Analitička ili idioekologija

Ekološki faktori

POJAM I OPŠTE OSOBINE EKOLOŠKIH FAKTORA:

Živa bića su neraskidivo povezana sa neživom i živom prirodom u kojoj žive.

Ta neživa priroda i živa priroda mogu se smatrati i za jedan skup različitih uslova, = činilaca ili faktora, i takav skup faktora predstavlja za dotično ž. biće ili bića tzv. životnu sredinu.

Analitička (idio-) ekologija

dobila je naziv po tome što te složene uticaje proučava jednim analitičkim pristupom:

Svaka pojedinačna vrsta uticaja

iz životne sredine predstavlja jedan tzv. ekološki faktor, a ispituje se detaljnije kako neki određeni faktor deluje na jedinke neke vrste, rase, populacije ili sl.

OPŠTE OSOBINE E. FAKTORA-

Životni status faktora

je jedna od najvažnijih

osobina, koja se tradicionalno uzima i za osnovni kriterijum klasifikacije e. faktora na abiotičke (f. nežive prirode) i biotičke (f. žive prirode)-

obično je ovaj status jasan –

abiotski su fizički

i hemijski f., a druga živa bića su biotički. Zbog svog izrazito važnog i danas u biosferi

skoro opšteprisutnog uticaja, delovanje čoveka je poseban, antropogeni

f.

ipak, kod nekih faktora ovo razgraničenje na abiotičko, biotičko (i antropogeno) nije tako jasno i jednostavno.

Na primer, ?

hrana,

stanište,

hemijska jedinjenja koja emituju živa bića itd.

-

Promenljivost (varijabilnost, različitost) f.-

Delovanje jednog istog e. f. može biti različito po kvantitetu i kvalitetu

-

Po kvantitetu

-

Promenljivost (varijabilnost, različitost) f.-

Delovanje jednog istog e. f. može biti različito po kvantitetu i kvalitetu

-

Po kvantitetu-

količina

-

intenzitet-

trajanje

-

Po kvalitetu?

-

Po kvalitetu-

na pr. boja, spektralni sastav svetlosti,

-

mineralna komponenta vode,-

hemijski sastav hrane

-

Obično se ova različitost po kvalitetu ispoljava kod tzv. složenih faktora. To su u stvari smeše (raznih talasnih dužina, hem. sastojaka i sl., koji bi se mogli razmatrati i raščlanjeno, ali se ispituju zajedno

-

ili zato što deluju zajedno, u smeši, ili ih je teško raščlaniti

-

Važnost faktora. Neki f. su esencijalni(neophodni), a neki fakultativni (neobavezni).

Treba imati na umu da su neki f. za sva ili skoro sva živa bića esencijalni (na pr. voda, kiseonik),

a da neki f. za neka ž.b. može biti neophodan a za neka druga ž.b. nevažan, čak štetan. Na pr.?

svetlost, (za biljke, dnevne i noćne insekte),

Povoljnost dejstva. Važna osobina, da f. može na neko ž.b. da deluje povoljno, pozitivno, korisno, a može i nepovoljno, negativno, štetno.

-

Ni ovo nije crno-belo. -

Neki su uvek štetni (jaki otrovi, radijacija, neprijatelji i sl.

tj. za ž.b. je korisno samo odsustvo takvog f.•

Neki f. su pak samo korisni?hrana, voda, kiseonik

a za ž.b. je štetno samo njihovo odsustvo.

Međutim, u većini slučajeva, delovanje jedne vrste faktora može biti i korisno,-+, i štetno,

zavisno od?kvantiteta i kvaliteta delovanja tog faktora.Na pr. većina otrovnih materija ima otrovno

dejstvo samo kada je ima iznad neke doze ili koncentracije, a štetnost sa njima raste.

•

Dalje, delovanje jednog istog faktora na jedno isto ž.b. može da se ispoljava na biološki različite načine, pojave ili pokazatelje. kako?

Morfologija (veličina itd.),ponašanje,fiziološko stanje,razmnožavanje i preživljavanje, (pokazatelji su?broj novorođenih, umrlih, prisutnih mladih i starih..

Raspon delovanja nekog faktora, u kome ž.b. mogu da žive i preživljavaju zove se ?

