ŽIVOTNI STIL

Ako osmotrimo bor koji raste u dolini, zapazičemoda se njegov izgled razlikuje od izgleda borana vrhu nekog brega. Radi se doduše o istoj vrstidrveča, o boru, all mi pred sobom imamo dva razli-čitaživotna stila. Stil drveta na vrhu brega je drugačijiod stila drveta koje raste u dolini. Zivotni stiljednog drveta je njegova individualnost koja dolazido izražaja u odredenoj okolini i u skladu sa njom.Jedan životni stil čemo izuzetno jasno sagledati akoga posmatramo u odnosu na okolinu koja je drugačijanego što smo očekivali, jer onda nam postajejasno da svako drvo ima svoju sopstvenu životnuformu i da ne predstavlja samo jednu mehaničkureakciju na odgovarajuču okolinu.

U priličnoj meri je to isto tako i kod Ijudi. Mi životni stil vidimo u zavisnosti od odredenih uslova životne sredine i naš se zadatak sastoji u tome dapomno analiziramo njegov odnos prema datim okolnostima,s tim što se ima na umu misao da se psihamenja sa odgovarajučim promenama životne sre-dine.We dok jedan čovek živi u povoljnim okolnostimane možemo jasno da sagledamo njegov ži-votni stil. U novim životnim situacijama pak, u ko-jima je izložen nekim teškočama, životni stil se obelodanjujeu jasnoj i opštoj formi. Iskusan psihologbi verovatno čak mogao da sagleda životni stil čo-

51

veka koji se nalazi u povoljnom položaju, all on zasvakog drugog postaje vidljiv tek kada taj čovekdospe u nepovoljne i teške situacije.

Buduči da je život nešto više od puke igre, onsobom donosi niz teškoča. Stalno se javljaju situacijeu kojima su Ijudi suočeni sa teškočama. Trebalobi jednog čoveka da posmatramo baš onda kadamora da se nosi sa takvim teškočama, i da pokušamoda udemo u trag njegovim raznim duševnimpokretima, kao i njegovim karakterističnim osobi-namaraspoznavanja. Kao što je vec gore objaš-njeno, životni stil čini jedno jedinstvo, jer se razvioiz teškoča ranog života i težnje za jednim ciljem.

Mi, jamačno, nismo toliko zainteresovani zaprošlost koliko za budučnost, a da bi razumeli budučnostjednog čoveka, moramo da spoznamo njegov životni stil. Cak ako razumemo instinkte, nadražaje,nagone itd., ni izdaleka još ne možemo sa sigurnoščuda predskažemo šta če se desiti. Neki psiholoziuistinu pokušavaju da izvuku neke zaključke samona osnovu odredenih nagona, utisaka ili trauma, allako se stvar pobliže osmotri, onda če se ispostavitida svi ti elementi pretpostavljaju jedan sa samimsobom usaglašen životni stil. Bilo šta da deluje kaonadražaj, ono to čini samo utoliko što sadrži i fiksirajedan životni stil.

Kako se pojam životnog stila može uskladiti sonim što smo razlagali u prethodnom poglavlju?Videli smo da Ijudi sa slabim organima pate od kompleksa ili osečanja manje vrednosti zato što susuočeni sa teškočama i što se osečaju nesigurni. Alipošto to Ijudi na duže vreme ne mogu da izdrže, toih osečanje manje vrednosti, kao što smo videli, go-nina aktivnost, delanje. Rezultat je čovek koji predsobom ima neki cilj. Individualna psihologija tokonzistentno kretanje u pravcu jednog cilja odavnonaziva životnim planom. Ali, pošto je ova oznaka'ponekad dovodila do nesporazuma, to danas govorimoo životnom stilu.

Pošto svaki čovek ima jedan životni stil, to jeponekad sasvim moguče predskazati njegovu buduč-52

nost samo na osnovu razgovora koji smo s njim obavilii odgovora koje nam je dao. To je kao da gledamopeti čin jedne drame, u kojem se otkrivaju we tajne. Mi zbog toga možemo da dajemo prognozejer poznajemo faze, teškoče i pitanja života.Shodno tome možemo na osnovu iskustva i poznavanjanešto malo fakata da predvidimo šta če sezbiti sa decom koja se stalno odvajaju od ostaledece, koja traže podršku drugih, koja su razmaženai neodlučno pristupaju novim situacijama. Šta sedešava u slučaju čoveka Čiji je cilj da od drugihdobije podršku? On če se kolebati i težiče da izbegnerešavanje životnih pitanja. Mi znamo zaštoi kako se koleba, zašto se povlači ili nastoji da izbegneodgovor, buduči da smo hiljadu puta posmatralikako se nešto slično zbilo. Mi znamo da taj itakav čovek ne bi hteo sam da se kreče napred,nego da želi da bude mažen. On bi hteo da se držipodalje od velikih životnih problema i radije se bavinekorisnim stvarima umesto da se pozabavi korisnimstvarima. Njemu nedostaje osečanje za zajednicui posledica toga je da se ponekad razvija u pro-blematičnodete, u kriminalca, neurotičara ili samoubicukoji bira poslednju, krajnju mogucnost bekstva.We to sada bolje razumemo nego ranije.

Nama je, na primer, jasno da normalni životnistil možemo da koristimo kao osnovu za vrednovanjekada posmatramo životni stil jednog odredenogčoveka. Socijalno prilagodenog čoveka uzimamokao merilo, kao normu i po tome odmeravamo individualnaodstupanja.

RAZUMEVANJE JEDNOG životnog STILA

Na ovoj tački če možda biti sasvim korisno dase pokaže kako se odrečtuje normalni životni stil ida na toj osnovi objasnimo pogrešno držanje i neobičnaponašanja. Ali pre nego što počnemo s timrazmatranjem trebalo bi još da pomenemo da kod

53

takvih istraživanja tipove Ijudi ne uzimamo u brojčanomsmislu. Nas ne interesuju tipovi Ijudi zato što smatramo da svaki čovek ima svoj sopstveni in-dividualniživotni stil. Kao što ni na jednom drvetunečemo nači dva potpuno istovetna lista, tako istone možemo nači dva čoveka koji su u svemu pot-punojednaki. Priroda je tako bogata formama imoguči nadražaji, nagoni i greške su tako mnogobrojnida je naprosto nemoguče da dva čoveka budupotpuno identična. Ako, dakle, govorimo o tipovima,onda u tome vidimo samo jedno intelektualno po-močnosredstvo za jasnije i shvatljivije sagledavanjesličnosti medu individuama. Naši sudovi dobijaju uoštrini ako uvedemo jednu racionalnu klasifikacijupoput tipova i potom istražimo njihova potrebnauobličenja. Ali pri tome se nikako ne osečamo obaveznimda se u svakoj prilici poslužimo tom klasifikacijom;mi upotrebljavamo odredenu klasifikacijuu slučajevima u kojima ona omogučava da se jednaposebna sličnost najjasnije predoči. Ljudi koji ti-povei klasifikacije uzimaju ozbiljno nisu u stanjuda čoveka kojeg su jednom strpali u neku fiokuuvrste u neku drugu klasifikacionu shemu.

Jedan primer može da učini jasnijom ovde razmatranutačku. Ako recimo za nekog čoveka kažemoda nije socijalno prilagoden, onda time mislimo nanekoga ko vodi beskoristan život jer mu nedostajeosečanje za zajednicu. To je jedna mogučnost da seIjudi klasifikuju, i možda je ona i najvažnija. Aliuzmimo čoveka čije se interesovanje, ma koliko ograničenoto i bilo, upravlja na vidljivo, vizuelno. Ta-kavčovek če se potpuno razlikovati od čoveka čijeje interesovanje prevashodno usmereno ka jelu.Obojica mogu naravno da budu socijalno pogrešnoprilagodeni i pri tome da imaju teškoča u održavanjukontakta sa Ijudima oko sebe. Klasifikovanjena osnovu tipova može shodno tome da dovededo zbrke, ukoliko nam nije jasno da se kod tipovaradi samo o svrsishodnim apstrakcijama.

Vratimo se sada normalnom čoveku koji namsluži kao merilo za odstupanja. Normalan čovek je

54

individtia koja živi u društvu i sa društvom i čiji jenačin života tako prilagoden da društvo iz njegovograda, hteo on to ili ne, izvlači izvesnu korist. Onisto tako, gledano sa psihološkog stanovišta, ima do-voljnoenergije i hrabrosti da savlada probleme iteškoče sa kojima se suočava na svom putu. Obasvojstva nedostaju u slučaju psihopata: oni nisu nisocijalno ni psihički dorasli dnevnim zadacima života.Ilustracije radi pogledajmo slučaj jednog odreČtenogčoveka. Reč je o čoveku od trideset godina^koji je uvek u poslednjem trenutku izbegao rešavanjesvojih problema. Imao je prijatelja kojem nijeverovao i usled toga nikada nije ni došlo do pro-dubljavanjatog prijateljstva. U takvim okolnostimateško da jedno prijateljstvo može biti uspešno, jerjedna strana oseča da je odnos opterečen napetostima.Shodno tome mi u slučaju ovog čoveka vi-dime-'da on, iako je sa velikim brojem Ijudj održavaokontaKte na nivou razgovora, nrje imao pravihprijatelja. Niti je posedovao dovoljno osečanja zazajednicu, niti je bio dovoljno prilagoden da bi sticaoprijatelje. Stvarno nije voleo da izlazi u društvoi u društvu je uvek bio tih i malo je govorio. Svojeponašanje je obrazlagao time da mu u društvu nepada nikakva ideja na pamet, pa otuda nema štada kaže.

Pored toga je ovaj čovek bio još i strašljiv.Imao je rumeno lice koje bi se s vremena na vre-me,kada bi učestvovao u razgovoru, potpuno pocrvenelo.Kada bi uspeo da savlada svoju strašljivost,onda bi sasvim pristojno govorio. Ono što muje stvarno nedostajalo to je bio neko ko bi mu utom pogledu pomogao a da ga pri tome ne povredi.Naravno, u stanju strašljivosti nije ostavljao prija-tanutisak i medu svojim poznanicima nije bio naročitoomiljen. On je to veoma dobro osečao i usledtoga se pojačavala njegova odbojnost prema go-voru.Moglo bi se reči da je njegov životni stil biotako podešen da je, čim bi se našao u društvu, svusvoju patnju usmerio na sebe.

55

U tesnoj vezi sa društvenim životom i umeš-nošču u ophodenju sa prijateljima stoji pitanje bavIjenjaodredenim pozivom. Naš pacijent se stalnoplašio da bi mogao da zataji u svom pozivu pa jei danju i noču radio na svom daljem obrazovanju.Radio je preko svake mere i preterano se opterečivao.I usled te prekomerne napetosti onemogučavaoje sebe da reši probleme svog poziva.

Ako uporedimo način na koji naš pacijent pristupaprvim dvama ždvotnim zadacima, odmah zapažamoda se stalno nalazi u stanju preterane napetosti.To je znak za jako osečanje manje vrednosti.Sebe je obezvredivao a druge Ijude i nove situ-acijeje posmatrao kao nešto što je prema njenruneprijateljski nastrojen<x Ponašao se kao da živi uneprijateljskoj zemlji.

Sada smo sakupili dovoljno podataka da bismomogli da prikažemo životni stil tog čoveka. Vidimoda bi on doduše hteo da ide napred, all da se istovremenooseča ometenim jer se boji poraza. To jekao da, prožet napetošeu punom straha, stoji prednekim ponorom. On doduše uspeva da se kreče napredall samo u ograničenoj meri, pod odredenimuslovima, i zapravo bi hteo da ostane kod kuče i dase ne meša s druglim Ijudima.

Treče pitanje sa kojim se ovaj pacijent suočio -- i pri tome se radi o pitanju za koje večina Ijudinije naročito dobro pripremljena -- bilo je pitanjeIjubavi. Prema drugom polu je bio kolebljiv. Osecaoje doduše željoi da nekoga voli i da se oženi, allusled svog jakog osečanja manje vrednosti bip jesuviše sputan strahom da bi ozbiljnije mogao dapristupi ostvarenju takvih planova. Nije bio u stanjuda ostvari ono što je želeo i tako se celokupnonjegovo ponašanje i njegov stav mogu svesti nareči: ,,Da... allI" Jednom bi se zaljubio u jednua onda opet u drugu devojku. Kod neurotičnih osobato je, naravno, česta pojava, jer u izvesnom smislusu dve devojke manje nego jedna. Ova okolnost ponekadpredstavlja uzrok za tendenciju ka poligamiji.

56

Posvetimo sada pažnju razlozima za taj životnistil. Individualna psihologija je sebi postavila zadatakda ispita i analizira uzroke jednog životnogstila. Naš pacijent je svoj životni stil izgradio u pr-vihčetiri ili pet godina. U ono vreme doživeo jeneku tragediju koja je uticala na njegovo uobličenjei formiranje, pa sada moramo da utvrdimo kakvaje to tragedija bila. Možemo da vidimo da je iznekog razloga izgubio svoje normalno interesovanjeza druge Ijude i da je nadalje bio pod utiskom da život nije ništa drugo do jedna velika tegoba i daje bolje uopšte ne kretati se, nego se stalno suoča-vati sa teškim situacijama. Stoga je postao pretera-no oprezan i kolebljiv, i stalno se samo osvrtao zamogučnostima da izbegne probleme.

U tom sklopu moramo pomenuti da je bio prvorodenodete. O velikom značaju tog položaja več smogovorili. Kao što smo pokazali, glavni problem zaprvorodeno dete sastoji se u činjenici da je godi-namau središtu pažnje, da bi na kraju taj svojsjajni položaj i mesto moralo drugome da ustupi. Uveoma vellkom broju slučajeva strašljivosti i pomanjkanjahrabrosti kod realizovanja namera konstatujemoda razlog treba tražiti u okolnosti da jenekom drugom čoveku data prednost. Otuda nijeteško da se u tom slučaju utvrdi odakle potiču ietegobe.

Cesto je dovoljno samo da upitamo pacijentada li je prvo, drugo ili treče dete u porodici? Odgovoromdobijamo we što nam je potrebno. Ali možemoda primenimo i sasvim drugi postupak. Mo-žemopacijenta da pitamo za sečanje iz ranogdetinjstva, čime čemo se u narednom poglavlju širepozabaviti. Taj postupak je zahvalan jer su ta se-čanjaili rane slike sastavni deo početaka životnogstila koje smo označili kao slike vodilje. Kada nekopriča o svojim sečanjima iz detinjstva, nailazi se najedan stvaran deo njegove slike vodilje. Svako ko seosvrče na svoju sopstvenu prošlost priseča se važnihstvari, a ono što se zadrži u pamčenju, to je stvarnouvek važno.

