacije (očuvanja supstance).
86
ISPITNA PITANJA 1) Pojam, predmet, cilj, zadaci i značaj analize. 2) Analiza i drugi vidovi ispitivanja 3) Analiza i druge naučne discipline 4) Postupak analitičkog ispitivanja 5) Koje su fundamentalne metode istraživanja? 6) Koji su principi dijalektičkog materijalizma? 7) Šta je deduktivna metoda? 8) Šta je induktivna metoda? 9) Kako se dele metode analize 10) Koje su osnovne a koje dopunske metode analize? 11) Objasni metodu upoređivanja. 12) Koji su uslovi uporedivosti? 13) Koji su vidovi upoređivanja? 14) Objasni metodu rasčlanjavanja. 15) Koji su vidovi rasčlanjavanja? 16) Šta je metoda eliminisanja ili izolacije? 17) Šta je metoda kauzaliteta? 18) Šta je metoda korelacije? 19) Šta je metoda presecanja bilansa? 20) Objasni celokupnu i delimičnu analizu? 21) Objasni statičku i dinamičku analizu? 22) Objasni stalnu i povremenu analizu. 23) Objasni kvlalitativnu i kvantitativnu analizu. 24) Objasni internu i eksternu analizu. 25) Navedi druge vidove analize. 26) Kako se dele izvori podataka za analizu? 27) Koji su to interni izvori podataka? 28) Koji su eksterni izvori podataka? 29) Šta su apslolutni brojevi? 30) Šta su diferencijalni apsolutni brojevi?
87
31) Šta su relativni brojevi i nabrojati vrste relativnih brojeva? 32) Šta su koeficijenti? 33) Šta su procenti? 34) Šta su relacioni brojevi? 35) Šta su diferencijalno relacioni brojevi? 36) Šta su racionalni brojevi? 37) Šta su indeksni brojevi i kakvi mogu biti? 38) Šta su bazični indeksi? 39) Šta su lančani indeksi? 40) Šta su kombinovani indeksni brojevi? 41) Šta su prosečni brojevi i kako se izračunavaju? 42) Šta su normalni brojevi? 43) Šta su tabele i kako se dele? 44) Šta su grafikoni i kako se dele? 45) Kakvi su putevi metodologije analize poslovanja? 46) U čemu je značaj metodologije analize poslovanje? 47) Kakva su mišljenja pojedinih autora o metodologiji analize poslovanja? 48) Da li je jedinstvena metodologija za sva preduzeća moguća? 49) Navedi metodologiju analize na osnovu deduktivne metode. 50) Šta sadrže opšti podaci o preduzeću? 51) Koji su izvori podataka za opšte podatke o preduzeću? 52) Šta je organizacioni sastav preduzeća i kako se prikazuje? 53) Šta je finansijska konstitucija i na osnovu čega se sagledava? 54) Šta je prinosna snaga preduzeća i na osnovu čega se sagledava? 55) Šta je princip rastuće likvidnosi a šta rastuća dospelosti? 56) Šta je bilans stanja? 57) Šta je bilans uspeha? 58) Šta je veličina radnog kolektiva i kako se utvrđuje? 59) Šta je veličina uloženog rada? 60) Kako se prikazuje struktura radnog kolektiva I uloženog rada? 61) Šta je fluktuacija radnika? 62) Šta su odsustvovanja I kako se izračunavaju? 63) Kako se analiziraju zarade radnika? 64) Od čega zavise zarade radnika? 65) Čime se izražavaju postignuti rezultati poslovanja u celini? 66) Kako se definiše realizacija?
88
67) Koji su pokazatelji izvršenja zadatka realizacije? 68) Šta je finansijski rezultat? 69) Šta su prihodi preduzeća? 70) Šta šta rashodi preduzeća? 71) Šta je rentabilnost i kako se izračunava putem racio brojeva? 72) Koji su parcijalni pokazatelji rentabilnosti? 73) Koji su globalni pokazatelji zarađivačke sposobnosti preduzeća? 74) Šta se utvrđuje analizom samog poslovanja preduzeća? 75) Šta je realizacija i u čemu je njen značaj? 76) Koja su sva ispitivanja neophodna da bi se analizirala realizacija? 77) Kako se ispituje izvršenje veličine realizacije? 78) Kako se ispituje struktura realizacije? 79) Kako se ispituje vreme realizacije? 80) Kako se ispituje kvalitet realizovanih artikala? 81) Kako se ispituju teritorije realizacije i tržište? 82) Kako se ispituju subjekti realizacije? 83) Kako se ispituju kupci? 84) Kako se ispituje organizacija prodaje? 85) Kako se ispituju uslovi prodaje? 86) Koji su mogući uzroci odstupanja realizacije? 87) Kako se analiziraju troškovi i ekonomičnost u realizacionoj fazi? 88) Kako se izračunava produktivnost u realizacionoj fazi? 89) Koja su sredstva koja se angažuju u realizacionoj fazi i kako se analizira
njihovo korišćenje? 90) Šta treba da sadrži zaključak o radu realizacione faze? 91) Zašto je značajna analiza proizvodne faze? 92) Koje su osnovne jedinice proizvodne faze? 93) Koji su osnovni vidovi proizvodnje? 94) Koja ispitivanja sadrži analiza rada proizvodne faze? 95) Koja ispitivanja sadrži analiza izvršenja zadatka proizvodne faze? 96) Kako se ispituje veličina proizvodnje i izvršenje proizvodnog plana? 97) Kako se ispituje struktura proizvodnje (asortiman)? 98) Kako se ispituje dinamika proizvodnje? 99) Kako se ispituje kvalitet proizvodnje? 100) Kako se ispituju štete u procesu proizvodnje? 101) Kako se ispituje uslovi proizvodnje i mogućnosti njenog povećanja?
