mr*

RVJ BENJ1ORU

A L E N BADIJU

BUENJE iSTORIJE

n a s l o v Alain Badiou,o r i g i n a l a Le rveil de l'histoire,

Nouvelle Editions Lignes,

SADRAJ

Str. 1 1 - 15 UVOD

tr. 17 - 2 9 1. KA PITA LIZA M DAN AS

Str. 25 - 33 2. NEPOSREDNA POBUNA

& r - 3 5 - 3 9 3- l a t e n t n a p o b u n a

tr. 4 1 - 4 9 4 . ISTO RIJSKA POBUNA

tr. 5 1 - 57 5. POBUNA I ZAPAD

Str. 59 - 6 4 6. POBUNA, DOGAAJ, ISTIN A

ft r . 6 5 - 7 2 7. DO GAAJ I POLITIKO ORGANIZO VANJE

tr. 73 - 8 3 8. DRAVA I POLITIKA: IDENTITET I GENERINOST

str . 85 - 9 3 9. POUNA R EKAPITU LACIJA

tr. 9 5 - 9 8 10 . DA ZAKLJUIM O , S PESNIKOM

tr. 1 0 1 A N EK SI:

10 5 - 1 1 1 Tunis, Egipat: Univerzalni

domet narodnih ustanaka

1 1 3 - 1 17 M ali dijalogo sadanjem vremenu

f t r . 1 1 9 - 12 2 NAPOM ENE

UVOD

ta se deava? ega smo to poluoarani, poludevastirani

svedoci? Odravanja u ivotu jednog um ornog sveta, kud

puklo da puklo? Spasonosne krize istog tog sveta, rtve

svog pobedonosnog irenja? Kraja tog sveta? Nastanka

nekog drugog sveta? ta nam se, dakle, to dogaa, na

mei vekova, a to, izgleda, nema nikakvog jasnog imena

ni najednom prihvaenom jeziku?Hajde da se posavetujemo sa svojim gospodarima:

diskretnim bankarim a, medijskim prvacim a, nesigur

nim predstavnicima velikih komisija, glasnogovornicim a

meunarodne zajednice, prezaposlenim predsedni-

cima, novim filozofima, vlasnicim a fabrika i zemljinih

poseda, ljudim a sa berze i iz upravnih odbora, brbljivim

politiarim a iz opozicije, gradskim i provincijskim velikaima, ekonomistim a rasta, graanskim sociolozima, ek

spertima za krize svih vrsta, prorocim a rata civilizacija,

glaveinama iz policije, pravosua i kaznenog sistema,

proceniteljima dobiti, raunaocima produktivnosti, silno

odmerenim uvodniarim a ozbiljnih novina, direktorima

ljudskih resursa, ljudima koji, po sopstvenom stanovi

tu, neto znae, ljudim a koje nikako ne bi bilo dobro

smatrati beznaajnim. ta o tome kau oni - svi ti vla

stodrci, svi ti opinion makeri, svi ti rukovodioci, svi ti

satrapi-prevaranti.

O ni kau da se svet menja vrtoglavom brzinom, i da moramo, pod pretnjom propasti ili sm rti (za njih je to

isto), da se prilagodim o toj promeni, ili da budemo, u

svetu kakav jeste, samo senka sebe samih. Da moramo,

bespogovorno prihvatajui neizbene patnje, energino da se ukljuimo u neprestanu m odernizaciju. M oram o,

kau oni, imajui u vidu takmiarski nastrojeni svet koji

pred nas svakodnevno postavlja nove izazove, da savla

ujemo strme padine produktivnosti, kresanja budeta, tehnoloke inovacije, dobrog zdravlja naih banaka i

fleksibilnosti trita rada. Svaka konkurencija je u sutini

sportske naravi: moramo, sve u svemu, da uestvujemo u poslednjoj etapi na strani trenutnih am piona (nemakog

asa, tajlandskog autsajdera, britanskog veterana, Kineza

pridolice, ne raunajui uvek ilog Jenkija...) i da se ni

kada ne vuem o na kraju grupe. Radi toga, svi moraju da

okreu pedale: modernizovati, reformisati, menjati! Koji

to politiar moe sebi da priuti da u kam panji ne pome-

ne reformu, promenu, novinu? Prepirka izmeu vlasti i opozicije uvek poprim a sledei oblik: ono to kae onaj drugi nije prava promena. To je prikriveni konzervativi

zam. Prava promena sam ja! Treba samo da me pogledate pa da vam to bude jasno. Ja reform iem i modernizujem,

novi zakoni pljute svake nedelje, bravo! Raskinim o s rutinom! Dole arhaizmi!

M enjajm o, dakle.

A li ta to, zapravo, treba menjati? A ko promena mora da bude neprekidna, njen pravac je, ini se, posto

jan. Trebalo bi hitno preduzeti sve mere koje nam prilike nameu, kako bi bogati nastavili da se bogate istovremeno

plaajui manje poreze; kako bi se radna snaga preduzea

sm anjila pomou m nogo otputanja i socijalnih planova;

kako bi sve to je dravno bilo privatizovano i tako, u ko-

nanici, doprinelo ne javnom dobru (izuzetno antieko-

nomska kategorija), ve bogaenju bogatih i odravanju

(avaj skupom ) srednje klase koja predstavlja rezervni sa

stav za pomenute bogatae; kako bi kole, bolnice, stanovi,

prevoz i komunikacija, tih pet stubova ivota prihvatlji

vog za sve, bili prvo regionalizovani (to je korak napred), pa izneti na drabu (to je kljuno), i konano, preputeni

tritu (to je odluujue), e da mesta i sredstva na kojima

i zahvaljujui kojima obrazujemo, leimo, udomljavamo i

prevozimo bogate i polubogate ne bi mogla da se pome-

aju sa onim a na kojima rintaju sirom ani i njima slini;

kako bi prava radnika poreklom iz inostranstva, koji de-

cenijama ive i rade ovde, bila svedena na nulu, a njihova deca progonjena, njihovi papiri ponitavani, a oni trpeli

sve one furiozne kampanje o civilizovanosti i naim

vrednostim a; kako bi, poglavito, devojke izlazile na ulicu

iskljuivo otkrivene glave, a i ostatka tela, pazei da time

svakako potvrde svoju sekularnost; kako bi duevni bo

lesnici bili strpani u zatvore zauvek; kako bi se digla hajka protiv drutvenih privilegija kojima se tove nie klase;

kako bi se pokrenule krvave vojne ekspedicije svuda pomalo,

a pogotovo u Africi, e da bi se silom obezbedilo potovanje

ljudskih prava, to e rei prava monika da komadaju

drave, da na vlast dovode - kombinacijom nasilne oku

pacije i fantomskih izbora - korumpirane sluge, koje e pomenutim monicima besplatno izruiti celokupne re

surse svoje zemlje. One koji se, iz kojeg god razloga i mada

su u prolosti bili korisni za modernizaciju, mada su bili

predusredjive sluge, najednom protive komadanju svoje

zemlje, pljakama u reiji monika i ljudskim pravima

koja idu uz to, pa e biti izvedeni pred sudove modernizacije,

i obeeni ako je mogue.Takva je neprom enljiva istina o prom eni, aktu-

elnost reform e, konkretna dimenzija modernizacije.

Takav je za nae gospodare zakon sveta.

Ova knjiica namerava da mu suprotstavi malo drugaije

vienje stvari, koje emo ovde saeti u tri take:

1. Pod meusobno zam enjivim imenima modernizacije,

reform e, demokratije, Zapada, m eunarodne za

jednice, ljudskih prava, sekularnosti, globalizaci-

je i nekih drugih, pronalazim o jedino istorijski pokuaj nazadovanja bez presedana, s ciljem da razvoj globali-

zovanog kapitalizma i delanje njegovih politikih slugu

bude u skladu sa norm am a njihovog nastanka: nepokolebljivim liberalizm om iz x ix veka, neogranienom moi

finansijske i im perijalne oligarhije i prividne parlam entarne vlasti sainjene, kako je govorio M arks, od opu

nomoenika kapitala. Da bi se to uradilo, sve ono to je

zahvaljujui postojanju ogranizovanih oblika radnikog

pokreta, kom unizm a i autentinog socijalizma, nastalo

izmeu 1860. i 1980, i nametnulo se na svetskom nivou,

terajui tako liberalni kapitalizam u defanzivu, mora da

bude nem ilosrdno uniteno, a vrednosni sistem imperija- lizama - fam ozne vrednosti - obnovljen. To je jedini

sadraj modernizacije koja je u toku.

2. Dananji trenutak je, u stvari, trenutak sam og poet

ka ustajanja naroda u svetu protiv tog nazadovanja. Jo

uvek slepo, naivno, rasuto, bez snanog koncepta i trajne

organizacije, to ustajanje prirodno lii na prve radnike

bune iz x ix veka. Dakle, predlaem da kaemo da se na

lazimo u vremenu pobuna, kojim se najavljuje i oblikuje

buenje istorije, nasuprot prostom i jednostavnom po

navljanju najgoreg. N ai gospodari to znaju bolje od nas:

oni potajno drhte, i razvijaju svoja oruja, koliko u obli

ku pravosudnog arsenala, toliko i u obliku vojnih odreda zaduenih za red na planeti. M oram o hitno obnoviti ili

izumeti svoja.

3- Da se ovaj trenutak ne bi zaglavio u slavnim ali pro

palim m asovnim epizodama, niti u beskonanom opor

tunizmu reprezentativnih organizacija, bilo korum pi

ranih sindikata bilo parlamentarnih stranaka, buenje

istorije mora da bude i buenje Ideje. Jedina Ideja kadra

da se suprotstavi korum piranoj i beivotnoj verziji de- mokratije - koja je postala zastava legionara Kapita

la - kao i rasnim i nacionalnim predskazanjima sitnog

faizma kojem je kriza dala priliku u lokalnim okvirima,

jeste ideja Kom unizm a, ponovo promiljena i pothranji

vana onime emu nas ui ivahna raznovrsnost pobuna,

ma koliko nesigurne one bile.

KAPITALIZAM D A N A S

esto mi zameraju, raunajui tu i pripadnike tabo

ra m ojih potencijalnih politikih prijatelja, da ne uzi

mam u obzir svojstva savremenog kapitalizma, da ne

dajem njegovu marksistiku analizu. Shodno tome,

kom unizam bi za mene bio nekakva ideja koja visi u

vazduhu, a ja bih navodno bio idealista bez ikakvog uporita u stvarnom. Osim toga, ne vodim rauna o za

panjujuim mutacijama kapitalizma, mutacijama koje

nas ovlauju da, sa udnim izrazom na licu, govorim o o

postmodernom kapitalizmu.

N a primer, Antonio N egri me je, na jednoj me

unarodnoj konferenciji o ideji kom unizm a - bio sam, a i dalje sam veoma zadovoljan to je na njoj uestvo

vao - javno uzeo kao prim er onih koji tvrde da su kom u

nisti, a nisu ak ni marksisti. Odgovorio sam mu ukratko

da je to bolje nego tvrditi da ste marksista, a niste ak ni

komunista. S obzirom na to da se, po laikom miljenju,

marksizam sastoji u pripisivanju odluujue odluke eko

nomiji i drutvenim protivrenostima koje iz nje proisti-

u, ko to, dakle, danas nije m arksista? Pre svih, to su nai gospodari - oni^st^&BSJbti^ koji drhte i okupljaju

se nou im se berzM*fwhUli tSl rasta padne. S drugef/ . F 5

strane, stavite im pod nos re kom unizam , skoie kao opareni i smatrati vas zloincem.

Ovde bih eleo da kaem, ne brinui vie o protivnicim a i suparnicim a, da sam i ja marksista - naivno,

potpuno, na tako prirodan nain da nema potrebe da

se ponavlja. Hoe li se savremeni matematiar briljivo

truditi da dokae da je veran Euklidu ili O jleru? Izvorni

marksizam, koji se poistoveuje sa racionalnom politi

kom borbom za egalitarnu organizaciju drutva, nastao

je, bez sumnje, oko 1848, sa M arksom i Engelsom, ali

od tada je preao dug put, sa Lenjinom , sa M aom i jo

nekoliko drugih. Odrastao sam na tim istorijskim i teorijskim poukama. M islim da dobro poznajem reene

probleme, koje je besmisleno ponovo istraivati, jo nere-

ene probleme, koji zahtevaju razmiljanje i iskustvo, loe

obraene probleme, koji nam nameu korenite popravke

i teka usavravanja. Svako ivo znanje je sainjeno od

problema, koji su bili ili moraju biti konstruisani i rekon-

struisani, a ne od ponavljanja opisa. M arksizam tu nije nikakav izuzetak. O n nije ni grana ekonomije (teorija

proizvodnih odnosa), niti grana sociologije (objektivan opis drutvene stvarnosti), a ni filozofije (dijalektiko

promiljanje protivrenosti). On je, recimo to jo jednom ,

organizovano znanje o politikim sredstvima potrebnim

da se razgradi postojee drutvo i razvije jedna konano egalitarna i racionalna figura kolektivne organizacije, ije je ime kom unizam .

