Protojerej Aleksandar Wmeman—VODOM I DUHOM”

2

»HILANDARSKI PREVODI«Br. 51

Prevod sa ruskog izvornika:

Protopresviter A. WmemanVODOÜ I DUHOM

O Tainstve KreÓeniä

Prevedeno sa ruskog teksta iz zaostavwtine o. Florovskog kojase nalazi u Institutu —Svetog Vladimira” u Americi po

blagoslovu uprave Instituta

Prevod:Hilandarski monasi

Slika na koricama:

Wtampano po blagoslovu igumanaManastira Hilandara

Pomeni Gospode sluge svoje:Borivoja, Natawu i Bojana

MANASTIR HILANDAR, Sveta Gora Atonska 2008.

3

HILANDARSKI PREVODI

Protojerej Aleksandar Wmeman—VODOM I DUHOM”

o tajinstvu krwteqa

M A N A S T I R H I L A N D A R

2008.

4

5

JEDNA REY O BIBLIOTECI»HILANDARSKI PREVODI«

Kao mesto u kome se blagosixa i slavi Gospod i koje je i samo blagosloveno iproslavxeno Qime, Hilandar je vekovima, od svoga postanka do danawqih vremena,bio svetilnik svome narodu i to ne samo ùivotom svojih monaha, nego i pisanom iprevo$enom reyju jevan$elske blagovesti i poruke, ohrabrujuçe i podstiyuçe lekti-re, kadre da udahne preobraùavajuçi i preporodni duh pokajaqa. Da je prevodilaykadelatnost bila od posebnog znayaja u manastiru Hilandaru, uverava nas i sam SvetiSava sopstvenim radom na prevo$equ vizantijskih kanona, na yemu je kasnije ute-mexena i nawa Crkva i nawa sredqevekovna Drùava. Tom utemexivaykom poyetkusledili su zatim mnogi hilandarski prevodioci svetootayke kqiùevnosti, znani ibezimeni, od kojih je najpoznatiji starac Isaija sa svojim prevodom inaye veomatewko prevodivog Svetog Dionisija Areopagita.

Buduçi pustiqski univerzitet koji je ra$ao plodove svetitexstva a ne pred-stavnike yovekougodniyke mudrosti, Hilandar nastavxa svoju vekovnu tradiciju uvremenu bremenitom udaxenowçu od Boga, ali i zrelom za povratak na bistreizvore jedinoosmiwxavajuçeg ùivota po Bogu, zasnovanog na veri u vaskrslog iyovekoxubivom lepotom predivnog Hrista Bogoyoveka. Namera, dakle, ove naweedicije je (kao i kod nawih prethodnika i bogoxubivih otaca) da, pruùajuçiyitaocu reyi veynog ùivota iz usta svetitexa i ugodnika Boùijih, te bogoslova idrugih poslenika duhovne qive, omoguçimo da se plodovi duhovne zrelosti ivrlinoxubxa i danas donose, da se izgra$uje istinski i bogoliki yovek, onakavkakvim ga Bog ùeli i kakvome se xudi raduju. Takvi xudi su za yoveyanstvo nasuwnapotreba jer su so zemxi i qima se ona opire truleùnosti i pogubnostibogozaborava i utonulosti u zemaxskost ovoga sveta.

Premda svesni svoje nemoçi i oskudnosti u umeçu i spremi, no u isto vremei svoje obaveze i pozvanosti, mi kreçemo sa objavxivaqem novih hilandarskihprevoda u nadi na Boùiju pomoç i zastupniwtvo Presvete Bogorodice, Svetogorskei Hilandarske Igumanije, oyekujuçi ujedno da çe nam se i drugi poslenici slovapridruùiti u nawem naporu.

Svetozarni put liyne svetosti prepodobnog Simeona starca (koji je udubokoj starosti bio dovoxno mlad da u sebi porodi ùexu za jevan$elskimsavrwenstvom) i rodoxubiva usmerenost Svetitexa Save (koji je u plamenubogoyeùqe i omixenu pustiqu bio spreman da ùrtvuje da bi u rodu svome porodiohristoxubivost) i nama su, dakle, bili pouka, nadahnuçe i potpora. Qihovemolitve neka i nas ukrepe na ovom »delu xubavi«, a yitaocu neka daju radostduhovnog preporoda i snaùni oseçaj iskonske sveùine sveoùivxavajuçeg DuhaBoùijeg, kojim su oni tako bogato bili nadahnuti.

Iguman manastira Hilandaraarhimandrit Mojsije

6

7

UVOD

U davnoj prowlosti, u vreme —zlatnog veka” hriwçanskogbogosluùeqa, tajinstvo krwteqa se obavxalo u Pashalnoj noçi,sayiqavajuçi organski deo svakogodiwqeg sveyanog praznovaqaPashe1). Danas, kada izme$u dva sveyana dejstva ne vidimo nikak-ve spoxawqe povezanosti, yinovi krwteqa i pashalnog bogoslu-ùeqa jow uvek nose u sebi tragove prvobitne uzajamne poveza-nosti2). Malo ko od danawqih Hriwçana zna da se pashalno bo-gosluùeqe razvilo iz bogosluùeqa krwteqa. U naveyerje predpraznik Pashe sluwajuçi drevna starozavetna yitaqa o pro-lasku kroz Crveno more ili o tri mladiça u peçi, ili o Joni uutrobi kita, susreçemo najstarije praobraze krwteqa i prisus-tvujemo velikom pretkrwteqskom molitvenom bdequ. Mnogi neznaju da radost koja osvetxava Svetu noç sa qenim likujuçim us-klikom —Hristos vaskrse” zapravo jeste radost onih koji su se —uHrista krstili i u Hrista se obukli”. Oni su se pogrebli s Qimkroz krwteqe u smrt, da bi, kao wto Hristos ustade iz mrtvihslavom Oyevom, i oni hodili u novom ùivotu (Rim.6,4). Malo kogasu od Hriwçana uyili da su Pasha (kao liturgijski praznik) iVeliki post (kao liturgijska priprema za Pashu) prvobitnonikli iz sluùbe krwteqa, da je Pasha, —praznik nad praz-nicima”, ispuqeqe krwteqa, a krwteqe - istinsko pashalnotajinstvo.

1) O liturgijskoj povezanosti krwteqa i Psahe vidi kod Tertulijana:—Sveyani dan za krwteqe jeste Pasha, powto su se ispunila stradaqa Gospodqa, ukoja se mi krwtavamo. Potom, veoma vaùan period za vrweqe krwteqa jestePedesetnica, kada se i Vaskrsli Gospod kretao me$u uyenicima i kada je blagodatDuha Svetoga bila data” (O krwtequ, HÈH, Biblioteka svetih otaca i uyitexazapadnih crkava, kq. 31, Kijev 1915, str. 57 [na ruskom]).

Vidi tako$e opis istoynog obreda u Jerusalimu: Etheria, Peregrinatio; E. C.Whitaker, Documents of the Baptismal Liturgy, izd. 2, London, 1070, str. 41-44. OKonstantinopoxskoj Crkvi vidi: Codex Barberini, 260; Whitaker, str. 69. Krajem ÈÌveka krwteqe se vrwilo i na Boùiç, Bogojavxeqe i Pedesetnicu (up. A. Baumstark,Comparative Liturgy, Westminster, Md. 1958, str. 158-159). Treba primetiti da seprazniyna bogosluùeqa Boùiça i Bogojavxeqa jow i sada vrwe po pashalnomobrascu. U starim pravilnicima (tipicima) oba praznika su oznayena kao —Pasha -trodnevni praznik”, pri yemu —Pasha”�z nayi ukxuyeqe u bogosluùeqe krwteqa.Vidi tako$e: L. Bouyer, The Paschal Mystery.

2) Vidi krwteqski karakter yitaqa iz Starog Zaveta na veyerqi Velike iSvete subote (veyerqe na kome zapoyiqe veliko pashalno molitveno bdeqe). Vidi: P.Lundberg, La Typologie baptismale dans l’ancienne Eglise, Uppsala, 1942; J. Daniélou,The Bible and the Liturgy, Notre Dame, 1956. Primetna je tako$e zamena Trisvetoga(stara pesma ulaska ili hodnog pevaqa) sa stihom: —Oni koji se u Hrista krstiste, uHrista se obukoste” i yitaqe novozavetnih tekstova krwteqskog bogosluùeqa: Rim.6i Mt.26.

8

Znaqe svega reyenog jeste newto veliko. Ono zapravo nepredstavxa prosto upoznavaqe sa jow jednim zanimxivim po-glavxem iz istorije bogosluùeqa. Na samom delu, ono je jedin-stveni put ka potpunijem shvataqu krwteqa, qegovog znayaja uùivotu Crkve i u nawem liynom hriwçanskom ùivotu. Najzad,potpuno shvataqe osnovne tajne Hriwçanske vere i hriwçan-skog ùivota naroyito u nawe vreme neophodnije je od bilo yegadrugog za svakoga od nas.

Zbog yega? Stoga wto, jednostavno govoreçi, krwteqe nijeprisutno u nawem ùivotu. Naravno, ono se jow uvek priznaje kaosamooyevidna neophodnost. Protiv qega ne ustaju i ono se nepodvrgava sumqi. Ono se sve vreme obavxa u nawim crkvama.Ipak, bez obzira na sve, ja se osmexujem da tvrdim da ono u stvar-nosti nije prisutno i da se u qegovom —odsustvu” koreni teùakpoloùaj Crkve u nawe vreme.

Pre svega, krwteqe odsustvuje u crkvenoj Liturgiji , na-ravno ukoliko pod qom podrazumevamo ono wto je od vajkadaoznayavala rey leitourgïa, tj. zajedniyko delaqe, u kome uyestvujesva Crkva, sva opwtina (zajednica vernih). U nawe vreme, krw-teqe je, s liturgijske tayke glediwta, postalo privatno poro-diyno delo, koje se, kao po pravilu, obavxa van opwteg bogoslu-ùeqa Crkve, tj. izvan leitourgïa-e. U nawe vreme mi moùemo go-dinama biti primerni parohijani i da ne prisustvujemo ni jed-nom krwtequ, te da ne znamo kako se obavxa.

Iwyeznuvwi iz zajedniykog bogosluùeqa, krwteqe je po-yelo da iwyezava i iz naweg blagoyawça [poboùnosti]. Hriwça-nin je u prowlosti znao da je Pasha praznovaqe qegovog liynogkrwteqa, qegovog stupaqa u ùivot Vaskrslog Hrista. On je znaoda se u yinu ra$aqa i obnavxaqa, kojim se novi ylanovi uvode u—obnovxeni ùivot”, ponovo otkriva i potvr$uje VaskrseqeHristovo. Me$utim, danawqi Hriwçanin ne vezuje sa krwte-qem ni svoj ùivot, ni ùivot Crkve. On, naravno, zna da je biokrwten i da je krwteqe neophodno za pripadnost Crkvi. Ali,qegovo znaqe ostaje izvuyeno [apstraktno]. Ono se ne odnosi pre-ma Crkvi kao zajednici, koja se sastoji od xudi koji su umrli saHristom i kojima je stoga dat novi ùivot u Qemu. Qegova po-boùnost viwe nije povezana sa krwteqem, kao wto bewe kod pr-vih Hriwçana. Krwteqe je za qega prestalo da bude trajnastvarnost i opit, kojim osveçuje yitav ùivot i koji je veyni is-toynik radosti i nade. Ono je zabeleùeno u svedoyanstvu o krw-tequ [krwtenici], ali ne i u qegovom hriwçanskom seçaqu. I onviwe ne doùivxava Pashu, Pedesetnicu, Boùiç i Bogojavxeqei yitavo crkveno bogosluùeqe u qihovoj neposrednoj povezanos-

9

ti sa qegovim sopstvenim krwteqem, tj. kao stvarnosti koje svo-je znayeqe i dejstvenost dobijaju u krwtequ i kroz krwteqe.

Na kraju, prestavwi da hrani hriwçansko blagoyawçe,krwteqe je oyigledno izgubilo silu da oblikuje naw hriwçan-ski pogled na svet, tj. nawa osnovna shvataqa, stremxeqa i re-weqa. U sadawqem vremenu ne postoji hriwçanska —filosofijaùivota”, koja bi obuhvatila sve oblasti naweg postojaqa: poro-dicu i posao, povest i druwtvoslovxe [sociologiju], naravstve-nost [etiku] i neposredne delatnosti. I jednostavno, ne postojirazlika izme$u —vrednosti” i —uzora” [ideala] unutar hriwçanskezajednice i izvan qe. Danawqi Hriwçanin moùe biti dobarparohijanin i ako ùivi po usvojenim merilima i filosofijiùivota koja nema niwta zajedniyko sa Hriwçanskom verom,premda joj moùda i nije suprostavxena.

U prowlosti Hriwçanin je ne samo svojim umom, nego iyitavim svojim biçem znao da, primajuçi krwteqe, stupa u ko-renito novi odnos sa svim vidovima ùivota i sa samim —sve-tom”, te da zajedno sa verom zadobija novo poimaqe ùivota.Krwteqe je za qega bilo poyetna tayka i osnova hriwçanske—filosofije ùivota”, osovina koja usmerava yitav qegov ùivot,dajuçi odgovore na sva pitaqa i rewavajuçi sve tewkoçe.

Reyena osovina je jow uvek sa nama. Krwteqe se obavxa,ali je prestalo da se razumeva kao vrata koja vode u novi ùivoti kao sila koja nam pomaùe da se borimo za oyuvaqe i rast reye-nog novog ùivota u nama.

*Eto ozbixnih posledica pogrewnog poimaqa krwteqa.

Reyeno mnogima moùe da izgleda od drugostepene vaùnosti ijednostavno - kao spoxawqa promena. Krwteqe je sa srediwqegmesta bogosluùeqa i poboùnosti skrajnuto u jednu privatnutrebu. Sa yisto formalne, dogmatske i kanonske tayke gledaqa,reyeno moùe izgledati kao nevaùno. Zar krwteqe ne ostaje dej-stveno, nezavisno od broja prisutnih, od vremena i mesta qego-vog obavxaqa ili od koliyine vode koja se koristi? Ipak, samopostojaqe navedene —tayke glediwta” pokazuje koliko daleko jeotiwla nawa savremena dogmatska i kanonska svest od ùivog du-ha i predaqa Crkve i koliko joj je duboko tu$e drevno nayelo lexorandi lex est credendi, —zakon molitve je zakon vere”.

U stvari, pomenuta tayka posmatraqa, koja se danas sveviwe prima kao norma u Pravoslavxu, nastaje kao rezultat psev-dometamorfoze pravoslavnog bogosluùeqa, koja je nastupila poduticajem zapada na zavrwteku svetootaykog perioda i koja je za-trovala Crkvu zakonskim duhom, potpuno stranim svetim ocima

10

i ranom predaqu. Zapadni uticaj se pokazao u suùequ samogshvataqa krwteqa. Zaista, yitajuçi i iwyitavajuçi uëbenikesavremenog pravoslavnog bogoslovxa, mi moùemo uopwte da nena$emo objawqeqe zbog yega se na krwtequ koristi voda, kako sekrwteqe povezuje sa Smrçu i Vaskrseqem Hristovim, te zbog ye-ga sveto miro osveçuje samo episkop. A pomenuta objawqeqa suveoma suwtinska za poimaqe tajinstva krwteqa. U reyenim uë-benicima krwteqe se odre$uje gotovo iskxuyivo kao sredstvooyiwçeqa od prvorodnog greha i zadobijaqa blagodati. Oni su ujuridiykom smislu reyi —neophodni” za spaseqe. Istovremeno sepotpuno zanemaruje suwtina krwteqa kao tajinstva preporodai vaspostavxaqa, kao liyne Pashe i liyne Pedesetnice yoveka,kao stupaqa u laŒÒ , narod Boùiji, kao —prelaska” iz starog u no-vi ùivot i najzad, kao epifanije (javxaqa) Carstva Boùijeg, tj.svega wto je krwteqe yinilo srediwqim tajinstvom u rano-hriwçanskom blagoyawçu i opitu.

Navedeni smer u bogoslovxu je rekao sve o dejstvenosti [va-ùequ] tajinstava uopwte i krwteqa posebno. Jedino pitaqe kojenije izazvalo zanimaqe jeste wta se u stvari yini dejstvenim ukrwtequ. Iz reyenoga razloga je oficijelno bogoslovxe na deluu mnogome doprinelo liturgijskom slabxequ, koje je potom dove-lo do postepenog potiskivaqa krwteqa iz leitourgïa-e Crkve ipretvaraqa u izdvojen obred. Ukoliko je za dejstvenost tajinstvaneophodan samo svewtenik i newto vode i ukoliko je, wtaviwe,vaùna jedino —dejstvenost”, zbog yega ne svesti svo tajinstvo sa-mo na pomenute osnosne pretpostavke? Zawto radi uwtede na-weg dragocenog vremena ne koristiti vodu i uxe koji su ranijeosveçeni? Zbog yega upotrebxavati arhaiyne propise o —svimupaxenenim sveçama” i beloj odeùdi svewtenika? I zbog yega usve uvlayiti parohiju, zajednicu, narod Boùiji? Dakle, u da-nawqe vreme se krwteqe moùe obaviti za petnaestak minuta umraynom uglu crkve uz uyewçe jedino pojca koji odgovara [svewte-niku]. [Wta se, dakle] desilo sa tajinstvom u kome su sveti oci vi-deli i isticali veliku sveyanost Crkve, koje —ispuqava radow-çu an$ele i arhan$ele i sve sile zemaxskih i nebeskih stvore-qa”, za koje se Crkva pripremala tokom yetrdesetodnevnog postai koje je predstavxalo suwtinu qene pashalne radosti?

Liturgijsko slabxeqe, potpomagano opadaqem u bogoslov-xu, koji dovode i do opadaqa poboùnosti, predstavxa tuùnostaqe u kojoj se nalazimo u nawe vreme i koje se mora ispravitiukoliko volimo Crkvu i ukoliko ùelimo da ponovo postane silakoja preobraùava yovekov ùivot.

11

*Mi krwtequ treba da vratimo qegov smisao, qegovu silu,

qegovu istinsku dejstvenost. Cix nawe kqige je da se pomogne ureyenom i da se brùe oznaye preduslovi za promenu. Jer, pravootkrivaqe velikog tajinstva treba yiniti svaki put kada gaCrkva obavxa, yineçi sve nas qegovim uyesnicima i svedocima.

Cix liturgijskog bogoslovxa, kako ukazuje sama rey, jesteprevladavaqe nastalog rascepa izme$u bogoslovxa, Liturgije ipoboùnosti, koji smo veç pokuwali da objasnimo u nawoj drugojkqizi3). Reyeni rascep je imao ruwilayke posledice i za bogo-slovxe i za bogosluùeqe i blagoyawçe. On potpomaùe nepra-vilno poimaqe bogosluùeqa: xudi su u qemu poyeli da vide le-pe i tajanstvene obrede, u kojima oni, iako prisustvuju, ne uzi-maju stvarno uyewçe. Rascep je bogoslovxe liwio qegovog ùivogizvora i pretvorio ga u umno zanimaqe intelektualaca.

Pomenuti rascep je poboùnost liwio qenog ùivog sadr-ùaja i polazne tayke. Kod svetih otaca bewe drugayije. Qihovobogoslovxe je sve do danas za nas merilo i istoynik duhovnostiupravo stoga wto se koreni u ùivom opitu Crkve, u stvarnostimolitvene zajednice. Na samom delu, veoma je uputna yiqenicada bogoslovsko tumayeqe krwteqa svoj poyetak uzima u oglasi-texnom [katihetskom] objawqequ yina krwteqa, koji sayiqava or-ganski deo bogosluùeqa. Bogoslovxe zapoyiqe kao nadahnutorazmiwxaqe o bogosluùequ i otkrivaqu qegovog istinskog zna-yeqa. Yitajuçi dela svetih otaca, [mi otkrivamo] koliko su dalekood povrwnih simvoliykih objawqeqa bogosluùbenih radqi,veoma tipiynih za posleotayku literaturu, od hladnih zakon-skih odredaba nawih uëbenika.

Shvatiti bogosluùeqe iznutra, otkriti i ispitati jav-xaqe Boga, sveta i ùivota, koje u sebi sadrùi i koje nam saop-wtava bogosluùeqe, povezati qegovo vi$eqe i velelepnost sanawim sopstvenim opitom, sa svim nawim problemima - pred-stavxa cix liturgijskog bogoslovxa. Krwteqe svemu reyenomedaje istinski poyetak, osnovu i kxuy. Sav ùivot Crkve se kore-ni u Novom %ivotu, koji je zasijao iz groba prvog dana novogstvaraqa. Novi ùivot nam se daje krwteqem i ispuqava se(realizuje) u Crkvi. Mi smo svoj uvod poyeli sa pomiqaqem pr-vobitne liturgijske povezanosti Pashe i krwteqa. Naw rad inije drugo do pokuwaj da se reyeni smisao objasni i prenese (na-ravno prema moguçnostima oskudne moçi yovekovog jezika) ra-dost kojom on ispuqava hriwçanski ùivot.

3) Vidi: —Uvod u liturgijsko bogoslovxe” [na ruskom], YMCA-Press, Paris,

1961.

12

ÈPRIPREMA ZA KRWTEQE

1. Znayaj pripremeU toku posledqih vekova u delaqu Crkve krwteqe se sko-

ro uvek obavxa nad malom decom. Reyena yiqenica je utolikoznayajnija ukoliko znamo da je obred tajinstva sayuvao formu istrukturu, koju je imao u vreme kada su se preteùno krwtavaliodrasli. Pomenuto je naroyito oyigledno u delovima obreda kojiimaju pripremnu osobinu. Qihov opis se u nawim bogosluùbe-nim kqigama navodi u odexku: —Molitva kojom se postaje ogla-wen”1) .

U danawqe vreme pomenuti odnosno kratki deo obredapredstavxa posledqi sayuvani elemenat duge pripreme za krw-teqe, koja je u prowlosti trajala od jedne do tri godine, u zavis-nosti od pomesnog predaqa. Oni koji su se pripremali za krw-teqe nazivani su katihumeni ili oglaweni . Oni su postepenouvo$eni u ùivot Crkve posredstvom qihovog uyewça u naroyi-tim obredima, tj. u egzorcizmu (izgoqequ neyistih duhova), umolitvama, u poukama o Svetom Pismu itd. U pripremi je uyes-tvovala yitava opwtina, koja se i sama pripremala za prijemnovih ylanova. I upravo je dvojna priprema (oglawenih i Crk-ve) uyinila da se zapoyne sa dugotrajnim predpashalnim perio-dom, koji mi danas nazivamo Veliki post2) . Reyeno bewe periodnapregnute zavrwne pripreme za —svetu noç”, yije naznayeqebewe —prosveçeqe” onih koji su prilazili Hristu i koji su uQemu traùili spaseqe i novi ùivot.

Kakav je znayaj pomenute pripreme? Pitaqe je veomavaùno, s obzirom da moùe da se pokaùe da krwtavaqe male dece,koje danas preovladava, izvesne pripremne obrede yini nepo-trebnim anahronizmom [zastarelowçu]. Ipak, suwtinsko znayeqekoje su imali za ranu Crkvu i koje sve do sada imaju pri vrwequtajinstva, te oyuvaqe —odrasle” strukture obreda krwteqa, jasnopokazuju da u oyima Crkve predstavxaju neodvojivi deo tajin-

1) Trebnik, Izd. Moskovske patrijarwije, 1970.2) Vidi moju kqigu —Veliki post”, YMCA-Press, Pariz, 1981. O ustanovi

oglawenih vidi: H. Leclercq, —Catéchèse, catéchisme, catéchumène” u: Dictionnaired’Archéologie chrétienne et de Liturgie, 2, 2 (1910), col. 2530-2579; J. Daniélou,L’institution catéchuménale aux premiers siècles, Dijon, 1957, str. 27-36. Tako$e LaMaison Dieu 10 (1947): —L’initiation chrétienne”, i 58 (1959): —Du catéchuménat à laconfirmation”.

13

stva. Od qih smo mi duùni i da zapoynemo nawe istraùivaqe.Pre svega mi treba da razumemo da je priprema suwtinski

i trajni sastavni deo svakog bogosluùeqa, a tako$e i sluùeqaCrkvi u celini. Nemoguçe je proniknuti se duhom Liturgije,shvatiti qeno znayeqe i biti qen istinski uyesnik ukoliko seprethodno ne shvati da je sva, u osnovi, ustrojena na dvojnomritmu pripremaqa i ispuqeqa. Reyeni ritam odgovara osnovnojulozi same Crkve3) .

S jedne strane, sama Crkva je priprema: ona nas —pripre-ma” za veyni ùivot. Qeno naznayeqe je da preobrazi yitav nawùivot, pri yemu sama postaje priprema. U svome uyequ, u svojimpropovedima i molitvama, Crkva nepromeqivo otkriva da seviwa vrednost, koja daje smisao i svrsishodnost nawem ùivotu,sastoji —u kraju”, da treba tek da se —javi” i da predstavxa sre-diwte svih nawih nada i uzdaqa. Bez reyene osnovne —pripre-me” jednostavno nema Hriwçanstva i nema Crkve. Svako crkve-no bogosluùeqe u svom nayelu jeste priprema. Ono uvek ukazujena newto wto se nalazi izvan sadawqih granica. Qegova ulogase sastoji u pomoçi da se ukxuyimo u pripremu i da preobrazimonaw ùivot, yiji konayni cix jeste ispuqeqe u Carstvu Boùi-jem.

S druge strane, Crkva je ispuqeqe . Doga$aji koji su je pri-zvali u ùivot i koji predstavxaju izvor nawe vere i postojaqazaista su se odigrali. Dolazak Hrista se veç izvrwio. U Qemu jeyovek oboùen i uznesen na nebo. Sveti Duh je siwao s neba iQegov silazak postavio je poyetak Carstvu Boùijem. Nama je da-rovana blagodat i Crkva je uistinu —nebo na zemxi”, s obziromda u qoj imamo dostup ka trpezi Hristovoj u Qegovom Carstvu.Mi smo dobili Duha Svetoga i moùemo uyestvovati, sada i ovde,u novom ùivotu i prebivati u opwtequ sa Bogom.

Dvojaka, dakle, priroda Crkve otkriva nam se i saopwtavau qenim bogosluùeqima. Istinsko naznayeqe crkvenog bogoslu-ùeqa jeste ostvarivaqe pripreme i javxaqe Crkve kao ispuqe-qa. Svaki dan, svaka nedexa, svaka godina praobraùavaju se istiyu dvojnu realnost, ostvarujuçi vezu izme$u —veç”�i —jow ne”.Mi se ne bismo mogli pripremiti za Carstvo Boùije —koje dola-zi” kad nam —veç” ne bi bilo dato. Mi nikada ne bismo mogliuyiniti da nam kraj postane objekat xubavi, nade i oyekivaqakad nam ne bi bio javxen kao slavni i luyezarni poyetak . Mi senikada ne bismo mogli moliti: —Da do$e Carstvo tvoje”, da namukus Carstva veç nije saopwten i da Liturgija Crkve nije —is-

3) O bogosluùequ kao —pripremaqu i ispuqequ” vidi moju kqigu —Veliki

post”.

14

puqeqe”. Dvojni ritam pripreme i ispuqeqa, dakle, nije slu-yajnost, veç yini samu suwtinu ne samo bogosluùeqa Crkve ucelini, veç i svakog qegovog sastavnog dela, svakog oyekivaqapraznika, svake sluùbe, svakog tajinstva. Wta bi bila Pasha bezsvetlog pokoja Velike i Svete Subote? [Wta bi bio] sveyani mrakVelikog Petka bez prethodnog dugog posta? I zar tuga posta nepostaje —svetla tuga” blagodareçi svetlosti koja ishodi od Pas-he, koju inaye on priprema? Za mnoge danawqe xude bogosluùe-qe Crkve je prestalo da bude najdubxa neophodnost i radost qi-hovog ùivota ponajpre stoga wto su zaboravili, a moùe biti danikada nisu ni znali, osnovni liturgijski zakon pripreme i is-puqeqa. Oni ne znaju za ispuqeqe buduçi da prenebregavajupripremu. Oni prenebregavaju pripremu stoga wto u qima nemastremxeqa prema bilo kakvom ispuqequ. U reyenom sluyaju bo-gosluùeqe zaista postaje suviwno preùivxavaqe zastarelihobreda, koje je poùexno oùiveti nekim —koncertom” ili umet-niykom i neukusnom —sveyanowçu”.

Krwteqe nije izuzetak u odnosu na osnovno pravilo. Onozahteva pripremu yak i ukoliko je xudskom biçu koje ga primaprowlo samo nekoliko dana od ro$eqa i ukoliko nije sposobnoda shvati wta se sa qim dewava. Pravoslavna Crkva, za razlikuod svakakvih racionalistiykih sekti, nikada nije stavila—shvataqe” kao uslov za krwteqe. Wtaviwe, ona smatra da je is-tinsko —shvataqe” tek omoguçeno krwteqem. —Shvataqe” je plodi posledica krwteqa, a qegov uslov. Mi smo veoma daleko od po-vrwne ideje da krwteqe nije dejstveno ukoliko nije —shvaçeno”i —prihvaçeno”, usled yega bi moglo da se vrwi samo nad —odras-lim” xudima. Zapravo, uzviwena blagodat krwteqa yini da po-stajemo deca i vaspostavxa u nama —mladenawtvo” bez koga je, poreyima samog Hrista, nemoguçe uçi u Carstvo Boùije. Sva Crk-va se meqa, obogaçuje i ispuqava kada se jow jedno yedo Boùijeukxuyuje u qen ùivot i postaje ylan Tela Hristovog.

Kako smo veç rekli, krwteqe je pashalno tajinstvo, a Pas-ha oznayava —prelazak”. Prelazak zapoyiqe veç u pripremnimobredima i yini ih istinskim poyetkom tajinstva, pripremomza ono wto çe naçi svoje ispuqeqe u tajinstvu Vode i Duha.

2. OglaweqeU Trebniku molitvi za oglawene prethodi sledeçi opis:

—Svewtenik drewi pojas onoga koji hoçe da se prosveti (krsti),i razodeva ga, i izuva, i obuyenog samo u dugu kowuxu, postavxaprema istoku neopasana, gologlava i neobuvena, sa rukama opuw-tenim. Duva mu krstoliko u lice tri puta, i osequje ga tri puta

15

krsnim znakom na yelu i prsima, pa stavxajuçi mu ruku na glavu,govori”…

Pomenuto ukazivaqe traùi jedno pojawqeqe, a sam opisradqi mora biti razmotren u svezi celokupne pretkrwteqskepripreme.

U ranoj Crkvi su odraslog yoveka, koji je ùeleo da postaneHriwçanin, dovodili pred episkopa pomesne Crkve qegovi ku-movi4a), tj. ylanovi hriwçanske opwtine koji su mogli posvedo-yiti o ozbixnim namerama novoobraçenog kao i u iskrenost qe-govog obraçeqa. Samo po sebi, naravno, obraçeqe se nalazi iz-van moguçih objawqeqa4b). Wta yoveka privodi Hristu? Wta yo-

4a) Ustanova kumstva je na delu poyela da poprima uslovno svojstvo. Stoga je

veoma vaùno da shvatimo qeno znayeqe i ulogu u prowlosti, a tako$e dapromislimo i o moguçnosti i , po meni, suwtinskoj koristi koju moùe da donese udanawqe vreme. Kumovi se pomiqu veç u Apostolskom predaqu svetog IpolitaRimskog (15): —Neka ih pitaju o razlogu koji ih ih navodi da se obrate veri. I onikoji su ih priveli neka posvedoye da su privedeni spremni za sluwaqe Slova. Nekaih pitaju o nayinu ùivota”…

T. M. Finn u svojoj kqizi —The liturgy of baptism in the Baptismal Instructionsod St. John Chrysostom” (Washington, 1967) piwe: —Neophodnost kumova je postalanaroyito oyigledna poyiquçi od yetvrtog veka u vezi sa… znayajno uveçanim brojemxudi koji su prilazili Crkvi. U velikim gradovima, kao wto je Antiohija,predstavnici Crkve veç nisu bili u staqu da ispituju ponawaqe i nayin ùivotamnogih xudi koji su ùeleli da se krste, niti da udele paùqu svakome u qegovomhriwçanskom oblikovaqu. Stoga je kum, osim wto je predstavxao jemstvo za onoga koje priman, postajao i qegov uyitex i nastavnik”…

Teodor Mopsuestijski piwe: —Vi, koji pristupate krwtequ [treba da znate]da se vawe ime upisuje u kqigu Crkve u svoje vreme. Zapisuje se i ime vaweg kuma,koji odgovara za vas i postaje vaw sprovodnik do Grada i pomoçnik vaweg gra$anstvau qemu. Reyeno se zbiva da biste znali da se jow dok se nalazite na zemxi izranijeupisujete za nebo i da je vaw kum, koji je veç na qemu, duùan da vas usrdno uyisvemu wto priliyi Gradu i gra$anstvu, s obzirom da ste stranci i dolaznici uveliki Grad. Jer, vi treba da se dobro upoznate sa qegovim ùivotom bez naroyitogtruda i nespokojstva”… (Oglasitexno slovo 12, cit. kod Fina).

4b) Gryka rey ‡nadecŒmenoÒ (primalac) ima tako$e i znayeqe —jemac zaduùnika”. Sveti Jovan Zlatoust reyeno objawqava kumovima:

—Ukoliko ùelite, obratimo se reyju i kumovima vawim, da bi i oni videlikakve çe se nagrade udostojiti ukoliko projave veliko usr$e oko vas i, naprotiv,kakva ih osuda oyekuje ukoliko upadnu u nemar. Pomisli, xubxeni, na one koji suprihvatili jemstvo za novac. Oni se podvrgavaju veçoj opasnosti negoli duùnik,koji je uzeo novac. Jer, ukoliko duùnik bude blagorazuman, kreditoru [jemcu] çe seolakwati breme. Me$utim, ukoliko postane nerazuman, on çe mu pripremitiveliku opasnost. Stoga i neki mudrac pouyava, govoreçi: Ukoliko si jemac, pobrinise da duùnik plati (Sir.8,13). Ukoliko se jemci za novac oseçaju odgovornima,utoliko pre su oni koji uyestvuju u duhovnome i koji su primili jemstvo za vrlinu,duùni da projave veliko staraqe, ube$ujuçi, savetujuçi, ispravxajuçi iprojavxujuçi oyinsku xubav. I neka oni ne pomisle da ono wto se dewava nemaznayaja za qih, veç neka tayno poznaju da çe biti i uyesnici u slavi (ukolikosvojim poukama one koje pouyavaju privedu putu vrlina) i da çe biti osu$eni(ukoliko upadnu u leqost). Stoga i postoji obiyaj da se nazivaju duhovni oci. Onikroz sama dela treba da poznaju kakvu xubav treba da projave u poukama oduhovnosti. Pohvalno je privesti ka revnosti za vrlinu xude koji nam nisusrodnici. Utoliko pre smo duùni da ispuqavamo ono wto smo obavezni u odnosu naone koje primamo kao duhovna yeda . I vi ste, kumovi, sada saznali da vam pretivelika opasnost ukoliko upadnete u nemar” (Oglasitexne besede svetog JovanaZlatoustog, 2, 15-16, %MP, na ruskom, 1972, 5, str. 72).

16

veka navodi da poveruje? Postojali su raznorazni pokuwaji raw-ylaqivaqa i opisivaqa razliyitih —tipova” yovekovog obraçe-qa4v). Ipak, ono zauvek ostaje tajna neponovxivog odnosa izme$uBoga i svake xudske liynosti, koju je Bog sazdao za sebe. Stoganawe objawqeqe zapoyiqe od trenutka kada je mistiyki procesdowao do opipxive rewenosti: ulaska u Crkvu i primaqa krw-teqa .

Novoobraçenog su privodili pred episkopa, koji je u ra-

noj Crkvi bio i svewtenosluùitex i pastir i uyitex pomesnehriwçanske opwtine. Dobivwi uvereqe u ozbixnost namera ob-

U svojim tumayeqima na navedeni odexak Fin piwe:—Novokrwtenog kum prima u svojstvu sina, wto jasno svedoyi o qegovoj

obavezi da brine o daxem uobliyavaqu hriwçanskog pogleda na svet kod svog »yeda«posle krwteqa. Naùalost, Zlatoust ne govori detaxno o qegovim obavezama prekrwteqa. Ipak, iz qegovih pouka sledi da kum jemyi za karakter, ponawaqe inayin ùivota pripravnika u trenu qegovog upisivaqa u spisak, te da su kumovi ikrwtavani zajedno sluwali pouke. Moùe se tako$e sa uverenowçu izvesti zakxuyakda je kum igrao vaùnu ulogu u naravstvenom formiraqu krwtavanog u perioduqegove oglawenosti, te da je verovatno uzimao izvesno uyewçe u qegovomdogmatskom i liturgijskom obuyavaqu” (pon. nav. str. 57).

4v) U danawqe vreme se kumovi ograniyavaju na ispuqavaqe izvesnihdejstava pri vrwequ krwteqa: oni drùe mladenca u vreme obreda koji prethodekrwtequ, odgovaraju umesto qega na pitaqa, yitaju Simvol vere i prihvatajumladenca iz kupexi. Izbor kuma je postao izuzetno porodiyna stvar i najyewçe jeuslovxen okolnostima koje nemaju niwta opwte sa Crkvom, qenom verom iduhovnom odgovornowçu za krwtavanog. Od qih se niwta ne zahteva i niko ih neobremequje nekakvim obavezama ili odgovornowçu. Stoga i zahtev da budupravoslavni zaista izaziva utisak izliwnosti. Ipak, ja sam ube$en da je ustanovakumstva u nawe vreme neophodnija nego bilo kada. Jer, mi viwe ne ùivimo uokvirima pravoslavnog druwtva i pravoslavne kulture. I premda mi jow krwtavamonawu decu, ipak pitaqe qihovog odrùavaqa u Crkvi i qihovog verskog vaspitaqa iobrazovaqa ostaje zaista nasuwno i owtro. Neophodno je da Crkva ne ispuwta decuiz vida, naroyito ukoliko, posle krwteqa, ne uyestvuju u crkvenom ùivotu zbogravnoduwnosti i nebriùxivosti svojih roditexa. Neophodno je da se sprovodemnogo sistematiynija pouyavaqa u veri za novoobraçene u Pravoslavxe. Najzad,neophodna je tewqa veza izme$u obrazovnih ustanova parohije (crkvenih wkola,kurseva za odrasle itd.) sa qenim sakramentalnim i liturgijskim ùivotom. U vezisa reyenim iznosimo na razmatraqe sledeçe predloge. U sluyaju da izgledajuprimeqivi i korisni, treba ih predstaviti jerarhiji radi potvr$ivaqa:

a) U krajqoj meri, jednog od kumova ne treba da bira porodica, veç da gaodre$uje svewtenik, imajuçi u vidu najaktivnijeg i najobrazovanijeg parohijana?Crkva treba da proveri qihovu kompetentnost za delo koje je odgovorno sa duhovnetayke gledaqa.

b) Kum koga je Crkva odredila treba da prati dete koje mu je Crkvaodredila i da saopwtava svewteniku sve iznikle tewkoçe (prenebregavaqeroditexa detetovog priyeçivaqa Tajinstvima, nemoguçnost da se upiwe u crkvenuwkolu, prelaz porodice u drugo mesto).

v) Pored obiynog parohijskog ubeleùavaqa, treba pokrenuti posebnu kqiguu kojoj bi se beleùio verski ùivot svakog krwtenog deteta, pri yemu bi svaki novisvewtenik ili nova grupa crkvenih uyitexa mogli da imaju pun uvid u qu.

g) Osim obuyavaqa novoobraçenih po obiynom programu, svaki novoobraçenibi trebalo da se pripoji nekoj porodici iz dotiyne parohije, koja bi mu pomagalada se uklopi u parohijski ùivot.

U osnovi predloga leùi ube$eqe da ustanova kumstva obavxa vaùnu duhovnuulogu u Crkvi. Stoga upravo Crkva, a ne porodica, i treba da je odre$uje iproverava.

17

raçenoga, episkop je unosio qegovo ime u spisak oglawenih5).Potom je on triputa oseqivao krsnim znameqem lice novoobra-

çenoga i stavxao ruku na qegovu glavu. Prvi ritual, koji se na-

zivao pribrojavaqe , oznayavao je da Hristos prima dotiynog yo-

veka u svoje nasle$e i unosi qegovo ime u Kqigu ùivota . U vre-

me svetog Jovana Zlatousta reyeno se vrwilo na samom poyetkuVelikog posta6). Danas pomenute radqe predstavxaju prvi korak uyinu krwteqa i qihov smisao se pokazuje u prvoj molitvi zaoglawene:

U Ime tvoje, Gospode Boùe istine, i JedinorodnogSina tvog, i Svetog Duha tvog, stavxam ruku svoju naslugu tvoga (ili: sluwkiqu tvoju) (ime), koji se udo-stojio da pribegne svetom Imenu tvome i da se sayuvapod okrixem krila tvojih: udaxi od qega onu staruprelest, i ispuni ga verom u tebe, i nadom, i xubavxu,da bi shvatio da si ti jedini Istiniti Bog, i Jedino-rodni tvoj Sin, Gospod naw Isus Hristos, i SvetiDuh tvoj. Daj mu da hodi u svima zapovestima tvojim iispuqava wto je tebi po voxi, jer ako yovek to yini,biçe ùiv u tome. Zapiwi ga u Kqigu ùivota svoga,prisajedini ga stadu nasle$a tvoga, da se u qemu pro-slavi sveto Ime tvoje, i xubxenog Sina tvog, Gospodanaweg Isusa Hrista, i ùivotvornog Duha tvog. Nekaoyi tvoje uvek gledaju na qega milostivo, i uwi tvojeyuju glas molitve qegove. Obraduj ga u delima rukuqegovih, i u svemu rodu qegovom, da bi se ispovedaotebi, oboùavajuçi i slaveçi tvoje veliko i uzviwenoIme, i hvalio te stalno u sve dane ùivota svoga. Jer,tebe pevaju sve Sile Nebeske, i tvoja je slava, Oca iSina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova.Amin.

U samoj prvoj molitvi, na samom poyetku yina krwteqskogbogosluùeqa, nama se daju prave razmere i istinski sadrùajobraçeqa. Prvenstveno se radi o bekstvu iz —ovoga sveta”, koga jeneprijatex ukrao od Boga i nayinio tamnicom. Obraçaqe nijedoga$aj iz sfere ili na nivou neke ideje, kao wto mnogi smatra-ju u danawqe vreme. Ono nije izbor —ideologije”, niti je yak od-govor na —probleme” (rey koju genijalno prenebregava i ranaCrkva i Svewteno Pismo). Ono je zaista odlazak iz tame i oyaja-

5) Reyena —Kqiga ùivota”, kako se naziva u opisivanom obredu, ili—Nebeska kqiga” (sveti Jovan Zlatoust), ili —Kqiga Crkve” (Teodor Mopsuestijski,up. J. Daniélou, Bible and Liturgy, str. 19-33) i jeste kqiga koju, po mom predlogu,treba uvesti.

6) Vidi: Finn, pon. nav. str. 50-51.

18

qa. Yovek prilazi Hristu da bi se spasao i stoga wto nema dru-goga spaseqa. I prvi akt krwteqskog bogosluùeqa jeste aktzawtite: ruka episkopa (ruka samog Hrista) zawtiçuje, daje pri-beùiwte, —prima pod okrixe”. Jer, predstoji smrtna borba. Uprvoj molitvi se govori o qenoj krajqoj ozbixnosti.

Novoobraçeni je —pribrojan”, upisan u Kqigu ùivota iubrzo çe biti —prisajediqen stadu nasle$a Boùijeg”. Istovre-meno, qemu je saopwten viwi cix krwteqa: vaspostavxaqe is-tinskog ùivota - ùivota koji je grewni yovek izgubio. Reyeniùivot se opisuje kao —pokloqeqe, hvaxeqe i proslavxaqe veli-kog i uzviwenog Imena”. Reyeno i jeste opis —neba” i —veynosti”- onoga wto, saglasno Svetom Pismu , veyno yine nebeske silepred prestolom Gospodqim. Spaseqe, vospostavxaqe ùivota,dar veynoga ùivota - jesu strane krwteqa koje nam se otkrivajuu prvom pripremnom obredu. Eto poyetka odluyujuçeg doga$aja uyovekovom ùivotu.

3. Izgnaqe neyistih duhovaPriprema za krwteqe sastoji se iz pouke o veri i eg-

zorcizma (izgona neyistih duhova)7) . Danas se krwteqe obavxa unajranijem ùivotnom dobu, usled yega se pouka o veri prenosina poznije vreme (posle krwteqa). Stoga çemo i mi nawe tuma-yeqe zapoyeti od obreda izgona neyistih duhova, koji u sadaw-qem yinu krwteqa dolazi neposredno iza prve molitve.

—Savremeni yovek”, yak i pravoslavni, biva veoma izne-na$en wto obred krwteqa zapoyiqe reyima koje su upuçene $a-volu. U qegovom religioznom pogledu na svet nema mesta za $a-vola. Reyeni pojam, po qegovom miwxequ, pripada sujevernomsredqevekovxu i niskom nivou inteligencije. Stoga mnogi xu-di, a me$u qima i svewtenici, smatraju da izgoqeqe neyistihduhova moùe biti jednostavno preskoyeno kao nepotreban yin,koji ne odgovara nawoj prosveçenoj i —savremenoj” religiji. Ne-pravoslavni idu jow daxe i tvrde da je neophodno izvrwiti —de-mitologizaciju” samog Novog Zaveta, tj. osloboditi ga od zasta-relog pogleda na svet - —demonologije”, koja samo zatamquje qe-gov pravi i veyni smisao.

Mi pred sebe nismo postavili zadatak da izloùimo yakni povrwno pravoslavno uyeqe o demonima. U stvari, Crkva ganikada nije uobliyila u vidu jasnog i razgovetnog —uyeqa”.

7) O egzorcizmu vidi: F. J. Dölger, —Der Exorzismus in altchristlichem

Taufritual” u: Studien zur Geschichte und Kultur des Altertums 3, 1-2, Paderborn; H.Leclercq, — Exorcisme, exorciste” u Dict. Théol. Cath. 5, 2 (1913), col. 1762-1786; J.Daniélou, Bible and Liturgy, str. 13-15.

19

Ipak, za nas ima ogromno znayeqe wto je u Crkvi uvek postojaoopit koji potvr$uje postojaqe demonskog. Jednostavnije reyeno,u qoj je uvek postojalo znaqe o satani. I neposredno znaqe nijenawlo svoj izraz u jasnom i sistematskom uyequ jedino zbog tew-koçe, ako ne i nemoguçnosti da se racionalno odredi iracio-nalno. A demonsko, ili uopwteno rekavwi lukavo (zlo) se zapra-vo javxa kao realnost iracionalnog plana. Neki filosofi iteolozi pokuwavaju da objasne, tj. da —racionalizuju” opit i po-stojaqe zla, objawqavajuçi ga kao odsustvo dobrog. Oni zlo upo-re$uju recimo sa tamom, koja nije drugo do odsustvo svetlosti.Ona se rasejava sa pojavom svetlosti. Reyenu teoriju su naroyitoprihvatali deisti i humanisti svih boja. Ona predstavxa neod-vojivi deo savremenog pogleda na svet. Kao lek protiv zla navo-di se najyewçe —prosveçeqe” i —obrazovaqe”. Na primer, neop-hodno je omladini samo objasniti mehanizam seksa, otkloniti—tajnu”�i —zabranu”, te çe se ona qime koristiti racionalno, tj.dobro . Treba samo poveçati broj wkola i yovek çe, kao dobar poprirodi, ùiveti i ponawati se racionalno, tj. dobro .

Reyeno, pak, razumevaqe zla je strano duhu Biblije i opi-tu Crkve. Naprotiv, zlo nije samo odsustvo . Ono je zapravo pri-sustvo neyega tamnog, iracionalnog i potpuno realnog, premdaje izvor qegovog prisustva nejasan i tewko poznatxiv. Dakle,mrùqa nije samo prosto odsustvo xubavi, nego prisustvo naro-yite tamne sile, koja u stvarnosti moùe biti neuobiyajeno ak-tivna, znalayka pa yak i stvaralayka [naravno, u odreynom smislu]. Ibezuslovno, ona se ne javxa kao posledica nedostatka znaqa. Jer,mi moùemo znati i mrzeti. Neli xudi su utoliko viwe mrzeliHrista ukoliko su ga viwe poznali. Reyeno oseçaqe zla kao ira-cionalne sile, kao neyega wto ovladava i upravxa nama, sagla-wava se sa opitom Crkve i onih koji se staraju da se, makar ne-znatno, —poprave”, da se bore protiv svoje —prirode”, da vode du-hovniji ùivot.

