Ujedinjeni gradovi i lokalne samouprave- Komitet za kulturu

Agenda 21 za kulturu

Ujedinjenigradoviilokalnesamouprave‐Komitetzakulturu

Agenda21zakulturu

Agenda 21 za kulturu je prvi dokument koji na globalnom nivou zagovara ustanovljavanjeosnovezaodgovornostgradovailokalnihupravazakulturnirazvoj.

Agenda21zakulturujenastalazajedničkimdogovoromgradovailokalnihupravaširomsvetazaočuvanjenjihoveposvećenosti ljudskimpravima, kulturnoj različitosti,održivosti, aktivnojdemokratiji i stvaranju uslova za mir. Odobrena je Četvrtim forumom lokalnih vlasti zadruštveno uključenje Porto Alegra, održanim u Barseloni, 8. maja 2004. u sklopu prvogZajedničkogkulturnogforuma.

Ujedinjeni gradovi i lokalne uprave (UCLG) su usvojile Agendu 21 za kulturu kao referentnidokumentza svojekulturneprograme ipreuzeli suulogukoordinacijeprocesanakonnjenogodobrenja.OdborUCLG‐azakulturujemestosusretazagradove,lokalnesamoupraveimrežekojekulturustavljajuusredišnjemestosvojihrazvojnihprocesa.

Sve veći broj gradova i lokalnih uprava širom sveta se u svojim lokalnim većima zauzima zaAgenda 21 za kulturu. Ovaj proces je izazvao interesovanje međunarodnih organizacija,nacionalnihvladaicivilnogdruštva.

Prevelinasrpski(srpskohrvatski)jezik:MilojkoKneževićVladimirBrašanac

AleksandarĐerićAnaSivački

KakodausvojiteAgendu21zakulturuuvašojopštiniVišeod300gradova,lokalnihsamoupravaiorganizacijaizcelogsvetapovezanisuAgendom21zakulturu.Kompletnalistaseperiodičnoažuriranazvaničnojinternetprezentaciji.ZvaničnousvajanjeAgende21zakulturuodstranelokalnihsamoupravajeodvelikogznačaja:onapodrazumevapreuzimanjeinicijativezajednosagrađanimanatajnačindaosiguradakulturaimaključnuuloguuurbanimpolitikamaiistovremenopokazujesolidarnostisaradnjusagradovimailokaklnimsamoupravamausvetu.StandardnaformazausvajanjeAgende21zakulturumožesenaćinazvaničnojprezentaciji.Dabismoosiguralidapristupnicebuduažurirane,gradoviilokalnesamoupravebitrebalodapošaljukopijuodlukeopristupanjuusvojenunasednicilokalnogvećasledećimtelima:‐SvetskomsekretarijatuUjedinjeniihgradovailokalnihsamouprava: info@cities‐localgovernments.org‐SekretarijatuKomitetazakulturu:agenda21cultura@bcn.catŠtaviše,preporučujemodakopijuodlukepošaljetei:‐GeneralnomsekretaruAsocijacijegradovailiopštinavašezemlje‐Ministarstvukulturevašezemlje

KakodaimplementirateAgendu21zakulturuuvašojopštiniAgenda21zakulturuobezbeđujemogućnostdasvakigradkreiradugoročnuvizijukulturekaoosnovnogstožerarazvoja.DokumentSavetizalokalnuimplementacijuAgende21zakulturuocrtavageneralnikonceptimišljenjeisugerišečetirispecifičnaalata:‐Lokalnakulturnastrategija‐Poveljakulturnihpravaiodgovornosti‐Savetzakulturu‐ProcenukulturnoguticajaIntegralnuverzijudokumentaSavetizalokalnuimplementacijuAgende21zakulturumožetepreuzetisainternetprezentacije.

KakodasepridružiteUCLGKomitetuzakulturuRegistracijajemogućakrozformularkojimožetedobitinaadresiinfo@cities‐localgovernments.org

SadržajAgende21zakulturuAgenda21zakulturusadrži67članova,kojisupodeljeniutrivećeceline.Deo“principi”(16članova)opisujepovezanostkulture i ljudskihprava,različitosti,održivosti,aktivne demokratije i mira. Deo pod nazivom “poduhvati” (29 članova), koncentriše se naopsegdužnosti lokalne vlade, i daje detaljanopis zahteva za centralizaciju kulturnih politika.Deoo“preporukama” (22 članova) zagovaraobnovljeni značajkulture i zahtevadaona, kaoizuzetno značajna, bude prepoznata u programima, budžetima i organizacionim šemamarazličitihnivoauprava(lokalna,nacionalna/državna)iodstraneključnihorganizacija.