57

Neke psihološke škole polaze od suprotnog shvatanja.One smatraju da je najvažnije ono što je čovek zaboravio, all u stvari ta suprotnost izmeduta dva shvatanja i nije tako naročito velika i značajna.Odredena osoba može da bude u stanju danam priča o svojim svesnim sečanjima a da ne zna šta ona znače. Ona ne sagledava njihovu vezu sasvojim postupcima. Shodno tome je rezultat isti, biloda u prednji plan stavimo skriveno ili zaboravljenoznačenje svesnih sečanja ili pak značenje zaboravIjenihsečanja.

Kratki opisi ranih sečanja, tako reči trenutnajarka osvetljavanja, često su veoma zanimljiva. Ta-ko,na primer, jedan čovek može da ispriča da gaje majka, kada je bio mali, zajedno sa njegovim ma-limbratom povela na pijacu. To je več dovoljno. Naosnovu te opisane epizode možemo da dokučimo nje-govživotni stil. Taj čovek je, naime, pričao o sebii svom mladem bratu. Po tome vidimo da za njegamora da je bilo važno da ima jednog mladeg brata.Pustimo ga da dalje priča i možda čemo se suočitisa opisom koji liči na jedan drugi opis, u kojemse neki čovek priseča da je toga dana počela da padakiša. Njegova majka ga je na to uzela u naručje, allkada joj je pogled pao na mladeg brata, spustila gaje da bi ponela mladeg brata. Na osnovu ovoga možemoda skiciramo njegov životni stil. On, naime,stalno živi u iščekivanju da oe nekom drugom, uodnosu na njega, biti data prednost. I tako možemoda razumemo zašto ne može da govori u društvu;jer, on se stalno osvrče da vidi neče li nekom drugoinbiti data prednost. Isto je to tako i sa prijateIjima.Stalno ga proganja misao da bi njegov prijateljmogao da bude više privržen nekom drugoma ne njemu, i posledica toga je da on nikada ne uspeva da nade pravog prijatelja. Neprekidno jepodozriv, pa se stalno osvrče za beznačajnim stva-rimakoje ometaju prijateljstvo.

Možemo i da spoznamo kako ga tragedija kojuje doživeo onemogučava da razvije osečanje za zajednicu.On se seča da je njegova majka mladeg

58

brata uzela u naručje i po tome vidimo da ima osečanjeda je to malo dete veči deo pažnje svoje majkeprivuklo na sebe. Po njegovom osečanju je bratu,u odnosu na njega, data prednost i ta ga misao to-likoproganja da on za to stalno traži neku potvrdu.Potpuno uveren u to da je u pravu, on stalno živiu stanju napetosti, stalno vidi sebe u situaciji damora nešto da postigne, a istovremeno se nekomdrugom daje prednost a ne njemu.

Za takvog podozrivog čoveka postoji samo mogučnostda se povuče u potpunu izolaciju tako dasa ostalim Ijudima uopšte ne mora da stupi u konkurencijui da je tako reči jedini čovek na ovojzemlji. Ponekad se u fantaziji jednog takvog detetastvarno čini kao da je ceo svet uništen, da je kaojedino Ijudsko stvorenje izmaklo nesreči i da se shod-notome nikom drugom u odnosu na njega više nemože dati prednost. Kao što vidimo, ono ispitujesvaku mogučnost da se spase od preteče opasnosti.Ali se pri tom ne drži puteva logike, common senseaili istine, nego misaonih puteva sumnje i podozrenja.Ono živi u jednom suženom svetu i ima samo jednuprivatnu predstavu o tome kako može da svemutome izmakne. Sa ostalim Ijudima nema ni najmanjeveze, niti ima interesovanja za njih. Ali ga nebi trebalo prekorevati, jer mi znamo da ono uistinunije normalno.

KOREKTURA ŽIVOTNOG STILA

Naš je zadatak da takvom čoveku prenesemoosečanje za zajednicu koja se očekuje i zahteva odjednog dobro prilagodenog Ijudskog stvorenja. Kakoto da postignemo? Kod Ijudi koji su se trenirali napomenuti način postoji velika teškoča koja se sastojiu tome da su stalno prenapeti i da se neprekidnoosvrču za potvrdom svojih fiks-ideja. Otudaje nemoguče njihove predstave usmeriti u neki drugipravac, we dok na neki drugi način, koji bi njihove

59

predrasude lišio oslonca, ne uspemo da prodremo unjihovu ličnost. U to svrhu potrebno je da se poslužimoizvesnom umešnošču i izvesnim prefinjenimosečanjem za nijanse. I po našem iskustvu je najboljekada sagovornik sa pacijentom nije ni u rod-binskojvezi niti mu je na bilo koji način naklonjen,jer ako je neko neposredno zainteresovan za nakislučaj, onda bismo ubrzo morali da konstatujemo dase više zalaže za svoje lične interese nego za interesepacijenta. To pacijentu neče promači.

Važno je da se ublaži pacijentovo osečanje ma-njevrednosti. Naravno, ono ne može biti potpunouklonjeno i uistinu mi to ne želimo, jer osečanjemanje vrednosti može da bude sasvim korisna os-novana kojoj možemo dalje da gradimo. Naš zadataksastoji se u tome da se izmeni pacijentov cilj.Videli smo da taj cilj počiva na želji da se izbegneneka obaveza i da se povuče iz društva zato što jeu odnosu na njega prednost data nekom drugom, iupravo taj kompleks predstava moramo obraditi.Moramo da ublažimo njegovo osečanje manje vrednostina taj način što čemo mu objasniti da on sebeu stvari potcenjuje. Možemo da mu pokažemo sakakvim su we teškočama povezani svi njegovi du-ševnipokreti i we njegove radnje, i možemo muobjasniti da naginje tome da sebe dovodi u stanjapreterane napetosti, kao da stoji pred dubokim ponoromili kao da živi u nekom neprijateljskom lo-goru,izložen stalnoj životnoj opasnosti. Možemo damu pomognemo da uvidi da njegov strah, da bidrugi mogli da budu povlaščeni, sputava njegovuopravdanu nameru da da svoj doprinos i da koddrugih ostavi dobar utisak.

Stanje takvog čoveka bi se znatno popraviloako bi dospeo u situaciju u kojoj treba da se pokažekao organizator nekog slavlja, da se brine da se njegoviprijatelji lepo zabavljaju, da se ponaša kaoneko ko sa svojim prijateljima održava srdačne od-nosei vodi računa o njihovim željama. Medutim,vidimo da u običnom društvenom životu ne ume da

60

se opusti i da se zabavi, da mu ništa ne pada na um,i da, kao posledica toga, smatra: ,,Glupaci -- oni sene raduju meni, pa ni oni mene ne interesuju."

Nevolja sa takvim Ijudima dolazi otuda što onizbog svoje isključivo privatno orijentisane inteligencijei pomanjkanja common sensea ne mogu da razumejudatu situaciju. Kao što je več rečeno, to jekao da su stalno okruženi neprijateljima i da vode život samotnog vuka. Takav život je u situaciji Ijudijedna tragična okolnost.

Pogledajmo sada još jedan specifičan slučaj -- slučaj depresije. Pri tome se radi o dosta čestoj psi-hičkojsmetnji, koja je u svakom slučaju apsolutnoizlečiva. Takvi Ijudi se prepoznaju več u detinjstvu,i stvarno se susrečemo s mnogo dece koja pokazujuznake depresije čim se suočavaju sa nekom novomsituacijom. Depresivni muškarac, o kojem je u ovomslučaju reč, imao je iza sebe nekih desetak napada,koji su se uvek javljali u trenutku kada je prešaona novo radno mesto. We dok se nalazio na svomstarom radnom mestu, bio je približno normalan.Doduše, odbijao je svako druženje i bio je sklon davlada drugima. Otuda nije ni imao prijatelje i sasvojih pedeset godina još uvek nije bio oženjen.

Pozabavimo se pobliže njegovim detinjstvom,kako bismo ispitali njegov životni stil. Po prirodije bio veoma osetljiv i svadljiv, i neprestano je šikaniraosvoju stariju braču i sestre, pozivajuči sepri tom na svoje boljke i svoju nejakost. Jednogdana gurnuo je svu svoju braču i sestre sa sofe nakojoj se on upravo igrao. Kada ga je njegova tetkazbog toga prekorila, odvratio joj je: ,,Zbog toga štosi me izgrdila, uništen je ceo moj život!" A u tovreme imao je tek četiri ili pet godina.

To je, dakle, bio njegov životni stil -- da stalnopokušava da vlada drugima, da se stalno žali nasvoje boljke i svoje slabosti. Ova karakterna crtadovela je u njegovom kasnijem životu do depresije,koja na kraju krajeva nije ništa drugo do izraz slabosti.Svaki pacijent koji pati od depresije upotrebIjavaskoro iste reči: ,,Upropaščen mi je život. We

61

sam izgubio." Često je čovek koji pati od depresijeu detinjstvu bio mažen a sada to više nije, i to odredujenjegov životni stil.

U svojim reakcijama na životne situacije Ijudi uvelikoj meri liče na razne vrste životinja. Jedan zec če na istu situaciju reagovati drugačije od vuka ilitigra. Slično stoje stvari i sa pojedinim Ijudima. Na-pravljenje jednom jedan eksperiment: tri različitatipa dečaka odvedena su do kaveza sa lavovima dabi se videlo kako če se ponašati kada prvi put usvom životu budu ugledali jednu ovakvu strašnu životinju.Prvi dečak se okrenuo i rekao: ,,Hajdemokuči." Drugi je rekao: ,,O, kako je to zgodno!" Hteoje da pokaze da je hrabar a u stvari je, dokjegovorio,drhtao celim telom. Uistinu je bio kukavica. Atreči je upitao: ,,Smem li da ga pljunem?" Imamopred sobom tri različite reakcije, tri različite vrsteauzivljavanja jedne te iste situacije. Takode vidimoda Ijudi večinom naginju strašljivosti.

Ta strašljivost je, ukoliko dode do izražaja u nekojsocijalnoj situaciji, jedan od najčeščih uzroka pogrešnogprilagodavanja. Tako imamo jednog muš-karca iz dobrostoječe porodice koji nikada nije hteo da se sam napregne nego je stalno očekivao da seza njega we sredi. Ostavljao je slabašan utisak inaravno da nije bio u stanju da sebi načte nekoradno mesto. Kada se pak materijalna situacija uroditeljskoj kuči pogoršala, brača su ga zadirkivalai govorila mu: ,,Ti si tako glup da ne umeš da nadeš nikakav posao. Ti ni o čemu nemaš pojma." Nato je ovaj čovek počeo da se opija. Posle nekolikomeseci bio je nepopravljivi alkoholičar i onda je nadve godine dospeo u jedno lečilište. To mu je do-dušepomoglo, all ne zadugo, jer je bez odgovarajučepripreme ponovo dospeo medu Ijude. Nije mogao danade posla, izuzev kao pomočni radnik, i to iako jebio izdanak jedne nadaleko poznate porodice. Ubrzoje počeo da pati od halucinacija. Uobražavao je damu se javlja neki čovek i da ga zadirkuje, tako danije bio u stanju da radi. Isprva nije mogao da radizato što je bio alkoholičar, a potom zato što je bio

62

ophrvan halucinacijama. Po tome vidimo da za al-koholičaranije pravi tretman jednostavno ga otrezniti;moramo, štaviše, da dokučimo njegov životnistil i da pokušamo da ga korigujemo.

U sklopu naših istraživanja ispostavilo se da jeovaj čovek u detinjstvu bio razmažen i da je neprestanotražio pomoč. On nije bio pripremljen za toda sam radi, i tako imamo pred nama posledice takvogodnosa. Moramo da se postaramo da deca postanusamostalna, a to možemo postiči samo ako ihdovedemo do toga da uvide greške u svom životnomstilu. Ovo dete je trebalo da bude trenirano da neštoradi, onda ono ne bi moralo da se stidi pred svojombračom i sestrama.

63

2IVOTNI STIL

Ako osmotrimo bor koji raste u dolini, zapazičemoda se njegov izgled razlikuje od izgleda borana vrhu nekog brega. Radi se doduše o istoj vrstidrveča, o boru, all mi pred sobom imamo dva razli-čitaživotna stila. Stil drveta na vrhu brega je drugačijiod stila drveta koje raste u dolini. Zivotni stiljednog drveta je njegova individualnost koja dolazido izražaja u odredenoj okolini i u skladu sa njom.Jedan životni stil čemo izuzetno jasno sagledati akoga posmatramo u odnosu na okolinu koja je drugačijanego što smo očekivali, jer onda nam postajejasno da svako drvo ima svoju sopstvenu životnuformu i da ne predstavlja samo jednu mehaničkureakciju na odgovarajuču okolinu.

U priličnoj meri je to isto tako i kod Ijudi. Mi životni stil vidimo u zavisnosti od odredenih uslova životne sredine i naš se zadatak sastoji u tome dapomno analiziramo njegov odnos prema datim okolnostima,s tim što se ima na umu misao da se psihamenja sa odgovarajučim promenama životne sre-dine.We dok jedan čovek živi u povoljnim okolnostimane možemo jasno da sagledamo njegov ži-votni stil. U novim životnim situacijama pak, u ko-jima je izložen nekim teškočama, životni stil se obelodanjujeu jasnoj i opštoj formi. Iskusan psihologbi verovatno čak mogao da sagleda životni stil čo-

51

veka koji se nalazi u povoljnom položaju, all on zasvakog drugog postaje vidljiv tek kada taj čovekdospe u nepovoljne i teške situacije.

Buduči da je život nešto više od puke igre, onsobom donosi niz teškoča. Stalno se javljaju situacijeu kojima su Ijudi suočeni sa teškočama. Trebalobi jednog čoveka da posmatramo baš onda kadamora da se nosi sa takvim teškočama, i da pokušamoda udemo u trag njegovim raznim duševnimpokretima, kao i njegovim karakterističnim osobi-namaraspoznavanja. Kao što je vec gore objaš-njeno, životni stil čini jedno jedinstvo, jer se razvioiz teškoča ranog života i težnje za jednim ciljem.

Mi, jamačno, nismo toliko zainteresovani zaprošlost koliko za budučnost, a da bi razumeli budučnostjednog čoveka, moramo da spoznamo njegov životni stil. Cak ako razumemo instinkte, nadražaje,nagone itd., ni izdaleka još ne možemo sa sigurnoščuda predskažemo šta če se desiti. Neki psiholoziuistinu pokušavaju da izvuku neke zaključke samona osnovu odredenih nagona, utisaka ili trauma, allako se stvar pobliže osmotri, onda če se ispostavitida svi ti elementi pretpostavljaju jedan sa samimsobom usaglašen životni stil. Bilo šta da deluje kaonadražaj, ono to čini samo utoliko što sadrži i fiksirajedan životni stil.

