Aleksandar VelikiAleksandar Veliki

BasileusMakedonije,HegemonHelenskog saveza,ahanahPerzije,FaraonEgiptaikralj Azije.

Aleksandar se bori protiv perzijskog kraljaDarija III. DetaljAleksandrovog mozaikauPompejima,Nacionalni arheoloki muzej u Napulju

Vladavina336323. pne.

PrethodnikFilip II Makedonski

NasljednikAleksandar IV MakedonskiFilip III Makedonski

Suprug/aRoksana od Baktrije,Stateira od Perzije

Potomstvo

Aleksandar IV Makedonski

OtacFilip II Makedonski

MajkaOlimpija Epirska

Roen/a20. jul 356. pne.Pela,Makedonija

Umro/la11. 6. 323. pne. (starost: 32)Babilon

Aleksandar III, isto tako poznat kaoAleksandar MakedonskiiliAleksandar Veliki, (grki: , O Mgas Alxandros, 356. pne. - 11. 6. 323. pne.), je makedonski kralj poznat po tome to je osvojio veinu poznatog sveta za Grke u svoje vreme, te se smatra jednom od najvanijih i najuticajnijih linosti u celoj istoriji.Nakon to je njegov otacFilip IIpokorio gradove-drave antike Grke, Aleksandar Veliki je pokrenuo osvajaki pohod protivPersijskog carstva. Nakon nekoliko odlunih bitaka (Granik,Is,Gaugamela) osvojio je celo Persijsko carstvo i sa svojom vojskom nastavio napredovanje prema Indiji, nastojei pronai granice poznatog sveta. U toj nameri ga je zaustavila pobuna njegovih trupa, pa se Aleksandar vratio u Vavilon, prestonicu svog novog carstva gdje je umro. Iako se njegovo carstvo vrlo brzo raspalo na drave pod vladavinom njegovih vojskovoa, njegov pohod je imao trajne posledice u vidu spajanja grke i orijentalne kulture.Sadraj/[sakrij/] 1Uvod 2Kriza grkog polisa u IV veku stare i uspon Makedonije 3Filip II i Grci - Bitka kod Heroneje 4Osvajanja Aleksandra Velikog i slom Persije 5Makedonska Monarhija i njegov karakter 6Smrt Aleksandra Makedonskog i raspad drave 7Istorijski znaaj Aleksandra MakedonskogUvod[uredi - ]Za razliku odV veka, doba punog procvata grkih polisa,IV vekuGrkojje period pun unutranjih sukoba i protivrenosti, doba u kome su bili poljuljani temelji celokupnog dotadanjeg drutveno-politikog ureenja Grke.To je vreme bede i raskoi, kada na jednoj strani jaa individualizam u kome je ponikla ideja omonarhijskomureenju kao najboljem obliku vladavine, dok na drugoj strani postoji tenja da se ouvademokratija.Kriza kojy Grka doivljava u IV veku zahvatila je sve oblasti ljudskog ivota: privredu, drutvene odnose, politiko ureenje, kulturu.Peloponeski ratzavrio se404. godineLisandrovimdiktatom.Spartaiz rata izlazi kao pobednik. Ali svi uesnici rata bili su oslabljeni, pravog pobednika kao da nije ni bilo. ak je iAtinasmatrala da poraz nije konaan i da ponovo moe povratiti raniju mo. Sparta je postala kraljica mora. Grka je od nje oekivala da povrati red i mir na kopnu i moru, a ona je za to bila manje sposobna od Atine.Persijaje novano pomagala Peloponeski rat a za uzvrat je traila da je budu vraeni gradovi uMaloj Azijikoji su je ranije pripadali. Meutim Grka je u vojnom pogledu bila jaa od Persije. To se pokazalo u borbiKirai njegovog brataArtakserksaza presto401. godine, kada se na Kirovoj strani borio jedan odred Grka koji su nakon njegovog poraza uspeli da se vrate izVavilonana obaluCrnog mora.Ali uprkos svojoj vojnoj nadmoi Grka je bila rascepkana, razdirana mrnjom meu polisima, a Persija bogata i mona, a uz to imala je uvid u stanje u Grkoj.Ni u Persiji nije bilo mirno stanje.Egipatse tokom 4. veka stalno bunio, satrapi su proglaavali naezavisnost im bi im se ukazala prilika. CarstvoAhemenidaje slabilo zbog stalnih dinastikih borbi kao i zbog kozervativnog stava u vojnim pitanjima.Dok je Grka preivljavala svoju krizu, a Perijsko carstvo bilo u rasulu, ojaala je pod jakim uticajem grke civilizacijeMakedonija, koja je vrlo brzo izrasla u veliku silu koja je ujedinila grke polise i povela ih u rat protiv Persije.Kriza grkog polisa u IV veku stare i uspon Makedonije[uredi - ]Spartanski kralj Lisandar postao je gospodar Atine i tu postavio vlast "Tridesetorice tirana". Po njihovom dolasku demokrati, sa Trasibulom na elu prognani su u Filu. Uz pomo deset Perijskih arhonata, jedanaest nastojnika tamnica (sikofanti) i tristotine pandura, tirani su drali grad u svojoj vlasti. Ubijali su sve graane koji su se isticali bilo imovinom, bilo poreklom, da bi se tako oslobodili straha od njih i domogli se njihovog imanja. Za veoma kratko vreme poslali su u smrt hiljadu petsto graana.Prognani demokrati zauzeli suPireji Munihiju i narod je ohrabren njihovim uspesima zbacio tiraniju Tridesetorice i vlast dao desetorici uglednih graana, ali budui da su oni molili pomo od Sparte i traili zajam u novcu, Atinjani su ih, nezadovoljni, zbacili i izabrali drugih deset pod ijom je upravom dolo do konanog izmirenja sa prognanim demokratama.Sparta nije pristala da da Persiji maloazijske gradove koji sujoj ranije pripadali. Rat je bio neminovan i to rat na teritoriji Azije.396. godine, spartanski kraljAgesilaj IIkree u Aziju. Sparta je 395/4. godine pokuala da zada udarac Persiji, ali je morala odustati da bi povratila svoju vojnu mo u Grkoj, gde je Atina uspela da obnovi svoje zidine i luku i dovela do pregrupisanja snaga u grkim polisima: lakonofilska partija na elu saLeontijadomizgubila je prevlast. Nadmo stie antispartanska stranka na elu saIsmenlijomi Androklidom. Ismenlija i njegove pristalice nastojali su da obore vlast Lakedemonjana.U leto395. godine,Tebancisu napali Fokidu koja je ostala verna Sparti pa su zato Spartanci odluili da se, bez obzira na nedovreni rat u Aziji, obraunaju sa Beotskim savezom. U jesen 395. kraljPausanijaje krenuo na elu lakedemonske vojske u Beotiju. Atinjani su stali na stranu Tebe i Sparta je poraena kodHalijarta. Ovaj poraz Sparte izazvao je utisak u veem delu Grke. Tako je poeo rat izmeu Sparte iBeotskog saveza, tzv.Korintski rat, u prolee394. godine stare ere.Agesilaj je morao da se vrati iz Azije u Grku. Njegova armija izvojevala je pobedu ubici kod Koroneje, ali se on posle ove bitke, teko ranjen, vratio u Spartu.Sparta nije imala dovoljno snage da dri Grku u pokornosti. Sa slabljenjem njene moi u Grkoj je rastao uticaj Persije, ili bolje rei, njenog zlata. Persija je smatrala da e priticanje njenog zlata u Grku izazvati takav razdor meu grcima da nita vie nee moi da ih ujedini a ona e onda lako zavladati Heladom.Poto je Sparta uvidela da ne