SadržajAgende21zakulturusetakođemožetematskisažeti.

Kulturailjudskaprava- Kulturailjudskirazvoj.Kulturnarazličitostkao“sredstvodostizanjaboljeintelektualne,

emotivne,moralneiduhovneegzistencije”- Kulturnapravasusastavnideo ljudskihprava. “Niko senemožepozivatinakulturnu

različitost,snameromdaugrožavaljudskapravakojasugarantovanameđunarodnimzakonom,nitiograničavatinjihovopsegdelovanja”.

- Mehanizmi,instrumentiiizvorigarantovanjaslobodegovora- Poziv umetnicima da se posvete radu u okviru grada, pritom poboljšavajući

koegzistencijuikvalitetživota,ipodstičućikreativneikritičkesposobnostisvihgrađana

Kulturaiupravljanje- Novacentralnaulogakultureunutardruštva.Legitimitetkulturnihpolitika.- Kvalitet lokalnog razvoja zavisi od isprepletanosti kulturnih politika i drugih javnih

politika- Lokalnoupravljanje:zajedničkaodgovornostgrađana,civilnogdruštvaivlada- Poboljšanjemehanizamaproceneukulturi.Sistemkulturnihindikatora- Značajmrežaimeđunarodnesaradnje- Učešćelokalnihvladaunacionalnimkulturnimpolitikamaiprogramima

Kultura,održivostiteritorija- Kulturnarazličitost,neophodnazaljudskuvrstuonolikokolikojebiološkaraznovrsnost

značajnazaprirodu.- Različitost kulturnih izrazadonosibogatstvo.Značaj velikog kulturnogekosistema,uz

raznovrsnostporekla,učesnikaisadržaja- Dijalog, koegzistencija i interkulturalnost kao osnovni principi dinamike građanskih

odnosa.- Javniprostorikaokulturniprostori

Kulturaidruštvenouključivanje- Pristupkulturiusvimživotnimdobima.- Ekspresivnost kao osnovna dimenzija ljudskog dostojanstva i društvene uključenosti,

bezpredrasudapremapolu,poreklu,siromaštvuilibilokojadrugavrstadiskriminacije.- Građenje publike i ohrabrivanje kulturnog uključivanja, kao vitalnih elemenata

građanstva.

Kulturaiekonomija- Priznanje ekonomske dimenzije kulture. Značaj kulture kao faktora u kreiranju

bogatstvaiekonomskograzvoja.- Finansiranjekulture izrazličitih izvora,kaoštosudotacije,fondovizapočetnikapital,

mikrokreditiiliporeskeolakšice.- Strateška uloga kulturnih industrija i lokalnih medija za njihov doprinos lokalnom

identitetu,kreativnomkontinuitetuiotvaranjuradnihmesta.- Odnosiizmeđukulturnihkapacitetaiorganizacijaekonomijeznanja- Poštovanje i garancija prava autorima i umetnicima, kao i omogućavanje dobijanja

odgovarajućenaknade.

Sveizvore,uključujućiiprevodedokumentanavišejezika,članke,publikacije,vestiidogađaje,možetenaćinasajtuhttp://www.agenda21culture.net.

Agenda21zakulturuAngažovanjegradovailokalnihsamoupravanarazvojukultureMi,gradovi i lokalnesamoupravesveta,posvećeni ljudskimpravima,kulturnimrazličitostima,održivom razvoju, demokratiji koja podrazumeva učešće građana u odlučivanju, i stvaranjuuslova za mir, okupljeni 7. i 8. maja 2004. godine u Barseloni, na IV Forumu lokalnihsamoupravazauključenjegrađanauproceseodlučivanja,održanomuPortoAlegreu,uokviruSvetskog foruma kultura – Barselona 2004, zajedno smo odlučili da usvojimo Agendu 21 zakulturu kao referentni dokument za naše javne kulturne politike i kao doprinos kulturnomrazvojučovečanstva.

