19 GODINA TAME

Aleksandar Mitrovi

Stranice ove knjige su objavljene uz dozvolu autora i namenjenesu iskljuivo za internu upotrebu. Kopiranje ili tampanje ove knjige

u komercijalne svrhe nije dozvoljeno.

SadrajUMESTO PREDGOVORA.....................................................................1

Detinjstvo...................................................................................2

I. ZIVOT NA ULICI.................................................................................9

II. MILUTIN I V.....................................................................................16Druenje sa Dekom................................................................21Novo traenje...........................................................................28Milutin u bolnici.........................................................................29Uglavnom sam.........................................................................34

III. LEGIJA STRANACA......................................................................39Francuska 1984.......................................................................39Francuska 1985.......................................................................47

IV. OBRACENJE.................................................................................56Nova iskustva...........................................................................62Pentekost u mom ivotu...........................................................68Dogaaji iz vojske....................................................................74Vraanje ukradenih stvari.........................................................81

i

UMESTO PREDGOVORA

UMESTO PREDGOVORA

Upoznaete Istinu i Istina e vas osloboditi.Evanelje po Jovanu 8:32

Da, jo uvek se dobro seam tog prolenog dana 1985. Bilo je rano,prijatno poslepodne. Vraao sam se sa posla, kao i obino u to vreme.Naravno, ne seam se o emu sam razmiljao, ali sigurno nisam nislutio kako e za ceo moj ivot biti vaan taj dan jedan, na izgled,sasvim obian susret. Sreo sam Miu u centru grada.

Mia je moj stari poznanik i drug. Kada sam ga opazio, sa njim sustajali jo neki moji drugari. Priao sam i pozdravio se. Prolo je mnogovremena od naeg poslednjeg susreta. Bilo je tako mnogo stvari okojima smo mogli da priamo. Zato sam mu predloio da odemo isednemo u neki kafi, pa da se u miru ispriamo. Trebalo je rei sveono vano to se desilo, gde smo bili, ta smo radili i koga smo videliza to dugo vreme bez susreta.

Razgovor je poeo uobiajeno srdano, prijateljski. U govoru smo sesmenjivali, paljivo sluajui jedan drugoga. Neko bi rekao obiansusret starih drugara posle dugo vremena. Ali, ba i nije sve takoobino. Jer posle tog, ne preterano dugog razgovora, ja sam postaodrugi ovek. Ceo moj ivot dobio je novi pravac i smisao. Postao samhrianin!

1

DetinjstvoDetinjstvo mi nije bilo ni obino, ni mnogo lepo. Roen sam u zimu predvadesetak godina. Sa zimom je poelo i sa zimom je dugo trajalo umom ivotu.

Imao sam negde oko godinu dana kada me je majka povela na put. Sanama je bila i moja starija sestra. Otili smo u ehoslovaku. Majka meje tamo ostavila. Bio sam tree dete. Jedini sin, ali suvian, neeljen.Priali su mi da su mamu uhvatili na Poljskoj granici. Mene su vratilikui, a nju odveli na sud. O tom dogaaju pisale su i novine.

Majka i otac su se razveli, tako da sam majku veoma retko viao, aeleo sam da budem sa njom. Otac nije mogao, nije umeo, a moda nihteo da se brine o meni. Izgubio sam roditelje, izgubio toplinuroditeljskog doma, a jako sam za tim eznuo. I ono malo vremena kojesam provodio u svom domu nije bilo uvek prijatno.

Jednom prilikom je majka dola iz Beograda. U to vreme moja starijasestra i ja smo bili kod oca, a najstarija sestra kod majke. Mama jedola sa namerom da i ovu mlau odvede kod sebe u Beograd. Ali, i jasam hteo da idem. Dok ih je spremala, molio sam je da me povede sasobom. Kada su izale iz kue uporno sam iao za njima neprestanomolei da me ne ostavi. Pogledala me i rekla da sam u kunimpapuama i da takvog ne moe da me vodi. Mislim da se o tome radilo.Nisam siguran da li su bile papue ili neto drugo, u svakom sluajubilo je u vezi sa obuom. Rekla je da je bolje da odem brzo do stana iobujem neto drugo, a ona e me saekati ispred kue. Potrao samprema ulazu, brzo izuvao papue, obuo patike a sve vreme sam znao nee me saekati, otii e. Ipak sam urno izaao. Nije to bio ruansan bila je to moja teka, preteka stvarnost. Ispred kue nije bilonikoga. Znao sam da e biti ba tako, ali sam se valjda nadao daiznenada moe da se dogodi neto lepo. Zato sam plakao ni sam neznam koliko. Znam samo da sam bio neutean i neizmerno sam. Imao

2

sam samo trietiri godine.

Moj ivotni put me dalje vodio u ortanovce. Tu sam bio smeten ujednu porodicu. Brinuli su o meni i za to dobijali od socijalne ustanovenovanu nadoknadu. Sledee mesto na koje su me poslali bio je domza nezbrinutu decu. Tu nas je bilo svih uzrasta. Seam se nekih batinai amara koje sam primio i kada nisam bio kriv. Seam se toga da smoesto bili gladni. Valjda za nas nije bilo dovoljno hrane. Posle doma,odveli su me u Irig. Irig je jedno vee selo u Sremu, tanije, ispodFruke gore. Tu me je dovela socijalna radnica. Jedna porodica jepristala da me prihvati i othranjuje. Naravno, za to su bili plaeni.

ini mi se da je bio septembar, a moda i oktobar 1970. godine. Imaosam etiri godine. Tada nisam mogao ni da pomislim kako u tu ivetinarednih devet godina, provodei sumorno najlepe doba svogadetinjstva. U seanju mi je ostao oseaj strepnje, straha odnepoznatog, ljudi, kue, kraja u koji su me doveli, svega toga to je zamene, etvorogodinjeg maliana, bilo strano i veliko. Zato ne ivimkao i ostala deca? Tamo negde u Novom Sadu je tata, u Beogradumama sa sestrama. Poznati ljudi, poznate stvari u kui, i sigurnost. Eh,da mi je da sam tamo sa njima.

Kada smo uli u kuu doekala nas je tetka Jela starija ena, niegrasta, malo punija. Bila je vrlo ljubazna prema meni i trudila se da mi usvemu ugodi, bar na poetku. Za mene je sve to bilo novo. Gledaosam oko sebe i uprkos svoj ljubaznosti razmiljao kada li u se vratitisvojoj kui. A da mi je neko rekao da e mi to biti dom do trinaestegodine ...

Tetka Jela tako sam je zvao od poetka je imala dva sina, Mitu iVasu i mua Savu. Stariji Mita bio je berberin po zanimanju, a mladiVasa se, ba kao i deda Sava, bavio zemljoradnjom. Polako sampoeo da se navikavam na sve njih. Nije mi bilo teko, jer su u poetkuprema meni zaista svi bili paljivi. Meutim, ne dugo posle mog

3

dolaska, Mita i Vasa su se oenili. Stekli su svoje porodice i okrenuli seprema njima. Vasa je uskoro dobio i decu i svu panju su posvetilinjima. Ja sam bio ne samo zanemaren, nego i premeten u kuu tetkaJeline majke. Tu sam bio kratko vreme, ali sam staricu tako zavoleo danisam eleo da se vratim kod tetka Jele. Meutim, morao sam. Nisupomogle ni suze.

Moj ivot kod tetka Jele vrlo brzo se potpuno promenio. Iz veomauredne sobe u kojoj sam do tada iveo, premestili su me u jedan malipajz. To je bilo neto nalik na sobicu, ali toliko malo, da sam jedvauspevao da se ispruim na leaju a da ne dodirnem drugi kraj sobenogama. Na zidu je bio mali otvor, neto poput prozora Krevet jesklepan od starih dasaka izmeu kojih je bila uglavljena slamaricaprekrivena pohabanim ebetom. Iznad kreveta nalazile su se police sateglama, raznim kutijama zaina, eerom, branom i mnogim drugimstvarima potrebnim za kuhinju. Odmah pored polica bila je okaenavealica sa starom garderobom. pajz je bio prljav, pranjav i punmieva. Ja sam tu iveo. Nikada nisam saznao zato su me premestili.Naravno, kada su dolazili socijalni radnici da vide kako ivim a njihovdolazak je bio uvek najavljen ukuani su svaki put pokazivali onudrugu sobu kao prostoriju u kojoj ja ivim. Lepo bi me doterali izabranili da kaem da tu ne spavam i da ne ivim onako dobro kako suto oni govorili. Uostalom, dobro sam upamtio Vasine batine. Ne seamse tano kako sam ih zasluio. Tako me je tukao da je i tetka Jelkapritrala da me brani. Zar sam smeo da se poalim.

"Sobica" je vremenom postala deo mene. Pa i nisam imao nekogizbora morao sam da se naviknem na nove uslove ivota. Tu samprovodio slobodno vreme, ukoliko nisam iao da se igram sadrugovima. Mnoge noi sam proplakao, pitajui se uvek isto zatonisam sa svojom majkom i ocem. Odgovora nije bilo. Nije bilo niodgovora, ni roditelja, ni pravih prijatelja. Nedostajala je ona takoivotno vana blizina sa dragim osobama. Pratila me samo samoa hladna, duga, uporna. ini mi se daje bila svuda gde bih se naao.

4

Sledila su je samo seanja na oca, na mog Milutina. Na onog kojimsam se tako ponosio. Sanjao sam njegove dolaske, posete koje su mibile najsreniji dogaaji u mom ivotu. Donosio mi je poklone, ali janisam primeivao te stvari. Gledao sam samo u njega, pazei da mi nepromakne nijedan njegov pokret, nijedna re. Prosto sam ga gutaopogledom. Moj otac,

moj Milutin. Posete su bile kratke i dugo posle njih, soba mi je bilaispunjena razmiljanjem o onome ta je tata rekao i uinio, kako me jepogledao i da li me je pomilovao. Nenosti, tako preko potrebnihnenosti, bilo je malo. Ipak, bilo mi je vano da ga vidim i da budem sanjim. Ali posete su postajale sve krae i sve ree. Soba je bila svepraznija, jer je sveih uspomena nestajalo a one stare su bledele iopet samoa.

Na samou sam zaboravljao jedino u igri sa drugom decom,vrnjacima. Imao sam dva drugara Slavka i Peru. Sa njima sam senajvie druio. Slavko je, kao i ja, bio smeten u jednu porodicu. Punoputa smo do kasno u no sedeli na ulici i matali o tome kako emojednoga dana otii svojim kuama. Ali trebalo je da proe jo dugovreme da bismo otili iz Iriga.

U koli se nisam pokazao ba kao dobar ak. Loe sam uio jer sambio nezainteresovan za sve kolske obaveze. Obino sam jedva ekaoda doe vikend kako bih mogao da se igram ne razmiljajui o koli.Ve sam rekao da sam se uglavnom druio i igrao sa Slavkom iPerom. Bilo je onih koji su eleli da nam se pridrue, ali mnogima su tozabranjivali roditelji. Nisu hteli da se njihova deca drue sa nama i mismo to znali.

Otprilike kada sam krenuo u etvrti razred osnovne kole, tata seponovo oenio. Od tada jedva da je jednom godinje dolazio da meposeti. U to vreme sam ve nekako poeo da otupljujem. Jednostavnosam navikao da budem sam. Nisam vie ni plakao. U meni je postojala

5

samo ona duboka praznina koja bi se ponekad ispunila tugom i bolom.Posmatrajui drugu decu koja su u kolu dolazila sa roditeljima,gledajui kako ih majke sa ljubavlju prate, miluju i ljube dok su se onizadovoljno smeili, bio sam tuan. Ta dugo prisutna i poznata tuga bilaje praena nadom da e doi bolje vreme za mene, vreme kada u bitisrean.

U kolu vie nisam dolazio lepo obuen jer otac nije dolazio i nije mi,kao obino, donosio nova odela i druge poklone. Kada bolje razmislim,to i nisu bili neki posebno veliki i vredni pokloni, ali u to vreme su zamene predstavljali najdragocenije vrednosti. Deavalo se i to da su miih oduzimali kada bi tata otiao i ja ih vie nikada nisam video. Uveksam loe proao kada bi ih zatraio. To to sam u kolu odlazio uiskrpljenim pantalonama i starim kouljama i nije bilo najvanije. Onoto sam ja hteo bilo je da me prihvate i vole. Tetka Jela i njeni sinovimoda to nisu znali, moda nisu umeli ili nisu hteli Ili moda ja njihnisam razumeo. Rezultat svega toga je bila samoa.

Za vreme kolskog raspusta 1979. godine otiao sam kod oca. Posledugih razgovora, molbi i preklinjanja, pristao je da me dovede da ivimsa njim u Novom Sadu. Tako sam se, posle devet godina provedenih uIrigu, vratio da budem sa tatom. U to vreme o majci nisam znao nita ni gde ivi, ni sa kim je. Ona me svili tih godina nije nijednom posetila.Meutim, nekako sam uspeo da stupim u kontakt sa njom. Jednogvikenda sam otiao u Beograd da je vidim. ivela je sa majkom i samojim sestrama. Molio sam je da se vrati kui jer je tata ponovo biosam. Pristala je. Pre njenog dolaska razgovarao sam sa tatom. Rekaosam mu da bih voleo da nam se mama vrati i da ona pristaje na to. Nijetrebalo dugo da se i tata sloi sa tim.

