Simbolzam u Dalijevim delima

Dalijev itav rad je protkan simbolima. Na primer, Mekani satovi koji se prvi put pojavljuju na slici istrajnosti secanja pokazuju Ajntajnovu teoriju da je vreme relativno a ne fiksno. Ideju za ovu simboliku Dali je dobio posmatrajuci topljenje sira na vrelom avgustovskom danu.Slon je takoe, simbol koji se pojavljuje u vie Dalijevih dela. Inspirisan Berninijev skulpturomu Rimu, naslikao ga je sa dugim, gotovo neprepoznatljivim nogama od elje zajedno sa obeliskom naleima. Slon je distorzija u prostoru, objanjava u jednoj analizi, duge i tanke noge pretstavljaju kontrast besteinskog i same strukture. Slikam sa apsolutnom prirodnocu, bez estetske brige, inimstvari inspirisan dubokom emocijom i pokuavam ih preneti na platno iskreno. Jaje pretstavlja jos jedan Dalijev simbol koji oznaava ljubav i nadu. Pojavljuje se na slikama Veliki masturbator i metamorfoza narcisa. Razne ivotinje se pojavljuju tokom njegovog rada: mravi pretstavljaju smrt, trule, kao i velikuseksualnu elju, pu je povezan sa ljudskom glavom (video je pua na bicikli ispred Frojdove kuce kada seprvi put sastao sa njim), a skakavci su simbol otpada i straha. Bez obzira na vreme, koje neosporno prolazi, ili bolje reci topi se, kao to je Dali nastojao da pokae u svojim delima, ovaj slikar nikada nece biti prevazien ili neprihvatljiv za odreenu epohu ili prostor.

Stil i delo Salvadora Dalija

ini se da je osnovni cilj Salvadora Dalija bio da privue panju, ali i proiri vidike drutva. Zbog svog nemara i nepotovanja profesora tvradnjom da niko nije dovoljno kompetentan da njega oceni, 1926. godine je izbaen sa akademije, ali uvenom slikom Korpica sa hlebom je neosporno dokazao svoj talenat. 1929., iste godine kada je upoznao Galu, ini se da Dali poinja da razvija svoj prepoznatljivi stil koji je isprva bio obojen mnotvom seksualnih simbola. Iako u to vreme skandalozna, ova dela su od strane kritike bila jako dobro prihvaena. Ova godina je jako znaajna za razvoj njegove umetnosti jer je takoe saraivao sa svojim prijateljem, rediteljem Luisom Bunjuelom, na nadrealistinom filmu Andaluzijski pas u kom je i glumio. U sluaju Salvadora Dalija, umetnost je bilo i njegovo pojavljivanje na skupovima u javnosti, njegovo ponaanje, njegov nain ivota je bio umetnost. Primeri za to su neuobiajena okupljanja u njegovoj vili, dolazak na koktel u ronilakom odelu, sa tapom za bilijar i psima, kao i velianje sopstvene linosti u svakom smislu. Dali se oprobao i u dadaistikoj umetnosti koja je imala veliki uticaj na njegov kasniji rad. Dok je boravio u Madridu, postao je deo drutva kom su pripadali i Federiko Garsija Lorka, Luis Bunjuel, Pedro Garsijas, Pepin Belo, Eugenio Montes i Rafael Baradas. Za Lorku je Dali tvrdio da je ovaj bio zaljubljen u njega, ali da ga je ipak morao odbiti.Gledano hronoloki na njegovo slikarstvo, moe se rei da su poeci meavina realizma i nadrealizma, bar prema elnicina koji su organizovali veliku Dalijevu retrospektivu u Barseloni na kojoj se Dali nije pojavio. U taj period spadaju dela Devojka koja sedi, Devojka na prozoru, Korpica sa hlebom. Od kljune 1929. Dali se u potpunosti koncentrie na nadrealizam. Prve nadrealistine slike su Med je slai od krvi i Sprava i ruka, nastale 1927. godine, na samom prelazu u potpuni nadrealizam. Vane slike u njegovom nadrealistikom periodu od 1929. do 1941. godine su Istrajnost seanja, Narcisova metamorfoza, koju je pratila istoimena pesma, zatim Galin portret, Veliki masturbator, Portret Pola Elijara. Skup dela od 1941. do 1948., strunjaci su imenovali Autoanalizam i sinteza. U to vreme Dali objavljuje autobiografiju Tajni ivot Salvadora Dalija, postavlja dekor za Hikokov film Seti se, slika drugu Korpicu za hleb i slika platno Pikasov portret u slavu sunca. Bitno za taj period je kriza evropske umetnosti do koje je dolo nakon Drugog svetskog rata.Nakon 1948. dolazi period u Dalijevoj umetnosti koji kritiari nazivaju Monarhini i mistini Dali. Tada Dali stavlja akcenat na religiozni deo svoje linosti i slika Tajnu veeru, Hrist sv. Jovana od Krsta, Aneoski pejza, Superkockasto raspee, Sikstinsku Madonu... 1958. godine eni se Galom u katolikoj crkvi.Istrajnost u radu je, prema organizatorima Dalijeve retrospektive, ono to odlikuje doba izmeu 1961. i 1979. godine. Tada nastaju platna Gala posmatra Sredozemno more, Dalijeva ruka die zlatni veo..., Halucinirajui toreador, Portret moga mrtvog brata...Poslednja etapa u radu Salvadora Dalija je Prepoznavanje univerzalnog dela. Traje od 1980. godine, pa sve do smrti ovog velikog umetnika, 1989. Ovo je period kada umire Gala (10.06.1982.), a Dali gubi energiju i volju za ivotom. Bitne slike iz tog perioda su nastale upravo u godini Galine smrti. To su Otelo koji sanja Veneciju, La Pieta i Tri slavne Galine zagonetke. Otada, pa sve do samog kraja, Dali se povukao u sebe, slabo komunicirao sa ljudima i bio mrzovoljniji nego obino.Dana 23. januara 1989. godine u rodnom Figerasu, dok je sluao svoju omiljenu operu, Tristan i Izolda, Sadvador Dali umire u 85-oj godini ivota.