I.Principi 1. Kulturna različitost jenajvažnijabaštinačovečanstva.Ona je proizvod više hiljadagodina

istorije, plod zajedničkog doprinosa svih ljudi, njihovih jezika, mašte, tehnologija istvaralaštva. Kultura se iskazuje u različitim oblicima i odgovara dinamičnim modelimaodnosa između društava i teritorija. Kulturna različitost je „sredstvo za postizanjekvalitetnijeg intelektualnog, emocionalnog, moralnog i duhovnog života“ (UNESCO ‐Univerzalna deklaracija o kulturnoj različitosti, član 3) i jedan je od bitnih elemenata upreobražajuurbaneidruštvenestvarnosti.

2. Budućidasu ikultura iprirodnookruženjezajedničkiresursičitavogčovečanstva,izmeđukulturnihiekološkihpitanjapostojejasnepolitičkeanalogije.Današnjimodeliekonomskograzvoja, koji se baziraju isključivo na prirodnim resursima i osnovnim proizvodimačovečanstva,razlogsusvevećojzabrinutostizaprirodnookruženje.RiodeŽaneiro1992,Olborg1994.i Johanesburg2002.godine,bilisuputokaziuprocesutraženjaodgovoranajedan od najvažnijih izazova sa kojima se suočilo čovečanstvo: održivost prirodnogokruženja. Današnja situacija u svetu, isto tako, pruža dovoljno dokaza o tome da je,globalizacijom koja ujednačuje i isključuje, ugrožena i kulturna različitost. UNESCO kaže:„Kao izvorište razmena, inovacija i kreativnosti, kulturna različitost je čovečanstvuneophodnauistojmeriukojojjeprirodineophodanbiodiverzitet“(UNESCO–Univerzalnadeklaracijaokulturnojrazličitosti,član1).

3. Lokalne samouprave prihvataju da kulturna prava čine sastavni deo ljudskih prava,uzimajući kao referentna dokumentaUniverzalnu deklaraciju o ljudskim pravima (1948),Međunarodnukonvencijuoekonomskim,društvenimikulturnimpravima(1966),iUNESCOUniverzalnu deklaraciju o kulturnoj različitosti (2001), i priznaju da je kulturna slobodapojedinacaizajednicabitanpreduslovdemokratije.Nikonesmedasepozivanakulturnurazličitostukršenjuljudskihpravagarantovanihmeđunarodnimzakonima,nitidatapravaograničava.

4. Lokalnesamoupravesuusvetskimokvirimaakteriodprvorazrednogznačajau odbrani izagovaranju ljudskih prava. One predstavljaju građane čitavog sveta i govore u imemeđunarodnih demokratskih sistema i institucija. Lokalne samouprave udružuju se umreže,koordinišusvojeaktivnosti,razmenjujuiskustvaipraktičnarešenja.

5. Kulturni razvoj oslanja se na množinu aktera društvenog života. Dobro upravljanjezajednicamazasnivasenadostupnostiitransparentnostiinformacija,naučešćugrađanaurazvoju kulturnih politika i u procesima odlučivanja, kao i u ocenjivanju i vrednovanjuprogramaiprojekata.

6. Neophodnoststvaranjauslovazamirmoradasetretirauporedosastrategijamakulturnograzvoja. Rat, terorizam, tlačenje i diskriminacija izrazi su netrpeljivosti koja se moraodbacivatiiiskoreniti.

7. Gradoviilokalnezajednicejesuprivilegovaniprostorikulturnogstvaralaštvakojesestalnorazvija i pruža prirodno okruženje kreativnoj različitosti, prostori u kojima plodni susretisvega onoga što je u njima različito i drugačije (porekla, vizije, starosna doba, polovi,etničkegrupeidruštveneklase)omogućavajupunrazvojčoveka.Dijalogizmeđuidentitetai diverziteta, pojedinca i grupe jeste sredstvo od životne važnosti, koje garantuje kakoplanetarnokulturnodržavljanstvo,takoiopstanakjezičkihrazličitostiirazvojkultura.