Dakle, naw prvi zakxuyak kazuje da postoji demonskarealnost , da zlo postoji kao tamna sila, kao prisustvo, a ne samokao odsustvo. Ali, mi moùemo poçi i daxe. Xubavi ne moùe bi-ti bez onoga ko voli, tj. bez liynosti. Sliyno ne moùe biti nimrùqe bez —mrzitexa”, tj. bez yoveka koji mrzi. I ukoliko je vi-wa tajna dobra sadrùana u liynosti i viwa tajna zla tako$etreba da ima liynosni karakter. Nosilac tamne i iracionalnesile zla mora biti liynost ili liynosti. Mora postojati liy-nosni svet onih koji su izabrali mrùqu prema Bogu i premasvetu, koji su izabrali da budu protiv . Ko su te liynosti? Kadasu, kako i zbog yega izabrale put protiv Boga? Na reyena pitaqa

20

Crkva ne daje tayne odgovore. Ukoliko je dubxa realnost, utoli-ko je teùe da se predstavi u formulama i odredbama. Stoga seodgovor skriva u simvolima i obrazima, koji govore o pobuni me-$u an$elima protiv Boga, tj. u duhovnom svetu koji je stvorio.Qih je na pobunu navela gordost , koja ih je zahvatila. Wtaviwe,kao istoynik zla se ne pomiqe neznaqe ili nesavrwenstvo, veçnaprotiv, znaqe i stepen savrwenstva koji yine moguçim isku-weqe gordosti. Ma ko bio, —satana” je pripadao prvim i najbo-xim sazdaqima Boùijim. Moùe se reçi da je on bio dovoxno sa-vrwen, mudar i silan, yak dovoxno boùanstven da bi znao Boga ida mu se ne potyini. On ga je znao, pa ipak je uyinio izbor pro-tiv Qega, poùelevwi slobodu od Qega. Me$utim, powto je reye-na sloboda nemoguça u xubavi i svetlosti, koji uvek vode ka Bogui slobodnom potyiqavaqu Qemu, ona je neizbeùno ostvaruje uodricaqu, mrùqi i buntu.

Naravno, oskudne reyi uopwte ne odgovaraju strawnoj taj-ni, koju nastoje da izraze. Jer, mi niwta ne znamo o prvobitnojkatastrofi u duhovnom svetu - o mrùqi prema Bogu izazvanojgordowçu i o nicaqu strane i zle realnosti, koju nije sazdaoBog i koja nije bila izazvana Qegovom voxom. Mi o qoj uglav-nom znamo zahvaxujuçi nawem unutrawqem opitu, tj. nawemsopstvenom sukobu sa reyenom realnowçu. Pomenuti opit seuvek doùivxava kao pad, kao odstupaqe od neyega dragocenog isavrwenog, kao izdaja qegove suwtine. Posmatrajuçi zlo u sebii izvan sebe u svetu, postaje oyigledno da su neverovatno povrw-na sva racionalna objawqeqa i svi pokuwaji da se zlo objasnirazgovetnim i racionalnim teorijama. Iz naweg unutrawqegduhovnog opita mi moùemo o zlu da spoznamo sledeçe: zlo netreba objawqavati, nego mu se suprotstavxati i boriti se saqim. I Gospod se sliyno odnosi prema zlu. On je poslao Sinasvog Jedinorodnog da ga razapnu sve sile zla i da ih satre svojomxubavxu, verom i posluwnowçu.

Reyenim putem i mi treba da idemo. Od trenutka kada od-luyimo da krenemo za Hristom, pred nas çe neminovno izaçi sa-tana. U krwteqskom obredu, koji predstavxa akt oslobo$eqa ipobede, pre svega se vrwi akt izgoqeqa duhova (ili —zapreçeqasatani”), buduçi da se na nawem putu ka krwteqskoj kupexi na-izbeùno sudaramo sa tamnom i silnom figurom, koja nam ga pre-gra$uje. I ukoliko ùelimo da idemo napred, neophodno je da seona otera. U trenutku u kome ruka svewtenika dodiruje glavu ye-da Boùijeg i osequje ga Hristovim znameqem [tj. krstom], satanase pokazuje kao prisutan da bi zawtitio ono wto je ukrao od Bo-ga i wto je proglasio svojom sopstvenowçu. Mi ga ne vidimo,

21

ali Crkva zna da je on prisutan. Mi moùda ne oseçamo niwta dotoplu porodiynu atmosferu, ali Crkva zna da se sada vodi smr-tonosna bitka, yiji predmet nisu objawqeqa i teorije, negoveyni ùivot ili veyna smrt. Jer, hteli mi ili ne, znali ili ne,mi smo uvuyeni u duhovni rat, koji se vodi od stvaraqa sveta.Naravno, Gospod je odneo odluyujuçu pobedu, ali se satana jownije predao. Naprotiv, saglasno Svetom Pismu , iako smrtno ra-qen i povre$en, on se sprema za posledqu i najkrvaviju bitku.On niwta ne moùe uyiniti protiv Hrista, ali mnogo moùeuyiniti protiv nas. Stoga —zapreçivaqe” satani jeste samo po-yetak borbe, koja yini prvu i suwtinsku stranu hriwçanskogùivota.

Mi se obraçamo satani. Upravo sada se pojavxuje hriw-çansko poimaqe reyi kao sile iznad svega. U desakralizovanom isekularizovanom pogledu na svet savremenog yoveka rey je, kao isve ostalo, obesceqena i svedena samo na qeno racionalno zna-yeqe. Me$utim, u biblijskom otkrivequ rey je uvek sila i ùi-vot. Bog je stvorio svet svojim Slovom. Rey je sila stvaralayka,ali i ruwilayka, buduçi da ne saopwtava samo ideje i razumeva-qa, veç, pre svega, ra$a duhovne suwtine, koje mogu biti i po-tvrdne i odreyne. Sa —svetovne” tayke glediwta, —obraçaqe” sa-tani ne samo da je beskorisno, nego i smewno. Jer, ne moùe biti—racionalnog dijaloga” sa nosiocem iracionalnog. Me$utim,—zapreçeqe satani” nije objawqeqe, koje ima za cix da nekombiçu, koje veyno mrzi, laùe i ruwi, newto dokaùe. Po reyimasvetog Jovana Zlatoustog, radi se o —zastrawujuçem i zayu$uju-çem”8) zakliqaqu, o dejstvu —ustrawujuçe i zayu$ujuçe” sile, kojarasejava i uniwtava zlu vlast demonskog sveta”:

Zapreçuje ti, $avole, Gospod, koji je dowao u svet iùiveo me$u xudima da uniwti tvoje nasixe i izbavixude, koji na krstu pobedi neprijatexske sile dok sesunce pomrayivalo i zemxa se tresla, i grobovi seotvarali, i tela svetih ustajala, koji smrçu razorismrt i satre onoga koji ima vlast smrti, tj. tebe, $a-vola. Zapreçujem ti Bogom koji je pokazao drvo ùivo-ta, i postavio heruvime da ga plamenim oruùjem yu-vaju. Budi zapreçen i odstupi. Jer, zapreçujem ti

8) Oglasitexna slova Zlatousta, 2, 14. U ranoj Crkvi su postojali posebni

sluùitexi za vrweqe egzorcizama, koji nisu obavezno imali svewteniyki yin.—Ustanove svetih apostola” sadrùe sledeçe pravilo:

—Egzorcist se ne rukopolaùe. Jer, slavni podvig zakliqaqa jeste delodobrovoxnog raspoloùeqa i blagodati Boùije kroz Hrista nailaskom Svetoga Duha.Jer, onaj ko je dobio dar iscelivaqa pokazuje se kroz Boùije otkriveqe i blagodatkoja je u qemu postaje svima oyigledna. Ukoliko je neophodno da ude episkop, iliprezviter ili $akon, on se rukopolaùe” (kq. 8, 26).

22

Onim koji je po moru iwao kao po suvu, i koji je uti-wao buru, yiji pogled isuwuje ponore, i pretqa ras-cepxuje planine. Jer, On i sada zapreçuje tebi prekonas: uplawi se, iza$i i odstupi od stvoreqa ovog. Inemoj se vraçati, niti se skrivati u qemu, niti gasretati niti dejstvovati u qemu, ni noçu, ni daqu,ni u ponoç, ni u podne, veç otidi u svoj tartar, sve doodre$enog velikog Sudqeg dana. Poboj se Boga koji se-di na heruvimima i nadgleda bezdane, pred kojimstrepe an$eli, arhan$eli, prestoli, gospodstva, naye-la, vlasti, sile, mnogooki heruvimi i westokrili se-rafimi, pred kojim trepti nebo i zemxa i more i svewto je u qima. Iza$i i odstupi od zapeyaçenog novo-izabranog vojnika Hrista Boga naweg. Jer, pretim tiOnim koji ide na krilima vetra, koji yini an$elesvoje plamenovima ogqenim, iza$i, i odstupi od ovogstvoreqa sa svom silom i an$elima tvojim.

Zapreçeqe je, dakle, poema u dubxem smislu reyi. Ona nagrykom znayi tvorayku rey. Ona zaista javxa i yini ono wtoprojavxuje, ona preobraça u dejstvenu silu ono wto utvr$uje, onaponovo ispuqava reyi boùanstvenom energijom, od koje one iproishode. Zapreçeqe yini sve reyeno, buduçi da se proiznosi uime Hrista. Ono se istinski puni silom Hrista, koji se —uba-cio” u neprijatexsku —teritoriju”, primio xudski ùivot i xud-ske reyi uyinio svojima. Jer, On je veç razruwio zle sile iznut-ra.

I izgnavwi zlu silu, svewtenosluùitex proiznosi sle-deçu molitvu:

Pogledaj na slugu tvoga, i ispitaj, prona$i i odagnajod qega sva delovaqa $avola, zapreti neyistim dusi-ma, i isteraj ih, i oyisti dela ruku svojih, i silnimdejstvom svojim satri satanu pod noge qegove uskoro,i daj mu pobedu nad qim i nad neyistim dusima qego-vim, da bi se, dobivwi milost od tebe, udostojio be-smrtnih i nebesnih Tajni tvojih… Primi [ga] u nadne-besko Carstvo tvoje, otvori oyi uma qegovog, da bisvetlost Jevan$exa tvoga sijala u qemu…

Oslobo$eqe od zlih sila je poyetak vaspostavxaqa yove-ka. A zavrwetak je Carstvo nebesko, gde se yovek prima u Hristu.Jer, vazneseqe na nebo, sjediqeqe sa Bogom i —oboùeqe” uisti-nu postaju viwa sudbina [naznayeqe] i priziv yoveka.

Izgoneçi neyiste duhove iz oglawenog saglasno obredu,svewtenik —duva u usta qegova, u yelo i prsa”. Disaqe je osnovna

23

fiziolowka funkcija, koja nas odrùava u ùivotu, istovremenonas yineçi putpuno zavisnim od sveta. A svet je beznadeùno za-raùen grehom, zlom i smrçu. U ranohriwçanskom pogledu na yo-veka nije postojala stroga podela na fiziyko i duhovno, wto je,naprotiv, karakteristiyno za nawe vreme. Prvi Hriwçani suposmatrali yoveka u qegovoj celokupnosti, u organskom jedin-stvu i uzajamnoj zavisnosti duhovnog i fiziykog. Ceo svet je za-trovan i bolestan, usled yega akt oslobo$eqa nema samo —duhov-ni”, nego i —fiziyki” karakter: on oyiwçava sam vazduh koji di-wemo i koji, po izgnaqu duhova, ponovo postaje yist i Boùijidar. On vaspostavxa ùivot kao zavisnost od Boga, koji je Bogspoyetka dao yoveku.

I svewtenik produùava:Izagnaj iz qega svakog zlog i neyistog duha, skrivenogi ugneù$enog u srcu qegovom (wto yini i govori triputa) - duha prevare, duha zlobe, duha idolopoklon-stva, i svakog lakomstva, duha laùi i svake neyistote,stvarane po nagovoru $avola. I uyini ga razumnim jag-qetom svetog stada Hrista tvoga, yasnim ylanom Crk-ve tvoje, sasudom osveçenim, sinom svetlosti i na-slednikom Carstva tvoga da bi, poùivevwi po zapo-vestima tvojim, i sayuvavwi peyat nepovre$enim, ioyuvavwi riznicu neuprxanom, dobio blaùenstvosvetih u Carstvu tvome…

Izgoqeqe neyistih duhova je zavrweno. Nastupilo je prvooslobo$eqe. Yovek je vaspostavxen kao slobodno biçe, sposobnoda ima istinsku slobodu. [Pod slobodom mi ne podrazumevamo] onowto [se obiyno] naziva slobodom i wto u stvarnosti pretvara yo-veka u postojanog roba svojih ùexa, veç ono wto [omoguçava] da po-novo primimo istinski ùivot koji ishodi od Boga i koji vodika Bogu, da uyinimo jedinstveno istinski slobodni i zaistaosloba$ajuçi izbor - izbor Boga. Reyeni izbor i predstavxa na-redno svewtenodejstvo krwteqske primreme.

4. Odricaqe od sataneSledeçi obred, a tako$e i ispovedaqe Hrista, koje sledi za

qim, obiyno su obavxani u Veliki petak ili u Veliku subotu9) .

9) Uporedi kod svetog Jovana Zlatousta:—Sutra, u petak, na devetom yasu çe vam postaviti neka pitaqa i vi çete

biti duùni da date vaw odgovor (odricaqe od satane i sjediqeqe sa Hristom)Gospodu. Ja vam reyeni dan i yas spomiqem sa posebnom namerom. Vi iz reyenogpoùete izvesti tajanstvenu pouku. Jer, u petak je u deveti yas razbojnik uwao u raj.Razleùuçi se od westog do devetog yasa, tama se najzad rasejala i Svetlost je,primxena i telom i duwom, prihvaçena kao ùrtva za yitav svet. Jer, u reyeni yasje Hristos rekao: Oye, u ruke tvoje predajem duh svoj. I ugledavwi Sunce pravde, koje

24

Na navedeni nayin oba obreda su predstavxali kraj i zavrwetakpripreme za krwteqe. Danas se oni obavxaju odmah nakon egzor-cizma.

I krwtavanog, koji je bos i razodenut, svewtenikokreçe zapadu sa rukama uzdignutim…

—Okreçe zapadu”… Zapad je simvol tame i mesto obitava-qa satane10). Krwtavani se ne plawi da stane licem u lice saqim, buduçi da ga je izgoqeqe neyistih duhova uyinilo slobod-nim da moùe pre svega da odbaci satanu, da mu baci izazov i daga se odrekne. Okretaqe licem ka zapadu jeste akt slobode, prvislobodni akt yoveka koji je izbavxen od ropstva satane.

—Bos i razodenut… sa rukama uzdignutim”… Krwtavanije liwen svega wto je od qega skrivalo poloùaj roba, wto ga jesamo po izgledu yinilo slobodnim yovekom. On yak nije znao zasvoje ropstvo, za svoje siromawtvo i za svoju utamniyenost. Sada,pak, on zna da je bio zarobxenik, a —zarobxeni idu bosi i razode-nuti”11). On je skinuo sa sebe sve wto je maskiralo qegovo su-ùaqstvo, qegovu pripadnost satani. On —zna od kakvog je zla iz-bavxen i ka kakvome dobru ùuri”12)… Qegove uzdignute ruke po-kazuju da se —potyiqava” Hristu, da hoçe da bude Qegov zarobxe-nik. On iwte zatoyeqe koje, po reyima svetog Jovana Zlatoustog,—ropstvo pretvara u slobodu… koje vraça iz tu$ine u otaëbinu, unebeski Jerusalim”13)…

I svewtenik govori:Odriyew li se satane, i svih dela qegovih, i svih an-$ela qegovih, i svakog sluùeqa qemu, i sve gordostiqegove?I odgovara oglaweni, ili qegov kum [ukoliko je krwtava-ni dete], i kaùe:Odriyem se.(Pitaqe i odgovor se ponavxaju tri puta).Onda svewtenik pita krwtavanog:

je zasijalo sa Krsta, yulno sunce je uskratilo svoje zrake” (Oglas. slova 11, 19). Viditako$e i obred Konstantinopoxske Crkve (Codex Barberini), koji navodi Fin, pon.nav. str. 114-118: —Odricaqe od satane i sjediqeqe sa Hristom vrwi se u Sveti petakPashe pod nayelstvom arhiepiskopa u prisustvu svih oglawenih, sabranih u samojsvetoj crkvi”… O problemima vezanih sa vermenom —odricaqa” vidi: Finn, pon. nav.str. 88 i daxe; A. Wenger, Jean Chrysostome, Huit catéchèses baptismales inédites,Sources Chrétiennes, 50, Paris, 1957, str. 80 i daxe.

10) Sveti Kirilo Jerusalimski, Tajnovodstvene pouke novoprosveçenim, 1, 4:—Mesto vidxive tame jeste zapad. Buduçi tama, satana u tami i ima drùavu. Stogasmisleno gledajuçi na zapad, vi se odriyete tamnog i mraynog kneza” (citat poruskom izdaqu).

Vidi tako$e: J. Daniélou, Bible and Liturgy, str. 27 i daxe.11) Sveti Jovan Zlatoust, Oglasitexna slova, 10, 14.12) Isto, 10, 15.13) Isto, 10, 15.

25

Jesi li se odrekao satane?I odgovara oglaweni, ili kum qegov:Odrekao sam se.(I reyeno se tako$e ponavxa tri puta).Onda govori svewtenik:I duni i pxuni na qega.

U vreme nicaqa obreda znayeqe reyenoga je bilo oyevid-no i krwtavanome i celokupnoj hriwçanskoj opwtini. Oni suùiveli u neznaboùaykom svetu, koji je sav bio ispuqen pompadiaboli, tj. idolopoklonstvom, uyewçem u kultu imperatora, obo-ùavaqem bezduwnih predmeta14). Oglaweni je znao yega se odri-ye. Wtaviwe, on je bio svestan na kakav ga ùivot reyeno odri-caqe obavezuje: zaista —nekonformistiyki” i radikalno supro-tan nayinu ùivota koji ga okruùuje.

Powto je svet postao —hriwçanski” i poistovetio se saHriwçanskom verom i hriwçanskom kulturom, znayeqe pomenu-tog odreyeqa je postepeno poyelo da se zaboravxa. U danawqevreme ono se razmatra kao drevni i anahroniyni obred, kao new-to gotovo zabavno, wto ne zahteva da mu se pristupi sa ozbix-nowçu. Hriwçani su se privikli na Hriwçanstvo kao na neraz-dvojni deo sveta i na Crkvu kao religiozni izraz qihovih sve-tovnih —vrednosti”, usled yega je sam pojam nategnutosti ilikonflikta izme$u Hriwçanske vere i sveta iwyezao iz ùivota.I yak i danas, nakon strawnih lomova koje su pretrpeli svi ta-kozvani —hriwçanski” svetovi, imperije, narodi i drùave, mno-gi Hriwçani su jow uvek ube$eni da je suwtinski sa svetom sveu redu i da je moguçe sa uspehom prihvatiti qegov nayin ùivo-ta i qegovu jerarhiju vrednosti i istovremeno ispuqavati svoje—religiozne obaveze”. Wtaviwe, sama Crkva i Hriwçanstvo supoyeli da se smatraju uglavnom kao sredstvo za dostizaqe uspew-nog i spokojnog svetovnog ùivota, kao duhovna terapija kojauklaqaqa sve napetosti, koja rerewava sve konflikte, koja pru-ùa —duwevno spokojstvo” koje omoguçava uspeh, stabilnost i sre-çu. Zaboravxena je sama ideja da je Hriwçanin duùan da se od-rekne neyega i da se reyeno —newto” ne sadrùi u nekoliko oyi-glednih grehova i nenaravstvenih delovaqa, veç ponajpre u od-re$enom vi$equ ùivota, u sistemu vrednosti. Zaboravxena jeideja da je hriwçanski ùivot —uzani put”, i borba se viwe ne

14) Povodom pompa diaboli vidi: K. Rahner, —Pompa diaboli” u: Zeitschrift für

Katolische Theologie, 55 (1931), str. 239-273; J. Wazink, —Pompa diaboli” u: VigiliaeChrist ianae , 1 (1974), str. 13-41; J. Daniélou, Le démon dans la littératurescclésiastique jusqu’à Origène, u: M. Voller ; Dictionnaire de la spiritualité, 3 (1957),str. 151-189; M. Boismard, — I renounce Satan, his Pomps and his Works”, u: Baptism inthe New Testanet: A symposium, Baltimore, 1964, str. 107-114.

26

javxa kao jezgro naweg hriwçanskog pogleda na svet.Strawna je istina da velika veçina Hriwçana jednostav-

no ne vidi prisustvo i dejstvo satane u svetu, usled yega i neoseça neophodnost odricaqa od —qegovih dela i sluùeqa qemu”.Oni ne primeçuju javno idolopoklonstvo koje proniye ideje ivrednosti sadawqeg ùivota. Ono formira, odre$uje i porobxujeqihov ùivot u mnogo veçem stepenu negoli otkriveno idolopo-klonstvo drevnog neznaboùaykog [sveta]. Oni zatvaraju oyi predyiqenicom da se —demonsko” uglavnom sastoji u falsifikacijii krivotvorequ, u udaxavaqu od potvrdnih vrednosti i istin-skog smisla, u predstavxaqu crnog belim i obrnuto, u tananoj iporoynoj laùi i izmewanosti. Oni ne poimaju da po izgledu po-tvrdni i yak hriwçanski pojmovi, kao —sloboda”, —oslobo$eqe”,—xubav”, —sreça”, —uspeh”, —punota”, —rast”, —samousavrwavaqe”(koji formiraju savremenog yoveka i savremeno druwtvo) moguna samo na delu da ne odgovaraju qihovom stvarnom znayequ veçi da budu oru$a zla.

A suwtina zla je uvek bila i jeste gordost , pompa diaboli.Istina o —savremenom yoveku” sadrùi se u okolnosti da je presvega biçe puno gordosti, biçe koje je formirano gordowçu, kojese poklaqa gordosti i koje gordost stavxa na prvo mesto u svojojskali vrednosti, nezavisno da li je zakonoposluwan konformis-ta ili je meteùni protivnik komformizma.

Dakle, odreçi se od satane ne znayi odbaciti mitolowkobiçe, u yije postojaqe se yak ne veruje, veç odbaciti yitav —po-gled na svet”, koji je satkan od gordosti i samoutvr$ivaqa, odgordosti koja je yovekov ùivot ukrala od Boga i pogruzila ga utamu, smrt i ad. —Duni i pxuni na qega”. Rat je objavxen. Zapo-yiqe bitka yiji je ishod ili veyni ùivot ili veyna pogibao.Upravo se u reyenome i sastoji Hriwçanstvo. Reyeno upravo ukonaynom smislu i odre$uje naw izbor.

5. Ispovedaqe vernosti HristuI powto reyeno uyini, svewtenik ga okreçe istoku saspuwtenim rukama …

—Okreçe ga istoku”… Ukoliko okretaqe na zapad u vremeodricaqa oznayava obraçaqe satani i qegovom mraku, okretaqena istok oznayava obraçaqe yoveka rajskom vrtu koji je negovanna istoku, obraçaqe Hristu, svetlosti sveta. —Powto se odrek-new satane,- piwe sveti Kirilo Jerusalimski,- prekidajuçipotpuno svaki savez sa qim i drevnu saglasnost sa adom, tebi seotvara raj Boùiji, nasa$en na istoku, iz koga je zbog prestupabio izgnan naw praotac. Pokazujuçi reyeno, ti si se sa zapada

27

okrenuo ka istoynoj strani sveta”15).—Sa spuwtenim rukama”… Pobuna protiv Boga sada se za-

mequje pokornowçu, posluwnowçu i saglasjem. —Okreni se ka is-toku, spusti ruke, pokloni se”, behu reyi kojima se episkop obra-çao krwtavanom u drevnom krwteqskom obredu Konstantino-poxske Crkve16).

Zatim se vrwi ispovedaqe vernosti Hristu:I govori mu svewtenik:Sjediqujew li se sa Hristom?I odgovara oglaweni ili kum:Sjediqujem se.(Reyeno tako$e biva tri puta)

—Sjediqujew li se sa Hristom”. Upotrebxena je gryka reysªntaxiÒ koja oznayava savez, pripadnost, sjediqeqe i koja jeupravno suprotna reyi apŒstasiÒ , yije je bukvalno znayeqe —otpa-daqe, raskid”. Ispovedaqe liyne vernosti Hristu pri stupaquu red onih koji mu sluùe sliyna je zakletvi koju polaùu vojni-ci17).

Opet mu govori svewtenik:Jesi li se sjedinio sa Hristom?I odgovara:Sjedinio sam se.I opet govori:I verujew li u Qega?I odgovara:Verujem u qega kao Cara i Boga.

Navedena rewenost i zakletva prihvataju se jednom zasvagda. One ne podleùu preispitivaqu ili ponovnoj proceni—od vremena na vreme”. Jer, nijedan ko je metnuo ruku svoju na plugpa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Boùije (Lk.9,62).Znayeqe reyenog pitaqa je prelaz od sadawqeg u svrweno vre-me.

Na jeziku Hriwçana sliyna rewenost se naziva vera. Na-vedena rey (gryki pïstiÒ, a latinski fides) ima znayeqe koje je dub-xe od onoga wto mu danas xudi pridaju. Ona je saglasnost uma saskupinom aksioma i tvrdqi. Pre svega, ona znayi povereqe, bez-

15) Sveti Kirilo Jerusalimski, Cat. Mystagog. (Tajnovodstvene pouke

novoprosveçenim), 1, 9; vidi tako$e J. Daniélou, Bible and Liturgy, str. 32, i FromShadows to Reality, London, 1960, str. 22-29 i 57-65.

16) Vidi: Finn, pon. nav. str. 116.17) —Zatim, posle navedenog odgovora, odricaqa i sjediqeqa, powto si

ispovedio vlast i preko reyi jezika se sjedinio sa Hristom, jerej te na yelupomazuje duhovnim mirom”, sveti Jovan Zlatoust, Oglasitexna slova, 2, 22. O vojnojzakletvi vidi komentare P. Harkins-a na engleski prevod Oglasitexnih slovaZlatousta u Ancient Christian Writers, 31, str. 214, p. 3.

28

uslovnu predanost, puno davaqe sebe Onome kome se treba povi-novati i za kojim treba içi, ma wta se desilo.

Krwtavani ispoveda svoju veru u Hrista kao Cara i Boga .Navedene titule nisu sinonimi. Verovati u Hrista kao Boga jenedovoxno, buduçi da i $avoli veruju (Jak.2,19). Prihvatati Qegakao Cara ili kao Gospoda oznayava stremxeqe i rewenost da seide za Qim, da se sav ùivot posveti sluùequ Qemu, da se ùiviu skladu sa Qegovim zapovestima. Eto zbog yega je ranohriwçan-sko ispovedaqe Hrista bilo ispovedaqe i objavxivaqe QegaGospodom, KªrioÒ . Navedena rey je u religioznom i politiykomjeziku onoga vremena sadrùavala u sebi ideju apsolutne i pot-pune vlasti, koja je zahtevala bezuslovno potyiqavaqe. Hriw-çani su progaqani i osu$ivani na smrt stoga wto su odbijali darimske imperatore nazovu —gospodarom”. —Ti si jedini Gospodnaw”, saopwtava se u jednoj od najstarijih hriwçanskih pesama,u velikom slavoslovxu, koje pevamo na svakoj jutarqi, ponekadzaboravxajuçi da se u navedenim reyima sastoji izazov svim ze-maxskim vlastima i —gospodarima”. Ispovedati Hrista kao Ca-ra znayi da je Carstvo, koje je On otkrio i javio, ne samo nekoCarstvo daleke buduçnosti, koje se nalazi —s one strane”, i kojestoga ne stupa u konflikt ili protivreynost sa svim nawim ze-maxskim —carstvima” i podaniwtvima. Mi reyenome Carstvupripadamo ovde i sada. Mi mu pripadamo i sluùimo mu po pre-vashodstvu, pa tek potom svim ostalim —carstvima”. Nawa pri-padnost i predanost bilo yemu drugome u ovom svetu (drùavi,naciji, porodici, kulturi ili bilo kojoj drugoj vrednosti) mogubiti ostvareni jedino ukoliko ne stupaju u protivreynost i neiskrivxuju nawu glavnu predanost, nawe sjediqeqe sa CarstvomHristovim. U svetlu Qegovog Carstva ni jedna nawa zemaxskaprivrùenost se ne javxa kao apsolutna. Niwta ne moùe preten-dovati na nawe bezuslovno potyiqavaqe. Niwta i niko ne mo-ùe biti —gospodar” naweg ùivota. Naroyito je vaùno seçati sereyenoga u nawe vreme, kada ne samo svet, nego i sami Hriwça-ni yesto apsolutizuju svoje zemaxske vrednosti (nacionalne, po-litiyke, etniyke, kulturne), razmatrajuçi ih u svojstvu kriteri-juma svoje Hriwçanske vere, umesto da ih potyine jedinstvenoji apsolutnoj zakletvi, koju su dali na dan svog krwteqa, na dankad su bili —uneseni u spisak” onih za koje je Hristos jediniCar i Gospod.

6. Ispovedaqe vereI (krwtavani ili kum) yita Simvol vere :

Rey je o Nikeo-Carigradskom Simvolu vere , prihvaçenom

29

na È Vasexenskom saboru u Nikeji (325. godine), i dopuqenom na ÈÈVasexenskom saboru u Konstantinopoxu (381. g.). Od reyenog vre-mena on veç sluùi kao univerzalni izraz vere Crkve. Ipak, tre-ba primetiti da su se Simvoli vere pojavili i spoyetka koris-tili kao kratko izloùeqe pouka koje su oni koji su se priprema-li za krwteqe primali svakodnevno tokom sedam nedexa, koje suprethodile pashalnom vrwequ krwteqa18) . Jedan od najvaùnijihsastavnih delova nastave bilo je objawqeqe hriwçanskog uyeqai tajnovodstvo , tj. objawqeqe liturgijskih tajinstava.

Traditio symboli (predaqe simvola), objawqeqe osnova crkve-ne vere i ùivota novoobraçenim, zapoyiqalo je u prve dane Ve-likog posta i zavrwavalo se Velikim petkom, posle odricaqa odsatane i —sjediqeqa sa Hristom”, sveyanim yitaqem Simvolavere od strane samog novoobraçenog (redditio symboli)19), kao izra-ùavaqa veç qegove sopstvene vere. Ono wto mu je Crkva dala,on sada vraça Crkvi, yiji ylan treba da postane. Sada znaqe oHristu treba da postane poznaqe Hrista: istina, koju yuva Crk-va u svom predaqu, treba da postane vera i ùivot qenog novogylana. Upravo stoga i u nawe vreme, dok yitavo sabraqe pevaSimvol vere , svako proiznosi —Verujem”, a ne —Verujemo”… Crk-va je telo, organizam, ali organizam koji se sastoji iz odvojenihliynosti. Svakome je data vera u svoj qenoj punoti i svako je od-govoran za svu qenu punotu. Sve u zajedniykoj i neizmeqivoj ve-ri treba da je prihvaçeno liyno, kako bi postalo sila koja pre-obraùava ùivot.

I kada izgovori Sveti Simvol vere , govori mu opet:Jesi li se sjedinio sa Hristom?I odgovara:Sjedinio sam se.(Pitaqe i odgovor se ponavxaju tri puta).I pokloni se Qemu.Poklaqam se Ocu i Sinu i Svetome Duhu, TrojiciJednosuwnoj i Nerazdexivoj.

Odricaqe od satane je bilo —potvr$eno” duvaqem i pxu-vaqem krwtavanog na qega. Nawa predanost, pak, Hristu potvr-$uje se sada poklaqaqem Svetoj Trojici. —Poklaqaqe” je drevnii univerzalni simvol poboùnosti, xubavi i posluwnosti. Da-nas nas, pak, uye da se dostojanstvo i sloboda yoveka sastoje upra-vo u okolnosti da se ne sklaqamo i poklaqamo ni pred kim, u po-

18) O nastanku i ranim redakcijama Simvola vere vidi: J. Kelly, Early ChristianCreeds, London, 1960; J. Jungmann, Handling in the Faith, 2 izd., New York, 1959.

19) Povodom redditio symboli vidi: J. Kelly, pon. nav. str. 32-37; Finn, pon.nav. str. 110.

30

stojanom utvr$ivaqu sebe kao jedinstvenog gospodara svog ùi-vota. Me$utim, kako je niwtavno i bedno pomenuto —dostojan-stvo” i —sloboda”. Yovek se zapravo pretvara u sopstvenu karika-turu, u neznatnog yoveyuxka koga zasipaju pohvalama, kome las-kaju i koga obogotvoruje sva nawa —kultura”. On misli da se upotpunosti izraùava u samopouzdaqu i samodovoxnosti, u samo-pohvali i samozadovoxstvu. Me$utim, uistinu su blagodarni,istinski yoveyni i na pravi nayin slobodni samo oni koji jowuvek znaju da se poklaqaju Visokom, Svetom, Istinskom i Pre-divnom, koji znaju wta je pokloqeqe i uvaùavaqe, koji znaju daje pokloqeqe Bogu neophodni uslov slobode i dostojanstva. Za-ista, Hristos je jedinstveno istinski slobodan Yovek, buduçi daje bio posluwan Ocu do kraja i da je sledio samo Qegovu voxu.Postati ylan Crkve je svagda znayilo postati posluwan Hristu,te naçi zaista boùanstvenu xudsku slobodu.

—Trojici Jednosuwnoj i Nerazdexivoj”. Poznaqe Hristajeste poznaqe Qegovog Oca i Svetog Duha, Boga kao Trojice. Onaje osnovna sadrùina yitavog znaqa i sama suwtina veynog ùi-vota. I opet: kako je vaùno seçati se reyenoga danas, kad mnogixudi od —Hrista” yine nekakav simvol i etiketu qihovih sop-stvenih, previwe xudskih vrednosti, stremxeqa i pristrasnos-ti. Oni umaquju Isusa do svojih prolaznih zanosa i emocija.Dajte da yasno priznamo da ne moùe biti istinskog —preporodareligije bez preporoda prvenstveno naweg sopstvene vere uHrista, koja jeste ispovedaqe Oca i Sina i Svetoga Duha, kogaSin waxe od Oca, tj. bez vraçaqa tajni nad svim tajnama, otkri-vequ svih otkriveqa, daru svih darova i radosti svih radosti:Trojiynom Bogu, Svetoj i %ivotvornoj Trojici, Jednosuwnoj iNerazdexivoj.

Sada je priprema dowla do kraja. Sve je pripremxeno zaobavxaqe velikog dejstva: smrti i vaskrseqa —po obrazu” smrtii Vaskrseqa Hristovog.

—Blagosloven Bog,- izgovara svewtenik,- koji hoçe da sesvi xudi spasu i do$u u poznaqe istine”… U zakxuynoj molitvion se obraça Gospodu sledeçom reyima:

Vladaru Gospode Boùe naw, prizovi slugu tvoga (ime)u tvoje sveto prosveçeqe i udostoj ga velike blagoda-ti svetog krwteqa tvog, oslobodi ga vethosti, i obno-vi ga na ùivot veyni, i ispuni ga silom Svetoga Duhatvoga, radi sjediqeqa sa Hristom tvojim, da ne budeviwe yedo tela, nego yedo Carstva tvoga, blagovoxe-qem i blagodaçu jedinorodnog Sina tvog, sa kojim siblagosloven, sa Presvetim i Blagim i %ivotvornimtvojim Duhom, sada i uvek, i u vekove vekova. Amin.

31

ÈÈKRWTEQE

1. Tajinstvo vodeU nawim bogosluùbenim kqigama yin krwteqa se opisuje

na sledeçi nayin:Ulazi svewtenik i oblayi belu svewteniyku odeùdu,i narukvice, i powto se upale sve sveçe, uzima kadio-nicu, odlazi krstionici, kadi naokolo i, predavwikadionicu, klaqa se.

Malo ko u nawe vreme zna da je navedeni kratki opis svewto je ostalo od najveliyanstvenije sveyanosti rane Crkve, tj.pashalnog praznovaqa krwteqa i krwteqskog praznovaqa Pas-he1) . Mi ponovo obraçamo paùqu na reyeno. I premda je izgledanemoguçe da se krwteqe ponovo poveùe sa Pashom, veza izme$ukrwteqa i Pashe i pashalni karakter krwteqa ostaje kxuy zashvataqe ne samo krwteqa, nego i celokupne punote sameHriwçanske vere. Navedena opaska nam napomiqe da pashalnikarakter krwteqskog bogosluùeqa treba sayuvati. Reyeno znayida praznovaqe krwteqa treba da se obavxa u Crkvi, tj. priuyewçu naroda Boùijeg. Ono je doga$aj u kome Crkva sebe shvatakao prelazak - Pashu iz ovog sveta u Carstvo Boùije, kao uyesni-cu odluyujuçih doga$aja smrti i Vaskrseqa Hristovih. Doliynoobnavxaqe krwteqa jeste izvor i poyetna tayka celokupne li-turgijske obnove i oùivxavaqa. Upravo u reyenome Crkva samojsebi otkriva svoju istinsku prirodu, postojano obnavxajuçi sebekao zajednicu krwtenih. U svetlu pomenute suwtinske funkcijekrwteqa, tj. postojanog obnavxaqa Crkve, mi uvi$amo kolika jenepotpunost i liturgijska nepravilnost nawih kratkih, —pri-vatnih” krwteqa, liwenih svake sveyanosti i vrwenih u odsus-tvu Crkve, svedenih na goli minimum. Ukoliko se ma gde i makada vrwi krwteqe setimo se da se mi (barem duhovno) uvek na-lazimo u naveyerju Pashe, na samom kraju Velike i svete subote,na samom poyetku jedinstvene noçi, koja nas svake godine zaista

1) Danas je dovoxno uobiyajno navedeno staqe stvari, pri yemu svanastojaqa koja su usmerena na pridavaqe krwtequ veçi liturgijski karakter bivajususretana sa podozreqem, ukoliko ne i sa izravnom opozicijom (—wokira verujuçe”).U isto vreme se smatra potpuno normalnim oyigledno nepoklapaqe [reyenogmiwxeqa] sa izvesnim odexcima yina krwteqa. Reyeno je naroyito oyigledno uodnosu na prvi odexak. I sve dok bude yuvan u nawim bogosluùbenim kqigama, onçe svedoyiti da nawi —privatni” obredi krwteqa javno protivreye liturgijskojtradiciji Crkve.

32

uvodi u Carstvo Boùije.Krwteqe zapoyiqe od sveyanog osveçeqa vode. Me$utim,

slabxeqe naweg liturgijskog [yula] je veoma duboko, usled yeganeki svewtenici prosto zaboravxaju na qega. Zaista, zbog yegavrwiti odnosno dugotrajnu proceduru kada je lakwe izliti ne-koliko kapi prethodno osveçene vode u krwteqsku kupex, te za-dovoxiti xude koji yesto traùe —kratke trebe”? U nekim hramo-vima yak nema ni krstionica, te se krwteqe obavxa kropxeqemmladenca sa nekoliko kapxica osveçene vode, wto se smatra ne-ophodnim i dovoxnim. Desetak minuta i vi ste veç Hriwçanin,ylan Tela Hristovog, osveçeni sasud Duha Svetog, —sugra$anin”svetih. I posledqe wto treba da se uyini jeste da se izda krw-tenica. Stoga nije yudno wto sve veçem broju xudi u nawe vremene samo krwteqe, nego i cela Crkva sa qenim malo razumxivimi arhaiynim obredima izgleda potpuno —neumesna”, te jedno-stavno —otpada”, na drugom mestu traùeçi duhovnu hranu, bez ko-je yovek ne moùe da postoji.

Mi treba da razumemo da nam upravo voda otkriva smisaokrwteqa. Reyeno otkriveqe se dewava upravo u vreme osveçeqavode pred krwteqe. Osveçeqe vode nije jednostavno poyetakkrwteqskog obreda. Samo osveçeqe vode u svojoj suwtini razvijasve strane tajinstva krwteqa, qegov zaista kozmiyki sadrùaj idubinu. Drugim reyima, osveçeqe vode pokazuje organsku [priro-du] krwteqa, otkriva qegovu vezu sa svetom i materijom, sa ùi-votom u svim qegovim projavama. Yak i u bogoslovskim uëbeni-cima krwteqe se predstavxa gotovo kao neki magijski akt, pre-stavwi da bude postojani putokaz u bogosluùequ i u poboùnos-ti, upravo stoga wto je izgubilo vezu sa —tajinstvom vode”, kojemu daje realni sadrùaj i znayeqe. Stoga çemo mi od reyenog ta-jinstva i zapoyeti nawe objawqeqe.

Voda se bezuslovno javxa kao jedan od najstarijih i sveop-wtih religioznih simvola2) . Sa hriwçanske tayke glediwtavaùnost predstavxaju tri osnovna aspekta qene simvolike. Pr-vi aspekt se moùe nazvati kozmiykim. Bez vode ne moùe bitiùivota. Stoga —prvobitni” yovek poistoveçuje vodu sa prin-

2) O religioznom znayequ i simvolici vode vidi: G. van der Leeuw, Religionin Essence and Manifestation, Harper Torchbooks, New York 1963; M. Eliade, TheSacred and the Profane: The Nature of Religion, Harper Torchbooks, New York 1961.Vidi tako$e: Patterns in Comparative Religion, Meridian Books, Cleveland, 1963.

O ranom Hriwçanstvu vidi: H. Rahner, The Christian Mysteries, Papers fromthe Eranos Yearbooks ÈÈ, New York 1955; A. D. Nock, Hellenic Mysteries and ChristianSacraments, u: Mnemosyne Series 4, 5 (1952).

O hriwçanskom krwtequ i koriwçequ vode u esenskoj opwtini vidi: K.Stendahl, The Scrolls and the New Testament, New York 1957; J. Daniélou, PrimitiveChristian Symbols, Baltimore 1964.

33

cipom ùivota, videçi u qoj prima essentia (prvu suwtinu) sveta:I Duh Boùiji nowawe se nad vodom (Post.1,2). Me$utim, ukolikoizobraùava i simvoliwe svet kao kozmos i ùivot, ona isto-vremeno predstavxa i simvol ruweqa i smrti. Ona u sebi sadr-ùi tajanstvenu dubinu, koja ubija i uniwtava. Ona je tamno obi-tavaliwte demonskih sila, obraz iracionalnog, neupravxanog,poyetnog u svetu. Ona je i osnova ùivota, ùivotvorna sila iujedno osnova smrti, ruwilayka sila. Postoji, dakle, dvojaki ob-raz vode u religioznom yovekovom pogledu na svet. Najzad, vodaje i simvol oyiwçeqa, yistote i ujedno simvol preporoda i ob-novxeqa. Ona spira mrxe i vaspostavxa prvosazdanu yistotuzemxe. Reyena religiozna simvolika vode, koja je zasnovana naoyiglednim i prirodnim svojstvima vode, proùima Bibliju iposebno svu biblijsku povest o stvaraqu, padu u greh i spasequ.Mi se sa vodom susreçemo na samom poyetku, u prvom poglavxuKqige postaqa , gde simvoliwe samo stvaraqe, —kozmos”, u komese Bog raduje svojoj tvorevini, buduçi da ga odraùava i da mu pe-va hvalu. Mi sreçemo vodu kao ovaploçeqe jarosti, suda i smrtiu priyi o potopu, o uniwtavaqu faraona i qegovih kolesnica uvalovima Crvenog mora. Najzad, mi je nalazimo kao sredstvooyiwçeqa, pokajaqa i oprowtaja u krwtequ svetog Jovana Pre-teye, u pogruùavaqu Hristovom u vode Jordana, u Qegovoj po-sledqoj pouci: Idite i nauyite sve narode, krsteçi ih3)…

Stvaraqe, grehopad i iskupxeqe, ùivot i smrt, vaskrse-qe i veyni ùivot: sve osnovne razmere, svi sadrùaji Hriwçan-ske vere objediquju se i uyvrwçuju u svojoj unutrawqoj uzajamnojzavisnosti i jedinstvu jednim simvolom. Prvobitni i neodu-zimxivi smisao, a tako$e i sila reyenog simvola sastoji se u [yi-qenici] da uyvrwçuje, sjediquje (sªmbolon , od grykog sumbællw -sjediqavati) ono wto bewe razruweno, rasejano i iskrivxeno4).Ukoliko se razumeva na reyeni nayin, osveçeqe vode pred krw-teqem viwe neçe biti ono wto yesto biva - newto kao uvodna ineobavezna procedura, yiji je cix da se dobije —vewtastvo tajin-stva”. Ono ponovo postaje ono wto je bilo od poyetka: epifanija,otkriveqe istinskog smisla krwteqa kao kozmiykog, eklisio-lowkog i eshatolowkog akta, kozmiykog - jer je tajinstvo Novogstvaraqa, eklisiolowkog - jer je tajinstvo Crkve, eshatolowkog -jer je tajinstvo Carstva. Jedino proniknuvwi u tajinstvo vode,mi çemo poyeti da shvatamo zbog yega yoveka najpre treba pogru-

3) Podrobno o trojnom simbolizmu vidi: Per Lundberg, La typologiebaptismale dans l’ancienne Eglise, Uppsala 1942; J. Daniélou, Bible and Liturgy.

4) O znayequ simvolike u tajinstvima vidi moj ogled —Sacrament andSymbol”, u kqizi —For the Life of the World”, Sveto-Vladimirska Duhovna Akademija,Krestvud, Qu-Jork 1973.

34

ziti u vodu da bi se spasao .

2. Osveçeqe vode5)

Osveçeqe vode zapoyiqe od sveyanog proglasa: —Blagoslo-veno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekovevekova. Amin”. Danas samo tri crkvene sluùbe zapoyiqu sa na-vedenim proglasom: krwteqe, venyaqe i Evharistija. Sve preos-tale sluùbe zapoyiqu reyima —Blagosloven Bog naw”… Reyenoslavoslovxe jeste newto mnogo veçe nego obiyna liturgijskaformula. Ono nam napomiqe yiqenicu da su u prowlosti tajin-stva krwteqa i braka ne samo obavxana u vreme evharistijskogsabraqa Crkve, veç i da je Evharistija bila qihov prirodni—kraj” i zavrwetak. O qihovoj organskoj povezanosti mi çemo go-voriti newto kasnije. Sada smo, pak, duùni da naglasimo da na-vedene reyi proglasa objavxuju Carstvo Boùije kao temu, sadr-ùinu i konayni cix krwteqa. Mi reyeno treba da naglasimobuduçi da je tokom suviwe dugog vremena veza izme$u samog poj-ma tajinstva i qegove centralne teme, tj. osnovnog sadrùajaHriwçanske vere - Carstva Boùijeg, bila je zatamqena. Uëbe-nici bogoslovxa su tajinstva odredili kao —sredstva za dobija-qe blagodati”, ali su zaboravili da napomenu da u konaynom vi-du blagodat nije niwta drugo do dar Carstva nebeskog, progla-wenog, javxenog i datog nam Hristom, tj. moguçnost da se poznaCarstvo i da se ùivi qime. Oni su zaboravili reçi da je svakotajinstvo po svojoj prirodi i funkciji stvarni prelaz u Car-stvo, da je blagodat koju nam ono saopwtava realna sila, kojapreobraùava naw ùivot, yineçi ga istvoremeno i uyewçem uCarstvu Boùijem i hodom ka qemu, da se yudo blagodati svagdasastoji u podsticaqu naweg srca da voli, ùeli i nada se da pri-mi nove riznice koje se sadrùe u qemu. Tajna je, dakle, prelazak,put. Poyetno slavoslovxe otkriva i objawqava qegovo konaynonaznayeqe: Carstvo Boùije.

5) U ranohriwçanskoj Crkvi postojao je propis da se krwtava u ùivoj vodi:—Wto se tiye krwteqa, krstite u ime Oca i Sina i Svetoga Duha i ùivoj vodi”Didache, 7,1. Navedeni naziv nije jednostavno tehniyki termin, koji oznayavaprotoynu vodu za razliku od stajaçe. Kao wto su pokazali O. Cullman (LesSacraments dans l’Evangile Johannique, Paris 1952, str. 22) i neki drugi, on u sebisadrùi bogati biblijski sadrùaj, buduçi simvol koji zaista spaja i otkrivakozmiyki, iskupitexski i eshatolowki aspekt krwteqa. Stoga, kada je (u vrlo ranojetapi) krwteqe poyelo da se vrwi u vaptistirionima, shvataqe krwteqske vode kao—ùive”�vode nije iwyezlo. Naprotiv, upravo je ono odredilo formu i bogoslovskotumayeqe krwteqske kupexi, i posebno qenu osmougaonu formu. Vidi: F. J. Dölger,Zur Symbolik des altchristlichen Tauhauses” u: Antike und Christentum 4 (1933), 153-187. U —krstionicu”�voda se ulivala kroz cevovod, usled yega je napomiqaka —ùivuvodu”. Vidi tako$e: T. Klauser, Taufet in lebendigemm Wasser, u: Pisculi, Münster1969, 157-160. Izraz —osveçeqe krwteqske kupexi”, dakle, ima u vidu oseveçeqekrwteqske vode.