moe odrati istovremeno i maloazijske gradove i vojnu nadmo u Grkoj, pristala je na sklapanje primirja. Krajem392. godine odran je uSardu, pod predsednitvom persijskog satrapa mirovni kongres. Uslove mira predloio je SpartanacAntalkida.Korintski rat se nastavio do386. godine ali se ni na jednoj ni na drugoj strani nije ulagalo mnogo energije. Borba se vodila metodom iznurivanja protivnika. Antalkida je uspeo da pridobije Persiju za Spartance i 386. godine u Sardu, persijski satrapTiribazproitao je mirovni dekret po kome je sklopljen mir na Atalkidin predlog iz 392. godine: persijski car Artakserks dao je slobodu svim grkim gradovima osim onih u Aziji koji su pali pod persijsku vlast a ostrva Lemnos, Skiros i Imbros pripala su Atini. Teba je bila primorana da raskine Beotski savez a Atinjani da se odreknu svih prijaterlja i saveznika. Ovaj mir iz 386. godine poznat je kaoAntalkidinili Carski mir.Iako su uslovi mira za Grku bili teki, on je imao i svoju pozitivnu stranu: grki svet je iako prinudno (na istoku pod Persijom, a u kopnenoj Grkoj pod Spartom) poeo da se povezuje i tako su grki polisi u izvesnoj meri izali iz politike zatvorenosti i izolacije.Spartanska hegemonija dostigla je svoj vrhunac u leto379. godine. Pod njenom vlau bila je skoro cela Grka. Meutim u kasnu jesen 379. godine, u Tebi je izbio ustanak koji ini prekreticu u istoriji spartanske vlasti u Grkoj.Ustanak su pripremili tebanski demokrati-izgnanici u Atini. Oni su pod vostvomPelopidetajno uli u Tebu i tokom noi pobili voe oligarhijske partije na elu sa Filipom, Arhiom, Leontiadom i Hipatom. Tebanci su zatim podigli ustanak i proterali Spartance saKadmeje. Spartanci nisu mogli da dopuste da se ovako podcenjuje njihov autoritet, pa su odmah organizovali kaznenu ekspediciju pod vostvom mladog kraljaKleombrota. 379. godine obnovljen je Beotski savez, a378. stvorenII atinski pomorski savez, sa ciljem da se obori hegemonija Sparte.Pelopida iEpaminondasproveli su reorganizaciju tebanske drave i vojske. U brojnim ratovima meu Spartancima je izginulo najviespartijata, a poto Sparta nije htela da njihove redove popuni predstavnicima drugih drutvenih slojeva, nije imala dovoljno vojnika za odbranu. Traila je pomo od Persije, ali ona je bila suvie zaokupljena svojim unutranjim nemirima da bi pomogla.371. godine u Sparti je potpisan mirovni ugovor koji se ticao uglavnom Sparte i Atine. Kleombrot je nameravao da likvidira Beotski savez. Odluujua bitka odigrala se5. avgusta371. kod beotskog gradaLeuktre. Beotska vojska je potukla "nepobedivu" spartansku armiju. Nekadanja spartanska veliina i njen autoritet u Grkoj bio je sruen.II atinski pomorski savez rasturen je364. godine zbog nezadovoljstva zemalja saveznica kojima je Atina htela da nametna svoju prevlast. Hegemonija Beotije bila je kratkotrajna. Peloponeski savez se raspao, u Grkoj je vladala anarhija.U osnovi grke politike bio je suverenitet polisa i zato su Grci pre izabrali anarhiju nego da se pokore Sparti, Atini, Tebi ili nekom drugom polisu. Kroz dvesta godina svog postojanja grki polis je dokazao da ne moe da izgradi nacionalno jedinstvo Grke. Ovakva politika anarhija morala je neminovno dovesti do pada pod vlast neke jae drave sa vrstim jedinstvom.Kriza polisa u IV veku stare ere odrazila se i na privredu. Razvoj trgovine doprinosi poveanju koliine novca, a u vezi s tim razvija se bankarstvo i kreditno poslovanje. Znaajan momenat u privrednom ivotu Grke u to doba je veliki prilivzlata. Zlato pritie u Grku zahvaljujui trgovini s istokom, a mnogo vie zahvaljujui najamnitvu. Hiljade najamnika plaala je Persija svojim zlatom i pribavljala sebi saveznike u Grkoj. Usled velikog priliva zlata dolazi i do porasta cena i poveanja imovinskih razlika.Dolazi do velike nestaice prehrambenih proizvoda. Tokom 4. veka opala je potranja grkih zanatskih proizvoda. Trite za plasman grke robe nije moglo da prihvati onoliko robe koliko je Grka nudila jer su se u meuvremenu razvile i ostale zemlje i postale Grkoj konkurenti na tritu. Arheoloka nalazita pokazuju da je oko 400-375 godine izvoz grkih vaza u krajeve severneItalijepao na 1/2 od broja koji se izvozio pre peloponeskog rata.Snabdevanje Grke ivotnim namirnicama bilo je oteano usledgusarenjakoje je uzelo maha usled vrlo estih pomorskih ratova. Grki polisi sve se vie u to vreme oslanjaju na najamniku vojsku. Graani vie na smatraju da je dunost i ast poginuti za otadbinu. Svako nastoji da izbegne vojnu obavezu, a u vojsku odlaze samo oni koji ne mogu drugaije da zarade za ivot. Otputeni najamnici, nesposobni za neki koristan rad predstavljaju opasnost za mir i bezbednost graana.Sredinom 4. veka u politikom ivotu Grke pojavljuje se novi faktor koji je doprineo ideji o ujedinjenju grkih polisa. To je nagli uspon Makedonije. Du granica centralne Grke i pod jakim uticajem njene civilizacije razvijali su seEpir,Trakijai Makedonija. Trakija i Makedonija imale su veliki znacaj za Grku sa gledita robne razmene. Trakija je izvozila u Grku ito i metale - naroito zlato. Makedonija je imala odlinudrvnugrau, naroitojelovinukoju su Grci koristili zabrodogradnjukao ikatranismolukojima su obilovale makedonskeboroveume.Poreklo makedonskog naroda ni do dan danas nije razjanjeno. Po jednom shvatanju nastali su stapanjemEtolaca,GrkaiAkarnanaca. Grci sumakedonski jeziksvrstali meuvarvarskepoto ga nisu razumevali.U Makedoniji se dosta rano razvilorudarstvo. Njeni drutveni slojevi su se helenizovali zahvaljujui trgovinskim vezama sa Grkom. Proces politikog ujedinjenja Makedonije tekao je sporo i trajao je do druge polovine 4. veka stare ere.DinastijaArgeadakoja je vladala Makedonijom bila je od grka priznata kao helenska. Prvi vladar je bioAminta, a njegov sinAleksandar Ivladao je od498-454, dobio je pristup naOlimpijske igrekojima stranci nisu mogli prisustvovati. U njegovo vreme Makedonija je poela da kuje sopstvenumonetu.Arhelaj I(414-399) bio je veoma znaajan u istoriji Makedonije. Gradio je puteve, podizao gradove, doprineo kulturnom procvatu zemlje. Od njegovog doba jaa helenizacija Makedonije. Preneo je sedite drave izEgeuPelu. Arhelaj I ubijen je 399. godine a posle njega u periodu od 399-390 smenjuju se tri kralja:Arhelaj II,Aminta IIiPausanija.Tek Aminti II (390-369) polazi za rukom da