Naslov originala:

Agnes ImhofDie Knigin der Seidenstrae

obrada: Lenawww.balkandownload.org

Agnes Imhof

KRALJICA PUTA SVILE

S nemakog prevelaJulijana Vuleti uri

Uveu i Romanu Hokeu Da osim pevaica ejtan ne imadedruge ome da nam sapne oko vratanit pod drugim barjakom da nas povedenit kakvo drugo iskuenje da nas zavedei to bi bilo i vie nego dovoljno. El Dahiz Ko se bavi muzikom, igra se duama.Ibn Hindu

Bagdad, leta gospodnjeg 819.

Jo jedna sparna no spustila se nad kalifovom palatom. Sveanipaviljon, otvoren ka dvoritu, bee osvetljen. Evnusi u crnim svilenimodorama raspremahu lagano ostatke obeda vraajui u kuhinju srebrneposluavnike, raskono servirane punjenim pticama, alvom odbadema, smokvama pikovanim orasima. Kad god bi sluge prolazileispod lelujavih srebrnih lampiona, zableskali bi zidni mozaici poputdragulja. Uukan u mirisne iraske rue leao je jedan peeni paun,rairenog beivotnog repa.

Kalif Ibrahim i njegovo drutvo sad preoe na vino. Robinje suprskale divane od ebanovine vodicom od narandinih cvetova, aplesaice su zanosno njihale kukovima svetlucavim poput svile. Alinisu one privlaile panju gostiju: izmeu lukova gde se dvoranaotvarala ka dvoritu bee razapet zlatom protkan brokatni zastor.Vibrirajui ritmovi iza tog zastora uspaljivali su mukarce vie i od vinaili letnje noi.

ekajte samo Arib! Salim njeno ime izgovori kao netozabranjeno, kao neto to je podjednako zanosno i opasno. Pisar pokazana uzdignuto mesto u sredini prostorije gde je kalif svojim mesnatimusnama klizio preko ruke neke robinje. Ona je najuvenija robinjapevaica u kalifovom carstvu. Ni sam Ibrahim, vladar vernika, nijemogao da odoli njenim arima. itav Bagdad oboava Arib.

Bosonoge plesaice su nogama udarale o pod, svileni velovi paralisu vazduh zasien ambrom. Samo onaj plavokosi mukarac, kome seSalim obratio, nije podlegao arima boja i zvukova. Ni vino nije uspeloda potre hladnou svetlih oiju Volframa fon Auea. Meutim, tek blaganapetost na licu je odavala da on iza ove nepomine maske netoskriva. Pored Arapina siunih udova izgledao je poput nezgrapnogdina. Njegove viljaste ruke su pak govorile da dobro rukuju maem,a tek zarasli oiljak od sablje na glatko obrijanoj bradi ostavljao jeutisak nepredvidljivosti.

Arib ponovi on podrugljivo. Nema imama koji je ne biproklinjao kao telesni greh. Nema muftije koji ne bi pozvao da je

kamenuju. Ako se moe verovati glasinama, pola bagdadske mladei jezbog nje upropaeno. Poznajete li je?

Poznajem li je?! ree Salim uz glasan smeh. Vidi se da vi prviput imate tu privilegiju da pijete s kalifom. Alaha mi, zbog nje bi seovek i vere odrekao!

Ko svoju veru izgubi, ubrzo gubi i glavu odgovori Volfram. Onse spretno pomeri unazad kako bi napravio mesta peharniku da sipapie. Ali ako neko svoju glavu stavlja na kocku zbog neke pevaice,onda ga i ne treba aliti. Mladiu naredi da mu dospe vina iz tekeritlije.

Pevaj, Arib! Opij me, tvoj sam rob! urlao je neki starac kome sepljuvaka cedila s tankih usana. Ofarbana kosa mu je bila u kontrastu snapuderisanim licem, na kome je znoj ostavljao tanak trag. Zateturao seprema zavesi i izgubio ravnoteu. Zvonki smeh je propratio njegovpad. Volframove oi su ga nakratko fiksirale, a onda zasvetlucae kaooi kakvog akala.

Salim se malo trgnu, kao da se seti legende o urokljivom pogledu, oonoj opasnoj magiji koja se pripisuje plavim oima. Od legendarnihpevaica svetih mesta nije postojala nijedna kao to je ona branio je onArib. Ponet alkoholom postade i poetian. Pevaice iz Meke sunaterale ratnike Bojeg poslanika u rat. Ali pred Arib bi se postidele isame hurije1. Kad ona zapeva, zaborave se radosti onozemaljskog. Ovaena vas gleda kao da ste vi jedini koji joj moete ispuniti sve enje.Ona vas ini ujedno i srenim i tunim. To je magija, prijatelju moj.

Nekakvo oseanje prelete licem tuina, ali on ga brzo potisnu.Salim rukom pokaza na starca, koji se ponovo pridie na noge

zanosei se i staklastim oima piljei u zavesu. Ta, vidite, kako onaoduzima razum!

Sasvim je oigledno odgovori Volfram suvo. I kao to to robinjepevaice i ine, ona se podaje svakome ko moe da je priuti: trgovcimamirisa od ambre i mousa, a trgovcima svile za brokat iz Damasta.Moe biti da je otmena kurva, ali je ipak kurva ree Volfram, ljutitobriui kap vodice narandinih cvetova sa rukava.

Salim zavereniki dodirnu Volframovu ruku. Uvojci crne kose, dugedo ramena, izmigoljie mu se ispod turbana, a zadah vina i haia

zapljusnu Volframa. Ko sme da govori o kurvanju kad pria o tojeni? Kalif Harun el Raid je pred njom kleao, o tome se ve raspredajulegende Radiya llahy alayhi, neka se dopadne Alahu! Govori se da sunjegovi sinovi, Muhamed i Abdulah, za jednu no s njom dali etiristotine robinja, kao i to da je Muhamed samo zbog nje zaboravio svojusklonost ka sopstvenom polu i okrenuo se enama. Ona je bila ljubatrojice kalifa, a noas bi mogla i etvrtom da bude. Svojom briljivomanikiranom rukom pokaza prema dvorani. Osvrnite se oko sebe, svisu joj pod nogama! Ako danas i vidite neko smrknuto lice, onda e tobiti u onoga ko je uivao njenu naklonost i izgubio je.

Stranac pogleda u pravcu kalifovog neaka, naspram sebe, koji jepored svog strica mrano zurio u pehar. Salim zausti da netoprigovori, ali gotovo nijedan mukarac u toj vladarskoj porodici, semsamog kalifa, ne bee simbol za radost. Volfram podie obrve. Pakakav bih ja razlog imao da je se plaim? primeti on. Ne trgujem nimirisima ni skupocenim tofovima, niti sam iz kalifove porodice. Ja samprognanik i jedino to jo posedujem jeste ma. A ona zasigurno ne goriod elje da joj prereem neni vrat ree uz ironian smeak.

Eh, i vi ete podlei njenim arima ree Salim naslanjajui se.Svojim bademastim naminkanim oima pokaza na zastor koji jemuziare titio od pogleda gostiju. Ona ve eka tamo, iza zastora. Viete se jo pokajati zbog tih jeretikih misli. Ona je prava sirena.

Strancu se na licu zaledi prezrivi smeak i on naglo usmeri pogledka slikama na svodu. Tamo bee naslikan rajski vrt: antilope, kojemirno pasu, i egzotine ptice, koje lepraju izmeu crno-belih stubova.Kao odraz u ogledalu prikazivala je i prostirka iz Hire pod njegovimnogama iste motive. Za trenutak Volfram odluta na tajno mesto svojedue u koje nikome nije dozvoljavao da zaviri.

Nije mogao da vidi da je i mlada ena iza zastora gledala u svod.Svojim je tamnim, kanom premazanim rukama malo razmakla zastor.Ugledala je crnog evnuha, koji joj prie, a njene oi, tamne i malorazmaknute, izgubie enjivi pogled. Jesi li ga video? upita Arib.Ritam daira iza njenih lea je vrati iz prolosti i uzburka joj puls.

On je ovde odgovori Dauhar, dinovski evnuh koga je Aribpoznavala i za koga je znala da mu moe verovati, uprkos njegovim

ispadima. Zbog toga je zahtevala da je ove veeri slui samo on i nikodrugi.

Uz duboki uzdah ona jo malo razmaknu zastor od ruiaste svile. Koji je, pokai mi ga! Pogledom je pratila njegov prst, ali u tommnotvu nije mogla da pronae stranca.

Mladi u svetloj nonji kalifovog vinskog drubenika objanjavaoje Dauhar ustro. Arib je osetila evnuhov pogled na svojim dojkama,koje je zobun od brokata protkan zlatom tek delimino prekrivao.Gotovo da je ula kako upija miris rua koji joj se jo iz hamamazadrao u kosi. Hoete li se zaista usuditi? doapnu joj evnuh.Aribin pogled ravnoduno je lutao dvoranom. Prepoznala je kalifa,koatog kao baktranska kamila. Mora biti da je tek navrio etrdesetu,pomisli ona dok je pogledom traila stranca. Ali peharnici i lelujavesuknje plesaica neprestano su joj zaklanjali pogled.

Ovaj ovek je zmija otrovnica nastavi Dauhar lep, ali opasan.Vi znate da e hteti da vas unititi.

Mene da uniti?! nasmeja se Arib zvonko. Jedan flautista jojdobaci ljutit pogled, te ona tie dodade: Prozreo je zato sam ovde.Moji planovi mu se ne dopadaju i on e pokuati da ih osujeti, ako budemorao i silom. Njen pogled se zaustavi na peenom faunuukraenim perjem, a ulne usne joj se razvukoe u prezrivu grimasu. Ali i najponosniji faun je, jednom oerupan, tek ogoljena koko.Poznajem ja tu vrstu mukaraca. Malo vrelog daha iz mog spretnoggrla i najponosnijeg ratnika pretvara u poslunog roba. Moe bitisiguran da od njega nee ostati nita.

Dauhar obesi razoarano svoju elegantnu bradicu i ree: Vioveku znate da dirnete u duu, a o tome tako hladno govorite.

Arib ne odgovori. Svojim prstima pak dotaknu umrljanu staklenuamajliju oko vrata. Oajanje je bilo jedino to sebi nije smela da dozvoli.

Ma ta te se to tie odgovori ona i ukloni crne pletenice saslepoonica. Zvonii na prstenu oko njenih glenjeva zvecnue i rairise teak miris ambre, parfema to ga je najbolji trgovac u gradu smeaosamo za nju. Idi do stranca, saznaj ko je on!

Dauhar se premetao s noge na nogu. Bacio je jedan pogled udvoranu, gde je nekolicina mladia ustala i uzvikivala Aribino ime. Ja

sam odgovoran za ceremonijal, ta neete valjda da izaete....Arib se nasmei. Ne inite mi to! Pevaici je mesto iza zastora. Va gospodar e me

zbog toga okrutno kazniti! preklinjao ju je evnuh preznajajui se.Arib ga je tipnula za obraz. Ne misli valjda ozbiljno da su ljudi

doli da sluaju zastor kako peva? Dauhar obrisa maramicom oiljakna crnoj koi. Vaom bestidnou ete mi iscediti i poslednju kap krviiz vena.

Arib se izazovno protegnu i opusti ramena. Ne moe ni dazamisli koliko ti mukaraca zavidi na tome.

Dauhar osmotri oko sebe kao da je hteo da se uveri da ih niko nijeuo. Panja orkestra je, meutim, bila usmerena na sredinu polukruga,gde je sahib el muzika2 dairama davao ritam. Izgleda da vas stranacmnogo vie zanima nego kalif prosikta Dauhar. Ali va je zadatakda zavedete Ibrahima, a ne neznanca. Ovde ste da ovom kradljivcuprestola osujetite namere, jeste li to zaboravili?

Arib se ponovo nasmeja. Ibrahim i nije ba privlaan zalogaj. On seionako vie interesuje za pevaice nego za svoju slubu, a za kalifa jestvoren koliko i kakva baba. Nisam ja zaboravila svoj zadatak, ali sve usvoje vreme. Ako nije zalud potroila novac kad su ga njene robinjeve u podne ekale u hamamu sa zadatkom da ga okupaju, izmasirajuna pravim mestima i da ga pripreme za obeanje koje e mu ispunitinjihova gospodarica.

Tamo u dvorani se Ibrahim podie. Njegovo roavo lice sezacrvenelo od vina, neto je govorio teatralno gestikulirajui. Mukarcisu mu uzbueno aplaudirali, a plesaice se klanjale do poda. Ali dok jedizao pehar, njegove tamne oi odlutale su do zastora.

Arib se smekala. ovek koga su zvali Zmaj eljno ju je iekivao.Ona namignu evnuhu i uze svoju lautu u ruke. Neno je prela prekosrebrnaste intarzije, pa dade znak sahibu el muzici.

Ritam bubnjeva se promeni. Plesaice su se lakim koracima vratileiza zastora. Ta-am-ta-tam-tam, pevuila je Arib uz teki ritam masmudi.Zatim zasvira u lautu. ulni tonovi je odvedoe u prola vremena kadasu pevai bili povezani s magijskim praiskonskim silama. Njeno telo sesjedinilo sa telom uta3, tog demekastog orijentalnog instrumenta, a

onda zapeva: Prui mi pehar, opij me,Uivati je bolje od nevolje.Kukavica je onaj to ga ni vinoNi poljubac nikad ne opi. Ahsanti, ja Jamila! povika jedan muki glas. Bravo! Drugi mu

se pridruie, a onda je ula Ibrahima: Pijem u ime najzavodljivijeene Istoka!