8. Koegzistencija u gradovima je zajednička odgovornost građana, građanskog društva ilokalnih samouprava. Zakoni jesu osnovni, ali ne mogu da budu jedini način uređenjakoegzistencijeugradovima.Kaošto ističeUniverzalnadeklaracijaopravimačoveka (član29),«Svakipojedinacimaobavezepremazajedniciuokvirukojejejedinomogućslobodanipotpunrazvojnjegove/njeneličnosti».

9. Materijalna i nematerijalna kulturna baština svedoče o čovekovoj kreativnosti ipredstavljaju čvrst temelj na kome se gradi identitet čoveka i naroda. Kulturni životpodrazumeva istovremeno i bogatstvo vrednovanja i očuvanja tradicija svih naroda, iotvorenu mogućnost stvaranja novih, autentičnih formi kulture. Ove osobine isključujusvakonametanjekrutihkulturnihmodela.

10. Afirmacija kultura, i politika koje podstiču njihovo prepoznavanje, priznavanje,vrednovanje i ostvarenje jeste bitan činilac održivog razvoja gradova i teritorija na svimplanovima: ljudskom, privrednom, političkom i društvenom. Pridavanje centralne ulogejavnimkulturnimpolitikamajestezahtevsvihdruštavasavremenogsveta.Kvalitetlokalnograzvoja zavisi od međusobne povezanosti kulturnih i drugih javnih politika: društvene,ekonomske,obrazovneekološkeiurbanističke.

11. Kulturne politike moraju nalaziti i uspostavljati ravnotežu između javnih i privatnihinteresa, između javne uloge kulture i njene institucionalizacije. Prekomernainstitucionalizacija ili preterana dominacija tržišta kao jedinog koje odlučuje oraspoređivanju kulturnih resursa donosi rizike i stvara prepreku dinamičnom razvojukulturnih sistema. Sopstvena inicijativa građana, bilo pojedinaca bilo udruženih uasocijacijeilidruštvenepokrete,jestetemeljkulturneslobode.

12. Pravilno vrednovanje sveukupnog stvaranja i širenja kulturnih dobara – amaterskog iliprofesionalnog, zanatskog ili industrijskog, individualnog ili kolektivnog – u savremenomsvetupostajeodlučujućifaktoremancipacije,garantovanjarazličitosti i,sledstvenotome,

ostvarenja demokratskog prava svih naroda da istaknu sopstveni identitet u odnosimaizmeđu kultura. Zatokulturnadobra iusluge, kakoučlanu8. ističeUNESCOUniverzalnadeklaracijao kulturnoj različitosti,«kaonosioci identiteta,vrednosti i značenja,nesmejuda se tretiraju kao potrošna roba, kao što se tretiraju sve druge robe ili usluge».Neophodno je istaći značaj kulture kao činioca u kreiranju bogatstva i u privrednomrazvojuzajednica.

13. Pristup kulturnom i simboličkom univerzumu u svim trenucima života, od detinjstva dostarosti,bitanjepreduslovzaformiranjasenzibilitetaisposobnostizaizražavanje,kaoizaharmoničnu koegzistenciju i izgradnju građanskog identiteta. Kulturni identitet svakogpojedincajestedinamičanproces.

14. Usvajanje informacijainjihovpreobražajuznanjegrađaninailigrađanajestekulturničin.Shodno tome, pristup bez diskriminacije izražajnim, tehnološkim i komunikacionimresursima, kao i uspostavljanje horizontalnih mreža, jačaju i podstiču dinamiku lokalnihkulturaikolektivnonasleđedruštvakojesetemeljinaznanju.

15. Radjejednaodnajvažnijihsferaljudskekreativnosti.Njegovukulturnudimenzijumoramoprepoznavatiirazvijati.Organizacijaradaidelovanjepreduzećaunekomgraduilinanekojteritoriji moraju da uvažavaju tu dimenziju kao jedan od osnovnih elemenata ljudskogdostojanstvaiodrživograzvoja.

16. Javni prostori su kolektivna dobra koja pripadaju svim građanima. Nijedan pojedinac iligrupanesmejubiti lišenipravada ih slobodnokoriste,poduslovomdapoštujupravila ipropisekojeutvrđujesvakigrad.

II.Akcionesmernice

17. Definisati i sprovoditi politike koje podstiču kulturnu različitost koja, pak, garantuje

raznovrsnuponuduipromovišeprisustvoumedijimasvihkultura,posebnomanjinskih ilinezaštićenih,podstičekoprodukcijeirazmene,sprečavajućikulturnuhegemoniju.