89
102) Kako se analiziraju troškovi i ekonomičnost u proizvodnoj fazi? 103) Kako se vrši analiza troškova prema vrstama? 104) Kako se vrši troškova grupisanih prema elementima kalkulacije? 105) Kako se vrši ispitivanje materijala za izradu? 106) Kako se vrši ispitivanje amortizacije? 107) Kako se vrši ispitivanje ukalkulisanih zarada za izradu? 108) Kako se vrši ispitivanje pogonske i upravno prodajne režije? 109) Kako se vrši analiza troškova prema mestima njihovog nastajanja? 110) Kako se vrši analiza troškova prema nosiocima za koje se prave? 111) Kako se vrši ukrštanje pojedinih analiza troškova? 112) Kako obim proizvodnje deluje na cenu koštanja? 113) Kako se utvrđuje ekonomičnost i mogućnost smanjenja troškova u
proizvodnoj fazi? 114) Kako se analizira radni kolektiv i njegova produktivnost u proizvodnoj
fazi? 115) Kako se ispituje korišćenje fonda radnih časova? 116) Kako se ispituje visina ostvarenih zarada? 117) Kako se analizira produktivnost rada u proizivodnoj fazi? 118) Kako se analiziraju angažovana obrtna sredstva (tekuća imovina) u
proizvodnoj fazi? 119) Kako se analiziraju angažovana osnovna sredstva (stalna imovina) u
proizvodnoj fazi? 120) Šta je tehnička podobnost osnovnih sredstava? 121) Kako se izračunava istrošenost osnovnih sredstava? 122) Kako se izračunava korišćenje osnovnih sredstava? 123) Šta podrazumeva briga o čuvanju i pravilnom rukovanju osnovnih
sredstava? 124) Šta je tehnička opremljenost rada i kako se izračunava? 125) Kako se sagledavaju perspektive za povećanje, odnosno smanjenje
osnovnih sredstava? 126) Šta sadrži zaključak o obavljanju proizvodne faze? 127) Od kojih ispitivanja se sastoji analiza rada nabavne faze? 128) Od kojih ispitivanja se sastoji analiza izvršenja zadatka nabavne faze? 129) Kako se ispituje veličina ostvarenih nabavki? 130) Kako se ispituje struktura ostvarenih nabavki? 131) Kako se ispituje kvalitet nabavljenog materijala? 132) Kako se ispituje vreme nabavke?
90
133) Kako se izračunava veličina pojedinačnih nabavki? 134) Kako se ispituju teritorije nabavki? 135) Kako se ispituju dobavljači od kojih se nabavlja? 136) Na koji način se vrši obezbeđenje nabavke? 137) Koji su uslovi nabavljanja? 138) Kako se analiziraju štete koje nastaju za vreme isporuka? 139) Kako se vrši analiza troškova i ekonomičnosti u nabavnoj fazi? 140) Kako se vrši analiza nabavne cene kod nabavke? 141) Kako se vrši analiza režijskih troškova u nabavnoj fazi? 142) Kako se vrši izračunavanje ekonomičnosti u nabavnoj fazi? 143) Kako se analizira angažovani radni kolektiv u nabavnoj fazi? 144) Kako se izračunava produktivnost radnika u nabavnoj fazi? 145) Kako se vrši analiza angažovanih sredstava i njihovo korišćenje u nabavnoj
fazi? 146) Šta predstavlja grupisanje ABC kod praženja zaliha? 147) Kako se izračunavaju minimalne zalihe? 148) Kako se izračunavaju sigurnosne zalihe? 149) Kako se izračunava koeficijent obrta materijala u nabavnoj fazi? 150) Kako se izračunava vreme trajanja obrta u nabavnoj fazi? 151) Šta treba da sadrži zaključak o radu u nabavnoj fazi? 152) Koji su zadaci finansijske funkcije? 153) Koja su pravila finansiranja? 154) Šta predstavlja tokova gotovine? 155) Koja je uloga aneksa u pripremi podataka za analizu? 156) Koje su metode analize finansijskih izveštaja? 157) Šta je racio analiza i šta sadrži? 158) Šta je predmet analize pomoću neto obrtnog fonda? 159) Šta je predmet analize bilansa tokovi gotovine? 160) Šta predstavlja analiza tokova gotovine finansijskih sredstava? 161) Šta podrazumeva analiza troškova angažovanog radnog kolektiva i
angažovanih osnovih sredstava? 162) Šta sadrži zaključak o poslovanju finansijske funkcije? 163) Šta je to operativna evidencija u preduzeću? 164) Šta je to knjigovodstvena evidencija? 165) Kako se sagledava izvršenje zadatka knjigovodstvene službe? 166) Kako se sagledavaju organizacija i sredstva knjigovodstvene službe? 167) Kako se analizira izvršenje zadatka knjigovodstvene službe?