Kako se pojam životnog stila može uskladiti sonim što smo razlagali u prethodnom poglavlju?Videli smo da Ijudi sa slabim organima pate od kompleksa ili osečanja manje vrednosti zato što susuočeni sa teškočama i što se osečaju nesigurni. Alipošto to Ijudi na duže vreme ne mogu da izdrže, toih osečanje manje vrednosti, kao što smo videli, go-nina aktivnost, delanje. Rezultat je čovek koji predsobom ima neki cilj. Individualna psihologija tokonzistentno kretanje u pravcu jednog cilja odavnonaziva životnim planom. Ali, pošto je ova oznaka'ponekad dovodila do nesporazuma, to danas govorimoo životnom stilu.

Pošto svaki čovek ima jedan životni stil, to jeponekad sasvim moguče predskazati njegovu buduč-52

nost samo na osnovu razgovora koji smo s njim obavilii odgovora koje nam je dao. To je kao da gledamopeti čin jedne drame, u kojem se otkrivaju we tajne. Mi zbog toga možemo da dajemo prognozejer poznajemo faze, teškoče i pitanja života.Shodno tome možemo na osnovu iskustva i poznavanjanešto malo fakata da predvidimo šta če sezbiti sa decom koja se stalno odvajaju od ostaledece, koja traže podršku drugih, koja su razmaženai neodlučno pristupaju novim situacijama. Šta sedešava u slučaju čoveka Čiji je cilj da od drugihdobije podršku? On če se kolebati i težiče da izbegnerešavanje životnih pitanja. Mi znamo zaštoi kako se koleba, zašto se povlači ili nastoji da izbegneodgovor, buduči da smo hiljadu puta posmatralikako se nešto slično zbilo. Mi znamo da taj itakav čovek ne bi hteo sam da se kreče napred,nego da želi da bude mažen. On bi hteo da se držipodalje od velikih životnih problema i radije se bavinekorisnim stvarima umesto da se pozabavi korisnimstvarima. Njemu nedostaje osečanje za zajednicui posledica toga je da se ponekad razvija u pro-blematičnodete, u kriminalca, neurotičara ili samoubicukoji bira poslednju, krajnju mogucnost bekstva.We to sada bolje razumemo nego ranije.

Nama je, na primer, jasno da normalni životnistil možemo da koristimo kao osnovu za vrednovanjekada posmatramo životni stil jednog odredenogčoveka. Socijalno prilagodenog čoveka uzimamokao merilo, kao normu i po tome odmeravamo individualnaodstupanja.

RAZUMEVANJE JEDNOG ZlVOTNOG STILA

Na ovoj tački če možda biti sasvim korisno dase pokaže kako se odrečtuje normalni životni stil ida na toj osnovi objasnimo pogrešno držanje i neobičnaponašanja. Ali pre nego što počnemo s timrazmatranjem trebalo bi još da pomenemo da kod

53

takvih istraživanja tipove Ijudi ne uzimamo u brojčanomsmislu. Nas ne interesuju tipovi Ijudi zato što smatramo da svaki čovek ima svoj sopstveni in-dividualniživotni stil. Kao što ni na jednom drvetunečemo nači dva potpuno istovetna lista, tako istone možemo nači dva čoveka koji su u svemu pot-punojednaki. Priroda je tako bogata formama imoguči nadražaji, nagoni i greške su tako mnogobrojnida je naprosto nemoguče da dva čoveka budupotpuno identična. Ako, dakle, govorimo o tipovima,onda u tome vidimo samo jedno intelektualno po-močnosredstvo za jasnije i shvatljivije sagledavanjesličnosti medu individuama. Naši sudovi dobijaju uoštrini ako uvedemo jednu racionalnu klasifikacijupoput tipova i potom istražimo njihova potrebnauobličenja. Ali pri tome se nikako ne osečamo obaveznimda se u svakoj prilici poslužimo tom klasifikacijom;mi upotrebljavamo odredenu klasifikacijuu slučajevima u kojima ona omogučava da se jednaposebna sličnost najjasnije predoči. Ljudi koji ti-povei klasifikacije uzimaju ozbiljno nisu u stanjuda čoveka kojeg su jednom strpali u neku fiokuuvrste u neku drugu klasifikacionu shemu.

Jedan primer može da učini jasnijom ovde razmatranutačku. Ako recimo za nekog čoveka kažemoda nije socijalno prilagoden, onda time mislimo nanekoga ko vodi beskoristan život jer mu nedostajeosečanje za zajednicu. To je jedna mogučnost da seIjudi klasifikuju, i možda je ona i najvažnija. Aliuzmimo čoveka čije se interesovanje, ma koliko ograničenoto i bilo, upravlja na vidljivo, vizuelno. Ta-kavčovek če se potpuno razlikovati od čoveka čijeje interesovanje prevashodno usmereno ka jelu.Obojica mogu naravno da budu socijalno pogrešnoprilagodeni i pri tome da imaju teškoča u održavanjukontakta sa Ijudima oko sebe. Klasifikovanjena osnovu tipova može shodno tome da dovededo zbrke, ukoliko nam nije jasno da se kod tipovaradi samo o svrsishodnim apstrakcijama.

Vratimo se sada normalnom čoveku koji namsluži kao merilo za odstupanja. Normalan čovek je

54

individtia koja živi u društvu i sa društvom i čiji jenačin života tako prilagoden da društvo iz njegovograda, hteo on to ili ne, izvlači izvesnu korist. Onisto tako, gledano sa psihološkog stanovišta, ima do-voljnoenergije i hrabrosti da savlada probleme iteškoče sa kojima se suočava na svom putu. Obasvojstva nedostaju u slučaju psihopata: oni nisu nisocijalno ni psihički dorasli dnevnim zadacima života.Ilustracije radi pogledajmo slučaj jednog odreČtenogčoveka. Reč je o čoveku od trideset godina^koji je uvek u poslednjem trenutku izbegao rešavanjesvojih problema. Imao je prijatelja kojem nijeverovao i usled toga nikada nije ni došlo do pro-dubljavanjatog prijateljstva. U takvim okolnostimateško da jedno prijateljstvo može biti uspešno, jerjedna strana oseča da je odnos opterečen napetostima.Shodno tome mi u slučaju ovog čoveka vi-dime-'da on, iako je sa velikim brojem Ijudj održavaokontaKte na nivou razgovora, nrje imao pravihprijatelja. Niti je posedovao dovoljno osečanja zazajednicu, niti je bio dovoljno prilagoden da bi sticaoprijatelje. Stvarno nije voleo da izlazi u društvoi u društvu je uvek bio tih i malo je govorio. Svojeponašanje je obrazlagao time da mu u društvu nepada nikakva ideja na pamet, pa otuda nema štada kaže.

Pored toga je ovaj čovek bio još i strašljiv.Imao je rumeno lice koje bi se s vremena na vre-me,kada bi učestvovao u razgovoru, potpuno pocrvenelo.Kada bi uspeo da savlada svoju strašljivost,onda bi sasvim pristojno govorio. Ono što muje stvarno nedostajalo to je bio neko ko bi mu utom pogledu pomogao a da ga pri tome ne povredi.Naravno, u stanju strašljivosti nije ostavljao prija-tanutisak i medu svojim poznanicima nije bio naročitoomiljen. On je to veoma dobro osečao i usledtoga se pojačavala njegova odbojnost prema go-voru.Moglo bi se reči da je njegov životni stil biotako podešen da je, čim bi se našao u društvu, svusvoju patnju usmerio na sebe.

55

U tesnoj vezi sa društvenim životom i umeš-nošču u ophodenju sa prijateljima stoji pitanje bavIjenjaodredenim pozivom. Naš pacijent se stalnoplašio da bi mogao da zataji u svom pozivu pa jei danju i noču radio na svom daljem obrazovanju.Radio je preko svake mere i preterano se opterečivao.I usled te prekomerne napetosti onemogučavaoje sebe da reši probleme svog poziva.

Ako uporedimo način na koji naš pacijent pristupaprvim dvama ždvotnim zadacima, odmah zapažamoda se stalno nalazi u stanju preterane napetosti.To je znak za jako osečanje manje vrednosti.Sebe je obezvredivao a druge Ijude i nove situ-acijeje posmatrao kao nešto što je prema njenruneprijateljski nastrojen<x Ponašao se kao da živi uneprijateljskoj zemlji.

Sada smo sakupili dovoljno podataka da bismomogli da prikažemo životni stil tog čoveka. Vidimoda bi on doduše hteo da ide napred, all da se istovremenooseča ometenim jer se boji poraza. To jekao da, prožet napetošeu punom straha, stoji prednekim ponorom. On doduše uspeva da se kreče napredall samo u ograničenoj meri, pod odredenimuslovima, i zapravo bi hteo da ostane kod kuče i dase ne meša s druglim Ijudima.

Treče pitanje sa kojim se ovaj pacijent suočio -- i pri tome se radi o pitanju za koje večina Ijudinije naročito dobro pripremljena -- bilo je pitanjeIjubavi. Prema drugom polu je bio kolebljiv. Osecaoje doduše željoi da nekoga voli i da se oženi, allusled svog jakog osečanja manje vrednosti bip jesuviše sputan strahom da bi ozbiljnije mogao dapristupi ostvarenju takvih planova. Nije bio u stanjuda ostvari ono što je želeo i tako se celokupnonjegovo ponašanje i njegov stav mogu svesti nareči: ,,Da... allI" Jednom bi se zaljubio u jednua onda opet u drugu devojku. Kod neurotičnih osobato je, naravno, česta pojava, jer u izvesnom smislusu dve devojke manje nego jedna. Ova okolnost ponekadpredstavlja uzrok za tendenciju ka poligamiji.

56

Posvetimo sada pažnju razlozima za taj životnistil. Individualna psihologija je sebi postavila zadatakda ispita i analizira uzroke jednog životnogstila. Naš pacijent je svoj životni stil izgradio u pr-vihčetiri ili pet godina. U ono vreme doživeo jeneku tragediju koja je uticala na njegovo uobličenjei formiranje, pa sada moramo da utvrdimo kakvaje to tragedija bila. Možemo da vidimo da je iznekog razloga izgubio svoje normalno interesovanjeza druge Ijude i da je nadalje bio pod utiskom da život nije ništa drugo do jedna velika tegoba i daje bolje uopšte ne kretati se, nego se stalno suoča-vati sa teškim situacijama. Stoga je postao pretera-no oprezan i kolebljiv, i stalno se samo osvrtao zamogučnostima da izbegne probleme.

U tom sklopu moramo pomenuti da je bio prvorodenodete. O velikom značaju tog položaja več smogovorili. Kao što smo pokazali, glavni problem zaprvorodeno dete sastoji se u činjenici da je godi-namau središtu pažnje, da bi na kraju taj svojsjajni položaj i mesto moralo drugome da ustupi. Uveoma vellkom broju slučajeva strašljivosti i pomanjkanjahrabrosti kod realizovanja namera konstatujemoda razlog treba tražiti u okolnosti da jenekom drugom čoveku data prednost. Otuda nijeteško da se u tom slučaju utvrdi odakle potiču ietegobe.

Cesto je dovoljno samo da upitamo pacijentada li je prvo, drugo ili treče dete u porodici? Odgovoromdobijamo we što nam je potrebno. Ali možemoda primenimo i sasvim drugi postupak. Mo-žemopacijenta da pitamo za sečanje iz ranogdetinjstva, čime čemo se u narednom poglavlju širepozabaviti. Taj postupak je zahvalan jer su ta se-čanjaili rane slike sastavni deo početaka životnogstila koje smo označili kao slike vodilje. Kada nekopriča o svojim sečanjima iz detinjstva, nailazi se najedan stvaran deo njegove slike vodilje. Svako ko seosvrče na svoju sopstvenu prošlost priseča se važnihstvari, a ono što se zadrži u pamčenju, to je stvarnouvek važno.

57

Neke psihološke škole polaze od suprotnog shvatanja.One smatraju da je najvažnije ono što je čovek zaboravio, all u stvari ta suprotnost izmeduta dva shvatanja i nije tako naročito velika i značajna.Odredena osoba može da bude u stanju danam priča o svojim svesnim sečanjima a da ne zna šta ona znače. Ona ne sagledava njihovu vezu sasvojim postupcima. Shodno tome je rezultat isti, biloda u prednji plan stavimo skriveno ili zaboravljenoznačenje svesnih sečanja ili pak značenje zaboravIjenihsečanja.

Kratki opisi ranih sečanja, tako reči trenutnajarka osvetljavanja, često su veoma zanimljiva. Ta-ko,na primer, jedan čovek može da ispriča da gaje majka, kada je bio mali, zajedno sa njegovim ma-limbratom povela na pijacu. To je več dovoljno. Naosnovu te opisane epizode možemo da dokučimo nje-govživotni stil. Taj čovek je, naime, pričao o sebii svom mladem bratu. Po tome vidimo da za njegamora da je bilo važno da ima jednog mladeg brata.Pustimo ga da dalje priča i možda čemo se suočitisa opisom koji liči na jedan drugi opis, u kojemse neki čovek priseča da je toga dana počela da padakiša. Njegova majka ga je na to uzela u naručje, allkada joj je pogled pao na mladeg brata, spustila gaje da bi ponela mladeg brata. Na osnovu ovoga možemoda skiciramo njegov životni stil. On, naime,stalno živi u iščekivanju da oe nekom drugom, uodnosu na njega, biti data prednost. I tako možemoda razumemo zašto ne može da govori u društvu;jer, on se stalno osvrče da vidi neče li nekom drugoinbiti data prednost. Isto je to tako i sa prijateIjima.Stalno ga proganja misao da bi njegov prijateljmogao da bude više privržen nekom drugoma ne njemu, i posledica toga je da on nikada ne uspeva da nade pravog prijatelja. Neprekidno jepodozriv, pa se stalno osvrče za beznačajnim stva-rimakoje ometaju prijateljstvo.

Možemo i da spoznamo kako ga tragedija kojuje doživeo onemogučava da razvije osečanje za zajednicu.On se seča da je njegova majka mladeg

58

brata uzela u naručje i po tome vidimo da ima osečanjeda je to malo dete veči deo pažnje svoje majkeprivuklo na sebe. Po njegovom osečanju je bratu,u odnosu na njega, data prednost i ta ga misao to-likoproganja da on za to stalno traži neku potvrdu.Potpuno uveren u to da je u pravu, on stalno živiu stanju napetosti, stalno vidi sebe u situaciji damora nešto da postigne, a istovremeno se nekomdrugom daje prednost a ne njemu.

