Aleksa Djilas Osporavana-zemlja

8/11/2019 Aleksa Djilas Osporavana-zemlja

1/296

Aleksailas

OSPORAVANAZEMLJA

Jugoslovenstvo i revolucija

Prevela s engleskogVera Vukeli: u saradnji s autorom

IZDAVAKA KUAKNI!"VN" N#VIN"$

%eograd& '(()*


2/296

Uredni+iVidak P",I

-ilivoj AND".K#VI

,e+en/entiKo0ta AV#1KI2lo3odan INI

Nikola -I.#1"VI

.ikovna o4rema Vojislav -I.AN#VI

5o46rig7t 8 KNI!"VN" N#VIN"


3/296

Us4omeni .eonarda i -arije %ari& roditelja moje majke


4/296

U radu na ovoj studiji, kao i kroz mnoge godine u kojima sam pisaoeseje, lanke i drao predavanja o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji,veoma su mi koristili saveti, primedbe i ohrabrenja prijatelja iz Jugoslavije,Velike Britanije, Sjedinjenih Amerikih rava i Savezne !epublike

"emake# "o, njih je suvi$e da bih im se zahvalio pojedinano# Stoga im sezahvaljujem svima zajedno# %elim, ipak, da istaknem one koji su mi posebnopomogli Vane &vanovi' i esimir (o$i' propratili su svojim veoma korisnimkomentarima najve'i deo moje studije# Stevan ), *avlovi' sa odseka zaistoriju na Univerzitetu u Sauthemptonu dao je, sa njemu svojstvenimose'anjem za nijanse i detalje, niz primedbi u poslednjoj +azi pripremerukopisa za $tampu# ntoni # Smit, sa odseka za sociologiju na

-ondonskoj $koli za ekonomiju i politike nauke, dao je brojne korisnesavete i kritike dok sam pisao prvu verziju studije, a ord .ep+lin,

predava o istonoevropskim politikim institucijama na -ondonskoj $koliza ekonomiju i politike nauke i na .koli za slovenske i istonoevropskestudije, uinio je vredne primedbe na rane verzije tri poglavlja#

*osebno sam zahvalan mojim roditeljima kao i mojoj kumi /iliciragi', za podr$ku u mom radu i za ljubav koja mi je kra'om uiniladeceniju u toku koje mi je bilo onemogu'eno da dolazim u Jugoslaviju#

0adovoljstvo mi je da priznam svoj dug 1entru za ruskaistraivanja Univerziteta 2arvard 3koji se ne bavi samo Sovjetskim Sa4vezom, ve' i drugim slovenskim i istonoevropskim zemljama5, za odlineradne uslove koje mije pruio kao i on /# 6lin +ondaciji za velikodu$nu

dvogodi$nju +inansijsku podr$ku#/ojim kolegama se zahvaljujem na druenju i razgovorima#

Autor

7


5/296

2AD,!A2kraeni+e************************************************************************************************ '9Uvod******************************************************************************************************** '

Prvo 4oglavljeNEOSTVARENI ILJEVI I PRVI NA!OVE"TAJI#O$ I$EJE J%!OSLOVENS&O! %JE$INJENJA $O POJAVE

SOIJALISTI'&O! INTERNAIONALIZMA( )*+,-).)/***************9;

A4soluti/am i rung? @ re=orme -arijeere/ij+ i osi=a II****************************************************************************************B)Im4erijalisti 4rosv+enosti i ujedinjenjeuCni7 2lovena******************************************************************************************** B9Ilirski 4okret @ 7rvatski na+ionalni4re4orod i jugoslovenska ideja *******************************************************************B2r4sko od3a+ivanje ilirstva**************************************************************************'rvatski i sr4ski 4anslavi/am *********************************************************************E

2r3ija i ujedinjenje uCni7 2lovena*************************************************************92uko3 i saradnja rvata i 2r3a******************************************************************* ;rvatsko@sr4ska koali+ija '() ***************************************************************** (


6/296

Drugo 4oglavlje&ONTIN%ITET I NE$OSLE$NOST#J%!OSLOVENSTVO I SEPARATIZAM&OM%NISTI'&E PARTIJE J%!OSLAVIJE( ).)/-).0+****************** ;(Na+ionalno 4itanje u sovjetskoj drCavi******************************************************* ;(Priroda Kominterne *************************************************************************************HEPolitika Kominterne u na+ionalnom 4itanju*********************************************** HEKominterna i Kraljevina 2r3a& rvala i2lovena+a ************************************************************************************************ H;Dva ujedinjenja**************************************************************************************** ()5entrali/am 4rotiv na+ionali/ma************************************************************* ('Unitari/am komunista***************************************************************************** (9Partijska


7/296

2usret dveju ideologija @ komunistii 7rvatski na+ionalisti 9)@ti7 godina****************************************************** 'Za0tita drCave***************************************************************************************** 'FBUsta0ka antisr4ska 4ro4aganda************************************************************** 'FF.+to '(B'* i


8/296

#40tejugoslovenski karakter4olitiGke vlasti****************************************************************************************EBFPosledi+e suko3a sa 2ovjetskim 2ave/om ********************************************EB;2amou4ravljanje i jugoslovenstvo ******************************************************* EB(Ustavni /akon i/ '(9*************************************************************************** E'Vr7una+ jugoslovenstva #@ti7 godina**************************************************EE

ZA&LJ%'A&***************************************************************************************ERE!ISTAR IMENA****************************************************************************EF9IZA7RANA 7I7LIO!RA1IJA***************************************** ****************E;9

'E


9/296

'9

2K,A"NI5"

AJ!@

Anti=a0istiGki =ront Cena NA @ ugoslovenska narodnaarmija

AVN#@ Anti =a0istiGko vee na@rodnog oslo3oenja u@ N#J @ edinstveni narodnoo@goslavije slo3odila+ki =ront

D2 Demokratska stranka N2 @ ugoslovenskana+ional@

5K 5entralni komitet na stranka

2P @ ista stranka 4rava ,Z @ ugoslovenskaradikalna /ajedni+a

JN, @ Jederativna Narodna,e4u3lika ugoslavija

2D2 @ ugoslovenskaso+ijaldemokratskastranka

N2 @ rvatska na4rednastranka

KP @ KomunistiGka 4artijarvatske

P22 @ rvatska 4uGka seljaGkastranka

KP @ KomunistiGka 4artijaugoslavije

II,22 @ rvatska re4u3likanska KP2 @ KomunistiGka 4artijaseljaGka stranka 2lovenije

2P @ rvatska stranka 4rava KP2 @ KomunistiGka 4artija

22 @ rvatska seljaGka 2r3ijestranka Kraljevina

IKKI @ I/vr0ni komitet Komuni@ 22 @ Kraljevina 2r3a&rvala

stiGke interna+ionale i 2lovena+a-# @ ugoslovenska musli@ -N# @ -uslimanska narodna

manska organi/a+ija organi/a+ija


10/296

'B

ND @ Ne/avisna DrCava 2N22 @ 2r4ska narodna samo@

rvatska stalna strankaN1J @ Narodni roni ugos@ SPJ @ 2o+ijalistiGka 4artija u@

lavije goslavije

NN2 @ Neodvisna narodnastranka

22D2 @ 2r4ska so+ijaldemokrat@ska stranka

N#% @ Narodnooslu3odilaGka

3or3a 22KN @ 2o+ijalistiGki save/ rad@

no naroda u oslavi eN#V @ Na rodnooslo3odi laGka

vojska ugoslavije 2Z @ 2ave/ /emljoradnikaN,P @ Ne/avisna radniGka 4ar@ umeslo ovog /vaniGnog

tija ugoslavije na/iv ZemljoradniGkaN,2 @ Narodna radikalna strankaLstranka VMRO @ Vnutre0na makedonska

N2 Narodna stranka revolu+ionarna organi@#ZN@a @ #deljenje /a0tite naroda /a+ijaPK Pokrajinski komitet %$7@a @ U4rava drCavne 3e/3ed@2D2 @ 2amostalna demokrat@ nosti

ska stranka %))R, @ Usta0a @ rvatska revo@2D22 @ 2o+ijaldemokratska lu+ionarna organi/a+ija

stranka rvatske i 2la@ %SRPJ8k9 4 Ujedinjena so+ijali@

@2J, @ 2o+ijalistiGka Jederativ@ tija ugoslavije ko@

na ,e4u3lika ugosla@ munistaLvija ZAVNO7I5 @ Zemaljsko anti@

2K @ 2ave/ komunista u o@ =a0istiGko vi eGe na@slavije rodnog oslo3oen@

2K# @ 2ave/ komunistiGe omla@ ja %osne i er+e@dine ugoslavije govine

2KP3L @ 2vesave/na komuni@ ZAVNO5 @ Zemaljsko anti@

stiGka arti a 3ol 0evi@ =a0istiGko vi ee na@ka rodno [email protected] @ 2lovenska ljudska ja rvatske

stranka ZS @ ZemljoradniGka stranka2N,2 @ 2r ska narodna radikal@ Gest na/iv /a 2ave/

na stranka /emljoradnikaL


11/296

UV#D

ugoslavija je /emlja koju je te0ko ra/umeti* Njen vi0ena+ionalni&vi0eje/iGki i vi0ereligijski karakter je stalni i/vor +entri=ugalni7 tenden+ija*Istovremeno& 4ostoje i snaCne +entri4etalne sile kao 0to su /ajedniGkojuCnoslovensko 4oreklo veine stanovni0tva& mnoge etniGke& je/iGke ikulturne sliGnosti i /ajedniGka istorijska iskustva* Ideja jugoslovenskogujedinjenja /a4ravo je 3ar jedan vek 4ret7odila Ginu stvaranja ugoslavije'('H* do '(E(* /vaniGno na/vane Kraljevina 2r3a& rvata i 2lovena+aKraljevina 22L* a ideja je tokom devetnaestog veka imala 3rojne4ristali+e medu /naGajnim intelektualnim i 4olitiGkim liGnostima& 4ose3norvatima i 2r3ima*

Po 4o4isu '(H'* u dana0njoj ugoslaviji E*H)B kmE

& 4ostoje samodve iole /naGajnije neslovenske manjine: BE;*))) -aara& nastanjeni7 uVojvodini E'*)F kmE& autonomnoj 4okrajini na severu 2r3ije& i '&;9'*)))Al3ana+a& uglavnom nastanjeni7 na Kosovu ')*HHH kmE& autonomnoj4okrajini na jugu 2r3ije& ali i u /a4adnoj -akedoniji i na jugoistoku 5rneMore* ugoslavija je u vreme tog 4o4isa imala uku4no EE&9E*)))stanovnika&' uCni 2loveni su& dakle& velika veina stanovni0tva ugoslavije&koja i jeste to 0to joj ime& na sva tri juCnoslovenska je/ika makedonskom&sr4sko7rvatskom i slovenaGkomL /naGi: /emlja uCni7 2lovena*E

2ada vladajui 2ave/ komunista ugoslavije 2KL& kako od '(E* glasi

/vaniGni na/iv KomunistiGke 4artije& 4ri/naje 0est juCnoslovenski7 naroda usastavu ugoslavije* o su 4o a3e+ednom reduL: 5rnogor+i ;;*)))L&rvati B&BEH*)))L& -akedon+i '&9B'*)))L& -uslimani

' Poda+i o veliGini ugoslavije i njeni7 re4u3lika i autonomni7 4okrajina 4reu/eti su iznciklopedije Jugoslavije, a oni o 4o4isu '(H'* iz "&"4a od EH* =e3ruara '(HE*

E U ovoj se studiji termin


12/296

E&)))*)))L& 2loven+i '&;B*)))L i 2r3i H&'9F*)))L* Na 4o4isustanovni0tva '(H'* '&E'F*))) ljudi se deklarisalo kao ugosloveni*9 i


13/296

ugoslavija 3i 4reCivela Gak i ot+e4ljenje -akedonije i 2lovenije*2trogo u/ev& ona 3i tada 4restala da 3ude


14/296

ski i Gakavski se 4ak meuso3no toliko ra/likuju da Gak i o3iGni& sva@kodnevni ra/govor Gine te0kim*

2r3i su& sa H&'9F*))) 4ri4adnika& naj3rojniji jugoslovenski narod*rvati su 3rojGano @ B&BEH*))) @ drugi* rvata i 2r3a ima uku4no'E&FB*)))& 0to 4redstavlja F&EO uku4nog stanovni0tva ugoslavije* rvatii 2r3i Cive u tri sredi0nje jugoslovenske re4u3like: rvatskoj F*9H kmEL&%osni i er+egovini '*FB kmEL i 2r3iji& sa autonomnim 4okrajinamaHH*9F' kmEL* e tri re4u3like& /ajedno s 5rnom Morom '9*(F; kmEL& GineHEO teritorije ugoslavije*

Uvr0ivanje 5rne More u


15/296

danas ra/miri+e i/meu rvata i 2r3a su naju4adljivija odlika 4olitiGkogCivota& a 7rvatski se4arati/am najvea 4retnja samom 4ostojanjujugoslovenske /ajedni+e* U/ro+i toga suko3a mogu se nai u istoriji* Udevetnaestom veku su i rvati i 2r3i uGinili 4resudne korake u svom4ostojanju modernim na+ijama* 2am ovaj ra/voj nji7ove kulturne i 4olitiGkesvesti 3io je odreen vekovima starim 4olitiGkim tradi+ijama& istorijskimseanjima i religijskim uti+ajima*