91
168) Kako se analiziraju troškovi i ekonomičnost knjigovodstvene službe? 169) Šta je to kontrola a šta analiza? 170) Šta je autokontrola? 171) Koji su zadaci auto kontrole po pojedinim fazama? 172) Šta podrazumeva kontrola izvršenih analiza i revizija? 173) Koje su to druge funkcije? 174) Koje faze analize su neophodne i kod analiza drugih funkcija? 175) Ko izvodi investiciju preduzeća? 176) Šta sadrži analiza izvršenih investicija? 177) Koji pregledi treba da podkrepe analizu izvršenih investicija? 178) Šta je zaključak o poslovanju preduzeća? 179) Šta sadrži zaključak o poslovanju preduzeća? 180) Zašto je bitno realno ocenjivanje poslovanja preduzeća? 181) Šta je periodični obračun i koji su mu zadaci? 182) Kako se sastavlja periodični obračun? 183) Koji podaci mogu da se dobiju iz periodičnog obračuna? 184) Šta je završni račun i koji su mu zadaci? 185) Kako se sastavlja završni račun? 186) Koji se pokazatelji mogu dobiti iz završnog računa? 187) Šta su redovni a šta specijalni bilansi? 188) Koji su principi ispravnosti bilnsa? 189) Kako se zadržava realnost bilanasa stanja i bilansa uspeha u uslovima
inflacije?
92
PITANJA ZA VEŽBU
1) Navedi postupak analitičkog ispitivanja predmeta ili pojave. 2) Navesti primer iz logike za deduktivnu i induktivnu metodu. 3) Šta se može upoređivati? 4) Nabroj uslove uporedivosti. 5) Nabroj vidove upoređivanja. 6) Nacrtaj tabele po vidovima rasčlanjavanja. 7) Navedi primer iz metode eliminisanja ili izolacije. 8) Navedi primer metode presecanja bilansa. 9) Šta je kompleksna analiza? 10) Šta je komparativna analiza? 11) Izvrši svođenja proizvodnje putem: a) ekvivalentnih brojeva, b) norma
časova. 12) Našta upućuju diferencijalni apsolutn brojevi? 13) Navedi sve relativne brojeve. 14) Napiši formulu za izračunavanje koeficijenta. 15) Napiši formulu za izračunavanje procenta. 16) Navedi primer izračunavanja relacionih brojeva. 17) Navedi primer izračunavanja diferencijalnih relacionih brojeva. 18) Navedi primer za relacione brojeve. 19) Šta su to indeksni brojevi? 20) Navedi primer izračunavanja bazičnih indeksa. 21) Navedi primer izračunavanja lančanih indeksa. 22) Navedi primer kombinovanih indeksnih brojeva. 23) Navedi primer izračunavanja proste aritmetičke sredine “proseka”. 24) Navedi primer izračunavanja ponderisane aritmetičke sredine. 25) Navedi primer izračunavanja ponderisane aritmetičke sredine na osnovu
aritmetičke sredine grupisanih intervala. 26) Šta su normalni brojevi i kakvi mogu da budu? 27) Nacrtaj zaglavlje proste, složene i kombinovane tabele? 28) Nacrtaj linijski grafikon (navedi primer).
93
29) Navedi primer i nacrtaj grafikon u obliku kruga. 30) Šta je to isto za sve preduzeća pa je jedinstvena metodologija moguća? 31) Koji je redosled izrade analize poslovanja (nabrojati faze)? 32) Nabrojati po redosledu opšte podatke o preduzeću. 33) Nacrtaj organizacioni sastav nekog preduzeća. 34) Nacrtaj bilans stanja pripremljenog za analizu. 35) Nacrtaj bilans uspeha pripremljenog za analizu. 36) Definiši princip rastuće likvidnosti aktive. 37) Definiši princip rastuće dospelosti pasive. 38) Kako se izračunava veličina radnog kolektiva? 39) U čemu je razlika između količine radnog kolektiva i veličine uloženog rada? 40) Šta je fluktuacija radnika i kakva može biti? 41) Našta utiče fluktuacija radnika? 42) Kako se iskazuju zarade radnika i šta utiče na njihovu veličinu? 43) Napisati kako se izražavaju pokazatelji izvršenja zataka. 44) Kako se izražavaju pokazatelji uloženih sredstava? 45) Kako se izražavaju pokazatelji uloženog rada? 46) Kako se izražavaju pokazatelji utrošenih sredstava? 47) Napiši formulu za izračunavanje ostvarenog finansijskog rezultata. 48) Kako se izračunava rentabilnost poslovanja? 49) Koji su parcijalni racio brojevi rentabilnosti? 50) Koji su globalni pokazatelji zarađivačke sposobnosti preduzeća? 51) Kojim redosledom treba vršiti analizu pojedinih organizacionih jedinica
preduzeća (navesti)? 52) Koja je formula za ispitivanje veličine realizacije? 53) Sa kojih stanovišta može da se ispituje struktura realizacije? 54) Navedi šta se podrazumeva pod uslovima prodaje? 55) Navidi koja se sredstva koriste u realizacionoj fazi (stalna i tekuća)? 56) Kako se grupišu troškovi u ovoj fazi radi lakšeg analiziranja? 57) Napiši formulu za izračunavanje ekonomičnosti u ovoj fazi. 58) Šta se sagledava kod analiziranja stalne imovine? 59) Šta se sagledava kod analiziranja tekuće imovine? 60) Šta treba da sadrži zaključak o radu realizacione faze. 61) Nacrtaj šemu proizvodne faze. 62) Navedi osnovne vidove proizvodnje. 63) Nabroj ispitivanja kod analize proizvodne faze.
