ALEKSANDAR LOVEN ZADOVOLJSTVO

Aleksandar Loven: ZADOVOLJSTVO kreativni pristup ivotu

Izdava: "BATA", Beograd, Bistrika 28 Za izdavaa: Miodrag Dramianin i Gradimir Stojakovi

Naslov originala:Ale.\ander Lowcn, M.D. PLEASURE A Creative Approach to Life

za Jugoslaviju: "BATA1

Slog & prelom: LASERIX tampa: "BAKAR", Bor Tira: 3.000 primeraka YU ISBN 86-7685-020-8

Aleksandar Loven

ZADOVOLJSTVOKREATIVNI PRISTUP IVOTUPREVOD: DIVNA PERIC-TODOROVIC MIRJANALUKOVI

"BATA" BEOGRAD 1991.

Ostale knjige A leksandra Lovena objaviemo sukcesivno u istoj biblioteci

The Language of the Body Love and Orgasm The Betraval of the Body Fear of Life Depression and the Body The way to vibrant health Narcissism: Denia! of the True Self Love, Sex and Your Heart The Spirituality of the BodyMome sinu Fredu i Rikiju, Jo-jou, Emiru i Feji, koji znaju kako da uivaju u ivotu

PREDGOVOR

Al pravu decu boju neka krepi obilja ivog ovaj prizor lepii to nastaje, to veno tka i buja, nek obujmi vas ljubavlju beskrajnom, pojavi koja nestalno leluja vrst oblik dajte svojom milju trajnom. citat iz Fausta1 Nije u domenu ovekovih moi da upravlja zadovoljstvom ili da ga kontrolie. Po Geteovom miljenju to je dar Boji onima koji su se identifikovali sa ivotom radujui se njegovoj Lepoti i divoti. Za uzvrat ivot ih je obdario ljubavlju i milou. Ali Bog ih upozorava, svoje neposrnule sinove i prave vernike: Mada je zadovoljstvo efemerno i nesupstancijalno, imajte ga stalno na umu, jer ono sadri smisao ivota. Meutim, za mnoge ljude je zadovoljstvo re koja izaziva pomeana oseanja. S jedne strane, zadovoljstvo je u naem umu povezano sa idejom neeg "dobrog". Prijatne senzacije se doivljavaju kao dobre, hrana koja nam prija ima dobar ukus, a za knjigu koja jeprijatna za itanje kaemo da je dobra knjiga. Ipak, mnogi ljudi bi ivot posveen zadovoljstvu smatrali promaenim. Naa pozitivna reakcija na tu re je ograena sumnjom. Plaimo se da zadovoljstvo moe odvesti oveka na opasan put, uiniti da zaboravi svoje obaveze i zaduenja i ak da korumpira njegov duh ukoliko ga ne kontrolie. Za neke ljude ta re ima lascivno znaenje. Zadovoljstvo, posebno tele-

1 Johann Wolfgang von Goethe, Faust, prev. na engleski Bertram Jessup, New York, The Philosophical Librarv, 1958, str. 23. Na srprsko hrvatskom Johan Volfgang Gete, Faust, prevod Branimir ivojinovi, Beograd, Prosveta 1989, str. 43.

PREDGOVOR

sno, oduvek je smatrano glavnim iskuenjem avola. Kalvinisti MI veinu zadovoljstava smatrali grenim. Svaka osoba u naoj kulturi ima neke rezerve u vezi sa zadovoljstvom. Moderna kultura je vie ego orijentisana negotelo orijentisana, sa rezultatom daje mo postala primarna vrednost, dok je zadovoljstvo svedeno na drugorazrednu poziciju. Ambicija modernog oveka je da vlada svetom i komanduje selfom. Istovremeno, on nikada nije osloboen straha da to ne moe postii, ni sumnje da bi uopte bilo dobro kada bi se to postiglo. Meutim, postoje zadovoljstvo podravajua i kreativna snaga u linosti, ona se nada (ili ima iluziju) da e postizanje tih ciljeva omoguiti zadovoljavajui ivot. Tako je ovek gonjen od svoga ega da postie ciljeve koji obeavaju zadovoljstvo, ali zahtevaju negiranje zadovoljstva. Situacija modernog oveka je slina Faustovoj, koji je prodao svoju duu Mefistu za obeanje da ne moe biti iskupljen. Mada je obeanje zadovoljstva iskuenje avola, nije u avolovoj moi da prui zadovoljstvo. Faustova pria nije manje vana danas nego u Geteovo vreme. Kao to Bertram Desap2 istie u predgovoru svoga prevoda Fausta, "Izmeu magije esnaestog veka i nauke dvadesetog, nema prekida u aspiracijama i namerama da se dominira ivotom i da se ivot kontrolie. Ako nita drugo, njegov znaaj je znatno povean sa opadanjem moralnog autoriteta svemonog Boga." Elias Kaneti kae: "ovek je ukrao svog Boga."3 Stekao je mo da osudi i uniti, mo koja je prethodno bila u nadletvu kanjavajueg boanstva. Sa prividno neogranienom moi i bez sputavajue snage, ta e oveka spreiti da sebe uniti? Moramo shvatiti da smo svi kao Dr. Faust, spremni da prihvatimo iskuenje avola. avo je u svakome od nas u formi ega koji nudi zadovoljenje elja pod uslovom da postanemo pokorni njegovoj tenji za dominacijom. Egova dominacija linou je avolska perverzija oveje prirode. Ego nikada nije trebalo da bude gospodar tela, ve njegov odan i posluan sluga. Telo nasuprot egu, eli zadovoljstvo a ne mo. Telesno zadovoljstvo je izvor iz koga proistiu sva dobra oseanja i dobro miljenje. Ako je telesno zadovoljstvo oveka razoreno, on postaje ljuta, frustrirana i mrzovoljna osoba. Njeno miljenje postaje iskrivljeno, dok je kreativni potencijal izgubljen. Ona razvija stav destrukcije prema sebi. Zato postoji ta snaga u ivotu? To je jedina sila, dovoljno jaka da se suprotstavi potencijalnoj destruktivnoj moi. Mnogi ljudi veruju da ta uloga pripada i ljubavi. Ali, ako je ljubav vie od rei, mora se bazirati na doivljaju zadovoljstva. U ovoj knjizi pokazau kako doivljavanje zadovoljstva ili bola odreuje nae emocije, miljenje i ponaanje. Diskutovau psihologiju i biologiju zadovoljstva i ispitati njene korene u telu, prirodi i univerzumu. Tada emo razumeti da je zadovoljstvo klju kreativnog ivot