Neslovenski i/vori ne ra/likuju rvate i 2r3e sve do devetog veka&4ominjui i7 jednostavno kao 2lovene* No i /natno kasnije& 4a Gak i danas&strane 4osetio+e i 4osmatraGe Gesto 3uni odsustvo vidljivi7 ra/lika i/meurvata i 2r3a& te 3iva da koriste na/iv 7rvatsko /a sr4sko stanovni0tvo io3rnuto* #va dva imena su se uo3iGajila s 4ojavom 4rvi7 o3lika 4olitiGkeorgani/a+ije* rvatska i sr4ska 4lemena su& 4remda istog etniGkog i je/iGkog

4orekla& stvorila /ase3ne 4olitiGke tvorevine*

B

aj nastanak dveju 4ose3ni7drCava je& od samog 4oGetka& 3io /naGajna sila 4odele i/meu rvata i 2r3a*rvatska 4lemena su& otkako su se naselila u jugoistoGnoj "vro4i u 0estom i4oGetkom sedmog veka& 3ila 4od uti+ajem rimskog& romanskog igermanskog 4olitiGkog 4oretka i kulture* rvati su 3ili na 4eri=eriji te/a4adne +ivili/a+ije* MraniGili su se sa sr4skim 4lemenima& koja su 3ila 4oduti+ajem istoGne& tj* grGke i vi/antijske +ivili/a+ije* ,askol i/meu ,ima iVi/antije ')B* godine jo0 vi0e ukla4a rvate u /a4adno katoliGko7ri0anstvo& a 2r3e u istoGno 4ravoslavno* 5ivili/a+ije


16/296

severno od 2ave& 7rvatsko@sr4ski oko %osne i sr4sko@3ugarski oko-akedonije* U Getrnaestom veku su se oko -akedonije s4orile 2r3ija iVi/antija*L

Do 0irenja 7rvatski7 i sr4ski7 srednjovekovni7 kraljevstava dola/iloje kad god 3i se nji7ovo unutra0nje jedinstvo 4odudarilo sa sla3o0ususedni7 drCava* ada su osvajane nove teritorije i 4rimoravane da 4ri/naju7rvatske i sr4ske kraljeve /a vladare* ako se 4onekad na/iv


17/296

Pa+ta 5onventa su ograniGila 7rvatski suverenitet& ali je rvatska idalje imala svoju sku40tinu 2a3orL& a vojna organi/a+ija& mada su je Ginile=eudalne vojske 4od vr7ovnom komandom ugarskog kralja& i4ak je jo0 uvek3ila 7rvatska novGani i 4oreski sistem su takoe 3ili drugaGiji od ugarski7*ek u dvanaestom veku se raa ideja o


18/296

Ginio+a do4rinela su da se 2r3i& kao 4ose3na 4olitiGka /ajedni+a& di=e@ren+iraju od susedni7 %ugara& Mrka& rvata i -aara* 2r4ska kraljevinadostiCe vr7una+ u do3a kralja 2te=ana Du0ana& koji je vladao velikomteritorijom koja je o3u7vatala najvee delove dana0nje 2r3ije& -akedonije&Al3anije i MrGke* Za +ara se krunisao '9BF* godine& ali se njegovo +arstvoras4alo u3r/o 4o njegovoj smrti '9* na manje kraljevine i kneCevine*')

#tomanski ur+i su svoje osvajanje evro4skog jugoistoka /a4oGeliu Getrnaestom veku& a najus4e0niji i najeks4an/ivniji su 3ili u 4etnaestom*Nji7ovo +arstvo je vr7una+ dostiglo u 0esnaestom veku& dok je u narednom @4remda jo0 uvek s4oso3no /a silovite 4o7ode kro/ /emlje a3s3urga& 4o4utonog koji i7 je doveo 4od /idove %eGa 'FH9* @ ve 3ilo u 4ovlaGenju*#samnaesti vek je /a otomansko +arstvo 3io do3a unutra0nje dekaden+ije isve vei7 vojni7 4ora/a* #tomansko +arstvo je tokom devetnaestog veka

3ilo u stalnom u/maku* Naj/ad je rat '('E* godine& koji je save/ 3alkanski7/emalja vodio 4rotiv nje gotovo sasvim i/3a+io ursku i/ jugoistoGne"vro4e*

Jeudalne vojske jugoistoGni7 evro4ski7 drCava veinom su 3ilesastavljene od vlastele i 4laenika i nisu 3ile ravno4ravan 4rotivnik3rojnijim otomanskim ur+ima: 2r3i su 4oraCeni u 3i+i na Kosovu '9H(&rvati na Kr3avskom 4olju 'B(9& a Ugari na -o7aGu 'E(* Do kraja0esnaestog veka teritorija rvatske se sa oko )*))) kmE 'EF* svela na'F*))) kmE* rvatska vlastela je 'E;* godine i/a3rala Jerdinandaa3s3ur0kog& nadvojvodu Austrije& /a kralja rvatske* rvatsko 4lemstvo

je ovim i/3orom 4ri/nalo u/aludnost samostalne 3or3e 4rotiv uraka& ali i4oka/alo da je 7rvatski suverenitet delimiGno oGuvan u ne/avisnosti7rvatske vladajue klase od ugarske sku40tine*

2r4ska drCava je kao delimiGno /avisna o4stala do druge 4olovine4etnaestog veka& dok je njena o3last Zeta& kasnije na/vana 5rna Mora& ostalane/avisna do kraja veka* PolitiGki sistem i vladajuu klasu 2r3ije gotovo4ot4uno su uni0tili otomanski ur+i* Deo 4reCivele vlastele vratio seseljaGkom naGinu Civota i do0lo je do o3nove tradi+ionalnog 4lemenskogsistema* Za 2r3e 3i raskid s nji7ovom srednjovekovnom drCavom moCda3io 4ot4un da 4ravoslavna +rkva nije saGuvala njene tradi+ije i seanja na

nju*''2r4ska 4ravoslavna 7ijerar7ija je 3ila 4odreena turskom sultanu&

koji je& istovremeno& 3io i muslimanski kali=& to jest -u7amedov naslednik itime vr7ovni verski 4oglavar* #n se& meutim& uglavnom nije mnogo me0aou dogme i organi/a+iju 7ri0anski7 +rkvi* 2ve0teni+i 2r4ske 4ravoslavne+rkve i veina vi0eg sve0tenstva 3ili su 4o 4ravilu 2r3i* ako je sve0tenstvosa svojom 4astvom delilo i na+ionalnu 4ri4adnost i je/ik*

') Vidi: Mra=enauer '(F9L& EE(@& 9EH@'B iriGek '(EL*'' Vidi: Novakovi '(F)L*

EE


19/296

Identi=ika+ija 2r3a sa 4ravoslavnom +rkvom @ i 4o tome 0to su jeoni smatrali svojom na+ionalnom institu+ijom& i 4o tome 0to su stran+i4ravoslavne uCne 2lovene koji nisu %ugari smatrali 2r3ima @ 3iva 4ojaGananakon sultanove o3nove Peke 4atrijar0ije ';* 2ve do njenog ukidanja';FF& 4re svega kao sredi0ta ot4ora turskoj vladavini& Patrijar0ija je imala4unu +rkvenu i /naGajnu 4ravosudnu vlast nad 2r3ima u 2r3iji& 5rnoj Mori&%osni& er+egovini& 4a Gak i van ti7 o3lasti u sr4skim naseo3inama u7a3s3ur0kim& ugarskim i mletaGkim /emljama*'E

KatoliGka +rkva u rvatskoj& kao i 4ravoslavna u srednjovekovnoj2r3iji& 3ila je =eudala+ i /emljo4osednik* Njeni velikodostojni+i su&meutim& Gesto 3ili strani vlastelini& koji nisu govorili& a Gesto Gak nira/umeli narodni je/ik* rvatska +rkva 3ila je& u/ to& /avisnija od vlastii/van rvatske: od Pa4stva i& 3ar od vremena


20/296

su /a3oravili svoj identitet* KatoliGanstvo je 3ilo vladajua religijaa3s3ur0ke monar7ije* rvatska je& kao katoliGko kraljevstvo& 3ila deo togkatoliGkog +arstva& ali je 3ila i jedino juCnoslovensko katoliGko kraljevstvo*U/ to& /3og 3liski7 ve/a s katoliGkim PoCunom a kasnije sa %udim4e0tomL&%eGom i ,imom& rvatska je 3ila i


21/296

stra0na 3eda& i/a/vana manjkom o3radivog /emlji0ta& naterali mnogestanovnike Dalma+ije da 3olji Civot 4otraCe u Za4adnoj "vro4i* U de@vetnaestom veku su najGe0a odredi0ta 3ile 2everna i uCna Amerika iAustralija* Z3og dostu4nosti sra/merno je=tinog 3rodskog 4revo/a iGinjeni+e da su nji7ove /emlje 3liCe Za4adu&


22/296

U tim vekovima su mnogi rvati i 2r3i videli u urskom +arstvune0to strano i ne4rijateljsko& 4rema Gemu se ne osea ni lojalnost ni moralnao3ave/a* 2tvorena je tradi+ija ustanaka i 4o3una 4rotiv turske vlasti i 3or3eu malim oruCanim gru4ama 7ajdu+i& usko+iL* Posle okr0aja 4o3unjeni+i iustani+i Gesto 3i nala/ili utoGi0te u ne4ristu4aGnim 4laninama sa gustim0umama stanovni0tvo im je 4o udaljenim selima& koja je 3ilo te0kokontrolisati& 4onekad 4ruCalo 4omo i 4odr0ku& ali i organi/ovalo lokalnemili+ije /a 3or3u 4rotiv nji7* .egende i e4ske 3alade Guvaju us4omenu na teljude van /akona*'F

#vakvi7 odmetnika 4o 7rvatskim i sr4skim 4laninama 3ilo je jo0 odvremena kada su 4rvi 4oku0aji stvaranja veliki7 drCava nai0li na ot4or neki74lemena* %ogumilski jereti+i? su i sami 3ili odmetni+i& dok je turska vlastdonela vekove ustanaka i 4o3una& a Prvi svetski rat je u do3a oku4a+ije

5rne More i 2r3ije suoGio austrijske tru4e i s oruCanim neregularnimjedini+ama* 2tvaranje Kraljevine 2r3a& rvata i 2lovena+a '('H* i/a/valo jemanje 4o3une i mnogi su se 4o3unjeni+i na0li u 4laninama* Parti/ani sutokom Drugog svetskog rata 3ili najmonija gerilska vojska u oku4iranoj"vro4i* 5ak i 4osle Drugog svetskog rata manje gru4e antikomunista& kojesu se i dotle 3orile 4rotiv 4arti/ana& nastavile su 3or3u* KomunistiGke snage3e/3ednosti su tek )@ti7 godina us4ele da uni0te 4oslednje od nji7* ini seda je moderna drCava& sa svojim sredstvima sao3raaja i komunika+ije ie=ikasnom kontrolom stanovni0tva& naj/ad onemoguila ovaj o3lik 3or3e&4osle njegovog 7iljadugodi0njeg 4ostojanja u juCnoslovenskim /emljama*

Vekovi strane domina+ije nisu rodili samo 4o3unjenike* %ilo jervata i 2r3a koji su se& na ra/liGite naGine& mirili s tom domina+ijom*Nekad su to Ginili /3og 4ara ili vlasti& ali Gesto i i/ stra7a /a o4stanak& svoj isvoji7 4orodi+a ili 4ak /ato 0to su lojalnosti 3ile tako sloCene i is4re4letene*U svojim legendama& istoriji i umetnosti rvati i 2r3i su nemilosrdni 4remai/dajni+ima koliko su 0irokogrudi 4rema svojim juna+ima* Po4ut ekstremni73ogumilski7 mani7eja+a& i/dajnike su 4roglasili /a a4solutno /lo& a 7eroje/a a4solutno do3ro& i uglavnom su od3ijali da i7 vide drugaGije do kaostalno su4rotstavljene sile svetlosti i tame* Jenomen i/daje 4ostao je 4ravao4sesija rvata i 2r3a i Gesta tema u nji7ovoj knjiCevnosti*

-nogi uCni 2loveni u %osni i er+egovini i 2andCaku su 4rimiliislam* Prisustvo ovog slovenskog muslimanskog stanovni0tva %osni daje4ose3an orijentalni ton u ar7itekturi i naGinu Civota* Islami/a+ija %osne ier+egovine dostiCe vr7una+ u 0esnaestom veku& u do3a kad je i#tomansko +arstvo najsnaCnije* -otivi od3a+ivanja 7ri0anske vere jo0uvek nisu 4osve o3ja0njeni* ini se i4ak da je 3ar deo 3osanskog 4lemstva&koje je 4re toga 4rigrlilo 3ogumilsku jeres? 4rvenstveno /3og njenogo4iranja drCavnoj vlasti& u muslimanstvu i #tomanskoj +arevini

'F ur+i su uglavnom kontrolisali gradove i 4uteve& kao i grani+e +arstva*

EF


23/296

@ 4re no u 7ri0anskim kraljevinama jugoistoGne "vro4e @ videlo /a0titnikasvog naGina Civota* Potom su mnogi selja+i sledili 4rimer svoji7 gos4odara*Za 4reo3raenike niskog roda 4rimanje islama Gesto je /naGilo i so+ijalnius4on: 4ostajui muslimani 4ravno su 4ostajali jednaki 4ri4adni+i kakovladajue verske /ajedni+e& tako i monog +arstva* Za ra/liku od nji7&7ri0anska vera @ katoliGka ili 4ravoslavna @ osuivala je 4ri4adnike naCivot 4odanika drugog reda* ri0anima je& re+imo& 3ilo /a3ranjeno da ja0ukonje& nose oruCje i odreene vrste odee& dok su im i/3or /animanja islo3oda kretanja 3ili strogo ograniGeni&