Bilo mi je etrnaest godina kada su moji roditelji ponovo poeli da ivezajedno. To su bili najsreniji dani u mome ivotu. Seam se da sam izkole trao pravo kui. Nisu me interesovali drugari niti ikakve igre.eleo sam da to vie vremena provedem sa ocem i majkom. Bilo mi

6

je divno, kao nikada do tada. Po povratku iz kole, kod kue me jeekala mama, spremljen ruak i uvek poneki kola. Sve je bilo isto.Kako je dobro bilo spavati u beloj, miriljavoj postelji koju je mama zamene spremala. Uvee sam do kasno sa njom razgovarao. Druili smose.

Bio je to pravi dom. iveo sam u pravoj svojoj porodici, sa svojimroditeljima, u sigurnosti i zadovoljstvu. Bio je to novi, do tada nepoznatii divan oseaj. Nekoga sam imao i nekome sam pripadao.

Kada razmislim tako je malo trebalo da bih bio srean. Tako malo,sasvim obino i normalno nita izuzetno. Ono u emu su mojivrnjaci iveli od roenja i ne obraajui panju na to a i zato bi,pitam se, kada je to prirodno i neophodno ja sam doiveo i proiveou svojoj etrnaestoj godini. Kaem proiveo jer nije bilo trajno. Trajaloje ba onoliko koliko je trebalo da se osetim srenim i da vidim kako toizgleda.

Majka je jednostavno, bez rei objanjenja otila. San koji sam devetgodina u Irigu sanjao, raspao se. A kako se to dogodilo?

Mama i ja smo poli u grad sa namerom da neto kupimo, ali ona seuputila ka autobuskoj stanici. Znao sam ta to moe da znai. Pitaosam je: "Zato?" Nije umela da mi objasni. Bili su slabi i neuverljivinjeni izgovori zbog ega ne eli vie da ivi sa tatom i sa mnom. Nisada ne znam razlog. Moda je htela promenu, moda joj je bilo dostatakvog naina ivota, mira u kui, svakodnevnih ali i divnih obaveza usvom domu. Polako je koraala, ali je svaki njen korak odisaosigurnou namere koju je donela napustie nas. Iao sam pored njemolei je i preklinjui je da ostane. "Mama, molim te, ostani. Zatonee, mama? Samo jo malo. Bar jo malo. Nemoj da nas ostavi,mama!" Moje rei su se kao od zida odbijale od njenog uha i srca.

Kupila je kartu. Ne znam ni da li me je pogledala. to se vie

7

pribliavala peronu i autobusu ja sam je sve vie molio i plakao.Uzalud. Zastao sam. Idui prema autobusu gubila se u guvi ljudi.Glasno sam plakao i neprestano vikao: "Zato? Zato?" Ljudi suprolazili pored mene i zaueno me gledali. Autobus je otiao, a ja samjo dugo stajao na stanici plaui. Bilo je kao onog puta kada me jeposlala kui da obujem patike. Razlike su male sada sam stariji igledao sam je kako me naputa i odlazi. Bog je isti. U meni je sve bilosrueno. Kada sam se konano nekako sabrao krenuo sam kui. Otacme doekao. Nita nije pitao sve mu je bilo jasno.

Od tada je prolo dosta vremena. Nekako sam uspevao da ne mislimna taj ruan trenutak. O zaboravu ne mogu da govorim jer to ne moeda se zaboravi. Ali potiskivao sam to iz svojih misli, jer je svakapomisao na mamin odlazak povreivala ranu. Od tada sam praktinopoeo da ivim potpuno sam. Otac je poeo sve vie da pije, a o meninije vodio rauna. Nije brinuo o hrani, o garderobi. inilo se da jepomo bila potrebnija njemu nego meni. I tada poinje moj ivot naulici.

8

I. ZIVOT NA ULICI

I. IVOT NA ULICI

Ne mogu tano da kaem kada sam poeo sve vie vremena daprovodim na ulici, da odlazim u diskoteke i kafie. Mislim da je to bilonegde oko petnaeste, jer posle mog dolaska u oevu kuu, nije prolani godina dana kada su poeli sukobi. Razlog to nismo mogli daivimo u miru verovatno je taj to se, u sutini, on i ja nismo nipoznavali. Nismo stalno iveli zajedno, a i kada smo iveli zajedno, jasam bio suvie mali da bih razumeo bilo ta od svega onoga to sedeavalo oko mene.

Kada sam se konano nastanio kod oca, bio sam stariji i svesniji daivot koji ivim sa njim jeste zapravo uasan. Uz to to se nismodovoljno poznavali, otac je puno pio i nije vodio rauna o hrani, odei...Viali bismo se jedino uvee, pre spavanja, jer je on po ceo dan bioodsutan. To me je u poetku bolelo i esto sam pokuavao da mu nato skrenem panju. Sve je bilo bez uspeha. On je i dalje iveo svojivot. Vremenom sam poeo da mu to nervozno prebacujem dokjednoga dana nije sve puklo. Od tada, svaki na razgovor uglavnom sesvodio na svae, pretnje, tue ...

Poto kod kue esto nije bilo hrane, bio sam primoran da se samsnalazim. I ne samo to, nego i sve ostalo to je trebalo da imam kodkue, a nisam imao, poeo sam da traim u drutvu na ulici. Mojiroditelji ni tada, kao ni ranije, nisu imali pojma o tome.

Vrlo brzo sam se sprijateljio sa nekolicinom vrnjaka a i sa netostarijim momcima. Verovatno smo imali i motiv u svemu onome tosmo zajedno radili. Zajedniki cilj koji smo imali pred sobom valjda nasje zbliavao, a moda i terao da budemo zajedno.

9

Jo kao mali voleo sam borilake sportove, tako da sam u to vremesve vie i ozbiljnije trenirao u nekim klubovima kung fu, karate i boks.Ta ljubav prema sportu i na neki nain predanost njemu, sauvala meje od alkoholizma, narkomanije, duvana. Ali sa druge strane, nije mepotedela tua, suenja, i bezbroj pozivanja i privoenja u SUP. Na timtreninzima sam se upoznao i zbliio sa agom, kojeg sam do tadaznao tek ovla. Nae prijateljstvo, se kako sam rekao, tek na timtreninzima poelo razvijati. Kasnije, kada smo poeli zajedno daprovodimo vreme van kluba, ono se pretvorilo u snano drugarstvo.Zajedno smo odlazili u grad, na plau. Skoro uvek smo bili zajedno.

aga je sa majkom i ouhom iveo u jednoj maloj sobi u mom delugrada. Iao je u kolu i bio sasvim dobar uenik. Od mene je stariji pargodina, onieg je rasta, duhovit, spreman za alu u svakom trenutku.Znao je kako ja ivim i puno puta mi je pomogao.

Sa nama se druio i Dritan. On potie iz jedne mnogolane porodicekoja je dosta skromno ivela. Samo je otac imao stalno zaposlenje, anjih je bilo puno. Kada nisam bio sa agom, vreme sam obinoprovodio kod Dritana.

Tada smo se povezali sa jednim drutvom u kome je "glavni" bioDragan koga smo zvali "Kum". U drutvu nas je bilo desetak: petestmomaka i par devojaka. Okupljali smo se po parkovima i diskotekama.Sve manje sam mario za kolu i kuu. Jedva sam ekao trenutak daizaem i lutam sa drugarima. Sa ocem sam se svakodnevno svaao.Umeo sam da po nekoliko dana odem od kue i da se ne javim. Otacnije znao ni gde sam, ni sa kim sam, ni ta radim. To je unosilo jo veinemir i razdor u kuu.

Otprilike posle dve godine, drutvo se raspalo i ostali smo opet samotrojica aga, Dritan i ja. Nastavili smo da se viamo i izlazimo nastara mesta. Obino je to bila diskoteka "Mainac". Svakog vikenda

10

bismo se sastali i odlazili tamo. Poto niko od nas nije imao deparac,ili bilo kakav drugi izvor sredstava, pre nego to bismo se uputili udiskoteku "icali" smo po gradu novac od svakoga. Traili smo novacbez obzira na to da li osobu poznajemo ili ne. Bilo je vano samo to dasakupimo to vie i to pre. Moram da priznam da nam nekada ni tajposao nije iao lako. Trebalo je dosta strpljenja i upornosti da sesakupi onoliko koliko nam je bilo neophodno. Ali poto je to uglavnombio jedini nain da doemo do ulaznica za diskoteku, svakog vikendasmo ponovo bili uporni u "icanju".

Vremenom se oformilo novo drutvo. Bilo nas je otprilike sedmoro nekoliko momaka i par devojaka. U to vreme sam upoznao Boleta injegovog brata Lolu. U kasnijem periodu to poznanstvo se pretvorilo uvrsto prijateljstvo.

Nekako u to vreme u naoj zemlji se pojavio pank. Seam se da je bilajesen. aga i ja smo poli u diskoteku i poeli razgovor o panku otome ta znai, dali je dobar i slino. I njemu i meni se dopadao takavnain ivota i ponaanja, a i njihov izgled. Odluili smo da i mipostanemo pankeri. Odmah smo pristupili "izradi" pankerskog izgleda.Bilo je vrlo uspeno (treba imati na umu ono to smo mi hteli dapostignemo) i vrlo okantno.

Kada smo se sa novim "imidom" sutradan pojavili u drutvu, svi su biliokirani. Kako i ne bi! Kosa nam je bila ulepljena od sapuna i eera.Bili smo obueni u neke stare jakne od skaja na koje smo okailimnogo bedeva koje smo sami napravili. Naravno, i neizostavneziherice. ak smo uspeli da se domognemo i nekih inostranih rekvizita.Na rukama smo nosili kone narukvice pune bodljikavih nitni, poelismo da se farbamo, da nosimo naunice, ali i sve ee da se tuemo.U poetku su to bile bezazlene tue ali, samo u poetku.

Pokupimo se jedno vee i krenemo na "Mainac". Tada sam ve poeoda se zabavljam sa V. Kada smo stigli, atmosfera uobiajena: neki su

11

plesali, neki sedeli. Mi smo seli na klupe postavljene po uglovima.Najednom guva. Par momaka pojavi se odnekud i poee damaltretiraju momke iz naeg drutva. Bili su neto stariji od nas, a uz toi poznati po agresivnosti i bezobraznom ponaanju. Malopomalo,jedan od njih prie mojoj devojci. Poto je on nju poznavao od ranije,oekivao sam da e samo da joj se javi i da ode. Meutim, nije bilo sveba tako. Zbog velike buke, nisam mogao sve da ujem, ali mi seuinilo da je postao grub prema njoj. Ustao sam i pokuao da smirimsituaciju. Ali ba taj moj gest pogreno je shvaen. Na pokuaj da leporazgovaram sa njim, hladno mi je odbrusio: "ta ti hoe, majmunejedan!? Hoe da se bije?" To je bio grom iz vedra neba za mene.Odgovorio sam: "Hou." On je ustao, povukao me za rukav i ja samkrenuo. Nasrnuo sam prvi. Snano sam ga udario glavom u lice. On sezateturao unazad. Poeo sam pesnicama da ga udaram u glavu i potelu. Istog trenutka su se u tuu umeali momci iz njegovog i mogdrutva, s namerom da nas razdvoje, ali nije vredelo. Kada je krenuona mene, snano sam ga udario nogom u telo, a zatim "uleteo" unjega. Pogodio me je par puta pesnicama u grudi razjaren. Zgrabiosam ga za vrat, i u momentu kada smo pali na pod, umeali su seredari. Poveli su nas ka izlazu. Milicija je ve bila stigla. Na svu sreu,dobro smo proli. Samo su nam pokupili podatke, zapisali ta sedogodilo, malo nas iamarali i pustili. Vrlo brzo sam bio pozvan nasuenje, jer sam u tui svom protivniku polomio tri zuba. Meutim,poto je on ve vie puta bio osuivan zbog tua, i poto je bioinicijator, ja sam se "izvukao". Naravno, preutao sam injenicu dasam ja prvi udario, inae bi se sve drugaije zavrilo.

Otac je bio van sebe kada sam pozvan na sud, ali to je bio tek poetak.Vrlo brzo tue su poele da se niu jedna za drugom. Na suenja sambio pozivan sve ee. A sa ocem je ivot postajao sve gori. Nije bilodana bez svae. Postao sam toliko bezobziran i grub, da vie i nisamvodio rauna o tome da mi je on otac. Prema njemu sam se ponaaokao prema svom vrnjaku. U svai sam ga ak psovao, a na trenutkebio sam spreman i da se potuem sa ocem. Vrlo esto, kada bi on

12

pokuao da me udari, histerino bih poeo da viem na njega. Pretiosam da u ga udariti.