Za takvog podozrivog čoveka postoji samo mogučnostda se povuče u potpunu izolaciju tako dasa ostalim Ijudima uopšte ne mora da stupi u konkurencijui da je tako reči jedini čovek na ovojzemlji. Ponekad se u fantaziji jednog takvog detetastvarno čini kao da je ceo svet uništen, da je kaojedino Ijudsko stvorenje izmaklo nesreči i da se shod-notome nikom drugom u odnosu na njega više nemože dati prednost. Kao što vidimo, ono ispitujesvaku mogučnost da se spase od preteče opasnosti.Ali se pri tom ne drži puteva logike, common senseaili istine, nego misaonih puteva sumnje i podozrenja.Ono živi u jednom suženom svetu i ima samo jednuprivatnu predstavu o tome kako može da svemutome izmakne. Sa ostalim Ijudima nema ni najmanjeveze, niti ima interesovanja za njih. Ali ga nebi trebalo prekorevati, jer mi znamo da ono uistinunije normalno.

KOREKTURA 2IVOTNOG STILA

Naš je zadatak da takvom čoveku prenesemoosečanje za zajednicu koja se očekuje i zahteva odjednog dobro prilagodenog Ijudskog stvorenja. Kakoto da postignemo? Kod Ijudi koji su se trenirali napomenuti način postoji velika teškoča koja se sastojiu tome da su stalno prenapeti i da se neprekidnoosvrču za potvrdom svojih fiks-ideja. Otudaje nemoguče njihove predstave usmeriti u neki drugipravac, we dok na neki drugi način, koji bi njihove

59

predrasude lišio oslonca, ne uspemo da prodremo unjihovu ličnost. U to svrhu potrebno je da se poslužimoizvesnom umešnošču i izvesnim prefinjenimosečanjem za nijanse. I po našem iskustvu je najboljekada sagovornik sa pacijentom nije ni u rod-binskojvezi niti mu je na bilo koji način naklonjen,jer ako je neko neposredno zainteresovan za nakislučaj, onda bismo ubrzo morali da konstatujemo dase više zalaže za svoje lične interese nego za interesepacijenta. To pacijentu neče promači.

Važno je da se ublaži pacijentovo osečanje ma-njevrednosti. Naravno, ono ne može biti potpunouklonjeno i uistinu mi to ne želimo, jer osečanjemanje vrednosti može da bude sasvim korisna os-novana kojoj možemo dalje da gradimo. Naš zadataksastoji se u tome da se izmeni pacijentov cilj.Videli smo da taj cilj počiva na želji da se izbegneneka obaveza i da se povuče iz društva zato što jeu odnosu na njega prednost data nekom drugom, iupravo taj kompleks predstava moramo obraditi.Moramo da ublažimo njegovo osečanje manje vrednostina taj način što čemo mu objasniti da on sebeu stvari potcenjuje. Možemo da mu pokažemo sakakvim su we teškočama povezani svi njegovi du-ševnipokreti i we njegove radnje, i možemo muobjasniti da naginje tome da sebe dovodi u stanjapreterane napetosti, kao da stoji pred dubokim ponoromili kao da živi u nekom neprijateljskom lo-goru,izložen stalnoj životnoj opasnosti. Možemo damu pomognemo da uvidi da njegov strah, da bidrugi mogli da budu povlaščeni, sputava njegovuopravdanu nameru da da svoj doprinos i da koddrugih ostavi dobar utisak.

Stanje takvog čoveka bi se znatno popraviloako bi dospeo u situaciju u kojoj treba da se pokažekao organizator nekog slavlja, da se brine da se njegoviprijatelji lepo zabavljaju, da se ponaša kaoneko ko sa svojim prijateljima održava srdačne od-nosei vodi računa o njihovim željama. Medutim,vidimo da u običnom društvenom životu ne ume da

60

se opusti i da se zabavi, da mu ništa ne pada na um,i da, kao posledica toga, smatra: ,,Glupaci -- oni sene raduju meni, pa ni oni mene ne interesuju."

Nevolja sa takvim Ijudima dolazi otuda što onizbog svoje isključivo privatno orijentisane inteligencijei pomanjkanja common sensea ne mogu da razumejudatu situaciju. Kao što je več rečeno, to jekao da su stalno okruženi neprijateljima i da vode život samotnog vuka. Takav život je u situaciji Ijudijedna tragična okolnost.

Pogledajmo sada još jedan specifičan slučaj -- slučaj depresije. Pri tome se radi o dosta čestoj psi-hičkojsmetnji, koja je u svakom slučaju apsolutnoizlečiva. Takvi Ijudi se prepoznaju več u detinjstvu,i stvarno se susrečemo s mnogo dece koja pokazujuznake depresije čim se suočavaju sa nekom novomsituacijom. Depresivni muškarac, o kojem je u ovomslučaju reč, imao je iza sebe nekih desetak napada,koji su se uvek javljali u trenutku kada je prešaona novo radno mesto. We dok se nalazio na svomstarom radnom mestu, bio je približno normalan.Doduše, odbijao je svako druženje i bio je sklon davlada drugima. Otuda nije ni imao prijatelje i sasvojih pedeset godina još uvek nije bio oženjen.

Pozabavimo se pobliže njegovim detinjstvom,kako bismo ispitali njegov životni stil. Po prirodije bio veoma osetljiv i svadljiv, i neprestano je šikaniraosvoju stariju braču i sestre, pozivajuči sepri tom na svoje boljke i svoju nejakost. Jednogdana gurnuo je svu svoju braču i sestre sa sofe nakojoj se on upravo igrao. Kada ga je njegova tetkazbog toga prekorila, odvratio joj je: ,,Zbog toga štosi me izgrdila, uništen je ceo moj život!" A u tovreme imao je tek četiri ili pet godina.

To je, dakle, bio njegov životni stil -- da stalnopokušava da vlada drugima, da se stalno žali nasvoje boljke i svoje slabosti. Ova karakterna crtadovela je u njegovom kasnijem životu do depresije,koja na kraju krajeva nije ništa drugo do izraz slabosti.Svaki pacijent koji pati od depresije upotrebIjavaskoro iste reči: ,,Upropaščen mi je život. We

61

sam izgubio." Često je čovek koji pati od depresijeu detinjstvu bio mažen a sada to više nije, i to odredujenjegov životni stil.

U svojim reakcijama na životne situacije Ijudi uvelikoj meri liče na razne vrste životinja. Jedan zec če na istu situaciju reagovati drugačije od vuka ilitigra. Slično stoje stvari i sa pojedinim Ijudima. Na-pravljenje jednom jedan eksperiment: tri različitatipa dečaka odvedena su do kaveza sa lavovima dabi se videlo kako če se ponašati kada prvi put usvom životu budu ugledali jednu ovakvu strašnu životinju.Prvi dečak se okrenuo i rekao: ,,Hajdemokuči." Drugi je rekao: ,,O, kako je to zgodno!" Hteoje da pokaze da je hrabar a u stvari je, dokjegovorio,drhtao celim telom. Uistinu je bio kukavica. Atreči je upitao: ,,Smem li da ga pljunem?" Imamopred sobom tri različite reakcije, tri različite vrsteauzivljavanja jedne te iste situacije. Takode vidimoda Ijudi večinom naginju strašljivosti.

Ta strašljivost je, ukoliko dode do izražaja u nekojsocijalnoj situaciji, jedan od najčeščih uzroka pogrešnogprilagodavanja. Tako imamo jednog muš-karca iz dobrostoječe porodice koji nikada nije hteo da se sam napregne nego je stalno očekivao da seza njega we sredi. Ostavljao je slabašan utisak inaravno da nije bio u stanju da sebi načte nekoradno mesto. Kada se pak materijalna situacija uroditeljskoj kuči pogoršala, brača su ga zadirkivalai govorila mu: ,,Ti si tako glup da ne umeš da nadeš nikakav posao. Ti ni o čemu nemaš pojma." Nato je ovaj čovek počeo da se opija. Posle nekolikomeseci bio je nepopravljivi alkoholičar i onda je nadve godine dospeo u jedno lečilište. To mu je do-dušepomoglo, all ne zadugo, jer je bez odgovarajučepripreme ponovo dospeo medu Ijude. Nije mogao danade posla, izuzev kao pomočni radnik, i to iako jebio izdanak jedne nadaleko poznate porodice. Ubrzoje počeo da pati od halucinacija. Uobražavao je damu se javlja neki čovek i da ga zadirkuje, tako danije bio u stanju da radi. Isprva nije mogao da radizato što je bio alkoholičar, a potom zato što je bio

62

ophrvan halucinacijama. Po tome vidimo da za al-koholičaranije pravi tretman jednostavno ga otrezniti;moramo, štaviše, da dokučimo njegov životnistil i da pokušamo da ga korigujemo.

U sklopu naših istraživanja ispostavilo se da jeovaj čovek u detinjstvu bio razmažen i da je neprestanotražio pomoč. On nije bio pripremljen za toda sam radi, i tako imamo pred nama posledice takvogodnosa. Moramo da se postaramo da deca postanusamostalna, a to možemo postiči samo ako ihdovedemo do toga da uvide greške u svom životnomstilu. Ovo dete je trebalo da bude trenirano da neštoradi, onda ono ne bi moralo da se stidi pred svojombračom i sestrama.

63

RANA SECANJA

Pošto smo ispitali značaj ranog sečanja, pozabavičemose sada temom ranih sečanja, koja verovatnopredstavljaju najvažnije sredstvo da se dospedo životnog stila. Ako sebi jednim pogledom unatragpredočimo sečanja iz detinjstva, onda možemo boljenego ijednom drugom metodom da obelodanimo slikuvodilju, dakle jezgro životnog stila.

Ako želimo da utvrdimo životni stil jednog čoveka,bilo da se radi o detetu ili odrasloj osobi, ondatog čoveka, čim smo saznali nešto o njegovim tegobama,moramo da upitamo za njegova rana sečanjai zatim da ih uporedimo sa drugim faktima kojanam je saopštio.

Životni stil jednog čoveka večinom ne podleženikakvim promenama. Uvek imamo posla sa istirn čovekom i sa istom ličnošču, dakle sa istom celinom.Zivotni stil se uobličava, kao što smo pokazali, naosnovu težnje za nekim odredenim ciljem nadmoci,i prema tome možemo da očekujemo da svaka reč,svaki postupak i svako osečanje predstavlja organ-skisastavni deo celokupne ,,linije delanja". U nekimtačkama, naravno, ta linija delanja naročito jasnodolazi do izražaja. To je pre svega slučaj kod ranihsečanja.

Mečtutim, ne bi trebalo da povlačimo suvišeoštru granicu izmedu starih i novih sečanja, jer i

64

u tim mladim sečanjima je prisutna linija delanja.U svakom slučaju lakše je i uz to i unosnije da seta linija delanja potraži na njenom početku, budučida tamo možemo da otkrijemo temu i da shodnotome razumemo kako to da se životni stil jednog čoveka stvarno ne menja. U životnom stilu, onakokako se on uobličava u dobu od četiri ili pet godina,sagledavamo vezu izmedu sečanja iz prošlosti i de-lanjau sadašnjosti. Posle mnogobrojnih posmatranjate vrste, smatramo da je dokazana teorija da se utim ranim sečanjima uvek može otkriti jedan stvarnisastavni deo slike vodilje koje se svaki pacijent drži.

Kada se pacijent osvrne na svoju prošlost, možemobiti sigurni da je sve ono što njegovo sečanj.izviači na površinu za njega od emocionalnog interesa,i na taj način dobijamo u ruke ključ za njegovuličnost. Naravno, ne može se osporiti da su izaboravljeni doživljaji takode od važnosti za životnistil i sliku vodilju, ali u mnogim slučajevima jemnogo teže pronači zaboravljena ili takozvana nesvesnasečanja. Svesna i nesvesna sečanja su istevrednosti, ukoliko su usmerena u pravcu istog ciljanadmoči. Oba su sastavni delovi jedne u sebi zaokruzeneslike vodilje. Stoga je korisno da se po mogučstvuotkriju i svesna i nesvesna sečanja. Obe formed sečanja su naposletku od iste važnosti, a pa-cijentuglavnom ne razume nijednu od obe. Zadatakje onoga koji stoji izvan toga da obe razume i pro-tumači.Počnimo sa svesnim sečanjima. Neki Ijudi napitanje o njihovim ranim sečanjima daju ovakav odgovor:,,Nemam ih." Takve Ijude moramo da privolimoda se koncentrišu i da pokušaju da se nečegsete. Ako smo uporni, na kraju čemo ustanoviti dase stvarno nečeg sečaju. Ali njihovo ustezanje možese tumačiti kao znak da ne žele da bace pogled usvoje detinjstvo, i mi onda možemo da izvučemo zaključakda to doba za njih nije bilo prijatno. TakveIjude moramo da vodimo. Moramo im dati odredenauputstva kako bismo pronašli ono za čim tragamo.Na kraju oe se ipak nečeg setiti.

5 A. Adler, IV 55

Neki Ijudi tvrde da njihova sečanja dosežu svedo u prvu godinu života. Naravno, teško da je tomoguče, i uistinu se pri tome radi o izmaštanim ane autentičnim sečanjima. Ali uopšte i nije bitno dali su to izmaštana ili prava sečanja, jer ona su sastavnideo njihove ličnosti. Drugi Ijudi opet kažuda nisu sigurni da li se sami nečeg sečaju iii su imto čega se sečaju roditelji ispričali. I to zapravo nijevažno, jer čak i ako su im roditelji to ispričali, ipakse to ukotvilo u njihovoj duši, pa samim tim to možeda nam pokaže na kojoj strani leže njihovi interesi.

NACINI SECANJA

Kao što je več u prethodnom poglavlju rečeno,za odredene svrhe je apsolutno podesno da se Ijudipodele na tipove. Tako se i rana sečanja razlikujuu zavisnosti od tipova i omogučavaju da se sagledakakvo se ponašanje može očekivati od odredenogtipa. Uzmimo, na primer, slučaj čoveka koji se sečaprizora sa divnom božičnom jelkom sa puno sveča,darova i peciva. Koja je najinteresantnija tačka osvepriče? Pa to da je nešto video. Zašto nam priča daje nešto video? Zato što je uvek zainteresovan zavizuelnu strarm stvari. Kao dete, imao je tegoba savidom i posle odgovarajučeg treninga stalno je nastojao,štaviše žudeo da što više vidi. Moguče je dato nije najvažniji, ali je u svakom slučaju poučan iznačajan sastavni deo njegovog životnog stila. Takonjegova sklonost ka vizuelnom prihvatanju stvariukazuje na to da bi bilo preporučljivo da mu, ukolikoje to naš zadatak, predočimo takav poziv kodkojeg če mu pre svega biti potrebne oči, dakle čulo vida.