Autoportret s rafaelskim vratom

Ova je slika nastala kada je Daliju bilo samo 17 godina. Godine 1921.,kada mu je umrla majka, prikazao se neto starijim i otrijih crta lica to za njega nije karakteristino. Ovaj prilino grub, izazovan autoportret pun je mao atmosfere koja nas navodi na pogreno miljenje o autorovom karakteru, iako je pravi razlog skrivanje Dalijeve plahosti.

Zagonetka zudnje: Majko moja, majko moja, majko moja

Na slici je vidljiva bleda glatka glava (oito Dalijeva), prikazana kako spava i verovatno sanja. Kritiari uveravaju kako oblik glave podsea na neobinu kamenu formaciju koja se moe pronai u okolici Cadaquesa, gde je Dali iveo. Meutim, ovde su glava i njeni ve poznati kovravi dodaci vrlo sitni, dok platnom dominira prodoran predmet pun pregradaka koji podsea na mozak. U mnogim pregradama je naznaeno ma mere (majko moja), a ostale pregrade su za druge opsesije Dalijeva ivota. Naslikana 1929.

Postojanost pamenja

Ova slika je najverovatnije najslavnije Dalijevo delo. Labavost, mlitavost obeenih glatkih satova briljantan je koncept, uinkovitiji od veine uzbudljivih iskrivljenja naeg ve potkopanog verovanja u prirodu, propisani poredak. Na ovoj slici slikovito prikazivanje dostie ono to se nalazi u naoj podsvesti, pobuujui u nama univerzalno zanimanje za vreme i pamenje. I sam je Dali prisutan na slici i to u prikazu uspavane glave koja se vidi na slici Zagonetka udnje. Inspiracija za nastanak ove slike je takodjevrlo neobina. Pojavila se kada je Dali razmiljao posmatrajui prirodnost sira Camembert. Pozadina na kojoj je prikazan Port Lligat ve je bila naslikana, tako je Daliju bilo potrebno samo nekoliko sati da dovri sliku. Naslikana 1931.