94
64) Nabroj šta sadrži analiza izvršenja zadatka proizvodne faze. 65) Kako se isračunava izvršenje proizvodnog plana? 66) Kako se izračunava ispunjenje plana asortimana? 67) Zašto se ispituje dinamika proizvodnje? 68) Na osnovu čega se analizira kvalitet proizvodnje? 69) Kakve štete mogu biti u procesu proizvodnje? 70) Šta sadrži analiza troškova prema vrstama? 71) Koji je cilj analize troškova prema vrstama? 72) Šta sadrži analiza troškova grupisanih prema elementima kalkulacije? 73) Koji je cilj analize troškova grupisanih prema elementima kalkulacije? 74) Šta sadrži analiza materijala za izradu? 75) Šta je amortizacija i koji su sistemi obračuna amortizacije? 76) Koja ispitivanja sadrži analiza ukalkulisanih zarada za analizu? 77) Napiši formulu za izračunavanje ispunjenja norme. 78) Kako se vrši anliza troškova pogonske i upravno prodajne režije? 79) Šta sadrži analiza troškova prema mestima nastajanja? 80) Na osnovu čega se određuju mesta troškova? 81) Šta sadrži analiza troškova prema nosiocima za koje se prave? 82) Zašto se vrši ukrštanje rezultata pojednih analiza troškova? 83) Kako obim proizvodnje deluje na cenu koštanja? 84) Napiši formulu za izračunavanje ekonomičnosti u proizvodnoj fazi. 85) Koja ispitivanja sadrži analiza angažovanog radnog kolektiva u proizvodnoj
fazi? 86) Kako se izračunava korišćenje fonda radnih časova u proizvodnoj fazi i
napiši formulu? 87) Kako se izražava veličina stvarnih zarada? 88) Kako se izračunava produktivnost rada u proizvodnoj fazi? 89) Šta je produktivnost ukupne proizvodne faze? 90) Šta je produktivnost organizacionih jedinica? 91) Kako se analiziraju angažovana obrtna sredstva u proizvodnoj fazi? 92) Kako se analizira stepen korišćenja sredstava uloženih u nedovršenu
proizvodnju? 93) Kako se izračunava koeficijent obrta u proizvodnoj fazi? 94) Kako se vrši analiza angažovanih osnovnih sredstava u proizvodnoj fazi? 95) Kako se izračunava veličina osnovnih sredstava u proizvodnoj fazi? 96) Kako se iskazuje struktura osnovih sredstava? 97) Definiši tehničku podobnost sredstava za rad?
95
98) Napiši formulu za izračunavanje istrošenosti sredstava. 99) Šta je tehnička a šta ekomska istrošenost ekonomskih sredstava? 100) Nabroj ispitivanja koja su nužna da bi se analiziralo korišćenje osnovnih
sredstava. 101) Napiši formulu za iskorišćenje kapaciteta. 102) Šta je tehnički kapacitet i kakav on može biti? 103) Šta je ekonomski kapacitet osnovnih sredstava? 104) Kako se izračunava stepen iskorišćenja kapaciteta preduzeća putem svođenja
stepena pojedinih organizacionih jedinica? 105) Napiši formulu za korišćenje fonda mašinskih časova. 106) Napiši formulu za izračunavanje tehničke opremljenosti rada. 107) Šta mora da sadrži zaključak o obavljanju proizvodne faze? 108) Nabroj ispitivanja koja su neophodna za analizu rada nabavne faze. 109) Kako se izračunava veličina ostvarenih nabavki? 110) Kako se izražava struktura ostvarenih nabavki? 111) Kako se utvrđuje kvalitet nabavljenog materijala? 112) Zašto se ispituje vreme nabavke? 113) Napiši formulu za izračunavanje pojedinačnih nabavki? 114) Zašto je značajna analiza teritorija nabavke? 115) Nabroj načine obezbeđenja nabavke? 116) Nabroj šta sve spada u uslove nabavljanja? 117) Koje se štete javljaju za vreme isporuka? 118) Kako se grupišu troškovi u nabavnoj fazi? 119) Šta je to fakturna vrednost? 120) Koji su to zavisni troškovi u nabavnoj fazi? 121) Koji su režijski troškovi u nabavnoj fazi? 122) Koji se problemi javljaju kod analize nabavnih cena? 123) Kako se vrši analiza troškova u nabavnoj fazi? 124) Kako se izračunava ekonomičnost u nabavnoj fazi (napiši formulu)? 125) Napiši formulu za izračunavanje produktivnosti u nabavnoj fazi? 126) Šta sve treba sagledati kod analize angažovanih sredstava u nabavnoj fazi? 127) Napiši formulu za izračunavanje minimalnih zaliha? 128) Napiši formulu za izračunavanje sigurnosnih zaliha? 129) Napiši formulu za izračunavanje koeficijenta obrta kapitala? 130) Napiši formulu za izračunavanje vremena trajanja obrta? 131) Nabroj šta treba da sadrži zaključak o obavljanju nabavne faze? 132) Nabroj faze u analizi rada finansijske funkcije.