Vekovima 4od turskom vla0u& 3osanski muslimani su @ kao iveina muslimana #tomanske +arevine @ smatrali 4ri4adni0tvo verskoj/ajedni+i vaCnijim od oseanja solidarnosti /asnovanog na /ajedniGkomje/iku i /ajedniGkim etniGkim odlikama* U 4ogledu 4olitiGke lojalnosti&

religija je 3ila od 4resudnog /naGaja 4o0to je sultan 3io i kali=& svaki do3armusliman 3io je istovremeno i odani vojnik #tomanskog +arstva* No&religija nije 3ila toliko jaka da 4ot4uno 4okida etniGke i je/iGke ve/e: svimaje va/da 3ilo jasno ko je turskog ili ara4skog& a ko juCnoslovenskog 4orekla*Veina 3osanski7 muslimana nije govorila ni turski ni ara4ski& a 3ilo je i4o3una 3osanskog 4lemstva 4rotiv +entralne vlasti*

Islamska religija i +ivili/a+ija su& u/ islamski 4ravni sistem& tokomvekova& 4retvorile 3osansko7er+egovaGke muslimane u gru4u koja sera/likuje od rvata i 2r3a* Nji7ov naGin Civota& o3iGaji& odea& ar7itektura&tradi+ija i istorijska seanja 4ostali su osnov ra/voja na+ionalnog identiteta*

Islam je& meutim& nedvosmisleno antina+ionalan i insistira na tome damusliman ne moCe 3iti 4rivrCen nijednoj na+iji& 4o0to je 4ri4adni0tvo makojoj /ajedni+i sem islamskoj nedostojno 4ravog vernika* Verski voi3osanski7 muslimana su se tokom devetnaestog i do3rog dela dvadesetogveka 4rotivili ideji 4olitiGke /ajedni+e /asnovane na na+ionalnom naGelu&nastojei da s4reGe 4retvaranje slovenski7 3osanski7 muslimana u rvate&odnosno 2r3e* Zadatak im je olak0avalo to 0to je veina 3osanski7muslimana se3e smatrala drugaGijim od 4ri4adnika ovi7 dveju na+ija*-uslimanski voi su se& meutim& istom odluGno0u 4rotivili i stvaranju4ose3ne muslimanske na+ije& 4osto su islam i ana+ionalnost smatrali

neodvojivim* -oglo 3i se re+i daje 4ro+es 4reo3raCaja 3osanski7muslimana u 4ose3nu na+iju ot4oGeo tek udvadesetom veku*';

'; Vidi: Dunia '(H'L& Vodea muslimanska 4olitiGka organi/a+ija u %usni i er+egovini @svedo us4ostavljanja komunistiGke ugoslavije '(B* @ 3ila je -uslimanska narodna organi/a+ija umeuratnom ra/do3lju /vana ugosiovenska muslimanska organi/a+ijaL* #na je =ormalno stvorenatek de+em3ra '()F& ali je njena 4artijska organi/a+ija najveim delom =unk+ionisala ve '())* Njeni+iljevi 3ili su 4revas7odno religijski i etniGki& u smislu oGuvanja tradi+ije i kulture* Na Gelu su joj 3ili/emljo4osedm+i& koji su 4od Austro@Ugarskom i/gu3ili 4olitiGke 4ovlasti+e& ali su saGuvali svojdru0tveni i ekonomski 4oloCaj*

E;


24/296

Veoma vaCna 4osledi+a turski7 osvajanja 3ilo je i stvaranje Vojnekrajine* uCnoslovensko stanovni0tvo& uglavnom 4ravoslavni 2r3i& selilo seka severo/a4adu ne samo /3og turski7 u4ada& ve i 4rivuGeno 7a3s3ur0kim4o/ivima da naseli o4usto0ene i na4u0tene /emlje na jugoistoGnimgrani+ama +arevine* Politika a3s3urga 3ila je da stvore vojni +ordonsanitaire i/meu svoji7 7ri0+anski7 /emalja i muslimanskog turskog +arstva*o0 u 4etnaestom veku nastaju 4rvi o3li+i vojne organi/a+ije u ovim4ograniGnim krajevima* Vojna krajina je =ormalno ustanovljena ';H*godine& a godinu dana kasnije ot4oGela je i/gradnja velikog utvrenja u komje tre3alo da se nala/i njena komanda* Karlstadt Karlova+L 4ostavljen je nastrate0ki 4oloCaj i/meu Zagre3a i adranskog mora* Vojna krajina je Ginilagrani+u 4rema jakoj muslimanskoj vlasti u %osni& 4rostirui se u o3liku4olumese+a: od 2lavonije& na severoistoku i severu od %osne& do uCe

rvatske& na njenom severo/a4adu* Vojna krajina je 'FE;* 4re0la i/nadleCnosti 2a3ora 4od ne4osrednu +ivilnu i vojnu u4ravu %eGa*'H 2tvaranjeVojne krajine smanjilo je ve umanjene 7rvatske teritorije i dodatno osla3ilovladajue 7rvatsko 4lemstvo: rvatska je 'FE;* imala svega ')*F)) kmE iGinilo se daje samo njeno 4ostojanje ugroCeno*

Is4rva su sve komandne 4oloCaje u Vojnoj krajini /au/imali strani&veGinom austrijski o=i+iri& ali se tokom vekova 3roj rvata i 2r3a nanajvi0im vojnim 4oloCajima stalno 4oveavao*'(L Novonaseljenima je& kaoslo3odnim selja+ima& davana /emlja na uCivanje i oni su oGuvali svoju4atrijar7alnu dru0tvenu organi/a+iju& o3iGaje i tradi+ije&E) 2r4ska

4ravoslavna +rkva 4ostala je legalno 4ri/nata ustanova a3s3ur0kog+arstva* #d 4ri4adnika Vojne krajine oGekivala se ne4okole3ljiva odanost+aru KaisertreueL i svi s4oso3ni mu0kar+i 4rola/ili su vojnu o3uku*Dru0tvena i 4olitiGka organi/a+ija vojne krajine 3ila je oGito umnogomedrugaGija od one u 7rvatskim /emljama& u kojima se =eudali/am uGvrstio uokvirima


25/296

Posle 4o3eda nad ur+ima& 4ose3no u 4rvoj 4olovini osamnaestogveka& %eG dodaje nove teritorije Vojnoj krajini i administrativnim re@=ormama i +entrali/a+ijom teCi uGvr0enju svoje vlasti nad njom* uvene


26/296

E(renjenost u tradi+iji i 4ravima 7rvatske drCave su /ato 3ili osnovna 4re4reka+entralistiGkim teCnjama %eGa& 3a0 kao i 4oku0ajima da se rvatska 4ri4ojiUgarskoj* Kraj sedamnaestog veka doCiveli su tek 3e/naGajni osta+i

4lemiki7 4orodi+a 7rvatske &*krvi?* %li/ina %eGa i njegov ne4osredni uti+ajna unutra0nje 7rvatske stvari Gesto su koristili ekonomskom 4ros4eriteturvatske& njenoj kulturi& +ivili/a+iji i na4retku uo40te& ali su& istovremeno&sla3ili njenu ne/avisnost*

#d snaga koje su stajale i/a stvaranja moderne drCave u Za4adnoj"vro4i dve su 3ile naj/naGajnije @ gradska srednja klasa i a4solutnamonar7ija* U rvatskoj je krajem osamnaestog veka gradska srednja klasa3ila veoma malo3rojna i uglavnom ne7rvatska %eG& 4restoni+a a4solutnemonar7ije i/ koje su dola/ile moderne re=orme& 3io je van rvatske i njimeje vladao nemaGki je/ik* 2toga je nastanak moderne 7rvatske na+ionalnesvesti imao da se dogodi u


27/296

30

tiGki? status 3io je& /a rvate&


28/296

er+egovine* Agita+ija je 3ila inten/ivna* Pro3lem %osne i er+egovine 3ioje& meutim&


29/296

9E

s4remna na nagod3e sa samodrCaGkim reCimom kne/a namesnika Pavla& na0tetu Gak i oni7 sr4ski7 4olitiGki7 4artija koje su se 4rotivile tom reCimu i

3ranile 4arlamentarnu vlast* #snovni +ilj 22@a 3ila je 3or3a /a 7rvatskuna+ionalnu samostalnost& a ne /a li3eralno@demokratske ustanove*

#vaj suko3 rvata i 2r3a do4rineo je 0irenju masovne 3a/ena+ionalni7 ideologija& a i 4odsti+ao je etati/am i 4olitiGki antili3erali/am:na+ija i drCava u/di/ane su i/nad svega* akav na+ionali/am je insistirao nanaj4ot4unijoj dru0tvenoj 7armoniji& tj* na temeljnom jedinstvu na+ije i/ajedniGkim interesima svi7 dru0tveni7 klasa i 3r/o je 4ostajao /atvorenana+ionalistiGka ideologija koja je& na 4rimer& ,adievu 22 i/ E)@ti7 godina4a+i=istiGku& antiklerikalnu& anti3irokratsku& o4redeljenu /a lokalnuautonomiju i samou4ravu& 3lagonaklonu 4rema so+ijalistiGkim idejama ili3eralnim 4olitiGkim ustanovamaL 4retvorila u -aGekovu 22 i/ 9)@ti7&koja je 3ila kon/ervativna& etatistiGka i autoritarna*

Drugi svetski rat je stvorio uslove /a i/3ijanje najo0triji7 suko3ai/meu rvata i 2r3a u nji7ovoj dugoj istoriji* ugoslaviju su a4rila '(B'*na4ali Nem+i i nji7ovi save/ni+i i ona je ka4itulirala /a manje od dvenedelje* 2ile osovine su 4odelile /emlju i/meu se3e i jasno iska/ale svojure0enost da joj nikada ne do/vole da se 4onovno ujedini* Italija je delila2loveniju s NemaGkom& a oku4irala 5rnu Moru i Dalma+iju 2r3ija je 4ala4od ne4osrednu nemaGku vojnu u4ravu -akedonija je 4ri4ala %ugarskoj&

dok je Kosovo 4ostalo deo velike Al3anije& koja je i sama 3ila 4oditalijanskom kontrolom* Delovi Vojvodine 4ri4ojeni su velikoj -aarskoj&sem oni7 sa /natnim nemaGkim stanovni0tvom& koji su 4ri4ali ,aj7u* 2ileosovine su od rvatske sa i/u/etkom Dalma+ije& koja je 4ri4ala ItalijiL i%osne i er+egovine stvorile marionetsku drCavu @ Ne/avisnu DrCavurvatsku NDL& dovev0i na vlast ekstremni 7rvatski na+ionalistiGki 4okret@ usta0e* Dok se 4o/adina ratni7 suko3a i/meu rvata i 2r3a moCe nai unes4ojivosti nji7ovi7 na+ionalni7 ideologija& o4seg i 3rutalnost usta0koggeno+ida nad 2r3ima a takoe i evrejima i 5iganimaL 3e/ 4resedana su uistoriji jugoistoGne "vro4e* U o3lastima s me0anim 7rvatskim& sr4skim i

muslimanskim stanovni0tvom suko3i su Gesto 3ili 4ravi graanski rat&odneli su najvi0e Crtava i 3ili najsuroviji* Pristajanje u/ 4arti/ansku vojsku&4redvoenu komunistima& 3ilo je 3e/malo jedini s4as od masakra koje sus4rovodili ekstremisti* U4ravo u tim o3lastima komunisti su 4rido3ilinajvi0e sled3enika& is4rva uglavnom meu 2r3ima& i kontrolisali veliketeritorije*

KomunistiGka vlast u dana0njoj ugoslaviji i/nikla je i/ rata* Parti@/anski 4okret& 4od kontrolom komunista& 3orio se istovremeno /a ko@munistiGke revolu+ionarne +iljeve i 4rotiv oku4atora& nji7ovi7 jugoslo@

33


30/296

venski7 saradnika& 7rvatski7 i sr4ski7 ekstremista i antikomunista* -nogiod 4rotivnika komuni/ma 3ili su saradni+i oku4atora& a i ekstremnina+ionalisti* o je omoguilo komunistima da 4reu/mu ulogu jedine snagekoja je /a jugoslovensko jedinstvo& i da time /ado3iju 4odr0ku mnogi7nekomunista* Nji7ov 4oratni =ederalni sistem& uo3liGen krajem rata&4redstavlja /naGajno dostignue u odnosu na 4redratnu ugoslaviju& i velikikorak ka na+ionalnoj ravno4ravnosti jugoslovenski7 naroda*EF

EF U 4oratnoj ugoslaviji istorija meuratnog komunistiGkog 4okreta& rata '(B'@'(B* i graanskog rata&4isana je 4od 3udnim okom KomunistiGke 4artije* #snuvni o3ra/a+ te istorije sastoji se u 4rogla0avanju4arti/anskog 4okreta i komunista koji su ga 4redvodili /a 7eroje& a nji7ovi7 4rotivnika /a /lotvore i

i/dajnike* #va mani7ejska 4odela sloCene i vi0estrane istorije ugoslavije jedno je od naGela kojim selegitimi/uje mono4ol 4artijske vlasti* No& i 4ored 4artijske istorijske ortodoksije 4ojavilo se o3iljevaljani7 istorijski7 istraCivanja* Iako se retka u4u0taju u to da 4onude temeljno nove reinter4reta+ije i4onekad ute o /3ivanjima koja su& s 4artijske taGke gledi0ta& 4ose3no


31/296

9B

Prvo 4oglavlje


32/296

N"#2VA,"NI 5I."VI I P,VINAM#V"1AI: #D ID""