18. Različitimsredstvimai instrumentimapodsticati ipromovisatiočuvanje iširenjekulturnihdobara i usluga, obezbeđujući svima slobodan pristup tim dobrima i uslugama,unapređujući kreativne sposobnosti svih građana, bogatstvo jezičkih različitosti,promovišući umetnički kvalitet, tragajući za novim formama izraza i eksperimentišući sanovimumetničkimjezicima,kaoipreispitivanjeiinterakcijeizmeđutradicijaisprovođenjemehanizamamenadžmentaukulturikojiotkrivajunovekulturnepokreteinoveumetničketalente, ohrabrujući ih i omogućavajući im da se potpuno ostvare. Lokalne samoupraveposvećuju se kreiranju i širenju publike, podržavaju i ohrabruju njeno učestvovanje ukulturnomživotukaovitalnomelementugrađanstva.

19. Koristiti odgovarajuće instrumente koji garantuju demokratsko učešće građana uformulisanju,sprovođenjuivrednovanjujavnihkulturnihpolitika.

20. Obezbediti javno finansiranje kulture koristeći neophodne instrumente, među kojima,posebno, direktno finansiranje javnih programa i usluga, podršku privatnompreduzetništvuputemsubvencijainekenovijemodelekaoštosumikro‐krediti,fondovizarizična ulaganja (risk‐capital funds) i dr. Takođe, razmotriti mogućnost donošenjazakonskih rešenja kojima se uvode poreske stimulacije za preduzeća koja investiraju ukulturu,poduslovomdauvažavajujavniinteres.

21. Stvarati prostore za dijalog između različitih duhovnih i verskih opredeljenja koja ulokalnim sredinama žive jedna pored drugih, kao i za dijalog između tih grupa i javneuprave radi obezbeđenja njihovih prava na slobodno izražavanje i harmoničnukoegzistenciju.

22. Promovisati slobodno izražavanje kao osnovnu dimenziju ljudskog dostojanstva iuključenjaudruštveniživotsvihgrađanabez ikakvihpredrasudaupogledunapol,uzrast,etničko poreklo, hendikep, siromaštvo ili bilo koji drugi faktor diskriminacije kojiograničava potpuno korišćenje svih sloboda. Borba protiv isključivanja jeste borba zadostojanstvosvih.

23. Zalagati se za očuvanje i razvoj autentičnih lokalnih kultura koje imaju istorijsku vezu iinteraktivanodnossateritorijom.

24. Garantovati slobodu izražavanja i učešće u javnom životu pojedinaca koji potiču izdoseljeničkih kultura ili kultura izvorno ukorenjenih na drugim teritorijama. Lokalnesamouprave treba da obezbede sredstva da doseljenicima omoguće pristup i učešće ukulturnom životu lokalne zajednice. Međusobno uvažavanje jeste temelj koegzistencije iinterkulturalnihprocesakojisudoprineliidoprinosekreiranjuidentitetasvakoggrada.

25. Promovisati sprovođenje sistematskih proučavanja uticaja kulture i kulturnih industrija,kojaomogućavajuvrednovanjejavnihiliprivatnihinicijativakojeunoseznačajnepromeneukulturniživotgradova.

26. Priizradiurbanističkihplanovaisvihdrugihplanovavezanihzateritorijeigradoveuzimatiu obzir kulturne parametre, usvajati zakone, propise i pravila o zaštiti lokalne kulturnebaštineiostavštineprethodnihgeneracija.

27. Promovisatijavneprostoregradaipodsticatinjihovokorišćenjeusvrhekulture,društvenekoegzistencije i interakcije. Podsticati negovanje estetike javnih prostora i kolektivnihdobara.

28. Primenjivati mere decentralizacije kulturnih politika i resursa, osnaživati kreativnuoriginalnost takozvanih periferija, podstičući društveno ranjive grupe i braneći principprava svih građana na kulturu i znanje bez diskriminacije. Takvo opredeljenje ne značiizbegavanje centralnih odgovornosti, a naročito ne obaveze finansiranja projekatadecentralizacije.

