ANALIZA KONKURENTNOSTI RURALNIH DESTINACIJA SA

ASPEKTA NOSILACA TURISTIKE PONUDE

Dunja Demirovi*1, Marko D. Petrovi**, Luis Carlos Neto Monteiro***,

Stefan Stjepanovi****

* Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, Fakultet za ekonomiju i inenjerski

menadment, Novi Sad, Srbija

** Geografski institut Jovan Cviji SANU, Beograd, Srbija

*** eki Univerzitet prirodnih nauka u Pragu, Fakultet za korienje i unapreenje zemljita,

Prag, eka **** Univerzitet u Istonom Sarajevu, Poljoprivredni fakultet, Istono Sarajevo, Bosna i

Hercegovina

Apstrakt: Turistike destinacije se danas suoavaju sa pojaanom konkurencijom na tritu, te su nosioci turistikih politika i ponude shvatili da je razumevanje faktora koji doprinose boljem

pozicioniranju destinacije na tritu, a samim tim i konkurentnosti od sutinskog znaaja za dalji

razvoj. Cilj ovog rada je da se utvrdi koliko je Autonomna pokrajina Vojvodina (Severna Srbija)

konkurentna kao destinacija ruralnog turizma, odnosno da se oceni trenutno stanje svih onih

faktora koji utiu/mogu uticati na konkurentnost destinacija ruralnog turizma u AP Vojvodini.

Anketiranjem 136 turistikih eksperata iz cele Srbije, dolo se do zakljuka da su kljuni resursi i

atrakcije ruralnih sredina AP Vojvodine ocenjeni bolje od makro i industrijski povezanih faktora.

To govori da strategija razvoja ruralnog turizma treba da ima posebnu vezu sa resursima i

atrakcijama destinacije, odnosno prioritet treba dati odravanju svih aspekata sigurnosti i

bezbednosti, stalnom poboljanju usluga, korienju pogodnosti multikulturalne sredine,

raznovrsnosti gastronomskih proizvoda, kao i primeni principa odrivosti u upravljanju ivotnom

sredinom. Rad dravnih i pokrajinskih institucija treba da ima za cilj da se osigura da destinacija

ima jasnu predstavu o tome u kom pravcu ide i ta je potrebno da postane uspena na dui period.

Kljune rei: konkurentnost, ruralni turizam, ruralna strategija, AP Vojvodina (Severna Srbija)

Uvod

U turistikoj literaturi, konkurentnost turistike destinacije se definie kao

sposobnost destinacije da odri svoju poziciju na tritu i/ili da je pobolja

tokom vremena (d'Hartserre, 2000, p. 239) i da isporui proizvode i usluge

1 Correspondence to: demirovic.dunja2@gmail.com

koji su bolji nego na drugim destinacijama, naroito po pitanju onih aspekata

turistikog iskustva koji su vani turistima (Dwyer & Kim, 2003, p. 374).

Globalna konkurencija u turizmu postala je izazov za mnoge zemlje koje se

takmie da postanu poeljna turistika destinacija, te je razumevanje faktora koji

doprinose konkurentnosti destinacije od sutinskog znaaja za odravanje

postojeeg nivoa razvoja turistike destinacije, njenog rasta i vitalnosti (Hassan,

2000; Ritchie & Crouch, 2003). Zbog toga, merenje konkurentnosti moe se

smatrati kljunim faktorom u obezbeivanju uspeha turistikih destinacija.

U kontekstu turizma, globalizacija znai poveanje broja destinacija, a uslovi na

meunarodnom turistikom tritu su se drastino promenili, te je za destinacije

neophodno da na ove izazove odgovore kako bi ostal konkurentn na tritu.

Razvoj novih turistikih proizvoda i destinacija je jedan od naina da se povea

produktivnost u sektoru turizma (Fadeeva, 2003). Globalizacija kroz

demokratizaciju informacionih i komunikacionih tehnologija predstavlja veliki

izazov, zajedno sa efektima drugih socijalnih i ekonomskih promena, kao to je

poveanje mobilnosti pojedinaca, vea ekonomska liberalizacija, rastui udeo

penzionera sa visokom kupovnom moi; poveanje znaaja pitanja ivotne

sredine i druge promene. Ove promene uticale su na poveanje zahteva i

oekivanja potroaa (turista) u pogledu kvaliteta fizikih objekata i vetina i

sposobnosti onih koji rade u turistikom sektoru. Konkurencija u turistikoj

privredi je tako postala otrija uz potrebu orijentacije ka kupcima, dok

profesionalizam postaje kljuna komponenta prilikom selekcije zaposlenih

(Navickas & Malakauskaite, 2009).

Ruralni turizam je jedan od prioriteta u turistikom razvoju mnogih evropskih

zemalja. Trite ruralnog turizma je u porastu, dok je u isto vreme budunost

mnogih ruralnih podruja neizvesna, zbog promena u poljoprivrednoj

proizvodnji ili atraktivnosti urbanih sredina zbog veeg ivotnog standarda.