2 Ibid.. str. 7. 3 Elias Canncti, Crow slatkom ukusu iste vode, izgledu plavog neba, pesmi ptica, P . ,' C vea i slino. Ako smo u kontaktu sa svojim telom, onda - /-mio u tome da budemo deo prirode, da moemo sa njom da llZ 'ie'limo njene divote. Ako se identifikujemo sa svojim telom, onda P nl0 duu, jer se kroz telo identifikujemo sa svim kreacijama. Kao psihijatar, ja svakodnevno viam patnje egoistinog oveka. Bilo da se^e v't'' k'10 uspeiiog ili ne> osnovna stvar na koju se zalije , :e nezadovoljan, da se osea neispunjeno, nesposobno da doivi radost i zadovoljstvo. Postoje vari kontakta aTelom, on ne osea bolno sfanje\' kome se nalazi; nesvestan je hroninih miinih tenzija koje blokiraju njegovo ispoljavanje. Njegov problem proistie iz disocijacije miljenja i oseanja, iz nepoverenja prema oseanjima kao vodiu ponaanja, i iz straha od nevoljnih telesnih reakcija. Imajui vere u disocirani ego, on se uzda u "racionalnu" misao i volju za reakcijama koje treba da bude emocionalne i motivisane prijatnim oseanjem. Nije neobino da pre i l i kasnije, postane depresivan i nalazi da je ivot prazan i bez smisla. Takvog pacijenta zovem egoistom jer on eli da zna kako da to bolje odigra svoju ulogu, kako da dostigne svoju ego sliku. Taj naglasak na "kako" pre nego na "zato", koji je tipian u naem tekuem pristupu ivotu, karakterie egoistian stav. On podrazumeva da ovek moe da uini sve ukoliko ima prave informacije. On oznaava uobranost uma, jer ignorie injenicu daje miljenje uslovIjeno oseanjem i da je kreativnost funkcija telesnog zahteva za | zadovoljstvom. Kao i svi psihijatri, ja treba da smanjim pacijentov naduveni ego, ali me pacijenti ne opsiju kao "smanjivaa glave". To | Je zato to radim i sa telom i sa umom. Cilj bioenergetske terapije je da obnovi jedinstvo linosti, da ponovo zasnuje identifikaciju ega sa telom i da oslobodi telo hroninih miinih tenzija koje blokiraju njenu Pokretljivost i sputavaju disanje. U integrisanoj linosti ova razlika koju sam podvukao izmeu Postoji, izuzev kao veslaki konstrukt, artefakt govora i diskusije. '^liiti nivoi lunkcionisanja nisu vidljivi golim okom. Nijedna misao e f 'J izgovorena bez neke primese oseanja u glasu. Nema napisane C| j koja ne nosi emocionalni naboj. Nema telesnih pokreta koji se ne 99

ljen ja i o se an ja, v o ljn ih i n ev o ljn ih p o k reta te la, eg a i tela , n e

EGO: IZRAAVANJE SEBE SPRAM EGOIZMA

opaaju kao prijatnost ili bol. Ego ne fimkcionie kao odvojen en To je deo jedinstvene strukture koju zovemo pojedinac. To je j aspekt ili gledite (gledite odozgo) jedinstvene linosti jedne os Pojedinac postoji, prosto tako. Kao i svi drugi ivotinjski orj zrni, on nastoji da uini to svoje postojanje to prijatnijim. Tom moe prii iz dva pravca. Ako mu se prilazi sa strane tela, shvati je zadovoljstvo stanje harmonije sa prirodom i ljudskom sredi Osetie da je radost ono to spaja unutranje i spoljanje, i da ekstazi granice selfa potpuno rasplinjuju. Znae da ego, u defini svoje individualnosti, potencira svoju predaju. To je pristup oso duom. Ako pak pristupimo tom cilju sa take gledita ega, on e za moi i uspehom. Njegova postignua e mu dati trenutno ose ego zadovoljstva, ali e njegovo zadovoljstvo biti minimalno i nieno na senzulanu gratifikaciju. Postoje suvie svestan svoga nikada nee spoznati radost predavanja. Zamenie sliku o indivi nosti sa pravom individualnou. To je pristup egoiste, osob due.

100

6

ISTINA, LEPOTA I ' GRACILNOST

Istina i zabludaBiologe ve due vreme impresionira uspon oveka do dominacije u ivotinjskom carstvu. Ova se dominacija ne dovodi u pitanje, kada se ima u vidu ogromna mo u njenoj primeni danas. Ali, nije uvek bilo tako. Pre nego to je stekao ovu mo, ovek je bio fiziki u relativno nepovoljnijem poloaju u odnosu na ivotinje koje je lovio ili koje su njega lovile. Nije imao ni veliku brzinu niti veliku snagu. Nedostajali su mu onjaci kojima pavijan titi sebe. Bio je ogoljen, izloen, povredi v. Tokom razvoja nauio je da koristi tap i kameni no, ali to nisu bila ba sjajna oruja. Velika prednost koju je imao u borbi za opstanak, bio je razvijeniji mozak. Ako nije mogao da nadvlada ili prestigne druge ivotinje, on ih je mogao nadmudriti, to je i inio. Vie nego ijedna druga ivotinja, ovek je iveo koristei svoj razum. U svakoj prirodnoj sredini opstanak esto zavisi od mudrog postupanja. Onaj ko je lovljen mora uvek biti budan za moguu opasnost i svestan puta kojim moe da pobegne. Lovac mora znati kuda plen Prolazi, kako da mu prie i kako da ga ubije. Ali, lovac isto tako mora biti vest u korienju prikradanja i varki, jer plen koji je oprezan, mora biti uhvaen dok ne pazi. U toj borbi za opstanak, ovek je nadvladao sv oje protivnike. U bilo kojoj diskusiji o istini i zabludi, moramo razumeti da Prevara ima znaajnu ulogu u odnosima oveka i ivotinje. U mnogim blastima ivota ona ima pozitivnu vrednost. U igri fudbala na primer, mi navijamo za igraa koji koristei prevaru, ume da izbaci protivnika 101