suzbije unutranje nerede. Posle njegove smrti od365-360vladao je njegov sinPerdika III, a njega je nasledioFilip II.Sa dolaskom Filipa II na vlast situacija se menja - Makedonija postaje najmonija drava tadanjeg sveta. Filip II je mogao da,poto je ujedinio Makedoniju, pone da ostvaruje svoj krajnji cilj - da povede grki narod u pohod protiv Persije.Filip II i Grci - Bitka kod Heroneje[uredi - ]Filip II posedovao je veliki dar za vojne poslove i za upravljanje drave. Dugotrajnim zalaganjem uspeo je da reformie politiki i vojni sistem svoje zemlje. Od feudalne drave sa rodovskim ureenjem stvorio je monu dravu kojom je upravljao jedan ovek i koje je poivala na dobro uvebanoj i dobro snabdevenoj stajaoj vojsci. Borei se protiv separatizma pribliio je svom dvoru makedonsko rodovsko plemstvo. Mnoge graanske i vojne poslove poverio je uglednim Makedoncima, a njihove sinove ukljuio je u svoju pratnju. Tako se rodovska aristokratija koja je sad ivela na dvoru pretvarala u dvorsku aristokratiju. Pripadnici njenih redova nazivali su sekraljevi drugovi.Najveu panju Filip je posvetio reformi makedonske armije. U svoju vojsku uveo je sve poslednje novine u grkoj taktici koje je upoznao za vreme svog dugog boravka u Tebi, a to je bilo onda kada se Beotski savez nalazio na vrhuncu svoje moi. Tada se i zaela njegova misao da koristei politiku i socijalnu anarhiju u Grkoj ujedini njene polise pod svojom upravom sa ciljem da zajedno napadnu svog vekovnog neprijatelja - Persiju.Filip je stvoriofalangu, odred peaka rasporeenih u zbijenim redovima, naoruanih kopljem dugim oko pet metara (sarisa). Falanga je nastupala kao jedna celina i njena udarna snaga nije imala sebi ravnog u tadanjem svetu. Posebni deo peadije inili su titonoe (hipastiti), lake naoruani od falangita, a zato i pokretljiviji u borbi. Oni su inili vezu izmeu spore falange ikonjice. Makedonska konjica bila je veoma snana i nju su inili plemii, kraljevi drugovi naoruani kopljem i maem.Hetairisu bili rasporeeni u vojne jedinice -ile, a njihovi borbeni redovi u mnogome su premaivali grku konjicu. Osim njih u Filipovoj vojsci se nalazio i drugi rod konjice - kopljanici (sarisofori). U sastavu makedonske vojske bili su i baaci strela, kopalja i lako naoruana peadija (peltasti) i veliki broj grkih najamnika.Filip je uveo novu taktiku. Istu vanost imala je konjica kao i peadija, a ponekad je ona vodila glavni napad i zavravala ishod borbe. Postojala je saradnja svih vojnih rodova za razliku od Grka gde je dominirala pesadija. Flotu su inile tetrere i pentere mesto trijera.Oslanjajui se na ovakvu vojsku, Filip je uguio decentralistike tenje u svojoj zemlji, monarhija je konano formirana, granice zatiene od severnih suseda, Makedonije je mogla da zapone borbu za vodei poloaj u helenskom svetu.Posle niza ratova grki gradovi u Makedoniji,Peonijii na Halikidikom poluostrvu (Atos) uli su u sastav Filipove drave. Na taj nain Atina je bila liena bogatih kolonija koje su bile od velikog znaaja za razvoj njene trgovine.Veina Grka smatrala je da je na prvom mestu nezavisnost polisa i nisu pristajali da steknu nacionalno jedinstvo po cenu politike slobode. Jedna grupa Grka se mirila sa zavisnou od Makedonije, jer su Makedoniju smatrali grkom silom, a opasnost od Persije bila je suvie velika, pa je ovo bio jedini nain da se Grkoj sauva njen znaaj u politikom ivotu i svetskoj civilizaciji. Tako se sa jaanjem makedonskog uticaja u Grkoj stvaraju dve stranke: antimakedonska na celu saDemostenomi promakedonska saIsokratomiEshinom.352. godine Filip se umeao uTrei sveti ratu srednjoj Grkoj, koji je trajao deset godina i vodio se protivFokide. Fokiani su opljakaliDelfijskosvetilite, naoruali deset hiljada najamnika i sa tom vojskom terorisali celu Grku. Kada se rat preneo na teritoijuTesalijeona je zatraila pomo od Filipa i on je doprineo 352. kodKrokos-poljapobedi nad Fokianima i zatim stao na elo tesalske vojske. Traani su sklopili savez sa njim. Na Halkidikiu osvaja grad za gradom.349. Demosten je odrao svoju prvuFilipiku. Nakon padaOlintanajveeg grada na Halkidikiu 348., i ostali gradovi poluostrva bili su prisajedinjeni Makedoniji.346. godina sklopljen je na makedonskom dvoruFilokratov mir, kojim su Filipu priznata sva dotadanja osvajanja. Bio je gospodar Tesalije i drao jeTermopile.342.godine Trakija je proglaena makedonskom provincijom. Filip je uao u srednju Grku i primorao Fokiane da napuste Delfe i bio je primljen u delfijsku Amfiktioniju. Tako je Makedonija primljena u Grku zajednicu.340. godine kada je Filip napaoBizantij, a kasnije Makedonci zaplenili jednu atinsku lau, stvoren je povod da Atinjani iste godine objave rat Filipu.339. godine vodio seII sveti ratprotiv Lokriana koji je Filip uspeno okonao.U kasno leto338. godine (avgust-septembar) dolo je do odluujue bitke izmeu Filipa i Grkakod Heronejeu Beotiji. Makedonija je pobedila zahvaljujui boljoj obuenosti vojske i svojoj nenadmanoj konjici. Sparta je u bici ostala neutralna, a posle nije priznala hegemoniju Makedonije. Posle Heronejske bitke svi gradovi Beotije proglaeni su nezavisnim osim Oropa (na granici Atike i Beotije) koji je vraen Atini. U Tebi je smeten makedonski garnizon. Svi Atinjani zarobljeni u bici puteni su na slobodu bez otkupa. Atina je ostala nezavisna, zadrala je svoju teritoriju i flotu,kao i ostrvaSalaminu, [Lemnos]],Samos,Imbrosi upravu nadDelosom. Odrekla se trakogHersonesai gradova na Halkidikiu.Posle pobede kod Heroneje trebalo je uvrstiti makedonsku hegemoniju nad Grkom.337. godine Filip je sazvaoKorintski kongres. Odazvali su se svi gradovi osim Sparte. Proklamovan je opti mir kojim je uinjen kraj Filipovom ratu sa Grcima. Istovremeno je objavnjen rat Persiji.Helenski savezpolisa ujedinjen je s Makedonijom iji je kralj kao voa upravljao celokupnom spoljnom politikom. Helenski savez je pod makedonskom upravom sauvao izvesnu samostalnost: mogao je da saziva skuptine,daje predloge.Filip nije doekao da uestvuje u pohodu na Persiju. Na svadbi njegove keri u Egi, ubio ga je u leto 336.godine pripadnik njegove telesne strae -Pausanija. Tako je poginuo u 47. godini ivota a nije ostvario svoj krajnji cilj - da zada konaan udarac Presijskom carstvu.To je ostalo na njegovom dvadesetogodinjem sinu Aleksandru koji je nasledio