Arib glavom dade znak orkestru, ne obazirui se na Dauharovooajniko kolutanje oima. Onda stade do svilenog zastora i razgrnu ga.

Buka je utihnula. Ibrahmova podignuta ruka sa peharom se laganospusti. Na njegovoj svilenoj koulji nazirale su se tamne mrlje od znoja.Svi mukarci, od kalifa pa do evnuha, svi su zurili u nju. Ona, smeeise, podie lautu i zapeva prodornim glasom, zbog kog su svi mukarcigubili razum:

Zato, dragane, ne odlazi, nemoj,Uivaj u mojih nedara radosti.Najhrabriji, najodvaniji ratnik je onajto se ne boji najvee strasti! Izgleda da joj sam ejtan apue pesme u ona kako neko ape,

a neko drugi procedi: Kad bih ovu enu jednom imao u svomekrevetu, i samom bih se ejtanu priklonio.

Arib zapljusnu talas njihove poude i dopusti da je to ponese. Zatimsvu svoju panju usmeri na Ibrahima ibn el Mahdija.

Muzika je polako prerastala u divlji ples. Tam-tata-tam-tam-tam,udarao je arki ritam njenim damarima, omamljujui joj sva ula kaodrhtavica strastvenog poljupca. Ona dobaci lautu nekom robu i poe daprilazi kalifu. Ibrahimovo nezgrapno lice se nape. Nju zapljusnu oporimiris njegovog parfema, a u njegovoj crnoj bradi caklile su se kapljicevina. Aribi bee poznat takav pogled koji je doslovce oseala na svojojkoi, po prvi put pre mnogo godina kod Haruna el Raida. Polako je

poloila svoje boso stopalo na njegove prekrtene noge.Gostima zastade dah. Ibrahim joj je pustio sve na volju. Bila je

sigurna da on zna zato je ona ovde. No, njemu to sad vie nije bilovano. Pod svojim stopalom oseti pulsiranje krvi u njegovimdamarima. Polako se pribliavala onom mestu izmeu njegovih nogusmeei se neprimetno.

Arib se nadvila nad njim, a on je nemono zurio u njen tesni zobun.Osetila je kako se njegov vreli dah ubrzava i kako levom rukom prelazipreko njenog glenja, tako da je zlatno prstenje zazveckalo. Trzaj dobropoznate zmije pod njenim nonim prstima obojenih kanom bio je znakda je postigla svoj cilj. Ne treba znati itati misli da bi se naslutilo da onzamilja kako je pobedonosno uzima na bojnom polju strasti. Neskidajui pogled sa svoje rtve, ona mazno pree preko njegovih prstijunakinurenih prstenjem i uze mu pehar iz ruke. Klizila je njime prekosvog nagog trbuha i izmeu dojki, a onda ga primae usnama.

Ibrahim je teko disao i jedva se savladavao. Ona skloni svojestopalo i okrete glavu na onu stranu gde se Dauhar probijao krozgomilu. Videla ga je kako se zaustavlja kraj nekog mukarca.

Podiui svoje tamno naminkane kapke, Arib pogleda prekopehara i njen pogled se susrete s pogledom stranca.

Istog trena ona preblede, vino poe da prska po njenim haljinama, aizraz hladne proraunatosti spade s njenog lica kao loe nametenakoprena. Pehar je stegla tako grevito da joj se kristal slomio meuprstima, a krhotine joj se zarile u kou. Krv je potekla izmeu prstiju,no ona nita nije oseala. Dok ju je Ibrahim gutao poudnim pogledima,nju preplavi talas davno zaboravljene nenosti. U njoj su se borilinapetost poude i strah i ostavljali je bez daha, kao da je ponovo onodevoje u poderanim mukim haljinama, a on mladi vitez iz franakogcarstva. Sve na njemu joj je bilo nepoznato i zastraujue, a ujedno ineizmerno blisko.

Volfram polako ustade posmatrajui je s nevericom u tamnoplavimoima. Taj pogled ne bee upuen proslavljenoj pevaici niti uvenojbludnici kalifa, ve jednoj devojci koju je nekada davno upoznao izavoleo. I poput jedva ujne melodije vratilo mu se seanje na nju.

Knjiga 1

Put na Zapad

Arib je Alah obdario lepotom, ljupkou i otrim umom. Bila je neopisivonadarena pevaica i lautistkinja. Od vremena legendarnih robinja pevaica iz

Meke i Medine nije joj bilo ravne.

Iz Hronike Abula Farada el Isfahinija

PRVI DEO

1

Provincija Horasan, Avganistan, u prolee 803. godine

Arib! Koliko puta sam ti ve rekla da ne zabada nos u moje lonce!Kuvarica se neverovatno spretno kretala kroz lavirint lonaca i

tiganja. Kuhinju je osvetljavalo tek nekoliko baklji, a dim sa ognjitainio je prostoriju jo mranijom, pa su se njihove prilike gubile uizmaglici. Uputila se ka gospodarovoj keri, koja je pevuei privlailahoklicu uz jedan bakarni kotao.

Desetogodinja Arib ustuknu. Naizgled smerno, prekrsti svoje ruiceiza lea. Bolje je da sada ne trai kavgu s kuvaricom. Danas je ionakonaumila neto zbog ega e je otac strogo kazniti ukoliko je uhvati nadelu.

Nisam zabadala nos! A da to i dokae, Arib je terala paru izlonca k sebi levom rukom, dok je desnu i dalje drala skrivenu iza lea. Samo sam mirisala jelo, onako kako si mi ti pokazala, Parvane. Aribpodie pogled svojih tamnih, malo razmaknutih oiju, a krajevi usanasu joj podrhtavali. Onaj ko je kuvarici nadenuo ovo zvuno imesvakako je imao smisla za humor, jer ime Leptir je poslednje ega bi seArib setila kada nju pogleda. Vunena haljina se naborala prekoParvaninog sala poput verinog oklopa na borbenom slonu.

Arib je volela ovu kuhinju u oevoj kui, a za praznike poput ovogavolela je jo vie ovu prostoriju sa svodovima bez prozora, jer je tadaovaj neprozirni lavirint bio prekriven oblacima mirisa punjenih ptica.Miris karamela, u koji se valjaju svee voe i bademi, meao se saosveavajuim mirisom sireta. Iznenada, u toj polutami, zaitala jemast u kojoj se prio ovji rep, a u jednom od zemljanih lonaca ekalo juje njeno omiljeno jelo: mekike od testa punjene mesom i orasima, koje su

zvali i kalifov zalogaji. Parvanine pomonice su avrljale i pevale.Kuhinja je bila jedno zagonetno i tajanstveno mesto i tu, u utrobi zemlje,Arib se oseala zatienom. A danas je skovala poseban plan.

Kuvarica pokaza na hoklicu na kojoj je Arib stajala. Silazi odatle!ekaj, da vidim ta to krije?!

Arib izvue kaiku koju je skrivala iza lea, pa projuri ispodkuvariine ruke i pobee.

Stani! ciknu Parvane.Znam da bi ti to volela, pomisli Arib, i mugnu u uzan prolaz od

naslaganih bakarnih kotlova i pritom previde kulu od zdela, koja se uztresak sruila na pod. Arib se saplela o neto i ispruila se koliko jedugaka. Nekoliko kokoi se razbea kokodaui.

S mukom se podigla i opet se nala u lomu bakarnih kotlova. Ujednom od njih bi se rado sakrila, pomisli gledajui nepoverljivo ukuvaricu. Oni jue nisu stajali tu ree ona smeei se zbunjeno kad seParvane stvorila pred njom, onako pretei poput boga slona Ganee nasliici to joj je nekada darivao jedan indijski putnik. iroka prilikakuvarice joj zakloni put, a ostatak kotlova se pretei zanjihao. Aribpogleda svoj poderani lakat, koji ju je peckao.

Allahu Rahim, Alah je milostiv, zato ti ja uopte neto branim kadati ionako uradi ono to naumi? Kuvarica je odmahivala glavom, alise izmeu njenih bucmastih obraza ve nazirao iroki osmeh. Arib seumiljato privi uz nju. Parvane je povue do ognjita, postavi je nahoklicu, gde ju je imala na oku, i onda proba orbu. inilo se da joj nijesmetao tipajui dim u kome su se meale divne arome. Preturala je popolici na suprotnom zidu traei neku odreenu posudicu sa zainima. Neposlunost se raa iz strasti korila je ona dok je izvlaila posudice. To je za enu veoma opasna mana.

Opasna mana! Arib ju je iza lea oponaala kao odraz uogledalu, ne toliko iz prkosa koliko zbog grie savesti, jer ono to jeplanirala bilo je i vie od neposlunosti. Uvek govori o opasnostimakad mi zabranjuje da radim ono to je deacima dozvoljeno. Onaupitno podie pogled ka kuvarici, jer niko joj nije objasnio zato je netobilo dozvoljeno samo deacima. Otac bi joj obino odgovorio da bitrebalo da se pomiri sa tim, to pre, to bolje.

Tvoj otac je od roda Barmakija odgovori joj Parvane neuputajui se u dalja objanjenja. Vikala je da bi nadjaala kljuanje ukotlovima. To je jedna od najuglednijih porodica u carstvu kalifaHaruna el Raida. Glaveina vaeg roda, veliki vezir Dafar, najmonijije ovek posle vladara. Sve dokle se vijore crne zastave kalifa, odaje sepoast Barmakijima. Bilo bi dobro da se toga ee priseti. Tvoja majkati je strogo zabranila da jurca okolo i da peva. Devojica tvog poreklamora da bude ponizna i skromna, poput tvoje sestre Latife.

Arib je, dosaujui se, skrenula pogled pratei nekog mia, koji jeizvirio ispod police, brzinom munje zgrabio mrvicu hleba i pobegao.Znala je ovu pridiku napamet. Moja maka peva bolje od Latife odvrati ona drskije, jer nije znala ta vie da kae u svoju odbranu. Aribprivue hoklicu da bi bolje pratila Parvaninu ruku kako trai zaine popolici. Preko ramena kuvarice itala je natpise: afran, indijski biber,kardamom, sueni umbir i korijander. I Teodora peva i svira dodala je Arib.

Teodora je robinja pevaica. S jednom tako lakom devojkom se,valjda, nee porediti. Negde u tami je neto zapitalo, uo se bolnivrisak, a onda je usledio otegnuti pla neke sluavke. Pevanje nije zapristojne devojke. A ako se time i bave, onda posle ne mogu da naumua, pa onda kad doe Sudnji dan, jezivo e ispatati. Parvanepomeri maramu sa ela i mahnu Arib da prie.

Hoe da ti ispriam ta se dogodilo sa kerkom jednog oveka izSamarkanda. Kriom je pevala, protiv volje svoga oca. A onda ju jejednog dana pogodio grom. Neka ti to bude za nauk!

Tu priu je i stara Fatima stalno priala povikala je Aribnadglasavajui sluavkin pla. Neko je podviknuo i jaukanje prestade. Posle toga je pala u postelju. Lekar nam je savetovao da pozovemosviraa laute kako bi joj se povratili ivotni sokovi, a ona je to odbila jerje smatrala da je to nepristojno i sada je mrtva. Arib ipak osetinekakvu zebnju oko srca. ta ako je ta pria o gromu istinita?

Parvane pree preko njene primedbe. Pronala je pravu posudicu iu kljualu orbu sipala punu kaiku zaina.

Pusti me da pomiriem! povika Arib i ponovo se uspentra nahoklicu. Parvane joj stavi pod nos meavinu zaina, a devojica sa

zadovoljstvom udahnu miris karanfilia, kima i cimeta. Tako ree kuvarica i zatvori posudicu. Ja imam puno posla, a ti

budi posluna, inae e u krevet.Arib se namrti, ali ne odgovori nita. Uperila je ruku na jednu malu

skulpturu od ada koja je stajala poluskrivena u jednom uglu: to beefigura nekog debelog mukarca koji je sedeo s podvijenim nogama ismekao se. Na njegovom krilu leao je jedan sve karanfil. Ko je to? upita Arib.

Parvane joj ne odgovori, obuhvati je oko struka te je spusti nazemlju. U pozadini se ulo kokodakanje, koje je zamrlo posle jednogtupog udarca. Svi moji preci su potovali Budu objasni kuvaricaoklevajui. Ne moe nita loe biti u tome da ga i ja potujem.

Arib je znatieljno osmatrala statuu. Neu rei ocu nita o tome...Smem li da pogledam turiju? upita onda ivahno. Odmah u sevratiti.

Parvane joj rukom dade znak da sme i ponovo se posveti mesu.Devojica je odjurila preko kuhinje, koja je zauzimala skoro itav

podrumski prostor na toj strani kue. Veto se provlaila pored ognjita,pokraj robinja, koje su istile povre i pravile slasne filove. Jedna jeekala da iskrvari koko koja maloas bee zaklana, a sluga se izgubi saglavom kokoi i za sobom ostavi krvavi trag. Arib je srce divlje tuklokada se zaustavila ispred vrata koja su vodila u dvorite. Neka tihamuzika je dopirala do nje. Da li da se zaista usudi da sprovede svojplan?