29. Posebno promovisati koordinaciju kulturnih politika lokalnih samouprava koje dele istuteritoriju, pokretanjem dijaloga kojim se vrednuju osobenosti i identitet svake pojedineuprave,njihovdoprinossveukupnostiiefikasnostiuslugakojepružajugrađanima.

30. Podsticati iunapređivatustrateškuulogu kulturnih industrija i lokalnihmedijau izgradnjilokalnogidentiteta,održanjukreativnogkontinuitetaizapošljavanju.

31. Promovisatisocijalizacijuipristupsvihgrađanadigitalnoj(numeričkoj)dimenzijiprojekata,posebno onih vezanih za lokalno ili globalno kulturno nasleđe. Informacione ikomunikacione tehnologije moraju se koristiti kao sredstva koja omogućavaju da sekulturnoznanjeučinidostupnimsvimgrađanima.

32. Sprovoditipolitikekojetežeširemotvaranjumedijanalokalnomnivouinjihovomrazvojuu skladu sa interesima zajednice, na principima pluraliteta, transparentnosti iodgovornosti.

33. Kreiratimehanizme,instrumenteiresursekojiomogućavajugarantovanjeslobodeizraza.

34. Poštovati i garantovati moralna i intelektualna prava autora i umetnika, i obezbeditipravednovrednovanjenjihovograda.

35. Podsticati stvaraoce i umetnike da se posvete gradu i teritoriji identifikujući probleme isukobeudruštvu,unapređujućikoegzistenciju ikvalitetživota,jačajućikreativneikritičkesposobnostisvihgrađanai,naročito,doprinosećirešavanjuizazovasakojimasesuočavajugradovi.

36. Definisati politike i načine finansiranja koji podstiču čitanje i veću dostupnost knjiga, iomogućavajulakpristupsvihgrađanaglobalnojilokalnojknjiževnojprodukciji.

37. Promovisati javni i kolektivni karakter kulture, ohrabrivati kontakte različitih segmenatapublike istoga grada kroz manifestacije koje podstiču na druženje: žive spektakle,projekcijefilmova,festivaleidr.

38. Uspostaviti koordinaciju između kulturnih i obrazovnih politika, podsticati kreativnost iosetljivost za probleme i odnose između kulturnog izraza teritorije i njenog obrazovnogsistema.

39. Učiniti kuturnadobra iuslugedostupnimosobamasaposebnimpotrebama,olakšavajućinjihovpristupobjektimakultureiaktivnostimaukulturi.

40. Promovisati i podsticati veze između javnih i drugih ustanova i organizacija kulture sanaučno‐obrazovnim ustanovama i organizacijama posvećenim znanju, kao što suuniverziteti,istraživačkicentri,agencijeiorganizacije.

41. Promovisati programe koji imaju za cilj približavanje naučne i tehničke kulture svimgrađanima, posebno imajući na umuda etička, društvena, ekonomska i politička pitanjakojapokrećemogućaprimenanovihnaučnihsaznanjajesupitanjaodjavnoginteresa.

42. Uspostavitipravne instrumente i sprovoditiakcije zaštite kulturnebaštineputempopisa,registara, kataloga, promovisati i popularizovati valorizaciju nasleđa kroz izložbene imuzejskepostavke,stazekultureisl.

43. Čuvati,valorizovatiipopularisatidokumentarnugrađuizjavnogživotalokalneiregionalnezajednice, na inicijativu ili u saradnji sa javnim ustanovama, privatnim preduzećima,organizacijama i pojedincima, podstičući kreiranje gradskih ili regionalnih sistemaposvećenihtakvimaktivnostima.

44. Ohrabrivatisvegrađaneusvimdelovimasvetadaslobodnoistražujukulturnonasleđe.Usaradnji sa profesionalcima u sektoru turizma promovisati one vidove turizma kojivalorizujukultureiobičajeturističkihlokalitetairegija.

45. Usvajati isprovoditipolitikekojeprodubljujumultilateralneprocesezasnovanenanačelurecipročnosti. Međunarodna kulturna saradnja je neophodan instrument za izgradnjuljudskezajednicekojapodržavaipodstičeslobodnokretanjeumetnikaidelatnikaukulturi,posebnoprekogranica izmeđuseveraijuga,kaobitandoprinosdijalogumeđunarodima,a u cilju međuregionalnih integracija i prevazilaženja neravnoteže prouzrokovanekolonijalizmom.