UM#2.#V"N2K#M U"DIN"NAD# P#AV" 2#5IA.I2IK#MIN",NA5I#NA.IZ-A& ';B)@'('H*

ugoslovenstvo verovanje u etniGko& je/iGko i kulturno jedinstvouCni7 2lovena& 4odr0ka nji7ovom ujedinjenju iSili verovanje da uCni2loveni jesu& ili da tre3a da 3udu jedna na+ijaL 3ilo je ras4rostranjeno 4renastanka jugoslovenske KomunistiGke 4artije '('(*' I4ak je& Gak i udevetnaestom veku& dok je osvajalo delove 7rvatski7 i sr4ski7 kulturni7 i4olitiGki7 elita& jugoslovenstvo 3ilo usko 4ove/ano s


33/296

9;mogao da 4o3edi u graanskom ratu i doe na vlast u ugoslavijiL nije 3ilosamo element njene revolu+ionarne taktike& ve 4re ne4osredna 4osledi+anjeni7


34/296

mansko@sr4skog selja0tva leCi mogunost stvaranja jedne nove 4olitiGke/ajedni+e @ juCnoslovenske jugoslovenskeL na+ije*

Dok su i 7rvatski i sr4ski na+ionali/am 3ili uglavnom okrenuti

4ro0losti& 4rosveenost i jugoslovenstvo su 3ili 4reterano okrenuti 3u@dunosti& /anemarujui ulogu tradi+ije i istorijskog seanja* rvatska isr4ska na+ionalna svest uglavnom su se temeljile u4ravo na onome 0to4rosveenost nije 3ila u stanju da sagleda* U/ to je 4rosveenost4ot+enjivala sklonost niCi7 dru0tveni7 klasa da se 4oistovete s vladajuomklasom i da njenu istoriju vide kao vlastitu* 2elja0tvo jednostavno nije 3iloaistoriGno u meri u kojoj su ga& kao takvo& videli 4rosveenost i njenidelimiGni nasledni+i @ so+ijalisti i komunisti*

ugoslovenstvo je 3ilo 4re svega ideja inteligen+ije u nera/vijenoj i4olu4ismenoj /emlji uCni7 2lovena& u inteligen+iju tre3a raGunati Gak i onesa samo srednjo0kolskim o3ra/ovanjemL& jer je 4odra/umevalo s4oso3nosta4straktnog mi0ljenja o dru0tvenim i 4olitiGkim 4itanjima& koje je nemogue3e/ kakvog@takvog sistematskog sekularnog o3ra/ovanja* rvatska i sr4skana+ionalna ideologija 3ile su& takode& delo i 4reoku4a+ija kulturni7 i4olitiGki7 elita& ali su se& u drugoj 4olovini devetnaestog veka& 0irile 3rCe odjugoslovenske ideje& 4rvenstveno stoga 0to su veina odgovarale4redmodernom oseanju identiteta& /asnovanom na seanjima nasrednjovekovne 7rvatske i sr4ske drCave* ugoslovenstvo ne samo da je od4oGetka 3ilo 4re svega stvar o3ra/ovani7& ve je sasvim retko do4iralo do

selja0tva* A i kada jeste& mase rvata i 2r3a ga nisu 4ri7vataleF

radije suGuvale svoj 7rvatski ili sr4ski identitet& ili 4ak davale 4rednost regionalnimna/ivima& ili jednostavno kon=esionalnim o/nakama* ugoslovenstvo je4ostalo uti+ajnije u masama tek tokom Drugog svetskog rata 4osle gotovosto4edeset godina svog 4ostojanjaL kad je& u komunistiGkoj ver/iji& i/gledalokao jedini i/la/ i/ dena+ionali/ujui7 4ritisaka i meuna+ionalni7 4okolja*


35/296

9(juCnoslovenske odlike Ginile vaCnijim od nji7ovog 4ose3nog 7rvatskog&odnosno sr4skog naslea* 2liGno komunistima 4re i /a vreme Drugogsvetskog rata&


36/296

ojaGa je i uGini e=ikasnijom& kao i idejama onoga 0to su istoriGari na/vali


37/296

B'kovima 3io je/ik 4olitike i u4rave njime su se sluCili ugarski i 7rvatski4lemii u ugarskom sa3oru u PoCunu* Iako 4re4reka ra/voju na+ionalni7kultura i moderne na+ionalne svesti& latinski je 3io jedan od vaCni7 sim3ola

i jemstava kontinuiteta srednjovekovne 7rvatske drCave* ako je on& 4remdanadna+ionalan i stoga ana+ionalan& i4ak 0titio ono stoje 4reostalo od4ose3nosti 7rvatske =eudalne drCave*

#4iranje 7rvatske vlastele +entrali/mu %eGa 3ilo je& i4ak& uglavnomnada7nuto srednjovekovnim i =eudalnim 4redrasudama 4rotiv modernedrCave kao takve i njeni7


38/296


39/296

B9

ka na4oleonovska u4rava


40/296

BB

Ilirski 4okret @ 7rvatski na+ionalni 4re4orod ijugoslovenska ideja

a3s3ur0ka monar7ija& i 4ored sveg svog kon/ervativi/ma& nikakonije 3ila imuna na intelektualne i 4olitiGke uti+aje Za4adne "vro4e* iuti+aji su 4rodirali i u njene juCnoslovenske 4rovin+ije* U osamnaestom idevetnaestom veku #tomansko +arstvo 3ilo je ar7aiGna 4olitiGka struktura u4oredenju s drCavom a3s3urga* Pro7a3s3ur0ka 4ro4aganda je Gesto tvrdilau 4olitiGke svr7e& a i /arad 4odsmevanja uCnim 2lovenima 4od turskom

vla0u& kako je urska


41/296

Bnalne 4olitiGke tvorevine*';Posle Na4oleonovog 4ora/a i %eGkog kongresa'H'& s druge strane& a3s3ur0ka monar7ija je 4ostajala sve+entrali/ovanija& a uGestale su i 3rojne antili3eraine mere* -aarski

na+ionali/am je jaGao& 4a i njegov 4ritisak na rvatsku* rvatska moCdanikada u svojoj istoriji nije 3ila toliko /avisna od Ugarske kao 4osleNa4oleonovi7 ratova& niti je njena 4olitiGka klasa visoko 4lemstvo isve0tenstvoL ikada 3ila tako 3es4ogovorno njoj okrenuta*

Ugarska je u 4rvoj 4olovini devetnaestog veka 4rola/ila 4ro+es4reo3raCaja u na+ionalnu drCavu ostajui& ra/ume se& u 0irim okvirima4ersonalne unije s a3s3ur/imaL& s maarskim je/ikom kao jedinim uo3ra/ovnom sistemu i ve +entrali/ovanoj maarskoj drCavnojadministra+iji* rvatski 2a3or je 'HE;* Gak odluGio da se maarski je/ikuvede kao o3ave/ni 4redmet u vi0e o3ra/ovanje& %ana guvernera rvatskeLimenovao je %eG& i to Gesto i/ redova ugarskog 4lemstva* Dalma+ija je 3ila4od direktnom u4ravom %eGa& dok se 2lavonija sve vi0e integrisala uUgarsku* rvatska je& Gini se& 3ila 4odeljenija no ikad* 2tra7 odmaari/a+ije i& uo40te& od gu3itka kulturnog i je/iGkog identiteta stvorio jeras4oloCenje 4atriotskog ot4ora u neki7 o3ra/ovani7 rvata* -eterni7 je u%eGu 4ovremeno 3io 3lagonaklon 4rema 4okretu koji se raao& 4o0to ga jesmatrao 4oten+ijalnom 4rotivteCom maarskom na+ionali/mu* #d tada 4ado sloma a3s3ur0ke monar7ije '('H* sud3ina rvatske je uglavnom 3ilaodreena odnosima i/meu %eGa i %udim4e0te* rvatska je uCivala 4odr0ku

va/da ograniGenuL +ara i njegove vlade& kad su 7teli da i/vr0e 4ritisak na-aare* No kad su 3ili skloniji 4oliti+i smirivanja -aara& a3s3ur/i 3iuvek smatrali mudrim da daju -aarima vi0e vlasti nad rvatskom*rvatski narodni 4re4orod javlja se 4od ilirskim imenom koje o3u7vata sveuCne 2lovene u nekim ver/ijama i %ugareL* Ilirski je 4okret verovao uetniGko& je/iGko i kulturno jedinstvo svi7 uCni7 2lovena*'H Neki odnjegovi7 4rista0a nadali su se da e 3udunost doneti 4olitiGko ujedinjenje&4a Gak i ne/avisnu juCnoslovensku drCavu* ako su Ilir+i 3ili /ametakjugoslovenskog 4okreta*

ri najvee na+ije koje su u devetnaestom veku okruCivale uCne

2lovene u a3s3ur0koj monar7iji 3ile su austrijska nemaGkaL& italijanska imaarska* ,a/like u etniGkim svojstvima i je/iku dijalektimaL meuuCnim 2lovenima 3ile su sasvim male @ 3ili su u stvari kao jedan narod& u4oreenju s 4omenute tri na+ije* ,a/log vi0e da 7rvatski 4re4orod 4oGne4od ilirskim imenom 3ila je 3rojGana sla3ost tek nastajue 7rvatskeo3ra/ovane elite u odnosu na maarsku& nemaGku i itali@

'; ermin


42/296

BFjansku* rvatski kulturni +entri 3ili su mali i nera/vijeni& 0to je ilirsku idejuGinilo jo0 4rivlaGnijom* Ilirstvo& kao


43/296

47

knjiCevnosti morao je 3iti 4isan na nemaGkom je/iku jer je do3ar deo7rvatske srednje klase& 4ose3no u Zagre3u& 3io ve je/iGki i kulturnogermani/ovanE'* Ustanovljena je katedra /a


44/296

BHmonar7ije* Njegova Diserta+ija o3javljena 'H9E* godine 3ila je 4rva mo@derna 7rvatska 4olitiGka ras4rava& u kojoj je i/loCio svoje 4redloge /a4rosveene i demokratske 4olitiGke i dru0tvene re=orme*EB

-eterni7ov %eG je s 4oGetka 4odrCavao Ilirski 4okret @ Gak4ruCajui i/vesnu =inansijsku 4omo @ sve dok je ilirstvo moglo 3iti dodatna4rotivteCa maarskom na+ionali/mu* PolitiGki umeren& Gak o4ortunistiGki i4okoran& Ilirski je 4okret 3io& jedno vreme& 4ri7vatljiv save/nik u oGima4ragmatiGnog -eterni7a* Ilir+i su 3ili s4remni da Gine ustu4ke ne samo


45/296

B(rodna stranka*EF%ilo je to iste godine kada je Ivan Kukuljevi odrCao 4rvigovor na 7rvatskom je/iku u istoriji 2a3ora& traCei uvoenje 7rvatskogje/ika u javni Civot i 7rvatsku administra+iju* #t4or 4lemstva koje je 3ranilo

u4otre3u latinskog& kao i nastojanja da se uvedu nemaGki i maarski&us4e0no su onemoguavali usvajanje Kukuljevievog 4redloga sve do 'HB;*godine* Narodna stranka je imala +iljeve koji su 3ili vi0e 4olitiGki od oni7Ilirske stranke njen 4rogram je /a7tevao ujedinjenje 7rvatski7 /emalja& tj*4ro0irenje vlasti 2a3ora na 2lavoniju i Dalma+iju* ako je s nastankomNarodne stranke& Gije je Glanstvo od samog 4oGetka 3e/malo 3ilo iskljuGivo7rvatsko& Ilirski 4okret 4ostao i 4o svojim teCnjama i 4o ideologiji 4re svega7rvatski na+ionalni 4okret*

NuCni dru0tveni 4reduslov 4ojave Ilirskog 4okreta 3ilo je 4ostojanjeimuni7 i o3ra/ovani7 gradski7 stanovnika koji su do0li u dodir s idejama

Za4adne "vro4e* Ne tre3a se o4irati isku0enju da i7 na/ovemo


46/296

)rvatska& Dalma+ija i 2lavonija @ 3ile su uklo4ljene u 4ose3ne& uglavnomtuinske kulturne i 4olitiGke tradi+ije* rvatski identitet 3io je& dakle&skriven 4od naslagama ra/liGiti7 uti+aja i lojalnosti* 2vaki kulturni 4okret

koji se mogao javiti u konkretnom institu+ionalnom okviru i 4ostojeim4olitiGkim ustanovama jedne od ti7 4rovin+ija ne 3i us4eo da nadie njeneuske grani+e* Posredstvom 4olitiGke 4rakse i iskustva koji su tada4reovladavali rvatska& kao +elina& nikada ne 3i mogla 3iti o3u7vaena& niti3i se /ajedniGke 7rvatske i juCnoslovenske je/iGke i kulturne vrednosti ikadamogle 4ojaviti*EH

2r4sko od3a+ivanje ilirstvaIlir+i nikada nisu i/3egavali u4otre3u na/iva


47/296

i latini+e& 4a otud i umanjivanje sr4skog uti+aja u %osni i 4otiskivanjesr4skog 4ravoslavlja i u4otre3e irili+e* %ilo je verovatno nei/3eCno damnogi 2r3i ilirstvo jugoslovenstvoL @ Giji su voi 3ili rvati& a +entar u