Hteo bih, meutim, da dodam da, kad je re o

objektivnim datostima savremenog kapitalizma, ne ve-

rujem da sam neto naroito neobaveten. Globalizacija?

Preseljenje m nogobrojnih industrijskih pogona u zemlje

sa jeftinom radnom snagom i autoritarnim politikim reim om ? Prelazak - tokom osamdesetih godina - u

naim starim razvijenim zemljama, sa ekonomije okrenu

te samoj sebi, obeleene neprestanim rastom radnikih

plata i drutvenom raspodelom koju organizuju drava

i sindikati, na liberalnu privredu integrisanu u globalnu

trgovinsku razmenu, dakle izvozno orijentisanu, spe-

cijalizovanu, koja privatizuje profite, socijalizuje rizike i pretpostavlja poveanje nejednakosti na planetarnom

nivou? Veoma brza koncentracija kapitala pod vodstvom

finansijskog kapitala? Upotreba novih sredstava zahvalju

jui kojima je brzina prometa, pre svega kapitala, a zatim

i robe, znatno poveana (sveopta upotreba avionskog

saobraaja, univerzalne telefonije, finansijske mainerije,

interneta, program a iji je cilj da obezbede uspeno do

noenje trenutnih odluka, itd.)? Sofistikacija berzanskog pekulisanja zahvaljujui novim derivativnim proizvodi

ma ili suptilnoj matematici kom binovanja rizika? Spek

takularno slabljenje, u naim zemljama, seljatva i itave ruralne organizacije drutva? I posledino, apsolutna

nunost da se konstituie gradska sitna buroazija kao

stub postojeeg drutvenog i politikog reima? iroko

rasprostranjeno uskrsnue, i to pre svega kod najbogatijih krupnih buruja, ubeenja starog koliko i Aristotel,

da je srednja klasa alfa i omega demokratskog ivota?

Planetarna borba, as priguena as krajnje estoka, da se po niskoj ceni obezbedi pristup sirovinam a i izvorima

energije, naroito u A frici, tom kontinentu svih zapad

njakih pljaki i, posledino, svih zverstava? Sve to znam

zadovoljavajue dobro, kao i svi, pravo reeno . 1A u stvari, treba znati da li taj trivijalni skup pred

stavlja postm oderni kapitalizam, novi kapitalizam, ka

pitalizam dostojan eleih maina Deleza i Gatarija, ka

pitalizam koji sam po sebi raa kolektivnu inteligenciju

novog tipa, koji podstie izdizanje jedne do sada podjar

mljene ustavotvorne vlasti, kapitalizam koji opkorauje

staru vlast drava, kapitalizam koji proletarizuje mnotvo

i od sitne buroazije pravi radnike sa nematerijalnim in

telektom, ukratko, kapitalizam ije je neposredno nalije

komunizam, kapitalizam iji je Subjekt na neki nain isti

kao Subjekt latentnog komunizma koji podupire njego

vo paradoksalno postojanje. Kapitalizam uoi svog preo

braaja u komunizam. Takvo je, ugrubo, ali tano reeno,

Negrijevo stanovite. Ali, uopteno govorei, takvo je sta

novite svih onih koje tehnoloke promene i neprestana ekspanzija kapitalizma u poslednjih trideset godina opi

njavaju, i koji, nasamareni vladajuom ideologijom (sve

se menja sve vreme, a mi trim o za tom znamenitom

pram enom ), umiljaju da prisustvuju nekoj udesnoj

epizodi istorije - kakav god da je njihov konani sud o

kvalitetu dotine epizode.M oje stanovite je upravo suprotno: savremeni

kapitalizam ima sve odlike klasinog kapitalizma. On je

strogo u skladu sa onim to se moglo oekivati od njega,

im njegovu logiku vie ne osujeuju odluna i lokalno

pobedonosna delovanja mase. Uzmimo, u onome to se

tie nastajanja Kapitala, sve M arksove prediktivne kate

gorije i videemo da se upravo sada njihova belodanost

u potpunosti potvruje. Z ar M aks nije govorio o svet-

skom tritu? A li ta je 1860. godine bilo svetsko trite

u odnosu na ono to je danas, na ono to smo uzalud eleli da preim enujem o u globalizaciju? Z ar M arks nije pro

miljao nem inovnu narav koncentracije kapitala? Kolika

je bila ta koncentracija i koje su veliine bila preduzea i

finansijske institucije u vreme te prognoze, u poreenju

sa udovitima koja se svakog dana pojavljuju zahvaljuju

i novim spajanjim a firm i? M arksu je odavno prigovoreno d a je poljoprivreda ostala u sistemu porodinih imanja,

a on je najavio da e ta koncentracija sigurno uticati na

zemljine posede. A li danas u stvari znamo da je, u zemljama zvanim razvijene (onim a u kojima je imperijalni

kapitalizam nesputano uspostavljen), deo stanovnitva

koji ivi od poljoprivrede, da tako kaemo, beznaajan.

I koja je prosena veliina zemljinih poseda danas, u po-

reenju sa njihovom veliinom u vrem e kad je seljatvo

u Francuskoj predstavljalo 40% ukupnog stanovnitva? M arks je strogo analizirao neizbenu narav ciklinih

kriza, koje, izmeu ostalog, svedoe o temeljnoj iracio

nalnosti kapitalizma i o prinudnoj naravi kako im peri

jalnih aktivnosti, tako i ratova. Ozbiljne krize su ak i za

njegovog ivota potvrdile te analize, a kolonijalni ratovi i ratovi izmeu im perijalnih sila zaokruili su dokazivanje.

A li kad je re o vrednosti koja je otila u dim, sve to nije

bilo nita u poreenju sa krizom iz tridesetih godina ili

dananjom krizom, i u poreenju sa dva svetska rata iz

veka, sa divljakim kolonijalnim ratovima, sa dananjim

i sutranjim zapadnjakim intervencijam a. ak i osi

romaenje ogrom nih masa stanovnitva, ako razmatramo

situaciju u itavom svetu a ne samo u svom dvoritu, po

staje sve oiglednije.

U sutini, dananji svet je upravo onaj to ga je,

genijalnom anticipacijom, nekom vrstom istinite nau

ne fantastike, M arks najavljivao kao razvijanje u celosti onih iracionalnih i, istini za volju, udovinih potencijala kapitalizma.

Kapitalizam poverava sudbinu naroda m alobroj

noj oligarhiji. U izvesnom smislu, to je banditski reim.

Kako se moe prihvatiti da zakon sveta uspostavljaju ne

m ilosrdni interesi jedne kamarile naslednika i skorojevia? Z ar se ne mogu s razlogom nazvati banditima ljudi

kojima je profit jedina norma? I koji su sprem ni da, u

slubi te norme, pregaze m ilione ljudi ako je potrebno? To da sudbina m iliona ljudi zavisi od prorauna takvih

bandita sada je tako oito, tako upadljivo, da prihvatanje

te stvarnosti, kako kau banditska piskarala, svakoga dana sve vie iznenauje. Tuni prizor drava poraenih

zato to im je neka mala druina samoproklamovanih

procenitelja dala lou ocenu, kao to bi je loim studen

tima dao profesor ekonomije, istovremeno je farsian i

silno zabrinjavajui. Dakle, dragi glasai, na vlast ste do

veli ljude koji nou drhte kao kolarci zato to e u osvit dana moda saznati da su im predstavnici trita, to e

rei pekulanti i paraziti iz sveta svojine i kapitala, zalepili

ocenu umesto a a a ? Z ar nije varvarska ta konsen-

zualna vlast naih poluzvaninih gospodara nad naim

zvaninim gospodarim a, poluzvaninih gospodara ija je jedina briga njihova sadanja i budua zarada na lutriji

na koju ulau svoje m ilione? Da ne pom injem o to e nji

hovo muno blejanje - a! a! be! - biti plaeno izvravanjem m afijakih nareenja, koja su uvek sledeeg tipa:

Privatizujte sve. Ukinite pom o nejakima, usamljenima,

bolesnima, nezaposlenima. Ukinite svaku pomo svima,

osim bankama. Vie ne zbrinjavajte siromane, a stare

pustite da umru. Sm anjite plate sirom anim a, ali i poreze

bogatima. Neka svi rade do devedesete. M atem atici po

duavajte samo trgovce, itanju samo krupne zemljopo-

sednike, istoriji samo deurne ideologe. A izvrenje tih

nareenja de facto e unititi ivote m iliona ljudi.A li i tu je nae stvarno potvrdilo, pa ak i pre-

vazilo M arksovu prognozu. O n je vlade iz etrdesetih

i pedesetih godina x ix veka nazvao opunomoenicima

Kapitala. to obezbeuje klju za zagonetku: vlastodrci

i finansijski banditi potiu iz istog sveta. Sintagm a opu

nomoenici kapitala postaje potpuno tana tek danas, i

to utoliko vie to u tom smislu ne postoji nikakva razlika

izmeu desniarskih vlada Sarkozija ili M erkelove, i le- viarskih vlada Obame, Sapatera ili Papandreua.

M i smo, dakle, svedoci retrogradnog ostvarenja

sutine kapitalizma, povratka duhu iz pedesetih godina

x ix veka, koji se odigrao nakon obnavljanja reakcionarnih

ideja do kojeg je dolo nakon crvenih godina (1960

1980), ba kao to je pedesete godine x ix veka omoguila

kontrarevolucionarna restauracija iz perioda izmeu 1815.

i 1840, nakon velike revolucije od 1792. do 1794.

Jasno je d a je M arks mislio kako e proleterska revolucija,

pod zastavom komunizma, prekinuti to razvijanje u celosti i potedeti nas njegove grozote, koju je jasno uviao.

Za njega je izbor zaista bio ili kom unizam ili varvarstvo.

Strahoviti napori iz prve dve treine veka da se dokae

kako je u pravu, de facto su znatno usporili kapitalistiku logiku i skrenuli je s kursa, pogotovo nakon Drugog svet-

skog rata. U poslednjih tridesetak godina, nakon propasti

socijalistikih drava kao upotrebljivih alternativnih obli

ka (sluaj s s s r ) , ili nakon to ih je sruio otrovni dravni

kapitalizam posle neuspeha jednog eksplicitno kom uni

stikog m asovnog pokreta (sluaj Kine od 1965. do 1968),

imamo sumnjivu privilegiju da konano prisustvujemo potvrivanju svih M arksovih prognoza u vezi sa stvarnom

sutinom kapitalizma i drutava kojima on upravlja. Ve i

vimo u varvarstvu, i brzo emo potonuti u njega jo dublje.

A li ono je do najsitnijih pojedinosti u skladu sa onime iji

e dolazak, kako se nadao M arks, biti predupreen snagom

organizovanog proletarijata.

Savrem eni kapitalizam nije, dakle, nimalo stvaralaki i postmoderan: poto je procenio da se otarasio

svojih kom unistikih neprijatelja, veselo nastavlja svojim

putem po linijam a iji je pravac, nakon klasinih eko

nomista i nastavljajui njihov rad iz kritike perspektive,

uvideo M arks. Jasno je da kapitalizam i njegove politi

ke sluge nisu oni koji bude istoriju, ako se pod bue

njem podrazumeva javljanje jedne u isti mah ruilake

i stvaralake sposobnosti, iji je cilj da se uistinu izae

iz uspostavljenog poretka. U tom smislu, Fukujam a je

bio u pravu: m oderni svet, nakon to se potpuno razvio i

postao svestan da mora da umre - pa makar i, to je na

alost verovatno, u samoubilakom nasilju - vie ne moe da misli ni o emu do o kraju istorije, ba kao to Votan,

u drugom inu Vagnerove Valkire, objanjava svojoj keri

Brunhildi kako njegova jedina misao glasi kraj! kraj!.

A ko buenje istorije postoji, ne treba ga traiti u varvar-

skom konzervativizm u kapitalizma i tvrdoglavoj reeno-

sti svih dravnih aparata da odre njegov m ahniti obrazac.