ISTINA. LEPOTA I G R AGILNOST

iz ravnotee i postigne prednost. Igre su skrivene i kamuflirane i| razloga. U boksu se finta kojom se protivnik zavede, smatra obelj majstora. Veina ratnih strategija bazirana je na upotrebi zavaravar jedan general koji mudro nastupa, nee neprijatelju telegrafski ni svoj napad; uloie sav trud da sakrije i maskira svoje potez zavaravanje ne igra ovako vanu ulogu samo u sferi fizikih Igra pokera bi izgubila ar kada bi zavaravanje bilo zabranjenoj ne bi bio izazovan kada varka ne bi bila sastavni deo igre. U m situacijama, pravilna upotreba varke moe oznaiti granicu iz pobede i poraza. Uopteno govorei, sposobnost varanja je vano preimus svim situacijama suprotstavljanja ili borbe. Tako bi bilo naivno i| obazriv za mogunost prevare u situaciji u kojoj ima dominac moi. U situacijama u kojima je potrebna saradnja i razumevanje,' je nepoeljno i uvek se vrednuje negativno. Prevariti osobul volimo je uvek akt izdaje. Prevara unitava zadovoljstvo kojef veza treba da obezbedi. Daleko ozbiljnije posledice su od zavara sebe. Samoobmana je pogubna. U situaciji konflikta, svesno korienje prevare zahtevaj objektivnosti koji poveava nivo svesnosti. Da bismo pravilno sv vrednost prevare, treba da se postavimo na mesto protivnika, tnija stvar u mislima osobe koja planira prevaru, jeste odgovori vog protivnika. "Ako ja krenem ovako ili kaem ovo, ta e on i ili uraditi"? A uspeh prevare zavisi od toga koliko tano procenji1 tu reakciju. Uspeno korienje prevare zahteva da ovek iskor sebe i postane svestan i sebe i onog drugog. Zapaanje jedne moje pacijentkinje skrenulo mi je panju na \ prevare za svest o sebi. Ona mije rekla da se sea trenutka kada Jj put poslatala svesna sebe ili svoje individualnosti. Imala je okoj ili pet godina kada su njeni roditelji traili objanjenje za netoJ ona uinila protiv njihove volje. Odjednom joj je sinula misao \ mora da im odgovori istinito. "U tom trenutku" rekla je "postali svesna sebe kao nezavisnog bia. Shvatila sam da imam mo i prevarim." Mada sam ovo uo pre dvadeset godina, nisam to; vio, jer me je pogodilo kao da sadri vaan uvid u ljudsku line102

ISTINA. LEPOTA I GRACILNOST

Svesnost izrasta iz prepoznavanja razlika. Ovaj konceptje postavio 7Vio Erik Nojman u knjizi "Poreklo i istorija svesnosti." To znai ' ,,o ;e neko svestan svetlosti, mora daje doiveo mrak. Osoba ili - .'Otinja koja ivi samo na svetlu ili samo u tami, ne moe biti svesna z ! :ecjnog ni drugog. Slino, da bi znao ta se nalazi gore, ovek mora miti ta znai biti dole. Da bi bio svestan svog bia, isto tako mora hiti svestan bia drugog oveka. Slino, svest o sebi mora zavisiti od nrepoznavanja para suprotnosti ili alternativa samoizraavanja. Ako osoba moe da govori samo istinu, njoj nedostaje izbor. Bez izbora njeno izraavanje sebe je ogranieno a njena svesnost smanjena. Svest da ovek ima izbor da govori istinito ili ne, pojaava upravljanje ego ponaanjem, postoje egodelujui kroz intelekt, sudija istinitosti. Ovaj izbor u stvari postavlja ego u upravljaku poziciju linosti. Kroz sposobnost da napravi razliku izmeu istine i lai, dobrog i loeg, ego, koji se identifikuje sa intelektom, postaje centar svesti o sebi. Moe li osoba stei sposobnost da razlikuje istinu od lai, a da ne istrai oblast prevare. Verujemo da ne moe. Mnoga deca su prola kroz rane faze razvoja u kojima su govorila lai. Laje esto negiranje nekog postupka koji su roditelji smatrali pogrenim. Na primer, dete moe uzeti novac koji se nalazi razbacan okolo i sakriti ga. Kada se suoi sa roditeljima i njihovom optubom daje uzelo novac, dete na najbezazleniji nain negira da bilo ta zna o tome. Kasnije ono to moe priznati, ili se novac moe pronai medu njegovim stvarima. Veina roditelja bi napravila stranu scenu i kaznila dete za laganje, ali, ako su mudri, oni e smatrati incident kao detetovo istraivanje istine i lai koje e ono nauiti da pravilno koristi. Potiskivanje detetove sposobnosti da vara, mora imati razarajui efekat na njegovu linost u razvoju. Ovom problemu nisam pridavao ninogo panje, sve dok ga nije istakla jedna od mojih pacijentkinja nakon predavanja koje sam odrao o ulozi prevare u miljenju. Ova Pacijentkinja je patila od ozbiljnog nedostatka oseanja sebe. ak nije 'mala ni normalnu fasadu sa kojom se veina ljudi suoava sa svetom. Bila je vrlo otvorena u izraavanju oseanja, ali su njena oseanja bila neiskrena. Sva njena obeanja da e se popraviti, da e vie brinuti o Se bi na primer, nisu imali efekta na njeno ponaanje. Uprkos stalnom "kazivanju na kontrast njenih stavova i ponaanja, nije mogla da vidi a su njene reci bile prazne fraze smiljene jedino da pribave moje Oc iobravanje. Njen stav je bio jedinstven u stepenu u kome je odbijala 103