Prekoputa se nalazila zabranjena dvorana, u kojoj je otac primaosvoje goste. Arib je esto s veeri oslukivala muziku i amor smeha izharema i prieljkivala da i ona bude tamo. Teodora, robinja pevaica,priala joj je o tim veernjim susretima: o zlatu i srebru i svilenimtkaninama, muzici i pevanju, te o biranim jelima koja su sluenagostima.

Kada se Arib uverila da je niko ne posmatra, istra u dvorite, dokjoj je srce divlje tuklo. Sunce je upravo bilo na zalasku, pa su se senkekamenih zidina zlokobno izvijale iza dudova. Pogled na te zidine jepodseti da e je otac, ako je uhvati, danima drati zatvorenu u haremu.

Prostorija je sa dvorine strane bila poluotvorena. Iznutra je dopirala

neka melodija koja je Arib magino privukla. Niko je nije opazio kad jezadihana ula. U desnom, otvorenom delu dvorane sedeli su mukarcina niskom divanu. Arib zapljusnu miris meda i alve od badema, koju jeParvane tog jutra pripremila. Ona spazi oevu visoku priliku. Otac beezadubljen u razgovor s nekim starcem, zasigurno jednim od filozofa,koje je on iznova pozivao u goste kako bi se jednom siti najeli i popilimalo vina. Njen brat Ali je sanjalaki zurio u zastor koji je odvajao levustranu dvorane, namenjenu muziarima, od ulaza.

Arib je sledila bratovljev pogled, pa se sklupala u prvu niu nalevoj strani, poluskrivenu zastorom. Zaklonjena buketom rua, mogla jeda vidi enu kojoj su Alijevi melanholini pogledi oigledno biliupueni kajni, grkoj robinji pevaici.

Opinjeno je posmatrala pevaicu. Teodora je obino nosilajednostavne arene haljine, duge suknje i tunike. No, sada se uz njenukou pripijao samo tesni zobun od smee svile, zakopan ispod dojki, adole je imala dimije. Njena plava kosa je bila rasuta preko lea, dok sujoj slepoonice pokrivale pletenice, u kojima su blistali rubini i zlato.Nokte je obojila u tamnocrveno, a iz uglova oiju su bile izvuene dugeotre crne linije.

Iznenadila se kada je primetila Arib, a onda joj je namignula i njenenaminkane usne nemo izgovorie neku re. Arib se kradomicezakikota. Nije umela da ita sa usana, ali je ipak znala da joj je kajna,kad god bi Arib bila neposluna, tepala: Tigriu.

Muzika je zasvirala ponovo, a zvuk laute odvede Arib u zaaranisvet. Potom je i Teodora zapevala. Aribina dua se vinula u zanosu,vrtlogu kome nije mogla da odoli. Melodija joj je potresala telo, a srcebesomuno tuklo u ritmu daira. Stajala je tu nepomino, kao da bi inajmanji pokret mogao da narui neto nedodirljivo.

Odjednom se sa ulaza u dvoranu prolomi otra naredba. Zveketoruja tre Arib iz opijenosti. Teodora zauta, nevoljko spusti lautu iprie zastoru da vidi ta se dogaa. Usne joj prebledee, a rukomstegnu dugaku ogrlicu od ilibara. Jedan za drugim utihnue iinstrumenti, najpre daire, a potom i ostali. Gosti su prestali da priaju.Arib je oprezno izvirila iz svog skrovita.

Trupa vojnika je ula u dvoranu, elik oruja je sevnuo na

poslednjim zracima sunca koji su kao plameni oreol obasjavali siluetunekog mukarca. Arib se uplaeno vrati u skrovite, ali kad je paljivijepogledala, primeti s olakanjem da je to samo afin.

Svi su tako zvali Hajdara, mada on, u stvari, nije imao prava na tutitulu, jer jo nije posedovao kneevinu. Njegov otac vladao je malimpaganskim carstvom u oblinjoj Sogdijani, to njegovog sina ipak nijespreilo da stupi u kalifovu slubu. A govorkalo se da je ova iznenadnaodanost bila posao njegovog ivota.

Arib ga je znatieljno pogledala. Crne oi mladog vojnika bile suduboko usaene ispod gustih vea, koje su njegovom pogledupridavale nekakvu ispitivaku prodornost, zbog ega je Arib uvek bilopomalo nelagodno. Mada je Hajdar preao tek dvadesetu, crte njegovogbradatog lica su odavale nekakvu strogou, zbog ega je izgledaostarije. A danas se inilo da je neim duboko uznemiren, jer su senjegovi ilavi prsti trzali neprestano dodirujui pojas svilene tunike.

Anas, Aribin otac, ustade da ga pozdravi. Dobro doli, prijatelju,iako dolazite iznenada! Ali zato sa orujem? Njegov glas je jedvaprimetno podrhtavao. Arib je sa uenjem primetila kako je bled.Razgovori utihnue, a Teodora je zurila u posetioca razgrogaenih oiju.Na Hajdarovu zapovest ratnici se raspodelie po dvorani. Gosti sestisnue jedni uz druge, doaptavajui se poluglasno. Polako prilazeiAnasu, afin ree: Nisam doao da se zabavljam.

Arib sa strahom opazi kako je otac ustuknuo. Crna kosa, koja jeispod turbana padala na ramena, odskakala je od njegove puti, belepoput alabastera. Arib je uznemirilo to njegovo bledilo.

Vi pripadate rodu Dafara el Barmaki, vezira Haruna el Raida mirno progovori afin.

Anas potvrdi bledim usnama. Svi to znaju uzvratio je on. Arib jeDafara jednom prilikom upoznala i dopao joj se: to je bio lep mukaraczvonkog glasa i mirnih pokreta. Prialo se da je kalif cenio njegov savetkao da mu je roeni brat. Verni vezir bi ga uvek pratio kad god je noujahao glavnim gradom.

Imam novosti za vas ree afin. I to iz Bagdada. Arib je videlakako je otac desnom rukom protrljao vrat, kao da ga neto gui. Ocanikada nije videla takvog.

Harun el Raid, vladar vernika, svrgao je Dafara izvestio ga jeafin.

Niko me o tome nije obavestio odgovori Anas iznenaeno. Da liste sigurni u to?

Hajdarovo suvonjavo lice ostade nepomino. Vest je stiglagolubom pismonoom, a vi znate ta to znai.

Arib nije shvatala ta je time hteo da kae, a Anas je jo vieprebledeo.

Dafar je, kau, potajno propovedao svoju veru, budizam nastavi afin. Rukom je tako vrsto obuhvatio balak maa da muzglobovi pobelee. Oigledno ga je kotalo mnogo napora da nastavidalje: Vaem zatitniku je odrubljena glava, a delovi njegovog trupaizloeni su na tri bagdadska mosta.

Teskobna tiina je ispunila dvoranu, a Arib je akom pritisnula usta. A vi? upita Anas konano. Vi ste ovamo doli da me upozorite?Od pogleda afinovih duboko usaenih oiju Arib prooe trnci, pa

se od straha sva najei. On bez upozorenja izvue ma i zari ga dobalaka Anasu u prsa.

Arib stade da vriti, zakaila je buket rua, pa se teka vaza odoniksa zaljuljala. Prigueni krici prestravljenih gostiju dopirali su donje.

Anas pogleda svog ubicu irom otvorenih oiju. Taman mlazpotekao mu je iz ugla usana, najpre bezbojan, a onda postade crven.Hajdar se nae nad njim i prosikta neto preko otrice maa. Anas nemootvori usta, ispusti prigueni ropac, a tamne mu se oi zacaklie.Brutalnim zaokretom afin izvue ma iz tela umirueg oveka. Krvpoe da lipti na sve strane po njegovim pantalonama ukraenimkrznom i po svilenom prsluku. Sa Anasovih poplavelih usana curila jekrvava pena, a pogled mu se ukoio. A onda je Arib videla kako se afinhladno ceri.

Vrisnula je neobuzdano videvi taj jezivi prizor, istrala je izskrovita, ali ju je iznenada epala neija ruka. Udarala je oko sebe ubesnom oaju. Neko ju je zagrlio, a neto hladno joj se nalo uz obraz.Bila je to Teodorina ogrlica od ilibara.

Arib je vritala, ne mogavi da se obuzda, grevito se hvatajui za

kajnu. elela je da odvrati pogled od prizora, ali nije mogla. U seanjejoj se, nemilosrdnije od iega, urezalo Hajdarovo ledeno cerenje.

Gosti su vritei poskakali sa svojih mesta, a robinje se bezglavorastrae u panici. Anas je klonuo i lagano skliznuo s Hajdara te ostaoda lei u lokvi krvi. Arib ponovo pokua da se otrgne iz Teodorinogzagrljaja, ali joj to Teodorin elini stisak to ne dopusti.

Pusti me do oca urlala je Arib oajniki. Pusti me, ti prokletarobinjo! Pusti me! Neprekidno je uzvikivala te rei kao da e njihovimponavljanjem sprovesti svoju volju. Gosti su se razbeali ka izlazu, aoeve naoruane sluge pohrlile su u dvoranu privuene vriskom. Aribje primetila kako je stari Huang prebledeo. Dahui je zurila u njega ipitala se zato nije neto preduzeo.

Od afinovog oholog podsmeha joj se sledila krv u ilama. Gipkimpokretom je izbegao Huangov napad, pa ga je zgrabio za ruku u kojojje drao oruje. Onda je munjevito podigao svoj ma i okrutnimpokretom zario otricu u Huangovo telo iznad kljune kosti. Novabujica krvi mu je prtala po licu, a stari je vojnik iskolaio oi. Afinhitro izvadi ma, pa svilenom maramicom obrisa usne. S turbana mu secedila krv, a ruke su mu plamtele krvavim odsjajem na svetlu baklji.

Pred Aribinim oima se sve pomutilo. Nejasno je razaznala bledolice svoga brata. Ali! kriknula je iz sveg glasa kada je snaan udaracpogodi u obraz, te je, nanevi joj bol, osvestio. Uuti, ubie te! povikaTeodora. Ona baci kratak pogled na ljude koji su panino beali ipovue devojicu dublje u niu. Aribini krici su preli u jecaj, usne su jojdrhtale, a udovi se ukoili. Svoje telo vie nije oseala.

Afinova crna odora bila je natopljena krvlju na prsima, kao ipantalone sa naivenim krznom kune. Njegova krvlju umrljana rukaipak je sigurno drala balak. elik je udario o elik. Krunim pokretomje afin odbio Alijev napad. Ma njenog brata preleteo je kroz dvoranu iuza zveket pao na pod. Pre nego to je mladi mogao ponovo da gapodigne, otrica Hajdarovog maa zafijuka kroz vazduh. Neto jezapucketalo i onda Alijina glava udari snano o pod. Topla, lepljivatenost prtala je sve do Arib.

Ona je izbezumljeno zavritala, a Teodorine ruke nemono klonue.Ovaj mete je privukao ene Aribinog oca, i njena majka je zajedno s

njima stajala na ulazu bleda poput mrtvaca. Preko sebe je prebacilasamo jednostavnu maramu. Ispod nje je nosila spavaicu, belu poputmrtvakog pokrova.

Modar! zakuka Arib. Majko! Majka pogleda u njenom pravcu.Hajdarove oi su pratile njen pokret i susretoe sa Aribinim. Afin stadeda prilazi bezizraajnog lica.

Ne! Aribina majka je pokuala da se baci na njega. Afin rukomdade znak jednom od svojih ljudi. Devojica je opazila pogled vojnika,zauen i pun neverice. Afin klimnu glavom. Drhtavim rukama vojnikje iskrenuo unazad glavu njene majke i zario joj bode postrance u vrat.Njen urlik je uguilo krkljanje. Krv je uprljala vojnikovo lice i odeu. Alimajka nije pala na pod, ve ga je u samrtnom ropcu vrsto zgrabila zarukav. Mladi je vojnik, prestravljen, pokuao da se oslobodi. Udarao juje viui, vukao tkaninu i hteo da joj slomi prste kako bi se izvukao izovog gvozdenog stiska. Afin neto opsova, prie mu brzim koracima iznalakim pokretom prereza grlo Aribinoj majci. Njena glava jeneprirodno klonula.

Arib je tako snano drhtala da su joj zubi cvokotali. Ponovo jezaurlala kada je Teodora htela da je privue k sebi. Divlje je udarala okosebe, grebla je i grizla, ali je kajna uhvatila njene ruke i podigla je.Poluslepa od straha, Arib je gledala kako vojnici teraju goste u zadnjideo dvorane. Afin im se pribliavao gazei preko leeva. Teodora jestala i na tren su im se pogledi sreli. Njegovo lice je gotovo neprimetnozadrhtalo.

Kajna je zatim odvukla devojicu iza zastora i tek sada je Aribprimetila skrivena vrata u zidnom ornamentu. Teodora je odgurnulavrata i izala napolje sa tim drhtavim zaveljajem. Arib je osetilahladan vazduh na obrazima, a onda ih progutae tamne senke noi.