Jedino mogue buenje je buenje narodne inicijative u

kojoj e se ukoreniti snaga jedne Ideje.

NEPOSREDNA P O B U N A

2

Dok ispisujem ove stranice, aavaju nas govorim a Dej-

vida Kamerona, engleskog premijera ve kompromito- vanog u nekoliko sum njivih afera, govorim a povodom

pobuna u sirom anim etvrtima Londona. I tu pada u oi

povratak antinarodnoj frazeologiji iz x ix veka. O ni koji se bune su lanovi bandi, huligani, lopovi, razbojnici, sve

u svemu opasne klase, a nasuprot njima stoji - kao u

vrem e kraljice Viktorije - m orbidni kult svojine, odbrane

im ovine i potenih graana (koji se nikada ne bune pro

tiv bilo ega). Sve to je zainjeno najavom nemilosrdne,

kontinuirane represije, koja je lepa u naelu. Tu moemo

verovati Kam eronu: budui da pokuava da ide u korak sa Sjedinjenim Dravam a kad je re o upotrebi zatvora kao

gotovo koncentracionih logora, i da je u vrem e socijali

ste Blera tome prilagodilo surov set zakona, Ujedinjeno

Kraljevstvo im a mnogo vie zatvorenika u odnosu na broj

stanovnika nego Francuska, koja ni sama nema laku ruku

kad je re o trpanju mladih u zatvor.

Da bi dovrila sejanje uasa, televizija predusretlji- vo emituje snimke policijskih komandosa, do zuba naoru

anih zdepastih grubijana pod punom opremom, koji sla

dostrasno razvaljuju vrata ovnovim a za razbijanje (osea

se da ih je ba briga za im ovinu sirom anih) i uleu u stanove kako bi iz njih sa spektakularnom grubou izvukli

nekog mladia koga je, bez sumnje, potkazao ko zna ko ili ga je snimila neka od bezbrojnih kam era kojim a je vlada

Njenog velianstva ispunila javn i prostor, pretvorivi ga u

ogrom nu pozornicu koju policija neprestano nadzire. U

isto vreme, sudovi zbrda-zdola izriu skandalozne presude bacaima flaa, kradljivcim a imalina, udaraima snaga

reda i mira, potpaljivaim a kontejnera, bukaima, onima

koji su imali perorez u depu, onim a koji su vreali vlast,

onim a koji su trali, onim a koji su, oponaajui komije,

razbijali izloge, onim a koji su koristili rune rei, onima koji su ostali na licu mesta s rukama u depovima, oni

ma koji nisu radili nita, to je krajnje sumnjivo, pa ak i

onim a koji nisu bili tamo i koje pravosue mora da p ri

upita gde su bili. Kao to je Kam eron plem enito rekao,

nadmeui se sa sopstvenom policijom : Tu se nije radilo

o odravanju javn og reda i mira, tu se radilo o kriminalitetu.

Po Kam eronu, koji razmatra izvoenje 3.000 ljudi pred sud, po njegovoj policiji, koja je izjavila da traga za 30.000

osumnjienih, desetine hiljada zloinaca su viene kako

najednom, nekim udom, preplavljuju ulice...

Kao i uvek, kao i u Francuskoj, u svemu tome se zaboravlja pravi zloin, istovremeno sa nespornom i au

tentinom rtvom: onim (i esto onim a) koga (koje) je

policija ubila. Pobune om ladine iz prigradskih naselja

(izraz kojim se, kao nekada reju predgrae, oznaava ogrom ni radniki i sirom ani deo naih kienih gradova,

crni kontinent naih megalopolisa) posve jednoobrazno

su izazvane dejstvovanjem policije. Varnica to potpa

ljuje celu poljanu uvek je ubistvo koje je poinila drava. Isto tako jednoobrazno, vlada i njena policija ne samo

da kategoriki odbijaju da preuzmu i najm anju odgo

vornost u svemu tome, ve pobunu uzimaju kao izgovor

za dodatno jaanje pravosudnog i policijskog arsenala.

Zahvaljujui takvom vienju stvari, prigradska naselja

su prostori u kojima se sa prezirnom nezainteresovanou vlasti za te zone oaja kombinuju teki i nasilni represivni

upadi. I sve to po uzoru na domorodake etvrti u kolonijalnim gradovima, crnaka geta iz am erikog zlatnog

doba, ili rezervate za Palestince na Zapadnoj obali. Ser

vilni intelektualci hrle u pomo represiji tako to u svim mladiima manje ili vie tamne koe vide islamistiki

olo, koji se opire naim vrednostim a. Sta su te fam o

zne vrednosti? Svi to znaju, one se zovu: Naslee, Zapad

i Sekularnost. To je taj uasni p.o.l 2, vladajua ideologija svih zemalja koje se predstavljaju kao civilizovane.

U ime PO L-a, javno mnjenje e zahtevati nultu

toleranciju prema naim sugraanima iz takozvanih pri

gradskih naselja. Primetiete u prolazu da, dok vlada nulta

tolerancija prema mladom crncu koji krade rafciger, po

stoji neograniena tolerancija prema nedelima bankara i

korumpiranih vladinih slubenika, iako oni utiu na ivote

miliona ljudi. Osetljivi intelektualci, koji plau pri pogledu na direktora -, inae milijardera, s lisicama na rukama, nalaze daje u prigradskim naseljima vlast popustljiva, i da

nikada neemo videti dovoljno Arapa i crnaca u lancima.A kad je re o onim slabanim afrikim zemlja

ma u kojima im am o interese, isto to javno mnjenje e, u ime istog tog P O L -a , zahtevati sprovoenje prava na

intervenciju. N ai vladari, vrli pobornici vrednosti koje zaista vrede, bombama e sa lica zemlje izbrisati nekog

sitnog despota kog su ranije oboavali, ali je u meuvremenu postao jogunast ili beskoristan. Naravno, ne dola

zi u obzir da se dirne u one, monije i otroumnije, koji raspolau kljunim resursima, koji su naoruani do zuba

i koji su, osetivi da poinje da duva drugaiji vetar, na vreme sproveli prikladne reform e. to e rei: mahnuli

su pred nosem blaenog zapadnjakog javnog mnjenja

nekim izjavama u prilog P O L -a .

Pod naim vrednostima, pod P O L -o m ,

i t a j t e u v e k : P O L ic i ja .

U tim se procesima, u kojima drava pokazuje svoje najgnusnije lice, kuje nita manje oduran konsen

zus oko jednog naroito reaktivnog poim anja, koje se

moe ukratko izloiti na sledei nain: unitenje ili kraa

neke im ovine u besu pobune beskonano je kanjivije od

ubistva nekog mladia koje je poinila policija, iako je to

ubistvo uzrok te pobune. Vlada i tampa veoma brzo pro- cene tetu. A ovo je ljigava ideja koju sve to propagira:

sm rt mladia - nekog crnog huligana, bez sumnje, ili nekog Arapina od ranije poznatog policiji - nije nita

u poreenju sa tim dodatnim trokovima. Oplakujm o ne

sm rt jednog oveka, ve osiguravajue kompanije. Pred

bandama i lopovim a, stanimo, rame uz rame sa andar

merijom, u odbranu svog naslea za kojim udi olo kom

su strane nae vrednosti, koji se opire p o l - u , poto je siro

maan (nema Naslea), doao je iz A frike (nema Zapada) i islamistiki je (nem a Sekularnosti).

Ovde emo, a contrario, izneti tvrdnju da ivot jed

nog mladog oveka nema cenu, i to utoliko vie to je on

jedan od onih koje je nae drutvo napustilo. Smatrati da

je paljenje nekoliko automobila i pljakanje prodavnica

nedopustiv zloin, dok je ubistvo mladog oveka trivijal

no, tipino je u skladu sa onim to je M arks smatrao sredinjom otuenou kapitalizma: prvenstvom stvari nad

postojanjem 3, robe nad ivotom i maina nad radnicima,

koje je on ukratko saeo obrascem: Le mort saisit le v i f 4 Revnosni panduri te mrtvake dim enzije kapitalizma su

razni kameroni i sarkoziji.

Jasno mi je, naravno, da je pobuna izazvana ubi-

stvom koje je poinila drava, na prim er iz 2005. godine u

Parizu, ili iz 2011. u Londonu, nasilna, anarhina i, kona

no, neodriva na duge staze. Jasno mi je, naravno, da ona

unitava i pljaka bez pojma, kao to se lepo, po Kantu,

dopada bez pojma. Vratiu se na ovo pitanje jo upornije

ba zato to je upravo to moj problem: ako pobune m ora

ju da ukau na buenje istorije, svakako e biti potrebno

da se usklade sa nekom Idejom.

Za sada ete, meutim, dozvoliti filozofu da uje signal radije nego da pohita u policiju.

Danas ima pobuna u elom svetu, od radnikih i

seljakih pobuna u K in i do pobuna om ladine u Engleskoj,

od zapanjujue izdrljivosti gom ile pod mitraljeskom va

trom u Siriji do m asovnih protesta u Iranu, od Palestinaca

koji zahtevaju ujedinjenje Fataha i Ham asa do Cikano-

sa bez papira u Sjedinjenim Dravama. Ima ih svih vrsta,

esto su veoma nasilne, ponekad tek nagovetene, mobi-

liu bilo odreene drutvene grupe, bilo itavo stanovni

tvo; mogu biti izazvane odlukama vlade i/ili poslodavaca, izbornim okolnostima, dejstvovanjem policije ili okupaci

one vojske, to jest, jednostavnim epizodama iz narodnog

ivota; mogu odmah da poprim e aktivistiki oblik ili da se razvijaju u senci nekog slubenijeg protesta; mogu da

budu slepo napredne ili slepo nazadne (nije svaka po

buna dobra). Svim a im je zajedniko to to podiu mase

ljudi na noge na osnovu toga to stvari, onakve kakve jesu,

ne mogu biti smatrane prihvatljivim.

M ogu se razluiti tri tipa pobuna, kojima u dati sledee nazive: neposredna pobuna, latentna pobuna i

istorijska pobuna. U ovom poglavlju u govoriti o prvom

tipu. Ostala dva e biti predmet narednih dvaju poglavlja.

Neposredna pobuna je buna jednog dela stanovnitva, go

tovo uvek nakon neke nasilne epizode dravne prinude.

ak je i uvena tuniska pobuna, koja je poetkom 2011. go

dine pokrenula proces nazvan arapsko prolee, u prvi mah bila neposredna pobuna (reakcija na samoubistvno

jednog ulinog prodavca, koga je policajka oamarila i za

branila mu da prodaje svoju robu).

Neke od glavnih odlika takve pobune imaju optu vred-

nost, i zbog toga je neposredna pobuna esto poetni

oblik istorijske pobune.

Pre svega, bazu neposredne pobune, naroito

neizbenih sukoba sa snagama reda i mira, ini omladina. Neki komentatori su na ulogu m ladih u pobunama u

arapskom svetu gledali kao na socioloku novinu, i po

vezali su je sa korienjem Fejsbuka ili drugih triarija

navodne tehnoloke inovacije u postm odernom dobu.

A li ko je ikada video pobunu u ijim se prvim redovi

ma nalaze starci? Kao to je vieno u K in i 1966 - 1967, u

Francuskoj 1968, ali i 1848, u vrem e Fronde, tokom Taj-

pinkog ustanka - uopte, uvek i svuda - omladina ini tvrdo jezgro pobuna. Njena sposobnost okupljanja, po

kretljivost, jezika i taktika domiljatost, kao i manjak

discipline, strateka izdrljivost i umerenost - kad je

potrebna - konstante su masovnog delovanja. Uostalom,

vekovima su doboi, baklje, zapaljivi leci, tranje po uli

icama, rei to se prenose od usta do usta, zvona, sluili

svrsi kad je trebalo negde okupiti ljude u kratkom roku,

ba kao to danas ini glupa elektronika. Pobuna je pre

svega burno okupljanje omladine koja, gotovo uvek, re-

aguje na neko, istinsko ili navodno, nedelo despotske drave (ali pobune nam pokazuju d a je , u izvesnom smislu,

svaka drava despotska; upravo zbog toga komunizam organizuje njeno odumiranje).

Dalje, neposredna pobuna se odvija na teritoriji

onih koji u njoj uestvuju. Pitanje mesta odvijanja pobu

ne je, kao to emo videti, od posve sutinskog znaaja.