.--

ISTINA, LEPOTA I GRACILNOST

svaku sugestiju daje njena prividna saradnja samo maska za neg stav ispod toga. Ovo to sam joj rekao dodirnulo je strur pacijentkinje i proizvelo sledei sadraj. Naveu njene stavov^ Nikada nisam mogla da slaem. Uvek sam morala da gc istinu. Sve to sam smislila, oseala ili elela, zavisilo je majke, tako da sam mnogo brinula o tome ta ona hoe. Ne znan je shvatila da ne mogu nita da sakrijem od nje." "Ja ne bih mogla da laem, ali sam uvek oboavala tu sposc Nisam se bojala da u biti loa devojica, ve da u biti devojic neto prikriva. Oseala sam da nemam prava nita da sakrij^ majke. Ona je uvek bila u pravu. Imala je izuzetnu vetinu otkr lai. Vodila sam dnevnik koji je ona itala. elela sam da me pri ali ona to nikada nije pokazivala. Jedini meni poznati nain da st< ljubav, bio je da joj udovoljavam. Oseala sam da nemam ni pravo na privatnost." Ovoj pacijentkinji se desilo da se njena potreba za privati potreba da zadri neke line stvari za sebe, da stekne svest o seb ako je neophodno neto i prikrije da bi zatitila sebe, sve pretvorilo u samoobmanu, kroz potiskivanje ove prirodne po Poto se odrekla svoje privatnosti, izgubila je oseaj sebe. Nespo da lae, ona nije znala ni istinu. Skoro da nisam imao tei sluaj i svoje prakse. Dok je moja pacijetkinja uskratila sebi pravo da lae, njena j je na njoj vebala svoju vetinu. Njen navodni interes bio je za njenu elju da dominira. "Bila sam odgajana kao eksper Morala sam da budem neobina," govorila je moja pacije Uprkos ovim saznanjima, ona nije bila u stanju da pruceni majine destruktivnosti. Ona nikada nije uvidela majinu preva Deca se u naoj kulturi vaspitavaju tako da se laganje smatra l neispravnim i grenim. Ova praksa je zasnovana na injenicif pogubno lagati u situacijama koje zahtevaju saradnju radi pc zajednikog cilja. La podriva poverenje i uvodi antagonizam razara zadovoljstvo koje pruaju te veze. Meutim, ako isk izloi oveka kazni i bolu, onda e biti potreban vei napor da! iskren, postoje prirodna tendencija organizma da izbegava bol.' e napraviti taj napor ako je u pitanju manji bol. Kada pret prevazide nivo izdrljivosti, prisiljavanje osobe da govori istinu | svojih interesa, stavlja je u konflikt sa samom sobom i remeti int104

ISTINA. LEPOTA I GRACILNOST

Demokratske vlade tite svoje graane od ovog linosti- tetnog "f'kta, pruajui ustavne garancije protiv samokanjavanja. Na nesre-S oclns izmeu roditelja i dece nema takve zatitne mehanizme. ' poznata je izreka da su pravila izmiljena da bi se krila, a mlada , a slj naroito sklona izbegavanju pravila. Traei slobodu i zado-,0]jstvo, deca se prirodno bore protiv ogranienja. Ako roditelji kanjavaju decu da bi ih nauili pravilima, teko je shvatiti kako deca mogu cia izbegnu lai. Jedina mogunost za dete koje je neto skrivilo, jeste da sve preuti. Na alost, pravo na utanje u veini porodica nije prihvaeno. Kao rezultat toga, imamo ili dete koje stalno lae, ili ono koje nije u stanju da slae, jer je potisnulo doivljaj sebe. Pravo postavljanja pravila i korianja kazni, veba je moi. Zasnovana je na postavci da se neprijateljske i negativne snage drutva mogu kontrolisati jedino primenom sile. Ali, mo po sebi dovodi do antagonizama koji remete saradnju i zajedniko ivljenje. Moramo prihvatiti injenicu da takve snage postoje u veini zajednica u kojima ivimo, i da su realno i potrebni neki zakoni i vlast, kako bi velike zajednice mogle nesmetano da funkcioniu. Ali, ako uvedemo takav princip u kuu i porodine odnose, mi razaramo osnovu za zadovoljstvo i radost porodinog ivota. Kada sila ude u kuu na velika vrata, u vidu kanjavajuih roditelja, nepoverenje i la ulaze na .zadnja vrata Fobliku buntovne i laljive dece. 1J domu koji je voden principom zadovoljstva, nasuprot onom kojim se upravlja silom, rastu deca koja su sigurna u sebe, koja znaju razliku izmeu istine i lai i koja mogu da saraduju da bi dola do zadovoljstva i radosti. To ne znai da ova deca ne bi u odreenom sluaju lagala. U svakom domu postoje neka pravila: uvek postoj i strah d kazne, neka veba moi. Da bi se odralo poverenje i ljubav koji vezuju porodicu, pravila se dre na minimumu, i odreena su da bi obezbedila zadovoljstvo svim lanovima porodice. Kanjavanje i pris ''a jasno pokazuju da su ljubav i poverenje oslabljeni, a saradnja i uzajamno zadovoljstvo umanjeni. La se po sebi nikada ne kanjava, Jer ona samo ukazuje na to da treba da se razvije vie uzajamnog Pverenja. ete veruje da roditelj nee uraditi nita to bi ga moglo povrediti i da Ce uiniti sve da mu prui zadovoljstvo i sreu. Ali kada to vai samo a r eirna, a primenjuju se bol i kazna, deca se oseaju iznevereno i

Kada roditelj kazni dete, on izdaje poverenje koje dete im a u njega.

105

ISTINA. U;PUTA l GKACTLNOST

obinanuto. Objanjenje da je kanjavanje primenjeno za dc rtve, samo je racionalizacija. Mi zatvaramo krivca da bi drutvo, kanjavamo clete da bi ga naterali na poslunost i potir nje volji roditelja. Mnogi roditelji ak veruju daje kazna dobra; "Batina je iz raja izala" izreka je koja potie iz kulture koja je ne pravo na seks i zadovoljstvo. To odraava nekreativni pristup: Ni jedan pojedinaan faktor nije vie odgovoran za gubitak^ kovog kreativnog potencijala, no stoje samoobmana. Ona ima i oblika. U prvoj glavi sam opisao kako zavaravamo sebe kroz i zabave. Verovanje u mo je drugi oblik samoobmane, egoizam je a ubeclenje daje kazna korisna je etvrti. ovek zavarava sebe| put kada nije iskren prema sebi. Ali, cia bi mogao da bude iskren ( sebi, on mora da zna koje i ta osea. Ako su ova oseanja potij njegovo ponaanje e bili izraz ideja koje su mu ulivane, a njegovog istinskog bia ili selfa. Samoobmana je rezultat gubljenja kontakta sa telesnim ovek koji ne osea ta se dogaa u njegovom telti, nema kor sobom. Njegova ula, a samim tim i doivljaji, pogreni nemogunosti da se osloni na svoje doivljaje, on veruje onon mu se kae i l i to proita, kada mu se to predstavi kao objej injenica, jer on sam nema naina da utvrdi istinu. Podloj reklami, sloganima, a povreduje ga velika la. Pratei trenutnu,! on misli daje postao individua, dok je u stvari samo individua;] Samoobmana nije pravi izbor. Samoobmanjivanje se postie neko tako duboko izneveren u svojim linim relacijama, da veruje svojini ulima.