Zagre3u @ smatraju /a 4okret 7rvatske na+ionalne eks4an/ije* Isto vaCi io3rnuto 4osle '('H*L /a 7rvatske reak+ije na svako jugoslovenstvo Gije jesredi0te u %eogradu& a 4redvode ga 2r3i* Ilirski 4okret je ostao ograniGen nasvoje 7rvatsko Glanstvo* Premda su mu as4ira+ije 3ile jugoslovenske&njegova ne4rivlaGnost /a ostale uCne 2lovene svela ga je na 4okret7rvatskog na+ionalnog 3uenja* I4ak& ilirstvo e 4reCiveti& u i/menjenom ira/vijenijem o3liku& kao ideja 3liske kulturne i 4olitiGke saradnje rvata i2r3a& i uCni7 2lovena uo40te*

rvatski i sr4ski 4anslavi/amPanslavi/am devetnaestog veka naj3olje moCe da se odredi kao

neko7erentni sku4 Gesto sentimentalni7 i nejasni7 4roglasa o kulturnimsrodnostima i 4olitiGkim naklonostima slovenski7 naroda* #n nije 3ioideologija s jasno odreenim 4olitiGkim +iljevima sem kada se njimekoristio ruski im4erijali/amL& niti je odluGnije uti+ao na 3ilo koji od/naGajniji7 4olitiGki7 4okreta* Pa i4ak& on je odigrao 4riliGnu ulogu u7rvatskom na+ionalnom 3uenju& i uti+aj mu se jo0 uvek oseao u mnogimdelovima ugoslavije Gak i u vreme Drugog svetskog rata* 2em u sluGajuretki7 4anslavista koji su verovali u neko 3udue sta4anje svi7 2lovena ujednu nadna+iju& 4anslavi/am je 4ret4ostavljao 4ostojanje 4ose3ni7slovenski7 naroda* Panslavi/am je& dakle& 3io nadna+ionalna ideologija& aline i univer/alistiGka 4o4ut& re+imo& li3erali/ma& katoliGanstva ilikomuni/ma* #n se nije o3raao ni GoveGanstvu u +elini ni ljudskim 3iimakao 4ojedin+ima* Panslavi/am se sastojao od ideja o etniGkim odlikama&je/iku& istoriji& tradi+iji i tako dalje @ ti4iGni7 elemenata jedne na+ionalne

ideologije* Drugim re+ima& njegov


48/296

gnuima& istoriji i tradi+ijama* Zato je i 3io i/vor nada7nua i samo@4ou/danja onim 4rvim i malim gru4ama u rvatskoj @ uglavnom4ri4adni+ima Ilirskog 4okreta koje su se 3orile /a narodni je/ik i kulturu*rvatski 4anslavi/am je& kao i 4anslavi/an uo40te& 4reuveliGavao sliGnostimedu slovenskim narodima*9' Njegova /asluga je oso3ito u tome 0to jeus4eo da istakne one nji7ove /ajedniGke etniGke i je/iGke odlike koje nesamo da su 4oka/ivale sliGnosti meu ovim narodima& ve su i7 i odvajaleod drugi7 neslovenski7 naroda* Panslavi/am je& stoga& mogao da 4omognervatima& Ginei i7 svesnijim nji7ovi7 slovenski7 karakteristika& da ra/vijusvest o svojoj 4ose3nosti u odnosu na neslovenske susede* rvatski4anslavi/am je& 3a0 kao i njegov Ge0ki savremenik& 3io 4re svegaantinemaGki* #n je& takoe& kako 3i se moglo i oGekivati& 3io i /aujedinjenje uCni7 2lovena& tj* 3io je jugoslovenski*9EU 2r3iji i 5rnoj Mori

4anslavi/am je& naravno& 3io 4re svega anti@turski* ri0anski slovenskisvet& a 4ose3no ,usija& smatran je 3ratskim save/nikom u 3or3i 4rotivmuslimanski7 uraka* 2tra7 od austro@ugarske i nemaGke eks4an/ije 4oGeose 0iriti u redovima sr4ske intelektualne i 4olitiGke elite tek 4osle austro@ugarske aneksije %osne i er+egovine '()H* godine* ada0nja s4oljna4olitika 2r3ije oslanjala se na ,usiju& ali nikako nije 3ila motivisanaromantiGnim snovima o slovenskom jedinstvu i solidarnosti* 2ave/ni0tvu s,usijom se teCilo 4rvenstveno /arad oGuvanja vlastite ne/avisnosti 4redo4asno0u od Austro@Ugarske i NemaGke*99Panslavi/am su i kod rvata ikod 2r3a 4ri7vatali jedino i/vesni 4ri4adni+i kulturne i 4olitiGke elite* #n

nikakvog uti+aja nije imao na veinu stanovni0tva& dakle na selja0tvo* %io jene0to 0ire 4ri7vaen u 5rnoj Mori& ali 4reteCno kao ruso=ilstvo& 4o0to je,usija 3ila vekovni /a0titnik @ 4re ilu/orni no stvarni @ od uraka*

2r3ija i ujedinjenje uCni7 2lovena2r3ija i 5rna Mora 3ile su udaljenije od uti+aja 2rednje i Za4adne

"vro4e nego rvatska* akav geogra=ski 4oloCaj& ne4ovoljniji u 4ogledu

kulturnog i ekonomskog ra/voja& otvarao je& meutim& vi0e mo@9' # romanti/mu ilirskog 4anslavi/ma vidi: orvat '(9FL&


49/296

gunosti /a stvaranje ne/avisni7 drCava* 2 dva velika seljaGka ustanka @'H)B* i 'H'* @ 4oGinje 4ro+es koji e konaGno dovesti do stvaranjane/avisne 2r3ije& oslo3oene od uraka* 2r3ija je tokom devetnaestog veka4ostu4no gradila ustanove moderne evro4ske drCave* Premda je 3ilora/do3lja /astoja& 4a Gak i /natnog na/adovanja& taj 4ro+es je 3ione4rekidan* PolitiGki Civot u 2r3iji se& 3ar od sredine devetnaestog veka&odvijao 4od uti+ajem /a4adnoevro4ski7 4olitiGki7 ideja i 4okreta* 2r4skakulturna elita je& 3udui okrenutija "ngleskoj i& naroGito& Jran+uskoj& 3ila nai/vestan naGin


50/296

B


51/296

Mara0aninovo


52/296

tek od '('B& kad je 4restolonaslednik Aleksandar 4ostao regentL na 4olitiGkiCivot /natan*9;

Pod kraj devetnaestog veka Austro@Ugarska sledi 4olitiku

onemoguavanja sr4sko@+rnogorskog 4olitiGkog ujedinjenja& a 4ose3no setrudi da s4reGi 2r3e i/ rvatske i %osne i er+egovine da se 4ove/uju sa2r3ijom* a su nastojanja a3s3ur0ke monar7ije 4ostala vidnija nakon'()9& kada se sr4ska s4oljna 4olitika oslo3odila njenog uti+aja* Poveanje3roja /a0titni7 3arijera koje je Austro@Ugarska 4ostavila kulturnim iekonomskim uti+ajima sr4ske drCave i/a/valo je snaCna stra7ovanja meusr4skim 4olitiGarima i intelektual+ima 0irom 2r3ije i Austro@Ugarske da esr4ski narod /auvek ostati 4odeljen* 2toga je stvaranje Kraljevine 2r3a&rvata i 2lovena+a '('H* godine veina 2r3a doCivela i/meu ostalog i kaoo3lik ujedinjenja sr4skog naroda* o je smatrano vaCnim istorijskim4ostignuem /a koje je vredelo 4odneti velike ljudske i druge Crtve*2tradanja 2r3ije u Prvom svetskom ratu& na 4rimer& 2r3i su Gesto smatrali /anadoknaena novim mogunostima sr4skog na+ionalnog ra/vitka*9H Ponjima je ovo ujedinjenje 2r3a tre3alo da 3ude irever/i3ilno*

#d sredine devetnaestog veka do danas osnovna ra/lika meu2r3ima u 4ristu4u ujedinjenju& 3ilo sami7 2r3a& 3ilo 2r3a i drugi7 uCni72lovena nije se ti+ala 4otre3e i 4oCeljnosti takvog ujedinjenja& ve ustavni7okvira i 4olitiGke sadrCine nove drCave* Nijedan sr4ski 4olitiGar iliintelektuala+ @ s


53/296

stvenoj drCavi* Ideali i am3i+ije so+ijalista 3ile su Gak vee od oni7 koje suimale kon/ervativne gru4e i 4artije& 4o0to su se oni /alagali /a stvaranje3alkanske =edera+ije* #ni su i stvaranje ugoslavije i stvaranje 3alkanske

=edera+ije smatrali ne samo nuCnim /a ujedinjenje svi7 uCni7 2lovenaukljuGujui i %ugareL& ve i korakom ka 3uduGoj so+ijalistiGkoj "vro4i*B)

2r4ska levi+a je insistirala na tome da je njena 4olitika su0tinskido3ra& jer se /alaCe /a toleran+iju meu narodima i 4rava 4ojedina+a& i time/adovoljava osnovna merila 4rosveenog i 7umanog 4olitiGkog morala uodnosu na na+ionalno 4itanje* Ali& u/ to& takva 4olitika je smatrana /a jedininaGin ostvarenja istinskog i trajnog jedinstva 2r3a s ostalim uCnim2lovenima i drugim 3alkanskim narodima& 4o0to 3i 7egemonija ivelikosr4ska 4revlast donele samo na+ionalistiGku omra/u i suko3e*Na+ionalna jednakost i 4oli+entri/am tre3alo je& dakle& da 3udu i sredstvo4otGinjavanja sr4skog 7egemonistiGkog na+ionali/ma& i& istovremeno&


54/296

nom rvatske& na kom e se 4oloCaju on nala/iti do '()9* godine* Ve0t4olitiGar& Kuen@edervari 4ristu4a rvatskoj kako 3i svaki guverner&

imenovan u im4erijalnoj 4restoni+i& 4ri0ao nera/vijenoj ali ne mnogone4oslu0noj koloniji* Njegove us4e7e kao administratora i organi/atora4omraGio je naGin na koji je vladao: me0avina lukavstva i nemilosrdnosti&4ove/ana sa velikim oseanjem /a sla3osti jednog dru0tva s nera/vijenim4olitiGkim Civotom& Gijim neiskusnim 4olitiGkim elitama manjkasamo4ou/danja* Kuen@edervari je u3r/o us4ostavio 4ot4unu kontrolu nad2a3orom i vladajuGom Narodnom strankom* #4o/i+ija rvatske stranke4rava i Neodvisne narodne stranke 3ila je nedelotvorna& 4re svega /ato 0toim je 3iraGko telo u srednjoj klasi 3ilo sasvim malo3rojno* 2eljaGke mase sujo0 uvek 3ile van 4olitike*B9

ak i


55/296

H

4okreta 3ila su


56/296

do '('B?* # ekonomskim 4reduslovima 4olitike


57/296

u/drCavali od stvaranja jugoslovenskog 4olitiGkog 4rograma& 4ro+enjujud da je rvatska njigovogvremena 4revi0e sla3a i 4rovin+ijalna /a tako am3i+io/ne 4lanove # aktivnostima 2trosmajera iaGkog vidi& i/meu ostalog: orvat '(9FL&


58/296

knjiga E&


59/296

62

4redstavlja


60/296

nad u&storiji srpskog naroda '(H9'& tom F& knjiga '&


61/296

svega& 4rou/rokovano sra/mernom ekonomskom /aostalo0u iudaljeno0u od 4olitiGki7 i dru0tveni7 /3ivanja u "vro4i* 2o+ijalistiGkeideje i

FB

so+ijalistiGki 4okret& uo40te u/ev& u Gitavom 4eriodu 'HF)@'('B* ne4osrednoslede i odraCavaju ra/voj /emlje u +elini* %ilo je& naravno& i krai7 ra/do3ljau kojima je strana& 4ose3no maarska domina+ija 4otiskivala so+ijalistiGki4okret i drCala ga is4od nivoa koji 3i verovatno 3io dostigao s o3/irom nara/voj industrije i 3roj radnika* Krajem F)@ti7 i 4oGetkom ;)@ti7 godinadevetnaestog veka& manje gru4e radnika& uglavnom /a4osleni7 u /anatstvu&4oGinju traCiti skraenje radnog vremena i vi0e nadni+e* e 4rve 3or3e /aradniGke 4ravi+e nisu 3ile ni organi/ovane& ni masovne @ ostale suograniGene na s4oradiGne i s4ontane 4roteste* rvatska je u to do3a 3ilauglavnom seljaGka /emlja& sa '9&9O 4ismenog stanovni0tva* Njen najvei+entar& Zagre3& imao je oko E)*))) stanovnika& od koji7 su '9O 3ili radni+i&uglavnom /a4osleni u /anatskim radioni+ama* 2vega nekoliko =a3rika je/a4o0ljavalo vi0e od stotinu radnika*B

2o+ijalistiGki 4okret su& s 4oGetka& Ginili gotovo iskljuGivo radni+i&3e/ 4odr0ke intelektuala+a* Nikakvi7 4oku0aja =ormulisanja 0ireg 4oli tiGkog4rograma nije 3ilo @ /a7tevi su 3ili ograniGeni na usko eg/isten+ijalna4itanja* Vostvo 4okreta @ a stalnog vostva /a4ravo nije ni 3ilo @ uglavnomje 4oti+alo i/ redova /anatlija& koji su do0li u dodir s nemaGkim i austrijskim

so+ijalistiGkim 4okretima i 4ri7vatili nji7ove ideje i 4olitiGke 4rograme*Neki od nji7 su i sami 3ili stran+i& veinom i/ NemaGke i Austrije& koji sudo0li u rvatsku jer je /3og manjka kvali=ikovane radne snage nji7ov rad tu3io 3olje 4laen* Alatke i ma0ine& u/ u4utstva /a nji7ovu u4otre3u i4o4ravku& uglavnom su uvoCeni i/ NemaGke i Austrije& a to su ujedno 3ile i/emlje u koje je valjalo odla/iti i /arad te7niGkog usavr0avanja* U uCojrvatskoj i 2lavoniji& a donekle i u ostalim delovima ugoslavije& mnogite7niGki termini i na/ivi alata i ma0inski7 elemenata do danas su ostalinemaGki*L

ak i oni radni+i koji nikada nisu i/a0li i/ rvatske i koji nisu 3ili

nemaGkog 4orekla Gesto su se koristili nemaGkim je/ikom* edan od ra/loga3io je nedostatak 7rvatski7 termina& ali je drugi 3ilo organi/ovanje struGni7radnika na 4rin+i4ima sliGnim +e7ovskim: oni su& naime& Celeli da /a0titesvoja /animanja od konkuren+ije di/anjem 3arijere