Kad je pobuna ograniena na mesta na kojim a ive ue

snici (najee su to ruevne gradske etvrti), ona ostaje u

svom neposrednom obliku. Tek kada uspostavi, najee u centru grada, novo mesto na kojem traje i iri se, preo

braava se u istorijsku pobunu. Kada neposredna pobuna

stagnira u sopstvenom drutvenom prostoru, nije moan

subjektivni domet. Besna na samu sebe, unitava ono na

ta je naviknuta. Obruava se na oskudne sim bole boga

takog ivota sa kojima se susree svakog dana, naroito

na automobile, prodavnice ili banke. Razara, ako moe,

retke simbole drave, unitavajui na taj nain njeno io

nako veom o slabo prisustvo: gotovo naputene policijske stanice, kole bez ikakvog ugleda, centre za socijalni rad

koji se doivljavaju kao paternalistiki zavoj na ivim ra

nama zanemarivanja. Sve to pothranjuje neprijateljstvo

javnog mnjenja tipa p o l prema pobunjenicim a: Pogle

dajte! Unitavaju i ono malo to imaju! To javno mnjenje ne eli da vidi da, kad neto pripada retkim blagode-

tima koje su vam dopustili, to postaje sim bol ne svoje

naroite funkcije, ve sveopte retkosti, i da ga pobuna

prezire upravo u tom svojstvu. Otuda slepo unitavanje

i pljakanje sam ih onih mesta na kojima ive pobunje

nici, to je univerzalno svojstvo neposrednih pobuna. A

mi emo rei da se svim tim ostvaruje slaba lokalizacija,

nesposobnost pobune da se izmesti.To ne znai da se neposredna pobuna zaustavlja

na jednom jedinom naroitom mestu. Naprotiv, uoava

mo fenom en koji nazivamo zaraznim: neposredna pobuna

se iri ne izmetanjem, ve oponaanjem. I to se oponaanje

odvija na mestima koja su slina, to jest u mnogo emu

istovetna, poetnom aritu. M ladi iz nekog naselja u

Sent-Uanu uinie isto to i mladi iz nekog naselja u

One-su-Boau. Sve narodske etvrti Londona bie zahvaene kolektivnom groznicom. Svako ostaje kod kue,

ali tu radi ono to je uo da radi onaj drugi. Taj proces

svakako jeste irenje pobune, ali rei emo i da je tu re o ogranienom irenju, svojstvenom neposrednoj pobuni,

ili neposrednom stadijumu pobune. Tek kad pronae

sredstva za irenje koje nee dopustiti da bude svedeno

na oponaanje, pobuna poprim a istorijsku dimenziju. U

osnovi, tek kad se neposredna pobuna proiri na delove

stanovnitva koji su po svome statusu, drutvenom sasta

vu, polu ili ivotnom dobu udaljeni od osnovnog jezgra,

na dnevni red dolazi prava istorijska dimenzija. Ulazak na

scenu ena iz naroda najee je prvi znak takvog uopte-

nog irenja. A ko se neposredna pobuna zaustavi na svojoj

poetnoj dinam ici, moe samo da povezuje slabe lokalizacije (na mesta na kojem ive pobunjenici) sa ogranienim

irenjim a (oponaanjem).

I konano, neposredna pobuna je uvek nerazgo-

vetna kad je re o tipu subjektiviteta koji saziva i podstie. Zbog toga to je taj subjektivitet sainjen samo od pobune,

to njime dom inira negacija i destrukcija, on ne om ogu

uje da se jasno razlui ta pripada nam eri koja delimino

moe postati univerzalna, a ta to ostaje ogranieno na

bes koji nema drugu svrhu osim zadovoljstva to je m o

gao da dobije oblik i pronae omraene predmete da ih

uniti ili upropasti. Otuda su, kao to znamo, sa masom

mladih ljudi razljuenih smru svoga brata na nejasan nain povezani bezbrojni stupnjevi dosluha sa krim inal

nim podzemljem koje postoji svuda gde siromatvo, dru

tvena odbaenost, odsustvo bilo kakvog dravnog staranja

i, naroito, nepostojanje ukorenjene politike organizaci

je koja bi bila nosilac snanih parola, sa sobom povlae

rastakanje narodnog jedinstva i iskuenje da se koriste

sumnjiva sredstva kako bi se novac ubacio u opticaj tamo gde ga nema. K rim inalno podzemlje, sitno ili krupno, va

an je oblik kvarenja narodnog subjektiviteta vladajuom

ideologijom profita. Prisustvo krim inalnog podzemlja u

neposrednoj pobuni, u manjim ili veim dozama - zavi

sno od okolnosti - neizbeno je. Pobunjenici bi svakako

morali da ga prepoznaju kao jedan od oblika sauesnitva

sa vladajuim poretkom: napokon, kapitalizam je samo

drutvena vlast jednog uvaenog krim inalnog podze

mlja. A li budui d a je neposredna, pobuna zaista ne moe sama da se proisti. Otuda to to, izmeu unitavanja pre

zrenih simbola, unosnih pljaki, istog uivanja u razbi

janju svega to postoji, veselog mirisa baruta i gerilskih

napada na pandure, ovek zaista ne moe jasno da vidi.

Subjekt neposrednih pobuna je uvek nejasan. Zbog toga

nije politiki, pa ak ni pretpolitiki. U najboljem sluaju,

a i to je ve mnogo, zadovoljava se time to kri put isto- rijskoj pobuni; u najgorem, time to prosto pokazuje da

postojee drutvo, koje je uvek dravna organizacija K api

tala, nema naina da apsolutno zabrani pojavu istorijskog

znaka pobune u tunim prostorima za koje je odgovorno.

LATENTNAPOBUNA

3Nedavne istorijske pobune, one koje ukazuju na mogunost nove podele karata u istoriji politika - a da za sada nisu u stanju da ostvare tu mogunost - oigledno su mnogoliki ustanci u izvesnom broju arapskih zemalja. U sledeem poglavlju u se osloniti na te ustanke kako bih tano definisao ta je to istorijska pobuna: pobuna koja nije ni neposredna pobuna, koja je ispod istorijske, niti je izvan nje, nastupanje u irem smislu neke nove politike.

ta rei o naim zapadnim zemljama?

Zapadnim nazivamo zemlje koje same sebe ponosno zovu tim imenom: zemlje koje su, u istorijskom pogledu, na vrhuncu kapitalistikog razvoja, sa snanom imperijalnom i ratnikom tradicijom, i dalje opremljene ekonomskom i fmansijskom udarnom snagom koja im omoguuje da kupuju korumpirane vlade gotovo svuda u svetu, i vojnom snagom koja im omoguuje da zastrae sve potencijalne neprijatelje njihove dominacije. Dodajmo i da su te zemlje krajnje zadovoljne svojim dravnim sistemom, koji nazivaju demokratijom, sistemom koji je, naime, naroito prikladan za miran suivot raznih

frakcija oligarhije na vlasti, koje su, iako se slau u osnovnim pitanjima (trina ekonomija, parlamentarni reim, oprez i neprijateljstvo prema svemu to se razlikuje od njih, a ije je generiko ime komunizam), ipak odvojene raznim nijansama.

I zapadne zemlje su doivele, i doivljavae, neposredne pobune, i to bez ikakve sumnje u mnogo veim razmerama od svega onoga emu smo prisustvovali u po- slednjih deset godina. Nisu doivele istorijsku pobunu ve etrdesetak godina. Miljenja sam da je poelo doba, ako ne njihove mogunosti, a ono bar mogunosti njihove mogunosti. Pod time podrazumevam dogaajni prekid koji stvara mogunost nepredvienog istorijskog razvijanja te i te neposredne pobune.

Na postavljanje ove (optimistike...) hipoteze navodi me ono to nazivam postojanjem, u naim zemljama, dobrostojeim iako su u krizi, i zadovoljnim sobom iako su pogrebnike, subjektiviteta latentne pobune.

Poeu jednim primerom.

Meu bezbrojnim nepoinstvima Sarkozijeve vlade prema narodu, veoma verovatno najreakcionar- nije vlade koju je Francuska imala nakon Petena, nalazi se, svi to znaju, reforma prenzionog sistema koju vritei zahtevaju trita, iji je Sarkozi predusretljivi komen- sal. U sutini, re je o tome da se radi mnogo due za znatno manje penzije. Odgovor na tu meru, kog su se prihvatili sindikati, bio je istovremeno i veoma masovan i veoma mek. M ilioni ljudi su izlazili na ulice u znak protesta, ali su sindikalna rukovodstva od poetka bila vidljivo poraena. Njihov pravi cilj je bio ogranien na to da kontroliu mase i izbegnu iskakanja iz koloseka, kako bi se mirno saekali bolji dani - izbor nekog aparatika sa levice za predsednika.

Ustanovljeno je, meutim, da je unutar tog pokreta, koji su iznutra razbile njegove voe, ba kao to su francusku vojsku 1940. razbili njeni sopstveni generali - kojima je Hitler bio mnogo drai od komunista - nekoliko simptoma implicitno naginjalo pobuni. Pre svega, ponavljanje uzvika Sarkozi, ostavka, tipinog, a videemo i zato, za istorijske pobune, esto je bilo prisutno uprkos apo- litinim uputstvima birokratskih rukovodstava. Zatim, ljudi su u protestnim povorkama primetili oigledno ot- padnitvo velikih sindikalnih odreda, mnogo zagrienijih od svojih voa, koji su hteli vie, i to odmah. U to, bez sumnje, treba ukljuiti i iznenaujuu odluku sindikata rafinerija nafte, koji je nekoliko dana blokirao isporuke goriva, to je uistinu in veoma stvarne brutalnosti sa potencijalno dugoronim posledicama (uostalom, policija je ubrzo intervenisala). Nema sumnje da su ove injenice inicirale ono to se uvek deava u vreme pobune: pode- lu aparata, kakvi god da su, pod subjektivnim pritiskom parola kojima kolektivno delovanje tei da ujedini narod. I najzad, i naroito, izumevanje novih oblika delovanja potencijalno pobunjenike prirode pripremilo je budunost, iako se nije proirilo. Poglavito bismo mogli navesti opunomoene trajkove ili besplatne trajkove: ta i ta fabrika, ta i ta ustanova je u trajku, iako njeni zaposleni kau da rade. Stvar je u tome da je, uz oigledan dogovor sa dotinim zaposlenima, neki spoljni narodni odred, uglavnom sainjen od onih koji nemaju obavezu da rade (penzionera, studenata, nezaposlenih, onih koji su na odmoru itd), zauzela to mesto i blokirala proizvodnju. Tako je stanje trajka potpuno stvarno, iako zaposleni po zakonu nisu u trajku i mogu da primaju plate. Ta procedura omoguuje trajanje trajka sa zauzimanjem radnog prostora, trajanje koje uopte, a naroito danas, kad je ivot veoma teak onima sa malim platama i kad su sindikati previe oslabljeni da bi mogli da podre

trajkake fondove, u veini sluajeva ostaje ogranieno na nekoliko dana.

Ova vrsta delovanja je kvazipobunjenika, i to iz vie razloga. Pre svega, njom se ismeva uobiajeno reakcionarno mnjenje prema kojem se na takvoj lokaciji mogu nalaziti oni koji su tu zaposleni, i samo oni. Zatim, sukobljava se, a pri tome ne slabi, sa nita manje reakcionarnim sudom prema kojem je nemoralno biti u trajku a istovremeno izjavljivati da niste trajka. Tree, potpuno povezuje trajk i zauzimanje, koje obino razdvaja jedan stepenik, barem na nivou nasilnosti delovanja. Na taj nain stvara deljenu, a ne samo ogranienu lokalizaciju, kao to bi bilo kad bi samo zaposleni uestvovali u zauzimanju tog mesta. etvrto, mora da se pripremi za ne- izbean dolazak policije, to na dnevni red stavlja klasinu raspravu buntovnika o tome treba li mirno napustiti to mesto ili ostati i pruiti otpor. Najzad, i naroito, u delo- vanju ostvaruje vezu izmeu nekoliko uglavnom razdvojenih drutvenih slojeva, stvarajui tako, na licu mesta, jedan novi subjektivni tip, s onu stranu rascepkanosti koju reprodukuju i drava i njeni sindikalni privesci. Najbolji dokaz tome je to su opsena delovanja tog tipa, na primer zauzimanje nekih aerodroma ili blokiranje fabrika za preradu smea, pripremali i odobravali odbori promen- ljivih imena, ije je glavno svojstvo to to su objedinjavali studente, mlade, zaposlene - sindikalno organizovane ili ne - penzionere, intelektualce... Tako se u lokalnim okvirima ostvaruje, i to u cilju neposrednog delovanja, jedna vana dimenzija najznamenitijih pobuna: stvaranje novog tipa narodnog jedinstva, koje je ravnoduno prema dravnom raslojavanju i proishodi iz naizgled neskladnih subjektivnih dometa.