Raspadanje Postojanosti pamcenja

Dalijev ponovni rad na Postojanosti pamenja raen je u duhu "atomskog misticizma". "Raspadanje" i "upornost" mogu biti shvaeni kao dva pojma koja meusobno iskljuuju jedan drugi, ali kada je u pitanju paranoino- kritiki svet Salvadora Dalija, sve je mogue. Mekani satovi se polako raspadaju, dok se svet oko njih polako fragmentiseu kamene blokove geometrijski preciznih dimenzija. Izravnati rogovi nosoroga ukazuju na njegove matematike neobinosti. Vei deo scene nalazi se ispod vodene povrine koju je Dali pretvorio u kou koja visi sa grane. Na nekim drugim slikama, ta se "koa" moe pomaknuti i moe se videti morsko dno. Ispod ribe nalazi se prozirna, gotovo neprimetna verzija autoportreta (glave), koja se pojavljuje na mnogim delima iz dvadesetih i tridesetih godina. Naslikana 1952.-1954.

Prvo proucavanje Bogorodice od Port Lligata

1949. Dali jepoeo raditi Bogordicu, koju je dovrio 1950. godine, a to delo obeleava poetaktzv. "religiozne" faze u njegovom stvaralatvu. Bogorodicu je blagoslovio papaPio XII., s kojim se 1949 Dali susreo. Umetnik je do tada ve stvorio kult svoje ene Gale, predstavljajui je kao poluboansko bie. Uticaj renesansne umetnosti na Dalijevo stvaralatvo na ovoj slici je na samom vrhuncu. Fragmentarizacija vizija na slici odraz je "atomskog misticizma".

Devojka koja stoji na prozoru

Devojka sa slike je Dalijeva sestra Ana Maria, koja je pozirala za nekoliko portreta nastalih u leto 1925. godine. Kao i na poznatim slikama Devojka koja sedi i ena na prozoru u Figuerasu, i ovde je devojka prikazana s lea, tako dajoj je lice sakriveno. Takavnain prikazivanja bioje jedna od Dalijevih karakteristikapomenutog razdoblja, a mnogi su mu pokuali pronai neko psiholoko objanjenje. Kroz bezizraajni ljudski element stvoren je efekt koji je u neobinom kontrastu sa sveanim ugoajem, naroito sa izraenim prikazom reke i jasnoom i sveinom slike. Slika je izloena na Dalijevoj prvoj samostalnoj izlobi odranoj u galeriji Delmau u Barseloni, gde joj se divio i Pikaso. Ana Maria se o Daliju brinula poput majke, budui da je on bio ne samo strano nepraktina osoba, ve i stoga to se veoma bojao seksualnosti. Ona je bila njegov jedini enski model sve do pojave njegove budue ene, Gale Eluard. Gala je preuzela ulogumodela i nastavila pozirati saistim ekskluzivnim arom, to ju je uinilo Ana Marijinom venom neprijateljicom.

Isus Svetog Ivana

Ovo je jedna od vrlo popularnih i slavnih slika, koja je izazvala dosta nesuglasica kada ju je umetnika galerija iz Glazgova odluila kupiti. Temelj ove slikeje crte koji je izradio panski mistik, Sveti Ivan, nakon to je imao ukazanje. Slikar je prikazao raspetog Hrista, i to gledanog odozgo, koji se, kako je Dali objasnio, stopio sa njegovim vlastitim "kosmikim snom".Na tajnain stvoren je krug, koji se nalazi unutar zamiljenog trokuta (trokut ine Hristova glava, njegove ispruene ruke i linija krsta). Mesto na kojem se odvija raspee nalazi se visoko iznad kamene obale koja se nalazi u blizini Dalijevog doma.

Spanija

Iako to ba i nije karakteristino za Dalija, najvanija vizija ove slike ima simbolino znaenje. Na to je znaenje ukazao i sam slikar, upisavi ime slike (Espana) na njenom donjem delu. Dalijeva ratom razorena domovina predstavljena je u liku ene ija je glava i gornji deo torza zapravo prikaz grupeljudi koji se bore. enine usne predstavljaju ogrta jednog od boraca, a njezine bradavice glave dvojice jahaa s vitekog turnira. I borci, a i lice ene, naslikani su tako da podseaju na stilLeonarda da Vinija. Slika je nastala 1938.