62/296

odve sla3& a uti+aji ekonomski ra/vijeniji7 susedni7 srednjoevro4ski7/emalja isuvi0e snaCni

FB Vidi: 1idak '(FHL&


63/296

/emljo4osedni+i unajmljivali seljaGku radnu snagu* U industriji su samivlasni+i radili u svojim =irmama& Gesto s Glanovima

# stagna+iji 7rvatske 4rivrede 4od ugarskim 4olitiGkim i ekonomskim 4ritiskom vidi:1idak '(FHL& 'EB*

F 1idak '(FHL& ;H*; 1idak '(MHL& ;H@(& '((*

FF0ire 4orodi+e* Prvi maj je& 4od uti+ajem Druge interna+ionale& 4rvi 4ut4roslavljen 'H()* godine*Haj dogaaj je o/naGio 4oGetak novog ra/do3ljau istoriji 7rvatskog radniGkog 4okreta& ra/do3lja 4oveane aktivnosti i 3oljeorgani/ovanosti* U to do3a nastaje i mali 4olulegalni sindikalni 4okret& koji4ostiCe i/vesne us4e7e u 4oveanju radniGki7 nadni+a* Prvi sindikalisti 3ilisu& 4re svega& /ainteresovani /a do3ro3it radnika& dok i7 o40ta ekonomska&4olitiGka i dru0tvena 4itanja gotovo da nisu /animala* Da 3i radni+i ostaliravnodu0ni 4rema o40tijim 4olitiGkim 4itanjima& austro@ugarske vlasti Gesto

su 3ile voljne da Gine ustu4ke u domenu Gisto radniGki7 /a7teva* 2indikalistisu& meutim& i4ak istu4ili s dva 4olitiGka /a7tev 0ireg /naGaja: traCili suo40te 4ravo glasa i 4ot4unu legali/a+iju sindikata* rvatska je ()@ti7godina 4ro0log veka 3ila jedina ustavna evro4ska /emlja u kojoj sindikatinisu 3ili 4ri/nati*L

2indikalisti su o3iGno od3a+ivali na+ionalne /a7teve kao


64/296

H 1idak'(FHL& '((*H Anali/u stava 7rvatski7 so+ijaldemokrata u na+ionalnom 4itanju u 4oslednjnj de+eniji de

vetnaestog veka daje Mross '(FL* 2iri 4ristu4 juCnoslovenskim sudjal demokratima i na+ionalnom4itanju nala/imo kod 2trugara '(FL i Perovia '(HBL& deo E&


65/296

I dalje je a4atija 4re no ugnjetavanje 3ila glavni ne4rijateljso+ijalistiGkog 4okreta* esto je 3ilo jednako te0ko u3editi radnike da tre3ada /a7tevaju o40te 4ravo glasa& kao i i/3ei 4rogon od strane vlasti /3og

F) 1idak '(FHL& E)E*F' 1idak '(FHL& E)B*

FHi/no0enja takvi7 /a7teva* Na 4rekretni+i vekova je so+ijalistiGki 4okret jo0uvek 3io sla3 i nes4oso3an da 4redvodi 0ire 4roteste ili 0trajkove* Vlastimaje Gesto 3ilo dovoljno da u7a4se ili samo /a4rete 7a40enjem nekoli+inivoa& 4a da Gitav 4okret /adugo i0Ge/ne s 4olitiGke s+ene* U4orne i4re=injene metode 4olitiGkog /astra0ivanja 3ana Kuen@edervarija 3ile su&uglavnom& vi0e no dostatne /a 3or3u 4rotiv o4o/i+ioni7 stranaka i gru4a urvatskoj*

Na4oredo s tradi+ionalnim nedostatkom /animanja radniGke klase iso+ijaldemokrata /a 3or3u /a 7rvatsku sarnostlanost i0lo je gotovo 4ot4uno4rene3regavanje radniGki7 interesa od strane drugi7 7rvatski7 4olitiGki74artija& 4reteCno /aoku4ljeni7& na+ionalnim 4itanjem* PoGetak dvadesetogveka donosi i/vesnu 4romenu u stavu o3ra/ovani7 klasa 4remaso+ijalistiGkom 4okretu*


66/296

sa 2o+ijaldemokratskom 4artijom Italije& koja je& ra/ume se& 3ila na+ionalnaitalijanska 4artija* Premda 4o svojoj ideologiji

FE Anali/u 4olitiGki7 ideja o3ra/ovane 7rvatske mladeCi uoGi Prvog svetskog rata daju Mross'(FHL& orvat '(9FL&


67/296

7rvatske 4olitiGke gru4e* Po0to je '()9* naj/ad do0ao kraj Kuen@edervarijevom reCimu& slo3oda 0tam4e 4ostaje /natnija a sindi@

FF Vidi: 1idak '(FHL&


68/296

;) Vidi: 1idak '(FHL&


69/296

slovenski7 /emalja?& deo '&


70/296

Interna+ionalisti su 4ostigli /naGajne re/ultate u 3or3i /a4o3olj0anje radni7 uslova i 4oveanje nadni+a& Gime su se jo0 vi0e ve/ali /aumereni i re=ormistiGki austrijski sindikalni 4okret nisu se odu0evljavali nirevolu+ijom& ni uni0tenjem 7a3s3ur0ke drCave* akva oseGanja 3ila su&uostalom& retka i meu radni0tvom sve do 4red kraj

;F Neki su se /alagali i /a i/menu 4ostojei7 drCavni7 grani+a ras4ad Austro@Ugarske& na4rimerL& ali nisu 4redviali 4otre3u stvaranja ma kakvi7 grani+a medu julnoslovenskim narodima*

;9

Prvog svetskog rata* Interna+ionalisti su imali gotovo 4ot4unu 4remo uslovenaGkoj so+ijalistiGkoj 4artiji& a u 7rvatskoj so+ijalistiGkoj 4artiji& kao i uso+ijalistiGkim gru4a+ijama u %osni i er+egovini& 3ili su snaCno/astu4ljeni*

Do 4rvog suko3a i/meu 7rvatski7 i sr4ski7 so+ijalista dola/i 4osleaustro@ugarske aneksije %osne i er+egovine '()H* godine* rvatski islovenaGki so+ijalisti su verovali da e aneksija ojaGati juCnoslovenskielement u a3s3ur0koj monar7iji i /emlju 4ri3liCiti


71/296

Po 4rvi 4ut se javila ideja da je so+ijali/am kao ideologija i 4olitiGkisistem moni 4reo3raCavatelj dru0tva& koji je u stanju da ostvari jedinstvouCni7 2lovena* o uverenje e se odrCati meu jugoslovenskimkomunistima sve do )@ti7 godina& a i ito ga se drCao*L 2matralo

;; Vidi: 2trugar '(FL Perovi '(HBL& deo E&


72/296

4rotivnik samo austro@ugarskog im4erijali/ma i agresije @ Cestoko jekritikovao i sr4ske aneksije '('E* i '('9* godine i& 4ose3no& ugnjetavanjeAl3ana+a* akode se /alagao /a 4ravo -akedona+a na autonomiju& 4a Gak i4ravo da se konstitui0u kao na+ija*

.ju3ljanska kon=eren+ija i re/olu+ija i/ ivolija 4oka/ale su 4redPrvi svetski rat da so+ijalisti ra/ni7 jugoslovenski7 na+ija nemaju vei7

;H #ve e deje uti+ati na s7vatanja o organi/a+iji ugoslavije 2ime -arkovia& koji e 4oslePrvog svetskog rata 4ostati vodei komunistiGki teoretiGar na+ionalnog 4itanja*

;( Vidi:1idak '(FHL&9'B@*

;


73/296

te0koa u /ajedniGkom radu u du7u jugoslovenstva* Neslaganja koja su sejavljala& ukljuGujui ona o naGinu na koji tre3a da se 4ostigne ujedinjenjeuCni7 2lovena& 3ila su 4revas7odno u/rokovana Ginjeni+om da su nekiso+ijaldemokrati veinaL 3ili umerenja+i re=ormistiL& dok su drugimanjinaL 3ili radikali revolu+ioneriL* Nji7ovo 4ri4adanje 7rvatskoj&slovenaGkoj ili sr4skoj na+iji 3ilo je tek od s4orednog uti+aja na nji7ovao4redeljenja* Posle Prvog svetskog rata& jugosiovenski komunisti e 3itijedan od naslednika 4redratni7 so+ijalistiGki7 4artija* Podela i/meuumerenjaka desni+eL i radikala levi+eL 4ojavie se i meu njima*Pri4adanje jednoj od ovi7 dveju gru4a /natno vi0e e uti+ati na stavovekomunista 4rema na+ionalnom 4itanju& nego nji7ovo 4ri4adanje odreenojna+iji*

;F


74/296

Drugo 4oglavlje


75/296

K#NINUI" I N"D#2."DN#2:UM#2.#V"N2V# I

2"PA,AIZA- K#-UNI2IK"PA,I" UM#2.AVI"& '('H@'(EB*

Na+ionalno 4itanje u sovjetskoj drCavi

ri su se revolu+ije dogodile u ,usiji '('; Je3ruarska& koja je/3a+ila +arsko samodrCavlje i #kto3arska& koja je dovela na vlast3olj0evike& dok je trea ot4oGela u neruskim /emljama ruskog +arstva* Njunijedna 4olitiGka gru4a ni 4okret nisu ni organi/ovali ni 4redvodili @ to suGinili ljudi ra/liGiti7 4ogleda& ali Giji je 4olitiGki +ilj 3io /ajedniGki: 3or3a4rotiv ruske drCave& a /a samostalnost nji7ovi7 naroda* egemonistiGkaruska drCava stvorila je jedinstvenu o4o/i+iju mada retko u smislune4osrednog save/ni0tvaL od najra/liGitiji7 4olitiGki7 4okreta* o jedinstvo&4remda 4rivremeno& odigralo je /naGajnu ulogu u ru0enju ancien r=gime@a*.enjin i 3olj0evi+i su ve0to koristili ova antiruska oseanja*' Nji7ova

4ro4aganda 3ila je usredsreena na 4ravo naroda na samoo4redeljenje io0tro je kritikovala velikoruski 0ovini/am* edna od tri najvaCnije 4olitiGke4arole koje su 4omogle 3olj0evi+ima

' Kolakovski '(H'L& 'HF& 4odvlaGi i/u/etnost .+njinuvi7 s7vatanja u so+ijaldemokratskom4okretu 4re Prvog svetskog rata:* ** **.enjin je 4rvi u na+ionalnom 4itanju o4a/io veliku /ali7u moikoju so+ijaldemokratija moCe i mora iskoristiti /a svoju stvar& umesto da u na+ionalnim suko3imavidi samo 4re4reku?*

;(


76/296

da 4o3ede u graanskom radu '('H@'(EEL 3ila je:


77/296

ve je /a7tevala saradnju stanovni0tva& odnosno njegovu masovnu mo@3ili/a+iju* Do ne4ismeni7 i 4ot4uno neo3ra/ovani7 masa 4ro4aganda ne 3imogla da do4re& te su otud 4ismenost i i/vestan ste4en o3ra/ovanja 3ilikulturna i o3ra/ovna 4ret4ostavka komunistiGke vlasti*

Krajem E)@ti7 godina sovjetskom vostvu je 4ostalo jasno danovostvorene 4olitiGke& te7niGke i ekonomske elite u neruskim /emljamais4oljavaju snaCnu 4rivrCenost svojim na+ijama& ali su i dalje drCali da e u3udunosti 3iti mogue stvoriti nadna+ionalnog sovjetskog Goveka*#snovna ideja 3ila je da e na+ionalni identitet nastaviti da 4ostoji& ali da ei/gu3iti 4olitiGki 4oten+ijal* 2taljin je 4isao da e na+ionalna kultura 4o=ormi 3iti na+ionalna& a 4o su0tini so+ijalistiGka* o je /naGilo da e se je/iki neki o3iGaji oGuvati& dok e 4olitiGka lojalnost i 4olitiGki identitet 3iti


78/296

Priroda Kominterne

rea komunistiGka interna+ionala KominternaL od svog osnivanja&marta '('(& 3ila je 4od kontrolom ruski7 3olj0evika& koji su smatrali da taj4oloCaj


79/296

ali da nikada nisu 3ili ni u tako o4asnom 4oloCaju* ;.enjinova 4artija je 3ilauverena da 4risustvuje ostvarenju -arksovi7 katakli/miGki7 4roroGanstavao kraju ka4itali/ma& i oGekivala je da e dru0tveni suko3i u "vro4i 4osle'('H* u3r/o dostii vr7una+ i dovesti do konaGnog i oslo3aajueg suko3a:komunistiGke 4roleterske revolu+ije*