U prilog pobunjenikoj latentnosti tih delovanja, jo se moe zapamtiti i to da su glavni mediji, sluge demokratske mudrosti, drugaije reeno ideologije POL-a,

dobro pazili da u tome ne vide jedinu pravu novinu u postojeoj situaciji, jedino obeanje budunosti jednog pokreta koji je jednako labav koliko i masovan, te su o tome govorili to je manje mogue.

Moemo rei da je mobilizacija (muna re...) protiv Sarkozijevog zakona o penzionom sistemu, izvan svoje defetistike naduvenosti, sadrala latentni pobunjeniki subjektivitet. Bez sumnje bi bila dovoljna jedna varnica, neki spektakularni incident, silovito iskakanje iz koloseka, to jest jedna pogreno shvaena sindikalna parola, pa da pomenuta mobilizacija dobije odluniji obrt, da lokalno i snano izbegne kapitaloparlamentarni konsenzus i da uspostavi, barem na neko vreme, neosvojiva narodna uporita.

Tako, ak i u naim strepnjom izmuenim zemljama, koje su u neprestanom iskuenju da reaguju veoma ekstremno, latentnost pobune svedoi da okolnosti mogu iz nae apatije da izvuku nepredvidljivu onostranost naih smrtonosnih demokratija.

ISTORIJSKAPOBUNA

4Na osnovu zapanjujue novine pobuna u arapskim zemljama, a posebno njihove istrajnosti, njihove reenosti, njihove goloruke postojanosti, njihove nepredvidljive nezavisnosti, mislim da se moe predloiti jednostavna definicija istorijske pobune: ona je rezultat preobraaja neke neposredne pobune, vie nihilistike nego politike, u pretpolitiku pobunu. Sluaj arapskih zemalja stoga nas ui da je za to potrebno sledee:

i. Prelazak sa ograniene lokalizacije (okupljanja, napadi i ruilaki inovi na mestu na kojem ive pobunjenici) na uspostavljanje nekog trajnog sredinjeg mesta na koje se pobunjenici smetaju na, u sutini, miran nain, tvrdei da e tu ostati dok ne dobiju zadovoljenje. Najednom se prelazi i sa ogranienog i, u neku ruku, protraenog vremena neposredne pobune, koja je bezoblian i rizian napad, na dugo vreme istorijske pobune, koja vie lii na nekadanje opsade gradova, osim to je ovde re o opsadi drave. U stvarnosti, svi znaju da unitavanje ne moe da potraje, osim u velikim ratovima: neposredna pobuna odoleva od jednog do najvie pet dana. Na svom utvrenom mestu, ak i kad je opkoli i ikanira policija, ili u

irokim avenijama koje rituelno zauzma odreenog dana u nedelji, i sa masom ljudi koja se neprestano uveava, istorij- ska pobuna moe da odoleva nedeljama ili mesecima.

2. Prelazak sa irenja oponaanjem na kvalitativno irenje. To znai da se na tako uspostavljenom mestu postepeno ujedinjuju sve komponente naroda, omladina i studenti, naravno, ali i fabriki radnici, intelektualci svih vrsta, itave porodice, ene u velikom broju, zaposleni, dravni slubenici, pa ak i neki policajci i vojnici... Ljudi razliitih veroispovesti meusobno se tite u trenucima molitve, ljudi oprenog porekla mirno raspravljaju kao da se poznaju oduvek. I afirmiu se viestruki glasovi, neujni ili gotovo neujni u larmi neposredne pobune, transparenti opisuju i zahtevaju, zastave sokole masu. ak e i reakcionarna svetska tampa na kraju govoriti o egipatskom narodu kad pominje one koji zauzimaju Trg Tahrir. U tom trenutku je prekoraen prag istorijske pobune: uspostavljena lokalizacija, mogue dugo trajanje, intenzitet kompaktnog prisustva, mnogolika masa se rauna kao itav narod: kao to bi rekao Trocki, koji se u to razumeo: Mase su stupile na pozornicu istorije.

3. Pored toga, bilo je potrebno i da se pree sa nihilistikog metea pobunjenikog napada na izumevanje jedinstvene parole koja obuhvata sve neskladne glasove: Mubarak, odlazi! Tako je stvorena mogunost za pobedu, poto je utvren nesporedni ulog pobune. Kad se udalji od destruktivnog oseanja osvete, pokret moe da traje u iekivanju jasno odreenog, materijalnog zadovoljenja: odlaska ove- ka ijim se imenom mae - imenom koje je donedavno bilo tabu, a danas je javno osueno na sramno brisanje.

Od svega to smo videli u prethodnim mesecima zapamtimo ovo: pobuna postaje istorijska kada njena lo

kalizacija prestane da bude ograniena i u zauzetom prostoru utemelji obeanje nove vremenitosti sa dugim dometom; kad njen sastav prestane da bude jednoobrazan, pa malo-pomalo ocrtava jedinstvenu mozaiku predstavu itavog naroda; kad, najzad, nakon negativnog gunanja iste pobune nastupi afirmacija zajednikog zahteva, ije zadovoljenje daje rei pobeda njeno osnovno znaenje.

U tom veoma optem okviru treba od poetka ini- stitirati na onome to pobune u Egiptu i Tunisu s poetka 2011. godine ini isto istorijskim raritetom: osim to su nas nauile ili podsetile da postoje zakonitosti prelaska sa neposredne pobune na istorijsku pobunu, one su prilino brzo postale pobedonosne. Tamo su postojali reimi koji su veoma dugo izgledali postojano, koji su organizovali neprekidni policijski nadzor i bez grie savesti sprovodili torturu, o kojima su se briljivo starale sve imeprijalne demokratske sile, velike ili siune, koji su neprestano bili obasipani koruptivnom manom to su im je slale te sile, a najednom su svrgnuti, barem oni koji su im bili simbol - Ben Alijev i Mubarakov - apsolutno nepredvidljivim delovanjem naroda kojim nije upravljala ni jedna od tamonjih organizacija, usled ega je pobunjenika dimenzija tih delovanja neupitna.

Samo ove injenice su dovoljne da se, povodom tih pobuna, govori o buenju istorije. Koliko se godina unazad treba vratiti da bi se prisustvovalo svrgavanju neke centralizovane i dobro naoruane vlasti, i to u organizaciji ogromnih golorukih masa? Trideset i dve: kada je iranski ah, koji je, kao i Ben Ali, smatran zapadnjaki nastrojenim modernizatorom, te su ga, ba kao i njega, oboavali, pomagali i naoruavali nai vlastodrci, svrgnut ulinim demonstracijama dinovskih razmera protiv kojih oruane snage nisu mogle nita. Ali tada smo bili tano na kraju duge istorijske sekvence u kojoj su pobune, ratovi za nacionalno osloboenje, revolucionarne inicija

tive, gerilski pokreti i omladinski ustanci dali puni smisao ideji istorije, bremenitoj podravanjem i opravdavanjem radikalnih politikih opcija. Izmeu 1950. godine najranije, i 1980. godine najkasnije, ideje revolucije i komunizma su za mase ljudi u elom svetu banalno oigledne. Meutim, u naim zemljama odreen broj aktivista baca pekir poetkom sedamdesetih godina, i kree trnovitim putem otpadnitva i pridruivanja poretku uspostavljenom pod umoljanom zastavom antitotalitarizma. Kulturna revolucija u Kini, ta Parika komuna iz vremena socijalistikih zemalja5, nasukala se na sopstveno anarhino nasilje - moda je bila zbirka neposrednih pobuna? - 1976. godine, sa Maovom smru. Same na svetu, neke grupe pokuavaju da sauvaju sredstva za novi nastavak. U tom smislu, iranska revolucija je bila zavrna, a ne uvodna. Ona je, svojom nejasnom paradoksalnou (revolucija koju predvodi ajatolah, narodna buna kao uglavljena u teokratski kontekst), predstavljala kraj lepih dana za revolucije. U tome se pridruila radnikom pokretu Solidarnost u Poljskoj. Ovaj veoma znaajan narodni ustanak protiv jedne korumpirane socijalistike drave na umoru podsetio nas je da je delovanje narodnih masa uvek mogue, ak i kada je zemlja devastirana stranom okupacijom a politiki reim nametnut spolja. Solidarnost nas je takoe podsetila da takva delovanja crpe naroitu snagu iz toga to su usmerena na fabrike i njihove radnike. Ali osim svoje kritike snage, poljski pokret je ostao lien svake nove ideje u vezi sa moguom sudbinom zemlje, a ohrabrivali su ga, to je pomalo udno, jedan papa i apsolutno reakcionarno svetenstvo. Naposletku, rezultat iranske revolucije, oksimoron predstavljen izrazom Islamska republika, nema, kao to mu ime pokazuje, nikakvu univerzalnu tenju. A nema je ni tuna sudbina poljske drave osloboene komunizma: besomuno kapitalistke, ksenofobne i servilno proamerike.

Ne znamo, naravno, do ega e dovesti istorijske pobune u Tunisu, Egiptu, Siriji i drugim arapskim zemljama: nalazimo se u prvoj fazi nakon pobune, i sve je neizvesno. Ali ja sno je da, za razliku od poljske istorijske pobune ili od iranske revolucije, koje su zatvorile jednu sekvencu nasilnim i paradoskalnim zamraenjem svog ideolokog konteksta, pobune u arapskim zemljama otvaraju jednu sekvencu time to sopstveni kontekst ostavljaju nereenim. One pretresaju i preinauju istorijske mogunosti, tako da e smisao koji naknadno poprimi njihovih nekoliko poetnih pobeda velikim delom odrediti smisao nae budunosti.

Istovremeno uvajui njihovu isto dogaajnu dimenziju, koja je stoga izuzeta iz naunog predvianja, mislim da te buntovnike sklonosti moemo da upiemo kao delovanja kojima se odlikuje ono to u nazvati inter- valnim periodima.

taje to intervalni period? To je ono to dolazi posle perioda tokom kojeg je revolucionarno poimanje politikog delovanja bilo razjanjeno dovoljno da se, uprkos estokim unutranjim borbama koje daju ritam njegovom razvoju, eksplicitno predstavi kao alternativa vladajuem svetu, te je u tom svojstvu i dobilo masovnu i discipli- novanu podrku. Nasuprot tome, u jednom intervalnom periodu, revolucionarna ideja iz prethodnog perioda, koja je prirodno naila na veoma ozbiljne prepreke - nemilosrdne neprijatelje spolja i privremenu nesposobnost za re- avanje vanih problema unutra - stupila je u stanje mirovanja. Jo je nije pokrenula nova faza u njenom razvoju. Nedostaje otvoreno, podeljeno i univerzalno sprovodivo oblije emacipacije. Istorijsko vreme je, barem za sve one koji ne prihvataju da se prodaju dominaciji, definisano nekom vrstom neodreenog intervala Ideje.

U vreme tih perioda reakcionari mogu da kau, upravo zato to je revolucionarni nain klonuo, ak je nerazgo- vetan, da su stvari ponovo krenule svojim prirodnim tokom.

To je, tipino, ono to se dogodilo 1815. godine, sa restauratorima iz Svete alijanse, za koje feudalni drutveni odnosi i njihova monarhijska sinteza predstavljaju jedini poredak dostojan Boga, te su im stoga republikanska i plebejska revolucija predstavljale samo nakaznost koja se svodila na Teror i Robespjerovu dijabolinu figuru. I to je, tipino, ono u ta ele da nas uvere ve trideset godina: znamo iz pouzdanih izvora - kau licemerne demokrate i novi tar- tifi - da su totalitarna devijacija, smrtonosna ideokratija, socijalistike drave, marksizam, lenjinizam, maoizam, i svi pokreti miljenja i delovanja koji e u tome nai naelo svoga burnog ivota, bili najobinije nedelotvorne i zloinake prevare, otelovljene u Staljinovoj dijabolinoj figuri. Miroljubiva priroda stvari, jedini predlog koji vre- di, jeste prirodan sklad izmeu razularenog kapitalizma i nemone demokratije. Nemone zato to je sluga istinske vlasti, vlasti Kapitala, i vrsto je kontrolisana kad je re o radnikim i narodnim tenjama.

Liberalna demokratija je u intervalnom periodu u kojem se jo uvek nalazimo, to jest izmeu 1980. i 2011. (i due?) - periodu u kojem je klasini kapitalizam oivljen nakon uruavanja dravnih oblika komunistikog puta proisteklih iz boljevike revolucije - ono to je liberalna monarhija bila u intervalnom periodu tokom kojeg je moderni kapitalizam uzleteo, nakon sloma po- slednjih trzaja republikanske revolucije (1815 - 1850).