2Naredno jutro osvanulo je prividno mirno. Nebo se obojilo svetlimplavetnilom, protkano zlatastim prugama izlazeeg sunca. Gola brdaHorasanske visoravni stremila su u visine, a odroni kamenja napadinama svetlucali su ruiastim odsjajem. Na magliastom horizontureka Amu Darja tekla je svojim putem od Pamirske planine dodalekoga Aralskoga jezera. Jo su mirovali tokovi s lopaticama koji suvodom iz omanje reke navodnjavali polja u Baktri. Izgubljeno u ovojprostranoj dolini ugnezdilo se jedno seoce. Ravnicom se irio otar dimsa ognjita. Nekoliko ovaca i dvogrbih baktranskih kamila trailo jetravu. Jedna pastirska kuica od grubo isklesanog kamena stajala jeiznad zida koji je opasavao selo, ali danas nije bilo pastira koji bi ondepotraili sklonite od divljih ivotinja.

Arib se probudila. Ruke i noge su joj bile ukoene od hladnoe. Nitane shvatajui, zurila je u sklepanu tavanicu iznad sebe. Oseala je samohladnou, koja joj nije dozvoljavala da se pomakne. Oko nje je vladalazastraujua tiina. Nije ula kako robovi lupaju vratima po kui, nijebilo prodavaca voa koji su na ulici hvalili svoju robu. Vetar je fijukao unaletima, a vazduhom se nije pronosio miris svee ispeenog hleba.Neko je uao. Prepoznala je lice ene plave kose i neto tamijih obrva.Teodora.

Bogu hvala, budna si! ree kajna. Ve sam se uplaila da u itebe izgubiti. Suze su joj tekle niz lice. Ona zagrli Arib bez rei izagnjuri lice u njenu kosu. Znam ta osea aputala je ona Arib. Znam, veruj mi. Tvoj otac me je primio kad je umro moj gospodar. Bioje dobar prema meni. I ja sam isto tako sve izgubila.

Arib jedva da je oseala njen dodir. Zurila je pred sebe u prazno, aTeodorine rei su je tek jedva okrzle i skliznule s nje poput biserja spokidane ogrlice. Nije mogla da se seti kako je dospela ovamo, a bilo jojje i svejedno. Svaki pokret ju je kotao snage.

Kajna ju je uhvatila za ramena i odmaknula je malo od sebe kako bijoj videla lice. Arib, sada mora da ustane. Vie ne smemo daostanemo ovde.

Arib nije reagovala. Mora biti jaka, Arib preklinjala ju je Teodora inae emo i mi

umreti. Ona je blago pljesnu po obrazu, tako da je Arib morala da jepogleda. Znam koliko ti je teko, ali moramo da napustimo Baktru.Ubrzo e stii jedan deak. Donee nam neto da pojedemo i neto od daobuemo. Hajdar nee odustati dok i tebe ne pronae. A po naojskupocenoj odei e nas odmah prepoznati. Glas joj je utihnuo.

Aribin pogled se razbistri. Primetila je kako se minka oko kajninihoiju razmazala. Obrazi su joj bili iarani crnim prugama, kao da jeplakala, a crvenilo s njenih usana se skinulo. Opazila je i da su joj serasplele pletenice plave kose na slepoonicama. Seanje joj se postepenovraalo. Setila se da je trala kroz grad drei Teodoru za ruku. Bilo jemrano, pa se saplitala. Teodora ju je dizala na noge. Iznova i iznova.

Kajna se blago stresla. Karavanski put nije daleko. Opasno je, alinemamo drugog izbora. Moramo da pronaemo neku grupu putnikakojoj se moemo prikljuiti, inae smo gotove. Zautala je, a onda jebriznula u pla. Reci neto, Arib! Tvoji roditelji su mrtvi, ali hajde dabar svoje ivote spasemo!

Arib je pogledom sledila trag suza na Teodorinim umrljanimobrazima, koje su utrle svoj put kroz miniku, poput potoia krvi kaokrv na afinovom licu.

Lae izustila je Arib, pa se silovito otrgla iz Teodorinog zagrljajai povikala: Prokleta robinjo!

Tie proaputa Teodora i baci uplaen pogled preko ramena. Lae! kriknu Arib. Hou svojim roditeljima! Moj otac e te

kazniti... Borila se da doe do daha. Prsti su joj se zgrili. Izgubila jevlast nad svojim telom, htede da vrisne, ali usne vie nije oseala. Sve jojse maglilo pred oima i bilo joj je hladno. Jedva je razaznavalaTeodorine rei, kao da su dolazile izdaleka. Odjednom joj se pred oimastvori prizor prethodne veeri. Svaka pojedinana slika joj senemilosrdno urezala u pamenje. Poela je da jeca, itavo telo joj setreslo. Priljubila se uz Teodoru, te poto oseti njenu toplinu, krv polakopoe da joj se vraa u obamrle udove.

Dobro je, dobro ree Teodora apatom i drhtvim rukama jepomilova po kosi. Dobro je! ree Teodora i pusti Arib da se isplae

sve dok se nije primirila od iscrpljenosti.U neko doba stigao je deak i doneo hleb, kozji sir i jo neke prljave

dronjke. Njegova brada tek to je poela da raste. Ali kad mu seTeodora obratila, on se ponaao kao da je spreman da zbog nje poubijasve vojske nevernika. Kajna je skinula svoj nakit i zamotala ga u paretkanine koje je pokidala sa svog rukava. Onda je zatraila od Arib daobue one prnje to ih je deak doneo i da njemu preda svoju odeu.Arib bee previe umorna da se tome usprotivi. Navukla je iroke,dugake pantalone od grubog sukna. Zatim je obukla dugaku kouljuneodreene boje, koja je zaudarala na znoj i stoku, i stavila pojas.Naposletku je preko svega toga ogrnula hidab, prekriva od grubesive vune. I kajna je zamenila svoje skupocene haljine i preobukla se uprnje, zavezala kanapom vreicu s nakitom, pa ju je svezala za porubsa unutranje strane pantalona. Arib je primetila kako ih mladikradom posmatra kroz prorez na zidu. I kasnije je u stopu pratioTeodoru. Zaudarao je na itavo stado koza. Konano se povukao nakajnine laskave rei mada vidno razoaran.

Teodora tutnu u ruku Arib komad hleba i uegli sir. Deak je doneoi malo voa iz oblinjih bati. Arib je sve spustila pokraj sebe na utabanipod. Tek tada je spazila ovju balegu u uglu. Jae je privila prnje okotela.

Pojedi to, molim te! preklinjala ju je Teodora. U meuvremenu jeobrisala svu minku s lica. Iako se bliila dvadesetoj, sada ovakonenaminkana nije izgledala mnogo starije od Arib. Znam da ti nije dojela, ali treba ti snaga.

Hleb nije dobar ree Arib. Ne mogu da jedem bajat hleb. Iakoje sunce odavno izalo, i dalje joj je bilo hladno. Prljava odea ju jegrebla.

Teodora uze hleb s poda i ponovo joj tutnu tvrdo bezoblino pare uruke. Znam da nije dobar, ali bolji nemamo, zato te molim da gapojede.

Imala je pravo. Meutim, Arib je bilo lake da se preda nego dapodnosi bol. Njena ruka kolebljivo posegnu za hlebom. Hleb je bio tvrdkao kamen, a njegove ivice su joj sekle usne. Morala je najpre da ganavlai pljuvakom, to joj se gadilo. Uprkos tome, lagano ga je gutala.

I ta sada? upita Arib.Teodora je vakala vidno zgaena. O tome sam cele noi

razmiljala odgovori ona zamiljeno. Hajdar... Teodora zastade ipogleda Arib. Ovde svakako ne moe da ostane ree Teodoraglasom ivahnijim no ranije. Kad bi nam samo polo za rukom dastignemo do karavanskog puta! Mogla bih da te odvedem u Rej, tvomestricu. Naravno, to bi moglo potrajati. Nismo navikle da peaimo.Putevi nisu bezbedni i moraemo da se raspitamo gde bismo moglenakit da zamenimo za novac. Ali ako stignemo karavane, mogle bismouspeti. Uutala je i zurila u ugaeni pod od ilovae.

Arib nije bila sigurna da li je Teodora verovala u ono to govori. Aafin? zapitala je tiho. On e nas traiti, zar ne ?

Teodora je utala. Zatim podie pogled i odgovori joj: Pravo jeudo to nas do sada nije naao.

3Horansanska visoravan uzdizala se poput nepremostive preprekeispred njih. Put ih je vodio kroz pranjavu niziju. Dva usamljena,siuna putnika posrtala su u podnoju kamenih divova. U senci golihpadina Arib se oseala izgubljenom. Kameni odroni na padinama belelisu se poput izbledelih kostiju, a pejza je bio tako pust i prazan ba kaoi njen stomak. Budui da ovde vie nije bilo vetakog navodnjanja, uslanoj stepi su rasli tek pokoji bun i poneko usamljeno drvo. Usred ovepustoi imala je elju da vriti iz sveg glasa.

Trgovaki putevi kojima su na Zapad dopremani svila, ad i aj izKine bili su prastari. Prostirali su se celom Azijom kao arobni ilim uije su tkanje gradovi utkani poput vorova. Put svile, o kome su seispredale legende, nije bio nita drugo do mrea vie loih no dobrihputeljaka. Onaj kojim su pole Arib i Teodora vodio je od vonjakadoline reke Amu Darje sve do stepe. Obilazio je vrhove visoravnipokrivene snegom i prolazio severno od stamenog planinskog masivaka zapadu. Samo ponegde su nailazile na slane rene tokove, na ijimsu obalama rasli tamaris i druge nezahtevne biljke.

U jednom trenutku Arib je prestala da broji uvek iste dane. U strahuod afinovih uhoda kretale su se samo nou. Noi su bile ledene, aponekad bi i vetar vitlao iznad njih dok su hodale. Daleki horizont udaljini izazivao je kod Arib jo vei oseaj usamljenosti.

Deakov hleb su gotovo ceo pojele, pa su se hranile polusuvimkorenjem koje je raslo kraj puta. Nakon nekoliko dana glad je razdiralaAribinu utrobu. Na stopalima su joj izali plikovi koji su joj pri svakomkoraku zadavali bol. Neprestano je plakala, skrivene suze su se slivaleniz prljavo lice. Samo kada bi pomislila na Hajdara, zaboravila bi bol.Afin ne sme da ostvari svoj cilj. Arib je svu snagu svoga malog telausresredila na svaki naredni korak dok gotovo nije poverovla da je isama deo ovog zastraujueg prostranstva.

Danju bi se zamotale u svoje marame u senci nekog stenja ili nekogusamljenog stabla. Nakon nekoliko dana Aribine noge su bile takoutrnule od napora, na kakav nije bila svikla, pa vie gotovo nije mogla

da se makne. Sunce je peklo i nije im dalo da usnu. Kod kue bi jojmajka donela da popije neto osveavajue, a Parvane bi joj na rane nanogama stavila obloge od lekovitog bilja. Arib je tiho jecala zariviglavu u svoj pokriva.

Teodora joj je prila i zagrlila je. I meni nedostaju proaputala je ipolako zapevala:

Moja lauta arobnog zvukauteha mi je od najteih muka.Ali poput toplih proletnjih kianoenih zapadnim vetrovimaod njenog zvuka snano zaplae mi dua. Aribine suze usahnue. Kakva je to pesma? upita ona. Znaju je svi du celog karavanskog puta. Teodora ju je

pomilovala po razbaruenoj kosi. Pevaj sa mnom!Arib se setila da su joj zabranili da peva, pa je odmahnula glavom.

Zar je Parvane nije izriito upozorila? Kajna je nastavila da pevazatvorenih oiju. inilo se da Teodora muziku sa dahom uzima izvazduha i kao da taj dah kroz nju protie. Jaka bol koju je oseala poeda jenjava. Nespretno su joj se nizali tonovi preko usana. Najpre je tobilo nalik prikrivenim jecajima, a onda je Arib tiho zapevuila sTeodorom. Suze su joj potekle jae, ali je ipak na neki udan nainosetila olakanje. Nesvesno je pogledala k nebu, ali nikakva munja nijezaparala nebom.

Pesma ne umrtvljuje bol ree Teodora. Ali pokree duu ioslobaa oseanja. Kosmos poseduje tajanstvenu mo isceljenja. Moeli da je oseti?

Arib je nastavila da pevui. Osetila je neto odsjaj nekog dalekogsklada, koji joj je pruao utehu. Najednom je zastala i upitala Teodoru: Zato je afin to uinio?

Teodora je oklevala da odgovori. Ne bi bilo prvi put odgovoriona zastajkujui da neko izda svog prijatelja da bi prigrabio njegovobogatstvo. Kau da je Harun el Raid pravedan vladar, koji i svognajnieg podanika titi od samovolje. Mora biti da je neko oklevetao

Barmakije jer ih on inae ne bi tako okrutno kaznio. Oni su bilinajmonija porodica u carstvu. Kad bismo samo saznale ta se dogodilou Bagdadu! vre je zagrlila Arib, a pogled joj odluta put doline dogolih obronaka. Pitam se da li je, moda, trebalo to da naslutim!

