ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE

ENERGIJA

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIŠU

ENERGIJA

Svet u kojem živimo je svet energije.

Živa bića trebaju energiju.

Sve oko nas se pokreće pomoću energije.

Ljudima je energija potrebna za vršenje kretanja.

Ljudi energiju dobijaju iz hrane, biljke od Sunčeve

svetlosti. Životinje jedu biljke ili druge životinje.

Mašine dobijaju energiju korišćenjem goriva

(sagorevanjem nafte, uglja, gasa...)

PROBLEM: Na planeti Zemlji je sve manje iskoristive

energije.

2

ENERGIJA JE

Sposobnost sistema

za vršenje rada

ENERGIJA

Reč energija nastala je od grčke

riječi energos što znači aktivnost.

Energija je karakteristika sistema kojom se

opisuje sposobnost sistema da vrši određeni

rad.

Prema usvojenom međunarodnom sistemu

mernih jedinica, u čast engleskom fizičaru

James Prescott Joule-u (1818 - 1889), merna

jedinica za energiju nazvana je džul (J).

Važno svojstvo energije je da ne može uništiti

niti stvoriti već samo može da prelazi iz jednog

oblika u drugi.

3

ISTORIJSKI PREGLED

Porastom svesti stanovništva, zaključeno je da glavni izvori

energije (nafta, gas, ruda...) ipak imaju ograničene količine.

Pojava energetske krize, kao posledica nepovoljnih političko-

strateških odnosima u svetu.

Razvijenije zemlje sveta započinju programe upravljanja sa

smanjenom potrošnjom energije.

Sve je češće prisustvo nepravedno zaboravljenih, obnovljivih

izvora energije:

ALTERNATIVNI IZVORI ENERGIJE

4

NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Neobnovljivi izvori energije su izvori energije koji se ne mogu

regenerisati ni ponovno proizvesti.

Komercijalni izvori energije – ciklus nastanka ovih goriva je

oko 2 milijarde godina.

Za neka goriva, značajno je duži nego vreme njihove

potrošnje (oko 200 godina).

Ugalj

Nafta

Prirodni plin

Nuklearna energija

5

6

7

NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Ugalj je nastao od davnih biljaka pre 300 miliona godina. Biljke su se

taložile u močvarama preko čijih ostataka se taložilo blato koje je

dovelo do povećanja toplote i pritisaka. Danas se ugalj većinom nalazi

ispod sloja stena i blata, a da bi se došlo do njega probijaju se rudnici.

Od svih fosilnih goriva uglja ima najviše, a ima i najduži vek upotrebe.

1880-te god. ugalj je prvi put upotrebljen za proizvodnju električne

energije.

Nafta se u prirodi nalazi u tečnom stanju, najčešće ispod površine

zemlje ili morskog dna. Njena najčešća primena je za kretanje vozila

(u obliku naftnih derivata) i za dobijanje električne energije

u termoelektranama. Ova sirovina značajna je za proizvodnju mnogih

proizvode (plastika, veštačka goriva, razni razređivači i ostale

hemikalije). Industrija koja se bavi preradom nafte se

naziva petrohemijska industrija.8

https://hr.wikipedia.org/wiki/Plastikahttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Umjetno_gorivo&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Petrokemijska_industrija&action=edit&redlink=1

NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Prirodni plin - prirodni plin je fosilno gorivo koje se sastoji od

metana (CH4) (85% - 95%) koji je najjednostavniji ugljovodonik bez

mirisa i ukusa. Zapaljiv je i eksplozivan. Prirodni plin ima ograničene

zalihe. Procenje su da bi zalihe prirodnog plina, uz današnji tempo

korišćenja, mogle potrajati još oko sto godina. Najčešća primena je

u domaćinstvu, kao sredstvo za grejanje, u industriji itd.

Nuklearna ili atomska energija je energija koja se oslobađa pri

procesima transmutacije atomskih jezgara. U užem smislu pod

nuklearnom energijom se smatra primena kontroliranih nuklearnih

reakcija u svrhu pokretanja različitih uređaja. To se najčešće

događa u nuklearnim elektranama. Nuklearna energija danas

proizvodi 17% električne energije u svetu, odnosno 7 % globalne

energije. Počela se komercijalno primenjivati 1950-te godine.9

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Obnovljivi izvori energije su izvori koji se nalaze u prirodi i

imaju mogućnost potpunog ili delimičnog obnavljanja u

kratkom vremenskom periodu - srazmernom vremenu

korišćenja.

10

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Obnovljivi resursi su svi prirodni resursi koji se

troše sporije nego što se regenerišu.

Ovi resursi uključuju vazduh, vode i biomasu. Ipak,

neki od njih mogu postati neobnovljivi, ukoliko se

brže troše od ciklusa obnavljanja (npr. podzeme

vode).

Obnovljivim resursima pripadaju i drvo i koža.

Klasifikacija prirodnih resursa u Evropskoj Uniji

obuhvata podelu na iscrpljive i neiscrpljive, a u

okviru svake od njih izdvajaju se obnovljivi i

neobnovljivi.11

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Neiscrpljivi obnovljivi resursi su:

a) dispergovani resursi: solarni, vetar, talasi i

padavine,

b) akumulirajući resursi: vazduh i okeani.