U školi se prilikom vaspitanja dece, na žalost,prečesto prenebregava princip tipološke razlike. Ta-komože da se desi da dete koje naginje vizuelnompoimanju stvari u školi ne sluša pažljivo zato što biuvek htelo nešto da vidi. U slučaju takvog deteta

66

trebalo bi da imamo razumevanja i strpljenja kadaprimetimo da ne sluša dovoljno pažljivo ono što segovori. U školi se mnoga deca podučavaju samo ujednom pravcu zato što umeju da uživaju samo ujednoj formi čulnih utisaka. Tako ona umeju ili samodobro da slušaju ili samo dobro da vide. Drugadeca bi opet želela samo stalno da se kreču i da buduaktivna. Ne možemo od tri tipa dece očekivati isterezultate, pogotovo ako učitelj daje prednost jednojodredenoj metodi, kao na primer metodi koja je primerenaauditivnom tipu dece. Kod primene ovakvemetode biče na gubitku deca koja bi radije neštovidela ili bi se radije kretala; ona su ometena usvom razvoju.

Pogledajmo slučaj jednog mladog čoveka oddvadeset i četiri godine, koji je patio od povremenihnesvestica. Upitan čega se najranije seča, ispričaoje da se seča da se u svojoj četvrtoj godini onesvestiokada je čuo pisak neke mašine. Drugim rečima,on je čovek koji je nešto čuo, pa je shodno tome zainteresovanza utiske koje prima čulom sluha. Uovom sklopu nije neophodno da se pozabavimo pi-tanjemkako je ovaj mlad čovek u kasnijim godi-namadošao do napada nesvestice, nego je dovoljnonapom-enuti da je od detinjstva bio veoma osetljivna zvuke. Bio je veoma muzikalan i teško je pod-nosiobuku, disharmonije i oštre tonove. Otuda nasne iznenaduje da je zvuk jedne pištaljke tako žestokodelovao na njega. Deca, a i odrasli, često se in-teresujuza stvari zbog kojih su patili. Čitalac če sesetiti da sam u jednom od prethodnih poglavlja naveoslučaj čoveka koji je bolovao od astme. Zbognekih tegoba, on je u detinjstvu izvesno vreme bio čvrsto obmotan u predelu pluča, i posledica toga bilaje da je kod sebe razvio izvanredno interesovanje zarazličite mogučnosti disanja.

Ponekad se susrečemo s Ijudima čije je celokupnointeresovanje na izgled posvečeno stvarima u vezi sa hranom i jelom. Njihova rana sečanjakruže oko jela. Cini se da je to za njih najvažnija

67

stvar na svetu; njihove misli su stalno zaokupljenepitanjem jela, kao i time šta ne može da se pojede.Cesto konstatujemo da sa jelom povezane teškočeu ranom detinjstvu kod takvog čoveka vode do pojačanoginteresovanja za jelo.

Pozabavičemo se jednim slučajem kod kojeg susadržaj sečanja činili kretanje i hodanje. Kao štosvako može da zapazi, mnoga deca na početku svog života ne umeju naročito dobro da se krecu zato što supreslaba ili boluju od rahitisa. Takva decarazvrjaju Kod sebe abnormalno interesovanje za kretanjei njima se uvek nekuda žuri. Sledeči slučajmože to da ihistruje. Lekaru je došao čovek od pedesetgodina i žalio se da ga svaki put, kada u društvunekog drugog čoveka prelazi preko ulice, spopadapaničan strah da bi obojica mogla da budu pre-gažena.Medutim, kada je sam prelazio preko ulice,onda tog straha nije bilo i sasvim bi bezbrižno pre-šaopreko ulioe. Ali čim bi se neko našao porednjega, obuzimala ga je želja da tog čoveka zaštitiod nesreče. Zgrabio bi svog pratioca za ruku, vukaobi ga za sobom, i to čas udesno čas ulevo, tako dase ovaj uvek Ijutio. Ponekad, iako ne baš tako često,nailazimo na ovakvog čoveka. Ispitajmo razloge ova-kvognjegovog ponašanja.

Upitan za njegova rana sečanja, čovek je ispričaoda kao trogodišnje dete nije umeo dobro da hodajer je bolovao od rahitisa. Dva puta je, prelazečipreko ulice, dospeo pod vozilo. Sada mu je, poštoje bio muškarac, bilo važno da dokaže da je savladaosvoju slabost. Zeleo je tako reči da pokaže daje jedini čovek koji ume da prede preko ulice. Uvekkada bi se našao s nekim u društvu, obavezno seosvrtao za prilikom da pokaže svoje umeče. Sposobnostda se sigurno prede preko ulice, prirodno,za večirm Ijudi nije nikakav povod da budu ponosniili pak da se nadmeču sa drugima. Ali kod Ijudi kao što je naš pacijent želja da se kreče i da se pokažesposobnost za kretanje može da bude veoma izražena.

68

Osvrnučemo se sada na jedan drugi slučaj, naslučaj dečaka koji je bio na najboljem putu da postanekriminalac. Počeo je da krade, bežao je iz škole itd.; njegovi roditelji su bili več sasvim očajni.Rana sečanja dečaka odnosila su se na to da jestalno hteo da bude u pokretu i da je stalno bio unekoj žurbi. U to vreme je radio kod svog oca icelog dana je morao mirno da sedi. Polazeči od pri-rodetog slučaja, deo propisane terapije sastojao seu tome da je preporučeno da se školuje za prodavca,za trgovačkog putnika u firmi svog oca.PREDMETI SECANJA

Jedno od najznačajnijih ranih sečanja je se-canjena smrtni slučaj doživljen u doba detinjstva.Kada deca dožive da neko iznenada umre, onda seto upadljivo odražava na njihovu dušu. Ponekad ta-kvadeca postanu prijemčiva za bolesti. Druga opetposvečuju svoj život, a da sama pri tome ne poboIjevaju,problemu smrti i stalno su zaokupljena timeda se bore protiv svake formed bolesti i umiranja.Naša zapažanja pokazuju da se mnoga od osve decekasnije interesuju za medicinu i ponekad postajulekari ili apotekari. Takav cilj leži, naravno, na korisnojstrani života. Jer, ona se ne bore samo ličnoprotiv smrti nego su pri tome i drugima od pomoci.Medutim, ponekad iz slike vodilje proishodi jedankrajnje egoističan stav. Detetu koje je bilo dubokopotreseno smrču svoje starije sestre postavljeno jepitanje šta bi želelo kasnije da postane. Umestoočekivanog odgovora da bi hteo da postane lekar,dečak je rekao da želi da postane grobar. Na pitanjezašto bi hteo da se posveti baš tom pozivu, uzvratioje: ,,Zato što želim da budem taj koji če da ukopavaa ne onaj kojeg če ukopati." Kao što vidimo, taj ciljleži na nekorisnoj strani života jer je dečak zainteresovansamo za sebe samog.

69

Ponekad se Ijudi interesuju za neku temu, da-jučijoj prednost nad svim ostalim temama. Tako,na primer, jedno dete može da nam ispriča sledečidoživljaj: ,,Jednog dana je trebalo da pripazim namoju malu sestru i ja sam se trudio da je što boljepričuvam. Kada sam hteo da je posadim za sto, če-bence je negde zapelo i moja sestra je pala na pod." Dete je imalo četiri godine. Ono je, razume se, bilo još suviše malo da bi mu se poverilo da pričuva svojumladu sestru. Sasvim nam je jasno kakvu je tragediju.taj dogadaj morao predstavljati u životu jednogdeteta koje se trudilo da uradi sve što je u njegovojmogučnosti da bi mlade dete sačuvalo od bilokakve nezgode. U ovom konkretnom slučaju je sta-piadevoičica, pošto je odrasla, stupila u brak sajednim Ijubaznim -- skoro bi se moglo reči podamuKinastrojenim -- muškarcem. Ali ona je stalnonalazila neke razloge da bude Ijubomorna i da kritikuje,stalno je živela u strahu da bi njen muž mogaoda zavoli neku drugu ženu. Otuda je lako razumetida je mužu na kraju sve to dojadilo i dase sve više priklanjao deci.

Ponekad napetosti jasnije dolaze do izraza,kao u slučaju kada se Ijudi prisečaju da su hteli dapovrede druge članove porodice, štaviše da ih umo-re.Takvi Ijudi su isključivo zainteresovani za svojelične stvari. Oni ne vole druge Ijude i prema njimaimaju izvesno osecanje suparništva koje je več zametnutou slici vodilji.

Pri tome se radi o tipu Ijudi koji nikada ne umejuništa da privedu kraju jer se plaše da če nekomdrugom, u prijateljstvu i drugarstvu, biti data prednost,ili zato što podozrevaju da bi drugi Ijudi moglida pokušaju da ih preteknu i ostave iza sebe. TiIjudi, zbog predstave da bi drugi mogli da ih potisnuu zasenak i time budu povlaščeni, nikada nisu ustanju da postanu pravi članovi društva. Takav čovekje na svakom radnom mestu preterano napet.Taj stav se naročito jasno pokazuje u slučaju kadase radi o pitanju Ijubavi i braka.

70

Iako takve Ijude ne možemo potpuno da oslobodimonjihovih smetnji, ipak možemo, sa malospretnosti pri ispitivanju ranih sečanja, da očekujemoda se njihovo stanje poboljša.

Jedan od pacijenata na kojima smo isprobalinaše metode lečenja bio je onaj dečak o kojem smou jednom od ranijih pogiavlja ispričali da je jednogdana sa svojom majkom i mladim bratom išao napijacu. Kada je počela da pada kiša, majka je naj-preuzela njega u naručje, ali ga je onda, kada joj jepogled pao na brata, opet spustila na zemlju i uzaiamlade dete u naručje. Otada je stariji dečak imaoosečanje da se njegovom mladem bratu daje prednost.Kada se upoznamo sa ovakvim ranim sečanji-ma,onda, kao što je več rečeno, možemo da predskažemošta če se sa našim pacijentom zbiti u kasnijemživotu. Medutim, ne bi trebalo smetnuti suma da rana sečanja nisu uzroci odredenih radnji istavova nego mnogo više pokazatelji i znaci. Onaukazuju na ono što se ranije zbilo i u kom vidu seodvijao razvoj. Ona omogučavaju da se sagleda kretanjeka jednom cilju, kao i otpori koji su pri tomemorali biti savladani. Ona jasno pokazuju kako je izašto je čovek dospeo do toga da se više interesujeza jednu nego za drugu stranu života. Mi uvidamoda on stoji pod utiskom jednog doživljaja koji nazivamotraumom, recimo na području seksualnosti;to znači da je ponekad više zainteresovan za ovanego za neka druga pitanja. Nas nikako ne može daiznenadi ako na pitanje o ranim sečanjima dobijemoodgovor koji ukazuje na seksualne doživljaje. NekiIjudi su u ranoj dobi više zainteresovani za seksualnenego za neke druge teme. Pokazivati interesovanjeza seksualne stvari spada u domen uobičajenogIjudskog ponašanja; ali, kao što je več gorerečeno, postoje velike razlike kod tog interesovanja,kao i razni stepeni jačine tog interesovanja. Cestozapažamo da se osoba koja nam priča o seksualnoofcMsleženim sečanjima kasnije, u poznijem životu, irazvija u tom pravcu. 2ivotni obrazac koji iz toga

71

proishodi je neharmoničan zato što se ta jednastrana Ijudskog života previše naglašava. Neki Ijudisu čvrsto uvereni da sve i svako ima svoju seksualnuosnovu. Na drugoj strani se suočavamo s Ijudimakoji su Čvrsto i nepokolebljivo uvereni da jestomak najvažniji organ, i u takvim slučajevima semože videti da se rana sečanja slažu sa kasnijimosobenostima ponašanja i svojstvima ličnosti.SECANJA MAžENE I NEVOLJENE DECE

Posvetimo sada našu pažnju razmatranju ranihsečanja koja nam predočavaju Ijudi koji su kao decabili maženi. Rana sečanja posebno jasno odslikavajusvojstva ličnosti ovog tipa čoveka. Dete ovog tipa često pominje majku. Moguče je, naravno, da je tosasvim prirodno, ali je to znak i za to da je deteinoralo da se bori za povoljniju životnu situaciju,Ponekad se čini da su rana sečanja posve nevažna, ali ona ipak zaslužuju da budu preciznije analizirana.Tako je, na primer, jedan čovek ispričao siedečustvar: ,,Sedeo sam u mojoj sobi, a majka jestajala kraj ormana." Iskaz se čini nevažnim, ali činjenicada pominje svoju majku jasno pokazuje daje ta okolnost od interesa za njega. Ponekad je majkaskrivenija i tada istraživanje postaje komplikovanije,tj. tada u vezi sa majkom moramo da po-demood pretpostavki. Tako bi taj čovek mogao da.kaže: ,,Sečam se da sam krenuo na neki put." Akoga upitamo ko ga je pratio, možda če se ispostavitida je to bila njegova majka. Ili kada nam deca kažu:,,Sečam se da sam jednog leta bio negde na sel\i",onda možemo da pretpostavimo da je otac za tovreme obavljao svoj posao u gradu a da je majkabila sa decom. Možemo i da upitamo: ,,A ko je bios vama?" Na ovaj i sličan način ne retko možemoda otkrijemo skriveni uticaj majke.

Istraživanje ovih ranih sečanja ponekad obelodanjujejako nastojanje da se dode do povlaščenog

72

položaja. Možemo da vidimo kako dete tokom svograzvoja počinje da ceni to što ga majka mazi. To jevažno ako hočemo da razumemo povezanost stvari,jer kada nam deca ili odrasli saopštavaju takva se-čanja,onda možemo biti prilično sigurni da ti Ijudiuvek imaju osečanje da se nalaze u opasnosti ili dase nekom drugom daje prednost, dok se oni zapostavljaju.Mi onda vidimo kako napetost raste i kakose ona sve jasnije obelodanjuje, a takode vidimo dapomenuta predstava stoji u središtu njegovog psi-hičkogživota. Takva činjenica je od velikog značajaza naše posmatranje: ona ukazuje na to da takviIjudi u svom kasnijem životu naginju Ijubomori izavidnosti.