Geopoliticko dete posmatra radjanje novog coveka

Naslov ove slike kao da je parodija na sva optimistina predvianja nastala tokom Drugog svetskog rata. Osnova tih predvianja bilo je razmiljanje kako e jedan "novi svet" nastati nakon poraza faizma. Geopolitika je bila vrlo popularna nauka tridesetih godina XX vijeka, a zasnivala se na pretpostavci da geografski faktori utiu na sudbinu drava, pogotovo njihova lokacija na kontinentima. Prisutnost deteta na slici je namerna. Ono slui da bi se oslabilo naivno verovanje,a ojaao skepticizam onoga ko je posmatra, a tu sumnjiavost deliojei sam umetnik. Novi ovjk razbija "ljusku" globusa poput pileta. Ali globus deluje kao da je obavijen mekom koom, a ne ljuskom, i kontinenti su mekani. Tajanstvenost je pojaana prikazom suze koja izlazi iz zapadne Afrike. iljasti baldahin i ena s uperenim prstom (vrlo miiava ali i mrava) pridonose nastojanjima da se na slici stvori prilino opasna atmosfera. Naslikano 1943.

Halucinirajuci toreador

Za nastanak ovog velikog platna umetnika je inspirisala kutija olovaka marke "Venera". Sam ga je Dali nazvao jo jednim imenom - "Dalijev opus u jednoj slici", ba zbog toga to su na njemu u antologiji sakupljenesve vizije karakteristine za Dalija. U gornjem levom uglu slike nalazi se poduhovljena Gala Dali, dok je u donjem desnom uglu prikaz Dalija kao estogodinjaka. Kao i na mnogim ranijim delima na kojima se pojavljuju mali prizori, i ovde je lik Miloske Venere prikazan u nizu, u kojem se likokree i menja pol. U prvi mah je vrlo teko na slici razabrati lik toreadora i to sve dok ne primetimo kako je goli torzo druge Venere zdesna zapravo lice, a zelena sena na tkanini zapravo kravata. Na levom delu blista toreadorovo odelo koje kao da je napravljenood same svetlosti, a koje se kasnije polako pretvara u stenu. Ta se stena u isto vreme moe interpretirati i kao glava umirueg bika. Slika je nastala od 1968.-1970.

Brod

Kao i slika panija, i na ovoj slici postojidvostruko znaenje. Brod predstavlja enu.

Labudovi reflektovani u slonove

Postoje dve vrste Dalijevih halucinantnih vizija koje su nastale uz pomo njegove paranoiko- kritike metode: pojedinane vizije koje semenjaju u zavisnosti od percepcije onoga ko ih posmatra i grupeod dve ili vie vizija koje se kao predmeti meusobno razlikuju, ali imaju uznemiravajue vizuelne slinosti. Labudovi i grane drveareflekovanjem na povrini vode na neobjanjiv nain stvaraju odraze, zapravo likove slonova. Isto tako, ukoliko sliku okrenemo naopako, opet emo dobiti isti rezultat - labudovi e se reflektovatiu slonove. Mekane, klizave povrine i vijugavi oblici stvaraju posebno neugodnu atmosferu, koja nije u skladu sa likom bledog mukarca koji zastajkuje. Naslikano 1937.

Stvaralatvo do Drugog svetskog rata

Godine 1929. dolazi do zavretka faze pozajmljivanja stilova. Dali poinje razvijati svoj lini, sebi svojstven i prepoznatljivi stil koji se u poetku odlikovao mnotvom seksualnih simbola na njegovim nadrealistikim slikama.Iako su njegova dela iz ovog perioda bila uveliko skandalozna, kritiari su bili oduevljeni (kritiari su uvek zadovoljni kad je neto okantno)On je ve odrao nekoliko profesionalnih izlobi, a te 1929-te godine se i slubeno pridruio nadrealistikoj koli koju su osnovaliAndre Breton,Louis Aragoni Dalijev poznanikPaul Eluard. Sedite grupe bilo je u parikoj etvrti Montparnasse. Po primanju u grupu, Dali je razvio svoju paranoino-kritiku metodu slikanja prema kojoj su nadrealisti trebali pristupiti svojoj podsvesti radi vee umetnike kreativnosti, a ostali nadrealisti su ga od tada uzdizali na pijedestal.Godine 1929. otvorena mu je i prva izloba u Parizu, mada on joj nije prisustvovao. Dva dana pre izlobe, on bei s Galom u paniju. Dali nakratko ostavlja Galu u Barseloni iz dva razloga. Prvo da bi pokupio novac od Goemansa koji je prodavao njegove slike, a drugo kako bi se vratio u Figueras da izgladi stvari s ocem. Otac ga se ve preodrekao, primarno zbog ivota s, kako je on nazivao Galu, rasputenicom.Dalije ovaj razlog ispravio, bar je on to sam smatrao, slikomZagonetka Williama Tella,o kojoj kae:William Tell je moj otac, a maleno dete koje dri u naruju sam ja. Umesto jabuke, na glavi imam sirovi kotlet i otac me eli pojesti. U siunoj ljusci oraha kraj njegove noge nalazi se detence u liku moje ene Gale. Ona je pod stalnom pretnjom oevog stopala koje bi, da se i mrvicu pomakne, zdrobilo orahovu ljusku.