Meutim, tokom tih intervalnih perioda i dalje postoje nezadovoljstva, bune, uverenost da svet ne bi smeo da bude takav kakav jeste, da kapitaloparlamenta- rizam nipoto nije prirodan ve je savreno pogibeljan. U isto vreme, sve to ne moe da pronae svoj politiki oblik, u prvom redu zato to ne moe da crpi svoju snagu iz deljenja jedne Ideje. Snaga buna, ak i ako one ostvare istorijski domet, ostaje sutinski negativna (neka odu, Ben Ali napolje, Mubarak, odlazi). Ona ne razvija

parolu u afirmativni element ideje. Iz tog razloga, oblik kolektivnog masovnog delovanja moe da bude samo pobuna, u najboljem sluaju dovedena do svog istorijskog oblika, koji se naziva jo i masovni pokretom.

Da rekapituliramo: pobuna je uvar istorije emancipacije u intervalnom periodu.

Vratimo se na period izmeu 1815. i 1850. u Francuskoj i Evropi, jer ovaj na interval neobino lii na tu Restauraciju. On dolazi nakon velike Revolucije, i kima mu je, kao i za naih poslednjih trideset godina, estoka reakcionarna restauracija, koja je u isti mah i konstituciona- listika u politikom pogledu i liberalna u ekonomskom. No, ona je ipak, naroito poev od tridesetih godina xix veka, bila znaajan period pobuna, esto trenutno ili prividno pobedonosnih (tri slavne godine od 1830, radnike pobune bezmalo svuda, revolucija iz 1848...). Upravo to su pobune, as neposredne, as vie istorijske, koje odlikuju jedan intervalni period: za republikanskom idejom, sada nedovoljnom da se razdvoji od buroaske reakcije, morae da, poev od 1850, usledi komunistika Ideja.

Da buenje istorije, u obliku pobune i njene mogue neposredne pobede, uglavnom nije istovremeno sa preporodom te Ideje, koja e pobuni dati stvarnu politiku budunost, veoma je stara injenica. Ta je odvojenost posve uoljiva u nekim pobunama sankilota, golorukih, tokom same Francuske revolucije. Te se pobune ne bi mogle zadovoljiti revolucionarnom ideologijom u njenom strogo republikanskom obliku. One pretpostavljaju jednu ideoloku onostranost, koja nije uobliena.

Shodno tome, u nedostatku stvarnog subjektivnog deljenja jedne Ideje, nemogue im je da ree problem prelaska sa pobune, makar i istorijske, na postojanost jedne organizovane politike.

To neizbeno kanjenje pobuna - kao masovnog znaka ponovnog otvaranja istorije - za najsavremenijim

pitanjima politike, koja su i sama zavetanje predinterval- nog trenutka u kojem je postojalo iroko vienje politike emancipacije, bez sumnje je najuoljiviji dokaz za to da istorija ne nosi u sebi samoj reenje problema koje iznosi na svetlost dana. Koliko god da su blistave i znamenite istorijske pobune u arapskom svetu, one se na kraju zaustavljaju na univerzalnim politikim problemima koji su ostali nereeni u prethodnom periodu, u ijem sreditu nalazimo ono to je politiki problem par excellence, to jest problem organizacije. Samo, kao to kae Mao, da bi postojao red u organizaciji, mora da postoji red u ideologiji. Ali ideologija je uvek tek skup apstraktnih posledica jedne Ideje, ili, ako vam je drae, jednog ili vie naela.

Sve u svemu, kao uvari istorije emancipacije u intervalnom periodu, istorijske pobune ukazuju na hitnu potrebu za uobliavanjem jedne reformulisane ideoloke ponude, jedne snane Ideje, jedne kljune hipoteze, da bi energija koju oslobaaju i pojedinci koje ukljuuje mogli da omogue, pomou i s onu stranu masovnog pokreta i buenja istorije koje on nagovetava, nastupanje jednog novog oblika organizacije, i, samim tim, politike. Da bi i politiki dan nakon buenja istorije i sam bio nov. Da bi se sutra zaista razlikovalo od danas. Da bi, sve u svemu, potpuno punovana bila lekcija sadrana u uvenoj Brehtovoj pesmi Pohvala dijalektici, koju u ovde navesti u celosti:

Nepravda danas kroi sigurnim korakom.Ugnjetai prave planove za deset hiljada godina.Sila potvruje: stvari e ostati kakve jesu.Nigde ni glasa, sem glasa onih to vladaju,A na svim trgovima izrabljivanje veli: tek sad ja poinjem. meu ugnjetenima mnogi sad kau:Ono to elimo nee nikad doi.Onaj to jo ivi nikad ne srne rei rei nikad!Ono to je osigurano nije sigurno.

Stvari ne ostaju kakve jesu.Kad oni to vladaju budu rekli ta imaju, Progovorie oni kojima se vlada.Ko se, dakle, usuuje da kae nikad?Koga treba kriviti ako ugnjetavanje opstane?Nas.Ko moe da ga ukine? Mi.Onaj to je oboren na zemlju, mora da ustane!Onaj to je izgubljen, mora da se bori!Onog to je shvatio zato mu je tako, kako zaustaviti? Dananji pobeeni su sutranji pobednici A nikad postaje: danas.

POBUNA I ZAPAD

5Istorijska pobuna je izazov za dravu, poto je najee, zahtevajui odlazak ljudi koji njom upravljaju, izlae silovitoj i neoekivanoj promeni, ak mogunosti za potpuno uruavanje (to se kratko i jasno i dogodilo u Iranu pre trideset godina - ahovom reimu). U isto vreme, pobuna ne poseduje kljueve za prirodu i opseg promene kojoj izlae dravu, daleko od toga. Ono to e se desiti u dravi nipoto nije prethodno uoblieno pobunom.

Svakako, u masovnim pokretima sa istorijskom dimenzijom uvek postoje ljudi koji iskreno veruju suprotno. Oni misle da narodne demokratske prakse pokreta (bilo koje istorijske pobune, gde god i kad god to bilo) obrazuju neku vrstu paradigme drave koja e doi. Odravaju se egalitarne skuptine, svi imaju pravo na re, drutvene, verske, rasne, nacionalne, polne, intelektualne razlike vie nemaju nikakvog znaaja. Odluivanje je uvek kolektivno. Barem prividno: iskusni aktivisti znaju kako da se pripreme za skuptinu na prethodno zatvorenom sastanku koji e u stvari ostati u tajnosti. Ali nije vano, istina je da e odluka najee biti doneta jednoglasno, zato to se do najjaeg i najprikladnijeg predloga dolazi raspravom. I tada se moe rei da se zakonodavna vlast,

i ' " A

ona koja formulie novu direktivu, podudara ne samo sa izvrnom vlau, onom koja organizuje njene praktine posledice, ve sa itavim aktivnim narodom, koji skuptina simbolizuje.

Zato ne proiriti ova tako snana i tako nadah- njujua obeleja masovne demokratije na celokupnu dravu? Sasvim jednostavno: zato to izmeu pobunjenike demokratije i rutinskog, represivnog i slepog sistema dravnih odluka - ak i, pogotovo, onda kada se izdaju za demokratske - postoji tako velika provalija da je Marks bio u stanju da zamisli da e je zatrpati tek na kraju procesa odumiranja drave. A taj je proces, kako bi se uspeno izveo, zahtevao ne svuda prisutnu masovnu de- mokratiju, ve njenu dijalektiku suprotnost: privremenu diktaturu, kompaktnu i nemilosrdnu.

Marks je, bez ikakve sumnje, bio u pravu, i ja u se vratiti na racionalni paradoks neizbenog kontinuiteta izmeu egalitarne demokratije, uspostavljene unutar sebe same pomou istorijske pobune, i narodne diktature spro- voene prema spolja, u smeru neprijatelja i sumnjivaca, ime se pokuava ostvariti politika vernost pobuni.

Za sada, dovoljno nam je da ustanovimo da istorij- ska pobuna ne predlae sama po sebi nikakvu alternativu vlasti koju namerava da zbaci. Postoji veoma vana razlika izmeu istorijske pobune i revolucije: smatra se da potonja, barem od Lenjina naovamo, sama po sebi raspolae resursima nunim za neposredno osvajanje vlasti.

Zbog toga su se pobunjenici uvek alili to je novi reim, uspostavljen nakon to je pobunom svrgnut prethodni, u sutini njemu istovetan. Prototip te slinosti je, nakon pada Napoleona , izgubljenog rata i pobuna od 4. septembra 1870, uspostavljanje reima u kojem je preovla- davalo politiko osoblje proisteklo iz takozvane opozicije carstvu. Da bi jasno stavila do znanja na iju stranu je stala, ta e nova vlast nekoliko meseci kasnije pokazati

naroitu surovost prema narodu, masakrirajui bez trunke grie savesti hiljade radnika komunara.6

Komunistika partija, onakva kakvom ju je pojmio RSD R P7, a zatim boljevici, jeste struktura koja se, budui da je proistekla iz Lenjinove podrobne analize Parike komune, proglasila kadrom da otelotvori alternativu postojeoj vlasti, i da utemelji novu dravu nakon potpunog unitenja starog caristikog aparata.

Kada pobunjenika figura postane politika figura, drugaije reeno, kada sama po sebi raspolae politikim osobljem koje joj je potrebno i kada korienje profesionalnih dravnih raga postane prilino beskorisno, moe se rei daje doao kraj intervalnog perioda, zato to je jedna nova politika uspela da prigrli buenje istorije koje je istorij- ska pobuna simbolizovala.

Da se vratimo na istorijske pobune u arapskom svetu, naroito u Egiptu i Tunisu: ve znamo da e se one nastaviti istovremeno se delei. Jedan deo pobunjenika, najmlai, najodluniji ili najbolje organizovani, progla- sie da su s mukom uspostavljene prelazne vlasti, koje esto prikrivaju postojanost najvanijih institucija biveg reima (vojske u Egiptu, na primer), toliko udaljene od narodnog pokreta da ih oni - ti pobunjenici - ne ele nita vie nego Ben Alija ili Mubaraka. Ali ti protesti za sada ne proizvode ideju na osnovu koje se moe or- ganizovati vernost pobuni. Otuda snana neodlunost koja, sa isto formalnog stanovita, po mnogo emu pribliava situaciju u arapskom svetu situacijama ve vienim u x ix veku.8

Na kraju krajeva, ne moemo da izbegnemo sle- dee pitanje: koji kriterijumi omoguuju da se proceni neka pobuna, da se izmeri obim istorijskog buenja koje ona otelovljuje?

Zapadne sile i mediji koji od njih zavise od poetka imaju spreman odgovor: po njima, elja koja pokree

pobune u arapskim zemljama jeste elja za slobodom, u znaenju koje zapadnjaci daju toj rei, to jest slobodom miljenja u vrstom okviru razularenog kapitalizma (sloboda preduzimanja) i dravom utemeljenom na parlamentarnom predstavljanju (slobodni izbori, kojima se bira izmeu raznih, praktiki meusobno nera- zaznatljivih rukovodilaca postojeeg sistema).

U osnovi, nai vlastodrci i vladajui mediji predloili su jednostavno tumaenje pobuna u arapskom svetu: ono to je tamo izraeno jesto ono to bi se moglo nazvati eljom za Zapadom. eljom da se uiva sve ono to mi, siti i uspavani stanovnici dobrostojeih zemalja, ve uivamo. Zelja da se konano postane delom ci- vilizovanog sveta, kojeg su zapadnjaci, nepromenljivi potomci rasistikih kolonizatora, toliko samouvereni predstavnici da osnivaju tribunale kako bi sudili svakome ko zastupa drugaije vrednosti - koje, svakako, ponekad nisu mnogo preporuljive - ili samo izgleda kao da sa sebe stresa ugnjetako tutorstvo meunarodne zajednice - svakako ponekad na isto koristolju- biv nain. inei to, zapadnjaci umotani u kaput Prava zaboravljaju da njihova tobonja mo da kau Dobro nije nita drugo do modernizovano ime za imperijalni intervencionizam.

Sigurno je da svaki masovni pokret predstavlja neodloan zahtev za osloboenjem. Kad je re o tako despotskim, korumpiranim i podjarmljenim reimima kao to su Ben Alijev i Mubarakov, takav je zahtev ne moe biti legitimniji. Da je ta elja kao takva u stvari elja za Zapadom, beskrajno je problematinije stanovite.