Imamo tako dečaka koji predstavlja svojevrsmizagonetku: naprosto je neshvatljivo kako je dospeodo više škole. Stalno je bio pod utiskom da mora dase kreče, da mora neumorno da juri uokolo i nikakose nije mogao privoleti da sedne i uči. Stalno je misliona nešto drugo, odlazio je u kafane i obilaziosvoje prijatelje, i to uvek kada je trebalo da uči. Ste strane je bilo zanimljivo malo pobliže razmotritinjegova rana sečanja. ,,Sečam se", pričao je, ,,da samležao u mom dečjem krevetu i gledao u zid. Za okomi je zapala tapeta na zidu sa svim onim cvecem,figurama itd." Dečak je bio pripremljen samo za le-žanjeu krevetu, a ne i za polaganje ispita. Nikakonije mogao da se koncentriše na svoje školske zadatkejer je stalno imao neke druge stvari u glavi,i istovremeno je pokušao da ulovi dva zeca, što jenaravno nemoguče. Po tome vidimo da je bio razmaženodete, pa otuda i nije mogao sam da radi.

Posvetimo se sada nevoljenom, omraženom de-tetu.Ovaj tip je redak, on se javlja samo u viduekstremnih slučajeva. Ako se jedno dete od samogpočetka njegovog života stvarno mrzi, onda ono teškomože preživeti. Takvo dete če sa velikom sigurnoščupropasti. Obično deca imaju jednog roditeljaili dečju negovateljicu koja ih do izvesnog stepenarazmaze, ispunjavajuči im sve želje. Omraženu decunalazimo medu vanbračnom, prestupničkom i neže

73

Ijenom decom, i ne retko zapažamo da ta deca postajudepresivna. U njihovim sečanjima Često nailazimona osecanje da se ona mrze. Tako imamo slučaj čoveka koji nam je ispričao sledeču stvar: ,,Sečamse da sam dobio batine. Majka me je izgrdila, neštoje zanovetala, sve dok nisam pobegao." I tom prilikomje za dlaku izbegao da se udavi.

Ovaj čovek se obratio jednom psihologu jer jesamo uz največe napore bio u stanju da izade iz svogstana. Na osnovu njegovih ranih sečanja znamo daje jednom pobegao od kuče i da je bio dospeo uveliku opasnost. To se duboko urezalo u njegovo se-čanjei tako se on uvek, kad god bi izlazio iz svojekuče, osvrtao za nekim opasnostima. Bio je pametnodete, ali je stalno živeo u strahu da na ispitima neče dobro proči. Tako se stalno kolebao i nikako nijemogao da se odluči da krene napred. Kada je najzaddospeo na univerzitet, plašio se da neče moči da držikorak s ostalima. Mi vidimo kako se sve to možeobjasniti njegovim ranim sečanjem na opasnosti.

Još jedan slučaj, koji možemo da navedemo kaozanimljiv primer, jeste slučaj jednog siročeta čiji suroditelji umrli kada je ono imalo jedva godinu dana.Bolovalo je od rahitisa i pošto je bilo u jednom do-mu,to, razume se, i nije bilo baš najbolje obezbedeno.Niko se nije posebno starao za dete, pa otudai nije bilo čudno da je u kasnijem životu teško sticaloprijatelje. Ako se osvrnemo na njegova sečanja,onda vidimo da je stalno imalo osečanje da su ostalipovlašoeni. To oseoanje igralo je značajnu ulogu unjegovom razvoju. Ono je imalo osečanje da ga svimrze i to ga je sprečavalo da se uhvati ukoštac sapostoječim problemima. Usled svog osečanja manjevrednosti bilo je isključeno iz svih životnih pitanjai situacija kao što su Ijubav, brak, prijateljstvo, zanimanje,dakle situacije koje su zahtevale uspostavIjanjei održavanje kontakta sa okolinom.

Imamo još i zanimljiv slučaj čoveka u srednjimgodinama, koji se stalno tužio na nesanicu. Imao je46 ili 48 godina, bio je oženjen i imao je dece. Uodnosu na svakog čoveka morao je da stavi neku

74

primedbu i neprekidno je pokušavao da druge tiraniše,posebno članove svoje porodice. Njegovi postupciostavljali su kod svakog utisak jada i nesreče.

Upitan za njegova rana sečanja, objasnio je daje odrastao u kuči u kojoj su se roditelji stalno svadali,prepirali i pretili jedno drugom, tako da ih se,i jednog i drugog roditelja, plašio. U školu je odlaziozapušten, nije se prao, ali niko na to nije obračaopažnju. Jednog dana se njegova stalna učiteljicanije pojavila u školi, umesto nje je došla neka drugaučiteljica koja ju je zamenila. Ova učiteljica je svojzadatak i s njime povezane obaveze veoma ozbiljnoshvatala. Smatrala je da je učiteljski poziv jedan častan i dobar poziv koji je povezan sa odredenim,zadacima i obavezama. U zapuštenom dečaku je otkriladobre mogučnosti, pa se poduhvatila da ga naodgovarajuči način ohrabri. Bilo je to prvi put unjegovom životu da se neko prema njemu tako odnosi.Otada je počeo da napreduje, ali je stalno imaoosečanje kao da ga neko odostrag gura. Nije mnogoverovao u to da je u stanju da dode do nadmoči, itako je radio preko celog dana i do duboko u noč.Na taj način &e več rano uvežbavao da noč posvetiradu ili da uopšte ne spava, nego da vreme provodiu razmišljanju šta bi trebalo da radi. Posledica togabila je da se navikao na misao da je potrebno daskoro cele noči ostane budan ako želi da postigneuspeh.

Kao što smo videli, njegova težnja da bude nadinočandolazi u njegovom kasnijem životu do izrazau njegovom stavu prema porodici i u stavu premadrugim Ijudima. Pošto je njegova porodica bila slabijaod njega, to je pred njom mogao da nastupi uulozi osvajača. Neminovno su njegova žena i njegovadeca patila od tog načina ponašanja.

Da bismo karakter ovog čoveka, onako kakonam se u celini predočio, sveli na jedan imenitelj,možemo reči da je pred sobom imao jedan cilj nadmočii da se pri tome radilo o cilju čoveka sa osečanjemmanje vrednosti. To nalazimo često kod Ijudi

75

koji stoje pod preteranom napetošdu. Njihova nape-tostje znak da sumnjaju u svoj uspeh, a ta sumnjaje opet prekrivena jednim kompleksom nadmoči,koji je u stvari poza nadmoči. Istraživanje ranihsečanja baca na sadašnju situaciju pravu svetlost.

76

11.

LJUBAV I BRAK

Valjana priprema za Ijubav i brak sastoji se uprvom redu u tome da je čovek sadrug i da je socijalnoprilagoden. Pored te opšte pripreme trebalobi od ranog detinjstva do uzrasta odrasle osobe dapostoji izvestan trening seksualnog nagona, treningkoji irna za cilj normalno zadovoljenje nagona ubraku i porodici. sve sposobnosti, nesposobnosti isklonosti za Ijubav i brak mogu se pronači u slicivodilji koja je uobličena u prvim godinama života.Posredstvom posmatranja crta slike vodilje mi i do-spevamou situaciju da možemo tačno da navedemoteškoče koje se kasnije obelodanjuju u životu odraslogčoveka.

PRETPOSTAVKE RAVNOPRAVNOSTI

Problemi sa kojima se susreoemo u Ijubavi ibraku načelno su iste prirode kao i opšti socijalniproblemi. To imamo posla sa istim teškočama i is-timzadacima, i pogrešno je Ijubav i brak posmatratlikao neku vrstu raja, gde sve stvari slede svojesopstvene želje. Svuda nam postavljaju zadatke koje,imajuči na umu interese drugog čoveka, moramoda ispunimo.

Pored uobičajenih problema socijalnog prilagodavanja,Ijubav i brak zahtevaju od oba partnera

140

izvanrednu simpatiju, kao i izvanrednu sposobnostda se užive u drugog čoveka. Ako je danas samomali broj Ijudi valjano pripremljen za porodični život,onda je razlog tome to što oni nikada nisu učilida gledaju očima drugoga i da osečaju srcem drugoga.Veliki deo razmatranja u prethodnim poglavIjimabio je u prvom redu posvečen onom tipu de-tetakoje se, dok je raslo, interesovalo samo za sebe,a ne i za druge. Od takvog tipa se naprosto ne možeočekivati da če sazrevanjem telesnog seksualnognagona tako reči preko noči izmeniti svoj karakter.Kao što takvo dete nije pripremljeno za socijalni život, tako nije pripremljeno ni za Ijubav i brak.

Socijalno interesovanje se samo polako razvija.Samo Ijudi koji su od ranog detinjstva trenirani upravcu socijalnog interesovanja i koji se u svojojtežnji uvek kreču na korisnoj strani života, uistinuposeduju osečanje za zajednicu. Otuda i nije takoteško sagledati da li je jedan čovek uistinu dobropripremljen za život sa drugim polom ili ne.

Treba samo da se prisetimo onog što smo zapaziliu vezi sa korisnom stranom života. Covek kojise tamo zadržava pun je pouzdanja i ima poverenjau sebe i svoje sposobnosti. On se odlučno hvata ukoštacsa životnim problemima i trudi se da nade re-šenje.Sa svojim susedima se dobro slaže, a ima iprijatelje. Coveku bez tih osobina treba opreznopristupiti, i za njega se ne može reči da je pripremIjenza Ijubav i brak. S druge strane, možemo dazaključimo da je čovek pripremljen za brak kadaima svoj poziv i ako u njemu napreduje. Mi to činimosamo na osnovu jednog neznatnog pokazatelja, ali taj pokazatelj je veoma značajan, buduči daomogučava da se vidi da li jedan čovek ima osečanjaza zajednieu ili ne.

Ko je razumeo suštinu socijalnog interesovanja,taj i zna da se problemi Ijubavi i braka na zado-voljavajuči način mogu rešiti samo na osnovu pot-pune jednakosti i ravnopravnosti. Važna je ta os-novnaspremnost da se daje i uzima; da li partner

141

ceni onog drugog, to nije od presudnog značaja. Ljubavpo sebi ne rešava nikakve probleme, pogotovo što postoje mnoge formed Ijubavi. Samo če kod do-broutemeljene ravnopravnosti Ijubav krenuti pra-vimputem i ostvariti uspešan brak.

Ako nakon sklapanja braka muž ili žena hoceda se nametne kao osvajač, onda posledice mogusamo da budu pogubne. Ko braku pristupi sa tak-vimshvatanjem, taj za njega nije dobro pripremIjen,pa se može očekivati da če zbivanja posle sklapanjabraka to i potvrditi. Nemoguče je biti osvajač u situaciji u kojoj nema mesta za osvajača. Brakzahteva interesovanje za drugog čoveka i sposobnostda se uživi u situaciju onog drugog.

PRIPREMA ZA BRAK

Sada čemo se pozabaviti pitanjem posebne pripremekoja je neophodna za brak. U to spada, kao što smo videli, trening osecanja za zajednicu usprezi sa seksualnim nagonom i polnom privlač-nošcu. Ne može se prenebreči činjenica da svaki čovek još od dana svog detinjstva u svojoj predstavi oblikuje jednu idealnu sliku o čoveku drugog pola.Kod dečaka postoji velika verovatnoča da če majkaigrati ulogu ideala i da če se stalno osvrtati za nekimsličnim tipom žene da bi se njome oženio. Po-nekadizmedui dečaka i njegove majke postoji stanjenesrečne napetosti, i u takvom slučaju je apsolutnomoguče da če se dečak ogledati za suprotnim tipomdevojke. Saglasnost izmedu deteta prema njegovojmajci i tipa žene kojim če se kasnije oženiti je takovelika da to okolnost možemo da zapazimo po takobezazlenim poj edinostima kao što su oči, stas, bojakose itd.

Takode znamo da če dečaku, ukoliko njegovamajka njime vlada i potčinjava ga svojoj volji, nedostajatipotrebna hrabrost kada bude došlo vremeza Ijubav. Jer, u takvom slučaju njegov polni ideal

142

6e verovatno biti jedan slabašan, podanički tip de-vojke.A!ko je pak tip svadalice, onda če se sasvimsigurno posle sklapanja braka sa svojom že-nomstalno svadati i nastojače da ovlada njome.

Vidimo da svi znaci koji se pokazuju u detinjstvujoš jače dolaze do izražaja kada se čovek suočisa problemom Ijubavi. Možemo sebi lako da predstavimokako če se prema seksualnim pitanjima odnositičovek koji pati od kompleksa manje vrednosti.Ako se oseča slabim i manje vrednim, možda oeto osečanje izraziti na taj način što če uvek želetida se drugi Ijudi staraju za njega i da ga pomažu.Cesto takav tip čoveka ima pred sobom idealnu slikumaterinskog karaktera. S druge strane, opet, kaokompenzacija za svoju manju vrednost, on može dakrene suprotnim pravcem i da u Ijubavnim stva-rimabude nadmen, bezobziran i agresivan. Ako nijenaročito hrabar, osečače se ograničenim i u svomizboru. Moguče je da če sebi potražiti neku svadIjivudevojku i možda misli da je časnije da pobediu jednoj teškoj borbi.

Nijedno od oba pola ne može na takav načinda postigne uspeh. Cini se glupim i smešnim ako seseksualni odnosi koriste z,a zadovoljavanje nekogkompleksa manje vrednosti ili kompleksa nadmoči,a ipak se upravo to veoma često dešava. Ako dobropogledamo, videčemo da je bračni drug kojeg nekitraže u stvari žrtva. Takvi Ijudi ne shvataju da seseksualni odnosi ne mogu staviti u službu takvesvrhe. Jer, ako čovek pokušava da bude osvajač,onda i onaj drugi takode želi da bude osvajač. Po-sledicaje da život udvoje postaje nemoguč.

Mišljenje da čovek mora da zadovolji svojekomplekse baca svetlost na izvesne osobitosti priizbom partnera, koje bi se inače teško mogle razu-meti.Njime se može objasniti zašto neki Ijudi birajusebi slabog, bolesnog ili starog životnog saputnika;zato što veruju da bi na taj način mogli daim olakšaju život. Ponekad se trude oko onih kojisu več u braku; to je slučaj kada neko uopšte ne želi da nade rešenje problema. Ponekad se dešava

143

da se neke žene zaljubljuju u dva muškarca istovremenoili pak muškarac u dve žene, zato što su,kako smo več objasnili, ,,dve devojke manje odjedne".

Več smo videli kako čovek koji pati od kompleksamanje vrednosti često menja svoj poziv, kakose izmiče problemima da ne bi morao da se s njimaponese, i kako ništa ne uspeva da sprovede do kraja.Kada se suoči sa Ijubavnim problemom, takav čovekpostupa na sličan način. Kada se zaljubljuje uveč udatu ženu ili u dve osobe odjednom, onda seon samo povodi za svojom ustaljenom sklonošču.Kao dalje mogučnosti nalazimo preduge veridbe ilibeskonačno udvaranje koje se ne završava brakom.