35

U velikoj jekteniji, koja sledi nakon poyetnog proglasa,pridodaju se naroyite prozbe:

Da se osveti voda ova silom, i dejstvom, i silaskomSvetoga Duha…

U poyetku se Duh Sveti nowawe nad vodom, tvoreçi svet ipreobraùavajuçi haos u kozmos. I sada Qegovo nisho$eqe, Qego-va sila, Qegovo dejstvo ponovo pretvara pali svet u kozmos iùivot.

Da joj se powaxe blagodat izbavxeqa, blagoslov Jorda-na…

Oyiwçena i vaspostavxena u svojoj prvosazdanoj prirodi,voda treba da se pretvori u newto viwe. Svojim pogruùeqem uJordan, svojim krwteqem, Hristos ju je preobratio u silu iskup-xeqa svih xudi, u nosioca blagodati iskupxeqa u ovom svetu.

Da si$e na vodu ovu oyistilayko dejstvo Nadsuwtas-tvene Trojice…

Krwteqe Isusa Hrista u Jordanu bewe prvo javxaqe Sve-te Trojice u svetu, kroz projavxivaqe Oca i Sina i Svetoga Du-ha. Stoga biti iskupxen znayi zadobiti reyeno otkriveqe, po-znati Trojicu, obitavati u jedinstvu sa Trojiynim Bogom.

Da se prosvetimo prosveçeqem razuma i poboùnosti,silaskom Svetog Duha…

Obratite paùqu na upotrebu liyne zamenice —mi” u re-yenoj prozbi. Krwteqe nije dejstvo koje se obavxa samo izme$usvewtenika i krwtavanog. Powto voda u sebi predstavxa ceokozmos, prosveçeqe od Svetog Duha dobija sva Crkva. Jer, ona jeuvuyena u akt presazdaqa i iskupxeqa.

Da bude voda ova na odgnaqe svakog napada vidxivihi nevidxivih neprijatexa…

Yovek je postao sluga demonskih sila zbog svoje robovskepotyiqenosti svetu i qegovoj materiji. Oslobo$eqe yoveka za-poyiqe sa oslobo$eqem, tj. oyiwçeqem i iskupxeqem materije,sa povratkom na qenu prvobitnu funkciju: biti sredinom Bo-ùijeg prisustva i stoga zawtitom od ruwilayke demonske real-nosti.

Da krwtavani u qoj bude dostojan netruleùnog Car-stva…

Krwteqe nije magijski akt, koji nawim prirodnim spo-sobnostima dodaje neko natprirodno svojstvo. Ono je poyetak sa-mog veynog ùivota. Ono nas, koji smo u ovom svetu, sjediquje sadolazeçim svetom, yineçi nas veç sada, u ovom ùivotu, sudeoni-cima Carstva Boùijeg.

Za ovoga koji sada pristupa svetom prosveçequ i za

36

spaseqe qegovo…Ceo svet, Crkva i najzad konkretni yovek i qegovo spase-

qe. Za razliku od humanistiykih ideologija, koje proslavxaju iveliyaju yoveka, premda ga faktiyki potyiqavaju ovome svetu,svodeçi ga na kolektivno, bezliyno i apstraktno —yoveyanstvo”,Rey Boùija uvek ima za svoj konayni cix liynost. Kao da je yi-tav svet stvoren za svakoga yoveka. U oyima Boùijim spaseqesvakoga je dragocenije negoli ceo svet.

Da se on pokaùe sin svetlosti i naslednik veynih do-bara…

—Sin svetlosti” i —naslednik” su dva osnovna odre$eqapripadnosti Crkvi. Xudi su postali robovi i stoga - deca tame.Hristos poziva ka ùivotu novu —rasu” xudi, yiji sam princippostojaqa jeste vi$eqe svetlosti i qeno zadobijaqe i pretvara-qe u vlastiti ùivot. U Qemu bewe ùivot, i ùivot bewe svet-lost xudima (Jn.1,4).

Xudi koji nemaju nikakva —prava” ni na wta, boùanstve-nom xubavxu se pretvaraju u naslednike, imaoce veynog Carstvai —prava”�na qega.

Da on postane sauyesnik i zajedniyar smrti i Vaskr-seqa Hrista Boga naweg…

Voda kao smrt i voda kao vaskrseqe: ne —prirodno” i ne—magijski”, veç samo utoliko ukoliko krwtavani ùeli (u veri,nadi i xubavi) da umre sa Hristom i da vaskrsne sa Qim iz mrt-vih. Jer, smrt i Vaskrseqe Hrista za qega su postali odliyujuçidoga$aji qegovog vlastitog ùivota.

Da sayuva odeçu krwteqa i zalog Duha neuprxanim ibesprekornim, za strawni dan Hrista Boga naweg…

Da ostane veran svom krwtequ, ùiveçi qime i yineçi gaizvorom i silom svog ùivota, postojanim sudom, kriterijumom,nadahnuçem, —pravilom ùivota”.

Da mu voda ova bude baqa preporoda, otpuwteqe gre-hova i odeça netruleùnosti…

Da sve wto Crkva zna i rastkriva o smislu krwteqa budedato i primxeno, ispuqeno i prihvaçeno u datom konkretnomkrwtequ, u datoj pojedinaynoj liynosti.

3. Molitva svewtenika za sebeSada se svewtenik moli za sebe:

%alostivi i milostivi Boùe, ti ispitujew srca iutrobe, i ti jedini znaw tajne xudske, jer nema stvarineobjavxene pred tobom, nego je sve nago i otkrivenopred oyima tvojim, ti znaw sve wta je u meni, i nemoj

37

se zgaditi na mene, niti lice tvoje odvratiti od me-ne, i nemoj se obazirati na grehe moje u yasu ovom tikoji se ne obzirew na grehe xudi kada se kaju, i sperimoju okaxanost telesnu i neyistotu duwevnu, i svegame osveti svesavrwenom silom tvojom nevidxivom idesnicom duhovnom, da ne bih, propovedajuçi slobodudrugima i dajuçi je verom spojenom sa neiskazanimtvojim yovekoxubxem, sam, kao sluga greha, bio nepri-kladan. O, Gospodaru, jedini blagi i yovekoxubivi,neka se ne vratim poniùen i posramxen, nego mi po-waxi silu sa visine i ukrepi me za vrweqe ovog tvogtajinstva, velikog i nadnebesnog, i uobliyi Hristatvog u ovome koji çe se ponovo roditi, preko mojeniwtavnosti, i nazidaj ga na temexu apostola i pro-roka tvojih, i nemoj ga odbaciti, veç ga kao sadnicuistine zasadi u tvojoj svetoj, sabornoj i apostolskojCrkvi, i nemoj ga otuda istrgnuti, da bi i on, napre-dujuçi u poboùnosti, slavio svesveto ime tvoje…

Navedena molitva je vaùna stoga wto pokazuje pogrew-nost shvataqa tajinstva kao neyeg —magiynog” (tendencija, kojaje wiroko rasprostraqena me$u Pravoslavnima) i qegove duhov-ne opasnosti i posledice, koje yesto nisu dovoxno oceqene. Sa-glasno uyequ Crkve, dejstvenost tajinstva ni u kome sluyaju nezavisi ni od svetosti, niti od grehovnosti onoga ko je obavxa.Stoga se neprimetno moùe doçi do razmatraqa tajinstva iskxu-yivo iz vidokruga qegove —dejstvenosti”, kao da drugo niwta ne-ma znayaja. Ipak, suwtina stvari se sastoji u [okolnosti] Crkva neodvaja dejstvenost od punote i ispuqeqa. —Dejstvenost” je samouslov za ispuqeqe, koje se tek pokazuje kao suwtinsko. KrwteqeStaxina, recimo, bilo je verovatno apsolutno —dejstveno”. Zbogyega se, me$utim, ono nije projavilo u qegovom ùivotu? Zbog ye-ga ga nije zadrùavalo od pogruùavaqa u gnusnosti u koje je yaktewko poverovati? Navedeno pitaqe nije uopwte naivno kaowto izgleda. Ukoliko su milioni xudi, krwtenih na —dejstven”nayin, ostavili Crkvu i nastavxaju da je ostavxaju, ukolikokrwteqe na qih nije pokazalo nikakvo dejstvo, nismo li uzrokmi , nawa slabost, grehovnost, naw minimalizam i nominali-zam, nawe liyno postojano izdajstvo u odnosu na krwteqe? Nejavxa li se kao uzrok reyenog i nizak nivo crkvenog ùivota, sve-den na nekoliko —obaveza” i prestavwi da odraùava i saopwta-va silu obnavxaqa i svetosti? Naravno, svi prekori se prven-stveno odnose na duhovna lica, na svewtenike, na one koji obav-xaju crkvena tajinstva. Ukoliko on sam nije obraz Hrista u reyi,

38

u ùivxequ, u xubavi… (1.Tim.4,12), gde çe yovek videti Hrista ikako çe içi za Qim? Dakle, svoditi tajinstva samo na —dejstve-nost” znayi sakatiti Hristovo uyeqe. Jer, Hristos u ovaj svetnije dowao da bismo mogli da obavxamo —dejstvena” tajinstva.On nam je dao dejstvena tajinstva da bismo mogli postati yedasvetlosti i svedoci Qegovog Carstva.

Molitva svewtenika —za sebe” napomiqe o ogromnoj odgo-vornosti, o nawoj sveopwtoj zavisnosti jedih od drugih u onomewto se tiye duhovnog rasta i ispuqeqa. Ona pokazuje da krwte-qe nije newto —zatvoreno u sebe”, veç poyetak procesa u komeodluyujuçu ulogu treba da odigra cela zajednica, a naroyito pas-tir. Radi se o —vaspostavxaqu obraza Hristovog” u novokrwte-nom, o qegovom nazidaqu na osnovama koje su poloùili aposto-li i proroci. Qemu na osnovama hriwçanskog uyeqa treba uka-zati pomoç kako ne bi bio —sruwen”, veç kako bi napredovao ublagoyawçu.

Veç smo napomenuli da se u prowlosti za krwteqe nijepripremao samo oglaweni, nego i yitava Crkva zajedno sa qim.Ona je, naime, znala da, primajuçi novog ylana, ujedno preuzimana sebe odgovornost za qegovo veyno spaseqe. Upravo o reyenojodgovornosti mi i sluwamo na poyetku vrweqa tajinstva.

4. —I pokaùi vodu ovu”…Sada smo spremni. Svewtenik koji stoji pred vodom kao

da stoji pred licem sveta u dan stvaraqa, kao prvi yovek koji ot-kriva oyi ka slavi Boùijoj i koji sagledava sve wto je Bog stvo-rio u Hristu za nawe iskupxeqe i spaseqe, te provozglawava:

Veliki si, Gospode, i yudesna su dela tvoja, i nikakvarey nije u staqu da opeva yudesa tvoja.

Navedena molitva blagosixaqa i osveçivaqa vode moùebiti nazvana evharistijskom molitvom6) . Radi se o sveyanom aktuhvale i blagodareqa, aktu ushiçeqa, kojim u ime celog sveta yo-vek odgovara Bogu. Upravo blagodareqe i ushiçenost nas vraçajuka samome poyetku i zaista nas yine svedocima stvaraqa. Jer,blagodareqe je uistinu prvi akt kojim yovek ostvaruje svoje na-znayeqe. Onaj ko blagodari viwe nije rob. U ushiçequ nema mes-ta strahu, uznemirenosti, zavisti. Uznoseçi blagodarnost Bogu,yovek ponovo postaje slobodan u odnosu prema Qemu i slobodan uodnosu na svet.

Jer, ti si voxom svojom priveo sve iz nebiça u biçe,

6) O proisho$equ i daxem razvijaqu navedene molitve vidi: H. Scheidt, Die

Taufwasserweihegebete im Sinne vergleichender Liturgieforschung untersucht, u:Liturgiegeschichtliche Quellen and Forschungen 29 (1935).

39

svojom moçi odrùavaw tvar, i svojim promislomupravxaw svetom. Ti si od yetiri stihije nayiniotvorevinu, sa yetiri doba venyao godiwqi krug. Predtobom drhte sve umne sile, tebi peva sunce, tebe sla-vi mesec, tebi sluùe zvezde, tebe sluwa svetlost, odtebe trepte bezdani, tebi sluùe izvori, ti si ras-prostro nebo kao koùu, ti si uyvrstio zemxu na voda-ma, ti si ogradio more peskom, ti si razlio vazduh zadisaqe, tebi sluùe an$elske sile, tebi se klaqaju ho-rovi arhan$ela, mnogooki heruvimi i westokrili se-rafimi, stojeçi unaokolo i leteçi i pokrivajuçi sestrahom od nepristupne slave tvoje…

Navedeni predgovor je sliyan pristupaqu kojim poyiqeevharistijska molitva nad hlebom i vinom. Reyeni predgovor,praefatio, tj. bukvalno, osnova, nayelo jeste poyetak —koji yini mo-guçim” sve wto sledi. I zaista, upravo nas navedeno blagodare-qe ponovo uznosi u raj. Jer, ono vaspostavxa u nama sami prin-cip i suwtinu naweg postojaqa, naweg ùivota i naweg znaqa.

I svewtenik produùava:Buduçi Bog bezgraniyni, i bespoyetni, i neizrecivi,dowao si na zemxu uzevwi obliyje sluge, i postavwiYovek kao i drugi xudi, powto zbog samilosti milosr-$a svoga, Gospodaru, nisi mogao gledati gde $avo muyixudski rod. Dowao si i spasao nas. Ispovedamo blago-dat, propovedamo milost, ne tajimo dobroyinstva. Tisi rod xudski oslobodio, ti si ro$eqem svojim osve-tio utrobu Djeve. Sva tvar veliya tebe, koji si nam sejavio. Jer, ti si se, Boùe naw, na zemxi javio i sa xu-dima poùiveo. Ti si vode Jordana osvetio poslavwi sneba Svetoga Duha tvog i razmrskao glave zmija, kojesu se u qoj gnezdile…

Od predgovora mi prelazimo ka anamnisisu , spomiqaqu(priseçaqu) na spasonosne doga$aje, pomoçu kojih je Bog vaspo-stavio xudsku prirodu, spasao svet i javio svoje Carstvo. Yovekse odrekao ùivota koji mu je Bog dao. Svojim padom, on je svu tvo-revinu priveo pod jaram $avola, u raspadaqe i smrt. Svetlost jezameqena tamom. Me$utim, Bog nije zaboravio yoveka. U licuHrista On je sam dowao da bi ga spasao, vaspostavio i presazdao.Reyeni doga$aj, tj. ovaploçeqe Boga, koji je zauvek uwao u seçaqeyoveka, i seçaqe na reyeni doga$aj, tj. poznaqe i prihvataqeHrista, vera u Qega, sjediqeqe sa Qim - i jeste spaseqe. Mi sespasavamo ispovedajuçi Qegovu blagost, propovedajuçi Qegovumilost, ne tajeçi Qegova dobroyinstva, tj. drugim reyima - yi-

40

neçi sav naw ùivot odgovorom Hristu. U yovekovom odgovorusva tvorevina jow jednom postaje slava Boùija, nayin Qegovogprojavxivaqa, Qegovim javxaqem. Vode stvaraqa, koje su zamu-çene i oskrnavxene grehopadom i koje behu postale simvol smr-ti i $avolskog ruweqa, sada se pokazuju kao —tokovi Jordanski”,kao poyetak presazdaqa i spaseqa? Sveti Duh, Davalac ùivota,—koji se nowawe nad vodom” u poyetku, ponovo nishodi na qih. Ivoda, a kroz qu i yitav svet, ponovo postaje ono wto je i predna-znayena da bude: ùivot yoveka u jedinstvu sa Bogom. Ponovo na-stupa vreme spaseqa i mi postajemo svedoci i sauyesnici reye-nog poyetka, usled yega blagodarimo Tvorcu.

Sama suwtina i funkcija Crkve jeste da svagda i svagdejavxa i ispuqava reyeno nayelo , da presazdava u Hristu i Sve-tom Duhu yoveka i da u Hristu i Svetom Duhu presazdava svet zaqega.

Stoga ti sam, yovekoxubivi Care, do$i i sada silas-kom Svetoga Duha i osveti vodu ovu. I daj joj blagodatiskupxeqa, blagoslov Jordana. Uyini je izvorom ne-propadxivosti, darom osveçeqa, oprowtajem grehova,iscexeqem bolesti, propawçu demona. Uyini je ne-pristupaynom neprijatexskim silama, ispuqenom an-$elskom moçi. Neka beùe od qe oni koji napadajustvoreqe tvoje. Jer, ime tvoje, Gospode, divno i slav-no, i strawno neprijatexima, mi prizvasmo.

Posle anamnisisa sledi epiklisis (od grykog e¥pïklhsiÒ),prizivaqe Duha Svetog, koji jedini ispuqava silom i realnow-çu ono za wta se molimo i u wta se nadamo, koji ispuqava nawuveru, realizuje nawe simvole, daje —blagodat na blagodat”, yinivodu onim wto sam o qoj projavxuje7) .

I osequje krsnim znakom vodu tri puta, pogruùavaju-çi prste u qu. I dunuvwi na qu, govori:Neka se pod znakom Krsta tvoga satru sve neprijatex-ske sile (tri puta).

Mi znamo da spaseqe i vaspostavxaqe zapoyiqu od yinaoslobo$eqa , tj. sa izgnaqem neyistih duhova. U poyetku su se iz-gonili zli duhovi iz krwtavanog. Sada se duhovi izgone iz vode,tj. simvola yovekove zavisnosti od sveta i qegovog robovaqa de-

7) O epiklisisu, prizivaqu Svetoga Duha pri osveçequ krwteqske vode

vidi: J . Quasten, The Blessing of the Baptismal Font in the Syrian Rite if the FourthCentury, u: Theological Studies 7 (1946), a tako$e: F. Cabrol, Epicèlese,�u: Dictionnaired’Archeologie Chrétienne et de Liturgie 5. 1, str. 142-182.

Kod svetog Jovana Zlatoustog: —Prilazeçi svetom prosveçequ, vi telesnimoyima vidite vodu, a oyima vere sagledavate Duha”, Oglasitexna slova 11, 12, u:Ancient Christian Writers, 31, str. 164.

41

monskim silama8).Molimo ti se, Gospode, neka odstupe od nas sva vaz-duwna i mrayna privi$eqa, i neka se ne sakrije u ovojvodi demon mrayni, i neka ne u$e sa krwtavanim duhzli, koji navodi pomrayeqe pomisli i meteù raz-uma…

Ne, navedene reyi nisu naprosto tragovi arhaiyne mito-logije. U saglasnosti sa hriwçanskim pogledom na svet, materijanikada nije bila neutralna . Ukoliko nije —u odnosu prema Bogu”,tj. ukoliko se ne posmatra i ne koristi kao sredstvo opwteqa saBogom, kao nayin ùivota u Qemu, ona postaje nosilac i obitava-liwte $avolskih sila. Nije sluyajno wto se u nawe vreme odstu-paqe od Boga i religije poistoveçuje da materijalizmom , koji seproglawava za posledqu nauynu —istinu”. U qeno ime besni bor-ba protiv Boga bez presedana, koja sve viwe obuhvata navodnocivilizovani svet. Me$utim, nije sluyajno ni wto se veoma yes-to psevdoreligioznost i psevdoduhovnost zasnivaju na odbaciva-qu materije i (zatim i) yitavog sveta. Jer, materija se poistove-çuje sa zlom, wto predstavxa hulu na tvorevinu Boùiju. SamoBiblija i Hriwçanska vera posmatraju materiju kao newto dob-ro po svojoj suwtini, ali i kao nosioca yovekovog pada i ropstvasmrti i grehu, kao oru$e yijim posredstvom je satana ukrao svetod Boga. Samo u Hristu i Qegovom vlawçu materija moùe pono-vo da bude oslobo$ena i da ponovo postane simvol Boùije slavei prisustva, tajinstvo Qegovog dejstva i sjediqeqa sa yovekom.

I na kraju se obavxa osveçeqe :Nego ti, Gospodaru svih, pokaùi ovu vodu - vodom is-kupxeqa, vodom osveçeqa, oyiwçeqem tela i duha,oslobo$eqem okova, oprowteqem sagreweqa, prosve-çeqem duwa, baqom ponovnog ro$eqa, obnovxeqem du-ha, darom usinovxeqa, odeçom nepropadxivosti, iz-vorom ùivota. Jer, ti si, Gospode, rekao: Umijte se, ibudite yisti, uklonite lukavstva iz duwa svojih. Tisi nam darovao odozgo ponovno ro$eqe vodom i Du-hom…

—Pokaùi ovu vodu”… Ni osveçeqe vode, ni vina, ni hlebani u kom sluyaju ne predstavxa vidxivo i —fiziyko” yudo, pre-

8) Premda se u vlasti —kneza ovoga sveta” i zlih sila nawao yitav svet, voda,

kao prvobitna stihija, kao —bezdan” - ostaje qihovo srediwte i obitavaliwte. Stogavoda simvolizuje smrt. Isusovo krwteqe u Jordanu simvolizuje Qegov silazak u ad,Qegovu borbu sa smrçu. Jordan simvolizuje svu vodu: oyiwçeqe Jordana je pobeda ukozmiykim razmerama. O nayinu na koji su reyene teme razvijene u bogosluùequGospodqeg krwteqa vidi: J. Lemarié, La Manifestation du Seigneur, Lex Orandi 23,Paris 1957, str. 305.

42

tvaraqe koje moùe da se odredi analizom ili dokaùe na opip-xiv nayin. Moùe se yak reçi da se u ovom svetu, tj. po qegovimpravilima i —objektivnim” zakonima, sa vodom, hlebom i vinomniwta ne dewava i da nikakve laboratorijske analize ne moguda pokaùu bilo kakvu promenu u qima. Stoga je oyekivaqa sliy-nih promena i qihovo iskaqe Crkva oduvek razmatrala kao bo-gohulstvo i greh. Hristos nije dowao da zameni —prirodnu” mate-riju nekakvom —natprirodnom” i osveçenom materijom. On je do-wao da je vaspostavi i ispuni, kao nayin sjediqeqa sa Bogom.Sveta voda u krwtequ, hleb i vino u Evharistiji predstavxajusvu tvorevinu, premda ne tvorevinu koja çe nastati na kraju , ka-da sve bude zavrweno u Bogu, kada On sve sobom ispuni. Upravoreyeni kraj nam se otkriva, pribliùava i veç yini realnim utajinstvu. Stoga nam svako tajinstvo dozvoxava da ostvarimoprelazak u Carstvo Boùije. Upravo stoga wto je Crkva sama ta-jinstvo reyenog prelaska i wto nas u svakom svom tajinstvu pre-nosi onamo (u Carstvo Boùije), i voda krwteqa postaje sveta , tj.mesto prisustva Hrista i Svetog Duha, a hleb i vino Evharisti-je - istinski , tj. realni, postaju realnost koja je istinskija negosve —objektivne” realnosti ovoga sveta, postaju Telo i Krv Hris-tovi, Qegova parusija , Qegovo prisustvo me$u nama. Na reyeninayin osveçeqe uvek jeste projavxivaqe, epifanija konaynerealnosti, radi koje je i stvoren svet, koja je ispuqena Hristomkroz Qegovo Ovaploçeqe, smrt, Vaskrseqe i Vazneseqe, javxenasada kroz Svetog Duha u Crkvi i prizvana da se dovrwi u dolaze-çem Carstvu.

Buduçi da je uvek konayno ispuqeqe svega, osveçeqe ni-kada nije —zatvoreno u sebe”. Hleb i vino se yoveku otkrivaju kao—istinsko Telo i istinita Krv Hristova” da bi mogao dostiçiistinsko jedinstvo sa Bogom. U Pravoslavnoj Crkvi ne postoji—pokloqeqe” Svetim Darovima samim po sebi i radi qih samih,veç obavxaqe Evharistije u jedinstvu i u preobraùaju yoveka,koji u qoj uyestvuje. Voda se osveçuje da bi sobom javila otpuw-teqe grehova, izbavxeqe, spaseqe, tj. da bude ono za wta je pred-naznayena sva materija: put ka konaynom cixu - oboùequ yove-ka, poznaqu Boga i sjediqequ sa Qim.

Stoga se javi, Gospode, na vodi ovoj, i daj da se krw-tvani u qoj preobrazi, da bi odbacio staroga yovekakoji se raspada u ùexama varxivim, i obukao se u no-voga koji se obnavxa po liku Onoga koji ga je sazdao, dabi, upodobivwi se smrti tvojoj krwteqem, postao izajedniyar tvoga Vaskrseqa i, sayuvavwi dar SvetogDuha tvog i umnoùivwi zalog blagodati, dobio poyast

43

gorqega zvaqa i bio ubrojan me$u prvorodne, zapisanena nebesima, u tebi Bogu i Gospodu nawem IsusuHristu. Jer, tebi priliyi slava, moç, yast i oboùava-qe, zajedno sa bespoyetnim tvojim Ocem, i sa presve-tim i blagim i ùivotvornim tvojim Duhom, sada iuvek i u vekove vekova.

Eto znayeqa osveçeqa vode pri krwtequ. Ono predstavxapresazdaqe materije i ujedno celog sveta u Hristu. Ono je darovog sveta yoveku, dar sveta kao sjediqeqa sa Bogom, kao ùivota,spaseqa i oboùeqa.

5. Jelej radostiSvewtenik nastavxa: Mir svima. Glave svoje priklo-nite Gospodu. I tri puta duhne u sud sa jelejem kojidrùi $akon, i tri puta oseni krsnim znakom jelej.

Powto je osveçena voda, svewtenik u qoj jelejem yini trikrsta. Kao i voda, jelej je oduvek bio jedan od osnovnih religioz-nih simvola9) . Qegovo simvoliyko znayeqe, kao i kod vode, isho-di iz qegovog praktiynog znayeqa i upotrebe. U drevnom svetujelej je, pre svega, upotrebxavan kao celebno sredstvo. Milosrd-ni Samarjanin, saglasno jevan$elskoj priyi, izlio je jelej i vinona rane yoveka koga je nawao na putu. Jelej je tako$e bio i izvorsvetlosti, a ujedno i radosti . I danas se najsveyaniji i najrados-niji deo prazniynog veyerqeg bogosluùeqa naziva polijelej.Pomenuta rey povezana je sa grykom reyi êleoÒ (milost), koja semnogo puta susreçe u 135. Psalmu, kao i sa nayinom osveçeqacrkve - —sa mnogim jelejem” (êlaion). Najzad, jelej, koji simvoliweiscexeqe, svetlost i radost, bewe znak pomireqa i mira: u znakoprowtaja i pomireqa Boga sa yovekom posle potopa, golub jeNoju doneo maslinovu granyicu. Prirodna simvolika povezanasa jelejem, dakle, odredila je od samog poyetka qegovu upotrebu iu liturgijskom ùivotu Crkve.

U pomazivaqu vode i tela krwtavanog, koje prethodi krw-tequ, jelej pre svega sluùi kao simvol ùivota, premda ne jedno-stavno ùivota kao postojaqa, veç kao punote, radosti i uyewçau tajanstvenoj i neizrecivoj suwtini ùivota, koju oseçamo utrenucima sreçe i likovaqa, ùivota o kome govori Sveto Pismonazivajuçi ga darom Duha Svetog, Davaoca ùivota: ùivota kao—svetlosti xudima”, ùivota kao samog sadrùaja postojaqa, a ne

9) O znayequ i upotrebi jeleja u drevnom svetu vidi: A. S. Pease, Oleum, u:

Pauly-Wissowa, Real Enzyklopädie der Klassischen Altertumswissenschaft. O StaromZavetu vidi: A. R. S. Kennedy, Anointing u: Hasting’s Distionary of the Bible, New York1909, str. 35; L. L. Mitchell, Baptismal Anointing, London 1966.

44

kao sinonima, kraçe reyeno, ùivota kao uyewça u samom boùan-stvenom ùivotu.

I ponovo se obavxa yin koji se obavxao i pri osveçequvode. Najpre sledi izgnaqe demonskih sila iz jeleja, qegovo—oslobo$eqe”, vaspostavxaqe qegove istinske funkcije, koja seotkriva u qegovoj —simvolici”. Eto znayeqa duvaqa na qega itrokratnog oseqivaqa krsnim znameqem. Zatim sledi anamni-sis - seçaqe na znayeqe jeleja u istoriji spaseqa i - blagodare-qe. Mi blagodarimo Bogu za jelej i ujedno ga pretvaramo u onoyime ga je Bog stvorio: u dar iscexeqa, dar mira, dar duhovne si-le i ùivota.

Vladaru Gospode Boùe otaca nawih, ti si onima uNojevom kovyegu poslao golubicu, koja je u kxunu ima-la maslinovu granyicu, znameqe pomireqa i spaseqaod potopa, yime si unapred dao prasliku tajinstvablagodati. Ti si nam za izvrweqe svetih tvojih ta-jinstava maslinin plod podario, pomoçu kojeg si ione u zakonu Duhom Svetim ispunio i ove u blagodatiusavrwavaw - ti sam blagoslovi i ovo uxe silom i dej-stvom i silaskom Svetoga Duha tvog, da bi bilo poma-zaqe besmrtnosti, oruùje pravde, obnovxeqe duwe itela, prognaqe svake $avolske delatnosti, oslobo$eqeod svih zala onima koji se verom pomazuju qime i ku-waju od qega, u slavu tvoju, i Jedinorodnog Sina tvog,i presvetog i blagog i ùivotorodnog Duha tvoga, sadai uvek i u vekove vekova. Amin.

I na kraju sledi samo pomazivaqe:Svewtenik, pevajuçi sa narodom Aliluja (tri puta),pravi jelejem tri krsta u vodi.

Ponovo je tvorevina Boùija postala puna i savrwena. Inastupa trenutak u kome se sve ushiçuje radowçu i blagodare-qem, u kome sve nosi svedoyanstvo slave Boùije, u kome se javxaQegovo prisustvo i sila. Reyena punota se ne moùe analizira-ti, niti odrediti. Moguçe je samo zahvaxivati za qu i uznositije u usklicima radosti, kakav je —Aliluja”. U krwteqskoj kupexiprisustvuje i nalazi se novo stvaraqe, spremno da za yoveka po-stane dar novog ùivota, svetlosti i sile. —Blagosloven Bog”, go-vori svewtenik, —koji prosveçuje i osveçuje svakoga yoveka kojidolazi na svet, sada i uvek i u vekove vekova”. A narod divnomproglasu odgovara sveyanim potvr$ivaqem: Amin.

I privode krwtavanoga, a svewtenik zahvata prstimaod jeleja i pravi mu znak krsta na yelu govoreçi:Pomazuje se sluga Boùiji (ime) jelejem radosti u ime

45

Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.I pomazuje mu prsa i me$uramenice, govoreçi:Na isceleqe duwe i tela.Uwi: Na sluwaqe vere.Ruke: Ruke tvoje stvoriwe me i sazdawe me.Noge: Da hodi putem zapovesti tvojih.

Eto presazdaqa yoveka: qegovog tela, svakog qegovog dela,qegovih organa yula. Greh je u yoveku zatamnio obraz i neizre-civu slavu Boùiju. Yovek je izgubio svoju duhovnu lepotu. On jerazruwio obraz Boùiji i trebalo ga je vaspostaviti, kako bi ob-reo svoj prvosazdani oblik. Krwteqe se ne dotiye samo duwe,veç se odnosi na celog yoveka. Krwteqe je, pre svega, vaspostav-xaqe yoveka u qegovoj celosnosti, pomireqe duwe i tela. Jedanisti —jelej radosti” pomazuje i vodu i telo yoveka radi pomire-qa sa Bogom i u Bogu - sa svetom. I jedan Duh je ùivot, ruweqesvih laùnih razdvojenosti i psevdoduhovnosti, te povratak kadrevnoj tajni stvaraqa. I vide Bog da je sve wto je sazdao veomadobro (Post.1,31)10).

10) Smisao pretkrwteqskog pomazivaqa jelejem kao presazdaqa yoveka kroz

otpuwteqe grehova i iscexeqe predivno je izraùen u molitvi episkopa SerapionaTmuitskog (ÈÌ vek), koja se odnosi na pomazivaqe krwtavanih jelejem:

—Vladiko Yovekoxupye i Duwexupye, blagoutrobni i milostivi, Boùeistinski, prizivamo te sledeçi i povinujuçi se obeçaqima Sina Tvoga Jedinorod-noga, koji je rekao: Kojima oprostite grehe, oprawtaju im se; i kojima zadrùite,zadrùani su (Jn.20,23) i pomazujemo ovim jelejem pomazaqa one koji ùele zadobitiboùanstveni preporod, i molimo te da ih Gospod naw Isus Hristos isceli i da impodari silu i da projavi sebe u pomazaqu i da oyisti qihovu duwu, telo i duh odsvakog greha i bezakoqa i $avolske pobude i da im svojom blagodaçu darujeotpuwteqe grehova, kako bi umrli za greh i ostali u pravednosti. Presazdavwi ih upomazaqu, oyistivwi u vodi i obnovivwi ih u Duhu, daruj im da od sada pobe$ujusve protivniyke sile i laù ovoga sveta, koja im pristupa i prisajedini ih staduGospoda naweg i Spasitexa Isusa Hrista”…

(J. Wodswordt, —Boshop Serapion’s Prayer Book”, str. 74-76).Kao wto çemo videti daxe, znayaj pretkrwteqskog pomazaqa postao je

predmet goruçeg spora me$u zapadnim bogoslovima uglavnom zbog odsustva pozivaqana poslekrwteqsko pomazaqe (miropomazaqe ili konfirmaciju) u drevnosirijskojtradiciji - Zlaroust (up. M. Finn, The Liturgy of Baptismal Instructions of St. JohnChrisostom), Didascalia Apostolorum i The Liturgical Homilies of Narsai; (up. R.Connolly, Didascalia Apostolorum, str. 48-50; pon. nav. Lit. Hom. of Narsai, str. 42-49),a tako$e i u drugim dokumentima (up. A. Green, —The Significance of the Pre-Baptismal Seal in St. John Chrisostom”, u: Studia Patristica 1962, tm 6, str. 84-90).Reyeno je, sa svoje strane, dovelo do spora o vezi konfirmacije sa krwteqem. Liynosam ube$en da je spor izazvan laùnim pretpostavkama, svojstvenim zapadnompristupu tajinstvima uopwte i krwtequ posebno. Tajinstvo krwteqa se u celinivrwi Duhom i u Duhu. U svakoj od qegove tri etape: pretkrwteqskom pomazaqu,krwtequ i miropomazaqu, upravo Duh Sveti vrwi i ispuquje svakosvewtenodejstvo. Yovek se presazdaje Duhom Svetim (pretkrwteqsko pomazaqe), dabi umro sa Hristom u kupexi krwteqa i preporodio se Duhom (krwteqe) i potomdobio samog Duha Svetog, kao nov i besmrtni ùivot u Carstvu Boùijem(miropomazaqe). Svaka dejstvo, svaki dar pretpostavxa sledeçi i ispuqava se uqemu, pri yemu se puni smisao bogosluùeqa otkriva samo pri razmatraqu yitavogsleda svewtenoradqi.

46

6. —Forma” i —suwtina”Dolazimo do vrhunca krwteqskog bogosluùeqa - do pogru-

ùavaqa u vodu i prevashodno krwteqa. Me$utim, treba da seprethodno zaustavimo i pokuwamo da odgovorimo na pitaqe odkoga zavisi shvataqe tajinstva, a ujedno i svest o qegovom mestuu ùivotu Crkve.

Radi se o sledeçem: krwteqe je primxeno i praktikovanosvagda i svagde kao samooyevidan poyetak i osnova hriwçanskogùivota. Ipak, odnosno rano su se pojavile razlike u objawqequi tumayequ reyenog fundamentalnog akta. Stiye se utisak da subogoslovi nailazili na tewkoçe u —saglasnosti shvataqa” raz-nih strana reyenog akta usled neadekvatnosti xudskih reyi ipojmova sa tajinstvom krwteqa u svoj qegovoj punoti, usled yegaje dowlo do razmimoilaùeqa izme$u samog krwteqa, tj. bogoslu-ùeqa, tekstova, obreda i simvola, s jedne strane i razliyitihbogoslovskih objawqeqa i odre$eqa krwteqa, sa druge strane.Pojavilo se, dakle, razilaùeqe izme$u dejstva i qegovog tuma-yeqa, tajinstva i qegovog poimaqa. U reyenome se krije opas-nost. Saglasno nawoj veri, sav naw ùivot kao Hriwçana zavisiod krwteqa, tj. daje nam se u krwtequ i treba neprestano da seodnosi prema qemu. Utoliko pravilno razumevaqe tajinstva ni-je samo intelektualna, veç egzistencijalna neophodnost za nas.

Najvaùnija crta reyenog razilaùeqa jeste nesposobnostwkolskog bogoslovxa da objasni vezu izme$u krwteqa i smrti iVaskrseqa Hristovog, vezu koja se jasno utvr$uje ne samo krw-teqskim bogosluùeqem, veç i predaqem. Liturgijsko predaqepotvr$uje pomenutu vezu i yini je zapravo sadrùajem i smislomtajinstva. Mi se krwtavamo u podobije smrti i Vaskrseqa Hris-tovog: Jer ako postadosmo sjediqeni sa oblikom smrti Qegove, on-da çemo i sa vaskrseqem (Rim.6,5). Otuda naroyiti akcenat u li-turgijskoj tradiciji na organskoj povezanosti izme$u krwteqa iPashe. Otuda pashalni karakter krwteqa i krwteqski sadrùajPashe u ranoj Crkvi.

Ipak, navedena nadasve jasna tvrdqa nije viwe central-na od kako je samo bogoslovxe poyelo da se razumeva i razvija kaoracionalno objawqeqe i tumayeqe Hriwçanske vere. Spoxaw-qe bogosluùeqe je po starome odraùavalo krwteqski —simvoli-zam” smrti u vaskrseqa, ali se realno znayeqe tajinstva pome-rilo.�Bukva lno u svim uëbenicima naweg —sistematskog” bogo-slovxa osnovni oslonac pri objawqequ krwteqa stavxa se naprvorodni greh i blagodat . Nama govore da krwteqe osloba$a yo-veka od prvorodnog greha i daje mu blagodat, koja je neophodna za

47

hriwçanski ùivot. Kao i sva druga tajinstva, krwteqe se odre-$uje kao —sredstvo zadobijaqa blagodati”, kao —vidxivi znak ne-vidxive blagodati”. Bezuslovno, ono je apsolutno neophodno zanawe spaseqe. Me$utim, u navedenim odre$eqima viwe ne pri-sustvuju realno (u svojoj suwtini, a ne samo u spoxawqim simvo-lima)11) - smrt i vaskrseqe .

Pitaqe na koje treba da pokuwamo da odgovorimo glasi:wta ima Predaqe u vidu kada tvrdi da se krwteqe obavxa na po-dobije i po obrazu smrti i Vaskrseqa Hristovog, i zbog yega je usavremenom bogoslovxu reyena tvrdqa oyigledno izgubila svojcentralni poloùaj? Navedeno pitaqe, sa svoje strane, povlayiza sobom i pretpostavxa drugo, jow wire pitaqe: kakva je uop-wte u tajinstvu veza izme$u forme i suwtine, izme$u onog wtose yini (liturgijski obred) i onog wto se (u saglasnosti sa ve-rom Crkve) dewava , wto se ostvaruje kroz reyeno dejstvo? Eto za-ista kardinalnog pitaqa. Odgovarajuçi na qega, postpatristiy-ko bogoslovxe (koje se jow uvek nalazi u nawim uëbenicima ikatihizisima) je powlo putem koji je odveo daleko od vi$eqa ishvataqa tajinstava u ranoj Crkvi i koji je duboko, ako ne i ra-dikalno, izmenio samo shvataqe tajinstava i qihovog mesta uhriwçanskom ùivotu.

Jednostavniji nayin da se opiwe ranohriwçanski pri-stup tajinstvima jeste reçi da je Crkva ignorisala razliku iz-me$u —forme” i —suwtine” u qima, yime je ignorisala i pitaqe,koje je kasnije zaista postalo problem liturgijskog bogoslovxa.U ranoj Crkvi reyi —podobije” i —obraz” su se oyigledno odnosi-le na —formu” krwteqa, tj. na pogruùeqe krwtavanoga u vodu iqegov izlazak iz vode. Ipak, navedena forma i jeste ono wtoprojavxuje, saopwtava i ispuqava suwtinu, buduçi samo qenojavxaqe. Stoga opisujuçi formu, rey —podobije” u isto vreme iz-raùava i suwtinu. Stoga krwteqe, koje se obavxa —na podobije”i —po obrazu” smrti i vaskrseqa, i jeste smrt i vaskrseqe. Prenego wto je poyela da objawqava (ako je uopwte i poyela objaw-qavati) sve —zbog yega”, —wta” i —kako” u vezi sa smrçu i vaskrse-qem u krwtequ, rana Crkva je znala da je, da bi se iwlo za Hris-tom, ponajpre neophodno umreti i vaskrsnuti sa Qim i u Qemu,da hriwçanski ùivot zaista zapoyiqe sa doga$ajem , u kome, kaoi u svim istinskim doga$ajima, razlikovaqe forme i suwtinepredstavxa samo jednu nepotrebnu apstrakciju. Powto jedoga$aj, u krwtequ se —forma” i —suwtina”, —dejstvo” i —rezul-

11) O krwtequ u akademskom bogoslovxu HÈH veka vidi: F. Gavin, Some

Aspects of the Contemporary Greek Orthodox Thought, str. 306-316; Ep. Sil´vestr,OpÙt pravoslavnogo dogmatiyeskogo bogosloviä, Kiev, 1897, t. 4, izd. 2, str. 422-425.

48

tat”, znak i qegovo znayeqe podudaraju. Jer, cix jednoga je da bu-de ono drugo, da javi i realizuje drugo. Krwteqe jeste ono wtoono predstavxa stoga wto ono wto ono predstavxa (tj. smrt i vas-krseqe) jeste istina. Ono nije predstavxaqe —ideje”, veç sadr-ùaja i realnosti same Hriwçanske vere: verovati u Hrista zna-yi umreti i imati ùivot sakriven sa Hristom u Bogu (Kol.3,3).Eto centralnog i sveobuhvatnog opita rane Crkve, koji je veomaoyigledan, veoma neposredan, usled yega ga u poyetku yak nije niobjawqavala. Wtaviwe, ona ga je posmatrala kao izvor i uslovsvih objawqeqa, svih bogoslovxa.

Moùe se bez preuveliyavaqa reçi da je u istoriji Crkvezapoyelo novo poglavxe kada je bogoslovxe naruwilo celovitostprvobitnog vi$eqa i prakse tajinstava. Naruwavaqe se desilostoga wto je kao neizostavan uslov boxeg —razumevaqa” tajinsta-va postavxeno razlikovaqe forme i suwtine u qima, tj. rewe-nost da se suwtina tajinstva moùe i treba poznati i odreditiodvojeno od qegove forme. U nawem kratkom ogledu mi ne moùe-mo razmatrati istorijske i duhovne faktore koji su doveli doreyene odluyujuçe izmene, do (po nawem miwxequ) —prvorodnoggreha” yitavog savremenog, posleotaykog pozapadqayenog bogo-slovxa. Za nas je sada vaùan fakt da je ukazana promena dovelado drugayijeg razumevaqa tajinstava uopwte i krwteqa poseb-no.

Novi prilaz je, razume se, sayuvao odluyujuçe znayeqe—forme” tajinstva, premda iz razloga koji su veoma daleki od na-yina razumevaqa rane Crkve. U ranoj tradiciji forma je vaùnautoliko wto qena priroda i funkcije imaju epifanijski karak-ter, utoliko wto otkriva suwtinu, istinski je projavxuje i is-puqava. Buduçi javxaqe suwtine, forma je sredstvo qenog po-znaqa i objawqeqa. U novom pristupu, pak, forma veç nije —jav-xaqe”, nego samo spoxawqi znak i, stoga, garancija da je odre$e-na —suwtina” saopwtena i poloùena na zahtevan nayin. Sama,pak, suwtina moùe i treba da se poznaje i odre$uje odvojeno od—forme”, i yak apriorno u odnosu na qu. U suprotnom ne bi biloizvesno wta se —oznayava” i —garantuje” posredstvom forme. Ko-risteçi jedan od kxuynih termina novog bogoslovxa tajinstava,moùe se reçi da forma tajinstvo yini dejstvenim , premda nijejavxaqe onoga wto postaje dejstveno u danom tajinstvu.

Veoma je znayajno da se sve nesuglasice u odnosu na formukrwteqa (pogruùeqe ili kropxeqe, razliyite krwteqske for-mule) gotovo iskxuyivo koncentriwu oko pitaqa o dejstvenos-

49

ti, a ne oko pitaqa o znayequ ili suwtini12). Na primer, yak ioni koji (ispravno) istrajavaju na pogruùequ kao pravilnojformi krwteqa i odbacuju kropxeqe kao jeres, drùe se yistoformalne osnove: oni govore da se kropxeqe razlikuje od prakserane Crkve, koja opet predstavxa bezuslovan autoritet, koji od-re$uje normu dejstvenosti. Me$utim, i pozicija onih koji pret-postavxaju i zastupaju kropxeqe faktiyki se zasniva na argu-mentaciji istog roda. Rana Crkva, govore oni, nesumqivo je ko-ristila pogruùeqe, ali je znala tako$e i za kropxeqe (u poseb-nim sluyajevima - pri krwtequ bolesnih). Stoga pogruùeqe nemoùe da se smatra neophodnim uslovom dejstvenosti. Pitaqe,pak, o suwtini ili znayequ tajinstva se ne postavxa, buduçi daga obe strane jednako rewavaju, saglawavajuçi se da mu smisao nezavisi od jedne ili druge —forme”. I svi sliyni sporovi o —dej-stvenosti” boxe nego bilo wta pokazuju duboku wtetu koju je no-vi pristup naneo vi$equ i opitu Crkve u oblasti tajinstava.

Realna tragedija novog bogoslovxa se sastoji u postupkurazlagaqa tajinstva na formu i suwtinu, te svo$eqa pojma for-me na pojam —dejstvenosti”, yime se na kraju krajeva izmenio ipotpuno osiromawio i pojam same suwtine. Izgledalo je da nijebilo niyeg novog u odre$equ suwtine kao blagodati, s obziromda se reyeni termin zaista yesto susreçe u Svetom Pismu , da jetradicionalan i da ga je rana Crkva yesto koristila u objawqe-qima tajinstava. Ipak, u stvarnosti on je dobio sporedno znaye-qe i svojevrsnu —samodovoxnost”, koju ranije nije imao. Blago-dat je poistoveçena sa suwtinom, koja je newto drugo u odnosu na—formu”. U ranoj Crkvi blagodat je pre svega oznayavala pobedunad bilo kakvim razdvajaqem - —forme” i —suwtine”, —duha” i—materije”, —znaka”�i —realnosti”. Reyena pobeda se projavxiva-la u tajinstvu i suwtinski u celom ùivotu Crkve. U krajqemsluyaju, ona je pobeda samoga Hrista, u kome i posredstvom koga—forme” ovoga sveta mogu istinski saopwtiti i ispuqavati onowta —predstavxaju”: javxaqe u ovom svetu Carstva Boùijeg i no-voga ùivota. Dakle, blagodat krwteqa se shvatala upravo kaoopisani doga$aj: yovek umire i vaskrsava —na podobije” i —po ob-razu” smrti i Vaskrseqa Hristovog. Yoveku se ne daje dar —neye-ga” wto se javxa kao posledica reyenih doga$aja, veç jedinstve-ni dar apsolutno nove moguçnosti: istinski umreti sa Hristomi istinski vaskrsnuti sa Qim, kako bi —hodio u obnovxenomùivotu”. Sve reyeno je i sayiqavalo blagodat: —podobije” pro-

12) O navedenim sporovima vidi: A. Almazov, Istoriä yinoposledovaniä

kreÓeniä i miropomazaniä, Kazan´, 1885, str. 233 i daxe. P. N. Trembelas,Dogmatique de l’Eglise Ortodoxe Catholique, Desclée de Brouwer, 1968, t. 3, str. 99.

50

javxeno i doùivxavano kao —realnost”, krwteqska smrt koja ob-znaquje uniwtavaqe smrti kroz Hrista, krwteqsko vaskrseqekoje iznova potvr$uje Hristovo Vaskrseqe, dar novog ùivota ko-ji je zasijao iz groba. Sve reyeno bewe blagodat. Stoga ju je ranaCrkva postojano provozglawavala, dovodeçi sav svoj ùivot u ve-zu sa qom. Ona nikada nije oseçala neophodnost za objawqava-qem blagodati —same po sebi”, kao neyega wto postoji i wto mo-ùe da se odre$eno pozna i da bude izmereno izvan qenih —pro-javxivaqa”. Zapravo, jedinstveno znayeqe i cix qenih projav-xivaqa i jeste prevladavqe i isceleqe svakog razdvajaqa, svakerazdrobxenosti i sledstveno - sjediqeqe xudskog sa boùanstve-nim u obnovxenom ùivotu.