No, iako je ova slika naslikana kao simbol iskupljenja sadravala je kontroverzne simbole. Dali jeWilliamu Tellusa slike namerno dodaoLenjinovolice kako bi izazvao kontroverzu, to mu je i uspelo. Breton, voa nadrealista, osudio je Dalija, a sliku prozvao sramotnim izgredom i"kontrarevolucionarnim inom".Drugi razlog oeve ljutnje bio je jedan Dalijev postupak. Dal je napravio kromolitografiju sa Svetim srcem preko koje je neuredno napisao: Ponekad iz puke zabave pljunem na portet svoje majke.Likovni kritiar Eugenio D'Ors je ovo i objavio, a kada je to proitao Dalijev otac, shvatio je to doslovno i izjavio kako je njegov sin poinio svetogre prema njegovoj pokojnoj supruzi. Iako je to zamiljeno kao in koji bi okirao nadrealiste, ova slika uzrokovala je da se njegov otac konano i potpuno odrekne svog sina.

Pored slikanja Dali se bavio i dizajnom. On je kreirao prvi logo nama poznatim lizalicama Chupa chups. Dizajnirao je zaEurosongkoji se odravao u Madridu 1969 godine. Ovaj ovek je svata radio i stvarao na raznim stranama, i ta stvaralaka arenolikost mu je samo dodatno uvrsitla njegov status genija. Kao neku vrstu svog umetnikog testamenta predstavljaju tri slikeKolumbovo otkrie Amerike (Kolumbov san),Lov na tuneiHalucinogeni toreador.

Kolumbovo otkrie Amerike (Kolumbov san)

Halucinogeni toreador

Lov na tune

Znacajan trenutak zaDalijabio je momenat kada je upoznao jednog od vodja nadrealistickog pokreta,Paula Eluarda, ciji je portret 1929. godine poceo raditi, obogativsi ga razlicitim poznatim i karakteristicnim aluzijama kao sto su lavlja glava, mravi, i skakavci. Ipak je za njega najznacajniji momenat svakako bio onaj kada je upoznaoHelenu Devulinu Diakonoff Galu, kcerku moskovskog cinovnika,Eluardovusuprugu. Od tada,Galaje bila predmet njegovih misli, njegova inspiracija, bice koje je nekada sanjao, a koje se iznenada, nenadano naslo pred njim. SlikaPrilagodjavanje zeljeiz 1929. godine predstavlja upravo izazov ljubavi pred kojim seDalnenadano nasao, prikazujuci zelju lavljim glavama. Od tada poceo je slikati sjajnom zanatskom vestinom, fotografskom vernoscu, koja ga je, iako nekih 25 godina pre, ucinila uzorom americkog foto-realizma. Fotografskom preciznoscu se sluzio da bi precrtao slike iz svojih snova. Ta metoda ce postati konstanta njegovog rada, a prve pokusaje tog slikarstva mozemo smatrati uvodom u nadrealisticko slikarstvoSalvadora Dalija.Jedna od znacajnijih slika iz tog perioda jeVeliki masturbatoriz 1929. godine cija se kompozicija temelji na sredisnjem liku zene koja mirise karanfil.