Valja podsetiti da Zapad kao sila do dana dananjeg nije pruio nijedan dokaz da mu je na bilo koji nain vano da organizuje slobodu na mestima na kojima intervenie, i to esto orujem. Ono to je naim civili- zovanima vano jeste: Jeste li sa nama ili protiv nas?

Pri tome se izrazu sa nama daje znaenje ropske pripadnosti planetarnoj trinoj ekonomiji, koju u tim zemljama organizuje korumpirano ljudstvo, kroz tesnu saradnju sa kontrarevolucionarnom policijom i vojskom, koje obuavaju, naoruavaju i kojima komanduju oficiri, tajni agenti i razbojnici iz naih zemalja. Prijateljske zemlje, kao to su Saudijska Arabija, Pakistan, Nigerija, Meksiko i mnoge druge, jednako su despotske i korumpirane (ako ne i vie) nego to su bili Ben Alijev Tunis ili Mubarakov Egipat, ali ne moe se uti da se o tom pitanju izjanjavaju oni koji su se, povodom dogaaja u Tunisu ili Egiptu, pojavili kao vatreni pobornici pobuna radi slobode. Snano se osea daje naim dravama draa postojana mirnoa koju garantuju prijatelji despoti od neizvesnosti pobuna. Ali im pobuna dopusti da bude tumaena kao elja za Zapadom, ili, jo bolje, na kraju to i bude, politike i mediji kod nas e je toplo doekati.

Takav ishod, meutim, nije osiguran. Sama injenica da su Francuzi i Englezi, pomou zgodnog megafona u vidu Bernar-Anrija Levija, na kraju doli do toga da prosto i jednostavno izmisle kojekakve bundi- je - meu kojima su jedini uinkoviti, kako se ispostavilo, bivi pripadnici A 1 Kaide (kakav paradoks!) - koje su sve za sada pod njihovom izmom (Libija je jedino mesto na svetu na kojem ljudima pada na pamet sumanuta ideja da viu iveo Sarkozi), jer ih naoruavaju, usmerava- ju, obezbeuju oruanu podrku njihovoj avijaciji, sama ta injenica, dakle, pokazuje u kojoj meri nai vlastodrci zaziru od toga da e se u pravim bunama izraziti bilo ta drugo osim neumerene ljubavi prema imperijalnim civilizacijama. To to se, nakon pet meseci dejstava francuske i engleske avijacije uz logistiku podrku Amerikanaca, njihovih borbenih helikotpera i njihovih oficira i agenata na terenu, govori o nekakvoj dirljivoj pobedi bundija, zaista je, iskreno govorei, smeno.

Ali to je ona vrsta pobede (kao kad ipe kae, to je priznanje par excellence, M i smo zavrili posao) koju zapadnjaci oboavaju. Jer kad je re o pravim narodnim bunama, ne mogu a da ne zamiljaju da moda, napokon, imaju posla sa ljudima koji ne ele ostanu bez glasa od klicanja Kameronu, Sarkoziju ili Obami. Moda se - a strepnja im raste - u svim tim epizodama radi o nekoj jo neuoblienoj, ali za njih veoma neugodnoj Ideji? O poimanju demokratije koje je posve opreno njihovom? U toj neizvesnosti, zakljuuju oni, pripremimo svoje mitraljeze i proveravajmo tu i tamo jesu li u radnom stanju.

U takvim uslovima, potrebno je da pokuamo da tanije definiemo ta bi bio narodni pokret koji se se moe svesti na elju za Zapadom, i ta bi to mogle biti dananje pobune, ako se izdignu iznad tog smrtonosnog iskuenja.

Da probamo: pobuna potinjena elji za Zapadom poprima neposredan oblik antidespotske pobune, ija negativna, narodna snaga svakako jeste snaga gomile, ali ija afirmativna snaga nema druge norme do onih kojima se dii Zapad. Narodni pokret koji odgovara ovoj definiciji zavrie se, sva je prilika, veoma skromnim ustavnim reformama i izborima pod snanom kontrolom meunarodne zajednice, iz kojih e, na opte iznenaenje simpatizera pobune, kao pobednici izai ili neke dobro poznate plaene ubice za raun zapadnih interesa, ii pak neka verzija onih umerenih islamista od kojih se, kao to nai vlastodrci malo-pomalo saznaju, nemamo bogzna ega plaiti. Predlaem da kaemo kako emo na kraju takvog jednog procesa prisustvovati fenomenu ukljuenja u Zapad.

Kod nas, dominantno tumaenje onoga to se deava glasi da je taj fenomen, pod nazivom pobeda demokratije, prirodan i legitiman ishod pobunjenikih procesa u arapskom svetu.

tavie, to pojanjava zato se, nasuprot tome, pobune brutalno gue i napadaju kada se dogode kod nas.

Ako dobra pobuna zahteva ukljuenje u Zapad, zato bi se, dovraga, neko dizao tamo gde je to ukljuenje vrsto uspostavljeno - u naoj postojanoj civilizovanoj demo- kratiji? Siromasi, Arapi, crnci, istonjaci i drugi radnici koji su doli iz pakla, mogu s vremena na vreme, i bez preterivanja, da zahtevaju da budu kao mi, utoliko pre to u tome nee uspeti koliko sutra i to e u meuvremenu staro dobro pljakanje kolonija, kojim se hrani na spokoj, opstati u raznim oblicima. Kod nas, naprotiv, imaju pravo samo da rade i da glasaju u tiini. Inae, pozor! Kameron i njegov mali londonski gulag rezervisan za urbanu omladinu, Sarkozi i njegovi kerheri za olo9, bdiju na bedemima civilizacije.

Ako je istina da je, kao to je Marks predvideo, prostor za ostvarenje emancipatorskih ideja globalan (to, neka bude reeno u zagradi, nije zaista bio sluaj sa revolucijama iz veka), onda se fenomen ukljuenja u Zapad ne moe smatrati istinskom promenom. Istinska promena bi, u stvari, bila izlazak iz Zapada, jedno raz- zapadnjaenje, koje bi poprimilo oblik iskljuenja. Pusti snovi, rei ete mi vi. A li mogue je da je to tu, pred naim oima. I u svakom sluaju, to je ono to moramo da sanjamo, zato to nam taj san omoguuje da, ne odriui se samih sebe niti uranjajui u nihilistiko no future, proemo kroz mune godine intervalnog perioda.

P O B U N A ,DOGAAJ,

ISTINA

B

itaoci e shvatiti da vrednost koja se pripisuje dananjem pobunjenikom buenju istorije potie od mogunosti koju ono nosi u sebi, a to je mogunost otvaranja politikim vernostima ravnodunim prema elji za Zapadom.

ta nam moe jemiti da taj dogaaj, istorijska pobuna, zaista proizvodi tu mogunost? Ko e nas zatiti od veoma stvarne, subjektivne snage elje za Zapadom? Ovde se ne moe dati nikakav formalni odgovor na to pitanje. Briljiva analiza procesa koji se odvija u dravi, dugog i zamrenog, nee nam biti od velike pomoi. U kratkom roku, zavrie se izborima neodrivim na duge staze. Ono to moramo da uradimo je da strpljivo i briljivo ispitamo ljude, u potrazi za onim to e, na kraju neizbenog procesa podele (zato to je Dva uvek nosilac istine, a nikad Jedan), biti potvreno nepopravljivim razlamanjem pokreta, to jest u potrazi za iskazima. Izreenim stvarima koje se ne mogu rastvoriti u ukljuivanju u Zapad. Kad ti iskazi postoje, lako se prepoznaju.

A ti novi iskazi su preduslov za mogunost poimanja procesa organizacije oblika kolektivnog delovanja, to e oznaiti njihovo politiko postajanje.

Mnogo ve znai i to to je uoljivo da, u egipatskoj istorijskoj pobuni, najznaajnijoj i najdoslednijoj od svih, nita nepovratno ne svedoi o nekoj velikoj elji za Zapadom. Oni koji su iz dana u dan, na arapskom jeziku, itali parole na Trgu Tahrir, ustanovili su, esto na svoje veliko iznenaenje, da se re demokratija ne pojavljuje praktiki nikada. Glavne datosti, osim jednodunog Brii!, jesu: zemlja, Egipat, vraanje zemlje njenom pobunjenom narodu (otuda prisustvo, i to svuda, nacionalne zastave), to oznaava kraj njene servilnosti prema Zapadu i njegovoj izraelskoj komponenti; kraj korupcije i udovine nejednakosti izmeu aice korupmpiranih i mase obinih radnika; elja da se izgradi socijalna drava, to bi okonalo uasnu bedu miliona ljudi. Sve se to moe mnogo lake uklopiti u jednu povu veliku politiku Ideju, u kontinuitetu sa onim to sam nazvao komunizmom pokreta i to je svojstveno svim pokretima te vrste, nego u lukavstvo zvano izbori, zamku koju postavlja stari istorijski ugnjeta.

Sve ovo mogu da samem jednim apstraktnijim i istovremeno jednostavnijim jezikom. U svetu ustrojenom pomou izrabljivanja i ugnjetavanja, mase ljudi nemaju, i to bukvalno govorei, nikakvu egzistenciju. Ne vrede nita. U dananjem svetu, gotovo svi Afrikanci, na primer, ne vrede nita. I ak i u naim dobrostojeim krajevima, veina ljudi, masa obinih radnika, u osnovi ne odluuje apsolutno ni o emu, ima tek jedan fiktivni glas kad se radi o odlukama to se tiu njihove sopstvene sudbine. Samo jedna istovremeno udaljena i svepristuna oligarhija uspeva da povee uzastopne epizode iz ivota ljudi jednim ujednaenim parametrom, to jest profitom, kojim se ta oligarhija hrani.

Nazovimo te ljude, prisutne u svetu ali odsutne iz njegovog smisla i odluka koje se tiu njegove budunosti, nepostojeima sveta. Tada emo rei da je promena sveta stvarna kad jedan nepostojei sveta pone, i to maksimalnim intenzitetom, da postoji u istom tom svetu. Upravo to su govorili, i jo govore, ljudi na narodnim skupovima u Egiptu: nismo postojali a sad postojimo, moemo da odluujemo o istoriji zemlje. Ta je subjektivna injenica obdarena izuzetnom snagom. Nepostojei je ustao. Zbog toga se govori o ustanku: leali su, pokorni, pridiu se, diu se, ustaju. To ustajanje je ustajanje samog ivota: siromani nisu postali bogati, nenaoruani ljudi nisu naoruani, itd. - u osnovi, nita se nije promenilo. Ono to se desilo jeste obnavljanje postojanja nepostojeeg, uslovljeno onime to ja nazivam dogaajem. Znajui daje, suprotno obnavljanju nepostojeeg, sam dogaaj gotovo uvek neuhvatljiv.

Definicija dogaaja kao onoga to omoguuje obnavljanje nepostojeeg apstraktna je ali nesporna definicija, jednostavno zato to je obnavljanje obznanjeno: to je ono to ljudi govore ovde i sada. ta se objektivno uoava? Odreenje mesta igra odluujuu ulogu: jedan trg u Kairu postaje planetarno poznat za samo nekoliko dana. Glavno je da se ustanovi da, tokom jedne stvarne promene, postoji proizvodnja novog mesta, koje je ipak unutar opte lokalizacije kakva je jedan svet. Tako su, u Egiptu, ljudi okupljeni na trgu smatrali da su Egipat oni, Egipat su ljudi koji su bili tamo da obznane da, ako pod Mubarakom nije postojao, Egipat sada postoji, a postoje i oni sa njim.

Snaga tog fenomena je tolika da mu se, to je zaista izuzetno, svi priklanjaju. U elom svetu je prihvaeno da su ljudi koji se nalaze tamo, na mestu koje su uspostavili, egipatski narod lino. ak i naim vlastodrcima, ak i naim podjarmljenim medijima, koji drhte iza kulisa,

koji se pitaju ta e sad da rade bez svojih slugu-despota u strateki znaajnim zemljama kao to je Egipat, puna su usta demokratskog ustanka egipatskog naroda, pa ga uveravaju - kape dole - u svoju bezrezervnu podrku (istovremeno pripremajui, i dalje iza kulisa i na blagoslovenom kraju izborne maskarade, prom enu iz istog u isto).