Miljenje i oseanjeMiljenje se obino smatra suprotnim od oseanja. Rac osoba se stavlja spram impulsivne, koja postupa po svojim ose bez velikog premiljanja. Naredba razuma je "Stani i razmisli^ nam moe izgledati kao protivrenost kada kaemo cia je ono SI osea, usko povezano sa onim to misli. Ako ispitujemo miljenja, biemo iznenaeni koliko je miljenje povezano al njima, koliko je mnogo emocija u osnovi naeg miljenja. Vfi svakodnevnog miljenja je subjektivan. Mislimo o sebi, oseamo, ta emo uraditi, kako emo to uraditi itd. Potr 106

ISTINA. LEPOTA I GRAC1LNOST

napor volje da bismo postigli objektivnost u misaonim r n - P jvi jljenje ima dvojini ulogu u odnosu na oseanja. Kada se trudimo nljslimo objektivno, miljenje se suprotstavlja oseanjima. U dru-ni sluaju, ono je subjektivno i prilino obojeno oseanjima. U ^ bjektivnom miljenju, linija misli ide paralelno sa oseanjem. U \iektivnom miljenju, ona ide suprotno od oseanja, odn. ovek na seanje gleda kritiki. Ova dvojna uloga miljenja u odnosu na oseanje, sugerieda postoji dijalektika veza izmeu ova dva procesa. Moe se dokazati da oni imaju zajedniko poreklo u nesvesnom, ali se razilaze i javljaju se kao suprotnosti na nivou svesnosti. Sa take gledita svesnosti, miljenje i oseanje predstavljaju razliite aspekte funkcije percepcije. Oseanja su ulno opaanje telesnog procesa i nose energetski naboj ili afekt. Oseanja se mogu kvantitativno razlikovati. Ljutnja spram besa, na primer, ima razliit intenzitet, ili afekti vni naboj. Ove kvantitativne razlike nam omoguuju da napravimo emocionalni spektar oseanja ljutnje. Ali i sama ljutnja je podlona promenama intenziteta. ovek moe biti manje ili vie ljut. Misao je, s druge strane, psihika percepcija telesnog procesa u formi predstave. Predstava, ili misao o sebi, ne nosi nikakav naboj i nema kvantitativni aspekt. Ali, poto ne postoji dve identine zamisli, one se kvantitativno razlikuju. Motivaciona snaga ili naboj miljenja, povezan je sa oseanjima koja ga prate. Ova veza izmeu miljenja i oseanja prikazana je na sledeem dijagramu.percepcija svcsnost misao oseanje uzbuenje soma \ / psiha kvantilet ^~V kvalitet tclcsni pokret slika

Bioenergetski telesni procesi10 7

ISTINA, LEPOTA l GRAC1LNOST

Funkcionalno jedinstvo miljenja i oseanja proistie iz nji zajednikog porekla u telesnom pokretu. Svaki pokret tela koji opaamo, pobuuje i miljenje i oseanje. Svest o oseanjima se u razliitim delovima mozga, u kojima se formira miljenje, za oseanja, zadovoljstvo ili bol, kao i razliite emocije, locira srednjem mozgu i hipotalamusu. Kada nervni impulsi, poli telesnim pokretima stignu do ovih centara, ovek postaje s oseanja. Impuls se ne zadrava na ovim niim centrima, ve id drugim nervima, do modanih hemisfera, gde se formiraju pre i simboliko miljenje. Poto su hemisfere novije i razvijenije ture mozga, mi se u rasuivanju oslanjamo na procese miljen na najvie oblike svesti. To nam objanjava kako moemo da m 0 svojim oseanjima, ali ne i da oseamo misli. Ali, postoje pere funkcija svesnosti uopte, sve dok smo svesni i kreemo se, inu 1oseanja i misli. Shvatanje da telesni pokreti stvaraju oseanja i misli, i] suprotno uobiajenom verovanju. Navikli smo da vidimo pokr rezultat miljenja i oseanja, a ne obratno. To je zato to posnu sve line dogaaje kroz ego koji zauzima najvii poloaj u hije funkcija linosti. Gledano odozdo, pokretne samo da prethodi n i oseanjima, ve obezbeduje materijal za njih. Ovi infbrn pokreti su nevoljni telesni pokreti. Voljni pokreti, s druge proistiu iz oseanja i misli. Ako bi miljenje i oseanje stavili na prvo mesto medu te dogaajima, moramo da zanemarimo jednu vanu injenicu k( vori suprotno. Fundamentalni kvalitet ivog organizma je n sposobnost spontanog kretanja. iv je zato to se kree, i mi; da je mrtav, kada mu telo postane nepokretno. Kod oveka si otkucaje srca, ili traimo znake disanja. Kada odluujemo da lije ili iv, ne pitamo za oseanja i misli. S pravom rasuujemo da mrtvog oveka nema, a da su prisutni samo kod ivog. S take gledita svesnosti, ovi znaci nisu uvek prisutni, svesnost pri spavanju izbledi, tada i svesna oseanja i misli i Oni se mogu pojaviti u snovima, ali se onda zna daje sanjanje pl pojaanom telesnom aktivnou, naroito brzim pokretima Kada nema pokreta, nestaje i oseanje. Ako due ne pokreemo ona utrne i ne oseamo je. Kaemo da je zaspala. Mada je m namerno pokrenuti, ne oseamo je. Obnavljanje cirkulacije,108