Iscrpljivi obnovljivi resursi su:

a) biološki resursi: šume, riblji fond i biomasa, i

b) akumulirajući resursi: slatkovodni baseni, izdani i

zemljište.

12

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Obnovljivi – ALTERNATIVNI IZVORI

ENERGIJE (uskoro možda i jedini mogući izvori

energije) - Izvori energije i čijoj se primeni mora

pristupati pažljivo

Šta to znači? Uz konstantan razvoj i

istraživanja novih tehničkih rešenja i

mogućnosti njihove primene, treba posmatrati

njihov uticaj na okolinu na globalnom nivou te

postupno navikavati celokupno društvo na

njihovu primenu.

Na ove vidove energije treba preći postepeno i

istovremeno ispitivati moguće negativne

posledice.13

ENERGIJA

Energija je jedna od najvažnijih komponenti razvoja i

funkcionisanja privrede i društva. Ona ima ključni

geopolitički značaj.

Dominantan doprinos ovakvom stanju stvaraju klimatske

promene i sigurnost snabdevanja energentima.

Rezerve nafte i prirodnog gasa su ograničene i

koncentrisane u malom broju država.

Borbe oko pristupa energetskim izvorima često dovode do

energetskih kriza.

14

POTROŠNJA ENERGIJE U SVETU

15

UDEO POJEDINIH ENERGENATA

16

ENERGIJA I KLIMA

Poslednjih godina prosečne temperature povećane

su za 0,5°C.

Nastavljanje ovakvog trenda dovešće do velike

količine padavina i poplave kao njihove posledice,

suše, a takođe i lokalne neravnoteže koje se tiču

klime, koje će za posledicu imati nesvakidašnje

visoke i niske temperature.

Globalna temperatura mogla bi da poraste za još 1 –

3,5°C do kraja 21. veka, što bi moglo da dovede do

razornih klimatskih promena u mnogim krajevima.

17

ENERGIJA I KLIMA

18

POTROŠNJA ENERGIJE

Jaz između bogatih i siromašnih država sveta se

produbljuje, siromašno stanovništvo država u razvoju

sve više koristi prirodna bogatstva, koja su već na

izmaku.Raspodela potrošnje energije je neravnomerna

Prosečna dnevna potrošnja energije po glavi

stanovnika u svetu trenutno iznosi oko 2kW.

Oko 72% svetske populacije koristi manje od 2kW

energije po osobi, dok samo 6% koristi više od 7

kW/osobi.

SAD - 11 kW/osobi,

Evropske države - 5 kW /osobi).19

POTROŠNJA ENERGIJE

Oko 60 % svetskih rezervi nafte nalazi se na Bliskom Istoku, a oko

60% rezervi prirodnog gasa u samo tri države (Rusiji, Iranu i Kataru).

Treći izvor fosilne energije – ugalj, ravnomernije je raspoređen.

Rezerve uglja u svetu su velike, tako da će ugalj i u narednom periodu

biti okosnica elektroenergetskih sistema u svetu.

Ukoliko se međutim, nastavi sa postojećim tempom eksploatacije:

rezerve nafte će biti iscrpljene za manje od 40 godina,

rezerve gasa za 60-tak godina,

a rezerve uglja za oko 220 godina.

Iscrpljenje eksploatacionih rezervi određenog oblika energije, će

dovesti do značajnog rasta cena preostalih oblika energije, koje će

opet uticati na rast cena robe na tržištu.20

IZVORI ENERGIJE

Izvori energije se mogu podeliti na:

neobnovljive ili iscrpive

obnovljive ili neiscrpive

Neobnovljivi – količina na Zemlji konačna i

ograničena iako se ne može odrediti vreme nestanka

Obnovljivi – na raspolaganju u neograničenim

količinama - alternativni

21

UPOREĐENJE VREDNOSTI

Normalna čokolada od 100g ima energetsku

vrednost od oko 2,3 MJ.

Jedan litar benzinskog goriva ima energetsku

vrednost od oko 34 MJ i teži oko 730 grama.

U koliko bi automobile mogli voziti na čokoladu jedan

litar benzina trebali bi zameniti sa oko kilogram i po

čokolade.

22

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

stajnjak

drvo

sunčeva energija

biomasa

treset

biogoriva

bioetanol

fotonaponska

energija

geotermalna

energija

hidroenergija

energija mora

energija plime i

oseke

biodiesel

biogas

biovodonik

energija talasa

toplota...23

CENA PROIZVODNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE

24

25

SVET (BEZ KINE) I UDEO OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U 2004

26

Izvori:

Obnovljivi izvori energije - dr Branislav Stojanović

http://solargis.com/products/maps-and-gis-data/free/download/serbia

http://www.futura.edu.rs/resursi/radni/obnovljivi_resursi.php itd.

27

http://solargis.com/products/maps-and-gis-data/free/download/serbiahttp://www.futura.edu.rs/resursi/radni/obnovljivi_resursi.php