Bilo je to teko vreme; otac je bio potpuno slomljen. Vie nije mario niza sebe, a kamoli za mene. Ceo njegov ivot je bio borba. Jo kaodeak je 1941. otiao u partizane. Posle rata se oenio, ali brak nijedugo trajao. Razveo se. Po zanimanju je bio stolar i od tog posla jeiveo. Kada i kako je upoznao moju majku, ne znam, ali sa njom nije nidugo, ni sreno iveo. Ubrzo po mom roenju, razveo se i od nje. Sveje to uticalo na njega i predstavljalo razloge, opravdane ili ne, da se jou mladosti oda alkoholu. U penziju je otiao kao mlad ovek, jer je kaoborac od 1941. imao neke povlastice. ivot mu je prolazio u borbama,pokuajima da uspe da postigne sreu,u neuspesima, razoaranjima, ina kraju je bio potpuno razoren. Nekada dostojanstven i strog, mojMilutin je naglo stario i sve vie vremena provodio uz alkohol i duvan imnogo knjiga. Kada ne bi spavao ili bio pijan, itao je. U vremenjegove samoe, samo su mu te knjige jo neto znaile.

Prema meni nije umeo ni znao da se ponaa oinski. Odrastao sambez njega, pa ne znam koliko bi to i vredelo, ali verujem da bi namzajedniki ivot ipak bio lepi i laki. Nikada nije seo sa mnom daporazgovaramo, da me posavetuje, da mi priao stvarima kroz koje bihga bolje upoznao, vie potovao i cenio. Prema meni se ponaao kaoprema nekom poznaniku, odraslom oveku, ne razmiljajui da li je todobro ili loe. inilo mi se da je bezoseajan, da ne mari za to da lisam ja zadovoljan, ili nezadovoljan, takvim nainom ivota. inilo mi seda uopte ne mari za mene (ili mi se nije samo inilo). Kad god bih seja zbog neega pobunio, on bi sasvim prirodno odgovorio: "Ako ti se nesvia napolje. Idi tamo gde ti je bolje." To me je strahovito bolelo.Znao sam da on, u stvari, tako ne misli, ali nikada nije hteo da pokae,niti da porekne ono to je kazao. Jednostavno, neto bi nepromiljenorekao i toga se drao sasvim.

esto samo ostajali bez novca, jer je tata bio u velikim dugovima. Tada

13

je u kui bilo tek toliko hrane da se ne umre od gladi. Retke su bileprilike kada bi mi kupio neto od garderobe, ma koliko da sam gamolio. Kupio bi mi jedino ako bi i kada bi on to eleo.

Pre nego to sam doao da ivim sa tatom, mnogo sam ga voleo.Voleo sam ga toliko da sam kao mali esto eleo da spavam porednjega. Kada bi on zaspao, ja sam jo dugo ostajao budan. Gledao samga sa neizmernom sreom, divio sam mu se, sluao kako hre, pa mije i to bilo lepo jer sam ga bezgranino voleo. Ali ta Ijubav se iz dana udan gasila. Kada smo bili u sukobu, veoma esto mi nije dozvoljavaoda jedem u kui. Tada danima ne bih nita jeo i retko bih dolazio kui.Snalazio sam se kako sam znao i umeo. Otac nije znao gde sam i taradim, sem kad bi milicija dolazila kui zbog mene, ili kada bih dobiopoziv za suenje. Tek tada je saznao neto o meni.

Kada bih doao kui, seam se da sam traio da neto pojedem.Obino nije bilo niega, sem hleba starog i do deset dana. Nisam imaoizbora, pa sam taj tvrdi hleb potopio u vodu posuo ga eerom, ako gaje bilo, i to sam jednom dnevno jeo. To su bile one "srenije" prilikekada sam mogao da naem stari hleb u kui, jer nekada ni toga nijebilo. Danima je kua bila bez hrane. To je bio jo jedan razlog dapostajem sve gori. I ba u to vreme poeo sam da se bavimprevarama.

U poetku su to bile sitne prevare, ono to smo u drutvu zvali "ianjeovaca". "Ovce" su uglavnom bili imuniji deaci ili devojke. Kada bih sesa nekim od njih upoznao i sprijateljio, zadobio poverenje, prelazio samna sledei korak: traio bih na zajam novac ili neku drugu vrednost,bez namere da to ikada vratim, ili bih jednostavno oteo ono to meinteresovalo. Obino su to bili skupoceni predmeti, zlato i novac. Ako bi"rtva" traila da joj vratim "pozajmljeno" i u svom traenju bila uporna,taj problem se reavao brutalnim, fizikim nainom.

Bilo je to doba kada pravog prijatelja nisam imao. Naravno, eleo sam

14

da ga imam, ali sam ve toliko toga loeg preiveo da nikome nisamverovao. Priznajem, ni ja sigurno nisam liio na osobu od poverenja, aliipak nisam povreivao onako kako sam bio povreen. Nisam zadavaobol onako kako su to meni radili. Sva moja bolna iskustva doprinela suda ni u koga ne verujem. Ni u koga, pa ni u Boga.

15

II. MILUTIN I V.

II. MILUTIN I V.

Sa V. sam se upoznao kada sam poeo da odlazim u "Mainac". Od teveze nisam oekivao nita posebno, jer moje zabavljanje sa njom nijeozbiljno poelo pored nje sam imao jo jednu devojku. Nije bilanaroito lepa, ali je u njoj bilo neto posebno, neto to sam vremenompoeo da uoavam i to me je ispunjavalo sreom. Zato sam sve viebio vezan za nju.

Ona potie iz radnike porodice. Ima mlau sestru, koja je danas veudata i ima sina. ivela je sa porodicom. U mnogo emu smo serazlikovali, ali bilo je neega to nas je sjedinjavalo. Vremenom mi jepostala sve. Bila mije devojka, drug, otac i majka. Bila je deo mene ivoleo sam je iznad svega. Mnogo puta me nije razumela, ali to nikadanije stvaralo razdor meu nama. Pa ipak, bez obzira na svu ljubavprema njoj. Ja sam imao svoj svet, godinama izgraivan u menisamom, u koji nisam hteo da je u potpunosti pustim, da ga delim sanjom. Kaem nisam hteo. moda, u stvari nisam umeo, ili smeo da touinim. Svesno ili nesvesno uvek je bio prisutan strah da u ponovo bitinaputen, ostavljen, sam, bez ljubavi. A ne pustiti je u svoj svet znailoje odbranu od mogueg bola. Jer njega je u mom ivotu bilo veprevie. Zato je V. u moj svet imala pristupa onoliko koliko sam je japustio. Jednostavno, strahovao sam da e me napustiti kada joj svedam. U tom strahu sam odlazio od nje ba kad nam je bilo najlepe. Ponekoliko dana se nisam javljao. Provodio sam se sa drugimdevojkama, a V. sam stvarno voleo. Ipak, duboko u sebi bio samprazan, nesrean. Traio sam sreu, zadovoljstvo ne za trenutak, negotrajno zauvek.

Seam se i trenutaka kada sam bio potpuno srean sa V. Tada sam

16

zaboravljao sve runo. Obino sam imao i dovoljno novca, pa smoizlazili u diskoteke, restorane, kafie i uivali u tome. Za mene je to biopravi raj. Ali ni to nije bilo dugotrajno. Tako i neprimetno, alineminovno, sva ta lepota bi poela da nestaje. Onaj duhovni vakum umeni bi prosto sve usisao i ja sam se ponovo susretao sa onomuasnom prazninom. Sa prazninom koja je odisala bolom odizgubljenosti, tugom bi izronila iz dubine mene i celog me ispunila. Kaoda mi je govorila: "Jo uvek sam tu. Sve to to ivi je nita, la,prolazno. Sve to nestaje. To ne moe da te zadovolji. Ne daje tireenje. Samo dolazi i prolazi, aja uvek sam tu. Blizu tebe sam, utebi sam, i ne elim da te napustim. Mi smo deo jedno drugog i nemoemo se razdvojiti..."

Nisam imao snage da se borim. Preputao bi se toj praznini. Ona jebila moj neprestani, verni pratilac, i ponekad je izgledalo da uivam unjoj. Bila je tako poznata, stvarna, skoro opipljiva, jer sve to sam dotada preiveo, bilo je vezano za nju, odisalo je njom. Posle kratkogvremena zatija, njene pritajenosti, ponovo bi izronila, i u susretu sanjom, naputao sam sve i namerno postajao bezoseajni grubijan kojiostavlja devojku koja ga voli. Uivao sam u njenom bolu, a u istovreme patio sam sa njom ne pokazujui to. Poigravao sam se sa njom.Ili bih izaao na ulicu, uhvatio nekoga i prebio ga iz ista mira.Jednostavno bih sa drutvom iao po gardu i traio tuu. Tako sam,iznova, pronalazio sebe. Od V. sam zahtevao nemogue stvari, i akobih nailazio na opravdani otpor, ostavljao bih je. Posle kratkogvremena sam se vraao. Skoro tri godine smo ona i ja iveli u takvimtrzavicama. esto je bila prisutna kad sam se tukao. Seam se jedneprilike kada smo se rastajali na autobuskoj stanici. Pre nego to je ulau autobus, prila mi je blie i tiho rekla daje uporno posmatra jedanmladi koji je ve due vremena prati. Izgledao je desetak godina starijiod nas. V. se uplaila jer ga nije poznavala, a on je ve par veeri iaoza njom upravo do kue. Taj kratki V. iskaz bio mi je dovoljan. Priaosam mu i mirno ga upitao zato prati moju devojku. On kao da me nijeni uo. Samo je hladno rekao: "Bei odavde dok te nisam iamarao."

17

im je to izgovorio, snano sam ga udario u glavu i odmah nastavio daga udaram rukama i nogama po celom telu, ne dozvoljavajui mu dase pribere. Zateturao se i pao u jedan veliki izlog. Pun gneva, i mrnjeponovo sam krenuo ka njemu. Pokuao je da mi uzvrati udarac, ali nijeuspeo, i poeo je da bei.To me je jo vie razgnevilo. Potrao sam zanjim i stigao ga. Vie ni za ta nisam mario. Poela je prava borba. Ujednom momentu toliko sam poludeo, da sam ga zgrabio za vrat,sruio i poeo da ga davim. Oseao sam kako se oputa i pada. Okosebe nisam nikoga video. Moda bih ga i ubio da se nisu umeali nekiIjudi koji su stajali na stanici, u blizini, i posmatrali celu tuu. Nekako sunas, sreom, razdvojili. Ja sam gledao kako to pre da se izgubim satog mesta, ali je bilo prekasno.

Vrlo brzo sam bio sproveden do milicionera koji je stajao sa mladiemkoga sam pretukao. Dobio sam takve batine, da sam dva puta gubiosvest. Tukao me je nogama i palicom svuda po telu, a najvie po glavi.Nikada do tada nisam dobio takve batine.

Batine koje sam dobio u meni su stvorile jo veu mrnju. Poeo samsve ee da se tuem. Obino kada bih otpratio V. kui, odlazio samu drutvo i zajedno sa momcima traio gde i sa kim bismo mogli da sepotuemo.

Sve vie sam teio tome da naem neto to e me u potpunostizadovoljiti i uiniti srenim. Verovao sam u novac, u dobre provode uone na izgled lepe stvari koje nudi ovaj svet. Verovao sam i nadao seda mi to moe pruiti potpunu sreu. Uzalud. Sve to trajalo bi izvestanperiod i zatim nestalo. Meni je onda bivalo jo gore.

A sa ocem sam iveo sve uasnije. Ni on, ni ja vie nismo vodili raunao svojim postupcima. U svai je esto pokuavao da me udari. Ako bimu se u tom trenutku u ruci naao no, ili bilo ta drugo im bi mogaoda me povredi, uopte nije razmiljao krenuo bi prema meni u namerida to i uini. Ni ja se vie nisam kontrolisao. U samoodbrani bih ga

18

udario i lud od gneva poeo da lupam i razbijam po stanu. Otac jepoeo da strahuje od mene, a u isto vreme je eleo da mi nanese zlo.

Nou kada bih odlazio na spavanje, stavljao bih teg /sa kojim samvebao/ na vrata jer je otac par puta pokuao da me napadne naspavanju. Nai odnosi su u to vreme bili uasni. Vie uopte nisamrazmiljao o svojim postupcima. Kada bi otac krenuo da me udari, i prenego i isprui ruku na mene, jednostavno bih mu ili zadao udarac ili gasnano odgurnuo od sebe. Onda bih poeo histerino da viem ipsujem.

Sve to vie nisam mogao da trpim. Situacija u kui je bilanepodnoljiva, a poto uopte i nije bilo niega to me je vezivalo zarodni grad, odluio sam da sa dva prijatelja odem u Italiju, i to ilegalno.Uostalom, eznuo sam za neim novim.

U to vreme se plaao depozit na graninom prelazu. To nam nijeodgovaralo, pa smo odluili da krenemo na "crno". Jedan od njihdvojice je poznavao ilegalne granine prelaze u Novoj Gorici i uSeani. Odluili smo se za Seanu,kao povoljnije reenje.

Bilo je oko tri sata po podne. Nekim putem smo ili prema graninomprelazu, a onda smo naglo skrenuli u umu. Poela je da pada kia.Padala je sve jae dok smo zalazili dublje u umu. Posle petnaestakminuta moj drugi prijatelj i ja shvatili smo da onaj koji navodno znaprelaz, nema pojma gde se prelaz nalazi. Nije imalo nikakvog smislada se vraamo. Odluili smo da prelaz traimo i nakon pola satanapetog tumaranja po umi, trud se isplatio nali smo se u Italiji.