ISTINA. LEPOTA I GRAC1LNOST

, nje Ovaj fenomen je takode posmatran kod shizofrenih uslova, seC,0stoji gubitak osetljivosti u elom telu. Pacijent se moe aliti da ie telo mrtvo. Ovaj fenomen poznat kao depersonalizacija, moe nU ''zleiti stimulacijom disanja i pokreta i ponovnim uspostavljanjem S eze izmeu misli i oseanja. V o odnosu miljenja i pokreta govorili su mnogi autori. andor reiici je isticao da je muskularna aktivnost pomo miljenju. Potpusrno poraeni kada pokuavamo da dublje sagledamo problem. Silvano Arieti je napravio put razvoja od exocepta, proste unutranje reprezentacije motornog pokreta i reagovanja, do kompleksnih pojmova filozofije i nauke. Reeno je daje svaka misao poetna akcija, i da nam miljenje omoguuje da testiramo neki postupak u mislima, pre no to ga izvedemo. U tom smislu, miljenje se razlikuje od oseanja, koje tera oveka da reaguje istog trenutka. Ako miljenje proistie iz pokreta, iz toga sledi da se vei intelektualni kapaciteti oveka izvode u naelu iz veeg opsega pokreta koje je on u stanju da izvede. Vei opseg pokreta, za svoju koordinaciju, zahteva sloeniji nervni mehanizam. S tim u vezi, znaajno je daje u motornoj regiji mozga vea povrina i vie neurona ukljueno u pokret ruke, nego u bilo koji drugi deo tela. To se vidi po finim i sloenim pokretima koje ljudska ruka moe da izvede. Ovaj odnos izmeu pokreta i miljenja, moe objasniti injenicu da su pokreti mentalno retardirane osobe mlitavi i trapavi. To se moe objasniti injenicom da deca sa oteenjem mozga ne mogu da razviju motornu koordinaciju i vetinu zdrave osobe. Ali je jasno pokazano da se ak i sa modanim oteenjima, vebama moe poboljati motorna koordinacija, to poboljava i ukupno miljenje deteta. U odsustvu dokazanog oteenja mozga, nije uvek jasno ta je uzrok a to posledica. Logino je prihvatiti da e dete kome je motorno Kr aavanje ozbiljno usporeno, biti glupo, ili moda, ak, mentalno ^ostalo. U sledeoj glavi u govoriti o ovakvom sluaju. Superiorna sposobnost miljenja oveka u poredenju sa drugim ly otinjama, takode je funkcija njegove pojaane svesnosti. ovek je JUnogo svesniji sebe i svoje okoline nego ijedna druga ivotinja. Dok Je itav fenomen svesnosti jo uvek misterija, ne moe se izolovano Psniatrati visok nivo svesnosti oveka. Ona je praena, na drugom . ra.l11 tela, poveanom seksualnou. ovek ima ee seksualne elje, aca se ksualna oseanja, i vee seksualno reagovanje od bilo koje druge

109

ISTINA. LEPOTA l GRACILNOST

ivotinje. On, drugim recima, ima veu seksualnu energiju, ali ne postoji specifina seksualna energija, to znai da on ima energije i za seksualnost i za svesnost.

Subjektivnost i objektivnostNae miljenje je subjektivno kada je oslonac posmatranja u samima, a nae miljenje je orijentisano ka izraavanju naih ose i zadovoljavanju naih potreba. Da bi mislili objektivno, taka p< tranja mora biti van nas samih, a razumevanje uzronih odnosa n< biti pod uticajem linih oseanja i elja. Objektivno miljenje te definie kauzalne veze pre u smislu akcije, nego oseanja, jer a su vidljivi, javni dogaaji, dok su oseanja unutranji i pri dogaaji. Oseanja se ne mogu dokazati objektivno i zato ne mesta u objektivnom miljenju. Pitanje koje se javlja je sledee: Moe li miljenje ikad potpuno odvojeno od oseanja? U stvari, kada razmatramo pr objektivnog miljenja, odn. neemocionalnog miljenja, ono iz kontradiktornije od emocionalnog ili subjektivnog miljenjat A razum potpuno odvojen od oseajnog dela bia, onda se pretv kompjuter koji radi samo na osnovu informacija koje se ubace u n To je programirano miljenje. U ogranienim uslovima, Ijudsl moe da funkcionie na taj nain. Miljenje studenta koji n geometrijski problem, podsea na operacije kompjutera. Studel bi resio problem, nastoji da se seti svih informacija koje je nau< geometrije. Ako su ove informacije netane, ne moe da resi proti jer ni njegova oseanja, ni lino iskustvo nisu od velike pomoi. Sve dok je ovek iv, telo se slati impulse u mozak, obavetav taj organ o svojim aktivnostima i proizvodei oseaje, oseanja i i U istom obliku naih najapstraktnijih odluka, nae misli nisu l uplitanja linih shvatanja. Ova ometanja oteavaju posao objekti miljenja. esto je potreban znaajan napor volje da se zadri pi usmerena na problem koji nije line prirode. Kada je telo u s zadovoljstva i kada problem prua kreativan izazov, ometan minimalna. Pod ovakvim uslovima, misao manje luta. Ali takvi u su retki u kulturi ili sistemu obrazovanja koji negira ulogu zadovol u kreativnom procesu. 110

IS'I INA, LLPorA I GRACILNOST

neko mora da se bori sa bolnim oscanjima koja mu se ,(!ll u svesti, objektivno miljenje postaje predmet samodiscipline. Iia'n;i oseanja uvek stvaraju vie smetnji nego prijatna, jer se bol ^'"vljava kao znak opasnosti. Da bi mislio objektivno, dok je telo u iiu bola, ili bez zadovoljstva, ovek mora da umrtvi telo da bi sta .,Djio oseaj bola. Ovo "umitvljavanje" odvaja misao od tcla i l n ! J 0(jj do mehanikog i l i kompjuterizovanog miljenja. Kreativno '^ljenje, koje zavisi od slobodnog toka nesvesnih ideja, ostvaruje se nio kada je telo najivlje i nesputano. Ne moemo da izbegnemo jkljuak da se kvalitet ovekovog miljenja, a verovatno i njegov sadraj, ne mogu potpuno odvojiti od emocionalnog stanja tela. jo je tee imati objektivno miljenje, kacla se ovek trudi da bude objektivan u vezi svog ponaanja. Postoje ponaanje prilino odreeno oseanjima, ovek mora da bude svestan svojih oseanja da bi objektivno procenio svoje ponaanje. Na primer, ako ovek nije svestan svoje mrnje, on e svoju negativnu reakciju objasniti loim odnosom drugih prema njemu. On ne vidi svoje ponaanje kako ih drugi vide, i ne moe da vidi svoju ulogu u izazivanju negativnih reakcija. Bez svesti o svojim emocijama i motivima, ovek ne moe biti potpuno objektivan prema-sebi. Oi intelekta mogu da procene samo logiku neijeg razmiljanja na osnovu opaenih oseanja. Ali ako je ovek svestan svojih oseanja i moe da ih izrazi subjektivno, moe da ima stvarno objektivan stav. On, na primer, moe rei: "Oseam da sam neprijateljski raspoloen i razumem zato ljudi reaguju negativno prema meni." Stvarna objektivnost zahteva odgovarajuu subjektivnost. Mi smo mnogo objektivniji kada je u pitanju ponaanje drugih ljudi, nego kada smo sami u pitanju. Video sam u toku savetovanja branih parova, da svako od njih vidi jasno greke drugog, ali ne vidi Sv oje. Stara francuska izreka kae da su ljudi kao potar koji je nosio duplu potansku torbu prebaenu preko ramena. U prednjoj torbi su b'le sve greke drugih ljudi, a zadnja je sadrala njegove mane. Mi, bukvalno, ne moemo da vidimo sebe; mi samo oseamo ta se dogaa u n aim telima. Iz tog razloga, poeo sam da praktikujem da se ne las pravljam sa onima koji kritikuju moje ponaanje. Shvatio sam da llv e ' k postoji neki razlog za to. j., Da bi bio stvarno objektivan, ovek mora razumeti i objasniti svoj Cl11 stav ili oseanje. Bez te subjektivne osnove napor da se bude 111