Ovaj prizor poprima jedno drugacije znacenje, a isprepleten je svezim secanjem na vazan letnji susret saGalomu Cadaqusu, na stenama Cape Creusa. Ova slika predstavlja vrstu mekanog autoportreta (Dalije inace izradio celokupnu teoriju o tvrdoci i mekoci, kao temeljima njegove estetike sadrzanim u formuli savrseni zivot i izoblicene morfologije.

Iz obzira i ljubavi prema svom ocu,Dalije dugo tajio prave razloge razdora u porodici i svog izgnanstva iz nje. To je predocio u slici Zagonetka Williama Tella iz 1933. godine. On je tom slikom zapravo poravnao racune sa ocem, koji ga je razbastinio jer je odlucio ziveti sa bivsom zenomPaula Eluarda.

Nakon sto je spoznao da je raskid sa ocem neminovan,Dalise pobunio tako sto je odrezao kosu, kao da glavu posipa pepelom. Simbolicko shvacanje ovog akta je prisutno u fotomontazi sastavljenoj od fotografijeDalijaobrijane glave iGale, koju je napravioLuis Buuel1929. godine. Jedna od najznacajnijihDalijevihslika je svakakoGeoloska sudbinaiz 1933. godine koja prikazuje potpuno samog konja usred pustinje sa dvije lobanje na sebi, koji izgleda kao da je u procesu pretvaranja u stenu.

Ta slika ujedno prikazuje njegovu opsednutostAngelusom Jean Francoisa Milleta. On je Milletovodelo proucavao 1933. godine kao specificnu Arhitektonsku kompoziciju, te kao prikazivanje specificnog katalonskog nasledja uAtavizmu u sumrakiz 1934. godine.Nadrealisticki umetnici su se opcinjenosti ekstravagantnom odecom prepustali samo u drustveno prihvatljivim prilikama, poput npr. maskenbala.

Medjutim,Dalije tu bio izuzetak. Njegov dar za ou je pre svega olien u njegovim brkovima zasiljenim prema gore. On se nije slagao sa nadrealistima, izrugivao se ideoloskim stavovima nadrealizma, tridesetih je godina cak poceo iskazivati naklonost ka monarhizmu i fasizmu. Bio je opcinjen karakteristicnim ispadima zaArt Nouveau, te je gajio urodjenu ljubav za ki. Pravio je razne predmete poput prozirnih lutki za izloge ispunjnih vodom u kojima je plivala riba, oponasajuceg krvotoka, namjestaja oblikovanog po telu kupca, kataloga aerodinamicki oblikovanih delova automobila koje ce desetak godina kasnije prihvatiti cela automobilska industrija. Izlagao je u Americi, pisao je pesme i objavljivao u casopisimaNadrealizam u sluzbi revolucijeiMinotaur. Retusirajuci fotografiju holivudske diveMae West, naslikao je unutrasnjost celog stana ukljuujui i slavnu sofu u obliku usta Mae West.

Dizajnirao je sesire, kravate i jestivu dugmad, kao i odecu ciji su sastavni delovi bili pravi jastozi i majoneza. Njegovi su objekti postali slavni u celom svetu. Njegova opsednutost samim sobom, sklonost ka politicki nekorektnom ponasanju se moze shvatiti kao odluka da se prikaze vulgarnim u Bretonovimocima.Bretonje od njegovog imena napravio anagramAvida Dollars, optuzivsi ga za teznju ka komercijalnom koju je nadrealizam odbacivao. Dalijasu takodje zanimale soljice i ladice, pa su takvih motiva puna njegova dela iz ovog perioda.Takvi primeri su slikeAntropomorfni ormar s ladicamaiz 1936. godine iMilonska venera s ladicamaiz 1936. godine. On je ladice posudio od Freudeai koristio ih je da bi slikovito prikazao njegovu psihoanaliticku teoriju. Izjavio je: judsko je telo puno tajnih ladica koje samo psihoanaliza moe otvoriti. . onglirajui elementima vizija, snova, uspomena i psiholokih zakrivljenja Salvador Dali (19041989) e 1937. godine naslikati i samSankoji je za njega "stvarno hrizolitsko udovite koje moe da nas obuzme svom snagom". Veito gonjen nepresunom eljom za nemilosrdnom objektivizacijom sna Dali e dramatizacijom i preradom nesvesnih fantazama kroz (hiper)realistiki stil verno slediti psiholoku kompleksnost o kojoj je Frojd pisao u svojim delima neprestano na taj nain obogaujui asortiman nadrealistikih tema.