96
133) Nabroj vertikalna pravila finansiranja. 134) Nabroj horizontalna pravila finansiranja. 135) Šta je bilans tokova gotovine? 136) Nacrtaj bilans tokova gotovine koji je spremljen za analizu. 137) Koja je uloga aneksa? 138) Nabroj šta sve sadrži racio analize? 139) Kako se vrši analiza neto obrtnog fonda? 140) Kako se vrši analiza bilansa tokova gotovine? 141) Kako se vrši analiza bilansa tokova finansijskih sredstava? 142) Kako se kontroliše operativna evidencija po službama? 143) Preko kojih podataka se sagledava izvršenje zadatka knjigovodstvene službe? 144) Kakva može biti organizacija i koja su sredstva knjigovodstvene službe? 145) Kako se izračunava ekonomičnost u knjigovodstvenoj službi? 146) Koja je razlika između kontrole i analize? 147) Nabroj koje faze podrazumeva analiza rada analitičko kontrolne funkcije? 148) Napiši obrazac za izračunavanje produktivnosti radnika analitičko kontrolne
funkcije? 149) Koje funkcije se ubrajaju u druge funkcije? 150) Napraviti plan investicija po sopstvenom nahođenju. 151) Navedi šta sadrži zaključak o poslovanju. 152) Definiši periodični obračun. 153) Nabroj zadatke izrade periodičnog obračuna. 154) Koje su predhodne radnje pri izradi periodičnog obračuna? 155) Koji se pokazatelji mogu dobiti iz periodičnog obračuna? 156) Definiši završni račun. 157) Nabroj zadatke izrade završnog računa. 158) Koje su predhodne radnje pri izradi završnog računa? 159) Koji se pokazatelji mogu dobiti iz završnog računa? 160) Nabroj redovne bilanse. 161) Nabroj specijalne bilanse. 162) Navedi principe ispravnosti bilnasa. 163) Navedi kojim putem se zadržava realnost bilansa u uslovima inflacije.
97
TEME ZA SEMINARSKE RADOVE
1. Uloga i značaj metodologije poslovanja preduzeća
2. Analiza organizacionog sastava preduzeća na primeru ...
3. Analiza finansiske konstitucije preduzeća na primeru ...
4. Analiza prinosne snage preduzeća ...
5. Analiza brojnog i strukturalnog sastava radnog kolektiva na primeru ...
6. Utvrđivanje zarada radnika u preduzeću ...
7. Analiza postignutih rezultata poslovanja u celini na primeru preduzeća ...
8. Analiza ostvarenog finansijskog rezultata preduzeća za period ...
9. Analiza obavljanja realizacione faze u preduzeću ...
10. Analiza izvršenja zadatka realizacije u preduzeću ...
11. Analiza troškova i ekonomičnosti realizacione faze u preduzeću ...
12. Analiza angažovanih sredstava i njihovo korišćenje u realizacionoj fazi preduzeća ...
13. Analiza obavljanja proizvodne faze u preduzeću ...
14. Analiza izvršenja zadatka proizvodnje u preduzeću...
15. Analiza troškova i ekonomičnosti proizvodne faze u preduzeću ...
16. Analiza angažovanog radnog kolektiva i njegove produktivnosti u proizvodnoj fazi preduzeća ...
17. Analiza angažovanih sredstava i njihovo korišćenje u proizvodnoj fazi preduzeća ...
18. Tehnička opremljenost rada i korišćenje osnovnih sredstava u preduzeću ...
19. Analiza obavljanja nabavne faze u preduzeću ...
20. Analiza izvršenja zadatka nabavke u preduzeću ...
21. Analiza troškova ekonomičnosti nabavne faze u preduzeću ...
22. Analiza angažovanog radnog kolektiva i njegove produktivnosti u nabavnoj fazi preduzeća ...
98
23. Analiza angažovanih sredstava i njihovo korišćenje u nabavnoj fazi preduzeća ...
24. Analiza obavljanja finansijske funkcije u preduzeću ...
25. Racio analiza finansijskog rezultata na primeru preduzeća ...
26. Analiza neto obrtnog fonda u preduzeću ...
27. Analiza bilansa tokova gotovine u preduzeću ...
28. Analiza tokova gotovine finansijskih sredstava u preduzeću ...
29. Analiza finansijskog izveštavanja u preduzeću ...
30. Analiza obavljanja evidencione funkcije u preduzeću ...
31. Analiza obavljanje kontrolno analitičke funkcije u preduzeću ...
32. Analiza izvršenih investicija u preduzeću ...
33. Analiza periodičnog obračuna za period ... u preduzeću ...
34. Analiza završnog računa za ....godinu u preduzeću ...
35. Uloga i značaj bilansa za analizu poslovanja
99
TESTOVI
I
1) Navedi primer iz logike za deduktivnu i induktivnu metodu.
2) Nabroj uslove uporedivosti.
3) Nabroj vidove upoređivanja.
4) Nabroj vidove rasčlanjavanja.
5) Na koji način se vrši svođenje proizvodnje.
6) Napiši formulu za izračunavanje procenta.
7) Navedi primer proste aritmetičke sredine.
8) Koje aritmetičke sredine poznaješ.
9) Šta su normalni brojevi i kakvi mogu biti.
10) Navedi primer i nacrtaj grafikon u obliku kruga.
100
II
1) Koji je redosled izrade analize poslovanja (nabroj faze).
2) Šta su opšti podaci o preduzeću?
3) Nacrtaj organizacionu šemu nekog preduzeća.
4) Šta je finansijska konstitucija preduzeća?
5) Šta je prinosna snaga preduzeća?
6) Šta je radni kolektiv?
7) Šta je fluktuacija radnika?
8) Definiši princip rastuće likvidnosi aktive.
9) Definiši rastuće dospelosti pasive.
10) Kako se iskazuju zarade radnika i šta utiče na njih?
101
III
1) Koji su pokazatelji utrošenih sredstava u realizacionoj fazi?
2) Napiši formulu za izračunavanje finansijskog rezultata.
3) Kako se izračunava rentabilnost poslovanja preduzeća?
4) Koji su parcijalni racio brojevi rentabilnosti?