Kominterna je& uglavnom 4od uti+ajem .enjinovi7 ideja& 4oGela na4redstojeu svetsku revolu+iju da gleda ne samo kao na unutarna+ionalnisuko3 4roletarijata i 3urCoa/ije& ve i kao na 4roi/vod meunarodni7suko3a* 2vetskoj revolu+iji imao je da 4ret7odi svetski rat& u kojem eideologije suko3ljeni7 strana nuCno 3iti na+ionalistiGke*HKomunisti morajura/likovati na+ionali/am ugnjetaGa i 3oriti se 4rotiv nji7L od na+ionali/maugnjeteni7 i 3oriti se /a nji7 i sa njimaL* Z3og nadna+ionalnogkomunistiGkog interna+ionali/ma komunisti& 4rema tome& ne tre3a da se

u/drCavaju od me0anja u suko3e medu narodima* .enjin je takvu


80/296

nosima meu Glanovima& 4ose3no i/meu vi0i7 i niCi7 4olitiGki7 tela unutarsame 4artije* .enjin je& sa svojstvenom mu direktno0u& od svoji7 3olj0evikatraCio da 3udu s4oj mladoturaka i je/uita*

.enjinistiGki kon+e4t revolu+ionarne 4artije& ideolo0ki iorgani/a+iono jake& ali s4remne na ustu4ke i taktiGka save/ni0tva& gotoveGak da 4reu/me ideje i 4arole ideolo0ki7 4rotivnika samo ako su one4o4ularne u masama& ostavio je veliki utisak na mnoge so+ijalistiGkiorijentisane o3ra/ovane i 4oluo3ra/ovane mlade ljude u nera/vijenim/emljama*'ENji7 su 4rivukli energiGnost& radikali/am i 4rividna e=ikasnostkomuni/ma u 4reva/ilaCenju


81/296

4artija je 4o svaku +enu morala 3iti s4a0ena od toga da 4ostane teksled3enik masa i nji7ovi7 /a7teva @ .enjin i njegovi sled3eni+i su4re4u0tanje s4ontanitetu masa& ili 4ot4adanje 4od uti+aj ili vlast o3iGnoneu4oredivo 3rojniji7


82/296

nistiGki7 drCava tre3alo je da 4oGivaju na


83/296

stali


84/296

2lovena+a* Kominterna je smatrala da sr4ska na+ija ima mali revolu+ionarni4oten+ijal& 4o0to je i na unutra0njem i na s4oljnom 4lanu 3ila /adovoljna4oratnim evro4skim grani+ama& tj* /ainteresovana /a oGuvanje statusa Tuo*

Kominterna je novu drCavu smatrala nasledni+om Austro@Ugarske&novom


85/296

Kominterna je '('(@'(E'& Kraljevinu 2r3a& rvata i 2lovena+asmatrala 4roi/voljnim s4ojem ra/liGiti7 3alkanski7 regiona& koje na oku4une drCi ni0ta sem oruCani7 snaga i 4oli+ije 4o3edniGke Kraljevine 2r3ije*

%olj0eviGka vlast je '('(* 3ila jo0 uvek sla3a& 4a Kominterna nije s4reGila& amoCda nije ni mogla da s4reGi nastajanje jedinstvene KomunistiGke 4artijeugoslavije* A i4ak je Kraljevinu 2r3a& rvata i 2lovena+a smatrala tolikoneintegrisanom da nikada ne moCe 3iti autonomni& samostalni


86/296

Dva ujedinjenja

2ve komunistiGke 4artije i/meu dva rata verovale su da /3ir ideja-arksa& "ngelsa i .enjina @ 2taljinovo ime je dodato 9)@ti7 godina @o3ja0njavaju sve osnovne /akone istorije i da imaju univer/alno vaCenje*ako je osnovni /adatak komunista 3ila 4rimena ti7 ideja na anali/u4olitiGki7& ekonomski7 i so+ijalni7 uslova u nji7ovim /emljama*KomunistiGka 4artija ugoslavije je uvek 4odvlaGila da Gitava njenarevolu+ionarna aktivnost& ukljuGujui i njenu 4olitiku u na+ionalnom 4itanjuu ugoslaviji& 4oGiva na u4ravo takvoj 4rimeni ovog


87/296

EH Vidi& i/meu ostalog: Perovi '(H@'L&


88/296

ujedinjeni* 2r3i& meutim& nikada nisu 4ostali ugosloveni u smislu ra/vojanove na+ionalne svesti& 3ilo 4olitiGke 3ilo kulturne* ugoslovenskikomunisti su uglavnom govorili o


89/296

Unitari/am komunista

UnitaristiGko jugoslovenstvo nije 4oGetkom E)@ti7 godina 3ilo/vaniGna drCavna 4olitika& 4remda je drCava 3ila +entralistiGkiorgani/ovana*99 #no 4ostaje /vaniGna 4olitika tek 4o /avoenju kraljevediktature '(E(* godine* Komunisti su 4ak 3ili unitaristi od samog stvaranjaugoslavije* Za nji7 su ra/like i/meu 2r3a& rvata i 2lovena+a 3ile/anemarljive i 4rivremene& ne0to 0to e u3r/o i/3risati ra/voj industrije&ka4itali/am i sile trCi0ta& kao i jedinstven 4ravni sistem& administra+ija io3ra/ovanje* Neki komunisti su Gak verovali da ugoslavija u4ravo ula/i udru0tveno@ekonomski& kulturni i na+ionalni 4reo3raCaj nalik onom koji sedogodio u NemaGkoj 4o ujedinjenju 'H;'* 5esare+ je& na 4rimer& verovao da

jugoslovenstvo moCe stvoriti mir i solidarnost i/meu 2r3a& rvata i2lovena+a& ali da je samo so+ijalna revolu+ija 4o3eda komuni/maL ta kojamoCe ukinuti dru0tvene klase& ujediniti narod i stvoriti skladno dru0tvo* Naovaj je naGin s 4ravom kritikovao one romantiGne jugoslovenskena+ionaliste koji su verovali da e ujedinjenje ne samo ra/re0iti na+ionalno4itanje ve i stvoriti skladno dru0tvo on sam je& meutim& nji7ov na+ionalniuto4i/am /amenio /a komunistiGku uto4iju*9B

#d jugoslovenskog 4roletarijata su komunisti oGekivali da4reva/ie regionalne ra/like i 4ostane


90/296

(9nim radikalno unitaristiGki nastrojenim 3urCoaskim 4olitiGarima& 4a su urvatskoj komunisti 4onekad 4odrugljivo na/ivani


91/296

(Bmarksiste& 3ila instrument ka4italistiGke eks4loata+ije i ugnjetavanja* Partijase odredila kao


92/296

5rnogora+a nisu se3e smatrali 4ose3nom na+ijom u odnosu na 2r3e i4odrCavali su stvaranje ugoslavije* #ni su& meutim& 3ili ne/adovoljni4ot4unim gu3itkom svi7 +rnogorski7 drCavni7 tradi+ija i sim3ola& kao i4revla0u 4olitiGki7 i vojni7 elita i/ uCe 2r3ije i nji7ovom metodomvladavine koja se Gesto oslanjala na 4risilu* -akedon+i u to vreme nisu 3ilina+ija s ra0irenom 4olitiGkom sve0u& ve 4revas7odno etniGka gru4ara/liGita od %ugara i 2r3a* Nji7ov 4uni 4reo3raCaj u modernu na+ijudogodilo se tek nakon '(B* #no 0to je 3itno& meutim& je to da su5rnogor+i i -akedon+i& koji nisu imali jaGi7 na+ionalni7 4olitiGki7 4okreta&u komunistima& i 4ored nji7ovog 4rojugoslovenskog stava& videli svoje3ranitelje& jer su ovi 3ili 4rotivni+i svakog o3lika sr4skog na+ionali/ma i


93/296

je revolu+ionarni 4oten+ijal demonstra+ija& 0trajkova& seljaGki7 4o3una i4rotesta demo3ilisani7 austro@ugarski7 vojnika* Kominterna je oGito vrlomalo /nala o situa+iji u Kraljevini 2r3a& rvata i 2lovena+a* ako je& na

4rimer& i 4ored toga 0to je sr4ska veina u %osni i er+egovini odu0evljeno4ri7vatila ujedinjenje uCni7 2lovena& Kominterna o3javila da se


94/296

(;


95/296


96/296

4olitika? strogog oGuvanja distan+e 4rema komunistima* 2lovenaGkiklerikal+i su 3ili agresivni antikomunisti i antisovjeti& 4rvenstveno/ainteresovani /a uGe0e u vladama 3eogradskog reCima i i/nuivanjeustu4aka od njega& 4ose3no u smislu vee samostalnosti /a 2loveniju inji7ove vee vlasti u njoj*

Veina komunista je se3e smatrala ljudima radikalne levi+e& koji se3ore 4rotiv svi7 o3lika ugnjetavanja* Zato su im -arkovieva s7vatanja 3ilate0ko 4ri7vatljiva @ nisu mogli odreena ra0irena oseanja ugnjetenosti dasmatraju neautentiGnim& tj* kao oseanja koja nisu odra/ stvarnog stanjaugnjetenosti* 2em toga oseanja na+ionalne ugnjetenosti oGito su motivisalaljude na 4olitiGku i revolu+ionarnu ak+iju& 4a je /a 4artiju 3ilo korisno dastvori 4rogram koji 3i mogao usmeravati i kanalisati ove /natne energije kakomunistiGkim revolu+ionarnim +iljevima*

-arkoviev marksi/am je 3io veran osnovnom uGenju& Gakdoktrinaran* -arkovi se /alagao /a okrenutost 4artije radniGkoj klasi& 4onjemu jedinoj revolu+ionarnoj dru0tvenoj gru4i& a 4rotiv svi7 4oku0ajamo3ili/a+ije


97/296

ideja* #n je& meutim& u tekstovima ove dvoji+e komunistiGki7 teoretiGarauglavnom na0ao ono 0to su oni 4reu/eli od evro4skog li3erali/madevetnaestog veka& 4a je i njegova


98/296

Pravo na ot+e4ljenje& tvrdio je dalje -arkovi& ne tre3a ostvarivati4osredstvom


99/296

kovi je tvrdio da je suverenitet in7erentan 7rvatskoj& slovenaGkoj i sr4skojna+iji* #n je ugoslaviju de=inisao kao uniju suvereni7 naroda ali ne isuvereni7 drCava: kao ne0to vi0e od =edera+ije& a i4ak ne kaokon=edera+iju* Njegova neodreenost& koja se graniGila s ne/nanjem&ostae trajna karakteristika jugoslovenski7 komunista u svim nji7ovim4otonjim ras4ravama o konL=ederalnim re0enjima* Ako 3i se 4odkon=edera+ijom 4odra/umevala unija ve 4ostojei7 drCava& -arkovi nijemogao 3iti /a nju& jednostavno /ato 0to je u njegovo vreme 4ostojala samojedna drCava @ Kraljevina 2r3a& rvata i 2lovena+a* Ako 3i se& 4ak& 4odkon=edera+ijom 4odra/umevala unija u kojoj /ajedniGka +entralna vlast imasamo odreena ograniGena 4rava nad na+ijama koje je Gine& ali nikakva nadnji7ovim graanima& moglo 3i se doka/ivati daje -arkovi 3iokon=ederalista*

-arkovi kao da nije 3io svestan da njegovo ve/ivanje trajnesuverenosti /a 7rvatsku& slovenaGku i sr4sku na+iju so3om ne 4ovlaGi ni4otre3u =ederalnog ni kon=ederalnog ureenja* -oglo se /alagati /a jednuugoslaviju u kojoj 3i na+ije koje je Gine 3ile suverene i imale 4ravo naot+e4ljenje& i istovremeno 3iti /a njenu +entralistiGku i& Gak& unitaristiGku&organi/a+iju* A mogua je i =edera+ija ili kon=edera+ija unutarjednona+ionalne drCave n4r* 2jedinjene AmeriGke DrCaveL* -arkovi nes4e+i=ikuje koje 3i od drCavni7 ustanova i ministarstava 3ili /ajedniGki trimaautonomnim jedini+ama& a 0ta 3i imala svaka od nji7 4onaoso3& ali seotvoreno 4rotivi /ase3nim oruCanim snagama i o4redeljen je /a jedinstveno

ekonomsko trCi0te* #n je 3uduu ugoslaviju 4re konaGne 4o3edekomunistiGke revolu+ijeL video kao li3eralno@demokratsku drCavuevro4skog modela*F.i3eralno@demokratske ustanove 3i& i/meu ostalog&jemGile 4o0tovanje 4rava na+ionalni7 manjina& onemoguavajui tiranijuveine nad manjinom* o je 3ilo vaCno jer 3i& Gak i u/ 4odelu na autonomnejedini+e ili 4ot4unu 4odeluL& i 7rvatska i sr4ska jedini+a trodelne sr4sko@7rvatsko@slovenaGkeL ugoslavije& /3og teritorija s me0ovitimstanovni0tvom& neminovno o3u7vatale i /natne manjine*

-arkovievo re0enje na+ionalnog 4itanja 3ilo je moCda 4rimerenije/emlji vei7 demokratski7 tradi+ija i levi+a je imala 4ravo ot4uCujui ga da

gre0i mislei da ima 4uno 4rostora /a demokratske re=orme i da naivnoveruje da su 3eogradski +entralisti s4remni na vee ustu4ke no 0to je stvarno3io sluGaj* #n je& 4ak& 3io u 4ravu kada je tvrdio da situa+ija u ugoslavijinije /rela /a revolu+iju* 2 jedne je strane u o4tuC3ama levi+e da desni+a nijerevolu+ionarna ve re=ormistiGka 3ilo dosta istine& ali je s druge o4re/desni+e u 4ristu4u na+ionalnom 4itanju delom 4oGivao na njenom jasnijemsagledavanju o4asnosti od na+ionalistiGkog