Glavni razlozi odlaska u Italiju, za mene a i za moje prijatelje, su biligarderoba, neka dobra kraa, pa i provod. Nameravali smo dakrademo sve to ima vrednost, a eleli smo i da neke stvari kupimo, jersmo imali neto novca kod sebe.

19

Kada smo izali iz ume i doli na put, na brzinu smo otresli blato imokru travu sa farmerki i krenuli za Trst. Uz put smo autostopirali izaudo, stao nam je jedan mladi, Italijan. Kada smo stigli u Trst najpresmo otili na rivu da se osuimo, jer smo bili potpuno mokri. Tu smo sedogovarali gde emo ii dalje, i ta emo i kako raditi. Ve tu smo"njega koji zna prelaz" otpisali kao nepouzdanog. Odluili smo se zaVeronu, s namerom da odatle idemo za Milano. Naravno, samo nasdvojica.

Posle dva dana, u povratku za Jugoslaviju, uhvatili su nas. Nakonsasluavanja, ja sam puten kui, jer sam bio maloletan, a moj prijateljje zavrio u zatvoru 15 dana.

Poto su mi uzeli paso koji sam nosio sa sobom /nameravali smo dase vratimo vozom i da ako uspemo "na blef" preemo granicu/ dali sumi nekakav papir /dokumenat/ na osnovu koga sam mogao daputujem. Uzeli su mi sav novac, a ostavili samo neto "sie" kojomsam mogao da kupim kartu do Slavonskog Broda /a trebalo je dastignem u Novi Sad/. Zato sam se od Slavonskog Broda do idavercovao. U vozu je bilo puno stranaca meu koje sam se umeao snamerom da tako stignem do Novog Sada, ali u idu je bilo isuvie"gusto", tako da sam morao da siem i ostali deo puta preemautostopom. Kui sam stigao nakon etiri dana.

Otac nije imao pojma gde sam bio. V. isto tako. Nakon pet dana samjoj se javio telefonom, bila je van sebe. Ja sam se u poetku smejao, aonda sam poeo da viem na nju jer me je nerviralo njenoprebacivanje zbog odlaska u Italiju. Bio je to jo jedan pokuaj dazadovoljim sebe, ali opet skok u prazno.

20

Druenje sa DekomNe znam tano kada i kako sam poeo da se druim sa Dekom, kojegpre toga nisam mogao oima da vidim. Ali jedno znam, to je bilo umom ivotu nezaboravno vreme provedeno na ulici. On i ja se nismoposebno dugo druili /moda oko godinu i po dana/, ali smo puno togapreiveli zajedno. Dek /pravo ime mu je bilo Nenad, ali sam gaupoznao kao Deka/ je imao roditelje koje ba ni malo nije sluao. Bioje grub, bezobrazan, uvek spreman da nekoga provocira i ismejava.Kao daje traio nekoga slinog njemu i ba u to vreme je upoznaomene. Bukvalno nije bilo dana da se nismo potukli sa nekim.Jednostavno bismo ili uvee po gradu, navodno samo da seproetamo ili da odemo do nekog kafia ili u diskoteku, tek da bismo sezabavili. U stvari, traili smo nekoga koga emo da prebijemo. Neznam koliko smo se puta tukli po gardu i koliko nas je puta milicijakontrolisala i privodila u satnicu. Tukli smo se sa kim god smo stigli.

Seam se kada smo se jednom prilikom "zakaili" sa neka tri momka ugradu (ja sam prethodno jednoga izudarao, izbio mu par zuba ipocepao usta). Jedan od njih je izvadio "skakavac" i pretei krenuo nanas. Nas dvojica smo se pogledali, nasmejali i krenuli prema njemu.Poto smo se rairili, momkuje bilo nezgodno da se brani, pa je poeoda se povlai, trei je odmah pobegao. Meutim, stigli smo ga i nakonetiripet udaraca u glavu i stomak momak je ostao da lei na trotoaru.To je bio povod da nas ve sledee veeri po gradu trai okodvadesetak njihovih drugova. Doli su u grad sa lancima, letvama,noevima s namerom da nas prebiju. Da su u tome uspeli, ne verujemda bih imao priliku da ovo piem.

Par nedelja kasnije, u jednoj koli sam pretukao nekog momka koji jebio iz istog tog drutva. Vrlo brzo sam zavrio u stanici milicije, kao iDek jer je on bio sa mnom dok sam se tukao. Dek je pazio da nekone uleti meu nas da nas razdvoji, ili eventualno da mene napadne. Asve se desilo ovako:

21

Doli smo u tu kolu jer je Dek imao neki posao sa jednim prijateljem.Kad ono tamo i taj momak koji je one noi bio meu onima koji suhteli da nam "sude". Priao sam mu. Odmah je odskoio u stranu ipoeo da preti. Bez obzira na pretnje, u oima su mu se videlinesigurnost i strah. Kada je primetio da je "gusto" potrao je u zgradu.Dek i ja trkom za njim. Dek ga je stigao na stepenitu i tu poeo dase hrve sa njim. Odmah zatim sam i ja stigao. Uhvatio sam ga, ali smose zaneli i zajedno glavake pali niz stepenice. Vrlo brzo, oko nas, sestvorilo mnotvo uenika. Podigli smo se naglo i nasrnuli jedan nadrugoga. U jednom trenutku, momak je poeo da histerino vie kakoe me izbosti i pri tom mi je neto vrsto prislonio na bubreg. Nisamvideo ta je to bilo, ali sam u trenutku podigao ruke sa njegovih ramenai poeo da ga smirujem. To je trajalo par sekundi. Sklonio je ruke samene i odmaknuo se korak, tada sam ga naglo udario u glavu. Odudarca se zaneo, a ja sam tek onda poeo da ga "bombardujem" uglavu i grudi. Zadao sam mu kiu udaraca u par sekundi. Nisam niosetio da sam, udarajui njega, slomio sebi zglob na desnoj aci. Poslenekoliko minuta bili smo daleko od kole i, tada je poela "feta".

Prvo sam iao u stanicu milicije, a zatim na suenje. Iznad svega, strictog momka me je dva meseca traio zbog osvete hteo je da meubije. Vraajui se nou kui sav bih se pretvorio u uvo, nikada nisambio siguran. Neko je uvek mogao da izleti iza ugla i saspe mi u stomakolovo ili no.

U to vreme, tuama sam istovremeno bio i zadovoljan i nezadovoljan.Jedan kratak period bih bio potpuno zadovoljan onim to sam radio, alisu posle toga nemir i nezadovoljstvo neminovno dolazili.

Jednom, uoi Nove godine /ne znam tano koje/, Dek i ja smo otilina igranku koja se odravala u koli u koju je ila V. Sala je bilaprepuna. Nas dvojica nismo naili na dobrodolicu. Grupa momaka jestajala sa strane i posmatrala nas. Jedno vreme je, ipak, sve bilo

22

mirno, iako se u vazduhu oseala napetost. Izdrali su do 22h, a tadaje poelo provociranje. Tako obino biva, kao po nekom nepisanompravilu. Dok je Dek prolazio kroz salu, neko gaje iz te grupe momakautnuo; on je, naravno, poludeo. Doao je do mene i rekao mi ta sedogodilo. Momci su, inae, ve poeli da nam "pakuju" batine. imsmo izali iz guve napolje, masa je krenula za nama, pa je bilo pravoudo to smo se izvukli bez tue. Ipak smo se uz put raspravljali / dabar bez toga ne proe/, a onda smo krenuli prema autobuskoj stanici.Mislili smo da je to kraj nevoljama te veeri, ali prevarili smo se bio jeto tek poetak.

Sa nama su u autobus ula jo tri momka iz tog drutva. Verovatno sukrenuli u diskoteku koja je bila na drugom kraju grada. Kada ih jevideo, Dek je poludeo. Mene nije bilo teko nagovoriti da krenem "uakciju", tako da smo posle kratkog dogovora odluili gde emo ihzaustaviti. Po izlasku iz autobusa krenuli smo lagano za njima. Bilo jeuasno hladno i sneg je poeo da pada. Pratili smo ih moda stotinakmetara. Dek je tada pozvao po imenu jednoga od njih i sva trojica sustali. Momak se okrenuo prema nama i pitao ta hoemo. Dek jelagano krenuo prema njemu i tako hodajui pitao zato gaje utnuo.ini mi se da Dek nije ni zavrio, a ovaj mu je priao pitajui ga da limoda hoe da se tue. A ta drugo? Za to je uvek bilo razloga,povoda i volje. Zato je, kao odgovor na pitanje, znatieljni momakdobio pesnicu u glavu, a odmah zatim jo dvatri udarca jedan zadrugim. Dvojica njegovih drugara su krenula prema njima. Ja sam seodmah pridruio. Nastala je prava klanica, pucali su nosevi i usta. Tuklismo se sigurno pola sata a moe li se i zamisliti kako je sve toizgledalo! Hladno zimsko vee. Sneg. Mnogi su sigurno bih sreni.Uostalom, ko je umeo imao je sve uslove za to. Nas petorica /sanebrojeno mnogo slinih nama/ nismo to znali, radili smo ono to smoradili. Umorni od tue, od onog to nas svakog dana tera da setuemo, razdvojili smo se. Oni su se povukli na jednu, mi na drugustranu i imali smo jo toliko snage da se psujemo.

23

Iz dana u dan tue su se raale. ovek, valjda, vremenom navikne naodreeni nain komunikacije sa okolinom. Izgube se ivci, volja, snagaza bilo ta drugo. Tue druge i prima batine i tako iz dana u dan. Zabolje zna uglavnom iz prie, a i ne ini ti se mnogo bolje. Uostalom,misli da si ovako "svoj", da radi ta hoe. Nisi svestan da sijednostavno primoran na sve to i da si mnogo manji slobodnjak oddrugih. Oni koji su znali i imali bolje, valjda nisu imali elju, ili volju, ilispremnost da nam to ponude. Moda su mislili: ne treba to njima. A umeni, u onima koji su bili kao ja, bilo je skriveno, pokriveno ono lepo, adrugi su mislili da toga nemamo. Mi smo zaboravljali daje u nama, ilinismo imali snage da to pokaemo. Neko, ili neto ga je guilo.

S vremena na vreme sam se viao sa agom /Draganom/ i ostalimdrugarima sa kojima sam se druio pre nego sam se upoznao saDekom. Ali i onda kada bih se sa njima viao, ivot je tekaouobiajeno obino bismo napravili neku glupost. Seam se kako smojedne veeri, vraajui se kui iz parka, porazbijali izloge ispredbioskopa "Dom kulture". Kada sam otpratio kui devojku sa kojom samte veeri bio, odluio sam da svratim do Dunavskog parka. Znao samda je tamo itavo drutvo. Kada sam stigao, polovina je bila pijana, doksu neki bili "nagutani" tabletama. Nismo jo dugo ostali u parku. Kadasmo krenuli kui, na samom izlazu iz parka, predloih Fanu /Goranu/da razbije bioskopski izlog. Imao sam "jak" razlog hteo sam dauzmem filmski plakat "Elvis Prisli". Ne znam zato, ali plakat mi sesviao. Par sekundi kasnije Fano je nogom uleteo u izlog, a ja sam nabrzinu skinuo plakat. Na nesreu, nije se na tom zavrilo. Istogmomenta ostali momci su poeli da razbijaju preostale izloge safilmskim plakatima. Staklo je poelo da prska na sve strane po asfaltu.Uz urlikanje i smeh izgubili smo se odatle. Otprilike nedelju dana posletoga dogaaja jednog jutra neko je kucao na prozoru moje sobe; ustaosam iz kreveta, sklonio zavesu sa prozora i video Rusa /Dragana/ sajo jednim ovekom u civilu. Dao sam mu znak da krene ka vratima.Na brzinu sam obukao farmerke i krenuo prema vratima da ihotkljuam. Otac je bio kod kue, poeo je da vie: "Ko to dolazi tako

24

rano?" Psovao je mene i tog to dolazi. U trenutku kada sam otvoriovrata osetio sam samo bol u stomaku. Ispred mene je stajao Rus samilicionerom i jo jednim ovekom, za koga sam kasnije saznao dajeinspektor. Bilo mi je jasno da su neto otkrili, jer ulazei u kuu pitali sume: "Gde ti je plakat "Elvis"? Sada mi je pogotovo sve bilo jasno, nekoje "propevao", najverovatnije Rus. Otac je bio van sebe, vikao je ipsovao: "Vodite ga! On je razbojnik, siledija!" Sat kasnije, svi izdrutva smo bili u stanici milicije, zbog gluposti, a petnaest danakasnije na suenju. Jo jedno od mnogih suenja sa kojih sam seizvukao bez veih posledica. Zapravo, ovde sam ak bio osloboenoptube da sam ja bio inicijator "provale".

Dek i ja smo u to vreme, pored tua, imali obiaj da "iamo ovce".Obino su to bile imunije devojke. Preko dana, kada nismo znali tada radimo, ili bismo kod neke devojke koja je sama kod kue /roditeljisu bili na poslu/. Prvo bi se "uvalili" u kuhinju iz koje nismo izlazili dokne bi pojeli sve to ima zajelo. Dek bi jo uz put potraio neto novca,ili bi "pokupio" neke vrednosti koje su se mogle prodati.