Ipak, postepeno je reyeno poimaqe blagodati poyelo dase meqa. Yim je razlikovaqe izme$u —forme” i —suwtine” (izme-$u tajinstva kao —sredstva za zadobijaqe blagodati” i same bla-godati) poyelo da se shvata kao prirodno i samooyigledno, —suw-tina je prestala da se posmatra kao samo ispuqeqe i realizaci-ja —sredstva”, kao nevidxivo vidxivoga. Qu su poyeli objawqa-vati, odre$ivati i analizirati kao —suwtinu u sebi”, kao new-to wto se daje i zadobija posredstvom najraznovrsnijih nayina,ali u isto vreme - i razliyito od qih13). Hriwçanski zapad, gdeje nikao i razvio se pomenuti pristup, doveo ga je i do qegovoglogiynog zavrwetka: kao wto je poznato, on je na kraju krajevablagodat odredio kao —stvorenu” energiju , koja se, sledstveno, raz-likuje i od Boga i od sveta. Qeno naznayeqe se, me$utim, sastojiu obezbe$ivaqu veze me$u qima. Odbacujuçi uyeqe o —tvarnojblagodati” i smatrajuçi ga za zapadnu jeres, pravoslavni istokje sayuvao doktrinalno Pravoslavxe, premda je u svim praktiy-nim dejstvima prihvatio isti pristup u svom sopstvenom litur-gijskom bogoslovxu, koje se duboko pozapadqayilo. U qemu je ap-straktna —blagodat” tako$e zamenila konkretan —doga$aj”, po-stavwi fokus bogoslovskih objawqeqa tajinstava i ostavivwiqihovoj —formi” jednako apstraktnu funkciju obezbe$ivaqa—dejstvenosti”.

Sada se moùe razumeti zbog yega je novo —sistematsko bo-goslovxe” faktiyki izbeglo objawqeqe krwteqa u terminimasmrti i vaskrseqa, koje bewe samooyigledno za ranu tradiciju.Suwtina stvari se nalazi u okolnosti da novi prilaz nema in-teresa ni za smrt, ni za vaskrseqe. Za Hrista se ne kaùe da umi-re: umrevwi i vaskrsnuvwi jednom i za svagda, Hristos viwe ne

13) Za Trembelas-a, na primer, —izvori blagodati” jesu samo tajinstva:—Molitva i propoved su silni i neophodni, ali ih mi ne smatramo naroyitimsredstvima za sticaqe blagodati. Qih yine samo tajinstva koja su boùanstvenoustanovxena” (pon. nav. str. 9); vidi tako$e: Gavin, pon. nav. str. 22.

51

umire; smrt viwe ne vlada Qime (Rim.6,9). Ni o yoveku se ne govo-ri da umire: yak i da se vrwi —na podobije”�i —po obrazu” smrtii vaskrseqa, krwteqe u svom realnom znayequ i dejstvenosti (uskladu sa reyenim pristupom) predstavxa saopwtavaqe —blago-dati”. Reyena blagodat, kao i blagodat svih tajinstava, moùe bi-ti plod ùrtvene smrti Hristove i Qegovog Vaskrseqa, saop-wtavaqa yoveku qihove spasonosne moçi i sile, ali nije doga-$aj, koji moùe ili treba da se odredi po suwtini (kao smrt i vas-krseqe), a ne samo simvoliyki ili alegorijski.

Sada tako$e moùe da se razume zbog yega reyeni pristupnazivamo tragedijom i zbog yega u qemu vidimo izvor korenitogosiromaweqa vi$eqa i opita Crkve u oblasti tajinstava. Danasse za mnoge xude tajinstva pretvaraju u neshvatxive i obreme-qujuçe —obaveze”, koja je neophodno ispuqavati ili jednom u ùi-votu, ili jednom u toku godine, dok ih samo malobrojni oseçajukao izvor radosti i osnovnu hranu qihovog ùivota kao Hriwça-na. [Danas] upravno pitaju: —Yemu uopwte tajinstva”, ili poku-wavaju da ih —preocene” pomoçu svakovrsnih novih znayeqa isimvola. Nije li razlog za reyeno upravo u okolnosti wto je no-vo bogoslovxe tajinstva pretvorilo u svojevrsne —obaveze”, u (re-cimo otvoreno) nerazumxivo —sredstvo” za dobijaqe jednako ne-razumxive —blagodati”? Nije li reyeno rezultat okolnosti wtosu vera i blagoyawçe prestali tajinstva da shvataju kao istin-ske doga$aje —obnovxenog ùivota” u Hristu, koji i jeste blago-dat? I dok su bogoslovi odre$ivali i merili blagodat i qeno—dejstvo” u svakom tajinstvu, dok su kanonisti rasu$ivali o for-mi i uslovima —dejstvenosti”, vernici su (bez preuveliyavaqa)izgubili interes za tajinstva. Qima se govori da su tajinstvaneophodna i oni ih prihvataju kao samooyevidne crkvene usta-nove. Me$utim, oni po pravilu ne samo wto ne znaju, nego (wtoje mnogo ozbixnije) i ne ùele da znaju zbog yega su neophodna.Oni yine sve ono wto je ustanovxeno da bi krstili svoju decu i—uyinili” ih Hriwçanima. Me$utim, veçinu ne zanima kakokrwteqe —yini” Hriwçaninom, wta se dewava u krwtequ i zbogyega .

7. —Podobijem smrti i Vaskrseqa Hristovog”U ranoj Crkvi je postojalo reyeno znaqe i ona je yak mogla

da ga izrazi u racionalnim i doslednim teorijama. Rana Crkvaje znala da u krwtequ mi istinski umiremo i istinski vaskrsa-vamo sa Hristom. Reyeno je ona doùivxavala pri svakom yinukrwteqa. Ukoliko hoçemo da krwteqe vaspostavi svoje prvobit-no mesto i znayeqe, mi treba da se ponovo obratimo reyenome

52

znaqu, koje je prosveçivalo yitav ùivot rane Crkve neizreci-vom radowçu i koje ju je yinilo uistinu pashalnom. Wta znayereyi apostola Pavla: Jer ako postadosmo sjediqeni sa oblikomsmrti Qegove, onda çemo i sa vaskrseqem (Rim.6,5)?

Odgovor na reyena pitaqa sadrùi se u tvr$equ samogHrista da je Qegova smrt dobrovoxna. Ja duwu svoju polaùem da jeopet uzmem. Niko je ne uzima od mene, nego je ja sam od sebe po-laùem. Vlast imam poloùiti je i vlast imam opet uzeti je(Jn.10,17-18). Crkva nas uyi da Hrostos, buduçi bez greha, nije na—prirodan nayin” bio podvrgnut smrti. On je bio potpuno slobo-dan od xudske smrtnosti, koja je nawa opwta i neizbeùna sudbi-na. Qegova smrt nije bila prinudna. Sledstveno, ukoliko jeipak umro, On je imao ùexu da umre, s obzirom da je smrt bilaQegov izbor i rewenost. I upravo dobrovoxni karakter Qegovesmrti, smrti Besmrtnoga, preobraça smrt u spasonosnu smrt, is-puqavajuçi je spasonosnom silom i yineçi je nawim spaseqem.Me$utim, pre nego wto poynemo da odgovaramo na pitaqe o po-vezanosti smrti Hristove i nawe sopstvene smrti u krwtequ,mi treba da vaspostavimo istinsko znayeqe Hristove ùexe daumre .

Kaùem da —vaspostavimo” stoga wto se, premda moùe iz-gledati neobiyno, najveça —jeres” naweg vremena tiye upravosmrti. Upravo u reyenome pitaqu (koje je podjednako vaùno i zaveru i za blagoyawçe) oyigledno je dowlo do paradoksalne(premda nesvesne) metamorfoze, koja je u potpunosti iz nawegpogleda na svet udaxila hriwçansko vi$eqe i opit smrti. Jed-nostavnije reyeno, pomenuta jeres se sastoji u gubitku duhovnogznayaja i sadrùaja smrti kod samih Hriwçana, tj. smrti kao pr-venstveno duhovne, a ne samo fiziolowke realnosti. Za ogromnuveçinu Hriwçana smrt predstavxa samo fiziyku pojavu, krajovog ùivota. Iza granica pomenutog kraja, vera polaùe i utvr-$uje drugi , yisto duhovni i beskrajni ùivot, ùivot besmrtne du-we, usled yega smrt predstavxa prirodni prelaz iz jednog ùivo-ta u drugi. Pri pomenutom prilazu, koji praktiyno ne izlazi izokvira yitave platonistiyke, idealistiyke i spiritualistiyketradicije, postaje sve maqe razumxiva, sve maqe —egzistenci-jalna”, sve maqe protkana u veru, poboùnost i ùivot prvobitnahriwçanska koncepcija, koja je isticala Hristovo ruweqe smr-ti (—smrçu smrt uniwti”), te u ranoj Crkvi veoma prisutna ve-lika hriwçanska radost zbog uniwteqa smrti (Pobeda proùdresmrt. Gde ti je, smrti, ùalac? Gde ti je, pakle, pobeda - 1.Kor.15,54-55), koja je jow uvek vrlo oyigledna u nawoj liturgijskoj tra-diciji (—Vaskrese Hristos i viwe nema ni jednog mrtvog u gro-

53

bu”). Mi ùivimo kao da su smrt i Vaskrseqe Hrista bili —doga-$aji za sebe”, koje mi treba da spomiqemo i praznujemo, zbog ko-jih treba da se radujemo, naroyito na Strasni petak i u Pashalnunedexu, koji, me$utim, nemaju realnu, —egzistencijalnu” vezu sanawom sopstvenom smrçu i nawim zagrobnim ùivotom. Nawasopstvena smrt se shvata i objawqava sa stanoviwta sasvim dru-ge perspektive: iz perspektive —prirodne” ili biolowke smrtii podjednako —prirodne” (premda i —duhovne”) besmrtnosti.Smrt se odnosi na telo, a besmrtnost samo na duwu. Ne odbacuju-çi oyigledno prvobitnu veru i na doliyan nayin obeleùavajuçiqene praznike, Hriwçanin u stvarnosti ne zna wta da radi sa—razruweqem smrti” i —vaskrseqem tela”. On ne zna kako da re-yene pojmove usaglasi sa ùivotnim iskustvom i intelektual-nim pogledima, u kojima se lako povezuju pozitivizam i spiri-tualizam (wto je karakteristiyno za psevdoduhovne preporodenaweg vremena), ali skoro potpuno ignoriwe kozmolowki i es-hatolowki opit rane Crkve.

Razlozi navednog raskoraka, sveproniyuçe premda i ne-svesne jeresi su sasvim uyigledni. Oni su, ukoliko iskoristimosavremenu terminologiju, semantiyki, premda na duboko psiho-lowkom i duhovnom nivou. Savremeni yovek (yak i ukoliko jeHriwçanin) smrt posmatra kao potpuno biolowku pojavu. On nesluwa hriwçansku blagovest o ruwequ i uniwtequ smrti stogawto se na biolowkom nivou nakon Hristove smrti sa smrçu nijezapravo niwta dogodilo. Smrt nije bila ni razruwena, niuniwtena. Ona i daxe ostaje nepromeqeni i prirodni zakon,podjednak i za svetitexe i za grewnike, i za verujuçie i za ne-vernike, isti organski princip samog postojaqa sveta. Hriw-çansko Sveto Pismo izgleda nesaglasno sa smrçu kakvom je shva-ta savremeni yovek. I on se spokojno odriye Pisma i vraça nastari i mnogo prihvatxiviji dualizam: smrtnost tela i besmrt-nost duwe.

Me$utim, savremeni yovek ne shvata da je ono prema yemuje postao slep i gluv zapravo fundamentalno hriwçanskovi$eqe smrti, pri yemu biolowka ili fiziyka smrt nije punasmrt, yak ni qena osnovna suwtina. Jer, u hriwçanskom vi$equsmrt je, pre svega, duhovna realnost, u kojoj yovek moùe da uyes-tvuje jow dok je ùiv, kao wto moùe da je od qe slobodan i dok le-ùi u grobu. Smrt se, naime, shvata kao odvojenost yoveka od ùi-vota, tj. od Boga , koji jeste jedinstveni Davalac %ivota, koji samjeste %ivot. Smrt nije suprotnost besmrtnosti (buduçi da nijestvorio samoga sebe, yovek nema vlasti da uniwti sebe, da sevrati u niwta iz koga ga je Bog prizvao u postojaqe, te je stoga

54

besmrtan), veç istinskom ùivotu, koji je bio svetlost xudima(Jn.1,4). Yovek ima vlast da se odrekne od pomenutog istinskogùivota i da umre, usled yega bi sama qegova —besmrtnost” bilaveyna smrt. I upravo navedeni ùivot je on odbacio. Reyeno ipredstavxa prvorodni greh, prvobitnu kozmiyku katastrofu, okojoj mi ne znamo iz istorije, niti preko razuma, nego posred-stvom religioznog oseçaqa, preko mistiyke unutrawqe vere, ko-ja je prisutna u yoveku i koju ne moùe da razruwi nikakav greh,koja svagda i svuda izaziva u qemu ùexu za spaseqem.

Dakle, potpuna smrt ne predstavxa biolowki fenomen,veç duhovnu realnost, yiji je ùalac - greh (1.Kor.15,56), tj. yoveko-vo odbacivaqe jedinstveno istinskog ùivota, koji mu je dao Bog.Greh je uwao u svet, i kroz greh smrt (Rim.5,12). I nema ùivotaosim u Bogu. Onaj koji ga odbacuje - umire , buduçi da ùivot bezBoga i jeste smrt. Reyeno je duhovna smrt, koja sav yovekov ùivotispuqava umireqem. Buduçi udaxenost od Boga, on se pretvara uusamxenost i stradaqe, u strah i iluziju, u ropstvo grehu i zlo-bi, u besmislicu, pohotu i pustow. Upravo duhovna smrt yinifiziyku smrt yoveka istinskom smrçu, konaynim plodom qego-vog ùivota ispuqenog smrçu, uùasom biblijskog —weola”, gde sa-mo proùivxavaqe, sama —besmrtnost” upravo jeste —prisustvoodsustva”, potpuna odvojenost, puna usamxenost, potpuna tama.I sve dok ne vaspostavimo hriwçansko vi$eqe smrti i —oseça-qe” smrti, smrti kao uùasnog i grehovnog zakona i sadrùaja na-weg ùivota (a ne samo nawe —smrti”), smrti koja —caruje” u ovomsvetu (Rim.5,14), mi neçemo biti u staqu da razumemo znayajHristove smrti za nas i za svet. Jer, Hristos je dowao da razru-wi i uniwti upravo duhovnu smrt. On je dowao da nas spase up-ravo od qe.

Powto je sve navedeno reyeno, mi moùemo razumeti odlu-yujuçi znayaj dobrovoxne smrti Hrista, Qegove ùexe da umre.Yovek umire stoga wto je poùeleo ùivot za sebe i u sebi, wto jezavoleo sebe i svoj ùivot viwe nego Boga, wto je newto drugopretpostavio Bogu. Yovekova ùexa je istinski sadrùaj greha istoga stvarni koren qegove duhovne smrti, qen —ùalac”. Me$u-tim, Hristov ùivot je u celini, potpuno i iskxuyivo satkan izQegove ùexe da spase yoveka, da ga oslobodi od smrti, u koju jeyovek pretvorio svoj ùivot, da ga vrati ùivotu koji je izgubiozbog greha. Qegova ùexa da spase jeste projavxeqe savrwene xu-bavi prema Bogu i yoveku, punog posluwaqa voxi Boùijoj. Qi-hovo odbacivaqe je yoveka i privelo grehu i smrti. Dakle, savùivot Hristov je istinski —besmrtan”. U qemu nema smrti stogawto u qemu nema ùexe da ima bilo wta osim Boga. Stoga je sav

55

Qegov ùivot u Bogu i u xubavi prema Bogu. I powto Qegovaùexa da umre jeste konayni izraz i ispuqeqe Qegove xubavi iposluwnosti, i powto Qegova smrt jeste xubav i ùexa da serazruwi usamxenost yoveka, qegova odvojenost od ùivota, tamai oyajaqe smrti, powto je xubav prema onome ko je smrtan - uQegovoj smrti nema —smrti”. Buduçi viwe projavxivaqe xubavikao ùivota i ùivota kao xubavi, Qegova smrt oduzima smrtiqen —ùalac” greha i zaista ruwi smrt kao otelovxeqe vlastisatane i greha nad svetom.

On ne —uniwtava” i ne —ruwi” fuziyku smrt stoga wto ne—uniwtava” ovaj svet, yiji je ona deo i u kome istupa kao prin-cip ùivota i yak rasta. Me$utim, On yini newto neuporedivoveçe. Oduzimaqem ùalca greha od smrti, uniwtavaqem smrtikao duhovne realnosti, ispunivwi je sobom, svojom xubavxu iùivotom, On je (kao bivwu realnost otu$eqa i iskrivxenog ùi-vota) pretvara u svetli i radosni —prelazak”, Pashu u punijiùivot, u jow punije jedinstvo, u jow puniju xubav. Apostol Pav-le govori: Jer je meni ùivot Hristos, i smrt dobitak (Fil.1,21).On ne govori o besmrtnosti svoje duwe, veç o potpuno novomznayequ i sili smrti, o smrti kao —saprebivaqu” sa Hristom, osmrti koja je (u ovom smrtnom svetu) postala znak i sila Hristo-ve pobede. Za one koji veruju u Hrista i ùive u Qemu, —smrtiviwe nema”, te pobeda proùdre smrt (1.Kor.15,54). U svakom grobuse viwe ne nalazi smrt, nego ùivot.

Sada moùemo da se vratimo krwtequ i pitaqu koje smopostavili: zbog yega se krwteqe obavxa na podobije smrti i Vas-krseqa Hristovog i kakvo je istinsko znayeqe podobija? Tek sa-da moùemo razumeti da je podobije (pre nego wto se ostvari u ob-redu) u nama samima , u nawoj veri u Hrista, u nawoj xubavi pre-ma Qemu i stoga u nawoj ùexi onoga wto je On ùeleo. Verovatiu Hrista oznayava i uvek je oznayavalo ne samo priznavati ga, nesamo dobijati od Qega, veç pre svega - predavati se Qemu. U qegase moùe verovati jedino ukoliko se Qegova vera prihvati kaosvoja, Qegova xubav kao svoja xubav, Qegovu ùexa kao svoja ùe-xa. Jer, Hrista nema izvan reyene vere, xubavi i ùexe. Samokroz qih mi moùemo poznati Qega. Jer, On i jeste reyena vera iposluwaqe, xubav i ùexa. Verovati u Qega, a ne verovati u onowto je On verovao, ne xubiti ono wto je On xubio, ne ùeletiono wto je On ùeleo - u stvari znayi ne verovati u Qega. Odva-jati Qega od sadrùaja Qegovog ùivota, oyekivati yuda i pomoçod Qega a ne yiniti ono wto je On yinio, nazivati ga Gospodomi klaqati se pred Qim a ne ispuqavati voxu Qegovog Oca -znayi ne verovati u Qega. Mi se ne spasavmo stoga wto verujemo

56

u Qegovu —natprirodnu” vlast, veç stoga wto svim nawim biçemprimamo i yinimo svojom ùexu koja ispuqava Qegov ùivot, kojajeste Qegov ùivot i koja ga, na kraju krajeva, navodi da se pogru-zi u smrt da bi je uniwtio.

%exa za reyenim ispuqeqem i ostvareqem vere (koja za-ista moùe da se nazove i okusi kao smrt i vaskrseqe) i jeste,dakle, prvi plod vere i qenog —dejstva”, qenog podobija Hristo-voj veri. Zaista, nije moguçe poznati Hrista bez ùexe za radi-kalnim oslobo$eqem od ovoga sveta, o kome je Hristos rekao da jeu ropstvu grehu i smrti i u odnosu na koji je, ùiveçi u qemu, isam bio mrtav: mrtav u odnosu na qegovu samodovoxnost, na poho-tu telesnu, pohotu oyiju, i nadmenost ùivxeqa (1.Jn.2,16), koji gaispuqavaju i odre$uju, mrtav u odnosu na duhovnu smrt, koja ca-ruje u qemu. Nemoguçe je poznati Hrista bez ùexe da se bude saQim. Me$utim, On se ne nalazi u ovom svetu, yije obliyje pro-lazi. On nije qegov deo. Hristos se vazneo na nebo , a ne u neki—drugi svet”. Jer, nebo u Hriwçanskoj veri nije newto spoxaw-qe, nego sama realnost ùivota u Bogu, ùivota koji je potpunoslobodan od smrtne grehovnosti i grehovne smrtnosti, od odvoje-nosti od Boga, koja i jeste greh ovoga sveta i koja ga osu$uje nasmrt. Biti sa Hristom znayi imati novi ùivot sa Bogom i u Bo-gu, koji nije —od ovoga sveta”. Me$utim, reyeno je nemoguçe uko-liko se na nama ne primene reyi apostola Pavla, koje su jedno-stavne ali istovremeno nedostiùne za savremene Hriwçane:Jer umreste i vaw je ùivot sakriven sa Hristom u Bogu (Kol.3,3).Najzad, nemoguçe je poznati Hrista i ne ùeleti ispiti yawukoju je On ispio i krstiti se krwteqem kojim se On krstio (Mt.20,22), drugim reyima, ne ùeleti posledqi susret i bitku sa gre-hom i smrçu, koja ga je navela da —da svoj ùivot” za spaseqe sve-ta.

Dakle, sama vera ne samo da nas privodi ùexi da umremosa Hristom, veç u stvarnosti jeste sama reyena ùexa. Bez reye-noga, vera je samo —ideologija”, podjednako sumqiva i podjednakouslovna kao i svaka druga ideologija. Vera u nama, u stvari, ùe-li krwteqe. Upravo vera zna da je krwteqe istinska smrt i is-tinsko vaskrseqe sa Hristom.

8. KrwteqeSamo se Bog moùe odazvati na pomenutu ùexu i ispuniti

je. Samo On moùe —dati ùexu naweg srca i nahraniti naw raz-um”. A gde nema vere i ùexe, ne moùe ni biti ni ispuqeqa.Ipak, ispuqeqe je uvek slobodni dar Boùiji, blagodat u najdub-xem smislu reyi. Samo tajinstvo se tayno sastoji u sledeçem: od-

57

luyujuçi akt vere i boùanstveni odziv na qega, ispuqeqe jednogadrugim . Vera (izraùena u vidu ùexe) yini tajinstvo moguçim ,buduçi da bi bez qe nosilo magijski karakter, tj. predstavxalobi spoxawqi i proizvoxni akt, koji naruwava yovekovu slobo-du. Odgovarajuçi na veru, Bog realizuje moguçnost i yini je up-ravo onim wto vera ùeli: smrçu i vaskrseqem sa Hristom. Samopo slobodnoj i punovlasnoj Boùijoj blagodati mi znamo, govore-çi reyima svetog Grigorija Niskog, da je —voda istinski za nas igrob i majka”…

Na reyeno se moùe predvideti jedan prigovor. Niye pita-qe kako sve reyeno moùe da se primeni na krwteqe dece, kodkoje oyigledno nema ni liyne i svesne vere, niti liyne ùexe.Na samom delu, pomenuti prigovor samo nam pomaùe. Odgovara-juçi na qega, mi çemo uzmoçi da izrazimo znayeqe i dubinu ta-jinstva krwteqa. Ponajpre, reyeno pitaqe ne treba povezatisamo sa krwteqem dece, veç ga treba prowiriti i na svako krw-teqe. Kad bi ono wto smo upravo rekli o veri i ùexi bilo shva-çeno kao dopuwteqe da istinitost i dejstvenost krwteqa zavi-si od liyne vere, da se nalaze u vlasti svesne ùexe individue,—dejstvenost” svakog krwteqa (i deteta i odraslog) bi se stavilopod pitaqe. Jer, kome je dato da —meri” veru, ko moùe da donosisud o stepenu —shvataqa” i —ùexe” u qoj?

Pravoslavna Crkva je ostala po strani u odnosu na dugo-trajne diskusije koje su se na zapadu vodile oko (pitaqa) o po-ùexnosti krwteqa dece ili odraslih. Ona, naime, nikada nijeprihvatala svo$eqe vere na samo —liynu veru”, iz yega je neiz-beùno i nastajala sliyna diskusija. Sa pravoslavne tayke gle-diwta, suwtinsko pitaqe o veri u qenoj povezanosti sa tajin-stvom treba da glasi: kakva vera, ili taynije, yija vera. I pod-jednako suwtinski odgovor na pitaqe glasi: Hristova vera, kojanam je data i koja postaje nawa vera i nawa ùexa, vera posred-stvom koje je, po reyima apostola Pavla, moguçe da se Hristos ve-rom useli u srca nawa, da bismo, ukoreqeni i utemexeni u xubavi,mogli razumeti sa svima svetima wta je wirina i duùina, i du-bina i visina (Ef.3,17-18). Postoji izvesna razlika ne samo u ste-penu, nego i u suwtini, izme$u vere koja obraça neverujuçeg ilinehriwçanina ka Hristu i vere koja sayiqava sam ùivot Crkvei qenih ylanova, koju apostol Pavle odre$uje kao prisustvoHristovog razumevaqa u nama, tj. Qegove vere, Qegove xubavi,Qegove ùexe. I jedna i druga su dar Boùiji. Prva je odgovor napriziv, dok je druga sama realnost onoga ka yemu nas priziv zove.Galilejski ribar, koji je yuo priziv, po veri ostavxa svoje mre-ùe i ide za Isusom. On veruje u Onoga ko ga je prizvao, ali jow

58

ne poseduje Qegovo poznaqe i veru. Novoobraçenoga u Crkvuprivodi qegova liyna vera, a Crkva mu saopwtava veru Hristo-vu, kojom sama ùivi. Nawa vera u Hristu i Hristova vera u na-ma: jedna je ispuqeqe druge i daje nam se da bismo zadobili idrugu. Me$utim, govoreçi o veri Crkve, kojom ona ùivi, koja jeuistinu sam qen ùivot, mi govorimo o prisustvu Hristove vereu qoj, Qega samog kao savrwene vere, savrwene xubavi, savrwe-ne ùexe. Crkva jeste ùivot stoga wto jeste ùivot Hrista u na-ma, stoga wto veruje u ono u wta On veruje, wto xubi ono wto Onxubi, wto ùeli ono wto On ùeli. I On nije samo —objekt” qenevere, veç i —subjekt” yitavog qenog ùivota.

Sada se moùemo vratiti na pomenuti prigovor, koji se,kao wto vidimo, odnosi podjednako i na krwteqe dece i na krw-teqe odraslih. Mi sada znamo zbog yega krwteqe po svojoj suwti-ni (koja se sastoji u okolnosti da zaista predstavxa nawu smrt ivaskrseqe sa Hristom) ne —zavisi” od liyne vere, ma koliko ina-ye —odrasla” ili —zrela” bila. Ne radi se, dakle, o defektimaili o ograniyenosti liyne vere. Krwteqe, naprotiv, iskxuyivoi potpuno zavisi od Hristove vere. Ono je dar Qegove vere iqena istinska blagodat . Apostol Pavle govori: Jer koji se god uHrista krstiste, u Hrista se obukoste (Gal.3,27). U Hrista se obu-koste znayi da smo krwteqem zadobili Qegov ùivot kao svojùivot i ujedno Qegovu veru, Qegovu xubav, Qegovu ùexu - kaosam sadrùaj ùivota. A prisustvo Hristove vere u ovom svetu jes-te Crkva. U qoj nema drugog ùivota osim Hristovog, nema drugevere, druge xubavi, drugih ùexa osim Qegove vere, xubavi iùexa. U qoj nema drugog zadatka u svetu osim da nam saopwtavaHrista. Stoga upravo vera Crkve (ili, boxe reyeno, Crkva kaoHristova vera i ùivot) yini da je u krwtequ moguçe i realnonawe uyewçe u Hristovoj smrti i u Qegovom Vaskrsequ. Stogakrwteqe —zavisi” samo od vere Crkve. Upravo vera Crkve zna iùeli, te stoga i yini krwteqe onim wto jeste: —grobom” i —maj-kom”.

Sve reyeno se na oyevidan nayin projavxuje u tradicio-nalnoj krwteqskoj praksi Crkve. S jedne strane, ona ne samo dadopuwta krwteqe novoro$enyadi (tj. onih koji jow nemaju —liy-nu veru”), veç savetuje da se deca krwtavaju. Sa druge, pak, stra-ne, Crkva ne krwtava svu decu, veç samo onu koja joj veç pripada-ju preko roditexa ili preko odgovarajuçih kumova, koji pristu-paju krwtequ iz zajednice verujuçih. Da Crkva reyenu decusmatra svojom , pokazuje obred —ucrkvxeqa”. Pravilno shvaçen,on se upravo vrwi nad nekrwtenom decom roditexa Hriwçana.Me$utim, Crkva ne —krade” decu od nehriwçanskih roditexa.

59

Ona ih ne krwtava iza le$a roditexa, niti bez javne saglasnos-ti onih koji imaju realnu moguçnost da ih vaspitaju i uvedu uCrkvu. Faktiyki, Crkva sliyno krwteqe ne bi smatrala —dej-stvenim”. Zbog yega? Stoga wto, znajuçi da je svim xudima neop-hodno krwteqe, Crkva istovremeno zna da se —obnovxeni ùi-vot”, koji se saopwtava krwteqem, ostvaruje samo u Crkvi, ilitaynije, da Crkva jeste novi ùivot, koji se radikalno razlikujeod ùivota ovoga sveta i koji je sakriven sa Hristom u Bogu (Kol.3,3). Naime, premda se krwteqe obavxa nad yovekom, qegovarealizacija i ispuqeqe jeste Crkva. Stoga Crkva krwtava samoone yija je pripadnost qoj oyevidna i koja moùe biti potvr$enabilo liynom verom i qenim ispovedaqem (u sluyajevima ogla-wenih), bilo obeçaqem i ispovedaqem ylanova Crkve (tj. rodi-texa ili kumova) koji imaju vlast da svoje dete prinesu Bogu ibudu odgovorni za qegovo uzrastaqe u —obnovxenom ùivotu” (usluyajevima dece).

Sada smo spremni za samo krwteqe.I kada mu pomaùe celo telo, krwtava ga uspravnog iokrenutog istoku, govoreçi:Krwtava se sluga Boùiji (ime) u ime Oca, amin, iSina, amin, i Svetoga Duha, amin.Pri izgovaraqu imena svakog od Svete Trojice pogru-ùava ga u vodu i podiùe ga.

Eto tajinstva : dar smrti i Vaskrseqa Hristovog svakomeod nas, dar koji i jeste blagodat krwteqa. Svakako, dar predstav-xa blagodat naweg uyewça u doga$aju, yiji je cix svako od nas, sobzirom da se dewava radi nas i radi naweg spaseqa. Reyeni darsvako od nas moùe i treba da dobije, primi, usvoji i zavoli. Ukrwtequ se istinski realizuje smrt i Vaskrseqe Hristovo kaoQegova smrt za mene , Qegovo Vaskrseqe za mene , i stoga i mojasmrt u Hristu i moje vaskrseqe u Qemu.

—Amin” kojim sva Crkva —zapeyaçuje” svako od tri pogru-ùeqa, jeste svedoyanstvo da smo ponovo videli i doùiveli da jeHristos istinski umro i istinski vaskrsao iz mrtvih, usled ye-ga i mi moùemo da umremo u odnosu na naw smrtni ùivot i dapostanemo priyesnici (ovde i sada) —neveyerqeg dana”. Zaista,wta znayi verovati u vaskrseqe u posledqi dan ukoliko qegovukus veç sada ne osetimo, usled yega vaskrseqe postaje radosnauverenost?

I powto smo sve reyeno videli, powto smo ponovo bilisvedoci reyenoga, mi moùemo zapevati radosni 31. Psalam.

Blaùeni kojima se otpustiwe bezakoqa, i kojima se po-kriwe gresi. Blaùen je yovek kome Gospod ne urayuna

60

greh, niti ima u ustima qegovim lukavstva.Dakle, Psalam je nastavak i prowireqe sveyanog —Amin”.

Mi smo ponovo bili svedoci boùanstvene milosti i sveprawta-qa i presazdaqa sveta i yoveka u qemu. Mi se ponovo nalazimona poyetku - novi yovek je ponovo stvoren po obrazu Onoga ko gaje stvorio, u novom svetu, koji je ispuqen Boùanskom slavom:

Veselite se u Gospodu i radujte se pravedni, i hvalitese svi koji ste pravi srcem14).

14) O ukxuyequ reyenog Psalma u bogosluùeqe vidi: Almazov, Istoriä…,

str. 426-427.

61

ÈÈÈTAJINSTVO SVETOGA DUHA

1. Bela odeçaOdmah nakon trokratnog pogruùeqa u vodu, novokrwteni

se oblayi u belu odeçu, koja se u liturgijskim tekstovima i sve-tootaykim spisima jow naziva blistava riza1) , carska riza2) , ode-ça nepropadxivosti3) itd.

Onda oblayeçi krwtavanog u novu odeçu, govoreçi:Oblayi se sluga Boùiji (ime) u odeçu pravde: u imeOca i Sina i Svetoga Duha, amin.I peva se tropar:Odeçu mi podari svetlu, ti koji se odevaw svetlowçukao haxinom, mnogomilostivi Hriste Boùe naw.

Reyeno je jedan od najstarijih rituala krwteqskog bogo-sluùeqa. Qemu se daje vaùno mesto u ranim objawqeqima krw-teqa4). Vremenom se prvobitno shvataqe rituala suzilo i svelona yisto spoxawqu simvoliku. Bela odeça, govore nam, simvoli-we duhovnu yistotu i pravednost, ka kojima treba da stremi sva-ki Hriwçanin u svome ùivotu. I premda reyeno objawqeqe usebi ne sadrùi niwta nepravilno, qegov nedostatak je zajed-niyki sa svim sliynim simvoliykim objawqeqima, s obzirom daostavxa bez odgovora osnovno pitaqe: kakva je priroda, kakva je—sadrùina” yistote i pravednosti? Kao wto veç znamo, suwtinabogosluùeqa, svakog qegovog obreda i dejstva sastoji se u okol-nosti da ne samo —simvolizuju” newto, veç podjednako javxuju isaopwtavaju ono wto sami simvolizuju. Stoga i obred oblayeqa ubelu odeçu nije jednostavno napomiqaqe o yistom i pravednomùivotu i nawe prizvaqe na qega, s obzirom da zaista niwta no-vo ne bi dodao obredu krwteqa. Jer, samo po sebi se razume dakrwteqe primamo da bismo ùiveli hriwçanskim ùivotom, ko-ji, sa svoje strane, treba da bude —najyistiji”�i pravedan. Na sa-mom delu, reyeni obred nam javxa i stoga saopwtava radikalnunovinu yistote i pravednosti, novog duhovnog ùivota, za koji se

1) Wenger, Sources Chrétiennes, 101.2) Sveti Jovan Zlatoust, Oglasitexna slova, 2, 25; Wenger, Sources

Chrétiennes, 50, str. 147.3) Isto, 8, 25.4) Vidi: Almazov, Istoriä, str. 430. Finn, pon. nav. str. 191; J. Daniélou,

Bible and Liturgy, 2; vidi tako$e: E. Peterson, Religion et vêtement, Lyon, 1943.

62

novokrwteni veç rodio za vreme trokratnog pogruùavaqa u vodui koji çe sada da bude spuwten na qega —peyatom dara Duha Sve-toga”.

Nema potrebe dokazivati da svet koji nas okruùuje pre-ùivxava duboku moralnu i duhovnu krizu. S jedne strane, mi ne-prestano sluwamo ùalbe zbog —naravstvene krize”, pri yemu sa-mi Hriwçani, kako vidimo, veoma razliyito ocequju qenu pri-rodu i nayine qenog razreweqa. Zawtitnicima —dobrog starog”moralnog kodeksa, koji ùele qegovu restauraciju, suprostavxajuse apologete nove moralnosti, koji mu prebacuju licemerje i za-konski duh. Oni novu moralnost nazivaju —situativnom etikom”,—etikom xubavi” itd. S druge strane, u nawe vreme se primeçujeznayajno oùivxavaqe interesa za —duhovni ùivot” i za qegovoiskaqe, pri yemu samu rey pokriva neverovatna duhovna pomet-qa, koja sa svoje strane ra$a veliko mnowtvo sumqivih duhovnih—uyeqa” i —recepata”. Prisutne su svetopotvrdne (—slavxe ùi-vota”) i svetoodreyne (—kraj sveta”) duhovnosti, i ekstatiyki—Isusov pokret”, i ushiçeni —harizmatiyki pokret”, i ogromnomnowtvo —staraca”�i —gurua” svih vrsta, —transcendentalna me-ditacija”, —dar jezika”, —istoyni misticizam”, novo otkriçe sa-tane i —ma$ioniyarstva”, epidemija —zakliqaqa duhova” (egzor-cizama) itd. Na nivou parohijana koje jow nisu dodirnuli mo-derni i —avangardni” duhovni tokovi, mi kao i ranije vidimotradicionalno svo$eqe hriwçanskog ùivota na drùaqe razli-yitih spoxawqih —obaveza” i —tabu” ustupaka, koji uopwte nesmetaju nawim —pravednicima” da vode faktiyki u potpunostisekularizovani ùivot i da se rukovode kriterijumima i norma-ma koji su potpuno tu$i Jevan$exu .

Ponavxam da sve reyeno svedoyi o krajqoj pometqi i o od-sustvu pravog duhovnog kriterijuma, i pre svega - trezvoumxa,koje je u pravoslavnoj tradiciji oduvek smatrano kao neophodanuslov za svaku istinsku duhovnost. I najboxe stremxeqe ka izvo-rima podvrgnuto je opasnosti skretaqa u stranu, te moùe daprivede ka duhovnoj katastrofi. Nawe vreme je vreme laùi, du-hovne obmane i krivotvoreqa, koja poprimaju oblik an$ela svet-losti (2.Kor.11,14). Osnovna opasnost, osnovni porok, koji se kri-je u reyenom javxaqu sastoji se u okolnosti da u sadawqe vremeveoma mnogi xudi (ukxuyujuçi i najtradicionalnije —pobor-nike” duhovnog ùivota) posmatraju duhovnost kao newto zatvo-reno u sebe i kao newto wto uopwte nije vezano sa opwtimhriwçanskim pogledom na svet i opitom Boga, sveta i yoveka, saonim wto u celini sayiqava Hriwçansku veru. Video sam kakoyitaju i praktikuju —Dobrotoxubxe” grupe i kruùoci xudi, yije

63

ezoteriyne koncepcije nemaju niyega zajedniykog sa Hriwçan-stvom, veç su mu dijametralno suprotne. Dakle, yak se i —duhov-nost”, koja ima najtradicionalnije i najpravoslavnije obliyje(premda razmatrana odvojeno od yitave punote vere) podvrgavaopasnosti da postane jednostrana, ograniyena i stoga jeretiyna(od grykog ai&resiÒ - izbor i sledstveno, suùavaqe, ograniyeqe)ili, drugayije reyeno, da se pretvori u psevdoduhovnost.

Opasnost od reyene psevdoduhovnosti je oduvek postojala.O qoj govori veç sveti Jovan Bogoslov, koji moli Hriwçane:Xubxeni, ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li odBoga; jer mnogi su laùni proroci iziwli u svet. I on uspostavxaosnovni kriterijum pomenutog ispitivaqa: Po ovome raspoznaje-mo Duha Boùijeg: Svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u teludowao, od Boga je (1.Jn.4,1-2). Reyeno znayi da kriterijum duhovnos-ti treba traùiti u centralnom hriwçanskom uyequ o Ovaplo-çequ. Ono je centralno stoga wto se u qemu sadrùi i iz qegaistiye sva Hriwçanska vera, sve strane hriwçanskog pogleda nasvet: stvaraqe, grehopad, iskupxeqe, Bog, svet, yovek. Stoga seistinska duhovnost i celosno vi$eqe yoveka, qegove prirode iprizvaqa najpotpunije otkriva u tajinstvu, yiji neposrednicix predstavxa vaspostavxaqe u yoveku qegove istinske priro-de, saopwtavaqe novog ùivota putem qegovog preporoda uz po-moç —vode i Duha”? U reyenom kontekstu obred oblayeqa u beluodeçu (koji izgleda drugostepen i koji se u uëbenicima dogmat-skog i naravstvenog bogoslovxa i ne spomiqe) pridobija svojeistinsko znayeqe i razotkriva svoju sakramentalnu suwtinu.

Osnovni princip liturgijskog bogoslovxa (koji se retkoprimequje u izvewtayenim —simvoliykim” tumayeqima bogoslu-ùeqa) jeste otkrivaqe istinskog znayeqa svakog liturgijskogdejstva u kontekstu. Naime, ono se odre$uje mestom u poretku(ordo) svewtenodejstava koja sayiqavaju bogosluùeqe. Drugimreyima, svaki obred dobija svoje znayeqe i —silu” od onoga wtomu prethodi i od onoga wto sledi posle qega. Sa jedne strane,obred oblayeqa u belu odeçu zavrwava obred krwteqa, pri yemuoblayeqe u —blistavu rizu”, —rizu svetlosti” odgovara razodeva-qu oglawenog pred krwteqem i qegovoj nagosti u vreme pogru-ùavaqa u vodu izbavxeqa. Sa druge strane, reyenim obredom za-poyiqe drugi deo yina posveçeqa: pomazivaqe svetim mirom,saopwtavaqe novokrwtenome dara Duha Svetoga. I upravo nave-dena dvojna funkcija obreda otkriva istinski sadrùaj novogùivota, smisao qegovog obnovxeqa .

Mi veç znamo da razodevaqe oglawenog pred krwteqemoznayava qegovo odricaqe od —starog yoveka” i —starog ùivota”,

64

od grehovnog i iskvarenog ùivota. Upravo je greh otkrio Adamui Evi qihovu nagotu i naterao ih da je pokriju odeçom5). Me$u-tim, zbog yega se oni nisu stideli svoje nagote do greha? Stogawto su bili obuyeni u boùanstvenu slavu i svetlost, u —neizre-civu lepotu”, koja i yini istinsku prirodu yoveka. Oni su izgu-bili svoju prvu odeçu i —poznali da su nagi” (Post.3,7). Stogaoblayeqe u —rizu svetlosti” posle krwteqa pre svega oznayavavraçaqe yoveka ka celovitosti i nevinosti, koje je posedovao uraju, vaspostavxaqe qegove istinske prirode, koja bewe zamuçe-na i unakaùena grehom. Sveti Amvrosije reyenu odeçu upore$ujesa odeçom Hrista na gori Tavor. Preobraùeni Hristos svoje sa-vrweno i bezgrewno yovewtvo ne projavxuje u —obnaùenom” vi-du, nego u odeçi —beloj kao sneg”, u netvarnom sijaqu Boùanskeslave6) . Istinsku prirodu yoveka ne javxa greh, nego raj. Vraçaju-çi se u raj, krwteni yovek ponovo nalazi svoju istinsku priro-du, svoju prvobitnu odeçu slave.

Dakle, zavrwavajuçi obred krwteqa, oblayeqe u belu ode-çu otkriva sledeçe dejstvo yina posveçeqa. Mi se oblayimo u—blistavu rizu” da bismo pristupili miropomazaqu. U ranojCrkvi nije bilo neophodno objawqavati organsku i samooyi-glednu vezu izme$u dva obreda. Crkva je znala tri osnovna znaye-qa dvojnog dejstva, koji projavxuju tri osnovna dara, koji karak-teriwu —visoko prizvaqe” yoveka u Hristu - carsko, svewteniy-ko i proroyko. Laneni efod cara Davida (2.Car.6,14), svewteneodeùde Aarona i qegovih sinova (Izl.28), Ilijin plawt (4.Car.2,14), —postavxaqe”�ca ra i svewtenika kroz miropomazaqe, pro-royki dar kao —miropomazaqe” - ispuqava se u Hristu, koji nasje uyinio —carevima i svewtenicima” (Otk.1,6), —rodom izabra-nim, carskim svewtenstvom, narodom svetim” (1.Pt.2,9), koji jena xude u posledqe dane izlio Duha Svetog —da bi proricali”(Dap.2,18). Ponovo ro$en u krwteqskoj kupexi, —obnovxen po ob-razu Onoga ko ga je stvorio” i vraçen u —krasotu neizrecivu”, yo-vek je veç gotov za —odlazak” radi ispuqeqa svog novog i visokogprizvaqa u Hristu. Krwten u Hrista, obuyen u Hrista, on jespreman da primi Svetoga Duha, Hristovog Duha, darove HristaPomazanika - Cara, Svewtenika i Proroka, trostruki sadrùajsvakog pravog hriwçanskog ùivota i hriwçanske duhovnosti.

2. Peyat dara Duha SvetogaSada, posle krwteqskog pogruùeqa u vodu i oblayeqa u

5) E. Peterson, Religion et vêtement, str. 4.6) Sveti Amvrosije, De myst . 34. Vidi tako$e: Sveti Grirogije Niski,

Baptism, str. 122.

65

belu odeçu, neofit se pomazuje mirom ili se, govoreçi jezikombogosluùeqa, zapeyaçuje svetim mirom. Ni jedno od liturgijskihdejstava Crkve nije izazvalo brojnije bogoslovske polemike oddrugog tajinstva posveçeqa. Ni jedno od qih nije imalo razli-yitija tumayeqa7). Na zapadu, kao wto je poznato, rimokatolicisu miropomazaqe pretvorili u —konfirmaciju”, osveçeqe —od-raslog” stupaqa u ùivot crkve, naruwivwi qegovu liturgijskuvezu sa krwteqem8). Protestanti, pak, odriyu sakramentalni ka-rakter reyenoga akta, smatrajuçi da bi qegovo priznavaqe uma-qilo samodovoxnost krwteqa9). Reyene zapadne novine su sasvoje strane uticale na pravoslavno akademsko bogoslovxe, kojeje, kao wto smo videli, veoma rano poprimilo duh i metode za-padne bogoslovske misli. Kao i u mnogim drugim sluyajevima,pravoslavno bogoslovxe u svom tumayequ miropomazaqa uglav-nom ima polemiyki karakter. Na primer, episkop Silvester (je-dan od najpoznatijih ruskih dogmatiyara) u svojoj velikoj peto-tomnoj —Dogmatici” svega 29 stranica posveçuje tajinstvu sve-tog mira. On svoje izlagaqe ograniyava na svega dve tayke: 1. nazawtitu liturgijske povezanosti miropomazaqa sa krwteqem(protiv katolika); 2. na zawtitu qegove sakramentalne —neza-visnosti” od krwteqa (protiv protestanata)10).

Pomenuta polemika mogla bi da bude korisna i yak neop-hodna kad bi se u isto vreme u qoj razvilo i potvrdno pravoslav-no shvataqe tajinstva i qegovo unikatno znayeqe za veru i is-kustvo Crkve. Me$utim, tragedija naweg pozapadqayenog i aka-demskog bogoslovxa sastoji se u okolnosti da, boreçi se sa grew-kama zapada, ishodi iz istih pretpostavki i bogoslovskog kon-teksta, wto ga vodi ka istim grewkama. Na zapadu je spor povo-dom —konfirmacije” bio rezultat jedne wire pojave: razilaskaizme$u lex orandi, liturgijske tradicije Crkve i bogoslovxa, wtosmo veç kvalifikovali kao —prvobitni greh” celokupne bogo-slovske sholastike. Umesto da —shvataju” smisao tajinstva iz li-turgijske tradicije, bogoslovi su sazdali svoje sopstvene odred-be tajinstava i potom u qihovom svetlu poyeli da interpreti-raju crkveno bogosluùeqe, —gurajuçi ga” u okvire svog sopstve-nog apriornog pristupa.

7) O istoriji pomenutog spora vidi: B. Neunheuser, Baptism and

Confirmation, The Herder History of Dogma, New York, 1964. J. Crehan, S. J. Ten Years’Work on Baptism and Confirmation, 1945-55 u: Theological Studies, 1 (1956), str. 494-516.

8) B. Neunheuser, 11.9) B. Neunheuser, 10.10) Ep. Sil´vestr, pon. nav. str. 425. Vidi tako$e: Gavin, str. 316; Trembelas,

pon. nav. str. 132.

66

Nama je veç poznato da se pomenute odredbe zasnivaju nasvojevrsnom shvataqu blagodati i izvora blagodati. Otuda dolazii odre$ivaqe miropomazaqa kao tajinstva koje novokrwtenomsaopwtava darove (carïsmata) Duha Svetoga, tj. blagodati, koja jeneophodna za hriwçanski ùivot. Reyena odredba se navodi uskoro svim bogoslovskim uëbenicima, i istoynim i zapadnim11).Me$utim, u borbi pravoslavnih bogoslova na dva fronta (rimo-katoliykom i protestantskom) uopwte se ne postavxa pitaqe dali je pomenuta odredba dovoxna ili yak adekvatna. Jer, sama od-redba neminovno privodi zapadnoj —dilemi”. Zaista, ili blago-dat, koja je dobijena na krwtequ, yini svaki drugi dar blagodatiizliwnim (protestantsko reweqe pitaqa), ili blagodat, koja sedaje u drugom tajinstvu, u potpunosti ima —drugayiju” prirodu, iqeno —saopwtavaqe”, zbog postojeçe razlike, ne samo da moùe,nego i treba da bude —odvojeno” od krwteqa (katoliyko reweqe).Me$utim, wta ako je sama dilema nepravilna, ako je psevdodile-ma, tj. plod nepravilnih pretpostavki i sledstveno iskrivxe-nih odredbi? Eto pitaqa na koje moùe i treba da odgovori pra-voslavno bogoslovxe. Me$utim, ono moùe da odgovori samo uko-liko se oslobodi zapadnog redukcionalistiykog prilaza tajin-stvima, ukoliko se ponovo obrati istinskom izvoru - liturgij-skoj realnosti , koja u sebi ovaploçava i javxa veru i opit Crkve.