Daliju je bilo vie nego jasno da pored graanskog drutva i njegovih formalnosti, konvencija i ogranienja, nesvesno i nadrealizam ne bi postojali ni bez Frojdove psihoanalize. Kako bi iskazao ljubav prema voljenom uitelju Dali je preuzeo stav da "jedinu razliku izmeu besmrtne Grke i savremenog doba predstavlja Zigmund Frojd, koji je otkrio da je ljudsko telo, isto neoplatonsko u doba starih Grka, danas puno tajnih fioka koje samo psihoanaliza moe da otvori". Takav stav Dali je otelotvorio na slikamaAntropomorfna komoda(1936),irafa u plamenu(1936-37) i skulpturiMiloska Venera s fiokama.

irafa u plamenu

Salvador Dali je 1937. godine naslikao poznatu sliku irafa u plamenu. Slika izraava stav nadrealista, da je slikarstvo samo sredstvo za oslobaanje nesvesnog, koji je imao osnovu u psihoanalizi Sigmunda Frojda. Iako je Dali izjavio da je slika apolitina, ova slika ipak predstavlja njegovu linu borbu protiv panskog graanskog rata u njegovoj domovini. Slika se danas nalazi u Kunstmuseumu u Bazelu.Slika irafa u plamenu je nastala za vreme panskog graanskog rata, a poznato je da je u to vreme Salvador Dali bio duboko zabrinut zbog stanja u njegovoj zemlji, koja je bila u haosu. Ova slika nesumnjivo odraava tu brigu. Sa druge strane smatrao je da nesvesno i nadrealizam ne bi postojali bez Frojdove psihoanalize. Zato po njemu: "Jedinu razliku izmeu besmrtne Grke i savremenog doba predstavlja Sigmund Frojd, koji je otkrio da je ljudsko telo, isto neoplatonsko u doba starih Grka, danas puno tajnih fioka koje samo psihoanaliza moe da otvori." Takav stav je otelotvorio na slici irafa u plamenu.Scena na slici irafa u plamenu je postavljena u atmosferi sumraka uz duboko plavo nebo. U prvom planu su dve enske figure, koje imaju nedefinisane falike oblike, i potporu i izgledaju, kao da su na takama. Obe enske figure imaju nejasne duguljaste predmete koji vire iz njihovih lea. One su dvostruke, kao komode sa fiokama, kao i take i oblici, koji su uobiajeni arhitipovi u umetnikom stvaralatvu Dalija.Prva enska figura naglaena jezivo akvamarin bojom, liena je crta lica, sa fiokama u grudima i levoj nozi. Ove fioke, koje se otvaraju sa njene strane su simbol unutranjih, skrivenih, podsvesnih misli. Izgleda kao da nedostaje sloj mesa na njenim rukama i licu, otkrivajuci miice ispod. Iza nje druga enska figura, kao da dri neto to izgleda kao meso ili miicno tkivo. U pozadini je irafa u plamenu. Iako relativno mali elemenat na slici, irafa je ipak dominantna, kako u ivom koloritu, tako i njenom dramatinom vizuelnom efektu.Razliite nijanse plave, crne i braon boje, prikazuju sumornu, tunu i hladnu scenu. Kroz izbor boja, Dali prikazuje uzaludni, tamni, ali sanjalaki osecaj koji izraava moderna umetnost. Dve enske figure, u skladu sa ostatkom slike stvaraju osecaj gubitka, oaja, nalikuju na san.Salvador Dali je sliku irafa u plamenu opisao kao "mukog kosmikog apokaliptinog monstruma." Iako nije esto smatrana, ova slika je zaista i jedna od njegovih ratnih slika.