-arkovi '(E9aL& E(@9*

F -arknvie'(E9L& ''H@EE* -arkovievi o40ti 4ogledi na na+iunulnu autonomiju i/loCeni su

u: i3id*& 4oglavlje 2&


100/296

ekstremi/ma u ugoslaviji& i on se& imajui u vidu na+ionalistiGke 4okoljetokom Drugog svetskog rata& 4oka/ao o4ravdanim*

Partijska levi+a je 3ila sklonija radikalnijem 4ristu4u na+ionalnom4itanju i tvrdila je da komunisti tre3a da se 3ore ne samo /a ustavno4ri/navanje 4rava na samoo4redeljenje& ve i /a njegovo ostvarenje& 4o0to4ravednog re0enja na+ionalnog 4itanja u okvirima jugoslovenske


101/296

koje 3i se to odnosilo& ni o novim grani+ama koje 3i 3ile us4ostavljene @ 0toje dodatni doka/ u 4rilog tome da su komunisti samoo4redeljenje iot+e4ljenje smatrali 4re svega taktiGkim sredstvom*L

rea 4artijska kon=eren+ija januara '(EB*

KljuGni dogaaj u traCenju nove 4olitike u na+ionalnom 4itanju4redstavlja rea 4artijska kon=eren+ija& odrCana u %eogradu januara '(EB*FE

Iako je i 4re nje na+ionalno 4itanje ve i/a/ivalo Cestoke 4olemike iovladalo 4artijskom 0tam4om& tek na ovoj kon=eren+iji je 4artija 4ri/nalavaCnost na+ionalnog 4itanja u ugoslaviji i& 4ose3no& 7rvatsko@sr4skog

suko3a* #dma7 je do0lo do neslaganja oko 4rirode i u/roka na+ionalnog4ro3lema& kao i oko metoda njegovog re0avanja* o e neslaganje unaredni7 deset godina 3iti najvaCniji u/rok nejedinstva jugoslovenski7komunista* No& '(EB* jo0 uvek nikom u jugoslovenskoj 4artiji i Kominterninije 4adalo na um da 3i moglo 3iti vi0e od tri na+ije u ugoslaviji* Pro+es


102/296

drCava* Desni+a je 3ila uverena da 3or3a 4rotiv velikosr4skog 0ovini/matre3a da 3ude 4raena jednako odluGnom 3or3om 4rotiv se4arati/ma&iredenti/ma i na+ionali/ma ugnjeteni7 naroda* .evi+a je u tome videla nesamo 4odr0ku statusu Tuo& nego i neo4ravdano 4oistoveivanje oseanja&reak+ija i verovanja ugnjetaGa i ugnjeteni7*

rea kon=eren+ija je stala na stanovi0te da je 4ro+es asimila+ije2r3a& rvata i 2lovena+a u jednu na+iju u samom 4oGetku /austavljen& /3ogtoga 0to sr4ska &&3urCoa/ija?


103/296

3alkansko@4odunavsku komunistiGku su4er@drCavu koja 3i i sama 3ila deosvetskog save/a sovjetski7 re4u3likaL nisu navedeni& ali je 4redviano dao3u7vati Al3aniju& %ugarsku& MrGku& Kraljevinu 2r3a& rvata i 2lovena+a&-aarsku i ,umuniju*FFVaCno je 4rimetiti da je& 4remda 3i se sastojala odmanji7 jedini+a& ugoslavija i4ak tre3alo da ue u 3alkansku =edera+iju kao4ose3na jedini+a& 3a0 kao i ostale koje su& i 4ored /naGajni7 manjina& 3ile uosnovi jednona+ionalne drCave* Iako je od3a+ila ranije nekritiGko verovanjeu na+ionalno jedinstvo ugoslavije& 4artija jo0 uvek nije smatrala da su 2r3i&rvati i 2loven+i meuso3no isto toliko ra/liGiti koliko i od drugi7 susedni7na+ija*

Neki od stavova o na+ionalnom 4itanju usvojeni7 na reoj kon=e@ren+iji ostae deo 4artijskog 4ogleda na na+ionalno 4itanje sve do ko@munistiGkog dolaska na vlast '(B* godine: 'L vladajua elita u 4artijskom

reGniku


104/296

Uti+aj KominterneKominterna je mnogo 3olje od jugoslovenski7 komunista /nala

koliko je vaCan i du3oko ukorenjen na+ionali/am& naroGito u seljaGkim

masama* #na je 3ila uverena u ogromni revolu+ionarni 4oten+ijalna+ionalnog 4itanja u ugoslaviji& a da uo40te nije drCala da revolu+ija imaiole o/3iljniji7 i/gleda u toj nera/vijenoj /emlji& /emlji s malo3rojnomradniGkom klasom& ukoliko se komunisti 3udu iskljuGivo o3raaliindustrijskom 4roletarijatu* -ada je i levi+a KP verovala u neo47odnostradikalni7 mera& njeno vienje ugoslavije nikada nije 3ilo istovetnoKominterninom& koja ju je smatrala Gisto im4erijalistiGkom tvorevinom*ak i kada se slagala s Kominternom da ugoslavija jeste save/ni+a


105/296


106/296


107/296

Neslaganja unutar KP oko na+ionalnog 4itanja Gesto su 4rerastala usuko3e takve snage da su 4retila da je uni0te* Unutar same KP& 4ri tom&nikada nije 3ilo 7rvatsko@sr4skog suko3a ni o jednom temeljnom 4itanju& 4ani o na+ionalnom* Dok je 3ilo =rak+ija negde do sredine 9)@ti7 godinaL&na+ionalni sastav im je 3io me0ovit* U 4artiji nikada nije 3ilo ni 7rvatske nisr4ske =rak+ije* #tud ni s4or oko na+ionalnog 4itanja @ i 4ored toga 0to je uvi0e navrata o/3iljno naru0io jedinstvo 4artije nikada nije 4rerastao u suko3i/meu rvata i 2r3a*

o0 uvek ne4ot4uni istorijski i/vori i4ak u4uuju na to da je neki7ra/lika u 4ristu4u na+ionalnom 4itanju i/meu 3eogradski7 i /agre3aGki74artijski7 organi/a+ija 3ilo& i da 7rvatski i sr4ski komunisti nisu 3ili sasvimoslo3oeni uti+aja odgovarajui7 na+ionalni7 ideologija*;-eu 4rva+imaKP 3ilo je& na 4rimer& nekoliko intelektuala+a& Glanova 4redratne

2o+ijaldemokratske 4artije 2r3ije* i komunisti nisu 3ili sr4ski na+ionalisti idosledno su se i srGano o4irali svim o3li+ima 4rogona& na na+ionalnoj ilireligijskoj osnovi* Vo desni+e 2ima -arkovi& re+imo& jamaGno nije 3iosr4ski na+ionalista& ali 3udui da je so+ijalista i marksista 4ostao u etniGki7omogenoj 2r3iji& to je @ kao i u sluGajevima neki7 drugi7 sr4ski7komunista @ do4rinelo manjku oseaja i ra/umevanja /a 4ro3lemena+ionalno 7eterogene /emlje*;F Po3eda 4artijske levi+e je& meutim&unekoliko


108/296


109/296

da je


110/296

ree 4oglavlje


111/296

IZ.AZAK IZ IZ#.A5I": PUK#-UNI2IK" PA,I"

UM#2.AVI" KA NA,#DN#-J,#NU& '(EB@'(B'*

Po/adina @ tinjajui na+ionali/am

anuara '(E* u7a40eno je 4et 4rvaka rvatske re4u3likanskeseljaGke stranke @ Vladko -aGek& uraj Krnjevi& osi4 Predave+& AugustKo0uti i 2tje4an Ko0uti*' Dva mese+a kasnije su 4oslani+i ,22 u3eogradskoj sku40tini 4ri7vatili +entralistiGki Vidovdanski ustav i dinastijuKaraorevia& a na/iv svoje 4artije 4romenili u


112/296

neki naGin& 3io /avr0ni stu4anj u 4reo3raCaju rvata u modernu evro4skuna+iju*

2mene vlada i =ormiranje koali+ioni7 ka3ineta 3ili su Gesta 4ojava unesta3ilnom 4arlamentari/mu meuratne ugoslavije& ali su 2r3i uvek 3ilidominantni*92mrtno ranjavanje 2tje4ana ,adia i u3istvo i ranjavanje jo0nekoli+ine Glanova 22 u sku40tini& juna '(EH& dali su 4ovod kraljuAleksandru da ras4usti sku40tinu& sus4enduje Ustav i strogo ograniGiaktivnosti 4olitiGki7 4artija*B Ali i 4re toga je 3ilo kru4ni7 kr0enjademokratski7 4ostu4aka i i/3orni7 mani4ula+ija*Zavoenje diktature 3iloje samo 4oslednja e4i/oda u 4ro+esu o4adanja 4arlamentari/ma i li3eralno@demokratski7 ustanova '('H@'(E(* Pod diktaturom je /avedena +en/ura0tam4e& uGestali su 4rogoni 4rotivnika reCima i 4orastao je 3roj 4olitiGki7/atvorenika*F-ase se& 4ri svem tom& nisu o4irale* Parlament je kod 2r3a 3io

i/gu3io autoritet& 4re svega& jer se Ginio nemonim u re0avanju na+ionalnogsuko3a* rvati su ga& sa svoje strane& videli kao ustanovu kojom dominirasr4ski na+ionali/am* 22 je& /a vreme diktature& svojom osnovnomduCno0u smatrala 3or3u /a 7rvatsku na+ionalnu autonomiju i ne/avisnost&a ne /a o3novu 4arlamenta* Zainteresovanost stranke /a li3eralno@demokratske 4olitiGke ustanove uglavnom je /avisila od ste4ena u kojem jenala/ila da te ustanove mogu do4rineti ostvarenju 7rvatski7 na+ionalni7+iljeva*;

Kralj Aleksandar je u/eo /a svoje ministre 4olitiGare i/ /a3ranjeni74artija* #Gigledno je daje njegova diktatura 3ila u4ravljena 4rotiv

4arlamentari/ma kao sistema vlasti& a ne toliko 4rotiv 4ojedini7 4olitiGaraGak i kad su 3ili korum4irani i na+ionalistiL* -nogi 4olitiGki 4rva+iuglavnom 2r3i& ali i ne0to 2lovena+a& 3osanski7 muslimana i rvataL u0lisu u vladu& ili 4ri7vatili unosne 4oloCaje u drCavnoj administra+iji&di4lomatiji i 4redu/eima 4od drCavnom kontrolom* -alo novi7 4olitiGki7imena se 4ojavilo /a trajanja diktature* injeni+a da su toliki 4olitiGari4ristali da rade u vladama koje nisu 3ile i/a3rane i koji@

9 # 4olitiGkom Civotu meuratne ugoslavije vidi& i/meu ostalog: PavloQit+7 '(;'L& 4oglavlje E


113/296

Na+ionalni suko3i uGinili su da ot4or 4olitiGki7 4artija 3ude sasvim mlak is4reGili stvaranje trajnog& ujedinjenog svejugoslovenskog =ronta 4rotivdiktature*H

Ustavom koji se4tem3ra '(9'* donosi kralj Aleksandar kruna 4ostajeosnovni ustavni Ginila+ i stoCer 4olitiGkog Civota u +elini*( 5entralistiGkoorgani/ovanje ugoslavije& /a4oGeto s Vidovdanskim ustavom '(E'& sada jenastavljeno s novim Carom i u4orno0u* Nije 4ro4agiran samo +entrali/amve i unitari/am& a Ustav i/ '(9'* je tre3alo da do4rinese stvaranjujedinstvene jugoslovenske na+ionalne svesti* Postojanje 7rvatskog& ili makog drugog& na+ionalnog 4itanja jednostavno nije 4ri/navano& i jedino jejugoslovenska na+ija 3ila 4ri/nata* Kralj se nadao da e na+ionalno 4itanjere0iti ukidajui ga* #n je 4osegao /a mnogim merama da 3i to ostvario&ukljuGujui i 4odelu ugoslavije na 4okrajine /vane


114/296

a4arata* Veina ministara& o=i+ira& 4oli+aja+a i drCavni7 Ginovnika jo0 uveksu 3ili 2r3i* Diktatura odevena u ustavno ru7o& 4otrajala je do smrti kraljaAleksandra '(9B& a u ne0to u3laCenom o3liku nastavio ju je i kne/ Pavle*Ustav je& mada u/ /natne do4une i i/mene odreda3a do koji7 je dovela4olitiGka 4raksa& ostao =ormalno na sna/i sve dok komunisti nisu doneli svojustav '(BF* godine* okom Drugog svetskog rata je& na 4rimer& kralj PetarII& Gak i s ne4uni7 dvadeset godina& 4o svojoj volji ra/re0avao i imenovaoGlanove jugoslovenske vlade*'E

Pod 4ritiskom kraljeve diktature& u3r/ano se odvijao 4reo3raCaj7rvatskog na+ionali/ma u /atvorenu i Gesto agresivnu ideologiju* -nogi7rvatski na+ionalisti su 9)@ti7 godina videli rvatsku kao oku4iranu/emlju*'92r3e na vlasti su smatrali gru4om ljudi& kulturno& 4si7olo0ki i usvakom 4ogledu tuom& koja se vlasti domogla /a7valjujui sili& sr4skoj

3rojaGnoj 4remoi i istorijskim okolnostima& ali 3e/ 4ristanka 7rvatskognaroda* #vakav stav 3io je ekstremniji od o3iGne tvrdnje da se na+ionalna4rava 7rvatskog naroda ne 4o0tuju* #n je i0ao na ruku sklonosti na+ionalistada /a sve lo0e na savremenoj 4olitiGkoj s+eni a Gesto i u na+ionalnojistorijiL krive


115/296

Z3og toga su neki n

Documents

Aleksa Djilas Osporavana-zemlja