Deavalo se da ne uspemo nigde da "uletimo" i da ostanemo beznovca. Tada smo odlazili Dekovoj kui. Ja bih glumio dobro dete kojeje ubedilo neposlunog sina da se vrati kui. Dek je jednostavnoodlazio od kue i ne bi se vraao po nedelju dana. Za to vreme je samnom lutao i pravio probleme. Roditelji bi se obradovali sinu svaki putkad se vraao, a i meni jer sam "tako dobar i paljiv". Mi smo, naravno,pre svega navaljivali na hranu. Poto bi se "razvalili" od jela Dek biuspeo da pokupi neki dinar, a posle toga bismo otili. Dek jeprethodno uvek naao neki razlog da se posvaa sa roditeljima i zbogtoga opet da ode od kue.

Preko vikenda se nismo viali jer smo vreme provodili sa svojimdevojkama. Ovo pravilo se remetilo samo u izuzetnim prilikama, kadasmo imali u planu da nekoga posebno prebijemo.

25

Tada sam se jo uvek zabavljao sa V. Meutim, sve ee smo sesvaali. Ona nije podnosila Deka i bila je vrlo ljubomorna, ja sam biojo gori. Imao sam obiaj da je provociram i prebacujem joj veze kojeje imala sa momcima u poetku naeg poznanstva. Ali, i pored svihsvaa i problema, ona je, ipak, bila tada jedino stvorenje koje me jeinilo srenim. Pored nje bih se oputao i otvarao. Znao sam satima dajoj priam, iako me esto nije razumela, bilo mi je dovoljno samo da jepored mene. Kada bih se napio, a to nije bilo esto, priao bih joj osvemu. Govorio sam joj o onome o emu sam obino utao. Ko zna dali je nekada bila iznenaena mojim oseanjima, jer od onih poput menenije se oekivalo mnogo emocija. Ja sam ih imao. Krio sam ih. Nisu sevidele zbog grubosti i prividne nezainteresovanosti za sve to se zoveneno i osetljivo. U trenucima poput ovih, poneko od dubokih,humanih, iskrenih oseanja ja sam otkrivao. Htela je, ili morala, da meslua. Tada sam umeo i da je optuim za neke stvari koje jc uinilaprotiv moje volje, ali nikada je nisam tukao.

Ne znam tano kada je to bilo, koji dan i koji mesec, to nije sadavano, V.je dola u dogovoreno vreme i kazala da je trudna. Paf! Gromiz vedra neba. Bio sam iznenaen i zbunjen, poeo sam da se smejemi alim na svoj i njen raun. Rekao sam: "Pa ta! Biu mlad tata, a timlada mama!" Ja jo nisam bio punoletan, nisam radio, kod kue skoronisam ni iveo a kolu sam napustio, osuivan zbog nasilnikogponaanja i krenja javnog reda i mira, ni sam ne znam koliko puta/samo u jednoj stanici milicije nisam bio priveden, i zapisan, u svimostalim jesam. U novosadskoj miliciji sam bio i vie nego dobro poznat.Oian na elavo, sa minuom u uhu, poderane majice i farmerki,spreman na svaku prevaru. Ba takav, sad sam jo i "ale". "Oh, ne!Samo mi je jo to trebalo!" pomislio sam. Ali, vrlo brzo sam to reiozajedno sa V. Dogovor je pao abortus! Za to je znala jo samo njenamajka, bila je iznenaena i potresena. Tako, V.je abortirala par dananakon naeg dogovora. U vreme izvrenja abortusa, ja sam bio negdesa drutvom. Javio sam joj se mnogo kasnije po njenom izlasku izbolnice. Bila je nervozna zbog mog ponaanja, jer ja uopte nisam

26

pokazivao interesovanje za nju, poneo sam se po starom. Prvo sam sepravdao, folirao, a onda poeo da napadam na nju, sve dok ne biispalo da ona nije u pravu a da ja jesam.

V. i ja smo se u mnogim stvarima razlikovali. Ja sam voleo dosta daitam, posebno dobre knjige, i da o njima razmiljam i diskutujem, doknju to nije naroito interesovalo. Nisu je oduevljavale stvari koje sumeni bile zanimljive i privlane muzika, sport i drugo. Meutim,postojalo je neto to nas je oboje inilo srenim dok smo bili zajedno.

Ne znam tano godinu kada je poelo da "puca" izmeu nas. Ja samjednostavno poeo sve vie da gubim poverenje u nju i postajao samsve hladniji prema njoj, postao sam ravnoduan. U stvari, sve je poeloonog trenutka kada je odbila moj predlog da doe i ivi kod mene.Kako nije pristala na to, pokuao sam sa drugom idejom da svremena na vreme dolazi i poseuje moga oca jer je poeo sve eeda oboljeva, ali ni na to nije pristala. Oseao sam se uasno, nisammogao to da prihvatim. Od tada sam poeo da razmiljam odefinitivnom raskidu izgubio sam poverenje u nju i postala mi jestrana i daleka.

U to vreme sam ve par meseci boksovao u bokserskom klubu"Vojvodina". Jednoga dana, po povratku sa nekog bokserskog turnira,na kojem sam se dobro izudarao sa protivnikom, pozvao sam V.telefonom. Istog trenutka kada se javila osetio sam hladnou. Poslepar rei koje smo razmenili, napomenuo sam joj da vie ne elim da sevidamo i spustio slualicu. Istovremeno sam osetio i ponos i bol, a ipraznina je bila prisutna i ovog puta sam joj se radovao. U njoj samopet nalazio sebe. Doao sam kui premoren od boksmea i od gladi.Legao sam i pokuao da spavam, ali nisam uspevao. Zato sam, im sesmrailo, poao u grad da se naem sa drutvom.

27

Novo traenjeTako su prolazili dani. Poeo sam da se viam sa nekim momcima izbokserskog kluba i sa njima sam odlazio u diskoteke, najvie u jednukoja se zvala "Putnik" a nalazila se u sklopu hotela koji je nosio istinaziv. ini mi se da i danas tamo postoji neto slino. Tamo samprovodio noi. Tada sam se i odluio za D. Jedne veeri sam sa Boromi Boletom otiao u diskoteku, po obiaju tek toliko da nam proevreme. Tu sam sreo D. posle dugo vremena. Inae, D. i ja smo ilizajedno u kolu, u isti razred, ali posle mog odlaska iz kole retko smose viali. Seam se da je i ona "furala neki fazon". ini mi se da jepuno pila i da se par dana zabavljala sa Dekom, koji se, inae,zabavljao sa dvetri devojke u isto vreme. Tada nisam obraao panjuna nju, jer mi je delovala bez veze. Meutim, te veeri u diskoteciizgledala mije potpuno drugaije. Predloio sam da se ponovo vidimo.Kada smo se sledeeg puta videli otpoelo je nae zabavljanje, madaona toga nije bila svesna. Tako, pronaao sam novu devojku koja jepoela da me interesuje vie od drugih.

Bila je zima. Zabavljali smo se samo par nedelja, kad, jedne veeri udogovoreno vreme D. nije dola. inilo mi se da je to kraj. Nije mi bilojasno zbog ega. To vee sam proveo sa par drugara u diskoteci,neprestano razmiljajui ta je moglo da se dogodi. Zbog ega nijedola!? Bilo je udno jer je od samog poetka bila vrlo iskrena u vezisa nekim stvarima o kojima smo razgovarali. Smatrao sam da, ako i neeli vie da bude sa mnom, to bi mi rekla ulice.

Sutradan sam sve vreme proveo kod obre, mog tada najboljeg druga.Tada sam se, po ko zna koji put, oiao do gole koe, i to zajedno saBorom. Uradio sam to iz dosade. Kada sam sledee veeri izaao ugrad sa obrom sreo sam Boru. Rekao je da me je cele veeri trailaD. "Oh, ne! Pa jesi li joj rekao da sam elav?" pitao sam. "Da" glasio je odgovor. "I, ta kae?" pitao sam opet. "Nita, smeje se" kae Bora. "Dobro je" laknulo mi je. Odmah sam pitao je li rekla gde

28

je bila one veeri i zbog ega nije dola. Bora mi je preneo da je bilabolesna pa zbog toga nije mogla da doe ali da eli da se sa mnomnae sutradan na starom mestu. Tada mi je, zaista, laknulo, mada samse, istovremeno, nelagodno oseao zbog "ele".

Kada smo se sreli malo sam bio iznenaen, jer sam oekivao da e bitiproblema zbog moje elave glave. Prevario sam se. D. se samonasmejala i pokuala da mi skine kapu sa glave. elela je da vidi kakomi izgleda glava bez kose. Ne! Ne! Ne! Naravno da joj to nisamdozvolio. Trebalo je nekoliko dana da me natera da skinem kapu.

Od tada smo nas dvoje poeli sve ee da se vidamo, iz dana u dansam je sve vie i vie voleo. Ona je u to vreme, bar mi se tako ini, bilajedina osoba koja me je mogla razumeti. To me je inilo posebnosrenim. Bilo mi je neophodno da me neko stvarno razume i da se sveto inim i kaem shvati na pravi nain. U poetku je bila utljiva, ali tomi nije puno smetalo. Bilo mi je dovoljno da primetim kako me paljivoslua i razume dok sam ja satima priao. To mi je bilo bar nekozadovoljstvo, jer je situacija u kui bila uasna. Otac mi je bio tekobolestan, imao je rak na grlu i pluima. Nisam ni znao kada su gaprebacili u bolnicu. Doznao sam to tek pred otputanje iz bolnice ukojoj je proveo nekoliko meseci.

Milutin u bolnici

Radio sam kod nekog privatnika za bednu aku para od ujutru douvee. Ubijao sam se od posla. Ne seam se tano kada su mi javili dami je otac u bolnici. Odmah sam otiao, jer otac mi je, bez obzira na tokoliko smo se svaali i iveli u mrnji. Ne znam ni kako da opiemuasni oseaj koji se javio kada sam uao u bolniku sobu gde je leaomoj otac. Milutin je bio bled kao krpa i strano mrav. Malo mi jelaknulo kada je poeo da vie na mene. Mislio sam, iako izgleda skoro

29

beivotno, jo uvek u njemu ima ivota i snage. Sa druge strane, sve tomi je bilo alosno. Posle toliko vremena tuan susret oca i sina uz viku,galamu, bez ljubavi. Moj Milutin. Bio je nemoan, glas promukao ihrapav. Pidama koju je nosio na sebi visila mu je kao daje desetbrojeva vea. Posle nekoliko minuta se smirio pa smo kratkoporazgovarali. Vie se i ne seam o emu smo to priali. Uostalom, inismo imali mnogo zajednikih tema, a miljenja su nam se tolikorazlikovala. Zato je i razgovor kratko trajao i nije bio naroito prijatan niza jednog od nas.

Kasnije kada sam izaao iz bolnice, celim putem do kue samrazmiljao o Milutinu. Tada jo uvek nisam znao da ima rak. Kroz glavumije prolazilo sve to smo zajedno doiveli, iako nismo bili uvek na istojstrani. Setio sam se razgovora,nesporazuma, tua. Setio sam se ranogdetinjstva bez njega. Koliko mije nedostajao i koliko sam ga voleo! MogMilutina. Posle se svata deavalo, a on je nekako bio prisutan. Svedok se nismo rastali potpuno srcem. "Nedostaje li mi sada? Volim liga?" pitao sam se.

I tako, posle doeka 1984. godine, Milutina su pustili kui. On jezahtevao da ga puste, pa je morao da potpie.

Neu nikada zaboraviti poslednje dane koje je proveo u bolnici. Jednogdana u posetu su mu doli braa i jedna sestra. Sestru i jednog brata,Duka, nije video od 1953. Oni su se Milutina seali kao mladogoveka, niskog rasta, nabijenog miiima, uvek odvanog sa ordenjemna depu od sakoa, spremnog na alu u svakom trenutku. A sada,pred njima se nalazio starac sa neto malo sede kose na glavi, upaloglica, izbeenih oiju, sa rukama poput dva tanka tapa prekrtenihpreko krila. Gledali su zbunjeno u njega. On je jo vie bio zbunjen, aline zato to vidi svoje najroenije posle toliko godina ve zato to ih nijeprepoznao. Za njega su to bili nepoznati ljudi. Roenu sestru nijeprepoznao, ni roenog brata! Ja sam se samo okrenuo i poeo daplaem, nisam mogao da izdrim. Bilo mi je strano to to sam video u

30

tom trenutku. Znao sam da za Milutina nema povratka.

Kada se vratio, preko dana sam bio sa njim kui, a uvee bih samo nakratko izaao do grada i to samo ukoliko sam imao sastanak sa D. Njojsam uvek kroz alu govorio o Milutinu jer jednostavno nisam znao, a nieleo da o tome ozbiljno razgovaram sa njom. Sa drutvom sam seretko vidao, tu i tamo ako bi neka tua bila u pitanju.