ISTINA. LEPOTA I GRACILNOST

objektivan, zavrava kao pseudoobjektivnost. Psiholoki term pseudoobjektivnost je racionalizacija. Mehanizam racionalizacije je da negira subjektivno oseanje pokree misao ili akciju i da opravda neiji stav ili ponaanje n uzrokom. Kada neko kae: "Ja sam to uradio jer... "-on tako prebs odgovornost za svoje ponaanje na neku spoljnu silu. To pon moe biti dobro, ali je mnogo ee izgovor za neiji neusp neadekvatnost. Samo vrlo retko takva samouveravanja zadovolji i drugu osobu. Umesto da dajemo objanjenja, mnogo je bol izrazimo oseanja i elje. Vil Duran je primetio daje "izgovor to danas zna svaki ak, samo tehnika za racionalizaciju elje.5 Objektivno miljenje nudi malo pomoi u mnogobrojnim pr mirna i konfliktima sa kojima se sreemo svakog dana. Nijedna i ne moe da odgovori svom detetu na osnovu objektivnog milj Ako tumai dobro pla svog deteta, to e biti zato to razume dett oseanje koje je iza plaa i reaguje sa oseanjem na bebinu poti Majka koja se trudi da bude objektivna sa svojom decom, odbl svoju prirodnu funkciju, i u stvari naputa svoju decu. Ona nije majka, ve bezlina snaga. ovek se ne moe odnositi prema iji drugoj osobi objektivno, jer objektivna veza svodi ljude na rigu. Druga je stvar neprijateljstvo prema detetu. Ono nije nikada bioloki opravdano, jer je dete produetek majke. To je izraz autoagresije i pomeranje neprijateljstva koje se razvilo iz eninog doivljaja izdaje od strane njene majke. Neprijateljstvo prema detetu se uglavnom javlja kada se ono ne uklopi u predstavu koju njegovi roditelji imaju o tome kakvo bi njihovo dete trebalo da bude. Ta predstava je takode, roditeljsko nesvesno, iileali/ovana predstava o sebi. Kada dete ne uspe da se uklopi u ovu Pivdstuui, roditelji se oseaju iznevereni. Ovaj doivljaj izneverenosti okree roditeljsku ljubav u neprijateljstvo, koje onda provocira negativnu reakciju od strane deteta. Tako se stvara zatvoreni krug iz koga 'ie mogu da izau ni dete ni roditelji. Takva nesrena situacija se moe spivdti uvidom roditelja da je beba ili dete, samo ivotinja ije je Ponaanje vodeno principom zadovoljstva. Ako hoemo da izbegnemoO

149

EMOCIONALNA RtAGuVAiNJ/

pogubne efekte roditeljskog neprijateljstva i da gajimo dete da ] lan civilizovanog drutva, potreban je kreativan pristup zasnova uvaavanju ovog principa. Mrnja sadri mogunost voljenja. Ako se, na primer, abe prevara, ovek se odobrovolji i ljubav ponovo potee. To se dogaa u kasnijim stadijumima terapije. U ranim stadijumima, pacijent postaje svestan potisnutog neprijateljstva ili mrnje, koje j prema svojim roditeljima zbog njihove izdaje. Tada se osloba negativna oseanja, kao stoje ranije opisano. Kada se tenzija opu obnove dobra oseanja, pacijent moe da prihvati injenicu ponaanje njegove majke, odreeno njenim vaspitanjem i mo oprostiti. On sada osea istinsku ljubav za majku, umesto kompuls ljubavi kojom je bio optereen. Takode se mrnja pretvara u Iju izvan terapije, kada postoji iskrena razmena oseanja i p| pomirenje. Nisu nepoznate situacije u kojime poetna reakcija mrnje, tano prelazi u ljubav. Ovakav razvoj dogaaja se moe obja pretpostavkom da je uvek postojala jaka privlanost, ali je njen toli zaustavljen strahom od izdaje. Ovaj strah se moe izraziti ne sle nain: "Ako dozvolim sebi da te volim, nee me prihvatiti i pov e me, zato te mrzim". Poto se strah, sa daljim kontaktom smar ljubav procveta. U osnovi preterane ljubomore je strah od odba zabavna kada hoemo da igramo, ali nam moe smetati kada hoemo 1 da mislimo. ak nam i omiljena simfonija moe biti neprijatna, dok . vodimo ozbiljan razgovor. Isto vai i za sve druge doivljaje. Dobro r pripremljen ruak moe da oduevi gladnu osobu, ali ne i nekoga ko