EKOLOŠKA VALENCA

•

Ekološka valenca, bar za većinu f., ima neku tipičnu strukturu, koju posebno određuju tzv.

•

ekstremne tačke ili vrednosti f., a to su ?•

minimum i maksimum, kao ekstremno nepovoljne vrednosti f., izvan kojih za posmatrane jedinke život više nije moguć.

•

Pesimum

su nepovoljne zone, tj. vrednosti faktora bliske min i max, u kojima jedinke mogu da prežive za neko vreme;

•

Optimum

predstavljaju vrednosti f. sa najpovoljnijim delovanjem

•

Iz praktičnih razloga, pre svega zato što omogućava lakše poređenje valenci različitih vrsta, kao osnovnih taksonomskih jedinica u biologiji,

•

generalizuje se, u nekom proseku da za jedan e.f. jedna vrsta ima jednu e. valencu.

•

U stvarnosti, e. valenca jednog faktor pokazuje varijabilnost u okviru iste vrste. Kako?

•

Prvo, zbog genetske varijabilnosti i različitog fiziološko-zdravstvenog statusa, čak i jedinke iste vrste koje u isto vreme žive u istim uslovima (članovi iste populacije) donekle različito reaguju na isti e.f.

•

Drugo, za

jedinke iste vrste ali različitih starosnih klasa ili razvojnih stadijuma menja se donekle e. valenca tokom života;

•

Treće, u različitim geografsko klimatskim uslovima lokalne populacije jedne vrste su različito adaptirane na te lokalne uslove, pa im se zato i valence za te e.f. razlikuju;

•

Četvrto, subspecijske kategorije (podvrste, rase, sorte i sl.) često se razlikuju po nekim e.v.

•

Peto, delovanje jednog faktora nije nezavisno, već

zavisi od mnogih drugih e.f.

•

Te aspekte ćemo nešto detaljnije obrađivati kasnije, za sada smatramo da 1 f za 1 sp = 1 ev

Ekološke valence raznih e.f. za različite vrste i različite vidove ispoljavanja svog delovanja mogu biti dosta različite.

Jedna od važnih osobina e. valenci

u ovom smislu je njihova amplituda ili širina, koja može biti veća (šira) ili manja

(uža).

Vrste sa širokom valencom za neki e.f. se zovuEURIVALENTNEa one sa uskom valencomSTENOVALENTNE

•

Ovi termini se nekada u praksi koriste kao prefiksi, u kombinaciji sa vrstom e.f.

•

Na primer, ako je u pitanju toplota ?-

vrsta sa širokom valencom je EURITERMNA

-

a vrsta sa uskom je STENOTERMNA•

Često se za terminološko karakterisanje e.v. koriste najpovoljnije vrednosti, tzv. preference, one oko optimuma za datu vrstu i faktor.

-

nekada se u ovom smislu prave kovanice tipa-

heliofilan, hidrofilan ili termofilan, a nekada se

ispred euri-

ili steno-

kovanica doda još

1 prefiks,POLI (povoljno mnogo nečeg), MEZO i OLIGO

Grafički prikaz raznih tipova ekoloških valenci

Grafički prikaz raznih tipova ekoloških valenci

Grafički prikaz raznih tipova ekoloških valenci

•

Delovanje e. faktora se najčešće izučava zasebno, pojedinačno, ali se u prirodi svaki od njih javlja kao delić

neke sveobuhvatnosti

uslova date životne sredine.•

Skup svih e. valenci jedne vrste, dakle za sve e.f. koji na nju deluju zove se

•

EKOLOŠKI SPEKTAR, i on je veoma karakterističan, u smislu da se razlikuje za razne vrste, čak i kada one dele istu ž.s.

•

nažalost, zbog kompleksnosti i velikog broja e.f. najčešće je proučen i poznat ljudima samo mali deo e. spektra, i to relativno malog broja vrsta.

E.f. imaju presudan uticaj na rasprostranjenje vrste, kako globalno, na nivou njenog areala, tako i lokalno, u smislu brojnosti i prostornog rasporeda populacija.