Jednoga dana Milutin me je pozvao kod sebe u sobu. Rekao mi je dasednem na kau naspram njega. Seo sam i oseao u sebi da netonije u redu. Posmatrao me je minut, dva, tri, pola sata, i tek ondaprogovorio. Nikada u mom ivotu moj otac sa mnom nije seo i ozbiljnorazgovarao o ivotu. Nikada! Tada me je prvi put pitao o mojojbudunosti, o tome ta planiram u ivotu, jer on u to vreme nije znao omeni ba nita. Nije znao od ega ivim, ni gde se kreem, ni sa kimsam nita ba. Jedino kada bi milicija dola kui po mene ili kada bihbio pozvan na suenje, tada bi neto malo saznao. Toga dana me jepo prvi put pitao ozbiljno. Neto sam poeo da petljam, ali me onprekinuo. Vrlo ozbiljno i zabrinuto je rekao: "Ostavi se tih tua i nainekakav posao, neto od ega e iveti. Treba li da te neko izbode iubije na ulici? Ostavi se toga..." eleo sam da mi jo govori, eleo samda ga sluam. Tada sam prvi put osetio da brine za mene. Pitao je zamoje sestre, njegove erke. Nije znao za koga se Danica udala, ni gdeivi. Isto tako i za Tanju. Na kraju je pitao za majku; nije eleo dapokae koliko mu je potrebna, samo se izokola raspitivao. Onda jepoeo da govori o tome kako e ponovo ii u bolnicu. eleo je da jadoem da bi mi dao svoj runi sat jer osea da e umreti. Pokuaosam da budem hladnokrvan i nehajno rekao da ne govori tako, jer neumire se tek tako. "Samo ti uradi kako ti ja kaem!" odgovorio je.

Dva dana posle toga razgovora, pozvao me je opet. Govorio je o Tanji,o Danici, o majci, o tome ta da ja radim ako on umre. Onda je zautaoi dugo, dugo me gledao. Oi su mu bile udno bistre i sjajne. Posleduge tiine rekao mi je da idem. Bio je 31. mart, oko 19.30. Izaao sam

31

da se proetam do grada i da se naem sa D. Bio sam nervozan, iposle dva sata sam rekao D. da elim da idem kui. Ona je razumela.Kupio sam uz put burek i krenuo. Otkljuao sam vrata od stana ipolako uao,bila je neobina tiina. Proao sam kroz oevu sobu izastao kod vrata moje sobe, okrenuo sam se i pogledao prema ocu.Spavao je, ali neobina tiina bila je prisutna u itavoj kui. Uao samu sobu i poeo da jedem burek. Kada sam zavrio, ponovo sam zaviriou oevu sobu i onda legao u svoj krevet.

Poeo sam da razmiljam ta ako je umro? Jer tiina u kui je bila takoudna a on se nije uopte pomerio kada sam ja i prvi i drugi put ulaziou sobu. To je bilo udno jer bi se on obino nakaljao ili netopromrmljao u znak da me je uo i da je budan, i to bez obzira u kojevreme da doem iz grada. Ali, mislio sam, ta bi to i vredelo da znamda je umro, jer ko bi od komija i doao kada bih javio. Bilo je kasno.Razmiljajui o tome zaspao sam. Te noi sam sanjao vrlo udan san,put neke napetosti i neizvesnosti.

Probudio sam se vrlo rano, to u to vreme nije ba bilo uobiajeno.Ustao sam i krenuo u kupatilo. Proao sam pored oevog kreveta i zatrenutak zastao. Pogledao sam ga, bio je miran a oi su mu bilepoluotvorene. Otiao sam u kupatilo i jednostavno nisam nita mislio.Vratio sam se i ponovo stao pored kreveta. Gledao sam u njega, nijese pomerio. Zatim sam ga otkrio, noge su mu bile prekrtene. Uhvatiosam ga za nogu s namerom da je poloim pored druge. Bio je hladan iukoen. Kao da sam tek tada shvatio da je umro, da vie nije iv.Otiao sam u svoju sobu i ini mi se da sam pokuao da plaem, alinije ilo. Oseao sam se tupo i prazno. Hiljade misli su mi proletalekroz glavu. Ponovo sam uao u sobu i pokrio ga preko glave.

Izaao sam do grada da nazovem sestre i kaem im da je otac umro.Ubacio sam novi u telefonski aparat, ali nisam uspeo da dobijemvezu. Pokuao sam po drugi put, ali bez uspeha. Potrao sam premakui jednog drugara. Pokucao sam na vrata i posle par minuta pojavio

32

se na vratima, sav zbunjen u pidami, jer je bilo vrlo rano. Samo sammu rekao da je otac umro i da bi trebalo da javim sestrama. Bio jeiznenaen. Pozvao me je unutra, majka mu je jo uvek bila u krevetu.Kada je ula na razgovor poela je neto da govori, ne seam se ta.Okrenuo sam broj na telefonu i jedva sam uspeo da dobijem sestru navezi. Rekao sam joj da je Milutin umro i da doe kui. Kao da nijerazumela ta sam joj rekao. Traila je da joj ponovim, ali ja nisamuspeo vie ni rei da izustim. Poeo sam da plaem i tek poslenekoliko minuta sam uspeo da ponovim. Spustio sam slualicu.

Izaao sam na ulicu i kao da sam tek tada poeo da shvatam ta sedogodilo. Poeo sam jo vie da plaem.

Kada sam stigao u svoju ulicu, pre nego to sam uao u kuu, javiosam nekima od komija. Samo je jedna ena dola nakratko, isplakalase i otila. Ja sam poeo da istim sobu i posle toga seo na krevetnaspram oevog i tako sedeo, ni sam ne znam koliko dugo. Onda samodluio da odem i javim zdravstvenoj ustanovi, jer je zakonski takotrebalo uraditi.

U meuvremenu, dok sam ja to sreivao, stigle su sestre. Tada mijebilo mnogo lake, jednostavno, kao da se sve to to se deavalo nijemene ticalo, kao da sam tu bio samo u prolazu. Ubrzo su stigliMilutinova braa i sestra. Kua je bila puna. Ali, pre nego to su onidoli, sestre, neki prijatelji i ja smo ili da obavimo potrebne formalnostioko sahrane. Kada smo to sredili, vratili smo se kui. Trebalo jeMilutina presvui i urediti pre nego to ga odnesu u kapelu. Poto nikonije mogao to da uini ja sam poeo da ga najpre svlaim i ondaoblaim... mog Milutina.

Sutradan na sahrani bilo je puno ljudi. Iz preduzea gde je otac radio,dola je grupa radnika zajedno sa direktorom i jo nekimpredstavnicima preduzea. Odrali su govor. Nekoliko sati poslesahrane svi su se vratili svojim kuama. Ja sam se kui vratio sa

33

Dekom. Razgovarali smo o nekim glupostima, nita odreeno. Poslenekoliko dana sve se stialo, kao da se nita nije dogodilo. Ja samtraio posao.

Uglavnom samJedne veeri otiao sam na urku kod jednog prijatelja. Do tada retkoda sam negde izlazio. Jedino to sam odlazio na treninge i sa D. dograda ili u bioskop. Kada sam stigao na ur ve je bilo puno ljudi. Nekisu bili pijani i uglavnom sam sve poznavao iz vienja. Samo par njih jebilo iz drutva u koje sam navraao. Negde oko deset sati uvee,grupa koju sam znao iz vienja poela je da razbija po stanu nametaj,da urla i igra nasred sobe. U toj guvi neko od njih udario je rukom uveliki luster koji je bio sav od nekakvih ukrasa. Ukrasi su se od udarcapokidali i prsnuli u prozor. ini mi se da se tom celom drutvu, aposebno momku koji je izgleda i razbio luster ja nisam posebno sviao.U trenutku kada sam ja tiho pitao momka iji je bio stan ko je to uradio,taj koji je razbio luster kao da je to jedva i ekao da bi zakuvao tuu.Momak u ijem stanu se to deavalo nije smeo da se buni jer je njihbilo vie nego naeg drutva. Taj tip je poeo da mi lagano prilazi igovori odvratne psovke. Pretei, sve blie je prilazio. U jednomtrenutku sam skoio sa kreveta na kojem sam sedeo i snano gaudario glavom u lice. Zateturao se i pao. Poto sam znao daje sadagotovo, da vie nema mogunosti da se stvar smiri, nasred sobe samstao u gard i poeo da viem na ostale s namerom da shvate da u,bilo ko da se pobuni, uleteti u njega i razbiti ga. Bio sam van sebe.Izmakao sam se na stranu, uhvatio ga za rame i jedno petestaperkata mu zadao u stomak. Onda sam mu snano zadao kroe ubradu, zaneo se nazad. Dok je padao jo dvatri puta sam mu zadaodirekt u glavu. Pao je, ali se nisam zaustavljao, nastavio sam da gaudaram po itavom telu i u glavu. Ne seam se tano, ali mi se ini dame je neko zadrao da ga vie ne udaram. Moda je to bio aga,

34

zaista, ne seam se. Odmah zatim, momak u ijem stanu smo biliskoio je na jednog tipa iz tog drutva i poeo da ga udara. Ostali su ihnekako razdvojili, ali tu jo nije bio kraj. Dok sam ja previjao ruku tipukoji je u besu razbio prozor golom rukom i sebi isekao vene, uo samglas iza svojih lea:

"Udari ga flaom!" Okrenuo sam se i ugledao momka koji se spremaoda uzme flau. U trenutku kada je hteo da neto izusti, udario sam munekoliko snanih amara. Ubrzo su neki iz drutva odveli u bolnicumomka kojega sam prebio. Pri padu, dok sam ga tukao pao je unesvest. Odveli su i onog drugog koji se isekao. Posle nekoliko satidola je milicija. Odmah su me prepoznali i poeli da ispituju ta sedogodilo. Naravno, poeo sam da laem i uspeo da se izvuem. Poslemilicije, iz bolnice se vratio jedan od momaka. Rekao je da je onomesa kojim sam se tukao slomljena vilica na dva mesta. Pokupio sam se iotiao kui.

Ujutru mi je pred vratima bila milicija. Zvonili su, lupali na vrata, ali senisam odazivao. Moda bi i provalili u stan da jedna ena, koja jestanovala preko puta, nije rekla da tu nema nikoga. Ostavili su porukuu potanskom sanduetu da se javim u stanicu im stignem kui. Znaosam da bi to bila ludost, jer bi me unakazili od batina. Nisam otiao.Posle nekoliko dana ponovo su me traili. Poeo sam da izbegavamizlaske u grad i na javna mesta, ali uzalud. Vrlo brzo su me pronali uklubu. Trener me je pozvao da razgovaramo o toj tui, objasnio sammu ta se dogodilo i rekao da nije bilo mogue da drugaije proe,osim da sam dozvolio da oni mene prebiju. Tada sam imao sree, jerme trener izvukao preko nekih svojih prijatelja. Zapravo, nije on nitaposebno uradio, samo je objasnio ta se stvarno dogodilo. Uskoro sambio ponovo pozvan na suenje, ali ovoga puta sam bio krivino suen.Poto se na tom suenju niko osim mene nije pojavio, suenje jeodloeno.

D. nije volela tue, a pogotovo ne kada sam se ja tukao. esto sam je

35

dovodio u neprijatne situacije zbog toga. Seam se, kada smo jednomprilikom ili u dragstor da kupimo neto za jelo, pred vratima su stajalineki kloari i icali novac. Poto sam ja izaao prvi i pourio napred, D.je malo zaostala iza mene. Jedan od njih joj je neto dobacio, meni jepritisak odmah skoio. Okrenuo sam se prema njemu i udario gapesnicom u elo, ali ne jako, vie provokativno. D. je bilo vrloneprijatno. Ona je rasla sasvim drugaije od mene, drugaije je ivela,iako to nije uticalo na nau vezu u poetku. Ja nisam podnosio da mineko omalovaava devojku, niti da je bilo kako vrea. Jednom samiutirao jednog njenog druga koji je vikao za njom. Zvao je i meni jeprekipelo jer, mislio sam, u sebi, ta on ima da se dere za njom kaodaje ona uliarka. Voleo sam je i ljubomorno uvao. Ali, nisam je voleo

toliko koliko svoj svet, svoju "kuu" koju sam u sebi gradio celog ivota.U nju sam D. putao onda kada sam ja to eleo i koliko sam hteo.Kada sam poeo daje putam ee i due, u meni su se pojavili strahi slabost, pa sam krenuo polako da zakljuavam vrata. Moram dapriznam da je to bilo veoma teko. Ona je ve bila deo mene.

Na jednom uru sam se upoznao sa Lekom. Te veeri sam se ponovotukao. Ovoga puta sa jednim tipom koji je tu doao da "valja" travu/hai ili marihuanu/. Prebio sam ga od batina, njega i jo jednog koji jebio sa njim. Od tada, Leka i ja smo postali veliki prijatelji. esto jedolazio kod mene, a i ja sam odlazio kod njega. Tako sam mu jednomprilikom, u razgovoru, predloio da zajedno odemo u Legiju stranaca.

Misao o Legiji stranaca se javila jednom dok sam leao kod kue irazmiljao kako da doem do novca. Jo tada sam odluio da odem.Moj predlog se dopao i Leki, pa je pristao da ide. Dogovorili smo se dato pre sakupimo novac za put, pa u Francusku. D. o ovome nisamgovorio. Zapravo, dok jo nisam poeo da sakupljam novac postajaosam sve nervozniji, a ona je zbog toga trpela. Jednostavno,kao da se umeni stvorila neopisivo velika provalija, ispunjena onom menipoznatom samoom. Samoa je trajala i pored toga to sam imao

36

dovoljno prijatelja i devojku sa kojom sam mogao o svemu da priam,devojku koja je bila spremna da mi prui sve to sam eleo. Uprkossvemu ja sam bio prazan.