presto336. godine. Vojska mu je bila naklonjena - drugovao je sa njom od detinjstva, komandovao jednim odredom kod Heroneje - i priznala ga je za svog kralja. Niko tada nije verovao da e on uspeti da nastavi politiku svoga oca i da e za manje od trnaest godina vladavine stei naziv gospodara sveta i postati tvorac nove istorijske epohe.Osvajanja Aleksandra Velikog i slom Persije[uredi - ]Aleksandar se rodio21. jula356. godine u Filipovom braku sa epirskom princezomOlimpijadom. Od majke je nasledio jogunastu ud,enju za nepoznatim i veru u herojsku slavu koju mu je sudbina dosudila, a od oca elinu volju i energiju, hrabrost i slavoljublje, vojniki dar i izuzetno praktian duh. Kada mu je bilo etrnaest godina, otac mu je za uitelja pozvao Aristotela. On je u njemu probudio ljubav prema pesnitvu i Aleksandar se kasnije na svojim pohodima nije nikad rastajao od Homerovih epova. ZahvaljujuiAristotelu, Aleksandar se veoma zainteresovao za prirodne nauke, pa su stoga njegovi osvajaki ratovi bili i naune ekspedicije koje su obogatilegeografiju,botaniku;etnografijumnogim novim injenicama.Od svoje esnaeste godine Aleksandar je uestvovao u dravnim poslovima. Tada je, kada mu je bila poverena uprava u Makedoniji, zauzeo jedan deo Trakije i tu osnovao grad sa svojim imenom - Aleksandropolis. Kod Heroneje je vodio levo krilo makedonske vojske. Nakon Filipove smrti 336. godine stupio je na makedonski presto.U to vreme opet je ojaala antimakedonska stranka. Demosten je u Atini govorio o "deaku koji se igra vladara" i pozivao Grke da zbace makedonsku vlast. Ali, Aleksandar je bio dorastao situaciji. Iste godine kada je doao na vlast, sazvao je kongres na Istmu u Korintu, gde su ga svi Grci osim Spartanaca izabrali za vrhovnog zapovednika vojske protiv Persijanaca. Grka i Makedonija nalazile su se vrsto u njegovim rukama.Aleksandar je uspeo da ugui pobunu koju su podigli severni susedi Makedonije:Geti,Tribali,Iliri, podinio ih svojoj vlasti i izbio na Ister (Dunav). Septembra335. godine izbio je ustanak u Grkoji on je morao da se vrati. Centar ustanka bila je Teba. Ustanku je doprineo vatreni Demosten, persijsko zlato i vest da je Aleksandar poginuo na Dunavu. Tebanci nisu pristali da sklope primirje sa Aleksandrom. Grad je do temelja razoren, a stanovnici prodati u robstvo. Jedino su bili poteeni hramovi i kua pesnikaPindara. Posle pada Tebe Atina se priklonila Aleksandru. Helenski svet bio je spreman za pohod protiv Pesije. Ovaj rat Aleksandar je zapoeo u svojstvu hegemona Helenskog saveza po odlui koja je doneta 337. godine na Istmu a obnovljena 336. godine.Slomio je persijsko carstvo na delice i krenuo ka indiji gde je pobedio svog brata blizanca ali se na kraju ispostavilo da je ubio sebe posto nije imao brataPoeo je jedan od najznaajnijih pohoda u istoriji Sredozamlja - rat protiv Persije. U oima Grka bio je osvetniki oslobodilaki rat jer su Pesijanci u doba dolaska Aleksandra na vlast drali su mnoge grke gradove. Meutim Persija je u to vreme bila kolos na staklenim nogama, a ipak je jo uvek ujedinjavala zemlje Starog istoka. Careva volja bila je jedini zakon, a u unutrasnjosti carevine vladala je samovolja satrapa. Carstvo je predstavljalo konglomerat naroda i plemena.Posle smrtiArtakserksa III338. godine, dolazi do dinastikih borbi. Presija je takoe preivljavala svoju krizu kao i Grka. U odnosu na Makedoniju bila je nadmona po bogatstvu i brojnosti ljudi, ali je zato organizacija persijske vojske daleko zaostajala za makedonskom. Aleksandar je znao da je mo persijskog vladara samo prividna, zato je mogao da sa toliko samouverenosti preuzme jedan ovakav pohod.PoAristobulu, Aleksandar je kad je krenuo u rat, imao u dravoj blagajni svega 70 talenata i dve stotine talenata duga, ali je bio tako siguran u pobedu da ga nita nije moglo zadrati. Pre odlaska podelio je sva kraljevska imanja prijateljima i odrekao se prihoda od njih. Zimu 334/5. godine proveo je u pripremama za pohod na Persiju.U prolee 334. godine prelaziHelesponti stie u Malu Aziju. Njegova vojska brojala je tada etrdeset hiljada vojnika. Do prvog sukoba Grka i Persijanaca dolo je u rano leto 334. godine na reci Graniku. Po Aristobulu, Aleksandar je izgubio samo tridesetietiri vojnika a Pesijanci 22 500. Pobeda kod Granika otvarala je Aleksandru put u Malu Aziju.Glavni gradLidijeSard predao se bez borbe a isto tako i Efes, najznaajnije maloazijsko pristanite. Aleksandra su svuda doekivali kao oslobodioca od persijskog jarma. Po njegovom nareenju zbacivane su oligarhijske vlade i uspostavljana demokratija. Gradovi su bili osloboeni danka persijskom caru. Jedino su Aleksandru pruili otpor - ali su posle due opsade osvojeni -MiletiHalikarnas.Padom Halikarnasa, u jesen 334. godine zavreno je osvajanje zapadne obale Male Azije. Aleksandar je vojnicima dao odsustvo, da provedu zimu u Makedoniji a da se u prolee 333. godine sastanu kod mestaGordionauFrigijiodakle je iao put u unutranjost persijskog carstva. Razreivigordijski vor, Aleksandar je nagovestio da e biti gospodar Azije. Zauzeo je Paflagoniju i Kapadokiju i stigao uTars, glavni gradKilikije. Nameravao je da osvajanjem itave Kilikije uspostavi vezu s Malom Azijom, a njegov vojskovoa Parmenion krenuo je na istok da zauzme klance koji vode u gornju Aziju.Darije se sa ogromnom vojskom nalazio nedaleko od jednog sirijskog mesta u ravnici ali je taj poloaj napustio, i krenuo prema Isu. Bila je to kobna greka jer vojska kakva je bila persijska mogla je svoju punu snagu da razvije samo u ravnici, a ne u tesnom prostoru pored mora gde se nalazio Is.Ve u prvom naletu Makedonci su uneli pometnju u persijske redove. Darije je pobegao i tad je nastalo rasulo u njegovoj vojsci. Bitka se zavrila u korist Makedonaca. Aleksandar je gonio Darija do dubako u no ali je on uspeo da utekne, meutim njegova porodica je ostala u logoru i pala u ruke pobedniku. Bitka kod Isa odigrala se meseca majmakteriona (15.11-15.12) 333. godine. rtve na persijskoj strani bile su ogromne:Arijankae da je palo oko sto hiljada vojnika a kod Makedonaca svega etistopedeset.Nain na koji je Alekandar postupio prema Darijevoj porodici zadivio je savremenike: naredio je da se prema njegovoj eni i majci postupa kao prema vladaricama a prema deci kao prema kraljevskoj deci