Jedna od poslednjih fazaDalijevogstvaralastva je skupina slika za ciji je nastanak zasluzna paranoidno-kriticka metoda kojoj pripadaSan prouzrocen letom pcele oko nara, sekundu pre budjenjabiz 1944. godine.Kao to je u ast najveeg otkria u svom ivotu Frojdovog Tumaenja snovanaslikao i samSan, tako je Dali povodom Lakanovog doprinosa shvatanju paranoidne halucinacije kao aktivne forme interpretacije naslikao i samuParanoju(1935-36). Tu, meutim, nije bio kraj. Dalijeve slike i Lakanove teorije su se ispreplitale na jo jednom primeru.San

Po prvi put je dokazanoFreudeovootkrice da je narativni san zapravo potaknut necim sto uzrokuje budjenje. Jedan od njegovih portretaGale, nazvao je Galarina ( 1944. godina ), jer je ona za njega ono sto je zaRafaela la Fornarina.Dalije kao razlog svog prelaska na misticizam naveo 6. august 1945. kada je bacena prva atomska bomba, otkada je atom zauzeo sredisnje mesto u njegovim mislima. Konacno, jedna od najznacajnijih mistino korpuskularnih slika je onaIskusenje Svetog Antunaiz 1946. godine kojom oznacava ulazak u svet sjedinjavanja nebeskog i zemaljskog, kroz dimenziju koja je utelovljena u slonovima sa vretenastim nogama.

Iskusenje Svetog Antuna

U periodu izmeu 1950. i 1960. Dali se nije toliko bavio slikarstvom koliko drugim intelektualnim radom koji ukljuuje izdavanjeMistinog manifesta(1951.) predavanje o fenomenolokim aspektima paranoino-kritike metode (1953.).Saradnja na filmuudesa pria o pletilji ipki i o nosoroguRoberta Dekarnesa (1954.) i izlaganje petnaest metara dugoga hleba u Parizu (1958.)Kako je ve imao godina eksperimentisao je dosta. Jedan je od prvih koji je uveo holografiju u umetnost. Veliki broj njegovih dela sadri optike iluzije.

Optika iluzija

Dalija su zanimale i prirodne nauke, fasciniran je bio ljudskom DNK i hiperk kockom.Njegovo stvaralatvo posle rata je bilo proeto eksperimentisanjima, optikim iluzijama, religijom kao fokusom i prirodnim naukama. Jedan primer tog njegovog stvaraltva predstavlja jedno od poznatijih njegovih slika Hiperkubino raspee.

Poetkom 60-ih Dali je zapoeo sreivanje pozorita u Figuerasu, koje je danasDalijev muzej. Ovaj projekt, koji je bio njegov najvei samostalni projekt, okupirao je najvei dio njegove energije tokom sredine 1970-ih, a renovacije je radio i 80-ih godina dvadesetog veka.

SlikaZeleznicka stanica u Perpignanuiz 1965. godine predstavlja zaDaljasrediste sveta.10. jula 1982. godine umrla jeDalijevavoljenaGala. Iste je godineDaliimenovan markizom od Pubola. Otada pa nadalje zivi u dvorcu u Pubolu koji je poklonioGali.

Zeleznicka stanica u Perpignanu

1983. godineDalije naslikao svoju poslednju sliku Lastavicin rep.23. januara 1989. godine, nakon Parkinsonove bolesti koja je dugo harala njegovim telomDaliumire u dvorcu u Pubolu. Prema sopstvenoj zelji, pokopan je u grobnici svog Teatro- Museo u Figuerasu. Svoje bogatstvo koje je procenjeno na 30 miliona dolara oporucno je ostavio spanskoj drzavi, skupa sa delima koja su podjednako trebala biti podeljena izmedju Figuerasa i Madrida.U maju 1989. godine priredjena je velika retrospektiva, najprije u Stuttgartu, a zatim u Zrichu.

Literatura:

Dali, Salvador (Beograd, 2002.): Misli Monros-Stojanovi, Silvija (Beograd 2004.): Mi, Salvador Dali Dali, Salvador (Novi Sad, 1994.): Ja sam genije Boske, Alen (Beograd 1985.): Dali o Daliju "Dalijeva biografija, 19041989 Drugi dio". pristupljeno 2006.. Dali,Tajni ivot, str.152153 Ian Gibson (1997.) -Sramotni ivot Salvadora Dalija. W. W. Norton & Company. Nadrealni svijet Salvadora Dalja.Smithsonian Magazine.2005. Dali, Salvador:Tajni ivot Salvadora Daloja, 1942. - Govorei oAndaluzijskom psu

30