Jedne veeri, uzeo sam veliki papir i poeo da crtam i da piem ponjemu ono to sam oseao. Nacrtao sam velikog klovna koji plae ioko njega krugove. Pisao sam: Bog ovek Bog ovek ovek Bog. Pisao sam brojeve od jedan do deset. Oseao sam se uasno. D.nije znala kako da se ponaa prema meni, nikada do tada se nisamtako ponaao prema njoj. Jednostavno, ono to sam ja od nje eleonije mogla da mi prui, jer nije imala. I njoj je trebalo ono za im sam jaeznuo i to sam traio. Ljubav i zadovoljstvo koje sam od nje mogaoosetiti i primiti, te veeri kao da su bili usisani u provaliju bez dna kojusam u sebi nosio. Novac, kua, posao, prijatelji, devojka sve jeizgubilo svaki znaaj za mene. Oseao sam potrebu da D. kaem daodlazim i ko zna da li emo se ikada vie videti, ali znao sam da bi je tobolelo. Neto me spreavalo da joj to kaem. utao sam i priaodvosmislene stvari.

Jednoga dana sam zatvorio vrata svoje "kue" za D. Oseao sam sesigurniji i jai. Poeo sam da sakupljam novac za Francusku a ona mije u tome pomagala, ne znajui pravu istinu. Ispriao sam joj priu dame eka dobar posao u Francuskoj i da e i ona moi da doe kadabudem sredio sebi papire. Mada sam joj ponekad uz put nabacio kakavme to posao eka, ona ipak nije znala pravu istinu. ivela je u nadi dae biti sve O. K.

Novac sam sakupljao na sve mogue naine. U to vreme sam radio ubolnici i imao najgori mogui posao nosio sam amputirane noge naspaljivanje. Ponekad sam radio sa leevima, nosio sam instrumente zaoperaciju iz prostorije za sterilizaciju u operacionu salu i druge poslove.Tu sam takoe mogao da zaradim neki dinar. Preko jednog drugarasam nabavljao narkotik za "narkie" u gradu i preprodavao. iao sam"ovce" na svakom koraku. D. mi je nabavljala zlato koje sam ja

37

prodavao.

U roku od nedelju dana imao sam novac za avionsku kartu doFrancuske.

Dandva pre nego to sam kupio avionsku kartu, sreo sam jedneveeri u gradu Boleta. Rekao sam mu da odlazim u Francusku, bio jevan sebe. Molio me da saekam da i on sakupi novac pa da idemozajedno. Nisam ga odbio, ali sam mu rekao da ako ne sakupi novac doodreenog dana ja odlazim.

Bole je poeo vrtoglavom brzinom da sakuplja novac. Kada je uspeoda sakupi dovoljno novca za put, rekao sam mu da idem u Beograd dakupim devize i da mogu, ako eli, da kupim i njemu. Rekao sam mu dami da novac i da u se sutradan vratiti. Dao mi je milion i dvesta hiljadadinara ubeen da e sve biti u redu.

Meutim, ja sam sutradan leteo prema Francuskoj. Nikome nisamverovao. Bole mi je bio nesiguran i nisam eleo da ita rizikujem.Odluio sam da idem sam. Bio je novembar mesec 1984. Leteo samBeograd Zagreb Milano Marsej. Bio je arter let.

38

III. LEGIJA STRANACA

III. LEGIJA STRANACA

Francuska 1984.

Pre nego to ponem da govorim o mom odlasku i boravku u Legiji,elim da napomenem ovo: izneu samo neke dogaaje. Bilo ih jemnogo vie, manje ili vie zanimljivih i vanih. Bilo je i takvih o kojimane elim da piem. Ne bih eleo da se bilo ko optereti itajui mojedoivljaje takve vrste. Samo hou ponovo da naglasim doiveo samsvata, a takvih doivljaja je bilo dovoljno.

Bila je no kada sam stigao u Marsej. Nikakvih problema nisam imaona putu, osim to me je carinik kontrolisao na milanskom aerodromu.Duvao je jak vetar. Ja sam traio gde da promenim dolare koje samimao, u franke. Posle dueg vremena sam odustao i odluio da touinim u gradu. Imao sam neto franaka, a to je bilo dovoljno zaautobusku kartu do grada.

Kada sam stigao u grad, uleteo sam u prvi hotel na koji sam naiao.Jedan stariji ovek je radio na recepciji i obratio mi se na francuskomjeziku koji ja nisam znao. Znao sam jedino da kaem hvala i dobardan, nita vie. Izvadio sam papir na kojem mi je D. napisala nekolikorei, odnosno ono to sam eleo, a to je bilo: "Molim jednokrevetnusobu sa tuem i koliko kota". Stari je proitao, nasmeio se i na papirunapisao cenu. Naravno, pristao sam. Otiao sam u sobu i odmah seizvalio u krevet. Soba je bila vrlo lepo ureena. Malo kasnije sam seistuirao i legao da spavam.

Ujutro me probudila buka koja je dopirala sa ulice. Leao sam ukrevetu. Bio sam zadovoljan. Voleo bih da mogu da opiem taj oseaj.

39

To je kao kad se ispuni eljno oekivani davnanji ivotni san, paovek prosto ne moe da veruje. Ustao sam, izaao na balkon iposmatrao ulicu. Nisam mogao da verujem da se nalazim uFrancuskoj. Tako dugo sam matao o ovom trenutku. Toliko dugo samga ekao. Stajao sam na balkonu. Gledao sam kako ivot normalnotee. Sada kad razmiljam o tome znam da je sve, u stvari, bilo obino,ali tada, ja sam uivao gledajui tu svakodnevnu sliku bilo kog gradana svetu. Sve je izgledalo drugaije lepe, neobino, izuzetno. Nabrzinu sam se obukao i sredio i sjurio dole na doruak.

Posle doruka krenuo sam u grad. Iao sam nekim uliicama i ondanajednom izaao na jedan veliki bulevar. Bio sam zapanjen. Nikada dotada tako neto nisam video. Ulica je bila prepuna ljudi, automobila,raznih prodavnica, restorana, kioska. arenila se od bezbroj reklama.Mislio sam da u poleteti jer je bilo fantastino. Poto je doruak biooskudan, potraio sam kiosk sa hamburgerima ili neim slinim. Doksam jeo hamburger, razmiljao sam o tome kako da naem kasarnuLegije stranaca.

Posmatrao sam ljude oko sebe i traio povoljnu facu koju bih pitao zaadresu. I tako, na jednom semaforu, u susret mi je dolazila jednadevojka. Obratio sam joj se na engleskom koji sam uasno loegovorio, ali mogao sam se sporazumeti oko osnovnih stvari. Poto menije u potpunosti razumela predloio sam joj da sednemo u mlenirestoran koji se nalazio naspram nas. Pristala je. Seli smo i ja sampoeo da joj objanjavam ta traim. Kada je shvatila primetio sam grna njenom licu. Odgovorila je da ne zna ali da se moe raspitati ipredloila da se uvee ponovo vidimo. Tek tada bi mogla da mi doneseadresu, jer sada je urila na fakultet. Iz razgovora sam saznao dastudira medicinu. Pristao sam i tako smo se razili. Ja sam ponovotraio jeftin hotel u kom bih mogao da prenoim. Pronaao sam neku"rupu" od hotela za neto malo para.

Uvee sam u dogovoreno vreme otiao na dogovoreno mesto. Poto

40

sam sve vreme bio napet, nervozan i pun sumnji, stao sam malo daljeod mesta sastanka. Raunao sam: ako bi toj enskoj palo na pamet dami namesti neku trku, bolje da ja nju prvi vidim nego ona mene. Istanem tako preko puta tog restorana gde smo se dogovorili da senaemo, kad, posle par minuta lupi me neko po ramenu. Samo tonisam umro od straha. Ona se nasmejala i pruila mi jedan papiri nakome je pisala adresa Legije Stranaca. Zahvalio sam joj i krenuo.

Oseao sam napetost u stomaku. Rojevi misli su poeli da naviru uglavu dok sam iao da naem kasarnu. Razmiljao sam as o tome tae biti kada se prijavim, a as o tome ta sada rade svi oni mojidrugari; veina njih nije znala gde sam otiao. Razmiljao sam osestrama. o D. itavi filmovi su mi proletali kroz glavu.

Posle dugog hodanja naao sam se pred zgradom Legije stranaca uMarseju. Stajao sam ispred velike, zelene, gvozdene kapije iznad kojeje stajao natpis "Legija stranaca". Odmah pored kapije nalazio se jedanpano sa fotografijama na kojima su prikazani vojnici na obuci. inilo mise da sanjam.

Za Legiju stranaca sam uo sve najgore. Imao sam priliku da o tomeitam u tampi, a proitao sam i neku knjigu. Legija je za mene bilabauk. Sve te prie koje sam sluao o njoj stvorile su u meni takvomiljenje, da kada odem u nju vie nikada neu moi da se vratim.Jednostavno, mislio sam daje odlazak tamo isto to i potpisivanjesmrtne presude samome sebi. Petnaestak minuta sam gledao as upano sa fotografijama, as u kapiju. Onda sam odluio da se vratim uhotel i sutradan prijavim u kasarnu.

Iste veeri sam izaao u grad da malo proetam i uz put kupim netoza jelo. Grad je bio pun homoseksualaca i prostitutki. Nisam se dugozadravao na ulici. Ubrzo sam se vratio u hotel, veerao i legao daspavam.

41

Ustao sam rano, i poto sam se istuirao i obrijao, spakovao sam stvarii krenuo u kasarnu. Dan je bio prijatan. Deca koja su verovatno ila ukolu, smejala su se i neto pokazivala prstom na mene. Proao sampored njih i nasmejao se.

Kada sam stigao pred zgradu, ponovo sam pogledao pano safotografijama, natpis iznad kapije i onda zazvonio. Zvonce je stajaloiznad ulaznih vrata. Iz jedne male portirnice izaao je vojnik. Na sebi jeimao zelenu uniformu i beretku. Pozvao me je unutra i klimnuo glavomkao da eli da me pita: "ta hoe?". Kratko sam na engleskomodgovorio da elim u Legiju stranaca. Ponovo je klimnuo glavom uznak odobravanja i rekao mi da ga sledim. Krenuli smo prema jednojzgradi u dvoritu. Kada smo stigli do ulaza zgrade rekao mi je dasaekam i uao unutra. Posle par minuta, vojnik se vratio sa jednimstarim oficirom. Neto su razgovarali na francuskom a onda mi se tajstari obratio i rukom pokazao da uem.

Uli smo u sobu u kojoj se nalazio samo jedan sto sa puno asopisana sredini i dve klupe ili stolice, ne seam se tano. On je iz one hrpeizvukao nekakav katalog i pitao me odakle sam. Rekao sam mu dasam Jugosloven i on je odmah okrenuo stranicu tog kataloga i prstommi pokazao jedan tekst koji je bio ispisan na naem jeziku. Primetiosam da iznad toga teksta postoji vie tekstova istog znaenja, samo narazliitim jezicima. Poeo sam da itam. U tekstu su bile ispisaneinformacije o tome ta je Legija stranaca. Kada sam zavrio, ostaviosam novinu na gomilu i uzeo neki ilustrovani asopis, takoe o Legijistranaca. Vrata te sobe bila su otvorena tako da me je iz susednekancelarije posmatrao jedan oficir tridesetih godina, otprilike. Pitao meje da li je sve O.K., rekao sam: "Da."

Onda me pozvao u svoju kancelariju i rekao: "Izvadi iz torbe sve toima!" Izvadio sam, i to jednu po jednu stvar dok je on sve zapisivao najednom papiru. Onda me pitao da li sam negde tetoviran. Rekao sammu gde i pokazao ta imam tetovirano. Pitao me da li imam nekakav

42

oiljak. Imao sam jedino na akama od tua.

Sve je zapisivao. Onda me je upitao za novac koliko ga imam i da gaizvadim na sto. Kada je zavrio zapisivanje, izvadio je drugi papir,stavio ga pred mene i rekao da napiem svoje ime, ime roditelja i daispod toga napiem zbog ega sam doao. Poeo je da me ispituje, alipoto nismo mogli da se razumemo pozvao je nekog Poljaka, jer sammu rekao da dobro govorim ruski a i taj Poljak je govorio. Ispitivao meda li sam u sukobu sa zakonom i ponovo pitao zato sam doao.

Posle tog kratkog sasluavanja, ponovo se pojavio onaj stari koji meprvi doekao. Poveo me je u jedan mali magacin pun starih zelenihtrenerki i polovnih patika. Tu mi je dao sve potrebne stvari, a potom mepoveo u susednu prostoriju koja je bila u sklopu magacina. U njoj senalazilo oko dvadesetak ljudi i svi su bili u trenerkama. Bilo ih je izcelog sveta. Bio sam zapanjen. Tek tada sam shvatio da ja nisam biojedini koji se prijavio. Stari me poslao da se istuiram pre nego obuemtrenerku. Pokuao sam da mu objasnim da sam se jutros ve tuirao,ali jo nisam ni zavrio a on se izderao na mene.