Arib se oslobodi njenog zagrljaja kako bi joj videla lice, ali Teodoraodluno odmahnu glavom. Moemo se samo moliti da stignemo uRej. Hajdarovi ljudi su naueni da pronalaze one koji ne ele da budupronaeni. Dovoljno je samo da se obrati porezniku.

Arib je upitno pogleda. Porezi su visoki pojasni joj kajna. Mnogi ljudi koji ne mogu da

plate porez bee u brda i u pustinju. Ona zaneme i stegnu stakleniamulet oko vrata. Aribi je on ve i ranije privukao panju. Ti neveruje da emo uspeti, zar ne? upita je Arib ozbiljno.

Teodora je neno pomilovala duguljasti komad stakla. Prsti su jojve odavno bili prljavi, a nokti slomljeni. Svakog dana se molimPresvetoj Bogorodici uzvrati ona i priblii amulet usnama. Arib jeuspela da razabere na njemu sliku neke ene sa detetom u naruju.Kajna zatim tiho nastavi: A poreznik ovde poznaje svaki pedalj. Akose Hajdar obrati njemu za pomo, nee dugo potrajati i oni e naspronai.

Posle dva dana, samo nekoliko milja od ovog mesta, nekoliko konja jedremalo u senci tamarisa. Izgubljen usred stepe, ovaj grm beenadaleko i nairoko jedini znak plodnosti. Jahai su se ispruili ispodnjega, jer je sunce nemilosrdno peklo. Na jugu se uzdizala visoravan sbrdima pokrivenim snegom, a u njihovom podnoju u glinenoj zemljigubila se gotovo usahla reica. inilo se da samo jedan bradati mladi,koji je stajao malo po strani, nije oseao ovu vruinu. Papir u njegovimrukama je bletao na suncu. Afin mirkajui prelete pogledom prekopisma:

Mome prijatelju Hajdaru ibn Kavusu, afinu!Zamolili ste me za obavetenje i doista sam u stanju da Vam ga dam. Jue

sam, tek to je Va golub pismonoa stigao, doao u jedno selo gde mi je posaoda ubiram porez. Re je o jednoj skupini ubogih kamenih koliba usred teko

obradivih polja. Do njih se stie putem kroz crkotine i smee svakojake vrste.Niz put teku kojekakve tenosti, koje ne bi bilo pristojno opisivati jednomplemiu. Ponekad se na putu ispree kamile, sa ijih umrenih dlaka vise stvarikoje ni pero da opie ne trpi ukratko, re je o jednom selu zaboravljenom odBoga i naroda.

Tamo, tako mi rekoe, odmarale su se prekjue dve zaputene devojke. Ovomi bee sumnjivo, jer koja devojka putuje bez zatite i pokroviteljstva nekogmukarca. Seljani mi jo kazae da se mlaa ponaala tako oholo kako ne pristajenijednoj eni, a pogotovu ne nekoj plemenitoj. Jedan o staraca je primetio daoigledno ne ele muku zatitu, te da ih sigurno svako moe imati. Mlaa muje, kako mi kaza, uzvratila: Svakako ne od nekog starca, koji uspravno stojisamo zahvaljujui blatu na svojoj odei. Tako se svakako ne izraavaju seoskedevojke!

Potom su devojke potraile neku od veih kua mada seoske kamene kolibene zasluuju taj naziv. Kad sam se tamo raspitivao kod jednog seljanina, on mine htede kazati nita o svojim goama. Moram uz to jo da dodam da je bioprilino mlad i da je ostavljao utisak mladia bolesnog od ljubavi: crveneo je ibledeo kad god bih ga pitao za devojke, a njegovo bledo elo bi se as orosilograkama znoja, as bi bilo hladno kao led. To je u meni pobudilo sumnju. Zatosam ga izveo iz kue... i odista: posle nekoliko udaraca, razum mu je porastaovie od mukosti, te je poeo da veze kao navijen. Devojke su zamenile skupocennakit za kovane novce, neto potreptina i hranu. Dodue, tvrdile su da susirotice koje su se uputile svome stricu, ali mi je seljak priznao da ni sam nijepoverovao u tu priu. Odakle im onda nakit? Raspitivale su se za neki karavankoji ide na zapad i u kojem ima i ena. Starija je, izgleda, sirotom mladiudobrano zavrtela mozak. Dok smo ga tukli, odbijao je da je opie, tek kada smomu batinama pustili krv, priznao je da je re o jednoj lepoj plavokosi oddvadeset godina. One druge devojice, neuglednog deteta, nije mogao da seseti.

To je sve to sam od ovog momka mogao batinama da izvuem i mislim daon vie od toga i ne zna. ini mi se da su to upravo devojke koje Vi traite. Spravom pesnik kae da ne postoji za uzornog oveka nita gore nego da padnepod ari jedne kajne! Neka mir i milost Alahova budu s Vama! I neka vaapotraga bude krunisana uspehom.

Fadl ibn Ali, poreznik iz Baktre

Usne oveka koji je itao pismo razvukoe se u osmeh i on spusti pismo.Arib, ree u sebi, ko bi to inae mogao da bude? Razmaena kiimunog oveka, koja i ne sluti odakle potie sva ta rasko u kojoj jedosad ivela. I s njom jedna lukava zavodnica, koja tano zna kako daupotrebi svoje drai. Pogled mu odluta u beskrajnu daljinu, a oi musamo na trenutak izgubie okrutnost i tanke mu usne zadrhtae. inilose da okolna priroda guta i poglede. Svaki put se gubio u beskrajnojdaljini.

Afin se iznenada podie i uskoi u sedlo. Desnom rukom je skriopismo u nedra, a levom dohvati uzde. Njegovi ljudi iznenaenoustadoe kad im je otro izdao naredbu za pokret.

Teodora i Arib su u meuvremenu elele samo nakratko da predahnuu podne kako bi selo to pre ostavile za sobom. Meutim, brzi hod putzapada prilino ih je iscrpao, pa su zaspale. Ve je bilo predvee kada seArib probudila. Jo uvek se oseala slomljeno. eala je ruku na jednommestu, koje je uporno svrbelo. Teodora je spavala na sasuenoj travi, asenka retkog trnovog buna padala joj je na usko lice sa finooblikovanim, ali ispucalim usnama. Prljavi tragovi su joj se urezali pobeloj koi, kosa joj je bila neoeljana, ali Teodora bi i smrtno bolesnaizgledala prelepo. Arib odmeri sebe od glave do pete. Njena crna, aponegde i smekasta, duga umrena kosa padala joj je u pramenovimana mrava nedra. Od odee je na sebi imala jo same prnje.

Jedno pare hartije je virilo iz Teodorinog rukava i Arib seznatieljno pribliila. Nije primetila da je kajna u selu u zamenu zanakit dobila i hartiju i pero. Arib je oprezno, da je ne probudi, izvuklalist hartije i poravnala ga.

Teodora se trgla i skoila kriknuvi. To si ti! odahnu ona solakanjem i otrese prainu sa kose.

Nisam vie mogla da spavam uzvrati Arib i rukom pokaza nahartiju. ta znai ovo? upitala je radoznalo:

Brzo se on digne, kad se pojavi uz trzaj, nag.Tako uspravno stoji i kada nema lepotice to dimije skida,

Ve dobrih etrnaest dana, ak i kad nema ta da zajae,Poput stamenog mujazina to nagovetava dane vlane... Za boga miloga, ne diraj to! Teodora joj je otela hartiju i ponovo je

gurnu u rukav. To nije za tebe! Jel to tvoja pesma? upita Arib radoznalo. Znala je da mnoge

robinje pevaice same piu tekstove. Jedanput-dvaput se i samaokuala u tome, ali sa skromnim uspehom.

Nije, to je pesma jednog slavnog pesnika Baara ibn Burda odgovori kratko Teodora. Ja sam je zapisala da je ne bih zaboravila.Ali ti si previe mlada za tako neto! Po prvi put je Arib videla da jekajna pocrvenela. Teodora brzo promeni temu. Zato nisi mogla daspava?

Arib pokaza ruku: Ovde me tako nesnosno svrbi. Nije je svrbelosamo na tom mestu, ali tu najvie. I njena kosa ispod masne marameizgledala je kao da je sva od same prljavtine.

Teodora joj podie rukav. Pocrvenela koa bila je puna plikova; nanekim mestima su bili raeani, pa su krvarili. Koliko dugo to veima? upita kajna. Sigurno te ve danima mui.

Pa nije bilo tako strano ree Arib i hrabro odmahnu glavom. Nije, valjda, lepra? upitala je prestraeno. Parvane joj je priala o tojpodmukloj bolesti. Pojavila bi se na koi, pa onda od nje postepenotrunu udovi i lice.

Odahnula je kada joj Teodora ree da nije. Vie mi lii na ugu! ugu?! povika Arib bunei se. ustro je povukla ruku i prekrila je

rukavom. Samo ulini derani i skitnice imaju ugu!Teodora se oporo nasmeja. A ta misli da smo mi?Arib je zurila u nju, a onda je briznula u pla. Dosta mi je svega

zajeca Arib. Pa dokle emo morati da ivimo na putu?Teodora se setno nasmeila. Mi Grci tako ivimo ve hiljadama

godina, draga moja. Otkako je na kralj Aleksandar doao ovamosledei svoj san o besmrtnosti. Sudbine mnogih ljudi su povezane saovim putem. Ona skloni s Aribinog lica prljavu maramu. Hajde sadada se vratimo do potoka to smo ga maloas prele. Mora da opere turuku. Ali samo nakratko, ionako je ve dovoljno opasno.

Nakon mnogo dana na pranjavom putu bilo je pravo spasenje otiina potok. bunasto rastinje, povijeno od vetra, vrsto je uraslo ukamenje renog spruda. Blizu brda je voda bila jo bistra, a nekolikomilja dalje nestajala je u isuenoj zemlji. Arib ue u hladnu vodu. Uurbi se saplela o tvrdi ljunak. Revnosno je skinula maramu i poelada je trlja.

Ona enetina ija je ovo odea nije imala samo ugu ve je bila ivaljiva poalila se ona. Kada emo konano stii do prvoghamama? Ponekad je sanjarila o parnom kupatilu u roditeljskoj kui,odakle je sluala rikanje ednih kamila s puta. Vetar joj je u naletuobmotao mokre nogavice oko nogu, pa se stresla od hladnoe.

Biemo srene ako uopte stignemo do njega odgovori kajna saobale. Ima jo dosta do Reja.

Arib je znatieljno posmatrala kako Teodora sakriva nekakvuprljavu krpu pod kamen. To je krv primeti ona radoznalo. Jesi li seposekla?

Teodora joj prie, pa i ona pusti da joj se voda sliva niz lice i ruke. Nisam. Sve ene krvare jednom meseno uzvrati ona oporo. aksam i srena to je poelo.

Aribi je to izgledalo udno, ali se ipak nije usuivala da daljezapitkuje. Teodorin zamiljen pogled pratio je kamenito korito potokasve do crvenkastih brda, a onda nemirno pogleda preko ramena. Hajde, izai sada iz vode!

Stigle su u zaklon drvea na obali kad Teodora zastade. Arib jesledila njen pogled. Malo nie niz put dizao se stub dima iz grmlja.

Ko bi to mogao biti? upita Arib tiho. Karavan?Teodora ne odgovori. Oprezno su se kroz bunje iskrale na put. Ali

kada su tamo izale, Teodora naglo stade, tako da je Arib naletela nanju. U susret su im ila tri mukarca. Jedan od njih, po svemu sudeivoa, bio je jo mlad. Brada mu je bila zaputena, na glavi je nosiofilcanu kapu, a oko oiju su mu se ocrtavali duboki podonjaci. Odea iiroki crveni pojas su bili iznoeni i prljavi. Nije ba ostavljao utisaktrgovca koji uliva poverenje. Arib zabrinutog lica opazi da nema jednuruku. Da li je ve upoznao ruku zakona?

Dve devojke same na putu! Priao im je korak blie i Teodora se

ukoi. A ja sam ve pomislio da su nam vojnici za petama kada samvideo ljude na vodi. Alaha mi, ovo ja zovem sreom.

Kajna je utala, ali je Arib oseala kako joj ruka biva topla i vlanaod znoja. Nesigurno je digla pogled k njoj.

Nemamo nita prozbori napokon Teodora. Lagala je odlunimglasom: Mi smo tek jue dopale u ruke razbojnicima, tako da sadaimamo samo ovo to nosimo na sebi, opljakali su nas do gole koe.

E pa, mi bismo ba nju voleli bolje da pogledamo odgovorijednoruki cerei se. Onaj drugi se igrao bodeom za pojasom.

Arib se uznemirila. ta ako u porubu Teodorinih pantalona otkrijuostatak nakita i novac. Prkosno je isturila bradu i rekla: Zar nisi uota je rekla?! Nemamo nita.

Mukarac se nasmeja. Tanana je kao pruti, ali je drska. On joj sepriblii. Pazi ta radi!

Teodora joj je uputila prekoran pogled. Arib htede da se izmakne, alijedan od skitnica stade iza nje. Bolje bi ti bilo da zaepi gubicu! Ondohvati Arib ispod brade i nju zapahnu grozan zadah. Ustajali alkoholse meao sa slatkastim mirisom opijuma i isparenjima ije porekloradije ne bi elela da zna. Arib se prepala, ali to nipoto nije htela dapokae. Prkosno mu je odgovorila: Moda pred mojim ocem, ali ne ipred ovakvim smrdljivcem!