5) Koji su globalni racio brojevi rentabilnosti?
6) Kojim redosledom treba vršiti analizu pojedinih organizacionih jedinica?
7) Navedi šta se podrazumeva pod uslovima prodaje.
8) Sa kojih stanovišta može da se ispituje struktura realizacije?
9) Napiši formulu za izračunavanje ekonomičnosti u realizacionoj fazi.
10) Šta treba da sadrži zaključak o radu realizacione faze?
102
IV
1) Nacrtaj štemu proizvodne faze (izmisli primer).
2) Kako se izračunava izvršenje proizvodnog plana?
3) Šta sadrži analiza troškova prema vrstama?
4) Šta je amortizacija i koji su sistemi obračuna amortizacije?
5) Na osnovu čega se utvrđuju mesta troškova?
6) Napiši formulu za izračunavanje ekonomičnosti u proizvodnoj fazi.
7) Kako se izračunava produktivnost rada u proizvodnoj fazi?
8) Kako se izračunava koeficijent obrta u proizvodnoj fazi?
9) Definiši tehničku podobnost sredstava za rad.
10) Šta sadrži zaključak o obavljanju proizvodne faze?
103
V
1) Nabroj ispitivanja koja su neophodna za analizu rada nabavne faze.
2) Od čega se sastoji nabavna cena?
3) Napiši formulu za izračunavanje produktivnosti u nabavnoj fazi.
4) Nabroj faze u analizi rada finansijske funkcije.
5) Nabroj pravila finansiranja.
6) Nabroj šta sve sadrži racio analiza.
7) Kako se vrši analiza bilansa tokova gotovine?
8) Kako se izračunava ekonomičnost u evidencionoj funkciji?
9) Koja je razlika između kontrole i analize?
10) Napiši obrazac za izračunavanje produktivnosti u analitičko kontrolnoj funkciji.
104
VI
1) Koje funkcije bi svrstao u analizu drugih funkcija?
2) Napravi plan investiranja po sopstvenom nahođenju.
3) Navedi šta sve treba da sadrži zaključak o poslovanju preduzeća.
4) Definiši periodični obračun i završni račun.
5) Koje su prethodne radnje pri izradi završnog računa?
6) Nabroj redovne bilanse.
7) Nabroj specijalne bilanse.
8) Navedi principe ispravnosti bilansa.
9) Koji se podaci dobijaju iz periodičnog i završnog računa?
10) Kako se zadržava realnost bilansa u uslovima inflacije?
105
VII
1) Nabroj vidove upoređivanja.
2) Napiši formulu za izračunavanje procenta.
3) Nacrtaj organizacionu šemu nekog preduzeća.
4) Koji su parcijalni racio brojevi?
5) Kako se izračunava izvršenje proizvodnog plana?
6) Šta je fluktuacija radnika?
7) Nabroj ispitivanja koja su neophodna za analizu rada nabavne faze.
8) Kako se izračunava produktivnost u proizvodnoj fazi?
9) Koja je razlika između kontrole i analize?
10) Nabroj redovne bilanse.
106
VIII
1) Nabroj vidove rasčlanjavanja.
2) Šta su normalni brojevi i kakvi mogu biti?
3) Šta su opšti podaci o preduzeću?
4) Koji su globalni racio brojevi?
5) Definiši tehničku podobnost sredstava za rad.
6) Šta sadrži zaključak o radu proizvodne faze?
7) Od čega se sastaji nabavna cena?
8) Napiši formulu za izračunavanje produktivnosti u nabavnoj fazi.
9) Koja je razlika između analize i revizije.
10) Nabroj specijalne bilanse.
107
TEME ZA DIPLOMSKE RADOVE sa orijentacionom strukturom obrade teme
1. Analiza postignutih rezultata poslovanja preduzeća u celini na primeru ...
Uvod 1. Opšti podaci o preduzeću 2. Analiza realizacije
2.1. Pokazatelji izvršenja zadatka 2.2. Pokazatelji efikasnosti uloženih sredstava i rada 2.3. Pokazatelji efikasnosti utrošenih sredstava
3. Analiza ostvarenog finansijkog rezultata 3.1. Pojam finansijkog rezultata 3.2. Pojam prihoda i rashoda 3.3. Analiza bilansa stanja 3.4. Analiza bilansa uspeha
4. Analiza rentabilnosti 4.1. Pojam rentabilnosti
4.2. Racia rentabilnosti 5. Zaključak Literatura
2. Analiza obavljanja realizacione faze u preduzeću ... Uvod
1. Opšti podaci o preduzeću 2. Analiza obavljanja realizacione faze
2.1. Analiza izvršenja zadataka - realizacije 2.2. Ispitivanje veličine realizacije 2.3. Ispitivanje strukture realizacije 2.4. Ispitivanje vremena realizacije 2.5. Ispitivanje kvaliteta realizovanih artikala 2.6. Ispitivanje teritorije realizacije i tržišta 2.7. Ispitivanje subjekata realizacije
108
2.8. Ispitivanje kupaca 2.9. Ispitivanje organizacije prodaje 2.10. Ispitivanje uslova prodaje 2.11. Uzroci odstupanja realizacije