Razmažena deca ostaju i u braku verni svomtipu, to znači, oni žele da ih njihov bračni partnerrazmazi. Takve prilike mogu u početnim stadijumimaudvaranja ili u prvim godinama braka dabudu bezopasne, ali kasnije one sobom donose teškesituacije. Možemo sebi dobro da predstavimo šta sedešava kada takva dva razmažena biča sklope brak.Oboje bi hteli da budu maženi, nijedno od njih nebi htelo da bude taj koji treba da mazi onog drugog.Onda sve to izgleda tako kao da stoje jedno naspramdrugog i očekuju jedno od drugog nešto što nijednood njih nije spremno da da. Oboje tada imaju osečanjeda nisu shvaoeni.

Jasno nam je šta se dešava kada neki čovekima osečanje da nije shvačen i da je u svom de-lanjuometen. On tada ima osečanje da je manje vre-dani onda traži neki izlaz. Takva osečanja su ubraku sasvim opaka, pogotovo ako se tome pridružijoš i osečanje potpune beznadežnosti. Ako do togadočte, onda se u takvog čoveka uvlači želja za osve-tom,te jedan pokušava onom drugom tako da zagorčaživot da on postaje pravi pakao. Najčeščaforma u kojoj se to dešava je bračna nevernost. Ne-vernostje uvek sredstvo osvete. Kao što je poznato,Ijudi koji su neverni uvek pokušavaju da se opravdajusvojim osečanjima Ijubavi, ali nama je poznatavrednost osečanja i emocija. Osečanje se uvek

144

slaže sa ciljem nadmoči i ne bi trebalo da se prihvatekao razlozi.

Ilustracije radi pogledacemo slučaj jedne razmaženežene. Udala se za čoveka koji je uvek nekakoimao osečanje da ga je brat sputavao. Jasno namje da je ovog čoveka privukla blagost i nežnost žene, koja je bila jedinče u porodici i koja je opetsa svoje strane očekivala da če uvek i svuč$ biti ma-ženai povlaščena osoba. Brak je bio prilično srečan, sve dok se nije rodilo dete. I u ovom slučaju možemoda predskažemo šta se tada zbilo. Žena jehtela da bude u središtu pažnje, ali se plašila da bidete moglo da zauzme to poziciju. Stoga ona nijebila naročito srečna što je rodila dete. I muž je hteoda bude povlaščen, pa je on sa svoje strane bio zabrirrutda bi dete moglo da nru ospori njegovo me-sto.Usled toga su muž i žena postali sumnjičavi.Možda čak i nisu zapustili dete i možda su bili sasvimdobri roditelji, ali nisu mogli da se odbrane odosečanja da je njihovoj uzajamnoj Ijubavi došaokraj. Takva sumnja je opasna. Jer, kada počinje dase odmerava svaka reč, svaki postupak, svaki pokrett svaki izraz, onda je lako -- ili se tako čini -- zapaziti popuštanje naklonosti. Tako je to bilo ikod pomenutog bračnog para. Tako se onda i desiloda je muž uzeo dopust, otputovao za Pariz i tamose zabavljao, dok se njegova žena kod kuče oporavIjalaod porodaja i brinula za novorodenče. Muž jepisao svojoj ženi iz Pariza vesela pisma, u kojimajoj je saopštavao kako se lepo provodi, kakve je sveIjude upoznao itd. Kod žene se postepeno razvijaloor'^cam'e da muž počinje da je zaboravlja. Više nijebila talfo srečna kao ranije, postala je melanholičnai oDoitda je od agorafobije. Više nije bila u stanjuda izlazi. Kada je njen muž opet bio kod kuče, moraoje stalno da je prati. Barem na prvi pogled je izgledalo da je postigla svoj cilj i da sada stoji usredištu pažnje. No ona se ipak nikako nije osečalazadovoljnom jer je imala osečanje da bi, ako bi nestalanjena agorafobija, nestao i njen muž. Stoga jemorala da zadrži svoju agorafobiju.

10 A. Adler, IV 145

Dok je bolovala našla je jcdnog lekara koji jojje posvetio mnogo pažnje. sve dok ju je on lečio,osečala se znatno bolje. Sva svoja prijateljska osečanjaupravila je na njega. Ali kada je lekar videoda je njegovoj pacijentkinji bolje, otpustio ju je.Napisala mu je Ijubazno pismo, u kojem mu se zahvalilana svemu što je za nju učinio, ali Lekar nato njeno pismo nije odgovorio. Otada se njeno stanjeopet pogoršalo.

Od tog vremena počela je da razmišlja i maštao Ijubavnim vezama sa drugim muškarcima, da bise osvetila svome mužu. Ali pri tome je stajala podzaštitom svoje agorafobije jer nije mogla sama daizlazi, nego je stamo morao muž da je prati. Tako jedošlo do toga da nije uspela da ostvari svoj naum,da postane neverna.

BRACNO SAVETOVANJE

U braku se, kao što svako može da vidi, činetolike greške da se neizbežno postavlja pitanje: ,,Jeli to sve zapravo potrebno?" Znamo da takve greškeimaju svoje izvorište u detinjstvu, a takode znamoda je apsolutno moguče izmeniti pogrešne životnestilove, ako se spozna i otkrije slika vodilja i njenaooeiežja. Covek se, dakle, pita ne bi li bilo moguoeurediti savetodavnu službu, koja bi pomoču metodaindividualne psdhologije mogla da razmrsi greške ubraku. Takve savetodavne usluge pružali bi iskusnistručnjaci kojima je poznato na koji način sva zbivanjau životu pojedinca čine jednu celinu, kako sumedusobno povezana, te uiedno poseduju sposobnostneposredne identifikacije sa Ijudima kojima jepotreban savet.

Takvi savetodavci ne bi rekli: ,,Ne možete dase sporazumete"; ,,Neprestano se prepirete"; ,,Trebalobi da se razvedete." Jer, kakva bi bila koristod razvoda? Šta če posle toga biti? Po pravilu razvedeniIjudi žele opet da stupe u brak, i oni to i činei onda nastavljaju isti životni stil kao i ranije. Pone-

146

kad se susrečemo s Ijoidima koji se u redovnim razmacimarazvode i uvek nanovo stupaju u brak. Oninaprosto ponavljaju svoje greške. Takvi Ijudi bi sekod savetodavn-e službe mogli raspitati da li njihovplanirani brak ili pak njihova Ijubavna veza imanekih izgleda na uspeh. Isto tako bi mogli tamo dase posavetuju pre nego što se odluče na razvod.

Postoji izvestan broj malih grešaka koje započinjuu detinjstvu i onda se sve do sklapanja braka čine bezazlenim. Tako neki Ijudi stalno misle da čemo ih razočarati. Postoje deca koja nikada nisusrečna i stalno žive u strahu od razočaranja. Takvadeca ili imaju osečanje da im je uskračena naklonosti da su drugi u odnosu na njih povlaščeni iliim je neka teškoča sa kojom su se suočili u ranomdetinjstvu ulila takav sujeverni strah da stalno očekujuda bi tragedija mogla da se ponovi. Možemolako sebi da predstavimo da taj strah pred razočaranjimau bračnom životu vodi do Ijubomore i sum-njičavosti.Kod žena se suočavamo sa još jednomposebnom teškočom, buduči da imaju osečanje dasu samo igračke sa kojima se muškarci zabavljaju,i da su muškarci uvek neverni. Sa takvom idejomu glavi lako se očekuje da brak ne može biti sre-čan.Sreču je nemoguče ostvariti ako jedan od dvapartnera ima fiks-ideju da če mu onaj drugi prvomprilikom biti neveran.

Sudeči po tome kako i na koji način Ijudi stalnotraže savete po pitanjima Ijubavi i braka, moglo bise pomisliti da se to pitanje uopšte smatra najvaž-nijim u životu. Medutim, sa stanovišta individualnepsihologije, ono nikako nije najvažnije pitanje, iakone bi trebalo potceniti njegovu važnost. Za individualnupsihologiju nijedno pitanje života nije važ-nije od bilo kojeg drugog. Kada Ijudi posebno isticupitanje Ijubavi i braka i pridaju mu preterani značaj,onda time pokazuju da su izgubili životnu harmoniju.Razlog tome što se tom pitanju u glavama Ijudipridaje tako nezasluženo veliki značaj leži moždau okolnosti da je ono, za razliku od ostalih pitanja,

147

tema u koju ne bivamo sistematski upučeni. Setimose samo onog što smo rekli o tri velika životna pi-tanja.Sto se tiče prvog, socijalnog pitanja, daklepitanja koje se odnosi na naš odnos prema drugima,može se reči da nas od prvog dana u tome podučavaju,tj. kako treba da se ponašamo u društvu ostalihIjudi. Takve stvari učimo več veoma rano u životu.Isto tako prolazimo kroz pravo doba učenja iobrazovanja za naš buduči poziv. Imamo učiteljekoji nas upučuju u odredene veštine, a stoje namna raspolaganju i knjige iz kojih možemo da saznamošta moramo da činimo. Ali gde da nademoknjige koje če nas poučiti kako se treba pripremitiza Ijubav i brak? Sigurno, postoji veliki broj knjigakoje raspravljaju o Ijubavi i braku. Svaka literaturaima svoje Ijubavne priče, ali čemo nači samo malibroj knjiga koje govore o srečnim brakovima. Bu-dučida je naša kultura tako nerazdvojno povezanasa literaturom, to če svaki čovek svoju pažnjuusredsrediti na prikaze muškaraca i žena koji neprekidnodospevaju u neke teškoče. Nikakvo čudoda Ijudi imaju osečanje da po pitanju braka trebabiti oprezan, štaviše, preoprezan.

Takvu praksu je čovečanstvo upražnjavalo odsamog početka. U Bibliji nalazimo priču po kojoj je žena izvorište sveg zla, kao i da su muškarci i ženeu svom Ijubavnom životu odonda stalno prolazilikroz velike opasnosti. Naše vaspitanje se nesumnjivoprestrogo drži pravca kojim je krenulo. Umestošto če se mladiči i devojke pripremati kao zaneki greh, bilo bi mnogo razumnije i pametnije treniiratidevojke da bolje igraju svoju žensku a mladičisvoju mušku ulogu u braku, naravno oboje takoi na takav način da irnaju osečanje da su ravnopravni.Cinjenlca da se dan-danas žene osečaju inferiornedokaz je da je naša kultura u tom pogleduzatajila. Citalac koji u to nije uveren neka malobolje pogleda težnje žena. Otferiče da obično želeda nadmaše druge i da se tokom svog razvoja posvečujutreningu koji je daleko intenzivniji no što

148

bi to bilo potrebno. Svojstvena im je i veča samoživostno što je to slučaj kod muškaraca. Ubudučese žene moraju upučivati da razviju više osečanjaza zajednicu i da ne traže koristi uvek samo za sebe,ne obaziruči se na interese drugih. Ali da bismo do-tledošli moramo prvo da uklonimo zabludu u pogledumuških privilegija.

Uzečemo jedan primer da bismo pokazali kolikosu neki Ijudi nedovoljno pripremljeni za brak. Je-danmlad čovek plesao je na balu sa svojom vereni-com,jednom zgodnom devojkom. Slučajno su munaočari pale na pod i na čudenje prisutnih skoroje, pri pokušaju da ih podigne, oborio mladu ženu.Kada ga je prijatelj upitao: ,,Šta to radiš?", odgovorioje: ,,Pa nisam mogao mirno da gledam kakogazi po mojim naočarima." Po tome možemo da spoznamoda ovaj mladi čovek nije bio pripremljen zabrak. I stvarno se devojka i nije udala za njega.

Neko vreme potom ovaj mladič se obratio le-karu,žaleči mu se da pati od depresije, kao što jeto često slučaj kod Ijudi koji su zaokupljeni samisobom.

Na osnovu hiljadu pokazatelja može se sagledatida li je neko pripremljen za brak ili ne. Takone bi trebalo verovati zaljubljenom čoveku koji kasnina zakazaini sastanak a da pri tome ne ume danavede neko uverljivo opravdanje. Takvo ponašanjeukazuje na kolebljiv stav. To je znak pomanjkanjapriprema za primeren pristup životnim problemima.

Isto tako je znak mantkave pripreme kada je-danpartner stalno ima nešto da vaspitava ili kritikujeonog drugog. Ni preterana osetljivost nijedobar znak jer odaje kompleks manje vrednosti. Co-vekkoji nema prijatelja i koji se u društvu ne osečadobro pokazuje time da nije dobro pripremljen zabračni život. Nadalje, kolebljivost u izboru pozivatakode nije dobar znak. Pesimista nije sposoban zabrak, bez sumnje zato što pesimizam odaje pomanjkanjehrabrosti da se ponese sa životnim situacijama.

Upr^kos toj listi nepoželjnih svojstava, ne bitrebalo da bude baš toliko teško da se nade pravi

149

životni saputnik ili, štaviše, da se izabere čovekkoji se nalazi na pravom putu. Ne možemo naprostoda očekujemo da čemo nači idealnog partnera.I odista, kada vidimo nekoga da se osvrče za ideal-nimbračnim saputnikom i da ga nikada ne nalazi,možemo biti sigurni da se ta osoba muči sa svojom neodlučnošču.Takav čovek uopšte ne želi da napreduje.

U Nemačkoj postoji jedan stari običaj da seutvrdi da li je jedan par pripremljen za brak. Potom običaju, koji upražnjavaju na selu, mladi pardobija dvoručnu testeru kojom oboje, držeči po jednustranu, treba da preseku jedno stablo, dok rodacistoje i gledaju. Svako od njih dvoje mora dase prilagodi onome drugom i da svoje pokrete usaglasisa onim drugim. Ta metoda se smatra dobrimtestom za bračnu podobnost.

Na kraju bi hteli još jednom da konstatujemoda Ijubavna i bračna pitanja mogu da savladaju samosocijalno prilagodeni Ijudi. Greške se u večinislučajeva zasnivaju na pomanjkanju osečanja za zajednicui one se mogu ukloniti samo ako se Ijudisami promene. Brak predstavlja jedan zadatak zadva čoveka. Naravno, činjenica je da se obično vas-pitavamoza zadatke koje ili može da reši jedan čovek ili dvadeset Ijudi, a manje-više nikada za zadatkekoje treba da reše dva čoveka. Ali i poredovog propusta u vaspitanju, dva čoveka mogu vaIjanoda se poduhvate zadataka koje sobom brakdonosi ako uvide svoje karakterne greške i ako pro-blemekoji se javljaju rešavaju u duhu ravnopravnosti.Zapravo je suvišno dodati da monogamija, monogamnibrak, predstavlja najvišu formu braka.Mnogi Ijudi tvrde, pozivajuči se na pseudonaučnerazloge, da je poligamija, mnogoženstvo, primerenijaIjudskoj prirodi. Ovakvom stavu se moramo suprotstaviti,a razlog leži u činjenici da u našoj kulturiIjubav i brak predstavljaju socijalne zadatke.U brak stupamo ne samo iz lične, privatne koristi,nego posredno i poradi socijalne koristi. U osnovibrak služi održanju čovečanstva.