Skitnica joj nije dao ni toliko vremena da se pokaje zbog svojih rei,zamahnuo je rukom i Arib je jo samo videla kako se njegova prljavaaka pribliava njenom licu. Tada joj se smrailo pred oima.

4Arib je jo leala na putu kada je ponovo dola k sebi. Mora biti da jebila samo nekoliko trenutaka bez svesti. Polako se pridizala svaomamljena. Onoj trojici se pridruilo jo razbojnika i sad su svi piljili unju.

A, mala se osvestila! povika onaj koji joj je udario amar. On seuhvati ispod pojasa pantalona, tamo gde su bile tamne i prljave. taje?! Crnokosi mukarac, kojem se obratio, odmahnu glavom. Nije toza mene, imam ker tih godina. Da me poreznici Haruna el Raida nisuproterali s moje zemlje, sada bih bio s njom. Ostali su mu se grohotomnasmejali. Ja odoh da straarim! ree on i pogleda odozgo u Arib.Uinilo joj se da je na njegovom licu ugledala neto nalik na saaljenje.Pre nego to je nestao u bunju, skupio je svoju jaknu oko prsa, kao dase smrzava. Ovaj gest je Arib vie uplaio negoli izrazi lica ostalihmukaraca.

Imate na novac, ta jo hoete? Teodorin glas je zvuao kao da sejedva savladava. Arib jo uvek nije sasvim shvatala ta se deava, ali jekajnin prikriveni strah i nju plaio.

Voa stade tik uz Teodoru. Arib bi umrla od straha da joj se takopribliio, ipak, kajna nije ni trepnula. Cerei se podrugljivo, on staviprst na Teodorinu bradu i podie je. Vau nevinost, na primer?

Ostali mukarci su zaurlali. Arib se trgnula. Nije tano znala taznai oduzeti nekome nevinost, ali se to smatralo najgorim to moe dazadesi enu, gore i od same smrti. Drhtei, skupila je ruke i noge uztelo.

Kad ti zavri s njom, ja sam na redu! proderao se jedan. Nijemogao imati vie od esnaest godina, ali je svojim bubuljiavim licembuljio u kajnu s neskrivenom poudom. Skitnica poe da pipkaTeodorine dojke. Oito je oekivao da ga ona zamoli za milost. Kad senita tome slino ne dogodi, onda joj se onako prljav unese u lice.Teodora je ustuknula. Sigurno je zadah tog obeenjaka stranozaudarao. enska koja svoju nevinost eta putem oigledno je nudi naprodaju. ta drugo?

inilo se da se Teodora pribrala. Zabacila je kosu, na kojoj seveernje sunce presijavalo bojom zlata. A moebiti da ju je ve iizgubila uzvrati ona drsko. Teodora podie kapke i snebivljivo senasmei. Pa zar vam nisam rekla: ovde nemate vie ta uzeti!

On ju je tako odalamio po licu da je posrnula. Ostali mukarci su sesmejali. Iako uplaena, Arib je zbunjeno pogledala Teodoru. Kajni nijebilo ni dvadeset godina i nije bila udata. Dosad je Arib verovala da susve neudate ene device, ipak, izgleda da je njeno uverenje bilopogreno.

Harun el Raid nee dozvoliti da takav zloin proe nekanjeno! umea se ona.

Njene rei ponjele su gromoglasan smeh. Kalif! procedi jedan. On e nas svakako razapeti. Pa zato onda da pre toga malo neuivamo.

Ma, ljudi, zato traimo vreme sa ovim enama? dobaci jedanstariji mukarac. On se poea izmeu nogu i njegovo lice se naborapoput loe tavljene ovje koe. Zato ih poteno ne uzmemo, a ondada im prereemo grlo! Iako Arib nije sasvim razumela prvi deo, ovajdrugi joj je bio potpuno jasan.

Voa je pokuavao da raskopa pojas. ta je, i dalje hoe da sejunai? On se sae i pocepa Teodorine iroke pantalone izmeu nogu.Ustuknu kad ugleda krv na svojoj ruci. Teodora se ponizno smekala.On ljutito obrisa ruku o nogavice svojih pantalona i baci kajnu nazemlju. Dok je Arib srce divlje tuklo, ona opazi kako se Teodorauspravlja na laktovima. Kosa joj se rasula po prebledelom licu.Razbojnik je poao rukom u pantalone i tkanina se ispupila. Ostalimukarci su se gurkali smejuljei se. Onda skitnica odveza ukur.Njegov nabrekli ud se die uz trzaj. Do Arib stie odvratan smrad, odkojeg joj je pozlilo. Kada je Teodora leei na zemlji pokuala da seizmakne, on ju je epao za kosu i grubo je privukao k sebi. Sad u dati zapuim gubicu!

Patrljkom ruke pritisnu njen potiljak ka sebi, a zdravom rukomobuhvati svoju zmiju. Teodora je okrenula glavu. Silovito ju je povukao,a ona stisnu usne kada je licem udarila u prljavtinu unutranje stranenjegovih bedara. Arib kriknu i prepade se kada se okrenuo k njoj.

Vojnici! povika skitnica, koji se bio izgubio u brdima, trei knjima. Pourite! Vojnici se pribliavaju, video sam odsjaj njihovihverinjaa. Mukarci poskoie. ovek uebane brade pusti Teodoru.Arib joj pritra. Suze olakanja potekle su joj niz lice kada ju je zagrlila.Mukarac neodluno pogleda svoj dignuti ud, a onda devojke. Njegovidrugovi nestali su iza jedne stene niz put, gde su im oigledno biliprivezani konji. ulo se kako konji frku i udaraju kopitima.

Hajde, bei! doviknu mu jedan s konja, dok je pokuavao da gaobuzda. Za pojasom mu se njihao bode, praina se uskovitlala. Ili eda im padne aka gole zadnjice? povika on i podbode svog konja.

Skitnica je psujui uvukao svoju mukost u pantalone i poravnao ih.U urbi nije primetio da je jednom nogom stajao na njima. Tkanina sepocepala i on doista gole zadnjice otra za svojim prijateljima.Pokuavao je da pocepanim delovima pantalona nekako prekrije svojugolotinju. A onda je nestao u bunju.

Arib je odahnula s olakanjem, a pritom nije znala da li da se smejeili da plae. Ali Teodora joj ne dade vremena ni za jedno ni za drugo. Tamo preko! povika ona i rukom pokaza na mesto gde su skitnice pretoga privezale svoje konje. Bacile su se iza stena na razgaenu zemlju, asrce im je divlje lupalo. Kroz trnoviti bun Arib je ugledala jahae.

Jahai su svoje konje zauzdali tik ispred njihovog skrovita. Arib jesrce stalo od straha kad se beli glenjevi jednog dorata zaustavie prednjom. Podigla je glavu i spazila krznom opivene pantalone jahaa.Kone izme mu behu umrljane kao da su ulepljene krvlju. Znala je daje to afin i pre nego to mu je prepoznala lik.

To su bili drumski razbojnici ree mukarac koji ga je pratio. Aribje kroz granje raspoznala sivu bradu i naborano lice poreznika.Poznavala ga je, njen otac je ponekad s njim igrao alku. Ne verujem dasu devojke bile s njima, inae ne bi mogli da pobegnu tako brzo. ini seda njihovi konji ne nose nikakav teret. Vojnicima koji su ih sustigliizdao je naredbu. Arib je kiptela od besa to ovek koji je esto bivaogost u kui njenog oca sada pomae njenom neprijatelju.

Jesu li daleko odmakle? upita afin. Arib podie jeza odnjegovog glasa.

Ne verujem odgovori poreznik. Poslednju vest o njima primili

smo pre vie od dva dana. Da su ive, odavno bismo ih pronali.Propalice poput ovih su im verovatno odavno prerezale grkljan. Zar seneemo vratiti u Baktru? Ipak ste postigli svoj cilj. Anas je mrtav, anjegovoj porodici je oduzeta mo.

Svoj cilj u postii tek onda kada uhvatim i poslednjeg lana teporodice odgovori afin i upre pogled ka zapadu. Nai u tudevojicu ree tiho. U njegovom glasu se mogla osetiti pretnja. Pamakar morao i nakraj sveta! On podbode svog konja, a praina doleteArib u lice. Ubrzo je mala eta nestala niz puteljak.

Tek kada ju je Teodora uzela u zagrljaj, osetila je suze koje su seslivale niz Aribine obraze. Zato me tako mrzi? proaputala je ona.

Ne mrzi on tebe odvrati kajna. Arib je u njenom glasu osetilaudan prizvuk. Teodora je, meutim, ustala i umirujui je pomilovalapo kosi. Eto, nita nam se nije dogodilo teila ju je. Hajdar nam je ine slutei spasao kou. udno je pogledala u pravcu u kome sumukarci nestali. Samo je jo uskovitlana praina odavala njihov put. Do Reja moramo da stignemo i bez novca. Samo jo kad bih znala kako.Ako se kalif ikada smiluje i vrati ugled tvojoj porodici, to e zavisitisamo od tebe.

Arib s nerazumevanjem pogleda Teodoru. ast porodice jeste nevinost njihovih keri. Da nije bilo Hajdara...

Teodora napravi kratku pauzu pre no to je nastavila: Zato sampokuala da bes mukaraca usmerim na sebe. Ti si jo devica i to morada ostane.

Ali kako? procedi Arib. Ja ak i ne znam ta to znai! Osealase uasno nemono, nezatieno.

Pa, videla si ta je ona skitnica htela da uradi sa mnom. Teodorase nakalja, a Arib je uplaeno pogleda. Objasniu ti, ali vratimo senajpre na put.

Arib ju je posluno sledila, nehotice zaobilazei tragove kopita. Kadbi samo bila deak! Vlanim akama stezala je pojas, za koji je biozadenut no. Odjednom joj neto pade na um. Odseci mi kosu! zapovedi Arib i izvue no iz pojasa. Od sada u putovati kao deak.

Kajna joj uputi ozbiljan pogled. Zna da je to zabranjeno. Ako nekootkrije da si odsekla kosu i da si obukla muku odeu, dobie pedeset

udaraca biem. Odseci ponovi Arib i gurnu joj no u ruku. Bolje dobiti batine

nego izgubiti ast porodice, ta god to znailo.Teodora je oklevala. Naposletku je uzela mali otar no i kad je

posegla za prvim pramenom kose, Arib iznenadno ree: Niko mi neeoduzeti ast. Nikada!

5Nekoliko dana nakon susreta sa skitnicama, Arib i Teodora su sustiglejedan karavan. Uskovitlana praina im je najpre otkrila put kojim sekaravan pribliavao, a potom su iz daljine ule riku kamila. Odatle sudevojke karavanom putovale sa trgovcima svilom severno od Velikeslane pustinje prema Reju. Mesec je tokom tog putovanja nebrojenoputa izaao i zaao.

Aribina koa se isuila i upalila. U hodanju je ipak uivala, iako joj jepesak peckao oi. Dok je Teodora, zabrinuta, prstima neprestanododirivala stakleni amulet, za Arib je karavanski grad ve bio nadohvatruke. Divila se zabavljaima i igraima pod maskama u arenimkostimima. as su bili daleko iza kamila, na kojima se njihao teret, a assu trkarali pokraj njih. Oni su odvajkada bili pratioci karavana.

U tom nepreglednom prostranstvu Arib je izgubila oseaj za vreme.Katkad bi bivala tako umorna da je mislila kako nee napraviti sledeikorak. A opet, u sledeem trenutku bi divlje igrala poput arenihsvilenih marama koje su leprale na vetru. Gotovo da vie nije mislilana Parvanine pretnje paklom dok je pevuila. Vekovima su ovdeodzvanjali isti povici gonia. Kada je vetar nizijom nanosio otra zrnapeska, inilo joj se kao da sa sobom pronose glasove prolosti, i to joj jedavalo snagu. Njihanje glava ivotinja gore-dole i ujednaena zvonjavazvonia su posedovali magiju koja ju je oaravala.

Arib je vodila svog magarca za uzde i pevuila. Magarca su kupileod jednog trgovca vinom da ne bi morale same da nose stvari zasvakodnevnu upotrebu: jedan lonac, kaike, ae od koe, pa ak iodeu. Kada se Teodora nasmeila trgovcu, cena magarcu je brzo pala.Arib se, dodue, pitala odakle im uopte novac za tegleu ivotinju tepogleda kajnu zamiljeno.

Treba ti neto? upita je kajna na grkom, jeziku na kom su uposlednje vreme esto razgovarale. Taj strani jezik je Arib u poetkuteko prelazio preko usana, ali s vremenom ga je sve vie savladavala.

Dakle, dobro, zanima me neto ree Arib oklevajui. Kako tiuspeva da svi mukarci rade ta poeli? Mene i ne pogledaju.