III. PreporukeLOKALNIMSAMOUPRAVAMA

46. Svelokalnesamoupravepozvanesudapodnesuovajdokumentnaodobrenje iusvajanjeodstranegradskih/opštinskihzakonodavnihtela idaga iznesunaširokujavnuraspravupredlokalnezajednice.

47. Obezbediti kulturi centralno mesto u lokalnim politikama i promovisati izradu nacrtasopstvene Agende 21 za kulturu u svakom gradu ili teritorijalnoj zajednici, u tesnojkoordinacijisaprocesimastrateškogplaniranjaiuključenjagrađanaudonošenjeodlukaodvažnostizazajednicu.

48. Sprovesti usklađivanje mehanizama upravljanja u oblasti kulture sa ostaliminstitucionalnimnivoima,uzpoštovanjeprincipasupsidijarnosti.

49. Do 2006. godine, usvojiti sistem kulturnih pokazatelja kojima se utvrđuje napredak usprovođenju Agende 21 za kulturu, metodom kolektivnog vrednovanja, na način kojiomogućavauporednopraćenje.

VLADAMADRŽAVAINARODA

50. Utvrditi instrumenteza intervenisanje javnogsektoraukulturi, vodeći računao rastućimpotrebama građana u tom domenu, o nedovoljnosti programa i resursa namenjenihkulturi,kaoioznačajudecentralizacijeteritorijepribudžetskimraspodelama.Povećavatiizdvajanjazakulturudonajmanje1%nacionalnogbudžeta.

51. Uspostaviti mehanizme konsultacija i dogovora sa lokalnim samoupravama, direktno ilikroz njihove mreže i federacije, usvajati novu zakonsku regulativu, propise i sisteme zafinansiranjeuoblastikulture.

52. Izbegavati trgovinske sporazume koji sputavaju slobodan razvoj kulture i razmenukulturnihdobaraiuslugapodistimuslovimazasvesporazumnestrane.

53. Usvajati zakonska rešenja koja sprečavaju koncentrisanje kulturnih i komunikacionihindustrija i promovišu saradnju, posebno saradnju na polju produkcije, sa lokalnim iregionalnimpredstavnicimaipoverenicima.

54. Garantovati pravilno isticanje porekla kulturnih dobara izloženih na našim teritorijama iusvajatimerekojesprečavajunezakonitprometdobarakojapripadajuistorijskomnasleđudrugihnaroda.

55. Na državnom ili nacionalnom nivou sprovoditi međunarodne sporazume o kulturnojrazličitosti, posebnoUNESCOUniverzalnu deklaraciju o kulturnoj različitosti, usvojenuna31‐ojGeneralnojkonferenciji,unovembru2001,iAkcioniplanKulturnihpolitikazarazvoj,usvojennaKoferencijivladauStokholmu(1998).

MEĐUNARODNIMORGANIZACIJAMA

ORGANIZACIJAMAGRADOVA

56. Ujedinjenimgradovimailokalnimsamoupravama:dausvojeovuAgendu21zakulturukaoreferentni dokumentza sopstvene kulturneprograme idapreuzemuulogu koordinatoraprocesaponjenomusvajanju.

57. Kontinentalnim mrežama gradova i lokalnih samouprava (posebno onim koje supromovisale Agendu 21 za kulturu, kao što su Interlocal, Eurocities, Sigma iMercociudades): da razmotre ovaj dokument u okvirima sopstvenih tehničkih, akcionih istrateškihplanova.

PROGRAMIMAIAGENCIJAMAUJEDINJENIHNACIJA

58. UNESCO‐u:daprepoznaovuAgendu21zakulturu kao referentnidokumentpripripremimeđunarodnih pravnih instrumenata ili Konvencije o kulturnoj različitosti, čije jedonošenjeplaniranoza2005.godinu.

59. UNESCO‐u: da prepozna gradove kao teritorije na kojima se ostvaruju principi kulturnerazličitosti,posebnooninjeniaspektikojisetičukoegzistencije,demokratijeiučešća,idadefinišemehanizmezauključivanjelokalnihsamoupravausvojeprograme.

60. Programu Ujedinjenih Nacija za razvoj (UNDP): da produbi analize vezane za kulturu irazvoj i da uvrsti kulturne pokazatelje u proračunavanje indeksa razvoja čovečanstva(humandevelopmentindex–HDI).