i da se nita ne uini to bi ih moglo uvrediti. Kada je kasnije umrla Darijeva majka priredio je velianstven pogreb, a kada je od jednog odbeglog evnuha Darije saznao za ovoliku plemenitost Alekandrovu, u svojoj molitviOrmuzdurekao je, da ako on ne bude mogao da povrati mo Persije, neka niko ne stupi na njen presto osim Aleksandra.Nakon pobede kod Isa Aleksandar je zauzeo fenike gradoveSidoniBiblos, a onda se ispreioTir, neosvojivi grad, koji jepruaootpor sedam meseci. Pao je u leto 332. godine. Osvajanje Tira bilo je od izvandrednog znaaja: pokorena je itava Fenikija, njena flota propojena makedonskoj i time je Aleksandar imao premo na moru i mogao je da preuzme pohod na Egipat.Nakon Tira osvojeni suPalestinaiJerusalim. Posle dva meseca otpora pala jeGaza, poslednje naseljeno mesto na putu iz Fenikije u Egipat. Iz Gaze Alekandar stie uPeluziji preaviNildolazi uMemfis, prestonicu egipatskih kraljeva.Egipat se od340. godine nalazio pod persijskom vlasu. Bio je u Amonovom hramu u unutranjostiLibijske pustinje. Pred Egipanima on je istupao kao faraon i za njih je bio otelotvoreni bog - "Sin bogaRa". Aleksandar je civilnu vlast u Egiptu ostavio Egipanima - dok su ranije bile 44 nome i svaka od njih imala jednog monarha, on je sad postavio dva upravitelja i to Egipana. Ostavio je staru administraciju, ali je na vojne poloaje postavio svoje oficire.Najdalekosenije posledice za ivot i kulturu Egipta imalo je osnivanjeAleksandrijepo planu arhitekteDinokrata, na uu Nila. Gradnja je poela 331. godine u prolee. Izvanredan geografski poloaj omoguio joj je nagli razvoj tako da je kasnije uzKartaginubila najvea luka u Sredozemlju.Iste godine Alesandar je krenuo iz Memfisa natrag uFenikiju. Saznao je da se Darije s vojskom utaborio kod Gaugamele uSirijiuz rekuBumod.Parmenionje predloio Aleksandru da napadnu nou ali je na to on odgovorio ovako: "Aleksandar mora pobediti otvoreno i bez lukavtine. Sramota je ukrasti pobedu."Kod Gaugamele se1. oktobra331. godine odigrala bitka koja je odluila sudbinu Persijskog carstva i donela Aleksandru naziv "Kralja Azije". Aleksandar je gonio Darija do Arbele, ali se povukao u pravcu Medije, do Egbatane.Aleksandar stie u Vavilon, a odatle za dvadeset dana uSuzu. Iz Suze je proavi kroz Persijska vrata stigao uPersepolj, prestonicu Ahemenida. Osvajanje Persepolja poetkom 330. godine predstavljalo je kraj pohoda Aleksandra kao hegemona helenskog saveza. Osvetniki rat Helena protiv Persije bio je zavren. Ali on je ovu titulu zadrao, s tim to je sad postavio nove ciljeve koje je hteo da ostvari.U Persepolju je saznao da je Antipatar (njemu je bila poverena uprava u Makedoniji) savladao spartanskog kraljaAgisa III. Sparta se uvek protivila makedonskoj vlasti. Nije gubila nadu da e obnoviti svoju prevlast i povratiti nekadanji uticaj pa je zato podsticala antimakedonske akcije. Do sukoba Agisove i Antipatrove dolo je priblino u vreme bitke kod Gaugamele. Agis je pao na bojnom polju. Sparta je ovim porazom izgubila svaki politiki znaaj i Grka je ostala mirna sve do Aleksandrove smrti.U prolee 330. godine Aleksandar ide u starumedijanskuprestonicuEgbatanuza Darijem. Tu mu je otpustio staru savezniku vojsku i tako raskinuo i poslednju vezu sa Korintskim savezom.Bes, Darijev roak, satrapBaktrijanespremao je Darijevo ubistvo. Aleksandar persijskog cara nije zatekao ivog. Nali su ga1. jula330. godine kod mestaHekatonpila. Aleksandar mu je odao poslednju poast, a zatim su po njegovom nalogu ostaci preneti u Pasargadu gde su bili sahranjeni u carskoj grobnici. Darijeva smrt predstavlja znaajan momenat u Aleksandrovoj vladavini. Od tog vremena on se smatrao kraljem Azije kao pobednik nad Darijem; sada uzima na sebe ulogu njegovog naslednika a i osvetnika. Od tada se i u zvaninim dokumentima naziva kralj Azije, i sva pisma namenjena azijskom delu carstva peatio je Darijevim prstenom. U to vreme poeo je sa uvoenjem persijskog dvorskog ceremonijala.Iz Hekatonpila, Aleksandar je krenuo uHirkanijui u najveem gradu Zadrakarti proveo petnaest dana. Odatle je krenuo ka Baktriji. U Baktri je saznao za Limnovu zaveru iza koje su stajaliFilotai njegov otac. Poto je kaznio uesnuke zavere, u jesen 330. godine preao je rekuOksi doao uSogdijanu. Ptolomej Lagov sin uhvatio je Besa, koji se u meuvremenu bio proglasio kraljem Baktrije i tu vladao pod imenom Artakserks IV. Bes je bio smaknut u Egbatani posle tri godine.Period od 330 -327. godine Aleksandar je proveo u oblastima Baktrije i Sogdijane. Uslovi ratovanja bili su drukaiji u ovim zemljama nego do tada, i ove godine bile su veoma teke u Aleksandrovoj karijeri. Zauzeo je Marakandu (Samarkand) i severoistino od nje osnovao grad Aleksandrija Eschata (Ultima). Poto je osvojio jo sedam gradova krenuo je protivSkita. Nakon odmora koji je dao vojsci 328/7. godine u prolee 327. nastavio se rat u Sogdijani gde su izbili neredi.U Marakandi Aleksandar otkrivaHermolajevuzaveru ili zaveru paeva. Paevi su bili sinovi makedonskih plemia izmeu 14. i 20. godina uzgajani za budue zapovednike i najuu vezu s kraljem. Hermolaj je iz linih razloga reio da se osveti kralju, ali je Ptolomej Lag sve na vreme otkrio i javio Aleksandru. Paevi su kaznjeni kamenovanjem (to je bila kazna za veleizdaju). Tada je obeeniKalistenkoji se protovio uvoenju persijskih obiaja i bio blizak Hermolaju. Kalistenova smrt je jako muno odjeknula u Grkoj. Aleksandar je zbog tog svog postupka izgubio naklonost mnogih filozofa koji su ga od tada prikazivali kao tiranina govorei da ga je prevelika srea iskvarila.U to vreme Aleksandra je sve vie zaokupljala misao da stvori svetsko carstvo. Njegov pohod na Indiju predstavlja tenju da doe do samog kraja sveta. Za svoje novo osvajanje pripremio je veliku vojsku. Broj vojnika u odnosu na 334. godinu bio se skoro udvostruio.Plutarhkae da je u Indiju krenuo sa 12000 peaka i 150000 konjanika. U taj broj uraunata je i komora, posluga trgovci, ene i deca vojnika, brodograditelji i veslai. Indi su tada smatrani najmnogobrojnijim narodom sveta. U ono vreme se verovalo se da jeIndgornji tok Nila, a da je Indija kopnom spojena saEtiopijom.U pozno leto 327. godine Aleksandar je preao Indijski Kavkaz (Hinduku) i tada mu je mladi radaTaksile, sa kojim je stupio u vezu jo u Sogdijani, stavio svoju