Teodora se nasmejala. Oho! Ti si jo premlada za takvo pitanje. Govori! zapovedi ona nadmeno. Ti si moja robinja.Kajna se suvo nasmejala. Ni ti dronjci koje nosi nisu tvoji. Zar si

zaboravila da sam svoj nakit zamenila za novac?Arib je posramljeno uutala. Bilo je nezahvalno s njene strane to

tako nadmeno postupa s Teodorom. Izvini ree ona snudeno.Teodora ju je s ljubavlju pomilovala po kratkoj crnoj kosi. Sagla se

prema Arib i namignula joj: Nema nieg lakeg od toga do jednogmukarca uiniti robom. Samo mu reci da je najvei junak na celomsvetu, nasmei mu se i nehajno mu rukama prei preko grudi i bokovai jee ti iz ruke.

Da li se to Teodora egaila s njom? Arib ju je gledala nepoverljivo.Praina se uskovitlala i jedna Rustamova kamila je prokaskala pokrajnjih. Arib je kaljui isprati pogledom. Kako li je trgovac dobio ime togjunaka iz prolosti, to samo Alah zna. A kakav gospodar, takav i sluga.Ova kamila kao da je ve proivela osvajake pohode kralja AleksandraVelikog. Dlaka joj je bila bunasta i pri svakom koraku je tako brektalada su je se zasigurno i buve plaile. Teret na njoj je visio do zemlje, pa jestalno pretila opasnost da joj spadne s grbe. Jedan se goni Arib uprolazu izazivaki iskezio. Nije mu bilo vie od etrnaest godina, aispod prljavog turbana ukazivalo se lice prepuno bubuljica. S drugestrane, zuba je imao malo.

Arib je zamiljeno nakrivila glavu i merkala ga. Poravnala je svojuodeu i nenadano Teodori tutnula uzde u ruke. Kajna je zauenopogleda. Arib zaturi svoju kapu i potra za goniem.

Ti si doista najvei junak na celom svetu ree nasmeivi mu se.Budui da se grudima nije mogla pohvaliti, ona rukama nehajno preesamo preko kukova.

S bubuljiavog lica gonia mogla je da proita samo pukozaprepaenje. Njegove oi preletee preko njene kratke kose i mukeodee. Biem je tako udario kamilu da je ova poskoila, pa je bre-boljeodjurio, osvrui se neprestano kao da ga juri sam avo. Arib sepogleda od glave do pete, pa se zbunjeno poea po glavi.

Teodora je priguivala smeh kada ju je Arib sustigla. Arib pomilovamagarca po kratkoj grivi. Odavno je u njoj gorela elja da Teodori

postavi jedno pitanje: Je li istina to to si rekla onim razbojnicima? Davie nisi devica?

Teodora je odgurnu aljivo. To ba i nije pristojno pitanje. Sad znam ta znai pesma koju ima u rukavu, od onog Baara ibn

Burda.Teodora stade. O, Alahu milostivi, Arib! Ja sam se ponadala da si

je ve odavno zaboravila!Arib je odmahivala glavom. Svake veeri je Arib potajno posmatrala

kajnu mislei da je ona ve odavno zaspala. Stari Rustam joj je toiovino, a Teodora je pevala pesme poput te. A ponekad bi sa nekim odmukaraca nestala u pomrini.

Vi, napred, pourite! povika Rustan iza njih isturivi neukrotivubradu, te pomeri filcanu kapu s naboranog ela. Jedna od njegovihkamila je podigla kudravi vrat i njegov povik propratila rikom. Teodorai Arib su se pogledale i zakikotale. Slinost izmeu gospodara i ivotnjebila je neverovatna.

Parvane je robinje pevaice nazivala lakim devojkama navaljivala je Arib.

Lakim devojkama?! Teodora se nakalja, a zatim ree: Moda jei imala pravo.

Teodorine rei pobudie kod Arib jo veu panju. Ali sa kim... Stala je u pola reenice, jer odjednom vie nije bila sigurna da li zaistaeli da uje odgovor.

Teodora je izbegavala njen pogled te je zurila u put. Stigli su doulaza u jednu malu dolinu. Jedna reica je prokrila sebi put u ljunku,a drum je pratio njen tok.

Veina robinja pevaica greje postelju i svome gospodaru odgovori ona.

Arib zastade. Svome gospodaru... znai li to.... mome ocu? Zgrabila je Teodoru za ruku. Magare se odgegalo dalje, ali je to nije bilobriga.

Kajna pogleda iza sebe, ali niko na njih nije obraao panju. Ona sebez rei oslobodi Aribinog stiska i nastavi dalje.

To ne moe biti istina! Arib je piljila u nalije iznoenog hidaba,zatim potra za Teodorom. Ti si mene zato spasla? napala je

Teodoru. Zato to si izdala mene i moju majku? Zbog grie savesti?Prokleta da si, odgovori mi!

Ja nikoga nisam izdala! ree Teodora i zastade. Mukarac imaprava da spava sa svojom robinjom odgovorila je otro. I svi to rade,veruj mi. Utoliko vie ako sm nije birao svoju suprugu, ve su mu jeroditelji poslali u postelju. Srea je ako zna kako enu... Naglo jezautala. Ma, dovraga s tim, tako je, kako je!

Tako je, kako je! To je sve to ima da kae?! povikala se Arib nanju. On je bio moj otac! Teodora je poravnala hidab oko svojihuskih ramena i nastavila putem. Arib ju je sledila bez rei. Odjednom jojje postalo hladno.

Usred beskrajne ravnice stali su da prenoe. Nedaleko odatle, upraini, videlo se jedno selo. U susret su im trala deca u ritama, smejalase i mahala im. Zabavljai su i dalje izvodili svoje aljive take, u nadida e od ovog ili onog putnika izvui kakav baki. I Teodora jezapevala, a Rustam tek to je postavio svoj pokretni vinski tand. Ubrzosu se oko njih sjatili mukarci iz sela, sluali su prie putnika i kajnidobacivali enjive poglede.

...Ptica Simurg me je dohvatila svojim kandama i bacila me nazemlju daleko do grada. ula je Arib hvalisavi glas Abasa, mladogtrgovca svilom. I ta mislite, gde sam se zatekao? U jednom dvorcu,svem od stakla, koji se presijavao na suncu. A dvorac bee okruenvrtom, u kome su se kupale nage hurije. Ovakve poput nje! On rukompokaza na Teodoru, koja je polugolih dojki toila vino. Celu godinudana boravio sam meu njima, i svaka bee zanosnija od druge...

Arib se brzo pomeala sa decom koja su razuzdano klicala igraimapod maskama. I ona je bila oarana tim bizarnim crvenim i utimmaskama. Znala je da su to drevne maske daleko starije i od samogislama. Oni koji su ih nosili davno su pomrli, ali su maske nadivelevekove. Treptav plam vatre oiveo je junake i zmajeve, koji su se borili,voleli i grlili. Arib je poelela da je povedu sa sobom, njeno srce udaraloje u ritmu muzike. Onda je iznenada s vinskog tanda zaula Teodoringlas:

Brzo se on digne, kad se pojavi uz trzaj, nag,

Tako uspravno stoji i kada nema lepotice to dimije skida... Smeh nekolicine mukaraca se meao s njenom pesmom. Ta, ona

je, Alaha mi, najdraesnija mala bludnica koju sam ikada video! povika jedan. Arib pritisnu rukama ui trudei se da svoju panjuusmeri na maske. Ali uzalud.

Ustala je s namerom da se povue u mrak kod ivotinja na krajulogora. Odjednom je ula kikotanje neke ene i udvaraki glas nekogmukarca. Zastala je. Mukarac je svojoj pratilji neto aputao na uho, aova se razuzdano nasmejala. Arib nije mogla da prepozna glas togmukarca, moda je to bio neko do seljana ili neki putnik. Meutim,ula je njegovo teko disanje dok je do nje dopirao zadah vina.Teodorina ruka mu je klizila niz bedra do meunoja tano do onogmesta gde je onoj skitnici nabrekao ud.

Arib se hitro probijala izmeu kamila, koje su spokojno preivale.Crvena u licu od stida stigla je do svog konaita u logoru. To je, dakle,bio razlog zato ju je Teodora slala na spavanje pre nego to bi poinjalada peva. Od besa su joj suze navirale na oi i slivale se niz obraze.Parvane je imala prvo, pomisli Arib, dok je spremala veeru. Jednakajna je ena bez asti. Kaiku je besno zabila u iniju, pa je kiselomleko prsnulo uvis.

Teodora se vratila tek kada su bubnjevi davno utihnuli. Samo sumalo podalje jo poneki trgovci razgovarali o dogaajima tog dana.Miris mente i povremeno srkanje odavali su da su od jogurta napravilidugh4. Vatra je obasjala kajnino lice. Kosa joj je bila vlana kao da se joi oprala u potoku. Pogled joj je bio izgubljen, kao onog jutra kada jespasla Arib ivot i uzela je u naruje.

Aribin bes se stiao. Bez rei je Teodori dodala iniju i hleb. Zato? upitala je tiho.

Razbojnici su nam oteli novac odvrati ona krto. Ne pogledaviArib, poela je halapljivo da jede. Ostale smo bez ijednog dirhama.

Ne elim da to ini zbog mene! ree Arib i spusti hleb.Teodora na tren podie pogled, pa se opet posveti svojoj iniji.

Nita ne inim zbog tebe. Na kraju krajeva, i ja bih da imam da jedem. A s mojim ocem? upita Arib tiho. Je li i s njim bilo zbog novca?

Teodora je mrzovoljno zabadala kaiku u kiselo mleko. Uskoroemo biti na sigurnom rekla je promenivi temu.

Nisi mi odgovorila.Kajna odloi hleb na stranu. Ti si ve odrasla, zna li to?Arib je nemo uala pokraj nje. Ne sme da misli loe o svom ocu ree Teodora napokon. On je

bio drugaiji od ovih ovde. On je radio samo ono to svaki mukaracradi, a ja sam radila ono to radi svaka ena.

To nije istina! estoko se pobunila Arib. Misli da nije? odgovori kajna otro. Da nismo morale da

beimo, i ti bi se jednom udala. I ta bi onda tvoji roditelji oekivali odtvog mua?

Arib skrenu pogled, pokolebana njenim tonom. Ne znam odgovori ona. Da moe da me izdrava, valjda, i da bude iz dobreporodice.

I da ima novaca dodade Teodora. Ti bi mu za novac dala svojetelo. Kao ja.

Arib je zaustila da se besno usprotivi, ali su joj nedostajale rei. Bila je to cena za ivot koji sam ja vodila ree kajna neto mirnije.

I ona nije bila visoka u poreenju s onim ta sam za nju dobila.Arib je savila noge, rukama je obgrlila kolena i zabacila glavu. Iznad

brda su zvezde bile mnogo blistavije nego u gradu. A ta si dobila? upita Arib tiho. Htela bih da razumem.

Teodora se nasloni i odgovori: Nisam morala da se povinujemtiraniji asti. Niko me nije kanjavao ako bih se svojevoljno podalanekom mukarcu. Ali to zapravo nije pravi razlog. Mogli su da mizaprete muenjem, a ja bih se i tada za to odluila. Jer mogla sam daradim ono to mi je znailo vie i od bogatsva i moi, ak vie i odljubavi mogla sam da pevam.

U mraku se kajnino lice gotovo vie i nije raspoznavalo. Ostaliputnici su se zamotali u svoju ebad i legli da spavaju. Povremeno bi seula tek poneka ala i tihi smeh. Arib je najednom sve shvatila. Natome sam ti zavidela otkako sam te prvi put ula. Reima jepokuavala da izrazi ono to je tada osetila. inilo se kao da joj jeTeodora dirnula u deo due za koji nije ni slutila da postoji. Kao da je od

nje zadrhtao, poput strune na lauti. Od tog trenutka je znala da eli dapeva. Bez obzira na to ta se inae oekuje od pristojne devojke. Kadstignemo u Rej, ne mora ovo vie da radi ozbiljno je rekla Teodori.Najednom ju je ophrvao oseaj da neto duguje robinji svoga oca. Moje stric lepo postupati sa tobom.

Jo uvek nismo stigle odgovori Teodora i pomilova je neno pocrnoj kosi. Mukarac od malopre... rekao mi je da je u Bagdadupobijeno jo lanova tvoje porodice. A moda je hteo da se napravivaan, pa je ta pria istinita koliko i legenda o ptici Simurg. Spavajsada! U Reju emo svakako vie saznati.

Vatra se ugasila. Arib je gledala u beskrajno nono nebo. Pevaj mipesmu, onu o lauti.

Teodora je dubokom glasom pevuila melodiju, a Arib se zamotalau maramu. Muzika se upredala s tiinom, a zvezde iznad nje su sepolako kretale, kao da pleu. Teodora utihnu. Smeei se, pokrila jeArib, koja je ve odavno zaspala.

U njenom snu je bila bogato ukraena draguljima. Ljudi su joj kleeiklicali, no ona je ula samo melodiju koju je pevala, onu koja je sledilazvezde, a nikada ih nije sustigla.