Nekoliko minuta kasnije, upoznao sam jednog Engleza koji se zvaoEndi. Poeli smo da razgovaramo o svemu i svaemu, malo engleski,malo rukama, jer sam jako loe govorio engleski. Tu su nam kasnijedoneli ruak. Dva sata posle toga, potpisivali smo neke formulare.Zatim su nas postrojili u kolonu i poveli u jednu drugu kasarnu koja senalazila oko 500m dalje od one u kojoj smo se mi nalazili. Iz razgovorasa Endijem i ostalim momcima, saznao sam da nas vode na pregled.Zatim je trebalo da nas prebace u Tulon. Tamo je postojao velikiregrutni centar, odnosno velika kasarna Legije stranaca.

Posle pregleda su nas zaista po grupama potrpali u kombije i povezli uTulon. Brzo smo stigli. Momak je vozio ludaki, tako da smo seizudarali svi koji smo sedeli pozadi. Kada smo stigli u kasarnu bilo jevee. Doekali su nas jedan vojnik i oficir, pa su nas zajedno sa

43

oferom odveli u magacin. Tamo su nas naterali da ponovo skinemotrenerke jer su nam tu davali druge, a one prethodne je ofer vraaonazad.

Dok smo tu stajali, onako u gaama, ekajui da dobijemo drugetrenerke i patike, jedan oficir se etao pored nas i nevezano ispitivaoko iz koje zemlje dolazi. Na njegovo pitanje sam odgovorio da samJugosloven. Pogledao je u mene, pa onda iza mene i rekao: "DvaJugoslovena!" Ja sam se skamenio. Polako sam poeo da se okreemkako bih video ko je to jo iz Juge, kad ono deko gleda u mene. Nion nije bio nita manje iznenaen kad je video mene. Ne mogu opisatikoliko sam tog trenutka bio srean. Zamisli, od toliko ljudi se ipaknaao jo jedan Jugosloven. Posle kratkog upoznavanja i razgovorasaznao sam da je momak iz Kruevca i to da ovde ima joJugoslovena.

Pola sata kasnije bio sam elav, sve su nas oiali, a onda poveli naveeru. Dok smo stajali u stroju upoznao sam ostale Jugoslovene. Svisu bili dosta stariji od mene. Dvojica su bili iz Zagreba a jedan iz Splita.Jedan od one dvojice iz Zagreba zvao se Slobodan i sa njim samkasnije esto provodio slobodno vreme.

Seam se kako smo se sprijateljili. Bili smo na veeri i on je sedeonaspram mene. Posmatrao me je.Verovatno je video mojunezadovoljnu facu. Samo se nasmejao i rekao: "E, stari moj, nemaovde igranja. Gotovo je sa foliranjem." Poeo sam da se smejem jer mije to to je rekao bilo drago. Video sam da me razume.

U toku te noi su nas etiri puta podizali na prozivku jer jednog momkanije bilo na spisku. Kada su po etvrti put prozivali, momak se pojavio.Oficir ga je pozvao ispred stroja. Dok mu je ovaj prilazio oficir se deraona njega, a kada mu je priao, udario ga je akom u glavu i nogom ulea. Sutradan momka vie nije bilo meu nama.

44

Sve vie sam se druio sa Slobodanom. On mi se otvarao, priao je otome ta je radio ranije. Rekao je da se bavio kraom i da je bio dvegodine na robiji, da je u Legiju doao sasvim sluajno jer je ostao bezpara. esto me je nagovarao da napustimo Legiju i krenemo uvajcarsku, da tamo probamo sa kradom. Odbijao sam ga.

Preko dana bi nas grupisali. Jedna grupa bi ila ili na lekarski pregledili da radi u kuhinji, tampariji, veernici i drugde ili na testiranje.Ponekad smo gledali dokumentarne filmove o Legiji; o obuci, o tomegde Legija ima svoje baze itd.

Jednoga dana su nas u grupu odveli na razgovor kod nekog oficira. Bioje tu i prevodilac i ispitivali su me detaljno o svemu. Radili smo kaokonji sve to su nam nareivali.

Jednoga jutra su me pozvali u grupu koja je ila u policiju. Tamo smobili fotografisani i uzeti su nam otisci. Kasnije smo ponovo ili narazgovor. Sat posle toga shvatio sam da tu grupu otputaju jer netonije bilo u redu. Pozvali su me da uem u kancelariju ispred koje smoekali. Na stolu ispred oficira koji mi se obraao stajala su mojadokumenta. Jedino to sam shvatio od onoga to mi je govorio bilo jeto da se mogu, ako to budem eleo, vratiti za 6 meseci. Oseao samneko rastereenje u sebi, a u isto vreme i zbunjenost. Nisam znao tase dogodilo.

Tri sata kasnije, naao sam se na marsejskoj eleznikoj stanici. Odnekih momaka iz grupe sam uo da se ne smemo zadravati uMarseju, ne znam iz kojih razloga. Kupovao sam autobusku kartu doaerodroma. Nisam imao pojma kada mi leti avion. Bio sam iznenaenkada sam saznao da mi avion polee ve za sat i po. Kada sam onakoelav uao u avion, pola putnika se okrenulo za mnom.

Brzo smo stigli u Beograd. Bio je decembar mesec, uasno hladno.Onako elav po toj zimi jo vie sam skretao panju ljudi oko sebe.

45

Kupio sam kapu u gradu, a onda poao na autobusku stanicu, pa zaNovi Sad.

Kada sam stigao u Novi Sad bila je no i jo hladnije.

Prvo sam otiao do D. Otkako sam otiao nisam joj pisao, niti sam sejavljao, osim jednom razglednicom. Dok sam iao prema njenoj kuirazmiljao sam ta da joj kaem. Bio sam srean kada sam je video.Na brzinu smo se dogovorili kada da se ponovo vidimo i ja sam otiaokui. Uz put sam svratio do kafia i video se sa Lekom. Kratko smopopriali jer je on bio pijan i nije vredelo neto ozbiljno priati.

U kuu sam uao kroz prozor, jer sam pred put u Francusku klju i stanostavio Deku.

Sutradan sam nastavio da ivim kao da se nita nije dogodilo. Nekakosam uspeo da se vratim na stari posao u bolnici u kojoj sam pre bio i ukojoj su me svi poznavali. U to vreme sam retko izlazio u grad i retkose vidao sa drugarima. Bole se brzo odljutio zbog novca koji sam muuzeo. Tako se i cela frka oko svega toga stiala vrlo brzo. Meutim,bilo je to samo zatije pred buru.

U bolnici se zaposlio Dragan koga smo zvali Fiki. Fiki je vrlo tekoiveo. Bio je narkoman, ulini kavgadija i sve najgore to se moezamisliti. U jednoj tui je dobio no u stomak tako da je jedva ostao iv.Poeo je da se interesuje za Legiju i sa Boletom se dogovarao da odutamo. Naravno, uz put su obojica i meni predlagali isto. U prvo vremesam odbijao, ali sam na kraju pristao i dogovor je pao da sakupljamonovac. Ja sam preko jednog prijatelja nabavljao narkotik koji samprodavao. Sakupljali smo novac i od plate. D. sam postepeno poeogovoriti da ponovo elim da idem u Francusku, ali da e ovoga putaona sigurno doi za mnom.

Neto malo pred put, mislim da je to bilo posle prvomajskih praznika,

46

doao sam na posao i u krugu bolnice sreo Lekinog brata. Bio jezabrinut i nervozan. Upitao sam ga ta se dogodilo. Objasnio mi je daje prethodne noi Leka nastradao, da mu je srce povreeno. Brzo samodjurio u bolnicu da se raspitam. Leka je jo uvek bio u operacionojsali. Sat kasnije, Bole i ja smo ga iz operacione sale prebacili nareanimaciju. Bio je u tekom stanju, doktori su se borili za njegov ivot.

Sat kasnije Leka je umro. Bio sam okiran. On je bio jedan od retkihljudi sa kojima sam zaista voleo da se druim. Bio je pravi drugar.Istina, u poslednje vreme smo bili neto malo posvaani, ali to nije bilonita ozbiljno. Posmatrao sam ga dok je beivotno leao na krevetu.Oi su mu bile otvorene i prazno zurile u plafon. Leka je mrtav.

Stanje izmeu D. i mene je bilo sve gore. ini mi se da nije bilo danada se nismo posvaali. Tako je bilo skoro do mog drugog odlaska uFrancusku.

Francuska 1985.

Putovali smo nekim razdrndanim autobusom. Kada smo stigli uGrenobl bili smo "rastureni' od putovanja. Otili smo u hotel koji nam jepokazao jedan JugoFrancuz. Raskomotili smo se i uvee izali ugrad. Seam se da smo otili u jednu piceriju i tamo se napili. Poslesmo onako pijani urlali gradom, razgledali izloge i alili se.

Sutradan smo se dogovorili da prvo idemo u Nicu kod Boletovedevojke, ali Bole nije imao taan broj njenog telefona. Zato smoodustali od puta za Nicu i umesto toga odluili se za Marsej. Kupili smokarte za voz i uskoro bili na putu za Marsej.

Stigli smo dosta brzo. Obilazili smo mesta na kojima sam ja ve bio.Bilo mi je zanimljivo da ponovo prolazim istim ulicama kojima sam

47

hodao pre 6 meseci, da razgledam iste izloge i gledam iste restorane.Seli smo u jedan kafebar i tu ispisali razglednice koje smo kupili.Poto smo ih ubacili u potanski sandui dogovarali smo se gde emoii. Dvoumili smo se da li da odmah odemo u Legiju ili da prvopotroimo novac koji smo imali. Posle dueg dogovaranja odluili smose za Legiju.

Dok smo ili prema meni ve poznatom mestu, videli smo jednogstarog kloara koji je spavao ispod nadvonjaka. Poeli smo da muviemo dok nije ustao, onda smo poeli da mu bacamo novac. ta li jestari mislio tada?! Odjednom se pojavljuju tri ludaka koji mu bacajunovac u lice. Kada smo to zavrili, nastavili smo prema kasarni.

Bila je nedelja. Zazvonili smo na kapiji i posle par minuta pojavio sePoljak koji je sa mnom razgovarao ruski prolog puta. Pustio nas jeunutra, zapisao imena i poveo na ruak. Posle smo prali sudove.Uvee nas je smestio u jednu veliku sobu sa fino nametenimkrevetima. U toku noi su dolazili novi Ijudi, tako da nas je ujutro bilave mala grupa.

Dalje se sve na isti nain odvijalo kao i prvi put. Stigli smo u kasarnu uTulonu, obukli su nas u druge trenerke i oiali do glave. Ludaki samse smejao kada sam video Fikija i Boleta elave. Zatim smo bilirasporeeni po sobama. Bole i ja smo bili u istoj sobi, Fiki je bioodvojen. Iste veeri smo sva trojica upoznali Gorana Dragutinovia,momka iz Petrovaradina. Sa njim sam kasnije radio u kuhinji i tamosmo se dogovarali da odemo u Nicu i probamo sa kraom.

Fikija su odmah posle dva dana poslali kui. Ostali smo Bole i ja.Goran je bio u drugoj sobi, gde je boravio ve nedelju dana.

Kada je Fiki otiao oseao sam se uasno. Bio sam razoaran iutuen. lako smo Bole i ja bili zajedno u sobi, ja sam se povukao usebe. Poela je da me razdire kriza. Kada bih uvee legao u krevet

48

dugo sam razmiljao o tome da li je ovo vredno svih muka kroz kojesam proao i kroz koje prolazim. Mislio sam na D., na svoju sudbinu,na majku... Da li mogu i pomisliti gde sam sada? Da li bi to netovredelo!? Ponovo je tu bio prisutan onaj moj stari znanac prazninaispunjena samoom i bolom. Ona me nikada nije naputala. Moda bihuspeo da zaboravim na nju, moda bih i uspeo da je uguim, dapotpuno nestane u meni, ali kada bih ostao sam ona se pojavljivala iuvek iznova podseala me na svaki trenutak patnje i samoe. 1 sada,kada sam se naao na cilju na koji sam eleo da stignem, opet sepojavila tako snano. Nisam znao ta ju je zaista podstaklo. Fikijevodlazak moda, ali ve sutradan sam zaboravio na to. Samo natrenutke bih se setio.

Razmiljao sam o Bogu... Da li stvarno postoji i da li sada vidi moj bol.Ako vidi, zato mi ne pomogne... Nisam bio svestan da je On bio uzrokmoje krize. Nisam ni pomislio na to da je tada snano kucao na mojavrata. Nisam slutio da vidi i uje svaki moj krik u srcu, i da svaki putkada to potisnem iz svojih misli On kae: "Oe, oprosti mu jer ne znata ini."

Ujutru, kada sam ustajao, ni sa kim nisam razgovarao. Razmiljao samo odlasku, o povratku kui. Bole je to naslutio i svake veeri meubeivao da e sve biti dobro kada odemo na obuku i da se strpim, alito nije vredelo. Sa Goranom sam se ve dogovorio da zajedno odemo"napolje". Nisam ni slutio da je to bio moj poslednji razgovor saGoranom. Par godina posle toga saznao sam da je streljan. Bio jeuhvaen u nekom vercu oruja. Legija ga je osudila