Ruralni turizam se smatra jednim od odgovarajuih instrumenata za

revitalizaciju ruralnih podruja i obezbeivanje njihove odrive budunosti kroz

zadravanje posla ili otvaranja novih radnih mesta, podrke poljoprivrednim

gazdinstvima, ouvanja prirode, odnosno ouvanja seoskih zanata kao turistike

atrakcije. Destinacije ruralnog turizma zasnivaju se na kompleksnom

turistikom proizvodu, koji se sastoji od nekoliko parcijalnih proizvoda

(smetaj, transport, hrana, trgovina, atrakcije i drugo) i koji se kao takav nudi

posetiocima (Demonja & Rui, 2011; Hall, Roberts & Mitchell, 2005; Sidali,

2011). Ova pojedinana turistika preduzea su meusobno zavisna i povezana,

a to su pre svega mala i srednja preduzea koja su nosioci aktivnosti. Problemi u

ruralnom turizmu koji doprinose smanjenju konkurentnosti ogledaju se izmeu

ostalog i u postojanju jake konkurencije umesto saradnje meu ponuaima

turistikih proizvoda i usluga u ruralnim prostorima. S obzirom na znaaj

turizma za ruralna podruja, utvrivanje faktora koji utiu na poboljanje

konkurentske pozicije na turistikom tritu od velike je vanosti za njihov dalji

razvoj.

Autonomna pokrajina Vojvodina je relevantna oblast za istraivanje u ovom

radu jer najvei deo njene teritorije (oko 90%) predstavlja ruralno podruje.

Takoe, Vojvodina raspolae znaajnim prirodnim potencijalima,

poljoprivrednim zemljitem, tradicionalnim pristupom poljoprivredi, dobrim

potencijalom za razvoj ruralnog turizma, prepoznatljivim tradicionalnim

lokalnim gastronomskim specijalitetima i mogunostima za razvoj drugih

komplementarnih aktivnosti. Meutim, ruralna podruja se suoavaju sa brojnim

problemima, poput smanjenja broja poljoprivrednika (ukupan udeo

poljoprivrednog stanovnitva u ukupnom stanovnitvu je ispod 11%), poveanja

broja starakih domainstava zbog odlaska mladih u gradske sredine, te

smanjenja poljoprivrednih povrina na raun izgradnje industrijskih povrina.

Uprkos tome to pojedini urbani centri u Vojvodini belee rast populacije,

mnoge ruralne zajednice i dalje zavise od poljoprivrede, koja je njihov znaajan

ekonomski oslonac, ali koji ne obezbeuje odgovarajue rezultate. Mogunosti

za bri razvoj ruralnih podruja Vojvodine su u multifunkcionalnom razvoju

koji izmeu ostalog podrazumeva razvoj kompatibilnih nepoljoprivrednih

delatnosti poput agroturizma i drugih oblika turizma, zanatstva, rekreacije, te

lakeg pristupa kreditima za ene koje ive na selu i bave se poljoprivrednom

proizvodnjom i ruralnim razvojem, kao i drugi oblici privreivanja na selu,

ukljuujui ruralni turizam i proizvodnju zdrave hrane.

U Regionalnom prostornom planu AP Vojvodine do 2020. godine (2011), ruralni

turizam je oznaen kao turistiki proizvod izuzetnog potencijala, ali nedovoljno

ureen i neafirmisan. Takoe, na osnovu analize kljunih faktora uspeha i ocene

postojeeg stanja, trenutno dostignuti nivo konkurentnosti Srbije u oblasti

ruralnog turizma je na vrlo niskom nivou (prosena ocena je 1,5). To pokazuje

da se prirodni, kulturni i socijalni preduslovi za razvoj ruralnog turizma ne

koriste tako da se stvore odgovarajue prednosti u odnosu na druge ponuae u

grani to moe biti vaan uslov pre svega opstanka, a potom i napredovanja

neke organizacije.

U domaoj literaturi analiza faktora konkurentnosti vrena je na nivou pojedinih

gradskih turistikih sredina, te na nivou Republike, ali ne i na nivou Vojvodine

kao destinacije ruralnog turizma. S tim u vezi, javila se potreba ovakvog vida

istraivanja jer se ruralni turizam prepoznaje kao jedan od kljunih alata za

razvoj regiona sa niskim agroekolokim potencijalom, nerazvijenom

poljoprivrednom strukturom i ouvanim prirodnim resursima. Kako bi ruralni

turizam mogao progresivno da se razvija i da doprinese promociji i

diversifikaciji regionalne ekonomije, rastu zaposlenosti i smanjenju

depopulacije neophodno je utvrditi faktore koji utiu na smanjenje, odnosno

poveanje konkurentnosti ruralnog turizma Vojvodine. Iz ovoga proizilazi da je

cilj rada se utvrdi koliko je Vojvodina konkurentna kao destinacija ruralnog

turizma, odnosno da se oceni trenutno stanje svih onih faktora koji utiu/mogu

uticati na konkurentnost destinacija ruralnog turizma u Vojvodini.

Metodologija

Turistiki eksperti Srbije su zamoljeni da ocene trenutno stanje svih 17 faktora

koji utiu/mogu uticati na konkurentnost destinacija ruralnog turizma u

Vojvodini razvrstanih u tri velike grupe, odnosno determinante:

- Kljuni resursi i atrakcije (Fiziko-geografski elementi sredine, Kulturna batina, Mogunosti za sport, zabavu i rekreaciju; Smetajni kapaciteti i njihova

autentinost; Gastronomija; Opta infrastruktura i turistika suprastuktura;

Sigurnost i bezbednost);

- Strategije turistike destinacije (Marketing; Zaposleni u turistikom sektoru i ruralnim turistikim objektima; Politika planiranja i razvoja

destinacije; Menadment kvaliteta usluga; Menadment zatite ivotne sredine) i