vojsku i dravu na raspolaganje da bi mu Aleksandar pomogao u borbi protiv neprijatelja Taksile -Pora. Aleksandar je nameravao da osvoji sve zemlje do Inda a da sledeeg prolea udari na Pora, monog kralja Pendaba. Vojsku je podelio na dva dela: jedan je saHefestionom, Perdikom i radom do Taksile krenuo ka Indu, a on sam, sa drugim delom vojske krenuo na istok da zatiti kretanje ostalih. Grad Taksila s one strane Inda prijataljski je primio Aleksandra.Doao je do reke Hidaspa. Na drugoj strani reke, kralj Por vladao je velikom i bogatom kraljevinom. Bio je to najmoniji rada Pendaba. Odbio je Aleksandrov poziv da mu se pokloni i sakupio ogromnu vojsku da ga saeka na granici svoje drave. Tu na obaliHisdapaodigrala se krajem maja 326. godine najvea bitka u Aleksandrovom ratovanju i jedna od najveih u istoriji Starog veka. Plutarh navodi podatak da je trajala osam sati. Por je bio poraen Aleksandar ga je izmirio sa Taksilom i ostavio ga da upravlja svojom dotadanjom zemljom i jo ga je bogato darivao. U ovoj bitci palo je hiljadu Makedonaca i 23 000 Indijaca. Aleksandar je osnovao grad Nikeju u ast ove pobede i grad Bukefaliju po svom konju Bukefalu.Aleksandar je ostavioKraterasa jednim delom vojske na Hidaspu, a sam je poto je pokorioSingaludoao doHifasisa- najistonije od pet reka Petoreja. To je najistonija taka do koje je Aleksandar stigao. On je eleo da nastavi osvajanja, ali vojska je bila iscrpljena, nastalo je kolebanje, nezadovoljstvo elja da se vrate. Aleksandar je odluio da odustane od svoje namere i objavio povratak. Na pragu nepoznatog sveta pokazalo se da je taj svet mnogo moniji i vei no sto se mislilo, i on je odustao. Ponekad se kae da je ovo bio prvi i jedini poraz Aleksandrov i to poraz koji su mu nametnuli njegovi vojnici. Posle ovoga Aleksandar nije doiveo ni jednu veliku pobedu, ali ovde je odneo pobedu nad samim sobom, jer je ocenio realne mogunosta svoje vojske sa kojom je izvojevao mnoge pobede to mu je donelo slavu vojskovoe koji nikad nije bio poraen.Na obali Hifasisa Aleksandar je naredio da se podigne stub na kome je pisalo: "Ovde se zaustavio Aleksandar", i nakon prinoenja rtava zahvalnica, krenuo nazad. Ostavio je za sobom Porovu zemlju i plovio Hidaspom.Pokorio je mnoga plemena, a naroito je bila teka borba sa Malima i Oksidraanima. Aleksandar je tad bio teko ranjen i pronela se vest o njegovoj smrti. Vojnici nisu verovali da je iv sve dok se nije pojavio pred njima. "Mnogima su kod njegove neoekiva ne pojeve nehotice navalile suze na oi Kad je uzjahao opet ga videe, pa je itava vojska klicala i pljeskala, a odjeknue i obale i oblinje umske doline. Kad se ve pribliavao svom atoru, sie sa konja da ga svi mogu videti kako hoda. Tada se svi sa svih strana pribliie, jedni mu dodirivahu ruku, drugi kolena, trei i samo odeu. Neki bejahu zadovoljni da ga bar i izbliza vide i zatim se udaljie, poto su mu sreu poeleli."Brodovlje je u leto 325. godine doao do mestaPatalegde poinje delta Inda. Time je bio zavren Indijski pohod. itava severna dolina Inda bila je pod makedonskom upravom. Aleksandar je u Patali ostao est meseci. Pripremio je ekspediciju za istraivanje delte Inda, izgradio pristanite. Odlueno je da flota krene u poznu jesen. Za vou ekspedicije izabran jeNearh. Jedan deo vojske titio je flotu od napada dok je plovila od Indije do uaTigrauPersijsko more.Aleksandar je kopnom iao kroz Gedrosija (Beludistan), danima su se kretali kroz pustinju bez kapi vode, sa ivim peskom. ega je bila takva va su jedno vreme ili samo nou i to uvek blizu obale jer su oni morali da se staraju o floti i da za nju kopaju bunare sa pijeom vodom. Ljudi su se razboljevali i umirali, stoka je ginula. Aleksandar je iao peke kao i vojnici, jeo to i oni."Meutim su neki lako oruani koji su se od vojske udaljili, da trae vodu, nali u nekoj maloj guduri malo loe vode. Muno iscrpie vodu i krenue Aleksandru mislei, da mu nose veliko blago. Kada su ve bili blizu, izlie vodu u kacigu i donee je kralju. On je primi i pohvali donosioce, a zatim je izlije pred oima sveprisutnih. Tim inom itava se vojska osokoli tako da se inilo, da su svi od Aleksandra dobili da piju izlitu vodu."Veina pisaca kae da je vojska za ova dva meseca puta kroz Gedrosiju pretrpela vie nego za celog ratovnja u Aziji. Kad je stigao u Puru, Aleksandar je imao samo jednu etvrtinu od broja vojnika koje je poveo u Indijski rat. Nakon odmora u Puri vojska je dola u Karmaniju gde se sastala sa Kraterovim delom vojske. Tu je Aleksandar podigao jo jednu Aleksandriju. Stigle su povoljne vesti o Nearhovoj ekspediciji.On je plovio flotom 80 dana du istone obale Persijskog zaliva, doplovio do reke Pasitigris i njom uzvodno do Suze. Veliki je znaaj ove ekspedicije, prvo jer je dokazala postojanje pomorskog puta izmeu Indije i Mesopotamije, a Nearhova zapaanja proirila su znanja o tropskoj flori i fauni i upoznala Grke sa plemenima koja tamo ive.U prolee 324. godine okupila se sva makedonska vojska u Suzi. Aleksandrova osvajanja bila su zavrena. Ali on nije bio samo osvaja, ve uporedo i tvorac novog poretkaMakedonska Monarhija i njegov karakter[uredi - ]Aleksandar je nasljednik apsolutne monarhije koja e i u helenistiko doba biti osnovni oblik vladavine. Poloaj Aleksandrov u dravi se menjao, razvijao sa irenjem poseda. U rat je krenuo kao kralj Makedonaca i hegemon Grka. Posle Isa bio je gospodar Azije, a nakon Gaugamele i Darijeve smrti smatrao se naslednikom Ahemenida.Negov poloaj bio je trojak. Bio je kralj Makedonije, hegemon Korintskog saveza i kralj Azije. On je vladao svojim carstvom donekle u duhu tradicija persijske monarhije, a delimino preko svojih generala koji su komandovali odredima njegove vojske. Pored Makedonaca u vojsku i administraciju ukljucio je varvare i tu su naroito znaajan poloaj zauzimali Persijanci. Oni su bili vojni guverneri u provincijama, sam Aleksandar bio je oenjen persijskom princezomRoksanom, a i makedonski vojnici sklapali su brakove s Persijankama. Meanje Makedonaca i Persijanaca bio je znaajan momenat u organizovanju carstva. Njihovo izjednaenje imalo je za cilj uvrenje vlasti u osvojenim zemljama. Neki smatrju da je Aleksandar na ovaj nain eleo da pomenute narode (Makedonce i Persijance) uini vladajuim u carstvu, a da svi ostali - Grci, Vavilonci,Feniani, Lidijci budu u podreenom poloaju, dok postoji i jedno i drugo shvatanje da je Aleksandar na taj nain hteo da stvori carstvo u kome bi svi narodi iveli u bratskoj slozi.Po povratku u Susu324. godine, on je jedinstvenom sveanou pokazao kako zamilja meanje Makedonaca i Persijanaca: prireena je bila masovna svadba na kojoj se Aleksandar oenio jednom od Darijevih kerki, a Krater Darijevom sinovicom. Istog dana venalo se 10 000 Makedonaca Persijankama i Aleksandar ih je sve bogato darivao.Aleksandar je u isti mah bio veliki kralj Persije i kralj Makedonije. Posle Darijeve smrti, njegovim carskim prstenom peatio je pisma upuena azijskim podanicima, a pisma upuena Evropi i dalje je peatio makedonskim peatom. To to makedonski peat nije upotrebio za naredbe Azijatima pokazuje da nije hteo da u njihovim oima bude osvaja, ve da sa njima postupa kao njihov zakoniti vladar.Kao i njegov poloaj i carstvo je imalo trojaki karakter.Aleksandar je sebe smatrao gospodarem svih zemalja koje je Persijancima oduzeo silom oruja i te azijske zemlje nisu bile prisjedinjene Makedoniji, ve su inile poseban deo carstva gde je kraljeva volja bila najvii zakon. Kako je po nepisanim zakonima istonjakih despotija persijski car bio sopstvenik sve zemlje, Aleksandar je po pravu pobednika prisvojio sve Darijeve posede. Osnovne administrativne jedinice ostale su satrapije i u vreme Aleksandra i satrap je tu imao vrhovnu vojnu i civilnu vlast. Finansijski poslovi bili su povereni posebnim slubenicima. Na poloaj satrapa i finansijskih slubenika postavljeni su makedonski oficiri. Maloazijski narodi doekali su Aleksandra kao oslobodioca od persijske tiranije. On je bio za njih pun razumevanja:Lianimaje dao slobodu i vratio im stare zakone iako je novi satrap bio Makedonac. UKarijije vratio na presto Adu, Mauzolovu sestru koju su Persijanci zbacili i postavio je za satrapa.U Maloj Aziji Aleksandru je predstojalo reenje veoma vanog problema - osloboenje maloazijskih Grka. Vraanje slobode ovim gradovima znailo je oslobaanje od persijske tiranije i uspostavljanje demokratskog ureenja. Ali ovi gradovi nisu bili u pravom smislu slobodni. U odnosu jedan prema drugom - da, ali ne i u odnosu prema kralju koji im je tu slobodu dao, jer kralj je, kad god je to hteo, mogao da se umea u njihove unutrane poslove.Makedonija je i dalje zadravala svoj raniji poloaj kao matina zemlja. Iz nje su se stalno obnavljale snage, osnova vlasti Aleksandra i njegovih naslednika. U svim vojnim odredima komanda je bila u rukama Makedonaca, a pored persijskog satrapa uvek se nalazio makedonski strateg.Mnogi makedonski oficiri protivili su se uvoenju persijskih obiaja i Persijanaca u administrativne poslove i vojsku. Meu njima bili su Filota i njegov otac Parmenion, Kalisten, pa Klit, Aleksandrov drug iz datinjstva i njegov spasilac kod Granika. Njihovo ubistvo outilo je mnoge znaajne linosti od Akeksandra.Mir koji je zaveden u Grkoj nakon pobede nad Agisom nije otklonio opasnost od novih pobuna. Aleksandar je bio daleko i to je ulivalo smelost njegovim protivnicima. Dvadesetih godina etvrtog veka najvie dolaze do izrazaja razlike izmeu protivnika i pristalica makedonskog carstva u Atini. Delom zbog gladi koja je zahvatila grad usled zatvaranja crnomorskog trista odakle je sada ito odlazilo makedonskoj vojsci, a delom zbog Aleksandrove odluke o povratku grkih politikih emigranata. Ovom odlukom on je pogazio Ugovor o Optem miru po kome nijedna strana nije imala pravo da se mea u unutranje stvari druge niti da pomogne vraanje emigranata u bilo koju zemlju. Meutim, ovo je bilo jedino reenje za te ljude koji su lutali unaokolo bez stalnog mesta boravka i predstavljali pretnju miru i bezbednosti.Smrt Aleksandra Makedonskog i raspad drave[uredi - ]324. godine Aleksandar je otpustio deset hiljada veterana uOpisu. Za vou puta natrag u Makedoniju odredio im je Kratera koji je trebalo da zameniAntipatraijom politikom prema Grcima Aleksandar nije bio zadovoljan. Posle ovog nameravao je da organizuje ekspediciju koja bi ispitala Karpisko more i oplovilaArabijsko poluostrvo. Meutim u poznu jesen te godine Aleksandra je zadesio teak udarac-izgubio je svog najdraeg prijatelja Hefestiona. Da bi utiao bol za njim u zimu 323/4. godine preduzeo je pohod protivKosejacakoji su iveli izmeu Medije i Susijane. To je bili njegovo poslednje ratovanje.U Vavilon se vratio u prolee 323. godine. Ubrzo po povratku Aleksandar se razboleo. Posle jednog pira dobio je groznicu koja ga nije napustala itavih osam dana. Kada su vojnici zatraili da prou pored njegovog kreveta, svakom je stisnuo ruku i isdravljao ih pogledom. Umro je uvee 11. juna 323. godine, u 33. godini ivota, za atinskog arhonata Hegesija. Vladao je dvadeset godina i osam meseci.Poto je Aleksandar Makedonski umro bez zakonitog naslednika postavilo se pitanje da li ogromna svetska imperija koju je on stvorio moe da opstane ili e doi do njenog raspada. Iako Aleksandar nije imenovao naslednika i rekao na samrti da carstvo ostavlja na najboljem. Presto je morao naslediti ili njegov polubratFilip Andrejili Aleksandrov i Roksanin sin roen nakon njegove (oeve) smrti. Ali lina elja makedonskih generala za vlasu nadvladala je odanost dinastiji. Vodila se duga borba oko prestola u kojoj su pali svi lanovi vladarske porodice.Antigonzvani Jednooki, jedan od najsposobnijih Aleksandrovih vojskovoa pribliio se ostvarenju ideje o jedinstvenom carstvu kojim bi sam vladao, ali nije uspeo da namatne poslunost celoj vojsci i da prisili ostale generale da priznaju njegovu vlast. Protiv njega su se ujedinili:Lismahu Trakiji,Seleuku Vaviloniji,Ptolomeju Egiptu iKasandaru Makedoniji. Oni su zadali odluujui udarac Antigonu ubici kod Ipsau Maloj Aziji301. godine stare ere, u kojoj je Antigon poginuo. Ovom bitkom reen je problem Aleksandrovog Carstva: ono je prestalo da postoji kao jedinstvena celina. Raspalo se na mnogo sastavnih delova od kojih su najvanija tri: Sirija, koja je obuhvatala istone teritorije Aleksandrove monarhije i neke oblasti u Malioj Aziji; njom su vladaliSeleukidi; Egipat gde su vladaliPtolomejevii, potomci Ptolomeja Laga (Sotera-taj naziv je dobio jer je spasao Aleksandru ivot u borbi protiv Mala i Oksidracana) i Makedonija gde su vladaliAntigonidi, potomci