i

185

KORENI ZADOVOLJSTVA

nema apetit. Simpatina seoska scena je prijatna za posmatranje smo mirni i zadovoljni, ali ne ako smo uznemireni i nestrpljivi. Prija ulni utisci ne samo da nam popravljaju raspoloenje, ve i pojaava' ritmiku aktivnost u naim telima. Oni su prosto reeno, uzbudljiv Moglo bi izgledati da je ulno zadovoljstvo dostupno svakome jednom ili drugom obliku. Ali posmatrajmo oveka koji je kategorije", i ne nalazi nikakvo zadovoljstvo u zvucima i oblicima i sebe. On je, kako mi kaemo, nakrivo nasaen. On je van doga jer nema u tom trenutku uslov unutranje harmonije. Nemajui sklac ton i l i slobodu ritmike aktivnosti, on nije u stanju da odgovc otvoreno na bilo koji stimulans iz okoline. U slinoj situaciji depresivan ili neraspoloen ovek. Nedostupno mu je ulno ili ser alno zadovoljstvo, jer ne moe da primi stimulus, ili da odgovori njega. Znai, ono to je potisnuto kod depresivnog oveka, je ritmika aktivnost njegovog tela. Bez ritma, nema zadovolsjtva. Veza ritma i zadovoljstva je najjasnija u motornoj funkciji spolja njeg kanala, odnosno, u voljnim pokretima tela. Svaka motorna akthj nost je prijatna, ako se izvodi ritmiki. Ako se izvodi mehaniki, doivljaja ritma, onda ima bolan kvalitet. Najbolji primer je etnji Kada neko hoda ritmiki, etnja je prijatna. A kada hoda da bi to pi! stigao na neko mesto, ta fizika aktivnost postaje obaveza. ak i tak dosadni poslovi, kao to je grabuljanje ili ienje poda, mogu prijatne aktivnosti kada su pokreti ritmiki. ovek moe proceniti < li su drugi ljudi zadovoljni u ivotu ili ne, po nainu kako se kreu Brzi, grubi i kompulsivni pokreti veine ljudi u naoj kulturi odajf odsustvo radosti u njihovim ivotima. Bazanje nekom od glavnih ulic Njujorka moe biti ak okantno iskustvo. Izgazie vas, izgurati potisnuti ljudi koji grevito jure da stignu negde, skoro ne primeuju4 svoju okolinu, ljude oko sebe. ovek koji ivi zadovoljno, kree ritmiki, bez napora i graciozno. Manje je vano da li neko osea zadovoljstvo zato to su njegov pokreti ritmiki, ili su mu pokreti ritmiki zato to je zadovoljan.1 Zadovoljstvo je ritam i ritam je zadovoljstvo. Razlog zbog kojeg ovaj izjednaavamo jeste to to je zadovoljstvo doivljaj ritmikog tok uzbuenja u telu. To je prirodan, zdrav nain funkconisanja tela. Akc se neko izjednai sa telom i telesnom tenjom za zadovoljstvom,! pokreti mu postaju ritmiki, kao pokreti ivotinje. Svaki pokret ivo-J tinje ima tu divnu osobinu ritminosti. 186

Klasian primer zadovoljstva u ritmikom kretanju je, naravno ples. Muzika uspostavlja ritani u naim telima, a to se onda prevodi u ritmiki pokret plesnog koraka. Oseamo se neprijatno ako nismo u tempu muzike i neprijatno je ako otkrijemo da muzika nije u skladu sa naim unutranjim bilom. Muzika mara je za koraanje isto to i plesna muzika za ples. Muzika, istiui ritam, i usmeravajui panju na ritam, poveava nae zadovoljstvo u kretanju. Bitno je shvatiti da muzika ne stvara ritam. Muzika je, u stvari, izraz ritma u telu kompozitora, koji nalazi odjek u telu sluaoca. Bilo bi ispravno rei da muzika pobuuje ritmove koji su u nama. Sve telesne aktivnosti su uroene ritmike; nisu izuzetak ni voljni pokreti, mada su pod svesnom kontrolom. Ali, poto su pod kontrolom ega, moemo se kretati neritmiki, ako ego ignorie telesnu potrebu za zadovoljstvom, i postavlja preterani cilj. Voljni pokreti, za razliku od onih koji nisu voljni, zahtevaju visok stepen kordinacije, pre nego to postanu ritmiki. Beba, kojoj su pokreti sisanja usklaeni na roenju, to radi ritmiki i zadovoljno. Trebae joj dosta vebe dok razvije kordinaciju za izvoenje aktivnosti kao to su hodanje, tranje, govor i rukovanje predmetima. Kako postie veu kordinaciju u svojim telesnim pokretima, ovi pokreti postaju takode ritmiki i izvor zadovoljstva za dete. Posmatrajte malo dete koje skae po krevetu ili stariju devojicu kako preskae konopac, imaete predstavu zadovojstva, koje ovi jednostavni ritmiki pokreti pruaju deci. Treba da zapamtimo da je u izvoenju ovih i drugih vetina, vaan ego, jer on postavlja ciljeve i izdrava napor. Odrasli, koji postiu veu koordinaciju, trae sloenije ritmove koji bi uzbudili njihova tela. Oni te ritmove nalaze u sportovima. Bez obzira kojim se sportom neko bavi, ono to mu prua zadovoljstvo, jeste ritmiki kvalitet njegovih pokreta. Odlini primeri su skijanje i plivanje, dva sporta koja volim. Oba ova sporta zahtevaju znaajnu koordinaciju. Kada se uvebaju i dostignu ritmiki kvalitet, zadovoljstvo je veliko. Onog trenutka kada ritam nestane, ta aktivnost postaje obian napor. Sportovi igraju tako veliku ulogu u ivotu ljudi, jer su njihove svakodnevne aktivnosti izgubile svoj ritmiki kvalitet. Ljudi hodaju mehaniki, rade iz obaveze i govore monotono bez ritma a ponekad i bez smisla i sklada. Moda je ba odsustvo ritma u vezi sa odsustvom187

r

KORENI ZADOVOLJSTVA

KORENI ZADOVOLJSTVA

zadovoljstva u tim aktivnostima. Isto tako je tano, da je odsusl zadovoljstva u vezi sa gubitkom ritma. Mi smo podelili svoj svet na ono to radimo ozbiljno, zbog s\ ili dobiti, i ono to radimo za svoje zadovoljstvo. U ozbiljnim ive situacijama, izgleda da nema mesta za spontanu ritmiku aktivne Teimo hladnoj efikasnosti maine. Mi onda nastojimo, nadajmo j uspeno, da povratimo ritam i toplinu u sportovima, igrama i oblicima rekreacije. Ali, i onda smo preesto frustrirani kompusivnc potrebom ega za uspehom ili savrenstvom. ovek je fasciniran velikom produktivnou maine, koja me izvesti bilo koju operaciju bolje od njega. Maina postie ovak|5 efikasnost, jer je ograniena na jednostavan ritmiki pokret. Naravr serije maina mogu izvesti sloenije operacije, gde svaka jedini| proizvodi samo svoj jednostavni deo. Nasuprot tome, ovek ima skc neogranien broj ritmikih pokreta, koji odgovaraju njegovim razli tim raspoloenjima i eljama. On moe da menja ritmove kako menja njegovo raspoloenje. On moe da izmisli sloene ritmij oblike da bi poveao svoje zadovoljstvo i radost. Drugim recima, je bioloki stvoren za zadovoljstvo, a ne za efikasnost. ovek kreativno, a ne produktivno bie. Ipak, iz zadovoljstva dolaze veli! postignua. Na nesreu, iz postignua dobijamo malo radosti, jerj produktivnost postala vanija od zadovoljstva.

Ritam ljubaviGovoriti o ljubavi kao korenu zadovoljstva, je poetski, ali nel