Liturgijsko svedoyeqe je potpuno jasno. Sa jedne strane,miropomazaqe je organski deo tajne krwteqa, zapravo qegovoispuqeqe, kao wto je sledeçe dejstvo tajinstva (uyewçe u Evha-ristiji) - ispuqeqe miropomazaqa.

I powto ga obuku, svewtenik se moli, izgovarajuçimolitvu svetog mira:Blagosloven si, Gospode Boùe Svedrùitexu… ti kojisi nama nedostojnima darovao blaùeno oyiwçeqe usvetom krwtequ i boùanstveno osveçeqe u ùivotvor-nom pomazaqu, ti si i sada blagoizvoleo da nanovo ro-diw vodom i Duhom slugu svoga novoprosveçenog i po-dariw mu oprowtaj voxnih i nevoxnih grehova - tisam Gospodaru, milosrdni Svecaru, daruj qemu i pe-yat dara Svetoga i svemoçnoga i oboùavanoga Duhatvoga, i priyewçe Svetim Telom i Yasnom KrvxuHrista tvoga…

Yak i u nawem danawqem yinu, koji je u mnogome razli-yit od drevnog i osiromawen u pore$equ sa sveyanim pashalnimpraznovaqem krwteqa, nema nikakve —provalije”, nikakvog pre-kida izme$u krwteqskog pogruùeqa u vodu, ritualnog oblayeqa

11) Isto; tako$e: Gavin, str. 317.

67

u belu odeçu i pomazivaqa svetim mirom. Yovek se oblayi u beluodeçu stoga wto je krwten i da bi bio pomazan.

S druge strane, —peyaçeqe” svetim mirom jeste, oyigled-no, novi akt. On je doduwe pripremxen krwteqem, ali ipak yi-nu posveçeqa pridaje radikalno novu razmeru, usled yega ga jeCrkva oduvek smatrala drugim tajinstvom – darom, tajinstvomkoje je razliyito od krwteqa.

Reyena novina se otkriva, pre svega, u formuli koju pro-iznosi onaj ko obavxa tajinstvo u vreme dok —pomazuje krwtava-noga svetim mirom, yineçi obraz krsta na yelu, oyima, nosu, us-tima, uwima, prsima, rukama i nogama”, tj. dok —peyati” svo telodragocenim mirom, koje je osvetio episkop.

—Peyat dara Duha Svetoga”.Istinsko znayeqe pomenute formule, ili pre - dara, koji

ona projavxuje, sakriveno je od mnogih bogoslova upravo stogawto su privezani za svoje sopstvene kategorije miwxeqa, wtojednostavno ne sluwaju wta govori Crkva i wto ne vide wta onayini. Zaista, veoma je primetno da se u sakramentalnoj formulikoristi jednina - —dar” (dwreà), dok bogoslovi, odre$ujuçi reyenotajinstvo, gotovo svi bez izuzetka govore o —darovima” (carïsma-ta) - u mnoùini. Oni govore da tajinstvo neofitu saopwtava—darove Svetoga Duha”. Qima izgleda da se rey koja je upotreb-xena u jednini i rey koja je uzeta u mnoùini mogu zameniti.Me$utim, suwtina stvari se sastoji u okolosti da se, na jeziku iopitu Crkve, rey koja je upotrebxena u jedini i mnoùini odno-si na dve razliyite realnosti. Rey carïsmata (—darovi SvetogaDuha”, —duhovni darovi”) yesto se sreçe i u Novom Zavetu i ucrkvenom predaqu12). Zaista, —raznovrsnost darova”, koji izlazeiz istog Duha (Razliyni su darovi, ali je Duh isti - 1.Kor.12,4)predstavxa jednu od najfundamentalnijih i najradosnijih stra-na ranog opita Crkve. Stoga se moùe pretpostaviti da bi u for-muli bila upotrebxena mnoùina kad bi cix miropomazaqa biosaopwtavaqe izvesnih konkretnih —darova”�il i —blagodati”,neophodnih da sayuvaju yoveka u hriwçanskom ùivotu. Ukoliko,pak, reyeno nije sluyaj, uzrok svakako leùi u sledeçem: novina iosobenost tajinstva se ne sastoji u saopwtavaqu yoveku nekak-vog pojedinaynog dara ili nekakvih darova Svetoga Duha, veç -samog Duha Svetoga kao dara (dwreà).

Dar Svetog Duha - Sveti Duh kao dar. Moùemo li pronik-

12) O reyi dwreà vidi ylanak: F. Büchsel, —dïdwmi, d›ron… dwreà” u: G. Kittel,

Theol. Dict. of the New Testament, t. 2, str. 166. O reyi carïsmata vidi: H.Conzelmann, —cãrisma, carïsmata” u: G. Friedrich, Theol. Dict. of the New Testament,t. 9, str. 402.

68

nuti u neizrecivu dubinu tajne i izraziti je u bogoslovskim poj-movima? Moùemo li mi razumeti da se osobenost nawe liynePedesetnice sastoji u okolnosti da zadobijamo kao dar Onoga ko-ga Hristos i samo Hristos ima po prirodi : Svetog Duha, koga odveka Otac saopwtava svome Sinu, koji nishodi na Hrista i samona Qega na Jordanu, javxajuçi ga kao Pomazanika , kao xubxenogSina i Spasitexa, drugim reyima, da dobijamo na dar Duha, kojipripada Hristu kao Qegov Duh, koji prebiva u Qemu kao Qegov%ivot? Sada, u —pedesetniykom” miropomazaqu Sveti Duh nis-hodi na nas i prebiva u nama kao liyni dar Hrista, dobijen odQegovog Oca kao dar Qegovog ùivota, Qegovog Sinovstva,Qegovog sjediqeqa sa Qegovim Ocem. Obeçavajuçi Qegovdolazak, Hristos govori: Od moga çe uzeti, i javiçe vam. Sve wtoima Otac moje je, zato vam i rekoh da çe od moga uzeti, i javitivam (Jn.16,14-15). I mi zadobijamo liyni dar Hristovog Duha nesamo stoga wto smo veç Hristovi po veri i xubavi, veç i stogawto nas vera i xubav pokreçu da ùelimo Qegov ùivot, ùivot uQemu , i stoga wto se u krwtequ, krstivwi se u Hrista, u Hristai oblayimo. Hristos je Pomazanik i mi zadobijamo Qegovopomazaqe. Hristos je Sin i mi primamo sinovstvo. Hristos imaDuha kao %ivot u sebi i nama daruje uyewçe u Qegovom%ivotu.

Dakle, u jedinstvenom, yudesnom i uistinu boùanstvenompomazaqu Duh Sveti (s obzirom da je Duh Hristov) nam dajeHrista, a Hristos (buduçi da je Duh Sveti Qegov %ivot) namdaje Duha, koji je —Duh istine, dar usinovxeqa, obruyeqe budu-çeg nasle$a, poyetak veynih dobara, ùivotvorna sila, izvorosveçeqa” (molitva anafore, Liturgija svetog Vasilija Velikog).I druga drevna liturgijska formula govori: —Blagodat Gospodanaweg Isusa Hrista i Xubav Boga i Oca i Zajednica Svetog Du-ha”. Radi se o daru i otkrivequ yoveku samog Trojiynog Boga, po-znaqu Qega, sjediqequ sa Qim, koji je Carstvo Boùije i ùivotveyni.

Sada bi trebalo da bude jasno zbog yega —peyat dara DuhaSvetoga” jeste ispuqeqe krwteqa, a u isto vreme i novo tajin-stvo, koje novokrwtenog vodi daxe. Ono je ispuqeqe krwteqastoga wto reyeni dar i —savrwenije prizvaqe” moùe da primisamo yovek yija je istinska priroda veç vaspostavxena u Hristu,koji je slobodan od —ùalca greha”, pomiren sa Bogom i Boùijomtvorevinom, koji je ponovo postao samim sobom. Ono je novo ta-jinstvo, —drugo” tajinstvo i druga epifanija i stoga - dar samogHristovog Duha Svetog. On ne pripada yovekovoj prirodi, prem-da je Bog stvorio yoveka upravo radi qegovog dobijaqa. Pri-

69

premxen i zadobivwi moguçnost svoga ispuqeqa kroz krwteqe,on yoveka uznosi iznad predela krwteqa, izvan predela —spase-qa”. Yineçi ga —hristom” u Hristu, pomazujuçi ga pomazaqemPomazanika, on otvara vrata teozisa, oboùeqa.

Eto znayeqa tajinstva peyata . U ranoj Crkvi rey sfragïV(peyat) imala je mnogo sporednih znayeqa13). Ipak, qegovo os-novno znayeqe, otkriveno u pomazivaqu svetim mirom, je jasno:peyat na nama Onoga ko vlada nama, peyat koji yuva i wtiti unama, kao u sasudu, skupocenu sadrùinu i qen miris, znak nawegvisokog prizvaqa. U Hristu, koji je —peyat jednakog poretka”(sfragïV πsotupŒÒ), mi pripadamo Ocu i prihvaçeni smo kao sino-vi . U Hristu, istinskom i jedinstvenom Hramu, mi postajemohram Duha Svetoga. U Hristu, koji je Car, Svewtenik i Prorok,mi postajemo carevi, svewtenici i proroci , te po reyima svetogJovana Zlatoustog, —u izobixu ovladavamo ne samo jednim, negosa sva tri dostojanstva”14).

Carevi, svewtenici i proroci. Me$utim, mi smo odstu-pili od ranog predaqa, te se navedena —zvaqa” u nawoj predsta-vi ne vezuju sa sadrùajem naweg hriwçanskog ùivota, nawe du-hovnosti. Mi ih vezujemo samo za Hrista: On jeste Car, Svewte-nik i Prorok. U nawim uëbenicima sistematskog bogoslovxa,sluùeqe Hrista se obiyno deli na tri sastavna dela: carsku,svewteniyku i proroyku sluùbu. Ali, kada je rey o nama, o na-wem novom ùivotu (za koji tvrdimo da je ùivot Hrista u nama inaw u Hristu), reyene kategorije se potpuno ignoriwu. Zaista,carstvenost mi pripisujemo jedino Hristu, svewtenstvo pois-toveçujemo sa klirom, a dar prorowtva nam se yini —posebnim”,koji se daje tek malobrojnim, tj. nikako po suwtinskoj stranisvakog hriwçanskog ùivota i duhovnosti. Reyeno i jeste, razumese, pravi uzrok zbog koga se na neki nayin tajinstvo Duha Sveto-ga poyelo razmatrati kao —pomoçni akt”, koji je potyiqen krw-tequ (ukoliko se yak i jednostavno ne poistoveçuje sa qim) ili,pak, kao potpuno odvojen od qega, tj. kao —konfirmacija”. Reyenoje, sa svoje strane, dovelo do suùenog i osiromawenog poimaqasame Crkve i naweg ùivota u qoj. Naw najneposredniji zadatakse sastoji u otkrivaqu, prema nawim moguçnostima, stvarnogznayeqa tri osnovne razmere istinske hriwçanske duhovnosti -carske, svewteniyke i proroyke.

13) Vidi: J. Dölger, Sphragis, Paderborn, 1911. Tako$e: J. Daniélou, Bible and

L i tu rgy , 3; J. Ysebaert, Greek Baptismal Terminology: Its Origin and EarlyDevelopment, Nijmegen, 1962; A. Stenzel, Die Taufe, Eine generische Erklärung derTaufliturgie, Innsbruck, 1957.

14) 2.Kor.3,4; Patr. Graeca, 41, str. 411.

70

3. CarHristos nas je uyinio carstvom, svewtenicima Bogu i Ocu

svome (Otk.1,5). U Qemu smo svi postali carsko svewtenstvo (1.Pt.2,9). Wta reyeno znayi za naw ùivot u Crkvi, u svetu, u konkret-nom i liynosnom modusu naweg postojaqa?

Prvo wta vezujemo sa idejom carstvenosti jeste sila ivlast, pri yemu se moç i vlast saopwtavaju odozgo: qih daje Bogi one projavxuju Qegovu vlast15). U Starom Zavetu simvol boùan-stvenog izvora vlasti jeste —pomazaqe”, koje cara obavxuje no-siocem i ispunitexem boùanstvene voxe i vlasti. Zahvaxujuçipomazaqu, car postaje dobroyinitex onima koji se nalaze podqegovom vlawçu. Qemu se uruyuju ùivoti podanika radi zawti-te i on je duùan da ih vodi ka uspehu, pobedama, blagostaqu isreçi. Reyeno shvataqe i doùivxavaqe cara svojstveno je svim—primitivnim” druwtvima i svim monarhijama. Otkriveqe,pak, Biblije tvrdi da je —carstvenost”, jow pre nego wto je po-stala pojedinayna —mana” (mana) pojedinih xudi, pripadala yo-veku kao takvome u svojstvu qegovog prizvaqa i dostojanstva.Stvarajuçi yoveka, Bog mu je dao istinsku carsku vlast: On ga jestvorio po svome obrazu, wto znayi po obrazu Cara nad carevi-ma, Onoga ko ima svu silu i svu vlast. Sledstveno, vlast je spo-yetka data yoveku kako bi vladao zemxom, i upravxao nad ribamamorskim, i nad pticama nebeskim, i nad svakom ùivotiqom, kojagamiùe po zemxi (Post.1,27-28).

Yovek je bio sazdan kao car tvorevine. Reyeno je prva iglavna istina o yoveku, izvor i osnova hriwçanske duhovnosti.Biti car, posedovati dar carstvenosti, svojstveno je samoj qego-voj prirodi. On sam proizilazi odozgo, buduçi da odozgo dobijaobraz Boùiji i vlast da tvorevinu preobrati u ono za wta je Bognaznayio. On je nosilac boùanstvene vlasti, dobroyinitex zem-xe, koja mu je data kao qegovo carstvo radi dobra i ispuqeqaqenog naznayeqa. Reyeni —antropolowki maksimalizam” uvek jenaglawavala pravoslavna tradicija. On je opstajao bez obzirana svakovrsne pokuwaje da se yovek —umaqi” i nasuprot raznim—antropolowkim minimalizmima” i sa zapada i sa istoka. Yak iu svome padu, odrekavwi se svoje carstvenosti, yovek jow uveknosi peyat svoga prvostvorenog carskog dostojanstva.

Druga duhovna istina o yoveku sastoji se u okolnosti da jepali car . Qegov pad i jeste uglavnom gubitak qegove carstve-

15) O religioznim izvorima i znayequ carstvenosti vidi: G. van der Leeuw,

Religion in its Essence and Manifestations, t. 1, str. 13.

71

nosti. Umesto da bude car tvorevine, on postaje qen rob, stogawto se odriye vlasti koja mu je data odozgo, wto se odriye —poma-zaqa”. Odriyuçi se vrhovne vlasti, on viwe nije dobroyinitextvorevine. Umesto da je vodi ispuqequ, on hoçe od qe da dobijaùivotna dobra, da je poseduje i da vlada qome radi sebe. Me$u-tim, powto ni on sam, ni tvorevina nemaju ùivot u sebi sami-ma, sa qegovim padom se zacarila smrt. I on postaje smrtni robcarstva smrti.

Iz reyenoga proizilazi treça osnovna istina: iskupxeqeyoveka kao cara. U Hristu, Spasitexu i Iskupitexu sveta, vas-postavxa se istinska priroda yoveka, tj. on ponovo postaje car.Mi yesto zaboravxamo da je carsko dostojanstvo Hrista (koje po-tvr$uje u vreme svog trijumfalnog ulaska u Jerusalim, kada gapozdravxaju kao —Cara, koji dolazi u ime Gospodqe” i koje pri-hvata i dok stoji pred Pilatom: Ti kaùew da sam ja car - Jn.18,37)u stvari i Qegovo xudsko dostojanstvo, a ne samo Boùansko. Onje Car i On se javxa kao Car stoga wto jeste Novi Adam, savrwe-ni Yovek, stoga wto vaspostavxa u sebi xudsku prirodu u qenojneizrecivoj slavi i sili.

Sve reyeno se otkriva, projavxuje i ispuqava u krwteq-skom tajinstvu. Prepora$ajuçi yoveka, ono ga vaspostavxa i kaocara. Jer, svojstvo da bude car sadrùano je u samoj qegovoj priro-di. U evharistijskom osveçequ vode (kao wto smo veç rekli) svavasexena se yoveku ponovo uruyuje kao dar Boùiji, kao qegovocarstvo. U pomazaqu —jelejem radosti” novi ùivot novokrwte-noga se objavxuje sa silom i vlawçu. On se oblayi u carsku ode-çu, a u peyatu svetog mira zadobija Hristovu carstvenost. Dakle,ukoliko se izvor hriwçanskog ùivota i duhovnosti nalazi ukrwteqskom preporodu i ukoliko je duhovnost pre svega yoveko-va realizacija dara koji je dobio u krwtequ, osnovna i glavnarazmera qegove duhovnosti se krije upravo u vaspostavxaqu qe-govog carskog dostojanstva. Sledstveno, duhovnost ponajpre imapotvrdni , a ne odreyni karakter. Ona se koreni u radosti, pri-hvataqu i potvr$ivaqu, a ne u strahu, odricaqu i poricaqu. Posvom sadrùaju i orijentaciji ona nosi kozmiyki i doksolowki(slavoslovni) karakter.

Reyeno je vaùno naglasiti stoga wto je potvrdnoj duhov-nosti uvek bila suprotstavxena i do sada se suprotstavxa (yak iunutar Hriwçanstva) odreyna duhovnost, yiji najdubxi izvorpredstavxa strah, i sledstveno - odstupaqe od Boùije tvorevinekao carstva yovekovog, duboko ukoreqeno odricaqe od ontolow-ke —blagosnosti” [dobrotnosti] tvorevine.

Nawe vreme je iz jasnih razloga naroyito prijemyivo za

72

odreynu duhovnost. Umoran i liwen iluzija, ùiveçi u haotiy-nom i obesmiwxenom svetu, koji je sam sazdao, smrvxen svojimsopstvenim —progresom”, obeshrabren zlom koje ga oyigledno po-be$uje, razoyaran u sve teorije i tumayeqa, obezliyen i porob-xen tehnikom, yovek instinktivno traùi duhovno pristaniw-te, —duhovnost” koja ga utvr$uje i opravdava u qegovom odvraça-qu od sveta i qegovom strahu pred qim, ali koja mu u isto vremepruùa i oseçaj bezbednosti i duhovnog komfora, koji iwte. Otu-da umnoùavaqe i poraùavajuçi uspeh svakovrsnih duhovnostispasonosnog bekstva (i hriwçanskih i nehriwçanskih), yiji op-wti i osnovni tonalitet jeste - odricaqe, apokalipsizam,strah i zaista manihejska odvratnost prema svetu.

—Duhovnost” navedenog tipa, yak i ako poprima hriwçan-sko obliyje i uklapa se u —hriwçansku” terminologiju, zapravonije hriwçanska, veç naprotiv - qeno izdajstvo. Spaseqe ni ukom sluyaju ne moùe biti —bekstvo”, prosto odricaqe, dovoxnostvlastitom pravednowçu, koja se sastoji u napuwtaqu grehovnogsveta. Hristos nas spasava, vaspostavxajuçi nawu prirodu (wtonas neizbeùno pretvara u deo tvorevine) i prizivajuçi nas dabudemo qeni carevi. On je Spasitex sveta, a ne Spasitex od sve-ta . I On nas spasava yineçi da ponovo postanemo ono wto jesmo.Stoga se osnovni duhovni akt (koji je pravedno izvor svake du-hovnosti) ne sastoji u poistoveçivaqu sveta sa zlom, niti suw-tine stvari - sa skretaqem od qe i sa qenim izdajstvom, kao niuzroka - sa unakaùenim qegovim posledicama. On se ne sastoji ujednostavnom odvajaqu —dobra” od —zla”, nego u utvr$ivaqu —bla-gosnosti” svega wto postoji i ùivi, ma kako qegovo postojaqebilo slomxeno i potyiqeno vlasti zla. Prvo duhovno iskuweqese sastoji u poistoveçivaqu sveta i zla. Stoga i hriwçanska du-hovnost zapoyiqe od qihovog dexeqa. Razume se, mi ùivimo uskvernom svetu. Izgleda da nema granica qegove iskvarenosti,da nema granica stradaqu i surovosti, obmani i laùi, grehu iprestupima, nepravdi i tiraniji. Oyajaqe i odvratnost izgledada nemaju neophodnost za opravdaqem. Wtaviwe, oni mogu da seocene kao projavxivaqe mudrosti i naravstvene pristojnosti.Pa ipak, prvi plod vaspostavxaqa carstvenosti u nama jeste nesamo moguçnost, veç u duhovnom smislu i obaveza da se, nalazeçise u grewnom svetu, radujemo qegovoj —blagosnosti”. Mi trebaradost, blagodarnost i svest o —blagosnosti” tvorevine da uyi-nimo osnovom naweg vlastitog ùivota. Bez obzira na sva skre-taqa, —iskvarenost”, na sve zlo, mi treba da wtitimo ontolowku—blagosnost” i prizvaqe yoveka i svega wto postoji i wto mu jebilo dato kao carstvo. Yovek zloupotrebxava svoje prizvaqe i u

73

uùasnoj zloupotrebi - unakazuje svet i sebe. Me$utim, samo posebi qegovo prizvaqe je dobro . U svom opwtequ sa svetom, pri-rodom i drugim xudima, yovek zloupotrebxava svoju vlast. Me$u-tim, sama po sebi qegova vlast je dobro . Zloupotreba stvaralay-kih sposobnosti u umetnosti, nauci i u svom qegovom ùivotuyoveka privodi mraynim i $avolskim granicama. Me$utim,stvaralayka sposobnost sama po sebi, stremxeqe ka lepoti iznaqu, ka smislu i ispuqequ jeste dobro . On zadovoxava svojuduhovnu glad i ùe$ hraneçi se otrovom i laùju. Me$utim, glad iùe$ sami po sebi su dobro . On se klaqa idolima. Me$utim, samoqegovo stremxeqe ka pokloqequ jeste dobro . On daje nepravil-ne nazive stvarima i nepravilno interpretira realnost. Me$u-tim, qegov dar davaqa imena i poimaqa jeste dobro . Yak i qego-ve strasti, koje ga najzad ruwe kao i qegov ùivot, jesu zapravounakaùeqe, —zloupotreba” i nepravilno usmereni darovi vlas-ti i sile. Dakle, zaglupxen i unakaùen, krvav i porobxen, slepi gluv, yovek ostaje odreknuti car tvorevine, objekat beskonayneboùanstvene xubavi i uvaùavaqa. I videti reyeno, wtititi re-yeno, radovati se reyenome kroz play zbog pada, blagodariti zareyeno - i jeste dejstvo istinske hriwçanske duhovnosti, —ob-novxenog ùivota”�u nama.

Powto smo ustanovili reyeno, ra$a se pitaqe: wta trebada yinimo . Kako da realizujemo nawu carstvenost? Navedeno pi-taqe nas privodi drugoj strani, ili pre - samom srcu tajinstvakrwteqa, centralnom mestu, koje u qemu zauzima Krst Hristov.

4. Raspeti CarU tajinstvu krwteqa u nama Raspet Car vaspostavxa na-

wa carstvenost na Krstu. Na kraju istorije spaseqa nama se za-vewtava Carstvo (Lk.22,29), koje nije od ovoga sveta, veç - dolazeçeCarstvo.

Upravo u navedenoj tayci, pri sudaraqu sa paradoksal-nowçu carstvenosti Hrista i ujedno nawe nove carstvenosti uHristu, hriwçansku duhovnost ugroùavaju dve uzajamno iskxu-yive krajnosti tumayeqa: prva se sastoji u ograniyavaqu zavew-tanog carstva samo na svet, a druga - u qegovom svo$equ samo nabuduçe Carstvo. Postoje xudi koji bi sa radowçu potpisali svedo sada reyeno o carstvenosti, o potvrdnom i kozmiykom sadrùa-ju hriwçanske duhovnosti, pri yemu bi ipak izveli zakxuyak daje qena osnovna usmerenost okrenuta ovome svetu i vezana sa mo-guçnowçu koja je data yoveku da svet vodi ka ostvarequ CarstvaBoùijeg u qemu. Me$utim, postoje i xudi koji, naglawavajuçi—onostranost” Carstva, koje je objavxeno i obeçano u Jevan$exu ,

74

odbacuju i smatraju iskuweqem priznavaqe duhovnosti u —ak-tivnosti” i —mewaqu”, xudi koji su napravili tvrdi zid kojiodvaja —duhovno” od —materijalnog”. Dakle, postoje dva razliyitavi$eqa, dva puta, dve —duhovnosti”, koje faktiyki vode ka dvapotpuno razliyita poimaqa same Crkve i hriwçanskog ùivota.

Ipak, razmatrane u kontekstu Hristovog Krsta, obe taykeglediwta izgledaju ograniyene s obzirom da je u krajqem sluyajuza obe karakteristiyno ignorisaqe Krsta, ili govoreçi reyimaapostola Pavla - —obesnaùeqe Krsta” (1.Kor.1,17). Zaista, ukoli-ko sam vaspostavxen u Hristu za carevaqe, ali carstvo koje mije —zavewtano” —nije od ovoga sveta”, yitav moj ùivot kao Hriw-çanina zavisi od odgovora na sledeçe pitaqe: kako mogu da pove-ùem obe realnosti, obe tvrdqe, koje su upuçene i monahu-usam-xeniku i Hriwçaninu koji ùivi u svetu i koji ima svetskipriziv? Kako ja mogu voleti svet, koji je Bog stvorio i zavoleo, iu isto vreme prihvatiti zahtev apostola: Ne xubite sveta niwto je u svetu (1.Jn.2,15)? Kako ja mogu potvr$ivati gospodstvoHrista nad svim wto postoji, a u isto vreme svu moju veru, nadui xubav obraçati na buduçe Carstvo? Kako treba da primim svo-ju carstvenost i u isto vreme da umrem za svet i da imam ùivotsakriven sa Hristom u Bogu (Kol.3,3)?

Na navedena odluyujuça pitaqa nije moguçe naçi odgovorna nivou racionalnog rasu$ivaqa, uz pomoç taynih logiynih ka-tegorija, u okvirima nawih —duhovnosti”, koje su stvorene xud-skom rukom, buduçi da paradoksi nemaju reweqa. Eto zbog yegayak i nawa duhovna i religiozni reweqa, bez obzira na qihovohriwçansko obliyje (koje veoma lako poprimaju), faktiyki osta-ju dohriwçanska ili nehriwçanska i veoma yesto se svode samona spaseqe bekstvom , ili na yisti aktivizam . Jedinstveni odgo-vor (uvek jedan i isti, pa ipak radikalno nov za svakog yoveka)sadrùan je u tajni, koja yini dubinu, srce hriwçanskog otkrive-qa, u tajni koja nikada ne moùe biti svedena na jednu ideju,uputstvo ili univerzalni moralni kodeks (stoga wto nam se ot-kriva po meri sa kojom je primamo). U qu mi treba da u$emo uko-liko ùelimo da primimo qeno znayeqe i silu. Radi se, naime, otajni Krsta .

Carstvenost Hrista i nawa nova carstvenost u Qemu nemogu da se shvate i prihvate izvan tajne Krsta. Naprotiv, upra-vo Krst i samo Krst zauvek ostaje jedinstveni istinski simvol,tj. projavxeqe i dar carstvenosti, otkriveqe qene vlasti i qe-no saopwtavaqe nama. Zapravo jedino tajna Krsta objediquje obepomenute tvrdqe, koje na nivou xudske logike protivreye jednadrugoj - tvrdqe o carstvenom prizvaqu yoveka u odnosu na Boùi-

75

ju tvorevinu i tvrdqe da Carstvo —nije od ovoga sveta”. Ona ihobjediquje stoga wto nam Krst otkriva kao nayin ùivota, kao—nepobedivu i nepostiùnu i boùanstvenu silu”, koja realizujeveru u ùivotu, a ùivot pretvara u carstvovaqe.

Na koji nayin? Ponajpre, Krst nam daje istinsko i gorqeotkriveqe o ovome svetu kao o palom svetu, yiji se pad i oskrnav-xeqe sastoje u odricaqu od Boga, od Qegove carstvenosti isledstveno - u odbacivaqu istinskog ùivota, koji je dat svetu itvorevini. Upravo u Hristovom raspeçu svet se u potpunostiprojavxuje i ispoxava svoj krajqi smisao. Golgota zaista jesteunikalni doga$aj, ne samo u smislu u kome se svaki doga$aj, neza-visno od qegove vaùnosti, moùe nazvati unikalnim: ograniyensamo na one koji su imali uyewça u qemu, odnoseçi se na kon-kretan momenat u vremenu, na konkretno mesto u prostoru isledstveno, ostavxajuçi —nevine” sve ostale xude i sav ostalisvet. U stvarnosti, ona je unikalna stoga wto predstavxa odlu-yujuçi i sveobuhvatni izraz, iscrpnu realizaciju yovekovog od-ricaqa od Boga, koje je, saglasno Svetom Pismu , imalo svoj poye-tak jow u raju i koje je svet koji je Bog sazdao pretvorilo u —ovajsvet”, u carstvo greha, raspadaqa i smrti. Bezakono odricaqe odBoga postalo je zakon postojaqa ovoga sveta. Stoga je Krst otkri-veqe da je svaki greh (uyiqen od postanka sveta, pa do qegovogkraja, u svim vremenima, na svakom mestu, svakim yovekom, neza-visno da li je ùiveo pre ili posle Hrista, da li je verovao uQega ili ne) zapravo odbijaqe Boga, prihvataqe realnosti zla ipotyiqavaqe qoj. A krajqe izraùavaqe zla i predstavxa odba-civaqe i razapiqaqe Hrista. Po reyima apostola Pavla, posleraspeça otpali od Hrista opet raspiqu u sebi Sina Boùijega(Jev.6,6). Po reyima Paskala, —Hristos je u smrtnim mukama” dokraja sveta. Reyeno se dewava stoga wto Krst pokazuje sadrùajsvakog greha kao odricaqa od Boga, a samo odricaqe - kao bezako-ni zakon ovoga sveta.

Buduçi krajqe otkriveqe o ovom svetu i o qegovom zlu,Krst je i qegova odluyujuça i konayna osuda (wto predstavxadrugu stranu tajne Krsta). Jer, projaviti i razotkriti zlo kaozlo upravo i znayi osuditi ga. Projavxujuçi ovaj svet kao odri-caqe od Boga i sledstveno - kao greh, projavxujuçi ga kao odrica-qe od ùivota i sledstveno - kao smrt , Krst mu donosi presudu.Jer, greh ne moùe biti —popravxen” i smrt ne moùe biti —is-kupxena”. —Ovaj svet” je osu$en stoga wto sam sebe osu$uje Krs-tom: on sebe projavxuje kao bespuçe . On nema yime da ùivi, onnema niwta da predloùi, izuzev besmislenosti smrtnog ùivotai apsurdnosti smrti. Dakle, Krst Hristov javxa i znamenuje kraj

76

i smrt ovog sveta.Sada, obratimo paùqu na treçu, radosnu i slavnu stranu

tajne Krsta. Otkrivajuçi da ovaj svet jeste greh i smrt, osu$uju-çi ga na pogibao, Krst postaje poyetak spaseqa sveta i otkrivaCarstvo Boùije. On spasava svet, osloba$a ga od —ovoga sveta”,saopwtavajuçi nam da —ovaj svet” nije suwtina ili priroda sve-ta, veç samo nayin ili forma qegovog postojaqa, wtaviwe -prolazni nayin (1.Kor.7,31). On otkriva Carstvo Boùije, pokazu-juçi da nije —drugi svet”, druga tvorevina, koja dolazi kao zame-na za ovaj svet, veç - sama tvorevina, oslobo$ena kneza ovoga sve-ta, vaspostavxena u svojoj istinskoj prirodi i konaynom nazna-yequ, gde je Bog sve u svemu (1.Kor.15,28).

Sada moùemo razumeti zbog yega u Hriwçanskoj veri, ova-ploçenoj i saopwtavanoj u liturgijskom iskustvu Crkve, Krstpredstavxa istinsku epifaniju carske slave Hrista i Qegovogzacareqa. Sada se proslavi Sin Yoveyiji, i Bog se proslavi u Qemu(Jn.13,31). Navedenim reyima Crkva na jutrequ Velikog petka za-poyiqe praznovaqe Pashe . Hteo bih jow jednom da naglasim: ne uNedexu, nego na Veliki petak . Jer, u ranoj tradiciji rey —Pasha”se nije odnosila samo na Nedexu (kao u danawqe vreme), veç nanerazdexivu tajnu pashalnog trodnevxa (triduum paschale) - na Pe-tak, Subotu i Nedexu . I upravo reyeno jedinstvo, unutrawqauzajamna zavisnost izme$u Dana Krsta, Dana Pogreba i DanaVaskrseqa, otkriva nam pobedu Hrista i Qegovo venyaqe naCarstvo i sledstveno - prirodu samog Carstva, koje nam je daro-vao.

U liturgijskoj epifaniji Petak (dan raspeça) uistinu jes-te dan ovoga sveta , dan qegovog krajqeg samorazotkrivaqa, qego-ve vidxive pobede i qegovog odluyujuçeg poraza. Odriyuçi seHrista i osu$ujuçi ga, ovaj svet projavxuje svoju krajqu grehov-nost, javxajuçi se kao zlo . Uklaqajuçi ga sa puta, osu$ujuçi ga nasmrt, on po spoxawqoj vidxivosti - praznuje. Ipak, na samomdelu, on upravo u reyenome konayno i nepovratno trpi poraz.Stojeçi pred svojim sudijama, buduçi osu$en, podvrgavajuçi semuyequ i poruzi, prikucavan za Krst, stradajuçi i umiruçi,Hristos zapravo jedini praznuje. Jer, Qegova posluwnost, Qego-va xubav, Qegovo sveprawtaqe odnose pobedu nad ovim svetom.Iz same dubine Qegovog navodnog poraza do nas dolazi prvo is-povedaqe Qega kao Cara: u natpisu Pilata na Krstu, u uzvikuumiruçeg razbojnika, u reyima kapetana: Zaista ovaj bewe SinBoùiji (Mt.27,54).

Potom nastupa Velika subota, —Blagoslovena subota”, danprividne pobede smrti, a opet na samom delu - qenog poraza, ko-

77

ji joj je naneo Hristos. I dok izgleda da smrt (kao nepromeqivizakon ovoga sveta) —guta” Hrista, i sledstveno potvr$uje svojesveopwte gospodstvo, u samoj stvari - sama biva —progutana pobe-dom” (1.Kor.15,54). Jer, Onaj ko sebe dobrovoxno predaje smrti, usebi nema smrti i stoga je iznutra uniwtava %ivotom i Xubav-xu, koji predstavxaju —smrt smrti”.

I kada u treçi dan Bog vaskrsava Hrista iz mrtvih, Qe-gov ùivot (nad kojim —smrt viwe ne vlada”) saopwtava prisus-tvo Carstva Boùijeg —me$u nama”. Upravo na reyeno se odnosipashalna radost: u ovom svetu se javxa Carstvo, koje nije —od ovo-ga sveta”, javxa se kao novi ùivot. I naw svet sada i sve do ko-naynog sjediqeqa u Bogu odzvaqa boùanstvenim prizivom: —Ra-dujte se”.

Sada (i samo sada) mi moùemo odgovoriti na pitaqe kojeje postavxeno u poyetku poglavxa - o znayequ naweg novog car-skog dostojanstva, koje nam je darovano u tajinstvu pomazaqa. Mimoùemo da odgovorimo na qega stoga wto nam se u Krstu Hristo-vom otkriva sadrùaj Carstva i daruje qegova sila. Carsko poma-zaqe uistinu nas yini carevima. Me$utim, carsko dostojanstvo,koje nam se saopwtava Svetim Duhom, jeste dostojanstvo raspetecarstvenosti samoga Hrista - Krsta kao carstvenosti i carstve-nosti kao Krsta. Buduçi ovenyaqe Hrista kao Cara, Krst namotkriva jedinstveni put ka nawem ovenyaqu zajedno sa Qim, kavaspostavxaqu nawe carstvenosti.

Najsavrweniji opis reyenog puta daje nam apostol Pavle,koji piwe: A ja ne bilo da se yim drugim hvalim osim krstom Gos-poda nawega Isusa Hrista, kojim se meni razape svet i ja svetu (Gal.6,14). Navedene reyi izraùavaju potpuno novi i jedinstvenohriwçanski pogled na svet i yovekov priziv i ùivot u ovomsvetu. Qegova novina se sastoji u sledeçem: on pobe$uje polari-zaciju, redukcionizam, —ili-ili” svih —duhovnosti” i —pogledana svet” koji ili samo primaju, ili samo odbacuju svet, pretvara-juçi religiju ili u —ovostrani” aktivizam ili u bekstvo u —ono-stranost”. U svim navedenim —duhovnostima” i religijama KrstHristov je, govoreçi reyima apostola Pavla, —obesnaùen”. Nepostoji, naime, potreba za qim i stoga on za svagda ostaje (yak iu oblasti religije) sablazan za jedne i bezumxe za druge (1.Kor.1,23).

Reyi: Meni se razape svet, znaye da Krst predstavxa jedin-stveni kriterijum svega i krajqu meru yitavog ùivota i svakogpostupka. Reyeno sa jedne strane znayi odbacivaqe sveta kao—ovoga sveta”, tj. yovekovog ropstva grehu i smrti, sveta kao —po-hote telesne, pohote oyiju i nadmenosti ùivxeqa” (1.Jn.2,16).

78

Hristovo raspeçe je pokazalo iskvarenost i poroynost sveta uobliyju —ovoga sveta”, wto çe na vekove ostati sud nad qim i qe-gova presuda. Me$utim, svet nije osu$en u ime i radi nekog dru-gog sveta, veç u ime i radi qegove sopstvene istinske suwtinei qegovog prizvaqa, koji se otkrivaju Krstom u veri, xubavi iposluwnosti Sina Yoveyijeg. Dakle, javxajuçi samoosudu i sled-stveno kraj ovog sveta, Krst, sa druge strane, yini moguçim is-tinsko prihvataqe sveta kao Boùije tvorevine, kao objekta bes-konayne Boùije xubavi i staraqa. Eto znayeqa reyi: Meni serazape svet. U Hriwçanskoj veri i hriwçanskom pogledu na svetmi nalazimo zaista antinomiyno sapostojaqe, uzajamnu zavis-nost i uzajamno proùimaqe odricaqa i prihvataqa sveta: odri-caqa kao jedinstvenog nayina prihvataqa i prihvataqa koje ot-kriva pravi smisao i cix odricaqa.

Me$utim, navedeni pogled na svet ostaje antinomija, tj.jednostavno —uyeqe”, ukoliko —se nisam razapeo za svet”. Samo umeni, u mojoj veri, u mom ùivotu i u mojim dejstvima reyeno uye-qe moùe postati ùivot, a Krst Hristov - dobiti silu. Jer, poHriwçanskoj veri, svet nije —ideja”, apstraktna i bezliyna —ce-lina”, veç uvek konkretni i jedinstveni dar xudskom biçu: svet,koji mi je Bog dao u vidu mog ùivota i mog naznayeqa, mog pri-zvaqa, mog posla, moje odgovornosti. Nikakva ideja, nikakvo uye-qe ne moùe da spase svet. Pa ipak, on gine ili se spasava u sva-kom yoveku. I on se spasava svaki put kad yovek primi Krst isvoje sopstveno —raspeçe za svet”. Reyeno znayi postojano, ne-prestano usixe raspoznavaqa dobra i zla, zaista smrtnu borbuza pobedu u yoveku qegovog visokog prizvaqa. Ono znayi trajnoodricaqe od sveta kao —ovog sveta”, tj. od qegove samodovoxnostii samousredsre$enosti, od qegove poroynosti i grehovnosti, odsvega wto Pismo naziva —nadmenowçu”, i u isto vreme postojanoprihvataqe sveta kao Boùijeg dara nama i nayina naweg uzras-taqa u Qemu i sjediqeqa sa Qim.

Meni se razape svet i ja svetu. Eto taynog opisa i odre$e-qa nawe carstvenosti, koja je u nama vaspostavxena kroz carskopomazaqe i saopwtena Svetim Duhom. Sve je vawe, a vi ste Hris-tovi, a Hristos Boùiji (1.Kor.3,23). Sve je vawe : svet je ponovonaw i mi zaista imamo vlast nad qim. Svaki xudski priziv jesvewten i blagosloven. U krajqem sluyaju, svaki priziv je jedin-stven, buduçi da je svako xudsko biçe jedinstveno. Sve osim gre-ha i zla se prima, moùe i treba da se vrwi u znaqu Boga i jedin-stvu sa Qim. Sve moùe da javxa i izraùava dobro, istinu i kra-sotu Carstva Boùijeg. Ipak, ma kako izgledalo paradoksalno ibezumno za mudrost ovog sveta, unutrawqi zakon nove carstve-

79

nosti i vlasti tayno je suprotstavxen zakonu koji se prihvatakao samooyigledan —u rodu ovome”.

Nova i zaista carska vlast, koju je yoveku dao Hristos,prolazi kroz ovaj svet i savladava qegovu konaynost, qegoveprirodne granice, qegove zatvorene horizonte. Ona predstavxavlast da se svet ponovo uyini boùanstvenim, a ne Bog - svet-skim. Reyena vlast nepromeqivo odbacuje ovaj svet kao samodo-voxnu vrednost, samodovoxnu lepotu i smisao. Ona postojano—presazdaje” svet kao usho$eqe Bogu. Jer, greh se ne sastoji jedno-stavno u zloupotrebi vlasti, niti u pojedinaynim skretaqima inedostacima, veç jedino u okolnosti da yovek voli svet radi qe-ga samog, te yak i Boga pretvara u slugu sveta. Nije dovoxno samoverovati u Boga i ovaj svet praviti —religioznim”. Istinska ve-ra u Boga i istinska religija pre se sastoje u tajanstvenoj i ujed-no tvrdoj uverenosti da je Carstvo Boùije objekat naweg oyeki-vaqa, nawe nade i xubavi, da jeste, da je uvek bilo i da çe uvekbiti: —ne od ovog sveta”, ostajuçi —s one strane”. I jedino onomoùe dati smisao i vrednost svemu u ovome svetu.

Dakle, vaspostaviti yoveka kao cara ne znayi snabdeti ganekom natprirodnom silom i vlawçu, qegovoj svetovnoj aktiv-nosti dodati novu orjentaciju ili ga uyiniti iskusnijim leka-rom, inùeqerom ili piscem. Neverujuçi mogu biti i yesto jesu—iskusniji” u nauci, tehnici, medicini itd. Vaspostaviti yo-veka kao cara znayi, pre svega, osloboditi ga od pogleda na svereyeno kao na viwi smisao i vrednost xudskog postojaqa, kao najedinstveni horizont xudskog ùivota. I upravo reyeno osloba-$aqe, kao niwta drugo, potrebuje savremeni sekularizovani yo-vek. Jer, mada sve boxe saznaje kako da —natera stvari da mu slu-ùe”, on je danas izgubio svako znaqe o onome wta same stvaripredstavxaju. On se pretvorio u slugu idola koje je sam prizvao ubiçe. Upravo pomenuta sloboda, koja dolazi od opita i poznaqaCarstva, koje —nije od ovoga sveta”, neophodna je yoveku i yi-tavom nawem svetu, a ne nawi ùalosni prizivi na mewaqe inawe potyiqavaqe ovome svetu sa qegovim prolaznim filoso-fijama i parolama. Tek powto yovek okusi Carstvo, sve u ovomsvetu çe ponovo postati znak, obeçaqe i glad za Bogom. Tek pow-to ponajpre uziwtemo Carstvo, mi çemo poyeti istinski da seradujemo svetu i da istinski —imamo vlast nad qime”. I svestvari se ponovo yiste, a nawe vi$eqe i znaqe o qima postajejasno i qihovo koriwçeqe - dobro. Nawe naznayeqe, prizvaqeili posao dobijaju smisao i postaju radost i izvor radosti, makakvi bili (u slavi ili u nepoznatosti, znayajni ili beznayajnipo standardima ovoga sveta), buduçi da poyiqemo da ih oseçamo

80

u Bogu i kao znak Qegovog Carstva, a ne same po sebi. Jer, sve jevawe… svet, ili ùivot, ili smrt, ili sadawqe, ili buduçe, sve jevawe, a vi ste Hristovi, a Hristos Boùiji (1.Kor.3,21-23).

Eto naweg novog carskog zvaqa, koje dobijamo u carskompomazaqu Svetim Duhom, carskog zvaqa onih kojima je —zavew-tano Carstvo” (Lk.22,29). I onaj ko je okusio qegovu radost, mir ipravednost, moùe savladati ovaj svet slavnom silom Krsta, mo-ùe ga prineti Bogu i sledstveno - preobraziti ga. Reyeno nasprivodi drugom dostojanstvu, koje nam se daruje u tajinstvu Sve-tog Duha: svewteniykom dostojanstvu.

5. SvewtenikIdeja svewteniykog naznayeqa hriwçanskog ùivota, za-

dobijena u daru Svetog Duha, bila je jow viwe zaboravxena nego-li ideja nove carstvenosti yoveka u Hristu. Ona je bila zabo-ravxena stoga wto ju je postepeno i potpuno rastvorila stara,faktiyki dohriwçanska, dualistiyka koncepcija dexeqa crk-venog tela na klir i svetovqake, u yijoj osnovi leùi tvrdqa onesvewteniykoj prirodi onih koji se nazivaju svetovqaci. Pri-hvatajuçi svo$eqe na stare kategorije, faktiyki odbacujuçipreobraùaj i, sledstveno - radikalno obnovxeqe u Hristu svihstvari, svih pojmova i same religije, hriwçanska misao se su-sreçe sa laùnom dilemom: ili profesionalno svewtenstvo is-kxuyuje iz Crkve ideju svewteniykog obraza svih Hriwçana ilisvewteniyki obraz svetovqaka i sledstveno cele Crkve (kojuapostol odre$uje kao carsko svewtenstvo - 1.Pt.2,9) treba da is-kxuyi neophodnost profesionalnog svewtenstva. I opet yistoxudsko shvataqe, primeqeno na tajnu Crkve, dovodi do iskriv-xenog shvataqa same tajne i neizbeùno vodi osiromawequ bogo-slovxa, bogosluùeqa i poboùnosti.

Rana, pak, Crkva je yvrsto znala i potvr$ivala neophod-nost profesionalnog svewtenstva u Crkvi i —carstveno svew-tenstvo” same Crkve , kao dve suwtinske i uzajamno dopuqavajuçerazmere samog qenog ùivota: suwtinske (jer ishode iz qenogopita Hrista i Qegovog jedinstvenog svewtenstva) i uzajamnodopuqavajuçe (jer se u qihovoj uzajamnoj korelaciji otkriva mes-to i znayeqe i jednog i drugog u ùivotu i sluùequ Crkve)16).

Stoga, pre svega treba objasniti istinsko znayeqe Hris-tovog svewtenstva . Jer, tek kad se Qegovo svewtenstvo poyelosvoditi na —klerikalne” kategorije i posmatrati kao izvor jedi-

16) Vidi: Paul Daubin, S. J., Le Sacerdoce Royal des Fidèles dans la tradition

ancienne et moderne, Paris, 1950.

81

no —profesionalnog” svewtenstva, pojavile su se pomenuta is-krivxavaqa, koja su vodila ka raskidu sa ranim opitom i tra-dicijom. Mi treba da shvatimo da se svewtenstvo Hristovo, kaouostalom i Qegova carstvenost i (kako çemo docnije videti)Qegova proroyka sluùba korene pre svega u Qegovoj xudskojprirodi, buduçi neraskidivi deo i izraz Qegovog yovewtva.Stoga wto je Novi Adam, savrweni Yovek, Presazdatex yoveka uqegovoj celosti i punoti, Hristos je Car, Svewtenik i Prorok.Koristeçi bogoslovsku terminologiju, moùe se reçi da se soti-riolowki znayaj tri dostojanstva sastoji u qihovom ontolowkomkarakteru, tj. u qihovoj prinadleùnosti samoj prirodi yoveka,koju je prihvatio Hristos radi naweg spaseqa. Dakle, yovekovapriroda u sebi sadrùi svewteniyko naznayeqe, koje je bilo iz-gubxeno u grehopadu, ali koje se vaspostavxa i ispuquje u Hris-tu. Stoga niye prvo pitaqe: wta za yoveka znayi qegovo svewte-niyko zvaqe? Odgovorivwi na qega (wto istovremeno znayi iodgovoriti na pitaqe o smislu Hristovog svewtenstva), mi mo-ùemo da shvatimo znayeqe, s jedne strane, —carstvenog svewten-stva”, kao stvarnog modusa hriwçanskog ùivota i, sa druge stra-ne, —profesionalnog” svewtenstva, kao forme postojaqa Crkve.