61. Sekretarijatuzaekonomske idruštvenedelatnosti–Sekcijizaodrživirazvoj,nadležnojzapraćenje Agende 21: da razvije kulturnu dimenziju održivosti, u skladu sa principima ipreporukamaoveAgende21zakulturu.

62. UN–HABITAT‐u:da razmotriovajdokumentkaoosnovuzautvrđivanjeznačajakulturnedimenzijeurbanističkepolitike.

63. Odboru Ujedinjenih Nacija za ekonomska, društvena i kulturna prava: da uvrsti urbanudimenzijuusvojeanalizeodnosaizmeđupravanakulturuidrugihljudskihprava.

MEĐUVLADINIMINADNACIONALNIMORGANIZACIJAMA:

64. Svetskoj trgovinskoj organizaciji: da isključi kulturna dobra i usluge iz svojih pregovora.Osnovezarazmenukulturnihdobara iuslugamorajubitiutvrđenenovimmeđunarodnimpravnim instrumentom kakav je Konvencija o kulturnoj različitosti, čije je donošenjeplaniranoza2005.godinu.

65. Kontinentalnim organizacijama (Evropskoj Uniji, Mercosur‐u, Afričkoj Uniji, AsocijacijiNacija Jugoistočne Azije): da kulturu postave kao stub svoga ustrojstva. Uz poštovanjenacionalnihkompetencijaisupsidijarnosti,neophodnojedefinisatikontinentalnukulturnupolitiku zasnovanu na principu legitimnosti javne intervencije u kulturi, različitosti,demokratijeipovezivanjaumreže.

66. Multilateralnimorganizacijamaitelimaformiranimnaprincipimakulturnihafiniteta(SavetEvrope, Liga arapskih država, Organizacija iberijskoameričkih država, Međunarodnaorganizacija frankofonije, Komonvelt, Zajednica zemalja portugalskog jezika, LatinskaUnija):dapromovišudijalogizajedničkeprojektekojivodekaboljemrazumevanjumeđucivilizacijama,gradezajedničkoznanjeimeđusobnopoverenje,kojisuosnovmira.

67. Međunarodnojmrežizakulturnepolitike(državeiministrikulture)iMeđunarodnojmrežizakulturnurazličitost(umetničkeasocijacije):dagradovesmatraju temeljnimprostorimakulturnihrazličitosti,dauspostavemehanizmeučešćalokalnihsamoupravausvomraduidausvojeakcioneplanoveugradeprincipeutvrđeneovomAgendom21zakulturu.

Barselona,8.maja2004.

Committeeonculture–UnitedCitiesandLocalGovernments–UCLGCommissiondeculture–CitésetGouvernementsLocauxUnis–CGLUComisióndecultura–CiudadesyGobiernosLocalesUnidos–CGLUKomitetzakulturu‐Ujedinjenigradoviilokalnesamouprave(UCLG)TheAgenda21forcultureisavailableinEnglish,French,Spanish,Arabic,Bulgarian,Catalan,Galician,German,Italian,Japanese,PortugueseandTurkish.Committedtoculturalandlinguisticdiversity,theCommitteeoncultureencouragesitstranslationintomorelanguages.L'Agenda21delacultureestdisponibleenanglais,français,espagnol,allemand,arabe,bulgare,catalan,galicien,italien,japonais,portugaisetturc.Engagéeàladiversitéculturelleetlinguistique,laCommissiondecultureencouragesatraductiondansd'autreslangues.LaAgenda21delaculturaestádisponibleeninglés,francés,español,alemán,árabe,búlgaro,catalán,gallego,italiano,japonés,portuguésyturco.Comprometidaconladiversidadculturalylingüística,laComisióndeculturaanimaasutraducciónaotraslenguas.Komitetzakulturu‐Ujedinjenigradoviilokalnesamouprave(UCLG)Agenda21zakulturujedostupnanaengleskom,francuskom,španskom,arapskom,bugarskom,katalonskom,galicijskom,nemackom,italijanskom,japanskom,portugalskomiturskom.Komitetzakulturu,posvecenkulturnomijezickomdiverzitetu,podsticeprevodAgende21zakulturunaštovišejezika.

With the support of