6Bila je ve jesen kada je karavan stigao u Rej. Iznad grada se nadviomagliasti oblak, a uobiajeni splet bele, bledoute i pastelnosmeesmenila je prljavosmea. I pored toga se Arib inilo da nikada nitalepe nije videla. Ve izdaleka je razaznala zidine utvrenja. Izautvrenja uzdizala se tamnoplava planina Alborz prekrivna snegom.Sa dalekog vrha vulkana Damavanda dizao se dim, a na vrhu jednogbreuljka blediasto su svetlucale Kule tiine Dakma, gde su sledbenicikulta vatre sahranjivali svoje mrtve. Leinari su kruili nebom, a stariRustam je uz naklon odao potovanje ovom svetom mestu. Arib je,meutim, pred sobom videla samo utvrenje obavijeno velom praine.Pomisao na kupku u Reju je bila uasno primamljiva, pogovoto zato toje ve danima muio neprijatan proliv. Izgleda da su i ivotinje osealeda im se polako pribliava odmorite. Kamile i magarci su pohrlilinapred, a njihova rika zaorila se ravnicom.

Nekoliko sati kasnije stajali su pod gradskim zidinama, poduprtimstubovima. Iznad minareta treperio je vreli vazduh. Karavan sezaustavio ispred carinarnice. Arib je zabrinuto posmatrala kako setrgovci gestikulirajui raspravljaju sa straarima. ta se deava? proaputa ona. Do sada nismo imali nikakvih problema! Oseala jekako je obuzima panika. Nisu smele da doive neuspeh tako blizu svogutoita.

Konano je jedan od naoruanih slugu projahao du karavana. Prijavljujte se na kapiji jedan po jedan! povikao je. Arib die pogled kaTeodori. Za vreme njihovog putovanja ni carinici u arpukanu niti uNiapuru ih nisu pomno pregledali. Dva deteta u poderanoj odei su imbila daleko manje zanimljiva od kamila natovarenih svilom i adom,skupom korom cimeta, ajem i rabarbarom5. ta je sada trebalo daznai sva ova pometnja?

Kajna je odluno stala isred naoruanog sluge koji je obuzdavaonesiguran korak svoje kamile i zaustavio je. ta se deava? upitaona.

Grad je prepun odgovori sluga i podie ruku na elo da zakloni

oi od sunca. ini se da u njemu konai mnoga visoka gospoda.Muhtasib, nadzornik bazara, eli tano da zna ko ulazi a ko izlazi izgrada. Pripremite se na to da ete ekati satima, ili ak i nekoliko danadok ne dobijete davaz6 i budete puteni u grad.

Aribino srce je poelo divlje da kuca. Kajna joj utei stisnu ruku. Samo ostani mirna proaputa ona. Misle da smo seoska deca. tamoe da nam se dogodi?

Arib se puna mrnje zagledala u straarnicu od ilovae kraj ulaznekapije. Jo joj je samo ta graevina stajala na putu do utoita kodstrica, ali ta prepreka je bila nesavladiva.

Sate i sate su provele na stepskoj vruini. Ova ukasta straarnicajoj je sve vie liila na fatamorganu koja se sve vie udaljavala to sudue ekale. Ornamenti iznad gvozdene kapije stapali su se saokolinom. I to su due ekale, utoliko je elja za kupkom i mekimkrevetom bivala nepodnoljivija. Arib je zamiljala kako je stric uzima unaruje i slua njenu priu. Potajno se obrisala iznad nosa.

Teodora ju je iznenada gurnula i rekla: Mi smo na redu!Arib hitro ustade. Put od straarnice joj se inio beskonano dug.

Straari su nosili crne odore, kao to je to bio obiaj u kalifovihslubenika. Crte njihovih lica su bile stroge, i bili su i te kako svesnisvoje moi. Aribina usta su se osuila. ta ako je ti ljudi zadre zbogneke sitnice i tako otkriju ko je ona u stvari?

Carinik ju je upitao za ime i svrhu njenog boravka. Arib je revnosnoispriala svoju priu. Naterao ju je da zabaci glavu, tako da ju jezaslepilo zalazee sunce. On je uhvati ispod brade kako bi je boljeosmotrio. Koliko ti je godina, deae?

Ona se zagrcnu od uzbuenja. U poslednjem trenutku joj pade napamet da malo seljake dece zna da broji. Srce joj je tuklo dok jeizdravala prodoran pogled oveka iznad sebe poput kakve pticegrabljivice. Ne, znam gospodine odgovori ona. Pet. Ili dvadeset ipet?

ovek je oklevao. Arib je oblio znoj i borila se sa eljom dajednostvno pobegne odatle. inovnik joj je ispitivaki posmatrao licejedan gotovo beskrajni trenutak. Zatim je mahnuo svom slugi. Crni robje s gaenjem razvukao usta kada je ugledao ranu na Aribinoj ruci.

Naposletku joj je ipak utisnuo peat u kou. Arib ga je nesigurnopogledala.

A sad bei odavde povika straar. Gubi se, imam posla!Arib je pourila da se udalji. Teodora ju je sledila, i ona oroena ela.

U prolazu straarnice je, nakon sunca koje je arilo napolju, bilo mranoi svee. Njihovi koraci su tupo odzvanjali. Kada su stigle na drugustranu, Arib je zastala opinjena vatrometom boja koji joj je igrao predoima.

Zlatne kupole su bletale; tirkizne, plave i bele ploice sijale supoput dragog kamenja. Svilene tkanine, sa crvenim, utim i zelenimarama leprale su na vetru. Gonii su povicima terali svoje kamile, kojesu rikale. Klaparanje taljiga na kaldrmi i cvranje bezbrojnih zrikavacasjedinjavali su se u omamljujuu kakofoniju.

Arib se priljubila uz kajnu. Nakon toliko meseci u goloj pustoi ovajarenoliki raj bio joj je nepojmljiv. Plaila ju je guva sibirski lovci nasamure sa ubarama; Kinezi u skupocenim utim svilenim kaftanima;bradati severnjaci s dalekog Baltikog mora. Do nje su dopirale ale kojenije razumela, pa joj se zavrtelo u glavi. Iscrpljene kamile gegale su senogu pred nogu pod tekim tovarom. Ispod ougane dlake trala suim rebra. Neki nosa je proao pokraj njih vukui dinje. Iz gostionica sevazduhom irio miris kardamona i raznih miroija, a Aribin stomakpoe da kri.

Teodora je povue u senku nekih izrezbarenih drvenih vrata. Budui da ti nikada nisi bila ovde, moraemo nekoga da pitamo za tvogstrica.

Arib je nesigurno pogleda preko ramena. Zar to nije opasno? Svakako, ali ta... Kajna je iznenada zautala i odvukla Arib

dublje u senku. Nekoliko raskono obuenih vojnika sa sjajnimoklopima je projahalo mimo njih. Njihovi iranski borbeni konjiposkakivali su kao da pleu. Teodora ih isprati pogledom sve dok ihmnotvo nije progutalo. Grozniavo je razmiljala. U gradu je velikaguva. Stroge kontrole pre toga na kapiji, a sada ovoliko vojnika ovdese neto dogaa apnula je. Tamo je zasigurno han u kom je Rustamhteo da postavi svoju tezgu. Aribin pogled je sledio njenu ruku kojomje pokazivala na zidom opasanu gostionicu. Han je izgledao masivno,

nalik tvravi, ali je teka kapija bila otvorena. Teodora se uspravila irekla: Raspitau se okolo, uz vino mukarci sve tajne otkriju. Kupineto da popije, posle proliva ti treba dosta tenosti. I ekaj me kodbunara!

Han je bio opasan zidinama, poput kakvog posebnog grada.Devojke su se probijale u dvorite zajedno sa goniima stoke imagarcima koji njau. Teodora je Arib dala znak glavom. Provukla sepored jednog mukarca u crnom ogrtau kadije i nestala u pravcuvinske tezge. inilo se da kadija, i pored svog poloaja, revnosno uivau Rustamovom vinu.

Tek to je ostala sama, Arib se osvrnula da proveri da li je neko prati.Iza nje se pored kapije nalazila glavna zgrada, a do zgrade Rustamovatezga. Uzdunom stranom nizale su se prostorije za prenoite. I kao usvim karavan-sarajima prizemlje je verovatno sluilo kao skladite zarobu. Ona je posmatrala malu damiju od ilovae na drugom krajudvorita. Pokraj nje su se nalazile ogromne tale, ali tamo nije videlaodblesak verinjaa. Samo je nekoliko kokoi trailo neto za jelokokodaui. Arib je osetila veliku e.

Odluno se uputila nalevo ka duanima ispod lukova. Probijala sekroz zanatlije, ljude koji su zamenjivali novac i tumae koji su na svimjezicima glasno nudili svoje usluge. Mreice prepune svetlucavihnarandi, bresaka i narova mamile su je da stane. Teodora joj je dalanovac i Arib je zadovoljno otila po sok od pomorande s ledom.Otkako su pobegle iz Baktre, nije ga pila i sada je uivala u hladnoisoka u ustima. ak je razmiljala o tome da kupi i kola s pistaimapreliven medom, iji ju je zamamni miris privlaio.

Franci u poslednje vreme daju dosta novca za relikvije ula jekako neko kae. Dobar je to posao, ako se ovek ne obazire previe naporeklo moti.

To je puko pomodarstvo uzvrati drugi. Franci su roeni zakovae oruja, a ne za svece. Pogledaj ovo! Arib je usput posmatraladvojicu trgovaca i ma koji je jedan pruio drugome. Ma je blesnuoplaviastim sjajem i mogao se saviti uprkos teini.

Jesi li uo? upita iznenada trgovac orujem. Pria se da je kalifu Reju. Harun el Raid je doao u svoj rodni grad. Arib se trgnu te se

priljubi uz jedan stub. Pa i da je ovde, niko od nas ga ne bi prepoznao uzvrati drugi i

odmahnu rukom. On, navodno preodeven, nou jae ulicama kako birazotkrivao nepravde. Jedan moj prijatelj se kune da ga je jednom videou Bagdadu odevena kao trgovca kako jae magare. Siromana enanekog ribara ga je dohvatila za haljine i bacila mu se niice pod noge.Sledeeg jutra su je pozvali u palatu i kalif se pobrinuo da se ispravinepravda koja ju je titila.

Prie za malu decu rugao se drugi, ali njegov sagovornik nijeodustajao.

On e sasluati i najsiromanijeg obuara. Harun el Raid jenajpravedniji vladar od vremena kralja Solomona.

Guva na kapiji je obojici privukla panju. Jedna je ena onderazmakla zavesu na svojoj nosiljci i kada je iskoila lakim korakom,gomilom se proneo apat. I Arib je zurila u nju otvorenih usta. ena jebila oaravajue lepote. Smea kosa joj je bila putena i ukraenadraguljima. Na sebi je imala dugu haljinu od svile boje zlata, a nanogama papue od iste takve svile, izvezene biserima. Arib pogledaprnje na sebi.

To je kajna Damila! proapta neko. Ona je bila prvo ljubavnica kalifovog brata Ibrahima apnu

drugi. Govori se da i sam Harun el Raid teka srca naputa njenupostelju. Zbog ljubavi za njom bagdadski mladii umiru kao pokoeni.Kakve li milosnice!

Milosnica? Arib se uplaeno okrenula prema mukarcima koji surazgovarali. Bilo im je najvie dvadeset godina i bili su dobro odeveni.To su verovatno bili putnici koji su nekoliko dana provodilu vreme udokolici dok su ekali tumaa.

Alaha mi, to je istina! uzvrati prvi. Kada bi me samo pustilablizu sebe da joj dotaknem vrhove prstiju, oboavao bih je. Arib ga jeposmatrala zbunjeno. Lice mu je bilo usko i otmeno, usne ulne, a oibehu uokvirene gustim trepavicama. Kapa mu je pokrivala crnu sjajnukosu.

Vi biste oboavali neasnu enu? upita ona radoznalo.Obojica se okrenue k njoj pa se zgledae. Pogledajte ga, Abdulahu

ibn el Raide! Tako mlad, a ve bogomoljac.Arib se trgnu. Abdulah, El Raidov sin? Haruna el Raida? Nije bogomoljac, on je jeretik, jer huli na lepotu ree podrugljivo

El Raidov sin. Jeretik poput Barmakija.Arib ga je gledala razrogaenih oiju i nije mogla da pusti ni glasa. Sluaj, ti vreo buva ree Abdulah ibn el Raid: Mali prst ove

ene vredi vie nego sva tvoja ast siromaha!Arib uplaeno uvue glavu.Mladi onjui Arib. Alaha mi, zaudara kao jarac! ree joj i aljivo

je unu.Arib se bre-bolje pokupi i pobee ispod lukova. Sakrila se izmeu

vrea sa voem prodavca soka i ekala Teodoru. Ah, tu si, Tigriu!Arib ispusti uzdah olakanja. Htela je da ispria o susretu s

mladiima, ali kajna odmahnu rukom. Zaobila je ispruenu rukujednog prosjaka pa obgrli Arib. Tek je tada Arib primetila koliko jeTeodora iscrpljena naspram lepe milosnice. Bila je bleda, kosa joj bilabez sjaja, a ispod oiju se urezali tamni krugovi.

Imala sam sree. Muhtasiba sam ba zatekla na Rustamovoj tezgi. Nadzornika bazara? upita Arib uplaeno. Da kazni Rustama

to prodaje vino?Todora se kiselo nasmeja. Sigurno, verovatno je zbog toga doao.

No ipak, uz nekoliko aica izvrsne ire bilo mi je lako da ga smekam.Rekla sam mu nekoliko laskavih rei, malo opijuma pomeala s vinom,pa mu se odmah razvezao jezik. On, na kraju krajeva, zarauje sasvimdobro od poreza