—Carstveno svewtenstvo” - nije prosto carstvenost iliprosto svewtenstvo, nego qihova uzajamna veza kao ispuqeqe,realizacija jednog u drugom. Eto tajne yoveka, otkrivene u Hris-tu. Atributi cara jesu vlast i gospodstvo, a delo svewtenika jeda prinosi ùrtvu, tj. da bude posrednik izme$u Boga i tvorevi-ne, —posvetitex” ùivota posredstvom qegovog ukxuyeqa u Bo-ùansku voxu i poredak. Dvojna funkcija bila je svojstvena yove-ku od samog poyetaka, premda u vidu jedinstvene funkcije, u ko-joj prirodna carstvenost yoveka nalazi svoje ispuqeqe u svew-tenstvu, dok ga qegovo prirodno svewtenstvo yini carem tvo-revine. On ima —vlast” i —gospodstvo” nad svetom, premda jeostvaruje posredstvom osveçeqa sveta, —privodeçi” ga sjediqequsa Bogom. Ne samo da je qegova vlast od Boga i pod Bogom, veçqen cix i sadrùaj jeste Bog kao konayno blago, koje sayiqava,kako smo veç videli, unutrawqi zakon sve vlasti. Stoga se vlasti ostvaruje u ùrtvi , koja je dugo pre nego wto je postala gotovosinonim reyi —iskupxeqe”, bila i jow uvek produùava da budesuwtinski izraz stremxeqa yoveka ka sjediqequ sa Bogom, tvo-revine - ka svome osuwastvxequ u Bogu. Ona u suwtini jeste po-riv, akt hvale, blagodareqa i sjediqeqa. Dakle, yovek je car isvewtenik po prirodi i po prizvaqu.

Pad yoveka sastoji se u qegovom odricaqu od svewteniy-kog priziva, u qegovom odbijaqu da bude svewtenik. Prvorodni

82

greh se sastoji u yovekovom izabiraqu nesvewteniykih odnosasa Bogom i svetom. I moùda ni jedna rey ne izraùava boxe suw-tinu novog, —palog”, nesvewteniykog obraza ùivota, negoli reykoja je u nawe vreme zaista napravila porazno uspewnu karijerui zaista postala simvol savremene kulture - potroway. Spoyetkaovenyavwi sebe titulom homo faber (umewni yovek), a zatim homosapiens (razumni yovek), yovek je oyigledno nawao svoje konaynoprizvaqe kao potroway. Treba reçi da postoje xudi u nawemvremenu koji u zawtiti svojih potrowaykih prava vide veliko,pa yak i herojsko naznayeqe. Da li treba da dokazujemo da reyeni—ideal” nayisto iskxuyuje samu ideju ùrtve, svewteniykog pri-zvaqa yoveka? Zaista, radi se o tuùnom dostignuçu i gordojtvrdqi naweg veka, koje su prethodne generacije pokuwavalelicemerno da sakriju. Naravno, potroway se nije rodio u HH ve-ku. Prvi potroway bewe Adam. On nije izabrao svewteniyki,nego potrowayki pristup svetu: —jesti ga”, iskoristiti ga i vla-dati qime za sebe, izvlayiti blaga iz qega, a ne - donositi gaBogu, prinositi ga Bogu kao ùrtvu, vladati qime za Boga i u Bo-gu. Najtragiyniji plod pomenutog prvorodnog greha jeste okol-nost da se i sama religija pretvorila u —potrowayku robu”, kojaje prizvana da zadovoxava nawe —religiozne potrebe”, da sluùikao zawtitni omotay ili lekarstvo, da nas snabdeva jeftinimoseçaqem sopstvene pravednosti i podjednako jeftinim, samo-zatvorenim i samodovoxnim —duhovnostima”, pri yemu je snabde-vay svega reyenoga postao svewtenik. Qegova posebna i svewte-na punomoçja treba da garantuju korisnost religije za druwtvo ikulturu, koji inaye ne bi imali ni najmaqeg interesa za boùan-stveni priziv yoveka i yitave tvorevine.

Nema potrebe da se govori da je pravo hriwçansko shvata-qe yoveka, religije i svewtenstva bilo drugayije. U svom Ova-ploçequ, u prinowequ sebe Bogu radi spaseqa sveta, Hristos jepokazao istinu, tj. svewteniyku prirodu yoveka. Darujuçi namsvoj ùivot u krwtequ i miropomazaqu, On u nama vaspostavxanawe svewtenstvo: vlast da telesa svoja damo u ùrtvu ùivu, sve-tu, ugodnu Bogu (Rim.12,1) i da yitav svoj ùivot pretvorimo u —slo-vesno sluùeqe”.

Crkva je sama dar i prisustvo novog ùivota u svetu isledstveno - prinoweqe, ùrtva i sjediqeqe. Ona tako$e po ne-ophodnosti poseduje svewteniyku prirodu u svoj celokupnostikao Telo Hristovo i u svojim ylanovima, kao ylanovima reyeno-ga Tela. Qena svewteniyka priroda projavxuje se u odnosu pre-ma sebi samoj, buduçi da se qen ùivot sastoji u prinowequ sebeBogu. Ona se projavxuje i u qenom odnosu prema svetu i u qenojmisiji prinoweqa sveta Bogu, tj. qegovom osveçequ. —Tvoje od

83

tvojih tebi prinoseçi zbog svega i za sve”. Reyeno prinoweqestoji u centru Evharistije, Tajinstva u kome Crkva svagda posta-je —ono wto jeste” upravo stoga wto Evharistija izraùava i is-puqava sav qen ùivot, samu suwtinu yovekovog prizvaqa i na-znayeqa u svetu.

Reyeno prizvaqe se sastoji u osveçivaqu i preobraùava-qu sebe i svog ùivota, i celog sveta, koji je svakome od nas datkao nawe carstvo. Sebe treba osveçivati postojanim prinowe-qem svoga ùivota, svoga rada, svojih radosti i stradaqa Bogu,ostavxajuçi ih uvek otvorenim voxi Boùijoj i blagodati. Mitreba da se staramo da budemo ono wto smo postali u Hristu, tj.hram Duha Svetoga, pretvarajuçi naw ùivot u ùivot kakvim gaje uyinio Duh Sveti, tj. u Liturgiju, u sluùeqe Bogu i jedinstvosa Qim. Svet treba osveçivati kroz staraqe da budemo —xudi zadruge”, naravno ne u smislu postojanog uyewça u druwtvenimili politiykim delima (na wta u nawe vreme yesto svodeHriwçanstvo), nego u znayequ da svuda, svagde i u svemu budemosvedoci Hristove istine (koja jedina jeste istinski ùivot) inosioci ùrtvene xubavi (koja yini krajqu suwtinu i sadrùajyovekovog svewtenstva).

Najzad, samo u svetlosti —carstvenog svewtenstva”, koje seu nama vaspostavxa i koje dobijamo u tajinstvu Svetoga Duha, mimoùemo da shvatimo pravo, hriwçansko i sledstveno - novo zna-yeqe profesionalnog svewtenstva onih koje je Crkva odvojilaod samog poyetka i u neprekidnom prejemstvu od apostola pri-zvala na sluùeqe u svojstvu svewtenika, pastira i uyitexa.Upravo da bi Crkva, svi qeni ylanovi i sav qen ùivot biosvewteniyki, ona ima potrebu za svewtenicima. U Hristu samaxudska priroda vaspostavxa svoje carsko svewtenstvo. I svakoxudsko prizvaqe, svaki xudski ùivot moùe biti istinski—svewteniyki” upravo stoga wto je On sam kao jedino prizvaqei jedini ùivot imao propoved Jevan$exa Carstva, javxaqa Bo-ùanske Istine, otpuwteqa grehova kroz svoje samoùrtvovaqe,spaseqe i saopwtavaqe dara novog ùivota. Stoga je Qegovo sve-wtenstvo apsolutno jedinstveno i iskxuyivo Qemu pripada. Ina osnovu jedinstvenosti i neponovxivosti svog svewtenstva i%rtve, Hristos sazdaje svoju Crkvu.

Buduçi plod i dar unikalnog svewtenstva i %rtve, Crk-va ne zavisi ni od yega zemaxskog ili xudskog, ni od mere nawegodziva, ni od nawih dostignuça i naweg rasta. Buduçi dar, onaod samog poyetka sadrùi u sebi svu punotu blagodati i istine. Uqoj nema ni promene, ni rasta. Hristos ostaje za svagda qen je-dinstveni Svewtenik, Pastir i Uyitex. I da bi jedinstveno

84

svewtenstvo (vlastito Hristovo i stoga zaista unikalno) moglosvagda da prisustvuje u Crkvi i da je yini punotom Onoga koji sveispuqava u svemu (Ef.1,23), On uspostavxa instituciju svewteni-ka u qoj. Qihovo svewtenstvo u stvari nije qihovo, veç Hristo-vo kako ne bi imalo drugo naznayeqe osim liynog Hristovog na-znayeqa, kako bi se obezbedili prisusutvo i vlast Qegovogsvewtenstva u Crkvi, tj. qegova neprekidnost do sjediqeqasvih i svega u Bogu. Otac waxe Sina svoga radi spaseqa sveta, aSin izabira i waxe one kojima poverava produùeqe svoje spa-sonosne misije, vlast svog jedinstvenog svewtenstva.

Osobenost reyenog naznayeqa sastoji se u sledeçem: ononije jedno od xudskih naznayeqa, veç zaista posebno naznayeqe.Ono nije viwe od ostalih stoga wto predstavxa vlast, privile-giju ili slavu, niti im je suprotstavxeno kao newto —svewte-no”�u odnosu na newto —svetsko”. Yuvajuçi prisustvo u Crkvi je-dinstvenog Hristovog svewtenstva, ono sva ostala naznayeqayini realizacijom carstvenog svewtenstva yoveka. Crkva imasvewtenike da bi mogla da realizuje sebe kao —carsko svewten-stvo”. Imajuçi svewtenike i u qima posedujuçi jedinstvenoHristovo svewtenstvo, ona zaista moùe biti carstveno svew-tenstvo. Svewtenik propoveda Jevan$exe, ispuqava Crkvu u ta-jinstvima i —napasa ovce”, tj. yini ono wto je yinio Hristos(koji u qemu i daxe produùava da yini isto) ne po svojoj voxi,nego po ukazaqu i daru Duha Svetoga. U svewteniku Crkva uvekostaje isti dar istoga Hrista, te moùe i u svim svojim ylanovi-ma da istinski svedoyi o Hristu i o spasonosnoj misiji, koju jeizvrwo u svetu.

—Carevi i svewtenici”… I najzad proroci . U treçemprizvaqu, treçem daru i naznayequ, koje nam se otkriva i vaspo-stavxa u nama u Hristu i daruje nam se u Hristu, mi treba daiwtemo posledqu razmeru hriwçanske duhovnosti.

6. ProrokU bogoslovskim uëbenicima treçe sluùeqe Hristovo na-

ziva se proroykim . Buduçi ispuqeqe svih proroyanstava, Onsam jeste Prorok. Ipak, mi opet treba da shvatimo, kao i u sluya-ju carstvenosti i svewtenstva Hristovog, da je Qegov proroykidar ispuqeqe u Qemu Qegove xudske prirode. On je Prorok sto-ga wto je potpuni i savrweni Yovek.

Stvoren kao car i svewtenik, yovek je prizvan da bude iprorok. U Starom Zavetu reyeno zvaqe se yuva samo za izvesnexude (koje je Bog naroyito prizvao i koji su od Qega dobili po-sebne darove) stoga wto je u grehopadu yovek odbacio i izgubio

85

svoj prirodni dar prorowtva, prestavwi da bude prorok. Me$u-tim, u samom poyetku, u Raju, Bog je govorio sa Adamom kada za-hladqivawe (Post.3,8) i Adam sluwawe Qegov glas. Dakle, yovekuje svojstveno da sluwa glas Boùiji i da odgovara na qega. Wta-viwe, spaseqe se naziva vaspostavxaqem u yoveku qegovog pro-roykog naznayeqa: I biçe u posledqe dane, govori Gospod, izliçu odDuha moga na svako telo, i proricaçe sinovi vawi i kçeri vawe(Dap.2,17; Joil 2,28).

A wta je prorowtvo? Umesto da ga svodimo, kao wto obiy-no yinimo, na tajanstvenu sposobnost da se predskaùe buduç-nost, mi u qemu treba da vidimo ono wto nam se otkriva u Sve-tom Pismu : vlast koja je data yoveku radi poznavaqa voxe Boùi-je, radi sluwaqa Qegovog glasa i postojaqa u tvorevini i svetuu svojstvu svedoka i ispunitexa boùanstvene mudrosti. Prorokje onaj ko sluwa Boga i stoga moùe preneti voxu Boùiju svetu,ko vidi sve doga$aje, sve —situacije” oyima Boga i stoga moùe darazlikuje ono wto je xudsko i prolazno i ono wto je Boùansko iveyno, drugim reyima, onaj za koga je svet protkan Bogom. Eto is-tinskog naznayeqa yoveka, qegove istinske prirode.

Me$utim, kao wto je odbacio svoju carstvenost i svew-tenstvo, yovek je odbacio i dar prorowtva. U svojoj gordosti (agreh je plod gordosti, tj. iskuweqa reyima: —biçete kao bogovi”)yovek je mislio da moùe istinski poznati svet i istinski qi-me vladati bez —prorowtva”, tj. bez Boga. I upravo —neproroyko”znaqe yovek je na kraju krajeva nazvao —objektivnim znaqem” i uqemu uvideo jedinstveni izvor svake istine.

Pokoxeqa za pokoxeqima gube mawtaqa i vi$eqa svogdetiqstva o veliyanstvenim hramovima istinskog znaqa: owkolama i univerzitetima gde kandidati i doktori (uvereni davladaju jedinim pristupom Istini) brzo preobraçaju xude u sle-pe poklonike —objektivnosti”, dok ih na samom delu yine slepimuyenicima slepih uyitexa. Treba li u drugoj polovini nawegtragiynog stoleça [HH veka] dokazivati da fantastiyno nagomi-lavaqe —objektivnog” znaqa (kao i tehnike koja je zasnovana naqemu) nawoj civilizaciji nije zasmetalo da do$e do sveobuhvat-ne krize - socijalne, politiyke, ekolowke, energetske, itd? Sveviwe postaje oyigledno da ono samo postaje glavni uzrok krize.Treba li dokazivati da se, premda je svo znaqe i sva tehnikaprednaznayena (u skladu sa omixenom lozinkom naweg veka) zaoslobo$eqe yoveka, yovek oseça jow porobxenijim, usamxenijim,izgubxenijim, obeshrabrenijim, uguwenijim negoli u bilo komdrugom periodu xudske istorije? Zbog yega mrayna oluja oyajaqai strawno oseçaqe potpunog vakuma proniyu vazduh kojim diwe-

86

mo, ne moguçi da se razveju ni vewtaykom euforijom naweg —po-trowaykog druwtva”? Otkuda besmisleni ustanci koji privodeka podjednako besmislenom ustrojstvu druwtva u ime apsurdnih—oslobo$eqa”, yiji sadrùaj predstavxaju teror i krv, seks i po-hota, mrùqa i fanatizam?

%alosni i ironiyni fakt sastoji se u okolnosti da je, od-bacivwi i odrekavwi dar prorowtva koji mu je Bog dao radi is-tinskog znaqa i istinske slobode, yovek sebe porobio prizrakulaùnih prorowtava, yiji prvenac jeste vera u —objektivno” zna-qe i qegovu sposobnost da preobrazi i spase svet. Nikada ranijesvet nije bio prezasiçeniji ideologijama koje obeçavaju reweqesvih problema, nikada nije postojala sliyna koliyina —sotirio-logija”, koja pretenduju na —nauyno”, —objektivno” znaqe o izle-yequ od svih zala. Uistinu, nawe vreme je vreme proroykih ob-mana - psevdoprorowtva i psevdoproroka i u —nauci” i u —reli-giji”. I ukoliko postaje oyigledniji poraz svih racionalnih inauynih psevdoprorowtava, utoliko postaju intenzivnija iska-qa za iracionalnim, psevdoreligioznim psevdoprorowtvima,yiji nepogrewivi znak (u nawem tehnolowkom i racionalis-tiykom druwtvu) jesu pojave kao astrologija, magija, ezoterizami raznorazne okultne nauke. I svaka od qih samo pokazuje da jeproroyki dar (kao prirodno svojstvo yoveka) neuniwtiv u qemu.I powto je naruwen u svojoj potvrdnoj, bogodanoj suwtini, on seneizbeùno projavxuje kao pala, mrayna, demonska opsednutost.

Hristovo vaspostavxaqe proroka u yoveku unutrawqe jeprisutno u hriwçanskoj ideji spaseqa. Dar prorowtva, koji za-dobijamo u tajinstvu Svetog Duha, nije dar tu$e i yudesne sile,nekakvog —natprirodnog” znaqa, razliyitog od prirodnog iliyak qemu suprotnog. Ne radi se ni o kakvom iracionalnom svoj-stvu, koje se nalaùe na naw xudski razum i znamenuje ga, pretva-rajuçi Hriwçanina u svojevrsnog Nostradamusa ili religioznogproricatexa. Ne radi se o egzaltaciji —vi$eqa” i —snova”, kojipredstavxaju nejasnu i iracionalnu zamenu logosa, u smislu taj-nih —otkriveqa” i svakovrsnih znameqa. Najboxi nayin da seodredi reyeni dar jeste nazvati ga darom trezvoumxa, koje se uhriwçanskoj asketskoj literaturi uvek postavxalo kao prva iglavna osnova svake duhovnosti. Trezvoumxe je suprotno psevdo-prorowtvu, koje je uvek bilo plod unutrawqeg nereda u yoveku,razdora qegovih razliyitih svojstava i darova. Trezvoumxe jeunutrawqa punota i celosnost , harmonija duwe i tela, srca irazuma, koja jedino moùe razlikovati i sledstveno - shvatiti i,sledstveno - ovladati realnowçu u qenoj celovitosti, kakva jes-te i odvesti yoveka ka jedinstvenoj istinskoj objektivnosti.

87

Trezvoumxe jeste poimaqe stoga wto pre svega i u svemu razli-kuje (u gotovo nesvesnim kretaqima duwe i u —velikim doga$aji-ma”) dobro i zlo. Ono potpuno vidi zlo, yak i ako se preruwava,kao wto yesto biva, u odeçi dobra. Trezvoumxe je ovladavaqe re-alnowçu. Buduçi otkrivenost celog yoveka Bogu, Qegovoj voxii Qegovom prisustvu, te postojano oseçaqe Boga, ono yoveka yi-ni sposobnim da primi sve kao da dolazi od Boga i vodi ka Qe-mu, ili, drugim reyima, dozvoxava da se u svemu vidi smisao ivrednost.

Dar prorowtva, dakle, koji zadobijamo u svetom miropoma-zaqu, upravo predstavxa dar razlikovaqa i poimaqa, istinskogposedovaqa u Hristu i sa Hristom sebe i svoga ùivota. Razliko-vati i poimati sebe ne znayi sve znati . Jer, reyeno je: Nije vaweznati vremena i rokove koje Otac zadrùa u svojoj vlasti (Dap.1,7).Crkva je uvek bila veoma oprezna prema bilo kakvim futuro-lowkim proroyanstvima, koja su inaye veoma popularna me$u—religioznim” xudima. Dar prorowtva od nas ne stvara yudneeksperte po svim pitaqima. Sam Hristos napredovawe u mudros-ti i u rastu i u milosti kod Boga i kod xudi (Lk.2,52). Crkva jeuvek tvrdila da je yovekov razum najviwa bogodana sposobnost,odbacujuçi i osu$ujuçi svako prevaznoweqe —iracionalnog”,svaki prezir znaqa, nauke i mudrosti u svim qenim projavama.Dar prorowtva nije iznad ili izvan istinske yovekove prirode,veç je suwtinska, vertikalna razmera svih qenih komponenata,svih yovekovih darova i naznayeqa. U Hristu nam je bilo datosuwtinsko znaqe, znaqe Istine o Bogu i o yoveku, o svetu i qe-govoj konaynoj sudbini. I upravo reyena Istina yini nas zaistaslobodnim, sposobnim za razlikovaqe i poimaqe, saopwtavaju-çi nam silu da budemo u svim uslovima i situacijama, u svimprofesijama i prizivima, u koriwçeqima svih nawih xudskihdarova - svagda i svuda svedoci Hrista, koji jeste najviwi Smi-sao, Sadrùaj i Ispuqeqe svega onoga wto jesmo i svega wto yi-nimo.

Dakle, pomazaqe svetim mirom daruje nam carstvenost,posveçuje nas u —carstveno svewtenstvo”, saopwtava nam pro-royki dar. Mi sve reyeno zadobijamo stoga wto nam Duha Svetogdaruje sam Hristos - Car, Svewtenik i Prorok. Stoga mi sadatreba da pre$emo na drugi aspekt tajinstva: Sveti Duh jesteHristov dar nama . Od Svetog Duha mi dobijamo samog Hrista.Qegov silazak nas yini priyesnicima Hristovog ùivota, yla-novima Qegovog Tela, saradnicima u Qegovom spasonosnom de-lu. Sa druge, pak, strane, Hristos nam, kao posledqi dar i samurealnost Qegovog Carstva, od svog Oca waxe samog Duha Sveto-

88

ga.

7. Sveti DuhDogmatika Svetog Duha odre$uje kao Treçe Lice Svete

Trojice. U Simvolu vere mi ga ispovedamo kao Onog koji od Ocaishodi. Iz Jevan$exa znamo da ga je poslao Hristos kao Utewite-xa, da bi nas uveo u svaku istinu (Jn.16,13) i sjedinio nas sa sobomi Ocem. Svako bogosluùeqe mi zapoyiqemo molitvom u kojoj seobraçamo Svetom Duhu: —Care nebeski, Utewitexu, Duhe istine,koji si svuda i sve ispuqavaw, Riznico dobara i Davaoye ùivo-ta”… Prepodobni Serafim Sarovski hriwçanski ùivot odre-$uje kao —sticaqe Duha Svetog”. Apostol Pavle Carstvo Boùijeodre$uje kao pravednost i mir i radost u Duhu Svetome (Rim.14,17). Mi svetitexe nazivamo nosiocima Duha Svetog i ùelimo danaw ùivot bude duhovan.

Uistinu, Duh Sveti je srce Boùijeg Otkriveqa i hriw-çanskog ùivota. Ipak, govoreçi o Qemu, neuobiyajeno je tewkopronaçi reyi. Stoga za mnoge Hriwçane uyeqe Crkve o Qemukao o Liynosti i Licu u mnogome je izgubilo svoje konkretno, eg-zistencijalno znayeqe. Stoga se On viwe razmatra kao Boùan-ska sila, kao Boùansko Newto, negoli kao On ili Ti . Yak i bogo-slovxe, koje bezuslovno utvr$uje uyeqe o Tri Boùanske Iposta-si, govoreçi o Bogu (ponaroyito u kontekstima koji su vezani zaCrkvu i hriwçanski ùivot) govori o blagodati, a ne o znaqu iiskustvu Duha Svetoga kao Lica.

Me$utim, u tajinstvu pomazaqa mi zadobijamo samog DuhaSvetoga, a ne prosto —blagodat”. Eto kakvo je svagda bilo uyeqeCrkve. Upravo Sveti Duh (a ne neka boùanska energija) nishodina apostole na Pedesetnicu. Upravo se Qemu (a ne —blagodati”)obraçamo u molitvi i upravo Qega stiyemo kroz duhovno usixe.Dakle, oyigledno je da se konayna tajna Crkve sastoji u poznaquDuha Svetog, u Qegovom sticaqu i jedinstvu sa Qim . I ispuqe-qe krwteqa u svetom pomazaqu jeste liyni prilaz i liyno ot-kriveqe yoveku i obitavaqe u qemu samog Duha Svetoga. A wtaznayi znati Duha Svetog, imati ga i obitavati u Qemu?

Najboxe se na pitaqe moùe odgovoriti ukoliko uporedi-mo poznaqe Svetog Duha sa znaqem Hrista. Samo po sebi se raz-ume da je yovek duùan spoyetka da newto zna o Qemu da bi mogaoda ga pozna, da ga voli i da ga prihvati kao konayni smisao, sa-drùaj i radost ùivota. Yovek ne moùe verovati u Hrista ukoli-ko nije niwta yuo o Qemu i Qegovom uyequ. A reyeno znaqe oHristu mi dobijamo iz apostolskog uyeqa, iz Jevan$exa i odCrkve. I neçe biti preuveliyavaqe ukoliko kaùemo da u sluya-

89

ju Duha Svetog poredak (najpre znaqe o Qemu , zatim znaqe Qegai najzad sjediqeqe sa Qim) treba da bude obrnut. Yak ni svedo-yanstvo onih koji su ga uistinu poznali i bili u jedinstvu saQim za nas ne znayi niwta ukoliko i sami ne steknemo sliyniopit. Kakvo na samom delu moùe biti znayeqe reyi kojima evha-ristijska molitva na Liturgiji svetog Vasilija Velikog govori oSvetom Duhu: —Duh Istine, Dar usinovxeqa, Zalog buduçeg na-sle$a, Prvina veynih dobara, ùivotvorna Sila, Izvor osveçe-qa”? Jedan uyenik je zamolio prepodobnog Serafima Sarovskogda mu podrobnije —objasni” wta je Sveti Duh. Svetitex nijeniwta rekao, nego je dozvolio uyeniku da sa qime podeli opitnailaska Duha Svetoga. On je kasnije reyeni doga$aj opisao kaooseçaqe —neobiyne sladosti”, —neobiyne radosti u yitavom sr-cu”, —neobiyne topline”. Reyeno i jeste oseçaqe Duha Svetoga.Jer, po reyima prepodobnog Serafima —Duh Sveti nishodi ka yo-veku i osequje ga punotom svog dolaska, pri yemu se yovekova du-wa ispuqava neizrecivom radowçu. Jer, Duh Sveti oradosqujesve yega se dotakne”…

Sve reyeno znayi da mi znamo Svetog Duha samo po Qego-vom prisustvu u nama, prisustvu koje se projavxuje, pre svega, uneizmernoj radosti, miru i punoti. Yak i u obiynom xudskom go-voru reyi - radost, mir i punota, odnose se na oblast koja ne mo-ùe tayno da se opiwe i koja se po samoj svojoj prirodi nalaziiza granica reyi, odre$eqa i opisa. One se odnose na momenteùivota u kojima je ùivot preispuqen ùivotom, kada se ne oseçanedostatak ni u yemu, kada se niyemu ne stremi, te nema oseça-qa uznemirenosti, straha, tuge. Yovek uvek govori o sreçi. I za-ista, ùivot i jeste iskaqe sreçe, stremxeqe ka svome samo-ostvarequ. O prisustvu Duha Svetog u nama moùe se reçi dapredstavxa nawe ispuqeqe istinskom sreçom. Reyena sreça neproishodi od nekog spoxawqeg —uzroka”, kako inaye biva sa na-wom jadnom i krhkom svetovnom sreçom, koja iwyezava zajedno sanestankom uzroka koji je izaziva. Ona nije vezana ni sa yime unawem svetu, pa ipak predstavxa radost zbog svega. Reyena sreçaje plod prisustva, obitavaqa u nama Onoga ko je sam %ivot, Ra-dost, Lepota, Punota, Blagoslov. A sve reyeno je upravo SvetiDuh. Qega ne izobraùava ni jedna ikona s obzirom da se nijeovaplotio, da nije primio yoveyiji oblik. Me$utim, kada dolazik nama i kada obitava u nama, sve postaje Qegova ikona i otkri-veqe, sjediqeqe sa Qim i znaqe Qega. Jer, On ùivot yini ùi-votom, radost radowçu, xubav xubavxu i lepotu lepotom. StogaOn jeste %ivot ùivota, Radost radosti, Xubav xubavi i Lepotalepote. Iako skriven iza svega i iznad svega prisutan, On svu

90

tvorevinu obraça u simvol, tajnu, oseçaqe svoga prisustva, umesto susreta yoveka sa Bogom i sjediqeqa sa Qim. On se ne na-lazi —izvan” stvari, veç je neodvojiv od qih. Jer, On je osveti-tex svega. Doduwe, On u osveçequ kao da je izvan sveta, izvangranica onoga wto osveçuje. Kroz osveçeqe mi i poznajemo Qe-ga, a ne bezliyno Boùansko —Newto”. Me$utim, nikakve xudskereyi ne mogu da odrede niti da izdvoje kao objekat Onoga yije seotkriveqe kao Lica sastoji u okolnosti da nam sve otkriva kaojedinstveno, kao subjekat (a ne objekat), da sve pretvara u liynisusret sa neizrecivim Boùanskim - Ti .

Kao ispuqeqe svoje spasonosne misije, Hristos nam jeobeçao nisposlaqe Svetog Duha. Hristos je dowao da nas vaspo-stavi za ùivot, koji smo izgubili u grehu, da nam ponovo darujeùivot u izobixu (Jn.10,10). A sadrùaj reyenoga ùivota i, sled-stveno, Carstva Boùijeg jeste Duh Sveti. I zaista, kada On do-lazi u —posledqi i veliki dan Pedesetnice”, nama se otkrivaju,tj. projavxuju i saopwtavaju u izobixu ùivot i Carstvo Boùije.Sveti Duh, koga je Hristos od veka imao kao svoj %ivot, sada sei nama daje kao naw ùivot. Mi ostajemo u ovom svetu i produùa-vamo da sa qim delimo qegovo smrtno postojaqe. Pa ipak, pow-to smo primili Duha Svetoga, naw istinski ùivot je sakrivensa Hristom u Bogu (Kol.3,3), te veç i sada postajemo priyesniciveynog Carstva Boùijeg, koje za —ovaj” svet jeste tek dolazeçe .

Mi sada shvatamo zbog yega nas Sveti Duh, powto do$e,sjediquje sa Hristom, pretvara nas u Telo Hristovo, u sapriyes-nike Carstvenosti, Svewtenstva i Prorowtvenosti Hristove.Jer, buduçi %ivot Boga, Sveti Duh uistinu jeste %ivot Hris-ta. On na unikalan nayin jeste Qegov Duh. Dajuçi nam svoj %i-vot, Hristos nam daje Svetog Duha. Sveti Duh, pak, nishodeçi nanas i usexavajuçi se u nas, daje nam Onoga yiji je %ivot On sam.

Eto dara Duha Svetoga i smisla nawe liyne Pedesetniceu tajinstvu svetog pomazaqa. On zapeyaçuje, tj. yini, projavxujei utvr$uje nas kao ylanove Crkve, Tela Hristovog, kao gra$aneCarstva Boùijeg i priyesnike Svetog Duha. On nas peyatom yi-ni uistinu nama samima i svakog od nas posveçuje u ono wto tre-ba da budemo i da postanemo po preveynoj zamisli Boùijoj, ot-krivajuçi nawu istinsku liynost i sledstveno nawe jedinstve-no samoostvareqe.

Reyeni dar nam se daje potpuno, izobilno i sito: Bog Duhane daje na meru (Jn.3,34), i: I od punote Qegove mi svi primismo, iblagodat na blagodat (Jn.1,16). Sada on treba da se usvoji, da seistinski primi i da postane naw. Reyeno i jeste cix hriwçan-skog ùivota.

91

Mi kaùemo —hriwçanski ùivot”, a ne —duhovnost” stogawto posledqi termin u nawe vreme ima naroyito dvosmislenkarakter i moùe da dovede u zabunu. Za mnoge xude on oznayavaneku mistiyku i skrivenu aktivnost, tajnu u koju je moguçe pro-niknuti putem ovladavaqa specijalnom —duhovnom tehnikom”. Unawe vreme u svetu su wiroko rasprostraqena neumorna traga-qa za —duhovnowçu” i —misticizmima”. Me$utim, u qima retkoprisustvuje zdravo nayelo, tj. plod duhovnog trezvoumxa, koje jeuvek bilo izvor i osnova istinsko hriwçanske duhovne tradici-je. Veoma mnogo samozvanih —staraca” i —duhovnih uyitexa”, kojikoriste sveopwtu duhovnu ùe$, faktiyki vode svoje sledbenikeu smrtno opasno duhovno bespuçe.

Na kraju poglavxa vaùno je da jow jednom naglasimo da jesuwtina hriwçanske duhovnosti u okolnosti da dotiye i obu-hvata yitav ùivot. Novi ùivot, o kome apostol Pavle govori(ako Duhom ùivimo, po Duhu i da hodimo - Gal.5,25) zapravo nijedrugi ùivot ili zamena starog. Radi se o istom ùivotu, koji namje Bog dao, premda - obnovxenom i preobraùenom Svetim Duhom.Svaki Hriwçanin, ma kakvo bilo qegovo naznayeqe (bio, na-ime, monah u keliji ili yovek koji se pogruùen u svetovnu de-latnost), prizvan je da ne razdexuje svoj ùivot na —duhovno” i—materijalno”, veç da ga vaspostavxa kao newto celovito , da gaosveçuje prisustvom Duha Svetoga. Sveti Serafim Sarovski jebio sreçan veç u —ovom svetu”. Qegov ùivot je postao, na krajukrajeva, jedan blistavi potok radosti. On se istinski radovaosvakom drvetu, svakoj zveri, svakoga dolaznika pozdravxajuçi re-yima: —Radosti moja”. On je zapravo u svima video i radovao seOnome ko stoji iza svega i sve pretvara u oseçaqe, radost i pu-notu svog prisustva.

A plod Duha jeste: xubav, radost, mir, dugotrpxeqe, bla-gost, dobrota, vera, krotost, uzdrùaqe (Gal.5,22-23). Eto kompo-nenata istinske duhovnosti, cixa svih duhovnih napora, putaka svetosti , koja i jeste cix hriwçanskog ùivota. I —Sveti” jegotovo pre vlastito ime Duha Svetoga, negoli —Duh”, buduçi dase u Svetom Pismu tako$e govori o —zlim duhovima”. Me$utim,powto se radi o imenu Duha Boùijeg, nemoguçe je odrediti gaxudskim terminima. Ono nije sinonim savrwenstva, dobrote,pravednosti i predanosti, premda i sadrùi i pretpostavxa svereyene osobine. Mi dolazimo do granice za xudski jezik, buduçida je veç prisutna sama Realnost , u kojoj sve wto postoji nalazisvoje ispuqeqe.

92

ÈÌULAZ U CARSTVO

1. HodU drevna vremena krwteqe i miropomazaqe se nisu oba-

vxali u hramu ili u qegovom pritvoru, nego u posebnom zdaqu,koje se nazivalo vaptistirion1) . Stoga su odmah posle miropoma-zaqa, novokrwtene, obuyene u bele odeçe i sa sveçom u rukama,episkop i svewtenosluùitexi (koji su pomagali pri obavxaqutajinstva) uvodili u hram. Qihov dolazak je sabrana opwtinaoyekivala, kako bi zapoyeli vrweqe pashalne Evharistije.

Rani komentari uvek predstavxaju i objawqavaju uyewçeu reyenom hodu kao suwtinski i neodvojivi deo krwteqskog ta-jinstva, kao konayno projavxivaqe qegovog smisla i naznaye-qa2) . Yak i danas, bez obzira na sve preobraùaje i razvitak, bezobzira na liturgijski razlaz izme$u obavxaqa krwteqa i praz-novaqa Pashe, reyeni obred se sayuvao. Stoga je veoma vaùnovaspostaviti qegov smisao, wto çe pomoçi vaspostavxaqu shva-taqa krwteqa u svoj qegovoj punoti.

U sadawqoj liturgijskoj praksi hod se obavxa na krajukrwteqskog bogosluùeqa. Sliyan hod (krsni hod) vrwi se i napoyetku praznovaqa Pashe. Zaista, na samom kraju obreda krwte-qa, posle pomazaqa svetim mirom, svewtenik zajedno sa novo-krwtenim i qegovim kumom obilazi oko krstionice, dok se pevastih iz poslanice apostola Pavla: Koji se… u Hrista krstiste,u Hrista se obukoste (Gal.3,27). Svako, me$utim, zna da pashalnobogosluùeqe zapoyiqe krsnim hodom: u ponoç mi idemo oko crk-ve i upravo pred zatvorenim dverima hrama yujemo prvo provoz-glaweqe: —Hristos vaskrse”.

Ipak, veçina verujuçih ne zna da su prvobitno oba hodabila jedna celina, da je ulazak novokrwtenih u hram (koji je uranoj liturgijskoj tradiciji zapoyiqao praznovaqe Vaskrseqa)bio poyetak ne samo po vremenu, veç i po duhu. Drugim reyima,smisao danawqeg poslekrwteqskog hoda oko krstionice treba

1) Vidi: F. J. Dölger, Zur Symbolik des altchristlichen Taufhauses: Das

Oktagon und die Symbolik der Achtzahl, u: Antike und Christentum 4 (1943), str. 153-187. H. Leclercq, Baptistère u: Dictionnaire d’Archéologie chrétienne et de Liturgie, 2, 1,str. 382-469. W. M. Bedard, Symbolism of the Baptismal Font, Washington 1951.

2) O poslekrwteqskom hodu vidi: St. Ambrose, De Myst., 43; Sveti GrigorijeNazijanzin, Patr. Graeca 36, 425 A; Daniélou, Bible and Liturgy.

93

traùiti u qegovoj povezanosti sa Pashom, u qegovoj usmerenos-ti na pashalnu Evharistiju, jednako kao wto smisao pashalnogbogosluùeqa treba traùiti u qegovim izvorima, u krwtequ. Uistoriji, pak, Liturgije yesto se dewavalo da je prvobitni smi-sao bivao izgubxen, te su se pojavxivala nova, kao po pravilu -—vewtayka” objawqeqa obreda.

Na primer, hod oko krwteqske kupexi objawqava se kaosimvol duhovne radosti, ili veynosti, ili veynog powtovaqaSvete Trojice itd. Pashalni hod se, pak, tumayi kao simvoliykoizobraùeqe ùena mironosica na qihovom putu ka grobu Gospod-qem. Nedostatak sliynih objawqeqa, sa qihovom ilustrativ-nom simvolikom, jeste u koklnosti wto su ne samo neadekvatni(yak i sa ilustrativne tayke glediwta - saglasno Jevan$exu , ùe-ne do groba nisu dowle u ponoç, nego vrlo rano… oko izlaska sun-ca i nawle kamen odvaxen od groba, koji bewe pust itd.), veç iwto zatamquju i iskrivxuju smisao samog bogosluùeqa, smisaoliturgijskih dejstava. Umesto da budu doga$aji za nas u punomsmislu reyi, tj. ono wto zaista proishodi sa nama i nawim ùi-votom, sredstvo ulaska u realnost koja je otkrivena i darovanaHristom, liturgijska dejstva i obredi postaju obiyna predstava,koja je za nas tu$a, kao wto je uloga koju igra u pozoriwnom koma-du za glumca newto tu$e.

Stoga, ukoliko smo otkrili pravilni kxuy, mi treba dadewifrujemo i ono wto yak i istoriyarima i bogoslovima iz-gleda kao sluyajno usloùqavaqe, koje je nastalo kao rezultatyisto istorijskog razvitka, bez znayaja za lex credendi [pravilo vere]Crkve.

Prvi problem se oyigledno tiye samog krwteqskog hoda. Udanawqoj liturgijskoj praksi, prestavwi da bude hod u crkvu, kaEvharistiji, on je, po miwxequ mnogih, postao jednostavni do-datak uz krwteqski obred, ne dodajuçi niwta novo smislu krw-teqa. Naw prvi zadatak je da pokaùemo da yak i u svom danaw-qem vidu poslekrwteqski hod ostaje suwtinski deo krwteqskogbogosluùeqa i da faktiyki predstavxa konayno projavxeqe(epifaniju) qegovog smisla.

Koji se… u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste, pevaCrkva u vreme poslekrwteqskog hoda, wto se peva umesto —Tri-svetog” i na pashalnoj sluùbi (a tako$e i na bogosluùeqima napraznike u koje je rana Crkva obavxala krwteqe: Boùiç, Bogo-javxeqe, Lazareva subota). Me$utim, u ranoj liturgijskoj praksi—Trisveto” (—Sveti Boùe, Sveti Krepki, Sveti Besmrtni, pomi-luj nas”) bewe upravo himna ulaska, —ulazna”, procesiona pesma,koju je pevala zajednica pri stupaqu u hram i pri pripremi za

94

sluwaqe Svetog Pisma i uyewçe u Evharistiji. Troantifonskopevaqe —Trisvetog”, koje danas prethodi takozvanom —malomulasku”, imalo je svoje mesto samo u odre$enim sluyajevima, de-wavajuçi se van crkve i na putu ka qoj. Stoga je naw —mali ula-zak” zaista bio ulazak u crkvu, a —Trisveto” bewe himna koja jeizraùavala smisao ulazka kao ulaska u —Svetiqu nad Svetiqa-ma”3) . Stoga zamena —Trisvetog” sa krwteqskim —ulaznim” (poja-qem: Koji se u Hrista…) na Pashu jasno ukazuje da je u misli ipraksi rane Crkve krwteqe bilo organski povezano sa ev-haristijskim sabraqem, da je nalazilo svoje ispuqeqe u —ulaskuu crkvu” i uyewçu u Evharistiji i da je poslekrwteqski hod uhram bio poyetak praznovaqa Vaskrseqa Hristovog u Crkvi. Re-yeno se jasno oseça i u nawem sadawqem vrwequ krwteqskog ob-reda: s jedne strane, hod oko krstionice neposredno prethodiyitaqu iz Apostola i Jevan$exa , wto obiyno sayiqava prvi deoEvharistijskog bogosluùeqa, a sa druge strane - radi se o pas-halnim yitaqima, tj. onih koja se sluwaju u vreme pashalnog bo-gosluùeqa Velike subote .

Na kraju, pashalni i evharistijski smisao poslekrwteq-skog hoda otkriva se i u danawqem pashalnom krsnom hodu.Kxuyni i suwtinski simvol za qegovo razumevaqe jesu —zatvo-rene dveri”. Pomenuti simvol su prestali da shvataju i zameni-li ga, kao wto smo videli, yisto ilustrativnom simvolikom ùe-na mironocica kod groba. Reyeno se desilo usled odnosno nedav-nog prenoweqa naziva —carske dveri” sa vrata centralnog ulazau hram na krila ikonostasa. Me$utim, u ranom periodu, tokomkoga je krwteqsko bogosluùeqe dostiglo svoj pun pashalni iz-raz, —carskim dverima” su se nazivala vrata glavnog ulaska uhram, buduçi da je ceo hram, a ne samo svetiliwte, za verujuçepredstavxao simvol i ovaploçeqe Carstva Boùijeg. I upravopreporod kroz krwteqe i miropomazaqe otvara dveri u Carstvo,koje su bile zatvorene grehom i yovekovim odricaqem Boga.Predstavxajuçi dar i opit vaskrseqa, krwteqe je potvr$ivaqeHristovog Vaskrseqa, tj. jedinstveni —eklisiolowki” dokaz da jeHristos zaista vaskrsao da svoj vaskrsli %ivot saopwtava oni-ma koji veruju u Qega. Radosni proglas i tvrdqa —Hristos vaskr-se” razleùe se u momentu kada nastupaqe novokrwtenih dospevado —zatvorenih dveri”. I proglasom koji svedoyi o svemu wto seupravo dogodilo u krwtequ, otvaraju se vrata i Crkva zapoyiqepraznovaqe Hristovog Vaskrseqa. Praznovaqe, jedinstvena noç,koja je, po reyima svetog Grigorija Bogoslova, —svetlija od dana”,

3) Deo Boùanstvene Liturgije do ulaska razmatra se u mojoj kqizi oEvharistiji. Vidi moj ylanak —Tajinstvo ulaska” u Vesniku RSHD, 111, Pariz, 1974.

95

koja je zaista centar, srediwte, najviwa tayka yitavog ùivotaCrkve, dakle, dakle ne predstavxa samo praznovaqe doga$aja, ko-ji se dogodio u prowlosti. Radi se o praznovaqu samog CarstvaBoùijeg . Reyeni doga$aj je samo poloùio poyetak i postao ra-dost i ùivot Crkve. Dakle, krwteqe uistinu realizuje sebe kao—ho$eqe” u Crkvu i ka Evharistiji: ka uyewçu u Hristovoj Pashi—za Qegovom trpezom, u Qegovom Carstvu” (Lk.22,15-16; 29-30).

Drugo pitaqe, koje se odnosi na poslekrwteqski hod oyi-gledno je povezano sa dvojnim praznovaqem Vaskrseqa u Crkvi:najpre uoyi Pashe, u vreme Liturgije svetog Vasilija Velikog, uzameni tamnih odeùdi belim, u pashalnim parimijama i oyi-gledno pashalnoj radosti, koja proùima svu Liturgiju, a zatim upolunoçnom bogosluùequ, koje ukxuyuje pashalni krsni hod, jut-reqe i Liturgiju svetog Jovana Zlatoustog . Pomenutom dvojnompraznovaqu, koje nalazimo jow u poretku dva druga krwteqskapraznika (Boùiça i Bogojavxeqa), nigde nije dato pravilno tu-mayeqe. Sva objawqeqa, koja se odnose na pomenuto pitaqe,imaju iskxuyivo istorijski karakter, pri yemu je pravilni kxuyopet bogoslovski: on je povezan sa prvobitnim opitom Crkve, zakoju je krwteqe bilo pashalno tajinstvo, a Pasha - praznovaqekrwteqa4).

Kao wto smo veç nekoliko puta rekli, u ranoj Crkvi sekrwteqe oglawenih obavxalo u vreme pashalnog svenoçnog bde-qa, yineçi integralni deo Svete noçi (nox sancta). Bdeqe je zapo-yiqalo faktiyki kao sveyani zavrwetak pouka, tj. priprema zakrwteqe. Katihetski, pretkrwteqski elemenat primetan je naveyerqi u Veliku subotu, a jow viwe u 15 parimija iz Starog Za-veta , od kojih se svaka javxa ne samo kao —praobraz” Vaskrseqa,veç i krwteqa, ili pre spaseqa kao prelaska od ropstva ka slo-bodi, od smrti ka ùivotu, od zemxe ka nebu. U zakxuyku navede-nog posledqeg, sveyanog akta pouke, kandidati za krwteqe suuvo$eni u vaptistirion, dok je sabraqe nastavxalo svoje bdeqe,svoje oyekivaqe qihovog povratka i evharistijskog vrweqa Pas-

4) Faktiyno ne postoji potpuno istraùivaqe dvojnog evharistijskog

praznovaqa Pashe na istoku. Sliyno je i sa zapadom. Vidi: J. W. Tyrer, HistoricalSurvey of Holy Week, Its Services and Ceremonial, Alcuin Club Collections, 29 London,1932, str. 169. Na istoku se reyeno pitaqe ne razmatra. Vidi: Lazar Mirkovich,Kheortologiia, Beograd, 1961, str. 62 i daxe. Glavna tewkoça se sastoji u okolnostida se svi Tipici odnose na poznije vreme u odnosu na nicaqe pomenute prakse.Vidi: A. DimitievskiÖ, Opisanie liturgiyeskih rukopiseÖ, t. TipikonÙ, Kiev,1895. Vidi tako$e qegovo —Bogosluùenie strasnoÖ i pashalnoÖ sedmic vo sv.Ierusalime”, Kazan, 1894. G. Orlov, Obßäsnenie pashal´nogo bogosluùeniä, Moskva,1898. Dvojno praznovaqe pashalne Evharistije niklo je u Jerusalimu, wto sepomiqe veç u Etheria u Peregrinatio. Ja se nadam da çu pomenuto pitaqe razmotritiu posebnom radu —Pasha i Pedesetnica”.

96

he. Dakle, svenoçno bdeqe, obavxaqe krwteqa, hod novokrwte-nih i najzad Evharistija - sayiqavahu jedan praznik.

Reyeno prvobitno jedinstveno i sveobuhvatno praznovaqese izmenilo usled istorijskog faktora, koji ga je pretvorio udva bogosluùeqa: prvo koje, saglasno Tipiku, treba obavxati uveye Velike i svete subote , tj. uoyi Pashe, i drugo, koje u nawevreme i predstavxa samo pashalno bogosluùeqe. Pomenuti fak-tor se sastoji u veoma velikom rastu koliyine onih koji ùele dase krste, usled hriwçanizacije imperije i masovnog obraçeqaqenog stanovniwtva. Vremenom je postajalo sve teùe da se uistom danu i u okviru jednog bogosluùeqa obavxa krwteqe svihkoji ùele. Reyeno je dovelo, sa jedne strane, do uveçaqa broja da-na u koje se moglo vrwiti krwteqe (te Boùiç, Bogojavxeqe, La-zareva suvota i yak za izvestan period Pedesetnica postajukrwteqski praznici). Sa druge strane, promenilo se i samo pas-halno bogosluùeqe, koje se podelilo na dva dela: krwteqski deoi posebni pashalni deo.