Dakle, pobunjenici okupljeni na jednom trgu u Kairu su egipatski narod? Ali ta je u svemu tome sa demokratskom dogmom, optim pravom glasa? Znam da se, iza fasade bezrezervne podrke pobunjenicima, kriju aktivan strah i, konano, snani pritisci kako bi se svi oni brzo vratili na pouzdan i prozapadnjaki dravni poredak. Ali ipak! Zar nije opasno, zar to nije - uas! - nastupanje jednog novog poimanja politike, kad se sa svih strana pozdravlja, kao da vredi za sve, ta kratka metonimija Egipta kakva su ljudi okupljeni na trgu, sa svojom masovnom demokratijom, svojim jedinstvenim delovanjem i svojim radikalnim parolama? Jer ak i da ih ima milion, to jo nije mnogo u odnosu na osamdeset miliona Egipana. Na izborima bi to bio zajameni fijasko! A li taj isti milion, prisutan na tom mestu, ogromna je stvar ako politiki uticaj prestane da se meri, kao na glasanju, inertnim i zasebnim brojem.

M i koji due pamtimo, s tim smo se sreli krajem maja 1968. Tada smo imali milione demonstranata, zauzete fabrike, mesta na kojima su se odravali neprekidni skupovi, i na sve to De Gol raspie izbore koji se zavre reakcionarnom chambre introuvable10. Seam se zapanje- nosti nekih mojih prijatelja, koji su govorili: Ali svi smo bili na ulici! A ja sam im odgovarao: Ne, naravno da ne, nismo svi bili na ulici! Jer, koliko god da su velike neke demonstracije, na njima je uvek okupljena malena manjina stanovnitva. Njihova snaga poiva u intenzifikaciji subjektivne energije (ljudi znaju da su potrebni

dan i no, sve je u znaku oduevljenja i strasti) i u lokalizaciji njihovog prisustva (ljudi se okupljaju na mestima koja su postala neosvojiva - trgovima, univerzitetima, bulevarima, fabrikama...).

im ga prome intenzitet i zgusne lokalizacija, pokret, i dalje u potpunosti manjinski, postane toliko uveren da predstavlja celokupan narod te zemlje da niko ne moe javno da porekne da ga on stvarno i predstavlja. ak ni njegovi, tajni koliko i estoki, neprijatelji. To dokazuje da u ovakvom scenariju - istorijske pobune koje otvaraju nove mogunosti - postoji element preskrip- tivne univerzalnosti. Smesa lokalizacije, koja je simbol za ceo svet, i intenzifikacije, koja stvara nove subjekte, za sobom povlai masovno pristupanje, i svako ko iz njega izostane odmah postane sumnjiv. Sumnjiv da je na strani nekadanjih despota.

Tada se mnogo pre moe govoriti o narodnoj diktaturi nego o demokratiji. Re diktatura naveliko je obeaena u demokratskom okruenju kakvo je nae. I obeaena je utoliko vie to pobunjeni s punim pravom igou korumpirane despote nazivom diktatori. Ali isto kao to se demokratija pokreta, egalitarna i neposredna, apsolutno suprotstavlja demokratiji opunomoenika Kapitala, neegalitarnoj i predstavnikoj, tako se i diktatura koju sprovodi narodni pokret korenito suprotstavlja diktaturama kao zasebnim i ugnjetakim dravnim ureenjima. Pod narodnom diktaturom podrazumeva- mo vlast koja je legitimna upravo zato to njena istina proi- stie iz toga to se legitimiejedino njom samom: niko tu nije niiji izaslanik (kao u predstavnikoj vlasti), niko nema potrebu, kako bi ono to on kae postalo ono to svi kau, za propagandom ili policijom (kao u diktatorskoj dravi), jer ono to on kae jeste ono to je istinito u toj situaciji; postoje samo ljudi koji su tu; a oni koji su tu, i koji su oigledno manjina, raspolau autoritetom steenim kako

bi obznanili da istorijska sudbina zemlje (raunajui tu i ogromnu veinu sainjenu od onih koji nisu tu) jesu oni. Demokratija mase namee svemu to je napolju diktaturu svojih odluka kao da su to odluke opte volje.

Jedina Rusoovoa slabost u Drutvenom ugovoru jeste ustupak koji pravi izbornoj proceduri, iako na veoma rigo- rozan nain dokazuje da je parlamentarizam, predstavnika demokratija (to se dravno ureenje u Rusoovo vreme upravo raa u Engleskoj), obina prevara. Zato bi se opta volja pojavila u obliku brojane veine? Ruso ne uspeva da razjasni to pitanje, i to s razlogom: tek tokom ovih istorijskih pobuna, manjinskih ali lokalizovanih, ujedinjenih i intenzivnih, ima smisla govoriti o izraavanju opte volje.

Ono to se tu deava, a emu je, po Rusou, ime izraz opte volje, ja u nazvati jednim drugim filozofskim imenom: to je pomaljanje istine, a u ovom sluaju, jedne politike istine. Ta se istina odnosi na samo bie naroda, na ono za ta su ljudi kadri u pogledu delovanja i ideja. Ta se istina pomalja na rubu istorijske pobune koja je upa iz zakona sveta (u naem sluaju, iz pritiska elje za Zapadom) u obliku jedne nove mogunosti, za koju se ranije nije znalo. A afirmacija (a zatim, videemo to, i organizacija) te nove politike mogunosti izlae se u ek- splicitno autoritarnom obliku: autoriteta istine, autoriteta uma. Autoritarnom u strogom smislu, poto, barem u poetku, to da u istorijskoj pobuni postoji apsolutna pravda jeste neto to niko nema prava da javno ne priznaje. I upravo taj diktatorski element oduevljava sve redom, ba kao to to ine konano pronaeni dokaz neke teoreme, izuzetno umetniko delo ili konano obznanjena ljubavna strast, to su sve stvari iji apsolutni zakon ne moe da pobije nikakvo mnjenje.

D O G A A J I P O L I T I K O ORGANIZOVANJE

7

To okupljanje, lokalizovano na trg, avenije, fabrike, to saimanje ili kvantitativno zgunjavanje, sve to vri dunost onog stvarnog, zato to je ono to ga podstie intenzivno i subjektivizovano nad-postojanje pretpolitike istine - ili nasilno obnavljanje jednog nepostojeeg, u korelaciji, u obliku istorijske pobune, sa oslobaanjem nekih simbola drave. To se ne pomalja ni iz ega, to ima diktatorsku snagu tvorevine nihilo. Kad postoje tragovi dogaaja pre dogaaja, preddogaajne naznake koje se mogu naknadno uoiti, e pa, one reprodukuju, ili preprodukuju, artikulisanje jednog kvantitativnog saimanja i jednog intenzivnog nad-postojanja. Bilo ih je u Egiptu, kao to ih je bilo pre maja 1968: trajkovi u fabrikama iz 1967. godine i s poetka 1968, veoma osobeni jer su o njima, nezavisno od reprezentativnih sindikata, odluile glupe mladih radnika (to je vid predstavljanja celine saimanjem - akti- vistika manjina, kako kau nae zabrinute demokrate),

uz veoma rno, i naglo, ak i pre nego to se moglo govoriti o trajku, zauzimanje fabrike (to je vid aktivistikog intenziteta povezanog sa zauzimanjem mesta).

Dogaaj, kao ponovno otvaranje istorije, najavljen je sa tri znaka, sva tri imanentna masovnim narodnim demonstracijama. To su: intenzifikacija, saimanje i lokalizacija. To su pretpolitike datosti, buenje istorije pobunama koje nadilaze neposrednu pobunu i njen moni nihilizam. Sa njima poinje rad nove istine, koja se u politici zove organizacija.

Organizacija lei na mestu ukrtanja jedne Ideje i jednog dogaaja. To ukrtanje, meutim, postoji samo kao proces, iji je neposredni subjekt politiki aktivista. Aktivista je hibridno bie, poto je on ono to pobunjeniki pokret kojeg se doepala Ideja moe da izrodi. Ideja je decenijama bila republikanska, zatim naivno komunistika u xix veku, te dravno komunistika u . Hajde da privremeno predloimo da je dijalektiki komunistika u X X I veku: pravo ime e doi na marginama buenja istorije.

Kako se aktivistika hibridizacija ostvaruje kao vernost dogaaju? Da se istorijska vrednost Ideje najpre potvruje pobunom, to je sigurno. Da se politika vrednost pobune potvruje organizacijom koja joj je verna, i verna joj je zato to, za nju, pobuna afirmie Ideju, to nije nita manje sigurno.

Ideja ovde oznaava jednu vrstu istorijske projekcije onoga to e biti istorijsko postajanje jedne politike, postajanje prvobitno overeno pobunom. Neko e rei, na primer, da e jednakost morati da postane pravilo, kao norma svih voenih borbi, ili da kom unizam oznaava mogunost, subjektivno prihvaenu, jednog korenito razliitog drutva, razliitog zato to je izvueno iz stiska Kapitala, normirano jednakou i rukovoeno slobodnim udruivanjem onih koji ga sainjavaju. Ali to nee biti

reeno zato to misliti na taj nain, govoriti na taj nain i delovati shodno tome, organizuje neprestano trajanje ukinute pobune. Zbog toga Ideja ne prethodi pobuni, ve se uplie u njene stvarne posledice u izgradnji jednog trajanja. Isto tako, Ideja e kasnije pretpostaviti ono stvarno narodne politike organizacije.11

Jedna politika dri venim ono to je pobuna izne- la na svetlost dana u obliku postojanja jednog nepostojeeg, i to je jedini sadraj jednog buenja istorije. Da bi se to uradilo, potrebno je da pri svetlosti Ideje, koja apstraktno ujedinjuje aktiviste, organizacija u sebi zadri tragove onoga to je stvorilo stvaralaku snagu istorijske pobune: saimanje, intenzifikaciju i lokalizaciju.

U klasinom smislu, saimanje (pomou kojeg jedna mala manjina bude istinsko postojanje celokupne pobune) uva se strogim pravilima pripadnosti organizaciji. Stvara se formalno razgranienje izmeu onih koji su u njoj i onih koji nisu, podjednako snano kao i razgranienje, tokom pobune, izmeu onih koji su tu i onih koji su ostali kod kue. Intenzifikacija se uva borbenim akti- vizmom, ivotom posveenim onome to delovanje zah- teva, gorljivijim i na okolnosti osetljivijim subjektivitetom od onog koji se vratio ivotnoj rutini. Lokalizacija e biti ouvana vrstim pravilima o osvajanju mest na kojima su pobunjenici prisutni (ta i ta pijaca, taj i taj dom za radnike iz Afrike, ta i ta fabrika, taj i taj stambeni blok u tom i tom naselju...). Taj skup predstavlja borbenu dimenziju jednog naroitog tipa organizacije, koji se, u nekoliko decenija X X veka, zvao Komunistika partija i koji danas, bez ikakve sumnje, mora da potrai neko drugo ime.

Na prvi pogled, ti su imperativi vernosti izgledali razumni, i upravo zbog toga su zaveli milione radnika, seljaka, intelektualaca, tokom itave epohe koja je usledila nakon Oktobarske revolucije 1917. Te tri odlike borbene obaveze simbolizovale su daje organizacija i dalje uila iz

procesa u kojima je nastupilo buenje istorije, te je, inei to, hranila komunistiku Ideju svim tim pobunjenikim narodnim stvarnim.

Verovatno je, meutim, da e te procedure uvanja Istinitog biti preinaene u narednoj sekvenci. Oblik-par- tija odsluio je svoje, iscrpljen u jednom kratkom veku svojim dravnim avatarima. Podesne za borbeno osvajanje vlasti, komunistike partije su se pokazale nesposobnima da u irem smislu urade ono to je u konanici jedini zadatak drave koja je na putu da odumre: na stvaralaki nain razreiti protivrenosti unutar naroda, ne uzimajui kao uzor, kad iskrsne i najmanja potekoa, teroristiki model razreavanja protivrenosti sa neprijateljem. To je danas ogroman problem: izumeti revolucionarnu politiku disciplinu koja, iako je naslednica diktature Istinitog to se raa sa istorijskom pobunom, ne sledi hijerarhijski, autoritarni i kvazi nepromiljeni model vojski ili jurinih odreda.

Kako god bilo, i dalje vai da, formalizujui sastavne crte dogaaja, organizacija omoguuje da se ouva njegov autoritet. M oglo bi se rei da se tim formalizovanjem na neki nain prelazi sa stvarnog na simboliko, ili sa elje na zakon. Organizacija preobraava u politiki zakon onu diktaturu istinitog iz koje je ono stvarno istorijske pobune izvlailo svoj sveopti ugled.

Lakan kae da je elja isto to i zakon. I ja to kaem, uz pojanjenje da se, kada transkribujem Lakanov aksiom u obliku