Antigona Jednookog.U Egiptu i Siriji su "kraljevi", kako su sebe nazivali svu vlast zasnivali na osvajakom pravu kao dijadosi - Aleksandrovi sledbenici. Oslanjali su se na najamniku vojsku.U Makedoniji Antigonidi su se smatrali zakonitim naslednicima Filipove porodice i postepeno stekli poverenje i podrku naroda.Budui da su ove tri dinastije vladale u zemljama koje su ve bile navikle na apsolutistiku monarhiju, imale su izgleda da se due odre.to se Egipta tie, Aleksandrija je postala klju Egipta i njegova prestonica. Pod Ptolomejima Egipat je postao znaajna pomorska sila Sredozemlja. Ptolomejevii su nastojali da egipatskoj trgovini obezbede slobodno i prostrano triste. Osporavali su Makedoniji i Siriji pravo gospodarenja na Egejskom moru i stoga je stalno dolazilo do sukoba oko vodeeg mesta u skupini egejskih ostrva. Ovaj neprekidni rat iscrpljivao je snagu monarhija i one nisu mogle da spree jaanje decentralistikih sila.Sirija koja je bila najheterogenijeg sastava raspala se280. godine. Od nje se odvajajuJermenija,Pont,KapadokijaiBitinija. Oko 278.godine kada su u Malu Aziju prodrliKeltidolazi do ocepljenja velikog dela Male Azije od monarhije Seleukida. Meu ove nezavisne drave spadala je i kraljevinaPergamuMisiji. Pergam je od283. godine do263. godine plaao danak Seleukidama, a od 263. godine proglasio potpunu nezavisnost.U Grkoj su najjai otpor Makedoniji pruale dve institucije:Ahejski savezna severu Peloponeza iEtolski savezu severozapadnoj Grkoj. Ova dva saveza su esto bila u sukobu a Makedonija je znala da to veto koristi. Zahvaljujui ovim borbama Rodos je proglasio nezavisnist. Postao je jedna od najveih luka u Heladi, a njegova flota jedna od najmonijih u helenistikom svetu. Kasnije se borio protiv gusarenja i osiguravao bezbednu plovidbu u Egejskom moru.Tako se u helenistikom svetu u doba Aleksandrovih naslednika nalazio veliki broj nazavisnih i poluzavisnih drava.Nijedna helenistika drava u to doba nije obuhvatala veliku teritoriju niti je raspolagala snanom vojskom.Egipat je izgubio skoro sve strane posede, Sirija je bila razdirana unutranjim nemirima, Makedonija ratovala sa Ahejskim i Etolskim savezom. Blagostanje koje je ranije vladalo u svetskom carstvu Aleksandra Makedonskog otilo je u nepovrat.Istorijski znaaj Aleksandra Makedonskog[uredi - ]Drava koju je Aleksandar osvojio nije se odrala, raspala se na grko-makedonski svet, Egipat i Aziju.Aleksandar je bio jedan od najveih osvajaa u istoriji i graditelj novog sveta. U bici je uvek bio na celu udarne jedinice, neustraiv, ulivao je svojim borcima samopouzdanje, sam izvrsavao najtei deo zadatka. Njegov pohot u Aziju je niz uspeha od Granika preko Ipsa, Gaugamele do bitke s Porom.Sraa je htela da se u trenutku Aleksandrovog dolaska na vlast na persijskom prestolu nae najslabiji vladar kojeg su Ahemenidi ikad imali - Darije - ije je carstvo vie imponovalo svoji fantastinim bogatstvom i ogromnim razmerama nego vojnom snagom.Makedonija je bila na vrhuncu svoje moi, persijska monarhija na rubu propasti - to je bila stvarnost u kojoj je Aleksandar izvrio svoje grandiozno delo. Ovakve istorijske okolnosti su nesumnjivo mnogo doprinele znaaju koji on ima u istoriji, ali bez Aleksandovog vojnikog dara, istrajnosti i upornosti, nepokolebljive vere u pobedu, bez snage njegove linosti koja je ulivala divljenje i ljubav oveku ratniku, bez takvog Aleksandra istorija bi svakako imala drugaiji tok.Aleksandar je poeo da prihvata istonjake obiaje radovao se da uje da njegovi Makedonci satrapi govore persijski. Uvodio je Persijance u makedonske vojne odrede, proglaavao ih svojim roacima. Ovakvi postupci izazvali su nezadovoljstvo makedonskih oficira jer su se plaili da e izubiti svog kralja. U upravi carstva bilo je vie Persijanaca nego ostalih varvara a razlog tome je da su oni imali dobro izgraen administrativni aparat, a u castvu takvih razmera kakvo je bilo Aleksandrovo, bilo je neophodno dobrvoenje administrativnih poslova.Kao vladar sa neogranienom vlau on je inio sve da ostvari blagostanje u svom carstvu. Unapredio je trgovinu, finansije, privredu. Bio je okruen pesnicima, umetnicim, i filozofima, gradio je gradove, podizao spomenike, mnogo vanosti pridavao obrazovanju svojih podanika, doprineo velikom kulturnom razvoju Carstva. Aleksandar je poznat kao jedan od najveih graditelja gradova. Po predanju podigao je 70 gradova, a otkiveno je 16.Preduzimao je velike istraivake ekspedicije i na osnoviu toga pojavljuje se kao jedan od najveih otkrivaa sveta. Njegovo doba se po znaenju meri sa dobom otkrivanja Amerike. Pored toga to su ekspedicije imale za cilj povezivanja pojedinih delova Carstva radi unapreenja trgovine, one su imale i isto nauni karakter. Ispitivani su rudnici srebra, zlata i soli. U Indiji Nearhova ekspedicija imala je zadatak da li je Kaspijsko more otvoreno ili zatvoreno.Veoma znaajan rezultat Aleksndrovih osvajanja bilo je ekonomsko jedinstvo Istoka i Zapada. Tome je doprinelo podizanje gradova i osnivanje vojnih kolonija. Gradovi si podizani na raskrsnicama ili polaznim takama karavanskih puteva i vrlo brzo se razvili u vane trgovinske centre, a vojne kolonije na strateko vanim takama i bile su oslonac vlasti.Od velikog znaaja za ekonomsko sedinstvo carstva bila je Aleksandrova monetarna politika. Pustio je u opticaj blago iz riznica persijskih careva. Zbog velikog priliva zlata promenio se odnos srebra i zlata. Uveo je jedinstveno vaenje za zlatnu i srebernu valutu. Kao novanu jedinicu uzeo je atiki novac, a ne persijski darik. Time je privreda dobila helenski karakter.Jedna od najznaajnijih tekovina Aleksandrovih osvajanja je meanje grke kulture sa kulturom naroda Starog Istoka. Grki jezik postao je jezik administracije, nauke i kulture. Neke oblasti Carstva su potpuno helenizovane, a i stare istone civilizacije ostavile su trag u grkomakedonskom svetu. Istona shvatanja pomeala su se sa njihovim shvatanjima i ponekad davala nov sadraj njihovoj kulturi.Aleksandarje ostavio veoma snaan utisak kako na savremenike tako i na kasnije generacije. U uzrastu u kome je Aleksandar umro,Cezarje bio jo sasvim nepoznat. Narodna mata propisala mu je najvea junaka dela. Pria o Aleksandru ili boanskom Iskanderu ivela je dve hiljade godina na 24 jezika i u preko 80 verzija.