3. Analiza troškova i ekonomičnosti 4. Analiza angažovanog radnog kolektiva i njegove produktivnosti 5. Analiza angažovanih sredstava i njihovo korišćenje
5.1. Analiza angažovanih osnovih sredstava 5.2. Analiza angažovanih obrtnih sredstava
6. Zaključak Literatura
3. Analiza finansijskog rezultata i rentabilnosti u preduzeću ... Uvod
1. Opšti podaci o preduzeću 2. Pojam finansijkog rezultata 3. Analiza ostvarenog finansijkog rezultata
3.1. Analiza prihoda 3.2. Analiza rashoda 3.3. Analiza dobiti (gubitka) 3.4. Analiza raspodele dobiti
4. Analiza rentabilnosti 4.1. Pojam rentabilnosti 4.2. Parcijalni pokazatelji rentabilnosti 4.3. Globalni pokazatelji rentabilnosti
5. Zaključak Literatura
4. Analiza obavljanja proizvodne faze u preduzeću ... Uvod
1. Opšti podaci o preduzeću 2. Pojam proizvodnje i organizaciona šema proizvodnih organizacionih
jedinica 3. Analiza izvršenja proizvodnje
3.1. Analiza proizvodnje i izvršenje proizvodnog plana 3.2. Analiza strukture proizvodnje (asortiman)
109
3.3. Analiza dinamika proizvodnje 3.4. Analiza kvalitet proizvodnje 3.5. Analiza štete u procesu proizvodnje 3.6. Analiza uslova proizvodnje i mogućnosti njenog povećanja
4. Analiza troškova i ekonomičnosti 5. Analiza angažovanog radnog kolektiva i njegove produktivnosti 6. Analiza angažovanih sredstava i njihovo korišćenje
6.1. Analiza angažovanih obrtnih sredstava (tekuća imovina) 6.2. Analiza angažovanih osnovnih sredstava (stalna imovina)
7. Zaključak Literatura
5. Analiza izvršenja zadatka proizvodnje u preduzeću ... Uvod
1. Opšti podaci o preduzeću 2. Pojam proizvodnje i organizaciona šema proizvodnih organizacionih
jedinica 3. Analiza izvršenja proizvodnje
3.1. Analiza proizvodnje i izvršenje proizvodnog plana 3.2. Analiza strukture proizvodnje (asortiman) 3.3. Analiza dinamika proizvodnje 3.4. Analiza kvalitet proizvodnje 3.5. Analiza štete u procesu proizvodnje 3.6. Analiza uslova proizvodnje i mogućnosti njenog povećanja
4. Zaključak Literatura
6. Analiza troškova ekonomičnosti proizvodne faze u preduzeću ... Uvod
1. Opšti podaci o preduzeću 2. Pojam proizvodnje i organizaciona šema proizvodnih organizacionih
jedinica 3. Pojam i vrste troškova proizvodnje
3.1. Analiza troškova prema vrstama 3.2. Analiza troškova grupisanih prema elementima kalkulacije 3.3. Analiza troškova prema mestima njihovog nastajanja
110
3.4. Analiza troškova prema nosiocima za koje se prave 3.5. Ukrštanje rezultata pojedinih analiza troškova 3.6. Dejstvo obima proizvodnje na cenu koštanja
4. Analiza ekonomičnosti 4.1. Pojam ekonomičnosti 4.2. Analiza ekonomičnosti 4.3. Mogućnosti smanjenja troškova
5. Zaključak Literatura
7. Analiza angažovanog radnog kolektiva i njegove produktivnosti u proizvodnoj fazi preduzeća ...
Uvod 1. Opšti podaci o preduzeću 2. Analiza radnog kolektiva
2.1. Pojam radnog kolektiva 2.2. Analiza veličine radnog kolektiva 2.3. Analiza veličine uloženog rada 2.4. Analiza strukture radnika i uloženog rada 2.5. Analiza fluktuacije radnika 2.6. Analiza korišćenja fonda radnih časova
3. Analiza produktivnosti 3.1. Pojam produktivnosti 3.2. Analiza produktivnosti
4. Zaključak Literatura
8. Analiza angažovanih sredstava i njihovo korišćenje u proizvodnoj fazi preduzeća ...
Uvod 1. Opšti podaci o preduzeću 2. Pojam proizvodnje i organizaciona šema proizvodnih organizacionih
jedinica 3. Analiza angažovanih sredstava i njihovo korišćenje
3.1. Analiza angažovanih obrtnih sredstava (tekuća imovina) 3.2. Pokazatelji o korišćenju obrtnih sredstava
111
3.3. Analiza angažovanih osnovnih sredstava (stalna imovina) 3.3.1. Analiza veličine osnovih sredstava 3.3.2. Analiza strukture osnovnih sredstava i njihove tehničke
podobnosti 3.3.3. Analiza istrošenosti osnovnih sredstava 3.3.4. Korišćenje osnovnih sredstava 3.3.5. Briga o čuvanju i pravilnom rukovanju osnovnim
sredstvima 3.3.6. Analiza tehničke opremljenosti rada 3.3.7. Perspektive za povećanje, odnosno smanjenje osnovih