Promena, koja je izazvana praktiynim potrebama, dopri-nela je da do$e do bogoslovskog i uistinu stvaralaykog produb-xeqa crkvene liturgijske svesti. Dowlo je do uvo$eqa novogpashalnog bogosluùeqa, koje je, bez sumqe, remek-delo, najviweduhovno projavxeqe vizantijske liturgijske tradicije, unikal-na liturgijska epifanija yitavog tajinstva spaseqa.

Zaista, umesto da jednostavno krwteqe iskxuyi iz pas-halnog praznovaqa i preobrati ga samo u sluùbu za krwtavane(wto je reweqe koje je prihvaçeno docnije, u vreme liturgijskogopadaqa, i koje jow uvek dominira u nawoj liturgijskoj praksi),Crkva je samom praznovaqu pridala dvojaki fokus, izraùavaju-çi dvojni opit Pashe kao zavrwetka i kao poyetka : Pashe kao za-vrwetka domostroja, dugotrajnog toka prelazaka , koji su pripre-mili posledqi prelazak i koji su nawli svoje ispuqeqe u po-sledqem prelasku, koji je izvrwio Hristos i u Hristu svi kojiveruju u Qega, i Pashe kao zaista novog poyetka neveyerqeg da-na Carstva nebeskog.

Pashu zavrwetka praznujemo na veyerqi Velike subote , ko-ja je sedmi dan, —blagosloveni wabat”, dan odmora u koji je SinBoùiji poyinuo, savrwivwi delo spaseqa i vaspostavxaqa.Ona je uistinu posledqi dan starog vremena, kraj starog sveta.Krwteqe nas yini sapriyesnicima blagoslovenog zavrwetka.Srediwte veyerqe sluùbe jeste zavrwetak svih vremena i svihpriprema. Ali, za Crkvu veye, okonyaqe jednog dana i jednogciklusa, tako$e predstavxa nagovewtavaqe poyetka sledeçeg da-na. Praznujuçi Vaskrseqe Hristovo kao kraj i svrwetak, Crkva

97

nagovewtaava i otkriva praznovaqe Vaskrsa kao poyetka. Jer,uistinu, polunoçna sluùba jeste upravo potpuni izliv radosti,zbog, govoreçi reyima pashalnog kanona, —poyetka drugog, veynogùivota”, zbog javxaqa Carstva Boùijeg u nawem ùivotu. Dakle,na veyerqi i krwteqskom bogosluùequ, Pasha nam otkriva vre-me i ùivot Crkve kao postojanu epifaniju kraja , a svojim noç-nim i eshatolowkim praznovaqem - projavxuje ih i kao poyetak .

Eto duhovnih i bogoslovskih komentara o poslekrwteq-skom hodu. U qemu se novi ùivot, koji je zadobijen u krwtequ izapeyaçen u miropomazaqu, otkriva u svojoj dinamiynoj (a nestatiynoj) suwtini, kao kraj koji se uvek preobraùava u poyetak,kao stvarni prelaz iz ovog sveta u Carstvo Boùije, kao hod kaneveyernem danu Boùanske veynosti. Reyeno povezuje krwteqe,tajinstvo preporoda, sa Evharistijom, Tajinstvom Crkve, tj. Ta-jinstvom kojim Crkva javxa prisustvo i dar Carstva Boùijeg uovom svetu. Reyenu vezu mi sada treba da objasnimo.

2. Krwteqe i EvharistijaTrostruka struktura Liturgije posveçeqa - krwteqe, mi-

ropomazaqe i Evharistija (koja se veoma jasno projavxuje u ranojliturgijskoj tradiciji), praktiyno je prestala da postoji. I bo-goslovxe i liturgijska praksa su je ignorisali tokom dugog vre-mena, te se danas yak i samo qeno spomiqaqe kod veçine raz-matra kao opasno —novotarstvo”. Pa ipak, mi oseçamo neophod-nost da napomiqemo o qoj ne zbog neke romantiyne i —arheolow-ke”�x ubavi prema prowlosti ili iz ùexe da je vidimo kako sevewtayki restauriwe (buduçi da je svaka restauracija vewtay-ka), veç zbog nawe uverenosti da se samo u okvirima prvobitnestrukture moùe projaviti i shvatiti pravi smisao krwteqa.

U ranoj tradiciji krwteqe, miropomazaqe i Evharistijabehu nerazdvojni5) , yineçi jedan liturgijski yin sa strogim po-retkom, pri yemu je svako tajinstvo nalazilo svoje ispuqeqe usledeçem. Stoga je bilo nemoguçe u potpunosti jedno shvatitiodexeno od drugoga. Veç smo govorili da krwteqe svoje ispuqe-

5) Vidi kod svetog Zlatousta: —Powto izlaze iz svetih voda, oni se privodesvewtenoj trpezi i ispuqavaju bezbrojnim dobrima, okuwajuçi od Tela i KrviGospodqe i postajuçi obitavaliwte Duha” (Oglawajna slova 2, 27, up. AncientShristians Writers, 31, str. 53). Opwte istraùivaqe reyene zavisnosti navodi se kodJ. Daniélou, The Bible and the Liturgy, gl. 9-10. Vidi tako$e: Almazov, Istoriä, str.438. Navedena veza je tako$e bila oyigledna za Simeona Solunskog (HÌ vek), kojipiwe: —Reyeno predstavxa kraj svih tajinstava. Oslobodivwi se od zablude igrehovne neyistote i postavwi yisti i zapeyaçeni Hristu u Duhu Svetom, mi sepriyewçujemo Telom o Krvxu samog Hrista i telesno se sjediqujemo sa Qim”(Spisi svetih otaca i uyitexa Crkve, t. 2, SPb, 1856, str. 73). Uëbenici dogmatikeipak sve reyeno jednostavno ignoriwu. (Vidi: Sil´vestr, pon. nav. str. 455; Gavin,pon. nav. str. 316; Trembelas, pon. nav. str. 139).

98

qe nalazi u miropomazaqu, koje opet sebe realizuje u Evharis-tiji. Pod ispuqeqem, realizacijom mi ne shvatamo —dejstve-nost” (buduçi da je svako tajinstvo na svoj nayin dejstveno), negoqihovu duhovnu, dinamiyku i egzistencijalnu me$uzavisnost unovom ùivotu , koji je dobijen od Hrista. U krwtequ se mi pono-vo ra$amo vodom i Duhom, wto nas yini otkrivenim za dar DuhaSvetoga, za nawu liynu Pedesetnicu. Najzad, dar Duha Svetoganam otkriva pristup ka Crkvi, ka Hristovoj trpezi u QegovomCarstvu. Powto smo krwteni, mi moùemo da primimo SvetogDuha, a powto primimo Svetog Duha - moùemo postati ùiviylanovi Tela Hristovog, napredujuçi u Crkvi do mere punog uz-rasta Hristovog.

Mnogi oyigledno ne razumeju pomenutu me$uzavisnost ta-jinstava, ne razumeju zbog yega je, po svetim ocima, Evharistijapredstavxala —Tajinstvo nad tajinstvima”, tj. samooyevidni za-vrwetak svakog drugog tajinstva. Qihovo nerazumevaqe prois-tiye od uticaja odre$enog smera u bogoslovxu. Oni ne shvatajustvarno znayeqe Evharistije za Crkvu i qen ùivot. Za qih jeEvharistija samo jedno od tajinstava, jedan od —izvora blagoda-ti” izme$u drugih, te, kao i druga tajinstva, usmerena na liynospaseqe verujuçih. Me$utim, oni ne shvataju istisnko unikatnismisao Evharistije kao Tajinstva Crkve, tj. svewtenodejstva ukome Crkva uvek —postaje ono wto jeste”, tj. javxa i ispuqava se-be kao Telo Hristovo i Hram Duha Svetog, kao ostvareqe Car-stva Boùijeg u ovom svetu. Oni reyeno ne shvataju stoga wto je,pod uticajem zapada, legalistiyko i sholastiyko bogoslovxe (ko-je je formiralo savremenu evharistijsku praktiku i blagoyaw-çe), veç odavno svelo Evharistiju samo na jednu —realnost”: napretvaraqe hleba i vina u Telo i Krv Hristovu, iskxuyivwisve druge aspekte i razmere Tajinstva. —Presuwtastvxeqe” ele-menata i pripremaqe za priyewçe (liyno i individualno) do-stojnih i onih koji ùele da ga prime predstavxaju jedinstvenestrane Evharistije, koje se pomiqu u nawim bogoslovskim uëbe-nicima. I nije yudno wto se ne samo ignoriwe organska vezaEvharistije sa drugim tajinstvima (naroyito sa krwteqem), veçi wto je i sama Evharistija prestala da bude ono wto je bila zasvete oce: fokus, izvor i ispuqeqe yitavog (ne samo liturgij-skog) ùivota Crkve, Tajinstvo crkvenog samoprojavxivaqa icrkvenog nazi$ivaqa.

Ipak, u istinskoj pravoslavnoj tradiciji (koja se projav-xuje pre svega u samoj Evharistiji i qenom yinu), mi vidimosasvim drugi pristup. U qoj se sama metavoli (pretvaraqe hlebai vina u Telo i Krv Hristovu i priyewçivaqe Svetim Darovi-

99

ma) razmatra kao ispuqeqe, kao kruna i kao najviwa tayka evha-ristijskog bogosluùeqa, yiji se smisao sastoji upravo u realiza-ciji Crkve kao nove tvorevine, koja je iskupxena Hristom, po-mirena sa Bogom i koja je zadobila pristup ka nebu, koja je ispu-qena Boùanskom slavom, osveçena Duhom Svetim i stoga sposob-na i prizvana na uyewçe u Boùanskom %ivotu, u Priyewçu Te-lom i Krvxu Hristovom.

Oyigledno je da navedeno shvataqe i opit Evharistijuprojavxuju kao samooyevidno i neophodno ispuqeqe krwteqa.Nama govore da nas krwteqe yini neodvojivim delom Crkve.Me$utim, ukoliko se suwtina Crkve otkriva u Evharistiji ikroz Evharistiju, ukoliko Evharistija uistinu jeste TajinstvoCrkve (a ne samo jedno od tajinstava), stupaqe u Crkvu neizo-stavno zahteva uyewçe u Evharistiji, koja je zaista ispuqeqekrwteqa. Reyeno se najboxe moùe razumeti ukoliko idemo zanovokrwtenima kada u hodu stupaju u hram, slivajuçi se sa sabra-qem vernih i zajedno sa qima pristupajuçi ka uyewçu u evha-ristijskom bogosluùequ.

Zaista, qihov hod pre svega jeste akt prisajediqeqa sa-branoj zajednici, Crkvi u prvom i bukvalnom smislu gryke reyiekklhsïa , koja znayi —sabraqe”. Qihov prvi opit Crkve nije pri-hvataqe nekakve apstrakcije ili ideje, nego realno i konkretnojedinstvo sa xudima, koji su sjediqeni me$u sobom i sayiqavajujednu porodicu, jedno telo, jedno bratstvo, buduçi da je svaki po-naosob sjediqen sa Hristom. Dakle, pre bilo yega drugog, Evha-ristija jeste sabraqe , ili boxe reyeno - sama Crkva kao jedin-stvo u Hristu. Reyeno sabraqe je sakramentalno stoga wto pro-javxuje i yini vidxivim i realnim nevidxivo jedinstvo uHristu, Qegovo prisustvo me$u onima koji veruju u Qega, volega i u Qemu vole sve ostale xude. Ono je sakramentalno i stogawto je reyeno jedinstvo uistinu - novo jedinstvo , tj. pobedaHrista nad —ovim svetom”, nad zlom, koje se upravo i sastoji uotu$equ od Boga i razjediqenosti, razdrobxenosti, neprijatex-stvu i usamxenosti.

Novo jedinstvo se ne ograniyava samo na xude (wto novo-krwtenim pokazuje sabraqe kome su se prisajedinili). Ostaviv-wi svet iza vrata Crkve, oni u qoj isto nalaze svet, premdaoyiwçen, preobraùen, ponovo ispuqen boùanskom lepotom ismislom, tj. istinski obraz Carstva Boùijeg. Oni nisu sabraqe—begunaca”, koji se spasavaju od sveta, koji se sa goryinom nasla-$uju svojim odlaskom iz qega i koji prema qemu gaje mrùqu. Yuj-te qihove Psalme i himne, pogledajte na blagorodnu krasotuqihovih ikona, qihovih pokreta, na sveyanost yitavog ustroj-

100

stva bogosluùeqa. Zaista, kozmiyka radost sve proniye. Yitavatvorevina (materija i vreme, zvukovi i boje, reyi i çutaqe) sla-ve i powtuju Boga. U reyenom slavoslovxu i powtovaqu Crkvaponovo postaje ono wto jeste , Evharistija, Tajinstvo jedinstva,Tajinstvo nove tvorevine.

Potom Rey Boùija: novokrwteni su je sluwali jow dok be-hu oglaweni. Sada je, pak, prvi put ne sluwaju viwe sa strane,kao priziv i obeçaqe, kao rey o Bogu, nego iznutra, buduçi da suveç sugra$ani svetih i domaçi Boùiji (Ef.2,19) i da sada mogu ùi-veti sa Slovom i uzrastati u Qegovom shvataqu. Evharistija,dakle, projavxuje Crkvu kao tajinstvo Slova.

Predloùeqe hleba i vina: sam ùivot (vaspostavxen kaoùrtveno stremxeqe ka Bogu, koje nas prisajediquje sa savrwe-nom %rtvom i Samoùrtvovaqem Hristovim) ukxuyuje u sebe yi-tav naw ùivot i ùivot celoga sveta. Evharistija, dakle, projav-xuje Crkvu kao tajinstvo predloùeqa.

Celiv mira, ispovedaqe vere: nawe uzajamno prihvataqeboùanstvene xubavi, koja se izlila u srca nawa Duhom Svetimkoji je dat nama (Rim.5,5), nawe ispovedaqe istine, koja nas jedi-na yini ponovo slobodnim, —yedima dana i yedima svetlosti”.Evharistija, dakle, Crkvu projavxuje kao jedinstvo vere i xuba-vi.

I najzad anafora [prinoweqe]: nastajaqe (realizacija)Crkve i u qoj - sve tvorevine u sveobuhvatnom, uistinu najvi-wem aktu blagodarnosti, pokloqeqa, spomiqaqa i oyekivaqa,aktu koji nas (privodeçi zakxuyke yitavog ùivota, svih vreme-na, svega postojaqa) uvodi u veynost i dozvoxava nam da u Hris-tu stanemo pred presto Boga i prinesemo mu veynu EvharistijuHrista.

I eto, Crkva je kuçi. Svojim silaskom, Sveti Duh joj jeomoguçio da se uznese na nebesa. I ovde, za Hristovom trpezom uQegovom Carstvu, u Duhu, ona zna da hleb i vino, koje predlaùe,uistinu postaju Telo i Krv Hristova, uyewçe u Qegovom oboùe-nom yovewtvu, preyiwçavaqe boùanstvenim i neiscrpnim%ivotom.

Novokrwteni su, dakle, postali uyesnici i sapriyesnicisvega reyenoga. Oni su bili krwteni da bi, umrevwi sa Hris-tom, sauyestvovali u Qegovom vaskrslom %ivotu. Pomenuti vas-krsli %ivot Evharistija javxa i saopwtava u Crkvi, yineçiqene ylanove svedocima dolazeçih doga$aja.

Sada je moguçe shvatiti zbog yega sve veçe udaxavaqekrwteqa od Evharistije - i bogoslovsko i liturgijsko, predstav-xa newto viwe od spoxawqeg odstupaqa od rane tradicije. Ono

101

zaista iskrivxuje oba tajinstva, premda ne u punoti qihove da-tosti (na koju ne utiyu nawe grewke i nedostaci), nego u nawemshvataqu i prihvataqu reyene punote. Pretvaraqem u odvojenii samodovoxni obred, krwteqe se veç ne oseça kao stupaqe uCrkvu, kao postojani izvor qenog ùivota i ùivota u qoj. Sadruge strane, raskid i odsecaqe Ehvaristije od drugih tajinsta-va ponajviwe su odgovorni za qeno svo$eqe na status jedne odmnogih sluùbi u Crkvi, jednog od mnogih —izvora blagodati”, zaprestanak shvataqa i oseçaqa qe kao Tajinstva Crkve.

Ipak, yak i u svom danawqem obliku, krwteqsko bogoslu-ùeqe ukazuje na newto wto se nalazi izvan qega, te napomiqeo svojoj osnovnoj usmerenosti ka Crkvi. Mi pomenuto newto, po-menutu usmerenost nalazimo u yitaqima iz Svetog Pisma , kojase savrwavaju odmah nakon hoda oko krwteqske kupexi. Oba yi-taqa, tj. Poslanice apostola Pavla (Rim.6,3-11) i Jevan$exa (Mt.28,16-20), nisu naprosto —objawqeqa” krwteqa (kao wto bewesluyaj sa biblijskim objawqeqima pre krwteqa, koja predstav-xahu katihetsku pripremu za qega), veç pre svega - samo otkri-veqe obnovxenog ùivota, novog sadrùaja ùivota, koji yovek za-dobija u krwtequ. Plod krwteqa, qegova istinska realizacijajeste novi ùivot. On nije jednostavno boxi, naravstveniji ilipoboùniji, veç ontolowki drugayiji od prethodnog. Pomenutarazlika, sam sadrùaj novine sastoji se u yiqenici da se radi oùivotu u Hristu. Ako li umresmo sa Hristom, verujemo da çemo iùiveti sa Qime (Rim.6,8). Qegov vaskrsli %ivot —za Boga” dajese nama i postaje naw ùivot i nawe vaskrseqe. Me$utim, Qe-gov ùivot u nama, naw ùivot u Qemu i jeste Crkva. Jer, Ona ne-ma drugo postojaqe i drugi cix osim da bude Hristos u nama imi u Hristu. Ja sam sa vama u sve dane do svrwetka veka (Mt.28,20):u reyenom se govori o Crkvi. Eto zbog yega je tajinstvo Hristoveparusije, Qegovog dolaska i prisustva, tajinstvo Qegove podelesa nama Qegovog vaskrslog %ivota, zapravo Tajinstvo Crkve iistinsko ispuqeqe krwteqa.

3. Obredi osmog dana6)

U danawqe vreme zavrwni obredi yina krwteqa (omiva-qe svetog mira sa tela i postriùeqe kose) vrwe se istog danakada i krwteqe, tj. odmah posle yitaqa Jevan$exa . Ipak, u Treb-niku oni se nazivaju obredima osmog dana . U ranoj Crkvi, kada jekrwteqe jow prirodno bilo povezano sa Pashom, oni su se vrwi-

6) O obredima osmog dana vidi: Almazov, Istoriä, str. 466-475. F. Cabrol, La

Semaine Sainte et les origines de l’année liturgique, Paris, 1906.

102

li osmog dana, tj. u nedexu posle pashalnog praznovaqa krwte-qa. I premda danas oyigledno niko ne obraça paùqu na reyeno,pozivaqe na —osmi dan” daje nam kxuy za pravilno razumevaqereyenih obreda7) .

U ranoj liturgijskoj tradiciji se yin krwteqa ne okonya-va u pashalnoj noçi. Jer, tokom yitave sledeçe nedexe novokrw-teni su se svaki dan sabirali u hramu radi obuyavaqa u tajno-vodstvu, tj. radi poslekrwteqskih pouka, koje su bile usredsre-$ene na objawqeqe Evharistije. Objawqeqe Evharistije se nijepruùalo pre krwteqa. Jer, Crkva je tvrdo ube$ena da samo krw-teqe, prosveçujuçi um i srce yoveka, yini da je sposoban da u$e utajinstvo Crkve, tj. da treba da okusi da bi video . Trodnevnopashalno praznovaqe niklo je u vezi sa obredom krwteqa. Sliy-no je i —tajnovodstvena”�ne dexa vezana za poyetke pashalneSvetle nedexe. Ona, sa svojom unikatnom bogosluùbenom struktu-rom, tj. svakodnevnim ponavxaqem pune pashalne sluùbe uz jed-nostavnu promenu glasa (svakog dana svoj —glas”), predstavxa ne-prekidno radosno produùeqe praznovaqa Pashe. Reyena nedexa(wto i predstavxa suwtinu stvari) nije jednostavno vreme zaneko dodatno obuyavaqe: ona sama je deo obuke, javxaqe neyegsuwtinskog za smisao krwteqa i —obnovxenog ùivota”, zadobi-jenog u qemu. Reyeno javxaqe se upravo tiye vremena . Stoga jeqegovo saopwtavaqe i moguçe posredstvom vremena, ili pre -posredstvom biblijske brojne simvolike vremena, bez koje je ne-moguçe pravilno razumeti liturgijski opit rane Crkve.

U biblijskom otkrivequ broj sedam jeste simvol sveta : sve-ta koji je stvorio Bog i stoga savrwenog, okonyanog, —veoma dob-rog”, ali tako$e i sveta koji je unakaùen yoveyijim grehom i ko-ji se pretvorio u —ovaj svet”, podvrgnut zlu i smrti, najzad svetakao —istorije spaseqa”, kao mesta i objekta spasonosnog akta.Stoga sedmi dan, koji daje meru vremenu sveta i organizuje qe-gov ùivot, predstavxa izraz i opit svega reyenog. Kao dan u kojije Gospod poyinuo od dela svojih i koji je blagoslovio, on je danradosti yoveka zbog Boga i Qegove tvorevine, koja ga povezuje saBogom. Kao prekid delaqa, a ne faktiyki qegov kraj, kao odmor,izazvan samim delaqem, on je izraz yovekove porobxenosti sve-tom. I najzad, powto napomiqe o Bogu, javxajuçi ujedno i qego-vo otu$eqe od Boga i qegovo ropstvo svetu, reyeni dan jeste danoyekivaqa, dan yovekove nade na iskupxeqe i oslobo$eqe, oye-kivaqe dana koji se nalazi izvan predela —sedmice”, izvan bes-

7) O osmom danu u hriwçanskom bogoslovxu i duhovnom ùivotu vidi: Le Jour

du Seigneur, zbornik ylanaka, Paris, 1948; J. Daniélou, The Bible and the Liturgy, gl.16: —Osmi dan”.

103

mislenog ponavxaqa vremena, yiji je jedini horizont smrt ipropadxivost.

Reyeni novi dan dolazi i zapoyiqe sa Vaskrseqem Hris-tovim. Zavrwivwi istoriju spaseqa, vaspostavivwi u sebi yo-veka i svet, poyinuvwi u Veliku subotu, Hristos vaskrsava izmrtvih u —prvi dan posle subote”. Pomenutoga dana zapoyiqenovo vreme . I premda spoxawqe i ostaje u okvirima —starog”vremena ovog sveta i premda se sve jow meri brojem sedam, qegaverujuçi yovek oseça kao newto uistinu novo, wto je otkrivenoza veynost i dostupno za Carstvo Boùije, yije se prisustvo, silai radost projavxuje o —ovom svetu”. U ranoj Crkvi, u delima sve-tih otaca i u liturgijskoj tradiciji, simvol novog vremena jestebroj osam. Sa jedne strane, ne postoji nikakav osmi dan u vreme-nu ovoga sveta, koje se jow uvek nepromeqivo meri brojem sedam.Sa druge, pak, strane, on realno postoji u opitu Crkve i yak za-ista postaje fokus reyenoga opita. Od samog poyetka Hriwçanisu se sabirali kao Crkva da bi obavxali Evharistiju u prvi dannedexe (tj. u dan koji sledi za sedmim). U terminima ovog sveta,on je bio jedan od sedam dana, koji u potpunosti pripadavremenu ovog sveta. Ipak, puni smisao sabraqa i bogosluùeqa,kako smo veç napomenuli, bewe u okolnosti da je u qemu Crkvaizraùavala sebe kao usho$eqe na nebo, wto oznayava ispuqeqesebe izvan predela vremena, uyewçe u Hristovoj trpezi Qegovogveynog Carstva. Crkva je prihvatila prvi dan ovoga sveta kaoosmi dan, dan koji je izvan vremena, izvan sedmice, izvan ovogasveta, kao svoje uyewçe u —neveyerqem danu” Carstva. I upravoreyeni opit, izraùen pre svega u ritmu dana Gospodqeg , prvo-bitnog hriwçanskog vaskrseqa, dana evharistijskog usho$eqaCrkve na nebo, formirao je sav liturgijski ùivot Crkve i pro-duùava da ga formira, bez obzira wto je reyeno, na ùalost, ve-likoj veçini verujuçih nepoznato.

Sada moùemo da se vratimo Svetloj sedmici i qenom zna-yaju za krwteqe. Jer, pretpostavxalo se da Svetla sedmica no-vokrwtenima treba da saopwti upravo reyeni opit vremena, tj.da bude epifanija i dar reyenoga opita: opita novog ùivota kaoistinskog ùivota koji nije od ovoga sveta , dara Crkve in statu pat-riae (u domovini) u qenoj nebesnoj punoti, kao istinskog daraCarstva. Sedam dana: sve vreme se doùivxava kao ispuqeqe vey-nosti, koje se pretvorilo u neprekidnu Pashu, pravednost i miri radost u Duhu Svetome. (Rim.14,17). U nawe vreme oni malobroj-ni, koji imaju sreçu da opwte u radosti uyewça u svim sluùbamareyene jedinstvene nedexe, znaju da u neprekidnoj Pashi dotiyuviwu suwtinu Crkve, da oseçaju ukus onoga wto wto oko ne vide,

104

i uho ne yu… wto pripremi Bog onima koji ga xube (1.Kor.2,9).Ipak, reyeni opit treba da ima zavrwetak . Novokrwteni

treba da se vrate u svet. Jer, premda Crkva —nije od ovoga sveta”,Hristos ju je ustanovio upravo u ovome svetu i hoçe da ona osta-ne u qemu do qegovog svrwetka. Qen zadatak je da svedoyi oHristu u svetu, yije je On spaseqe, da produùi Qegov podvigspaseqa, da saopwtava Qegovo prisustvo, da daje moguçnost dase sluwa Rey Qegova, da provozglawava i javxa Carstvo Qegovo.Bez ushoda na nebo, bez oseçaqa sebe kao Tela Hristovog i Hra-ma Duha Svetog, drugim reyima, bez izlaska iz ovoga sveta, gdeprebiva in statu viae (na putu), u stranstvovaqu i oyekivaqu Car-stva Boùijeg, Crkva ne bi imala o yemu da svedoyi. Bez povratkau svet Crkva ne bi mogla da vrwi svoju boùanstvenu misiju iprestala bi da bude sluùeqe i ùrtva Hrista. Otuda dvojni ri-tam crkvenog ùivota: odlazak iz ovoga sveta u —osmi dan” i vra-çaqe u realnost, u vreme sedmice. Otuda i zakxuyni akt krw-teqskog bogosluùeqa, koji se sastoji iz obreda koji izraùavajuvraçaqe, koji oznayavaju poyetak hriwçanskog ùivota kao misi-je i svedoyeqa . Reyena dejstva su se vrwila u osmi dan posle krw-teqa, wto znayi da je poyetak novog ùivota uistinu povratak ,da se iz nedara neizrecive dubine pashalnog opita (osnovnogopita Crkve) novokrwtenima nalaùe da se vrate. Oni se waxu usvet. Prva nedexa posle Pashe naziva se i Nova nedexa . Reyenoznayi da —novi eon” (yiji je poyetak javxen i ustanovxen Pas-hom) ostaje tajanstveno prisutan, realan, osetan —u starom” vre-menu ovoga sveta, da je zaista sila posredstvom koje Crkva i qe-ni ylanovi mogu da vrwe svoj zadatak i misiju u svetu. Zapoyiqeposlepashalno vreme. Me$utim, ono je protkano radowçu i svet-lowçu Pashe, energijom koja ishodi iz qe, yineçi je izvorom ikriterijumom svakog postupka i samog ùivota. I novokrwtenise sada waxu u vreme koje je satkano od napetosti i borbe izme$ustarog (u nama, u svetu i u ùivotu) i novog .

4. Omivaqe svetog miraPrvi obred, koji novokrwtenog priprema za pomenutu

borbu i koji otkriva borbu kao sadrùaj hriwçanskog ùivota, jes-te omivaqe svetog mira:

I u osmi dan dovode krwtenoga opet u crkvu radi omi-vaqa…

U ranoj praksi reyenom obredu je prethodio drugi - pola-gaqe ruku episkopa na glavu neofita [novoro$enoga], o yemu sve dodanas imamo ukazaqe u prvoj molitvi osmoga dana. Novi Hriw-çanin se waxe u svet, gde treba da postane, kao wto smo veç na-

105

pomenuli, svedok (bukvalno - martiras, muyenik) Hristov, glas-nik Carstva Boùijeg i stoga borac protiv —kneza ovoga sveta”.Qegov ùivot biçe ispuqen stalnim opasnostima i beskonay-nim iskuweqima. Mi iz Jevan$exa znamo da $avo, premda je ioboren Hristovom pobedom, priprema posledqu i oyajniyku bor-bu protiv onih koje je Hristos oduzeo od qega, da bi prevario,ako bude moguçe, i izabrane (Mt.24,24). Istorijski horizonti Jevan-$exa nimalo nisu optimistiyki, veç su u potpunosti suprotninawem savremenom mitu o progresu: Ali Sin Yoveyiji kada do$e,hoçe li naçi veru na zemxi (Lk.18,8). Konayni rezultat borbe jesteili veyni ùivot ili veyna smrt, spaseqe ili pogibao. Otuda—vojniyki” jezik i simvolika rane Crkve, strani savremenomHriwçaninu, koji je zabrinut svojim —problemima”. Bilo bi in-teresantno pratiti postepenu transformaciju hriwçanskogoseçaqa sveta, qegovo napuwtaqe prvobitne hrabrosti. Me$u-tim, fakt ostaje fakt da je rana Crkva sebe smatrala —vojskomHristovom”, narodom Boùijim koji je mobilisan na borbu pro-tiv $avola, dok savremeni Hriwçanin pretpostavxa da sebe isvoju veru odredi sa terapevtskim terminima, ne videçi se kaovojnika koji je prizvan na dugotrajnu borbu, nego kao pacijenta uklinici.

Ipak, da bismo razumeli obrede osmog dana, neophodno jeda se setimo prvobitnog vojniykog duha Crkve. Zaista, episkopsada staje pred novokrwtenog kao vojskovo$a, koji pod svoju ko-mandu prima nove regrute. Na qima je jow qihova nova izraùaj-na forma, jow su puni entuzijazma i streme ka borbi, ùeleçi dase utvrde. Me$utim, vojskovo$a zna da çe predstojeça bitka bitiduga i strawna, da qegove xude oyekuju stradaqe i umor, a pone-kad i razoyareqa i porazi. Dakle, prva molitva koju yita svew-tenik jeste prozba o zawtiti, pomoçi, smelosti, vernosti, trp-xequ:

Qegov wtit vere sayuvaj nepovre$enim od neprijate-xa, odeçu netruleùnosti, u koju se odenu, oyuvaj naqemu neuprxanom i yistom…

Zatim on polaùe ruku na qihove glave i govori:Stavi na qega ruku svoju moçnu, i sayuvaj ga po silidobrote svoje, oyuvaj mu zalog nepovre$enim, i udostojga ùivota veynog i da tvori wto je tebi ugodno…

Samo jedan Bog moùe da nas sayuva u prevrtxivostima ioyajaqu naweg zemaxskog stranstvovaqa i borbe. Polagaqe rukujeste naznayeqe novih oficira, uruyivaqe naloga za pohod iznaka i dara heroizma, bez koga ne moùe biti hriwçanskog ùi-vota.

106

Novi Hriwçanin prihvata naznayeqe. Svewtenik govo-ri: —Glave vawe Gospodu priklonite”. Priklaqaqem glave novo-krwteni pokazuje svoju posluwnost, svoju spremnost da se potyi-ni disciplini vojske Hristove , da ostane u qenim redovima, dane iwte sopstvenu slavu i zadovoxstvo, nego pobedu svoga Gospo-da.

I svewtenik se moli:Ovaj koji se obuye u tebe Hrista Boga naweg, tebipriklaqa s nama glavu svoju. Sayuvaj ga da ostane ne-pobedivi borac protiv onih wto bezrazloùno yineneprijatexstvo protiv qega i nas, i svojim nepropad-xivim vencem pokaùi nas sve pobednicima do samogkraja.Jer, je tvoje da nas milujew i spasavaw…

Sada spoxawqi znaci i simvoli mogu biti ukloqeni sto-ga wto od sada viwe niwta spoxawqe neçe pomoçi. Samo unu-trawqe usvajaqe dara blagodati i vernosti yoveka moùe daukrepi. Kada zapoyne realna bitka, svetla i blistava forma po-staje beskorisna i zamequje se formom za pohod. Dakle, bela ode-ça se skida. Da bi pobedio $avola, sam Hristos je svukao sa sebeodeçu slave i prihvatio obliyje sluge. Me$utim, Qegova slavaje najoyiglednije bila projavxena upravo u trenutku kad je sebeponizio uzevwi obliyje sluge… i bio posluwan do smrti, yak dosmrti na krstu (Fil.2,7-8). U reyenom trenutku je bio proslavxenSin Yoveyiji. Bela odeça se skida i omiva se sveto miro. Jer,oni nisu bili dati kao znaci, nego kao sama realnost, tj. kao zna-ci koji treba da se pretvore u ùivot. Eto zbog yega se svewte-nik, omivajuçi miro sa tela, obraça samom yoveku:

Opravdao si se, prosvetio si se, osvetio si se, omio sise u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin8).

Sada je novokrwteni spreman da se sretne licem u licesa svetom i da zapoyne svoju —martiriju” [svedoyeqe].

5. Postriùeqe9)

Posledqi obred jeste obred postriùeqa kose. Postriùe-qe je oduvek bilo jedan od osnovnih religioznih obreda: simvolposluwaqa i ùrtve. Jow od nepamçenih vremena xudi su u kosi

8) —Opravdao si se, prosvetio si se, osvetio si se, omio si se”… EpiskopVenijamin piwe: —Ovde sve prve reyi osim posledqe (omio si se) izobraùavaju tritajinstva, koja se vrwe na prosveçenom. Izraz opravdao si se pokazuje da je dobiooprowtaj grehova…� Prosvetio si se oznayava prosveçeqe duwe verom… U reyimamiropomazao si se zakxuyuje se yitavo tajinstvo miropomazaqa. Izraz osvetio si seodnosi se na Tajinstvo Priyewça”…�( Novaä skriùal´, izd. 14, SPb, 1844, str. 364).

9) Vidi: Van der Leeuw, Religion, str. 42-43. Almazov, Istoriä, str. 445 idaxe.

107

oseçali prisustvo —mane”, tj. usredsre$eqe u qoj sile i energijeyoveka. Primer pomenute vere jeste biblijska povest o Samsonu.I u nawe vreme od reyene vere ostaje newto u stalnoj brizi xu-di za svoju kosu i yewxaqe. Oni ostaju izraz i simvol lepote,nacionalne pripadnosti (na primer stil frizure —Afro”), payak i simvol nekih dubokih patolowkih skretaqa u yoveku. Kra-çe reyeno, postoji —tajna kose” kao jednog od osnovnih sredstavasamoizraùavaqa, samopotvr$ivaqa i karakternosti. Stogahriwçanski obred postriùeqa kose (koji se osim u obredu krw-teqa sreçe i u monawkom postrigu, u posveçequ za yteca, tj.ylana klira) ne treba posmatrati kao jedan od mnogih drugih ob-reda —osveçenih drevnowçu”, koji se vrwe iz nepoznatog razlogai koji se prihvataju kao neotu$ivi deo naweg —nasle$a”. U Crkvije sve uvek dejstveno i stvarno . Svaki simvoliyki akt simvoli-yan je upravo stoga wto projavxuje samu Realnost, qene daleke ineizrecive dubine, sa kojima mi opwtimo putem simvola i ob-reda.

Poslekrwteqsko —postriùeqe kose” zapoyiqe sveyanommolitvom, u kojoj se dovrwava znayeqe tajinstva: vaspostavxaqeyoveka kao najsavrwenijeg i najlepweg stvoreqa Boùijeg. Kao daCrkva, okonyavwi posao na vaspostavxaqu, gleda na yoveka i ra-dosno kliye i likuje: Kako si dobar.

Vladaru Gospode Boùe naw, koji si likom svojim po-yastvovao yoveka i ustrojio ga od duwe razumne i telablagolikog, tako da telo sluùi razumnoj duwi: glavusi na vrh postavio i u qoj mnoga yula smestio… i gla-vu si pokrio… i sve si delove tela rasporedio kakotreba, da bi kroz sve qih zahvaxivao tebi, izvrsnomUmetniku…

Yovek je obraz Boùanstvene neizrecive slave i lepote.Sagledavati yoveyiju lepotu i radovati joj se znayi uznositiblagodareqe samome Bogu. Kao i sve u ovome svetu, lepota je bi-la zatamqena, poniùena, zaprxana i pretvorena u palu lepotu.Poneki su yak skloni naprosto da je odbacuju kao $avoxe iskuwe-qe. Ipak, Crkva ima drugayije shvataqe. Ne gledajuçi na svu qe-nu degradaciju, lepota uvek ostaje boùanstvena kao Boùiji znaki peyat na tvorevini. Yovek je prelep i treba da bude vaspostav-xen u svojoj lepoti, da se raduje lepoti i da uznese blagodareqeBogu za qu, kao wto je uyinio sveti egipatski monah, yija yisto-ta srca je videla boùanstvenu lepotu yak i u bludnici.

U nawem palom svetu put ka boùanstvenoj lepoti i qe-nom vaspostavxaqu jeste posluwnost i ùrtva. Dakle, ùivot za-poyiqe sa prinoweqem ùrtve Bogu , tj. prinoweqem sa radowçu

108

i zahvalnowçu onoga wta je u ovom svetu postalo simvol yoveko-ve pale lepote. Eto smisla poslekrwteqskog postriùeqa kose:prva slobodna i radosna ùrtva koju yovek prinosi Bogu. Naroyi-to izvorno i ùivo reyeno znayeqe se pokazuje prilikom krwte-qa male dece: zaista, dete Bogu ne moùe prineti niwta drugosvoje. Stoga uzimamo nekoliko oskudnih vlasi sa qegove glave.Slavno uniùeqe: poyetak jedinstveno istinskog puta ka pravojkrasoti, radosti i punoti ùivota.

Najzad je krwteqska sluùba zavrwena i ispuqena. Sadatreba da zapoyne —normalni”�ùivot. %ivot koji krwteqe imakao svoj skriveni i istinski izvor i silu treba i moùe da serazlikuje od normalnosti koju propoveda i nameçe ovaj svet. Yi-tav ùivot u Crkvi svojim korenima seùe ka Pashi i preko Pe-desetnice i vremena —posle Pedesetnice” vodi nas ka novoj Pas-hi. Stoga i yitav naw ùivot, koji zapoyiqe u krwtequ, postajeprelazak (strasnstvovaqe i usho$eqe) ka neveyerqem danu vey-noga Carstva Boùijeg. I po meri naweg proho$eqa, borbe i tru-da, tajanstvena svetlost reyenog Dana veç osvetxava naw put,svagde sija, sve preobraùava, sve yini ùivotom u Bogu i putemka Bogu. Tek powto se zavrwi krwteqsko bogosluùeqe, krwteqepoyiqe da —deluje”�u nama.

109

ÌUCRKVXEQE

1. Staro i novoPre nego wto okonyamo nawe ispitivaqe, treba da obra-

timo paùqu na niz molitava i obreda koji, premda nisu nepo-sredno povezani sa krwteqskom sluùbom, ipak projavxuju nekesuwtinske strane tajinstva krwteqa. Radi se o molitvama zaprvi dan po ro$equ deteta, za davaqe imena (koje treba yinitiu osmi dan po ro$equ), te za takozvano ucrkvxeqe majke i detetau yetrdeseti dan1) .

Danas se reyeni obredi retko obavxaju i mnogi Hriwça-ni, a me$u qima i svewtenici i bogoslovi, podvrgavaju sumqiqihovu neophodnost. Oni govore da oni izraùavaju arhaiyni izastareli pogled na svet i da predstavxavaju ostatke primitiv-nih shvataqa i verovaqa, posebno uvredxivih za ùenu i za xud-sku prirodu uopwte. U pomenutim obredima se prirodne pojavepredstavxaju kao newto neyisto, a ùena razmatra kao —drugoraz-redni” ylan Crkve. Me$utim, opisanoj tayki gledaqa se suprot-stavxaju —tradicionalisti”, koji naglawavaju qihovu obavez-nost, premda ih wtite na neobiyan nayin, motivisani istimuzrocima, koji —moderniste” navode da ih�odba cuju. Liturgijski,pak, ùivot Crkve i sam qen pogled na svet zaista se prihvatajuna nivou pojmova kao wto su —yisto” i —neyisto”, svodeçi se nazbir tabua, koji zahtevaju obavxaqe raznovrsnih ritualnih—oyiwçeqa”.

Oba navedena odnosa su u korenu neispravna. Qihova za-jedniyka grewka se koreni u nepravilnom razumevaqu prejem-stva [nasledstvenosti] crkvenih ustanova i bogosluùeqa u odnosuna odgovarajuçe starozavetne ustanove, u kojima zaista mnogesuwtinske strane hriwçanske liturgijske tradicije imaju svojeporeklo. Radi pravilnog poimaqa prejemstvo uvek treba razmat-rati i shvatati u svetlosti podjednako radikalne i suwtinskeprekidnosti. Sa jedne strane Crkva je zaista prejemnica [nasled-

nica] —ustanova” Starog Zaveta. Me$utim, one, postajuçi hriw-

1) O opwtoj religioznoj osnovi pomenutih obreda vidi: M. Eliade, The

Sacred and the Profane, New York, 1959, naroyito gl. 4 —Xudsko postojaqe i osveçeniùivot”, str. 162. Vidi od istog autora Rites and Symbols of Initiation, New York, 1958.Van der Leeuw, Religion, deo 22: —Osveçeni ùivot” i deo 49: —Oyiwçeqe”. O samomobredu vidi: Almazov, Istoriä, str. 476.

110

çanske, stiyu u korenu novi smisao i zaista se obnavxaju. Zbogyega, onda, prejemstvenost? Stoga wto Hristos nije dowao daukine zakon, nego da ga ispuni (Mt.5,17). Jedino nalazeçi se u po-stojanom i ùivom kontaktu sa —starim”, mi moùemo u potpunos-ti shvatiti —novo” i uyiniti ga svojim, tj. moùemo prihvatitiHrista kao istinsko ispuqeqe. Upravo On, Qegov dolazak sveyini novim: On ne stvara newto novo, veç obnavxa staro, tj.razotkriva qegovu krajqu suwtinu, preokreçuçi ga u znameqedolazeçeg Carstva. Dakle, neprekidna prejemstvenost se ostva-ruje kao —prekid”. A da bi prekid bio ispuqen i obnovxen, pret-postavxa neprekidnost i potvr$uje je.

U primeni na obrede —oyiwçeqa” reyeno pre svega znayida se sami pojmovi —yistog” i —neyistog” (koji su zaista imalicentralnu ulogu do Hrista) sa dolaskom Hrista preobraùavajuna radikalni nayin. Oni se preobraùavaju, a ne da se jednostav-no ukidaju. Yistima je sve yisto, a neyistima i nevernima niwtanije yisto (Tit.1,15). Bez razlikovaqa izme$u —yistog” i —neyis-tog” (koje je karakteristiyno za starog yoveka i qegovu staru re-ligiju), sam pojam i predstava o —yistom” ne bi postojala, usledyega yoveku ne bi bilo moguçe javiti viwi smisao qegovog ùi-vota. Me$utim, powto je reyeni smisao javxen u Hristu, starorazlikovaqe se pokazuje kao nosilac viwe pedagowkog negoliontolowkog karaktera, buduçi sredstvo yovekovog uvo$eqa u taj-nu iskupxeqa. Sve je yisto utoliko ukoliko sve ishodi od Boga ipredstavxa deo onoga —veoma dobro” boùanstvenog stvaraqa. Me-$utim, sve je i neyisto stoga wto je yovek sve unakazio, [wto semoùe videti] ukoliko se uporedi sa onim kakvim ga je Bog zami-slio. Ali, sve se iskupxuje sa Hristovim iskupxeqem yoveka,sve ponovo postaje —yisto za yiste”. Jer, na kraju krajeva, sve jebilo stvoreno da bi bilo sredstvo yovekovog ùivota sa Bogom, tj.nayin qegovog ulaùeqa u Carstvo Boùije.

Pomenuti suwtinski hriwçanski pristup svetu (ne nanivou pojmova —yisto” i —neyisto”, nego na nivou —starog” i —no-vog”) potpuno se ignoriwe i izdaje svaki put kad se ùivot Crk-ve svodi bilo samo na neprekidnost (prejemstvenost), bilo samona prekidnost (raskid). Najboxi put za prevladavaqe navedenihkrajnosti jeste napor da se shvati wta Crkva yini i da se jedno-stavno sluwa, umesto da joj se podmeçu vlastite predrasude i po-loviyna shvataqa, tj. da se od qe prihvati istinski smisao qe-nih obreda.

111

2. Molitve prvog dana2)

Prvi obred se sastoji je u svewtenikovom yitaqu tri mo-litve prvog dana na mestu gde je dete ono ro$eno. Reyene molit-ve se uglavnom odnose na majku. U qima upravo neki nalaze ili—uvredxivost” za ùene iliopravdaqe principa —yisto protivneyistog” kao smisla crkvenog ùivota. Me$utim, yujmo same mo-litve.

U prvoj veoma kratkoj molitvi Crkva moli Boga, kojiiscexuje —svaku nemoç i svaku ranu”, da isceli i svoju—sluwkiqu, koja se danas porodila” i da je —podigne sa postexe,na kojoj leùi”. I molitva dodaje: —Jer, po reyima prorokaDavida, mi smo se u bezakoqima zayeli i svi smo neyisti predtobom”…

Druga molitva zapoyiqe od pomiqaqa Hristovog ro$eqa.On —se rodio od Presvete Vladiyice nawe Bogorodice i Svagda-djeve Marije, te je kao Mladenac legao u jasle i bio prihvaçenkao dete”. Potom ona produùava:

I ovu sluwkiqu tvoju (ime), koja je danas rodila ovodete, pomiluj i oprosti joj grehe qene voxne i nevox-ne, i sayuvaj je od svakog nasixa $avoxeg, a qeno novo-ro$enye sayuvaj od svakog otrova, od svake muke, od sva-ke bure protivnikove, od zlih duhova, i dnevnih inoçnih. Porodixu wtiti moçnom rukom svojom, i dajjoj da se brzo podigne, i oyisti je od neyistote, i izle-yi je od bolova, i podari joj i duwi i telu zdravxe isnagu, i ogradi je svetlim i sjajnim an$elima, i sayu-vaj je od svake najezde nevidxivih duhova. Da Gospode,yuvaj je od bolesti i slabosti, od xubomore i zavisti,od oyiqeg uroka, i pomiluj qu i novoro$enye… ioyisti je od telesne neyistote i razliynih unutraw-qih bolova wto je spopadaju, i svojom brzom milowçuuyini da se qeno smireno telo oporavi, a od qe ro$e-no dete udostoj da se pokloni zemaxskome hramu, kojisi pripremio za slavxeqe svetoga Imena tvoga…

I na kraju, u treçoj molitvi, uporedo sa temama oprowtajai isceleqa, nalazimo i pomiqaqe o ra$aqu kao ispuqequ prvo-bitnog Boùijeg zaveta yoveku:

Jer, ti si Gospode rekao: Ra$ajte se i mnoùite se, inapunite zemxu, i vladajte qome. Stoga se i mi, slugetvoje, molimo i… sa strahom vapijemo k svetom imenuCarstva tvoga: Pogledaj s neba i vidi nemoç nas osu-

2) O religioznom znayequ imena vidi: H. Usener, Gotternamen

(Boùanstvena imena), 1929; Van der Leeuw, Religion, deo 22

112

$enih, i oprosti sluwkiqi tvojoj (ime) i celom domuu kome se dete rodilo, i onima koji je dodirnuwe isvima koji se ovde nalaze…

Dakle, osnovna, ako ne i jedinstvena tema sve tri molitvejeste molba o prawtaqu. —U bezakoqu se zayesmo”… Nawe vreme,pored svih veç navedenih degeneracija, karakteriwe i pogrew-no poimaqe seksa. Oyigledno je da upravo navedeno poistoveçi-vaqe zayeça, a sledstveno i seksa, sa grehom i neyistotom woki-ra savremenog yoveka, yak i ako je Hriwçanin. Me$utim, nave-dena sablazan postoji samo za one koji su zaboravili ili, pak,odbacili hriwçansku tayku gledaqa na yoveka i hriwçanskopoimaqe seksa. Nawe vreme karakteriwu pokuwaji da se —seksoslobodi” od asocijacije sa grehom, oseçaqem krivice i stidom(wto viwe nego bilo wta drugo govori o qegovoj radikalnoj de-hriwçanizaciji). Powto je —prirodan”, seks je —dobar”, a powtoje —dobar” - on je —nevin”. Eto osnovne jednayine koja se uzimakao oruùje u procesu —seksualnog oslobo$eqa” yoveka. Me$utim,navedenu jednayinu Crkva odbacuje, kao wto odbacuje i manihej-sko i dualistiyko poistoveçivaqe seksa sa zlom. U skladu sahriwçanskim pogledom na svet, priroda yoveka je pala priroda(iako ontolowki jeste dobra), pala u svoj svojoj celokupnosti, ane delimiyno, tj. ni jedan qen deo nije ostao nedodirnut i ne-vin. Osobina seksa jeste organska povezanost sa jednim od najvi-wih boùanstvenih darova yoveku, sa darom xubavi. Stoga je onsrediwte tragiyne dvosmislenosti, koja je svojstvena paloj yove-kovoj prirodi. Zaista, sa jedne strane, on je izraz i sama —osno-va” xudske pripadnosti ùivotiqskom svetu, radikalne razdrob-xenosti xudske prirode i ùivota, yovekovog gubxeqa svoje ce-losnosti. Dva pola i pokretaya seksa - xubav i pohota su se bezna-deùno pomewali i nemoguçe ih je odvojiti i izolovati jedno oddrugog. Otuda zaista antinomiyki karakter prilaza Crkve sek-su. Otuda nemoguçnost da se reyena antinomija svede na jedno-stavno reweqe, tj. da se odeli —crno” od —belog”.