Skup e. faktora neke sredine, sa jedne strane,ekološki spektar vrsta sa druge,i međuzavisnost delovanja e.f. jednih od drugih

sa trećečine da je upoznavanje ovih složenih uticaja

jedna vrlo složena problematika.Uporedo sa istorijskim

razvojem ekologije, išli

su i pokušaji da se u ovoj oblasti utvrde neke zakonomernosti.

Justus von Liebig, 1840.

Baveći se proučavanjem prinosa biljaka i plodnosti zemljišta, došao je do zaključka da je prinos uslovljen, ograničen, količinom ono neophodnog elementa koji je najviše deficitaran.Ako se taj elemenat doda prihranom, ograničavajući će postati sledeći elemenat po deficitarnosti itd.

On je to uopštio u tzv. zakon minimumakoji je po njemu dobio imeLibigov zakon minimuma

•

Prevedeno na jezik izreka:životna sredina kao skup uslova (e. faktora)

deluje na jedinke kao ‘’lanac koji je jak kao njegova najslabija karika’’.

ili,

•

i kada bi, teorijski, svi faktori bili u otimumu, a samo jedan od neophodnih u minimumu, tj. blizu ili van granica e. valence,

sam taj faktor je dovoljan da umanji, ograniči ili onemogući uspešan opstanak jedinki u toj ž.s.

Ovo je inače i teorijska osnova jednog od osnovnih koncepata u kontroli ŠO.

Kog?

Dovođenjem nekog postojećeg f. u stepen nepovoljnog delovanja oghraničava se razvoj ŠO (primer?)

snižavanje temperature

vakumiranje

Prekrivanje zemljišta plastičnom folijom koristi se i za suzbijanje nematoda tzv. solarizacijom

iliuvođenjem potpuno novog negativnog e.f. može se

ograničavajuće uticati na život jedinki u, za njih inače povoljnim uslovima! (primeri?)

iliuvođenjem potpuno novog negativnog e.f. može se

ograničavajuće uticati na život jedinki u, za njih inače povoljnim uslovima! (primeri?)

iliuvođenjem potpuno novog negativnog e.f. može se

ograničavajuće uticati na život jedinki u, za njih inače povoljnim uslovima! (primeri?)

iliuvođenjem potpuno novog negativnog e.f. može se

ograničavajuće uticati na život jedinki u, za njih inače povoljnim uslovima! (primeri?)

Chrysoperla carnea

iliuvođenjem potpuno novog negativnog e.f. može se

ograničavajuće uticati na život jedinki u, za njih inače povoljnim uslovima! (primeri?)

Chrysoperla carnea

Jedna od osobina naučnih dostignuća je njihova nesavršenost. U početku deluju savršeno, jer proširuju naše znanje i razumevanje, ali im se vremenom pokazuju i nedostaci, koji su onda izazov drugima da puteve znanja krče dalje.

Libigovom zakonu minimuma je kasnije kao nedostatak zamerena uprošćenost, to jest nepotpuno potenciranje značaja samo minimuma.

Thienemann, 1926, unapređuje Libigov zakon svojim ‘’Opštim zakonom delovanja e.f.’’, koji uključuje celu e.v., dakle i maksimum.

ima još

nekih nedostataka kod ovih uopštavanja:

-

Ograničavajuće mogu delovati ne samo neophodni, već

i fakultativni faktori (na pr.

pesticid), ako deluju nepovoljno;-

Jedan u minimumu je dovoljan, ali nekad dva ili više koji su manje nepovoljni ali udruženi deluju kao ‘dva loša ubiše Miloša’

Dakle, nije uzeto u obzir kombinovano delovanje dva ili više faktora,

Nekada dva faktora deluju nezavisno, a nekad udruženo: sinergistički, inhibitorno, ‘’puferno’’

Ilustracije ovakvog združenog delovanja imaćemo kasnije, kod delovanja toplote i vlage.

•

Friederichs, 1927, ubrzo posle Tinemana, još više uopštava, da

•

‘’..svi faktori deluju udruženo, i uzajamno, uključujući i povratno dejstvo samih ž.b. na okolinu i e.f., pa za čitav taj celoviti splet faktora, on uvodi u ekologiju termin

•

HOLOCENI FAKTOR