sredstava 4. Zaključak Literatura
9. Analiza obavljanja nabavne faze u preduzeću ...
Uvod 1. Opšti podaci o preduzeću 2. Pojam i značaj nabavke i organizaciona šema 3. Analiza izvršenja zadatka nabavke
3.1. Veličina nabavke 3.2. Struktura nabavke 3.3. Kvalitet nabavljenog materijala 3.4. Vreme nabavki 3.5. Veličina pojedinačnih nabavki 3.6. Teritorije nabavke 3.7. Dobavljači od kojih se nabavlja 3.8. Način obezbeđenja nabavke 3.9. Uslovi nabavljanja 3.10. Štete koje nastaju za vreme isporuke
4. Analiza troškova i ekonomičnosti 4.1. Analiza nabavne cene 4.2. Analiza režijskih troškova 4.3. Analiza ekonomičnosti
5. Analiza angažovanog radnog kolektiva i njegove produktivnosti 6. Analiza angazovanih sredstava i njihovo korišćenje 7. Zaključak Literatura
112
10. Analiza izvršenja zadatka nabavke u preduzeću .. Uvod
1. Opšti podaci o preduzeću 2. Pojam i značaj nabavke i organizaciona šema 3. Analiza izvršenja zadatka nabavke
3.1. Veličina nabavke 3.2. Struktura nabavke 3.3. Kvalitet nabavljenog materijala 3.4. Vreme nabavki 3.5. Veličina pojedinačnih nabavki 3.6. Teritorije nabavke 3.7. Dobavljači od kojih se nabavlja 3.8. Način obezbeđenja nabavke 3.9. Uslovi nabavljanja 3.10. Štete koje nastaju za vreme isporuke
4. Zaključak Literatura
11. Analiza obavljanja finansijske funkcije u preduzeću ... Uvod
1. Opšti podaci o preduzeću 2. Funkcije, zadaci i značaj finasijske funkcije 3. Organizaciona šema finansijske funkcije 4. Pravila finansiranja 5. Finansijski izveštaji
5.1. Analiza bilansa stanja 5.2. Analiza bilansa uspeha 5.3. Analiza bilansa tokova gotovine 5.4. Uloga aneksa u pripremi i kompletiranju podataka za analizu
6. Analiza troškova angažovanog kolektiva i angažovanih osnovnih sredstava
7. Zaključak Literatura
113
12. Analiza finansijskih izveštaja u preduzeću ... Uvod
1. Opšti podaci o preduzeću 2. Vrste finansijskih izveštaja 3. Racio analiza 4. Analiza pomoću neto obrtnog fonda 5. Analiza bilansa tokova gotovine 6. Analiza bilasa tokova finansijskih sredstava 7. Zaključak Literatura
13. Racio analiza finansijskog izveštavanja u preduzeću ... Uvod
1. Opšti podaci o preduzeću 2. Pojam racio analize
2.1. Racio likvidnosti; 2.2. Racio dugoročne finansijske ravnoteže; 2.3. Racio strukture imovine (aktiva); 2.4. Racio strukture kapitala (pasiva); 2.5. Radio efikasnosti upravljanja 2.6. Racio strukture rashoda; 2.7. Racio strukture prihoda; 2.8. Racio rentabilnosti; 2.9. Racio ekonomičnosti; 2.10. Racio produktivnosti; 2.11. Racio tržišne vrednosti deonica i td.
3. Zaključak Literatura
14. Analiza periodičnog obračuna za period ... u preduzeću ... Uvod
1. Opšti podaci o preduzeću 2. Pojam i zadaci periodičnog obračuna 3. Sastavljanje periodičnog obračuna 4. Analiza periodičnog obračuna
114
4.1. Analiza bilansa stanja 4.2. Analiza bilansa uspeha 4.3. Analiza tokova gotovine 4.4. Uloga aneksa za pripremu i kompletiranje podataka za analizu
5. Pokazatelji koji se dobijaju iz periodičnog obračuna 6. Zaključak Literatura
15. Analiza završnog računa preduzeća ... za ... godinu Uvod
1. Opšti podaci o preduzeću 2. Pojam i zadaci završnog računa 3. Sastavljanje završnog računa 4. Analiza završnog računa
4.1. Analiza bilansa stanja 4.2. Analiza bilansa uspeha 4.3. Analiza tokova gotovine 4.4. Analiza neto obrtnog fonda 4.5. Analiza bilansa tokova finansijskih sredstava
5. Zaključak Literatura
115
UPITNIK
1) Da li ste zadovoljni predmetom izučavanja analize?
2) Imate li primedbe na sadržaj udžbenika?
3) Kako ocenjujete predavanja profesora?
4) Kako ocenjujete odnos profesora:
a) prema poslu
b) prema studentima
5) Šta ističete kao pozitivno u radu profesora?
6) Šta vam najviše smeta u radu profesora?
7) Šta bi ste savetovali za bolji rad u budućem periodu?
8) Treba li iz udžbenika nešto izbaciti i šta?
9) Treba li udžbenik nečim dopuniti i čime?
10) Kakva je vaša ocena o radu profesora:
a) prelazna
b) neprelazna
116
Izdavač: Visoka poslovna škola strukovnih studija u Leskovcu
Za izdavača: prof. dr Žika Stojanović
Prof. dr Dragomir S. Radovanović
ANALIZA POSLOVANJA PREDUZEĆA - vežbe -
Recenzenti: prof. dr Slobodan Markovski i prof. dr Ivan Mihailović
Lektor i korektor: Danijela Radovanović, prof. književnosti
Tehnički urednik: Predrag Radovanović
Kompjuterska obrada: Čedomir Đorđević
Štampa: SVEN Niš
Tiraž: 200
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
RADOVANOVIĆ, Dragomir S. Analiza poslovanja preduzeća / Dragomir S.
Radovanović, - (2. dop. izd.). – Leskovac: Visoka poslovna škola strukovnih studija,
2008. Leskovac (Niš: SVEN). - 314 str. : graf. Prikazi, tabele; 24 cm
Tiraž 200. – Napomene i bibliografske reference uz teks. Bibliografija: str. 309-310
INSB 978-86-84333-19-1