Bilo bi grewka misliti da Crkva, osu$ujuçi seks van bra-ka i smatrajuçi ga —r$avim” van braka, jednostavno tvrdi da je ubraku —dobar”. Jer, suwtina stvari je u okolnosti da seks (u brakuili izvan qega) u meri u kojoj se poistoveçuje sa pohotom, u ce-losti pripada —ovom svetu”, yije —obliyje prolazi” i koji u svomsadawqem —obliyju” neçe naslediti Carstvo Boùije. Kao fokus,koncentrisani izraz —pohote tela, pohote oyiju i nadmenostiùivota”, seks potpada pod zakon , a ne pod blagodat . Potpadatipod zakon ne znayi da je osu$en, nego da treba da se upravxa uskladu sa opwtim vi$eqem sveta, da se potyiqava reyenom vi$e-

113

qu, da bude u granicama , u okvirima poretka koji za —ovaj svet”jeste qegova jedinstvena zawtita od tamnih i iracionalnih si-la samorazruweqa. Seks je —zabraquje”�izva n braka i —razrewa-va” u braku stoga wto brak (bez obzira na svoje iskrivxeqe u pa-lom svetu) pripada uzviwenijem vi$equ, buduçi sposoban da u$eu Carstvo Boùije. Naprotiv, jednostavno prirodno i —funkcio-nalno” zadovoxavaqe xudskih —prirodnih” poriva i strasti, kaowto moùe da se pokaùe, ne samo da ne pripada reyenom nivou,nego na karaju krajeva vodi ka qegovom ruwequ. Pokazuje se da jeon —protiv prirode”. Zakon ne moùe da preobrazi i da iskupi.Ipak, ustanovxavajuçi granice i podrùavajuçi odre$eni pore-dak, on moùe da ukazuje na newto wto stoji izvan qegovih grani-ca, izvan granica pale prirode, da yoveku daje oseçaj viweg vi-$eqa ùivota i da ga navodi da ka qemu stremi. Stoga Crkva osu-$uje kao zaista demonske ideje i usmereqa koja (u razliyitim me-$usobnim kombinacijama) prizivaju na —seksualno oslobo$eqe”.Poimaqe seksa i vrednost koja mu se pridaje za Crkvu su uvek bi-li —probni kamen” yitave xudske naravstvenosti. I reyeno nijezbog navodne bolesne i skrivene obuzetosti telom, kao wto u na-we vreme mnogi misle. U stvarnosti bolest i zatupxena opsed-nutost sve viwe postaje osobeni znak —oslobo$enog seksa”, sva-kakvih pokuwaja da se on i samo on uyini jedinstvenim sadrùa-jem xudskog ùivota i xudske xubavi. Naprotiv, reyeno je vezanosa Crkvenim poznavaqem istinske prirode yoveka i qegovog is-tinskog prizvaqa, sa poznavaqem okolnosti da navedeno —oslo-bo$eqe” na kraju krajeva vodi ka potpunoj porobxenosti i samo-uniwtequ yoveka.

U oyima Crkve sve wto yovek, —koji ùivi u svetu i nositelo”, moùe i treba da uyini jeste da u smirequ i posluwnostiprihvati zakon , koji je Bog javio i koji ga u krajqoj meri donekleosloba$a od tamne i iracionalne tiranije seksa, zakon koji seksyini slugom (premda dvosmislenim) xubavi, a ne qenim gospo-darem i qenim jedinstvenim sadrùajem. Zakon ne —osveçuje”seks i ne —prokliqe” ga. Otkrivajuçi yoveku istinu o seksu, qe-govu neizbeùnu i tragiynu dvojstvenost, on mu pomaùe da u sebisayuva shvataqe svoje istinske prirode i da se bori za qenu ce-losnost, tj. da iwte blagodat .

Dakle, eto konteksta u okviru koga treba da razmotrimo ishvatimo odnos Crkve prema stupaqu u svet novog xudskog stvo-reqa. Tri molitve prvog dana sadrùe radost povodom reyenogdoga$aja, stupaqa jow jednog yeda Boùijeg u —divni svet” Boùijii istovremeno - ùalost zbog iskvarenosti sveta grehom. Veliyi-na dara pomaùe shvataqu i sluùi kao mera dubine yovekovog pa-

114

da. Reyene molitve pre svega prizivaju oprowtaj stoga wto jedi-no boùanstveni oprowtaj (dat i ispuqen u Hristu i Qegovomdolasku) moùe da oyisti radost i da je vaspostavi u qenoj puno-ti, uyinivwi da poyetak ùivota tako$e bude poyetak spaseqa iiskupxeqa. Jow jedanput xudski ùivot se javxa u svojoj istin-skoj boùanstvenoj slavi i krasoti, ali tako$e i u svojoj neiz-beùnoj zavisnosti od palih zakona —ovoga sveta”. Zayeçe ne samoda nije greh, nego je zaista ispuqeqe najdivnijeg boùanstvenogdara - sposobnosti da se daje ùivot. Me$utim, mi smo zayeti —ugrehu”, s obzirom da je neizbeùni elemenat zayeça postala poho-ta. Ra$aqe dece jeste radost, ali tako$e i —bolest i slabost”,stradaqe i bol. %ivot koji zapoyiqe otkriven je za svetlost iradost, za samu veynost, ali je ujedno i krhak, osetxiv i podvrg-nut dejstvu zla.

Sve reyeno sagledava i saopwtava Crkva dok, u licu svew-tenika, stoji pred ovom materijom i ovim detetom, dajuçi musvoj blagoslov, qegov —prvi dan” dovodeçi u vezu sa tajinstvomspaseqa. Majci yija je sudbina u ovom svetu da ispita noweqedeteta kao —slabost i bolest”, kao porobxenost paloj prirodi,Crkva moùe pomoçi upravo prizivaqem na oprowtaj, na jedin-stveno istinsko vraçaqe ka celovostisti koja je naruwena gre-hom. Zaista, Crkva se ne moli zbog nekog pojedinaynog greha,zbog pojedinayne —neyistote”, veç zbog —voxnih i nevoxnih gre-hova”, tj. zbog greha kao same realnosti ovoga sveta, zbog neyisto-te i skverni, koji sve proniyu u qemu. I wta joj moùe Crkvapruùiti osim oprowtaja, koji je svagda prelazak u ùivot iskup-xen Hristom, u radost i punotu, koju wtite —svetli i blistavian$eli”? Kakav joj drugi dar Crkva moùe dati osim saopwtava-qa da je qeno ra$aqe sliyno ra$aqu svakog deteta? Crkvom seqeno materinstvo preobraùava u uyewçe u radosti i punoti na-royitog materinstva Marije, preko koga su radost i spaseqedowli celom svetu. Najzad, kakvim pozdravom jow moùe da se ob-rati Crkva detetu izuzev wto çe mu obeçati da çe ga uvesti uproslavxaqe Svetog Imena Boùijeg, tj. u poznaqe i sjediqeqesa Qim, wto i jeste veyni ùivot?

Onaj, pak, ko vidi uvredxivost u reyenim molitvama, kojesu ispuqene boùanstvenom xubavxu i brigom za yoveka, koje suproniknute jedinstveno pravim (zapravo istinski boùan-stvenim) uvaùavaqem prema xudskoj liynosti, ne samo da se va-ra, nego se pokazuje i kao glup i plitak . I umesto da slepo idemoza ovim svetom u qegovim jeftinim buntovima (u ime praznihprava, besmislenog dostojanstva i potrowayke sreçe), mi trebada ponovo otkrijemo i uyinimo svojim crkveno vi$eqe sveta, ko-

115

je nam Crkva javxa u prvom danu xudskog ùivota.

3. Davaqe imenaDruga strana pomenutog vi$eqa otkriva nam se u molit-

vama —pri naznameqavaqu deteta osmog dana od ro$eqa”. Molit-ve prvog dana su pre svega molitve za majku, dok se sada centarpaùqe Crkve premewta na novoro$enye.

Potom, za razliku od pre$awqih obreda, molitve osmogdana nose liturgijski karakter. One zapoyiqu obiynim slavo-slovxem, prizivaqem Duha Svetog, —Trisvetim” i molitvom Gos-podqom, a zavrwavaju se liturgijskim otpustom. Reyeno pokazujeda se nalazimo na putu ka Crkvi. Prve molitve su bile pozdrav,prvi —susret”, a sada se ùivot, koji je tek zapoyeo, pretvara uhod ka —zemaxskom hramu”, gde treba da se izvrwi spaseqe. Sle-di poyetak:

Gospode Boùe naw, tebi se molimo i od tebe iwtemoda se znamenuje svetlost lica tvoga na ovom sluzitvom (ili: ovoj sluwkiqi tvojoj) (ime), i neka se KrstJedinorodnoga Sina tvoga znamenuje u srce i misliqegove (ili: qene), da bi izbegao tawtinu sveta isvaki zli nasrtaj vraga, a drùao se zapovesti tvojih.I podaj, Gospode, da Sveto Ime tvoje ostane neodreynona qemu, blagovremeno prisajediqavanom Svetoj Crk-vi tvojoj i usavrwavanom strawnim Tajnama Hristatvoga, da bi, provevwi ùivot po zapovestima tvojimi sayuvavwi peyat nepovre$enim, dobio blaùenstvoizabranih u Carstvu tvome…

Oseqivaqe krstom i tekst sledeçe molitve podseça na—molitve za oglawene”, o kojima smo govorili na poyetku kqige.Suwtinski, radi se o istom obredu, prilago$enom okolnostimakrwteqa deteta. Reyenim svewtenodejstvom Crkva uzima podsvoje dete u ime Hrista i osequje ga znakom Krsta, znakom Hris-tove pobede i vlasti i poyiqe da ga priprema za krwteqe.

Potpuno novi element jeste samo davaqe imena. U obredi-ma prvog dana ne izgovara se nikakvo ime. Me$utim, sada se detenaziva imenom i qegovo ime se odnosi prema Svetom Imenu Bo-ùijem:

I podaj, Gospode, da Sveto Ime tvoje ostane neodreynona qemu…

Izdvajajuçi ga od drugih xudi, ime yoveka identifikujeqegovu liynost i utvr$uje qegovu neponovxivost. OvaploçeniSin Boùiji ima xudsko ime stoga wto je potpuna Liynost, a neyovek —uopwte”, apstraktni i bezliyni nosilac apstraktne xud-

116

ske prirode. Yovekova priroda ne postoji izvan liynosti. Svakaod liynosti predstavxa uistinu jedinstveni i potpuno liynos-ni tip ovaploçeqa i realizacije reyene prirode. Stoga obreddavaqa imena jeste crkveno priznavaqe jedinstvenosti konkret-nog deteta, tj. [ukazivaqe] na boùanstveni dar —liynosnosti” de-teta. Dovodeçi ga u vezu sa Svetim Imenom Boùijim, Crkva po-kazuje da je svako ime sveto, tj. osveçeno yoveyanskim imenom sa-mog Hrista. Ona pokazuje da je u Hristu ime svakog xudskog biçazapravo ime yeda Boùijeg, stvorenog i prednaznayenog za liynoopwteqe sa Bogom, za liyno uyewçe u veynom Carstvu Boùijem,a ne za rastvaraqe u nekakvoj bezliynoj —nirvani”. Moje ime, tj.—ja”, koje Bog stvara i kome se obraça kao onom —ti”, On projavxu-je kao liynost, kao sveto ime, kao —ti”�ve yne xubavi i sjediqe-qa. Za Crkvu, za sve qene svete, za yitav qen opit Hristos samprisustvuje u svom imenu Isus. Ono za nas predstavxa prisustvo,jedinstvo, radost i silu, buduçi da je ime tajinstvo liynosti,projava i dar qene suwtine.

Ime Hrista osveçuje i yini svetim moje ime, yini ga iz-razom, tajinstvom moje liynosti u Qemu u vekove vekova. Buduçidar moga imena meni u Hristu i u Qegovom Svetom Imenu,sluùba osmog dana jeste dar meni same —liynosti”, koju je Bogstvorio i koja treba da bude vaspostavxena u krwtequ i spasenaza Carstvo Boùije.

U prowlosti se ime svakog Hriwçanina smatralo svetim .Stoga je [dete] od samog detiqstva uyeno da powtuje svoje ime kaonewto sveto. Iz reyenog intuitivnog oseçaqa svetosti imenarazvila se tradicija davaqa imena detetu po nekom svetitexu,tj. imena koje je veç —realizovano” kao sveto kod odre$enogHriwçanina. Reyeno se nije vrwilo jednostavno iz stremxeqada se dobije nebeski pokrovitex. Wtaviwe, pomenuta tradicijaje bila plod ùivog opita Crkve kao —zajednice svetih”, uvere-nosti u okolnost da je svetost jedinstveno istinsko naznayeqe iprizvaqe yoveka. U svetlosti reyene tradicije savremena desa-kralizacija yovekovog imena, qegovo svo$eqe na svakovrsne vul-garne nadimke i rastuça ravnoduwnost prema hriwçanskomshvataqu slova uopwte i imena posebno - izgleda potpuno ùa-losna i yak demonska. Bilo bi predivno kada bismo se mi, pravo-slavni Hriwçani koji ùivimo na zapadu, umesto da sledimo zaprogresivnom degradacijom yovekovog imena (a ujedno i liynos-ti koja nosi ime), postarali da vaspostavimo odnos prema imenukao svetom imenu najpre kroz vraçaqe ka koriwçequ imena kojasu osveçena svetowçu svetih i potom kroz qihovo upotrebxava-

117

qe sa xubavxu i uvaùavaqem, koje imamo pri prizivaqu jedin-stvenog i Svetog Imena Isusa.

Davaqe imena biva u osmi dan posle ro$eqa deteta. Miveç znamo da je osmi dan simvol Carstva Boùijeg, nebeske real-nosti koja stoji izvan granica ovoga sveta. Qeni priyesnici mipostajemo kroz krwteqe i miropomazaqe. Stoga sluùba koja jeposveçena davaqu imena kao da je okrenuta ka reyenim tajin-stvima. Na qenom horizontu se vidi novi i veyni, a ne —stari”ùivot. Pozdravxajuçi mladenca koji je stvoren radi veynosti,Crkva okreçe svoj pogled izvan granica —ovoga sveta”.

Powto se sva istorija spaseqa ponavxa svaki put kada sedete preporuyuje Hristu i Qegovom Carstvu, obred davaqa ime-na se zakxuyuje se troparom praznika Sreteqa. Mi prinosimodete Bogu kao wto je jednom, u neponovxivom momentu vremena,Bogu bio prinesen Mladenac Isus. On je postao Mladenac da bisva deca mogla postati deca Boùija i uçi u neizrecivu radostBoùijeg ùivota i Carstva Boùijeg, da bi svako dete moglo po-stati jedinstveni objekat jedinstvene xubavi. Mi ga preporuyu-jemo Bogu, kome je Hristos preporuyio sebe od veynosti. Jer, sa-mo na reyeni nayin neponovxivost svakog xudskog ùivota moùenaçi svoju realizaciju.

4. UcrkvxeqeU vezi sa obredima yetrdesetog dana u Crkvi je dowlo do

nesporazuma. Qega treba odstraniti kako bi obredi dobili od-govarajuçu i, kao wto se nadamo pokazati - suwtinsku funkcijuu ùivotu Crkve.

Oyevidno, u osnovi reyenog nesporazuma jeste nepravilnoshvataqe samog obreda ucrkvxeqa. Postavxa se pitaqe: Ko seucrkvequje. S jedne strane, mi vidimo obred koji je vezan sa po-vratkom majke nakon oporavka od —neduga i slabosti” trudnoçe upuno uyewçe u sakramentalnom ùivotu Crkve. Dakle, radi se oqenom ucrkvxequ. S druge strane, obred u sebe ukxuyuje i mo-litve za dete, koje prisustvuje, wtaviwe (kao wto pokazuju reyimolitve) kao jow nekrwteno. Dakle, prinoweqe nekrwtenog de-teta u Crkvu se naziva ucrkvxeqem .

U yetrdeseti dan dete se opet donosi hramu, da seucrkveni, tj. da se poyne uvoditi u crkvu. Donosi gamajka…

Na samom kraju obreda mi nailazimo drugo ucrkvxeqe. Re-yeni obred, uostalom, kao wto glasi u rubrici, treba da se vrwiukoliko je mladenac krwten.

Pokuwajmo da odgovorimo na pitaqe kako je dowlo i otku-

118

da se pojavila neobiyna zbrka i yak protivreynost, oyigledna iu ustavu.

Donosi ga majka, veç yista i okupana, u prisustvu ikuma koji çe dete primiti na krwtequ.

Zawto —primiti”? Zawto —na krwtequ” kada smo upravovideli da svaka rey pretpostavxa da se obred vrwi pre krwte-qa?

Pitaqe moùe izgledati sloùeno, ali je odgovor na qegajednostavan. Naime, dogodilo se da su se dva obreda (prvobitnopotpuno me$usobno razliyita i nezavisna) sjedinila. Do reye-nog je dowlo usled neosnovanog liturgijskog bogoslovxa, koje jedovelo do nepravilnog poimaqa bogosluùeqa. Radi se o slede-çim obredima: pretkrwteqsko ucrkvxeqe majke i deteta i posle-krwteqsko prinoweqe deteta u Crkvu. Me$utim, samo prvi ob-red jeste (te i treba da se naziva) ucrkvxeqe, premda je faktiy-ki isti naziv (nepravilno i pogrewno) usvojen i za drugi, wtoje i dovelo do opisanog nesporazuma.

Mi veç znamo da prvobitno krwteqsko bogosluùeqe (na-meqeno prvenstveno za odrasle oglawene) u sebe nije ukxuyiva-lo poseban obred —ucrkvxeqa”. Yak ni sada, odrasli se poslekrwteqa ne —ucrkvxuje” iz oyiglednog razloga. Krwteqe, na-ime, samo po sebi jeste ucrkvxeqe u najdubxem smislu reyi: stu-paqe i ulivaqe u Crkvu kao Telo Hristovo, Hram Duha Svetoga,uyewçe u novom ùivotu. Stoga, ono wto danas nazivamo —ucrk-vxeqe” (poslekrwteqski obred donoweqa deteta u hram, a uko-liko se radi o novoro$enyetu - i u oltar) zapravo nije ucrkvxe-qe i ne treba da nosi reyeni naziv. O qegovom znayequ govori-çemo kasnije, a sada ùelimo da naglasimo da se odvojeni obreducrkvxeqa pojavio i razvio u vezi sa praksom krwtavaqa dece ikao yin koji prethodi krwtequ. Reyeni obred jeste liturgijskiizraz i —znameqe” pre svega odre$enog fakta: u prowlosti je uCrkvi bilo opwteprihvaçeno da majka sa sobom na liturgijskosabraqe Crkve donosi i svoje jow nekrwteno dete. Upravo reye-ni fakt i obiyaj Crkva je —sankcionisala” u obredu ucrkvxeqa,yiji osnovni smisao se ne dotiye samo krwteqa, nego i crkvenogshvataqa hriwçanske porodice.

Zaista, osnovna crta reyenog obreda sastoji se u okolnos-ti da se majka i dete u potpunosti sjediquju , obrazujuçi, takore-çi, jednu xudsku realnost i stoga jedan objekat blagoslova, osve-çeqa i molitve:

I powto porodixa sa detetom prikloni glavu, svew-tenik pravi nad qom krsni znak i, dodirujuçi joj gla-vu, govori molitvu…

119

Me$utim, ritualno sjediqeqe je istinsko i u samom ùi-votu . Ono je, pre svega, izraz neke realnosti . Svojstvo deteta jeqegova potpuna, yak fiziolowka zavisnost od majke, a svojstvomaterinstva, u krajqoj meri u qegovom poyetnom stadijumu, jes-te podjednako potpuna zavisnost od deteta. Oni ne samo da suneophodni jedno drugom, ne samo da je ùivot jednog —spojen” saùivotom drugog, veç ùive jednim istim ùivotom: ùivot jednogajeste ùivot drugoga. Mi ne treba da zaboravxamo da je zamenahraqeqa dojkama hraqeqem iz boyica kao i sistem dojixa -odnosno skorawqa novost. U prowlosti je bilo neophodno isasvim normalno da majka svoje dete nosi svuda sa sobom, tj. uveksayiqavajuçi newto jedno sa qim. Moùe se reçi da je u poyetkuyovekovog ùivota, na stadijumu qegovog formiraqa, majkauistinu izraùava liynost deteta, dok je dete zaista ùivotmajke kao liynosti.

Nawe savremeno bogoslovxe je u mnogome prestalo da budeliynosno, tj. usredsre$eno na hriwçanski opit liynosti, usledyega je postalo u najviwem stepenu individualistiyko. Sve uCrkvi (tajinstva, obrede, pa yak i samu Crkvu) ono razmatra is-kxuyivo kao —sredstvo individualnog dobijaqa blagodati”. Onoje usmereno na individuuma i qegovo individualno osveçeqe.Ono je yak izgubilo kategorije koje omoguçavaju da se Crkva iqen novi ùivot izrazi kao nova realnost, koja upravo nadilazii prevladava svaki individualizam, preobraùavajuçi indivi-dualnosti u liynosti, kao realnost u kojoj su xudi liynosti samoutoliko ukoliko su sjediqeni sa Bogom i u Qemu sjediqeni me-$usobno i sa punotom ùivota.

Dakle, u nawoj danawqoj praksi, koja je oformxena nepot-punim, jednostranim i individualistiykim bogoslovxem isliynom eklisiologijom, obred yetrdesetog dana veoma se yestoobavxa samo nad majkom, kao da se tiye samo qe, a ne qenog je-dinstva sa detetom, samog qenog materinstva, same realnosti uovom svetu jedinstva u kome jedna liynost realizuje sebe prima-qem ùivota druge liynosti, kao da se jedinstveno istinsko—oyiwçeqe” majke ne sastoji, u suwtini, u prinowequ svog mla-denca u Crkvu i sledstveno - Bogu.

Obred yetrdesetog dana nam upravo i otkriva istovreme-no ucrkvxeqe majke i jow nekrwtenog deteta. Sankcioniwuçidonoweqe deteta i yineçi ga —poyetkom uvo$eqa deteta u Crk-vu”, reyeni obred tako$e projavxuje crkveno shvataqe hriwçan-ske porodice, ili pre pokazuje unikalnu funkciju koja joj jeprednaznayena u Crkvi. Jer, ne moùe svako dete biti ucrkvxe-no, nego samo ono koje se rodilo u hriwçanskoj porodici od ro-

120

ditexa Hriwçana, u porodici koja upravo kao porodica pripadaCrkvi, predstavxajuçi organsku jedinicu u porodici Boùijoj.Biti porodica i realizovati sebe kao porodicu zapravo i jesteistinska suwtina Crkve. Yoveyanstvo je stvoreno kao porodica ,yije je prirodno jedinstvo trebalo da se realizuje kao jedinstvosa Bogom, kao sudelovaqe svih u jednom i istom boùanstvenomdaru xubavi i ùivota. Stoga je prvi plod greha u Bibliji pred-stavxen kao ubistvo jednog brata drugim, tj. kao —naruwavaqe”porodice i poyetak —nebratskog” ùivota. Stoga se iskupxeqeyoveka sastoji tako$e i u qegovom iskupxequ kao ylana porodi-ce, u vaspostavxaqu samog ùivota kao porodice: Svi smo mi bra-ça (Mt.23,8).

Nova porodica je Crkva. Kao porodica Boùija, Crkva vas-postavxa i prirodnu porodicu, koja, kao i sve u ovom svetu, deliqegovu palost. U isto vreme, qena sopstvena realizacija kao po-rodice Boùije zavisi od iskupxene porodice yoveka. Crkva is-kupxuje prirodnu porodicu yoveka ruweçi qegov egoizam, ego-centrizam, zatvorenost. Sama porodica poyiqe sluùiti Bogu,wto se izraùava u tajinstvu braka i u donowequ deteta (koje jeprirodni plod i realizacija braka) Bogu. Sa druge strane, od is-kupxene porodice zavisi Crkva u svojoj sopstvenoj realizacijikao Crkve stoga wto u ovom svetu porodica ostaje jedinstvenaustanova i boùanstveno sankcionisani izvor samog xudskog ùi-vota.

Novoro$eno dete pripada porodici. Ono nema neko auto-nomno postojaqe, veç mu se ùivot u potpunosti odre$uje i for-mira reyenom pripadnowçu i u sadawqosti i u bliùoj buduç-nosti. I porodica, ukoliko je hriwçanska, pripada Crkvi, uCrkvi nalazi svoj izvor, sadrùaj i transcendentni cix svog po-stojaqa kao porodice. Pripadajuçi porodici ili konkretnije, ubiolowkom smislu - majci, dete sledstveno pripada i Crkvi, za-ista je qeno dete, veç prineseno i preporuyeno Bogu. Dobijajuçiùivot od majke i sa qom predstavxajuçi jednu celinu, dete veçdobija ùivot koji je osveçen blagodaçu i otkriven qenom dej-stvu, kao wto se oglaweni priprema za krwteqe kroz okolnostwto ga —primaju u Crkvu” (vidi Liturgiju oglawenih) i kao wtojow pre krwteqa Crkvu smatra majkom i ùivotom.

Sve reyeno je izraùeno u molitvi koju yita svewtenikkada se priklaqa majci i blagosixa dete, koje ona drùi u ruka-ma:

Gospode, Boùe Svedrùitexu, Oye Gospoda naweg Isu-sa Hrista, ti koji si Slovom svojim sazdao svu priro-du slovesnu i beslovesnu, i sve iz nebiça priveo u bi-

121

çe, tebi se molimo i tebe prizivamo: powto si voxomsvojom spasao sluwkiqu tvoju (ime), oyisti je od sva-koga greha i od svake neyistote, qu koja sada dolaziSvetoj Crkvi tvojoj, da se udostoji neosu$eno da sepriyesti Svetim Tajnama Tvojim.I blagoslovi dete koje ona rodi, uzrasti ga, osveti,urazumi, ozdravoumi, oblagorazumi, jer si ga ti pri-veo u biçe i pokazao mu vewtastvenu svetlost, da bise u vreme koje si odredio udostojio i duhovne svet-losti i pridruùio se svetom stadu tvom…

Za ùenu ucrkxeqe predstavxa vraçaqe u hram Boùijeslave, od koga je bila odvojena yetrdeset dana zbog svojih —boles-ti i slabosti”, povratak u Crkvu kao priyewçe Telom i KrvxuHristovim. —Mir svima”, govori svewtenik, wto znayi da seucrkvxeqe dewava u vreme sabraqa verujuçih i da predstavxapovratak ùene u spoxawqe jedinstvo hriwçanske opwtine. Po-tom on yita molitvu u kojoj moli Boga: —Omij qenu telesnu i du-wevnu neyistotu… yineçi je dostojnom priyewça Yasnim Te-lom i Krvxu tvojom”…

Ucrkvxeqe, pak, deteta sastoji se u qegovom prinowequ ucrkvu, tj. podnowequ Bogu, kao wto je i sam Hristos —u yetrdese-ti dan kao Novoro$enye bio donet u zakonski hram od Marije… ibio drùan u naruyju pravednoga Simeona”. Reyeno je poyetak pu-ta deteta ka krwtequ, kao wto se jasno govori u treçoj molitvi:

Ti sam i sada, Gospode, koji yuvaw deyicu, blagosloviovo detence, zajedno sa roditexima i kumovima qego-vim, i u pogodno vreme udostoj ga i preporoda vodom iDuhom, i pridruùi ga tvome svetom stadu slovesnihovaca, koje prizivaju ime Hrista tvoga…

Viwi smisao i radost pomenutog obreda mogu biti na$eni(kao wto poima i doùivxava Crkva) u svetlosti i radosti tajneMarije, Majke Hristove. Dok stoji pred ulazom u crkvu drùeçina rukama svoje dete, spremna da ga prinese Bogu zajedno sa svo-jim materinstvom, u hramu mati susreçe drugu Majku sa drugimMladencem na rukama: ikonu Bogorodice, ikonu Ovaploçeqa iqegovog privhataqa tvorevinom. U svojim molitvama Crkva ob-jediquje dva materinstva, tj. yoveyije materinstvo ispuqava ne-ponovxivom radowçu i punotom boùanstvenog materinstva Ma-rije. Mladenac koga je nosila u sebi, sa kojim je kao Majka bilapotpuno sjediqena, koji je bio sav qen ùivot, uyinio je da je—prepuna blagodati”. I sada reyena blagodat ispuqava Crkvu. Iupravo pomenutu blagodat, blagodat Marije, blagodat Crkve, do-bija i ispuwta svaka majka dok prinosi svoje dete Bogu.

122

Uckrvxeqe se zavrwava posle yetvrte molitve obiynimotpustom. U svetlosti svega reyenog mi sada moùemo razumetismisao poslekrwteqskog obreda, koji danas yak bogosluùbenekqige nazivaju ucrkvxeqem , iako je zapravo zavrwni deo krwte-qa dece, za razliku od yina krwteqskog bogosluùeqa za odrasle.Drugo se, kao wto znamo, realizuje u hodu novokrwtenih iz vap-tistiriona u crkvu i u uyewçu u Evharistiji. Dete, pak, ne mo-ùe da —hodi”, veç treba da bude uzeto i prineto u Crkvu. Dakle,rey je o istom hodu ka crkvi, prilago$enom okolnostima krwte-qa dece:

Zatim svewtenik uzima detence i qime pravi krstpred vratima hrama, govoreçi:Ucrkvequje se sluga Boùiji (ime) u ime Oca i Sina iSvetoga Duha. Amin.

Najpre: —Vrata”. Krwteqe kao stupaqe u Crkvu i u qoj unovi ùivot Carstva Boùijeg.

Zatim ga unosi u hram, govoreçi:Uçi çu u dom tvoj, pokloniçu se svetom hramu tvome.

Posle ulaska: sam ùivot Crkve predstoji kao hvala i slav-xe, —radost, mir i pravednost”�Ca rstva.

I ulazi u sredinu hrama, govoreçi:Usred Crkve pevaçe te.

I najzad: Crkva sama kao hod i usho$eqe ka nebeskom Car-stvu, konaynom ispuqequ yitavog ùivota u Bogu.

Zatim ga donosi pred oltarske dveri.I obred se zavrwava eshatolowkom pesmom svetog Simeo-

na: —Sada otpuwtaw u miru slugu tvoga, Gospode, po reyi tvojoj,jer videwe oyi moje spaseqe tvoje”… Krwteqe nas privodi Crk-vi, a Crkva nas privodi Hristovoj trpezi, yineçi nas sada, uovom svetu, u ovom ùivotu - uyesnicima i svedocima spaseqa ,koje je pripremio Bog i ispunio Hristos.

123

ZAKXUYAK

Na zakxuyku naweg istraùivaqa prirodno je da se pi-tamo: wta sve reyeno znayi? Kako sve reyeno moùe biti isko-riwçeno i primeqeno u danawqoj praksi, u svetu koji se radi-kalno razlikuje od onoga u kome su nikli, razvili se i bili veo-ma umesni opisani obredi?

Navedeno pitaqe je neophodno stoga wto sa religioznetayke glediwta nema niyega wtetnijeg negoli ùiveti sa iluzi-jama u vewtayki sazdanom prowlom i u —obredima koji su osve-çeni drevnowçu” iskati utoyiwte od prozaiyne i optereçujuçesadawqosti. Opisano religiozno staqe, koje je inaye potpunoobiyno u nawe vreme, oyigledno protivreyi Hriwçanskoj veri,yiji cix predstavxa preobraùaj naweg ùivota, a ne religioznisurogati. Ne bi bilo pravilno da se naw rad shvati kao prizivna bukvalno vaspostavxaqe prowlosti, s obzirom da bukvalnovaspostavxaqe nije moguçe. Ipak, nije maqe wtetno odbaciva-ti prowlo jedino stoga wto je prowlo, tj. prihvatati kao yistumonetu sadawqa rasu$ivaqa o radikalnoj —revoluciji” saznaqai o nemoguçnosti za savremenog yoveka da —primi”�ide je prow-losti. Ukoliko ne verujemo da Sveti Duh vodi Crkvu danas, kaowto je vodio juye i kao wto çe je voditi do kraja sveta, da jeHristos… isti juye i danas i u vekove (Jev.13,8), mi oyigledno neverujemo u Crkvu, te ona za nas predstavxa ili vredno —kulturnonasle$e”, koje treba sayuvati, ili arhaiynu prowlost, koju trebaodbaciti.

Ukoliko, pak, ipak verujemo u Crkvu, izuyavaqe qeneprowlosti treba da ima samo jedan cix: opet i iznova iskati iosvajati ono wto je u qenom uyequ i ùivotu istinski veyno , tj.wto ide iza granica prowlog, sadawqeg i buduçeg, i wto je spo-sobno da preobrazi naw ùivot u svim vremenima i u svim okol-nostima. I ukoliko nawe istraùivaqe o krwtequ pokazuje ra-zilaùeqe izme$u prowlosti i sadawqosti, mi se nadamo da jeiz qega tako$e vidxivo da razilaùeqa nisu izazvana nekom ra-dikalnom promenom yoveka, —nesaglasnowçu” navodno zastare-lih ideja sa savremenim yovekom, kao wto mnogi misle danas,nego da se korene u progresivnom napuwtaqu samih Hriwçanasopstvene tradicije, tj. odnosa prema svetu koji istiye izqihove vere i izraùava se u qihovom bogosluùequ.

Zaista, zar nije oyigledno da, bez obzira na sav govor o ra-

124

dikalnim promenama u xudskim pojmovima i pogledu na svet, yo-vek po svojoj suwtini ostaje ono wto je bio ranije? On se susreçesa istim problemima, uznemiravaju ga iste veyne tajne: ro$eqai smrti, stradaqa, radosti, xubavi, usamxenosti i, pre svega,smisla xudskog ùivota. Filosofi su promenili terminologiju,ali ipak razmatraju iste probleme. Nauka je radikalno izmeni-la spoxawqe uslove ùivota, ali ostaje bespomoçna (u nawe vre-me viwe nego ikada) kada je rey o rewequ osnovnih pitaqa yo-vekovog bitisaqa. Pomenuta suwtinska nepromeqenost yovekanajjasnije se projavxuje u postojanom vraçaqu ka religiji i ve-ri, wto u nawem vremenu yesto poprima formu vrayaqa, magije,svakovrsnih zanoweqa istoynim uyeqima, mistiykim sektama iverovaqima primitivnih naroda.

Zar nije jasno, tako$e, da rascep izme$u Crkve i sveta nijekarakteristika samo naweg vremena i civilizacije, veç da je narazliyite nayine postojao svagda, buduçi da se na kraju krajevakoreni u prirodi same Hriwçanske vere? Atinska elita se sme-jala kada joj je apostol Pavle govorio o Vaskrsequ. Gryko-rimskacivilizacija je Hriwçanstvo proglasila: odium humani generis(neprijatexem xudskog roda). Rimska imperija je istrebxivalaHriwçanstvo, govoreçi qegovim privrùenicima: —Non licet vosesse” (ne treba da postojite). Me$utim, yak i u vreme takozvanoghriwçanskog sveta, u vreme po spoxawqosti zlatnog veka hriw-çanske zajednice i kulture, svako ko je pokuwavao da istinskisledi za Hristom, na jedan ili drugi nayin je bio odbacivan od—sveta”. Dakle, kao wto yovek ostaje po suwtini nepromeqiv, isvet u kome ùivimo i koji je naw ùivot, ostaje isti stari svet(za koga je hriwçansko Jevan$exe - —sablazan i bezumxe”), premdai izgleda kao nov.

Tragedija nije u okolnosti wto je Crkva prestala da —raz-ume” svet i da sledi za qim u svim qegovim psevdometamorfoza-ma, veç u yiqenici da Crkva suviwe ide za svetom, wto prila-go$ava svoju veru prema filosofskim i ostalim uyeqima, koja sujoj potpuno strana, muteçi blagoyawçe starim dohriwçanskimdualizmom —prirodnog” i —natprirodnog” i prxajuçi bogosluùe-qe zakonskim ili magiynim predstavama, te pre svega izdajuçiono wto je predstavxalo srediwte ranohriwçanske vere: opitsame Crkve, oseçaqe nategnutosti izùe$u starog i novog , ovogsveta i buduçeg sveta, opit prisustva —me$u nama” i sledstveno -predokuwaja Carstva Boùijeg.

U ovom nawem savremenom svetu mi pravoslavni Hriwça-ni yinimo jedva primetnu maqinu, koja je odbayena, prognana irazdexena, razdrobxena, ugroùena. Ipak, mi neverovatno samo-

125

dovoxno i pobedonosno neumorno slavimo prowlost, premda smoje izdali. Mi u ovom svetu imamo najveçu potrebu da stremimoka preporodu, pri yemu stremxeqe pre svega treba da je usmere-no na novo poznaqe Pravoslavxa od strane samih pravoslavnih,tj. na poznaqe opita Crkve, u kome je sastoji jedinstveni izvoristinski pravoslavnog pogleda na svet i istinski hriwçanskogùivota. I krwteqe upravo jeste u vekove ùiv i ùivotvoran iz-vor (premda ne krwteqe kao jedan od —nayina sticaqa blagoda-ti”, kome wkolsko bogoslovxe u uëbeniku posveçuje dva reda, ne-go krwteqe kao najvaùniji akt, u kome Crkva uvek javxa i saop-wtava svoju veru, svoj opit yoveka i sveta, stvaraqa, grehopada iiskupxeqa, opit Hrista i Svetog Duha, opit novog ùivota, no-vog stvaraqa, krwteqe kao realni izvor uopwte ùivota Crkvei hriwçanskog ùivota svakog qenog ylana).

No, da bi opit Crkve i hriwçanskog ùivota postao krw-teqski, tj. odnosio se prema tajinstvu krwteqa kao prema svomizvoru, neophodno je vaspostavxaqe istinskog smisla krwteqa(ne krwteqa kao takvog, s obzirom da je kao i ranije - sa nama,neizmeqeno u svojoj suwtini i obredima, koji jesu zatamqeni,ali po suwtini - isti, nego qegovog smisla i dejstva). Reyenomoùe biti uyiqeno samo kroz prosveçeqe , koje je, na kraju kraje-va, u ranoj Crkvi uvek shvatano kao neraskidivo jedinstvo obuke,liturgijskog opita i duhovnog usixa. Reyeno jedinstvo je nama da-nas najneophodnije: yiniti ono u wta verujemo i verovati u onowto yinimo, ùiveti u saglasnosti sa onim wto nam se kroz —de-laqe” daje kao ùivot i sila.

Obuka : mi smo pokuwali da pokaùemo da svaki obred, sva-ki akt yina krwteqa jeste ovaploçeqe, otkriveqe i izraùava-qe vere Crkve, qenog vi$eqa Boga, yoveka i sveta. Sa jedne stra-ne je neophodno znati i imati veru da bi se —shvatilo” bogoslu-ùeqe, a sa druge samo bogosluùeqe uistinu —realizuje” veru,predstavxajuçi qenu —egzistencijalnu” epifaniju, a tako$e idar. Odatle, od najstarijih vremena postoji prisustvo korelaci-je izme$u obuke i uyewça u bogosluùequ. Qen najtipiyniji inajnormativniji izraz nalazimo u pripremi katihumena zakrwteqe i u poslekrwteqskoj obuci (tajnovodstvu). Pomenutunormu mi treba ponovo da uvedemo u nawe religiozno prosveçe-qe, da je uyinimo fokusom i nadahnitexem yitave nawe obuke.Jer, sve dok su u nawoj obuci Biblija , dogmatika, liturgika i du-hovnost izolovani jedni od drugih, dok sayiqavaju autonomne—odexke”, koji su slabo me$usobno povezani u okvirima formal-nog programa, ne samo da çe svaki —odexak” teùiti ka intelek-tualnoj apstrakciji, nego ni jedan od qih neçe moçi projaviti

126

veru u qenoj ùivoj, konkretnoj i istinski egzistencijalnoj pu-noti. Zaista, rezultat pobede zapadnog —programa” u Pravoslav-noj Crkvi jeste raskid izme$u bogoslovxa i bogosluùeqa, za ko-jim je sledila transformacija bogoslovxa, tj. uyeqa u iskxuyivoumni posao za —intelektualce”, koji je faktiyki Crkva ignori-sala. Stoga je neophodno iznova objediniti uyeqe i opit Crkve(pri yemu krwteqe oyigledno sluùi kao polazna tayka), koji seprojavxuje i saopwtava u bogosluùequ, pri yemu çe uyeqe po-stati objawqeqe opita, a bogosluùeqe - realizacija vere.

Reyeno, me$utim, od bogosluùeqa zahteva da bude pravoovaploçeqe i izraz lex orandi (pravila molitve) Crkve. Nawekratko istraùivaqe pokazuje kozmiyke, ekslisiolowke i esha-tolowke razmere nawe vere i duhovnosti. Me$utim, kako se svereyeno moùe —osetiti” u nawim privatnim i ozbixno skraçe-nim krwteqima, koja oyigledno protivreye i propisima i uye-qu otaca, i duhu i slovu same liturgijske tradicije? Pa ipak,mi ne prizivamo ka —ponovnom pronalaùequ” yina krwteqa.Ono samo çe u svojim obredima pozvati na svoje vaspostavxaqe ioyiwçeqe. Iako je nemoguçe vratiti se na sveyano pashalnopraznovaqe krwteqa, ipak se u krwtequ projavxuje i realizujepashalna vera Crkve. Reyeno treba vaspostaviti putem povratkana organsko jedinstvo sa evharistijskim usho$eqem, zajedno sasvom Crkvom, ka Hristovoj trpezi u Qegovom Carstvu. Kada çepravoslavni (i pre svega oni kojima je povereno da yuvaju preda-qe) shvatiti da mnogo toga u nawem —tradicionalizmu” faktiy-ki odraùava kapitulaciju pred nepravoslavnim duhom, dok mno-go toga wto se obxavxuje —novotarijom” jeste pre svega samo ùe$Pravoslavxa za punotom qegove istinske sile? I najzad, vremeje da se vratimo krwteqskim izvorima istinske hriwçanske du-hovnosti, da u svetlosti tajinstva preporoda vodom i Duhompreocenimo duhovnu smutqu nawih dana i mnogobrojne psevdo-duhovne recepte, koji se predlaùu kao nayin qenog prevladava-qa. Ni duhovnost (kao uostalom ni uyeqe ni bogosluùeqe) nijeodvojena i zatvorena sfera. Da bi se u qoj napredovalo nije do-voxno samo ovladati qenom tehnikom. Na kraju krajeva, upravopomenuti novi ùivot (koji ishodi iz Crkve i koji, kao i Crkva,svoj izvor i kriterijum ima u smrti starog yoveka u Hristu i unalaùequ u Hristu novog ùivota u daru Svetoga Duha) yini nas—carevima, svewtenicima i prorocima”, priyesnicima skrive-nog pa ipak realnog ùivota —osmog dana”, neveyerqeg dana Car-stva.

127

HILANDARSKA IZDAQA

1. Sveti Teofan Zatvornik: MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI2. POUKE AVE DOROTEJA3. Sveti Petar Damaskin: PODSETNIK PUSTIQSKOG TREZVOUMXA4. Jeromonah Antonije Svetogorac: ATONSKI PODVI%NICI DEVETNAESTOG

VEKA5. Sveti Jovan Lestviynik: LESTVICA6. Pavle Evdokimov: —LUDA” XUBAV BO%IJA7. I. Wmexov, Boris Zajcev: STARI VALAAM8. PRAVOSLAVXE KAO PRAVO%IVXE9. Sveti Grigorije Niski, Sveti Jovan Zlatoust, Sveti Grigorije Bogoslov, Sveti

Atanasije Veliki: KRASOTA DEVSTVENOSTI10. Ava Varsanufije i Jovan Prorok: DUHOVNO RUKOVO&EQE11. Arhimandrit Sofronije: STARAC SILUAN12. Protojerej Jovan Majendorf: HRISTOS U ISTOYNO-HRIWÇANSKOJ MISLI13. Episkop Jerotej Vlahos: VEYE U PUSTIQI SVETE GORE14. N. Levitski: SVETI SAROVSKI STARAC SERAFIM15. Arhimandrit Sofronije: O MOLITVI16. SILA SE BO%IJA U NEMOÇI POKAZUJE17. Arhimandrit Justin Popoviç: PRAVOSLAVNA CRKVA I EKUMENIZAM18. Protoprezviter M. Kardamakis: PRAVOSLAVNA DUHOVNOST19. Pavle Evdokimov: HRISTOS U RUSKOJ MISLI20. Arhimandrit Sofronije: VIDETI BOGA KAO WTO JESTE21. DOBROTOXUBXE È tom22. MATERIK23. Episkop Kalistos Ver: PRAVOSLAVNI PUT24. RAZGOVORI STRANIKA SA DUHOVNIM OCEM25. OBITAVAQE BEZGRANIYNOG U SRCU26. Protojerej Georgije Florovski: ISTOYNI OCI ÈÌ VEKA27. Boris Zajcev, Pavle Rak: SVETOGORSKE STAZE28. Protojerej Georgije Florovski: ISTOYNI OCI Ì - ÌÈÈÈ VEKA29. DOBROTOXUBXE ÈÈ tom30. Preobaùenoviç Nagren: SAZREVAQE DUWE31. Sveti Vasilije Veliki: TRAGOM JEVAN&ELSKOG PODVIGA32. Episkop ZHP Atanasije: BOG OTACA NAWIH33. Leonid Uspenski: TEOLOGIJA IKONE34. Ala Selavri: SVETI JOVAN KRONWTATSKI35. UZVIWENOST SVEWTENOSLU%EQA36. DOBROTOXUBXE ÈÈÈ tom37. Sveti Vasilije Veliki: BESEDE38. Sveti Jovan Kronwtatski: MOJ %IVOT U HRISTU, È deo39. Stilijanos G. Papadopulos: STARAC JAKOV40. Protojerej Aleksandar Wmeman: EVHARISTIJA41. Otac Jovan %uravski: TAJNA CARSTVA BO%IJEG42. Vladimir Loski: OGLED O MISTIYKOM BOGOSLOVXU ISTOYNE CRKVE43. DOBROTOXUBXE ÈÌ tom44. Protojerej Aleksandar Wmeman: ZA %IVOT SVETA45. VRLINOSLOV È tom46. BALKANSKI ZLATOUST47. Jeromonah Isaak: %ITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA48. Vladimir Loski: BOGOVI&EQE49. DOBROTOXUBXE Ì tom50. BOGONOSNI HRISTOSLOV

Kqige u pripremi:Sveti Jovan Kronwtatski: MOJ %IVOT U HRISTU, ÈÈ deoGeorgije Manzaridis: PRAVOSLAVNI DUHOVNI %IVOTProtojerej Jovan Majendorf: STUDIJA O SVETOM GRIGORIJU PALAMIIZREKE OTACAProtojerej Aleksandar Wmeman: VELIKI POSTSveti Teofan Zatvornik: PUT KA SPASEQU

128

Protojerej Aleksandar Wmeman—VODOM I DUHOM”

IzdavayMANASTIR HILANDAR

Za izdavayaSAVET STARACA

HILANDARSKOG BRATSTVA

Ova duwekorisna kqigaOva duwekorisna kqiga

je wtampana bogougod-je wtampana bogougod-

nom dobrotom porodicenom dobrotom porodice

STOJANOVI+ izSTOJANOVI+ iz

L e s k o v c aL e s k o v c a

WtampaGRAFIYKO PREDUZE+E

SMB, LESKOVAC

Wtampano u 3000 primeraka

129