150

12.

SEKSUALNOST I SEKSUALNI PROBLEMI

U prethodnoj glavi razmotrili smo normalneIjubavne i bračne probleme. Sada čemo se pozabavitijednim posebnim aspektom istog opšteg pitanja:seksualnim problemima i njihovim značajem zastvarne ili umišljene abnormalnosti. Kao što smoveč videli, večina Ijudi je po pitanjima Ijubavnog života slabije pripremljena i slabije upučena nego što je to slučaj sa ostalim životnim pitanjima. Tajzaključak se u još večoj meri odnosi na temu seksualnosti.Po pitanju seksualnosti moramo da uklonimojoš veoma mnogo sujevernih predstava.

Najraširenije sujeverje je verovanje u naslednasvojstva, verovanje u stepene ili stepenovanja seksualnostikoji su nasledeni i ne mogu biti izmenjeni.Mi znamo da se pitanja nasleda i suviše olako koristekao opravdanja ili izgovori i da takvi izgovorimogu da osujete svaku promenu nabolje. Otuda jepotrebno razjasniti jedno od onih mišljenja koja se šire u ime nauke. Prosečni laik sva ta shvatanjauzima previše ozbiljno, jer mu nije jasno da njihoviautori samo iznose (tude) rezultate i pri tome nerazmatraju ni meru mogučih smetnji ni meru veš-tačkog podsticanja seksualnog nagona, koji moždastoje iza tih rezultata.

151

RANI TRENING

Seksualnost se javlja veoma rano u životu. Svakadečja negovateljica ili majka može pri pomnomposmatranju več prvih dana po rodenju da zapazi ikonstatuje izvesna seksualna uzbudena stanja i aktivnostideteta. Ali takve seksualne manifestacijedaleko su više povezane sa okolinom nego što bise to očekivalo. I tako bi roditelji, kada dete počinjena taj način da se iskazuje, trebalo da potražeputeve i sredstva da mu skrenu pažnju na neštodrugo. Često koriste sredstva koja ne vode pravomodvračanju pažnje, a ponekad prava sredstva nestoje na raspolaganju.

Ako jedno dete u ranom stadijumu otkrije praveformed funkcionisanja, onda ono na prirodan na-činmože da razvije jaču potrebu za seksualnimaktivnostima. Tako nešto se dešava, kao što smovideli, i sa drugim telesnim organima, a seksualniorgani ne predstavljaju izuzetak. Ali ako se počnedovoljno rano, onda je sasvim moguče da se detetrenira na pravi način.

Uglavnom se može reči da su izvesne seksualnemanifestacije u detinjstvu sasvim normalne i otudane bi trebalo da se uplašimo i prestravimo kada zapažamoda se kod deteta javljaju seksualna uzbudenja.Najzad, cilj svake seksualnosti je da sa.onimdrugim uspostavi odnos. Naša reakcija bi trebalo dase sastoji u budnom iščekivanju. Mi moramo da bu-demouz dete i da pazimo da se njegove seksualnemanifestacije ne razviju u pogrešnom pravcii.

Ljudi su skloni da naslednim nedostacima priplšuono što je u stvari rezultat autotreninga ža vre-medetinjstva. Ponekad se baš taj akt smatra nasle-denimsvojstvom. Ako se, dakle, javi slučaj da sejedno dete više interesuje za svoj pol nego za drugi,onda se to smatra urodenom, nasledenom nesposobnošču.Mi, med-utim, znamo da je ta nesposobnostjedna osobenost koju deca razvijaju iz dana. u dan.Ponekad jedno dete ili jedan odrasli pokazuje znakeseksualn« perverzije, i u takvim slučajevima mnogi

152

Ijudi veruju da je takvo ponašanje nasledeno. Alikada bi to stvarno bilo tako, zašto onda takav čovekuvežbava svoje ponašanje? Zašto on sanja o svojimradnjama i zašto ih uvežbava?

Odredenl Ijudi u neko vreme prestaju sa timtreningom; to je činjenica koju možemo da objasnimopomoču individualne psihologije. Imamo tako,na primer, Ijude koji se boje poraza. Oni pate odkompleksa manje vrednosti. Ili pak tako istrajnotreniraju da iz toga postaje jedan kompleks nadmoči,i u jednom slučaju te vrste mogli smo da ustanovimopreteranu aktivnost koja je stvarala utisakprenapete seksualnosti. Takvi Ijudi mogu da pose-dujuvecu seksualnu potenciju.

Ta vrsta nagona može od okoline da bude veomapodsticana. Kao što znamo, slike, knjige, filmovii odredeni seksualni kontakti mogu da pre-nadražeseksualni nagon. Mirne duše se može rečida je danas sve usmereno na to da se izazove pre-teranointeresovanje za seksualnost. Ne mora seomalovažavati veliki značaj tih organskih nagona iuloga koju oni igraju u Ijubavi, braku i razmnožavanjučovečanstva, da bi se došlo do zaključka dase seksualnost u današnje vreme prenaglašava.

Roditelji bi trebalo da sačuvaju svoju decu presvega od preteranih seksualnih naklonosti. Takomajka suviše često posvečuje pažnju pojavi prvihseksualnih nagona u detinjstvu i na taj način navodidete da preceni njihov značaj. Ona se moždaiz prevelikog str&ha stalno bavi takvim detetom,neprestano razgovara s njim o tim stvarima i bezrazloga ga kažnjava. A mi opet znamo da bi mnogadeca htela da budu u središtu pažnje i da shodnotome često može da se desi da dete zadržava nekesvoje loše navike zato što zbog njih biva grdeno. Uophodenju sa decom je bolje ne pridavati prevelikiznačaj ovoj temi, nego se prema njoj treba odnositikao jednoj od uobičajenih teškoca. Ako se deci nepokaže da ta tema na nas ostavlja dubok utisak,onda čemo time i sebi olakšati

153

Ponekad iza deteta stoje porodična predanjakoja ga guraju u jednom odredenom pravcu. Takomajka mcže svoju veliku Ijubav da izražava poljupcima,zagrljajima i tome slično. Sa tim stvarima nebi trebalo preterivati, iako neke majke tvrde da nemogu da se uzdrže. Takve stvari nisu primer mate-rinskeIjubavi več fatalno podsečaju na ophodenjesa neprijateljem umesto na ophodenje sa detetomkoje majka voli. Razmaženo dete ne može seksualnoda se razvije.ZAVISNOST OD ŽIVOTNOG STILA

U ovom sklopu čemo ukazati na činjenicu damnogi lekari i psiholozi zastupaju mišljenje da seksualnirazvoj čini osnovu za razvoj duha i psihe, kaoi svih telesnih funkcija. Po mišljenju autora to nijetačno, pošto sve seksualne izražajne formed i razvojseksualnosti zavise od ličnosti, od životnog stila islike vodilje.

Ako, na primer, znamo da jedno dete svojuseksualnost iskazuje na jedan odreden način a dadrugo dete svoju seksualnost potiskuje, onda sa izvesnomsigurnošču možemo da kažemo kako če ovodvoje izgledati u odraslom životu. Ako znamo dajedno dete želi stalno da bude u središtu pažnje ida nadmaši druge, onda če ono i svoju seksualnostrazvijati sa ciljem da druge nadmaši i da stoji usredištu pažnje. Mnogi Ijudi veruju da su nadmočnii svemočni ako svoj seksualni nagon iskazuju napoligamni način. Otuda oni održavaju seksualne od-nosesa mnogo partnera i lako je uvideti da oni izpsiholoških razloga svesno prenaprežu svoje seksualneželje i stavove. Oni misle da se na taj načinpredstavljaju kao osvajači. To je, naravno, jadnosamozavaravanje, jer služi kompenzaciji kompleksamanje vrednosti.

Pravo jezgro seksualno nenormalno^ ponašanlaje kompleks manje vrednosti. Covek koji od njega

154

pati stalno se osvrče za najkračim izlazom. Ponekadsmatra da je najpovoljnije rešenje da od sebeodbaci široka područja života i da se preda preteranom,raspusnom seksualnom životu.

Kod dece to sklonost zapažamo veoma često.Uglavnom je nalazimo kod dece koja bi htela da senametnu drugima i da njima vladaju. Ona potpunozaokupe svoje roditelje i učitelje na taj način štoim prave probleme; ona time robuju svojoj sklonostida se angažuju na nekorisnoj strani života. Usvom kasnijem životu ona sa svojim sklonostimavrše pritisak na druge, kako bi sebi na taj načinpribavili osečanje da su nadmočni. Deca te vrstemešaju za vreme svog procesa razvoja svoju seksualnuželju za osvajanjem i nadmoči. U sklopu is-ključivanjajednog dela mogučnosti i problema životaoni se ponekad potpuno okreču od drugog polai treniraju se u homoseksualnom ponašanju. ZanimIjivoje da se kod perverznih Ijudi često može zapazitiprenapeta seksualnost. Oni uistinu preteruju sasvojom sklonošču ka perverzijama, kako bi se nataj način obezbedili da ne moraju da se konfrontirajusa problemom normalnog seksualnog života,ikoji upravo hoče da izbegnu.

sve to možemo da razumemo s^mo ako nam jepoznat njihov životni stil. To su Ijudi koji žele daih drugi izuzetno cene a istovremeno se osečajunesposobnim da kod pripadnika drugog pola pro-budeimalo interesovanja. Oni imaju kompleks ma-njevrednosti u odnosu na drugi pol, koji se možepratiti unatrag sve do u njihovo detinjstvo. Ako su,recimo, dečaci ponašanje devojčica u porodici i ponašanjemajke smatrali privlačnijim od svog sop-stvenog,onda se u njih uvuklo osečanje da nikadaneče imati moč da na sebe skrenu pažnju žena. Onise onda ponekad toliko dive drugom polu da nakraju počinju da oponašaju pripadnike tog pola.Tako nailazimo na mu§karce koji izgledaju kao de-vojke,i isto tako i na devojke koje na nas delujupoput muškaraca.

155

Slučaj čoveka koji je zbog sadizma i zloupotrebedece dospeo na sud može dobro da ilustrujenastanak i razvoj ovih ovde razmotrenih tendencija.Pri istraživanju njegovog razvoja saznajemo da jeimao autoritativnu, dominirajuču majku, koja ga jestalno nešto kritikovala. I pored toga se razvio udobrog, inteligentnog učenika. Ali njegova majkanikada nije bila zadovoljna njegovim uspesima. Iztog razloga je nastojao da majku isključi iz svojenaklonosti prema porodici. Izgubio je interesovanjeza nju i potpuno se okrenuo svom ocu, kojem jebio veoma naklonjen.

Jasno je da takvo dete može steči predstavu dasu žene stroge i suviše kritičke i da je najbolje izbegavatisvaki kontakt s njima, izuzev u slučajevimakada je to neizbežno. Na taj način je ovaj čovek dospeo dotle da je drugom polu sasvim okrenuoleda, da ga je isključio iz svojih misli i osečanja.Uz to je spadao u poznati tip Ijudi koji seuvek seksualno uzbuduje kada ga hvata strah. Po-štoovaj tip pati od straha i kroz strah dospeva ustanje uzbudenja, to se on stalno osvrče za situacijamau kojima ne mora da se plaši. U svom kasnijemživotu je verovatno uživao u tome da samogsebe kažnjava ili muči, ili pak da posmatra kada seneko dete zlostavlja, ili pak da sebi predstavi kakonjega ili nekog drugog čoveka muče. I pošto spadau opisani tip, to če pri stvarnom ili zamišljenommučenju doživeti seksualno uzbudenje i zadovoIjenje.Slučaj ovog čoveka omogučava da se saglcdarezultat pogrešnog treninga. On nikada nije videopovezanost svojih navika ili, ako jeste, onda u trenutkukada je več bilo kasno. Naravno, veoma jeteško započeti delotvoran trening kada čovek več ima dvadeset i pet godina. Pravo vreme je ranodetinjstvo.

156

DRUGI FAKTORI

Ali u detinjstvu se stvari usled psihičkih vezasa roditeljima komplikuju. Indikativno je posmatratikako se štetan seksualni trening javlja takoreči kao nezgoda u psihičkom konfliktu izmedu de-tetai roditelja. Svadljivo dete, pre svega dete kojese nalazi u adolescentnoj fazi, ponekad zloupotrebIjavaseksualnost sa svesnom namerom da povrediroditelje. Poznato je da mladiči i devojke neposrednoposle raspri sa roditeljima stupaju u seksualneodnose. Deca pribegavaju takvim sredstvimada bi se osvetili roditeljima, naročito u slučaju kadavide da su roditelji u tom pogledu osetljivi. Detekoje traži svadu skoro uvek pribegava tom oružju.

Jedinu mogučnost suprotstavljanja takvoj takticiponašanja predstavlja nastojanje da 66 dete učiniodgovornim za sebe i svoje postupke, kako nebi moglo duže da se uljuljkuje u uverenju da suposredi samo interesi njegovih roditelja a ne takodei njegovi.

Pored uticaja okoline detinjstva, onako kako seon odražava u životnom stihi, u seksualnom ponašanjuse odražavaju i političke i privredne prilikejedne zemlje. Te prilike stvaraju jedan odredenidruštveni stil, koji pojedinac teško može izbeči. Po-slerusko-japanskog rata i sloma prve ruske revolucije,što je imalo za posledicu da je narod obuzimalobeznade i rezignacija, raširio se jedan veliki seksualnipokret koji je postao poznat kao saninizam.1 Pokret je podjednako privukao odrasle i mlade. Sličnaseksualna prenapetost je opšta pojava u revolucionarnimnemirima, i dobro je poznato da je zao-

1Pojam ,,saninizam" potiče od svojevremeno veomazapaženog romana pod naslovom Sanin, koji je 1907. go-dineobjavio narodnjački ruski pisac Mihail Petrovič Arcibašev(1878--1927). Saninizam je bio jedna ,,nesvesna pa-rodijahedonističke dekadencije", pri čemu se oslanjao najunaka pomenutog romana. O daljim pojedinostima vid.Renato Pagglioli, The Poets oj Russia 1890--1930, HarvardUniversity Press, Cambridge/Mass. 1960, str. XIX + 383.

157

kupljenost seksualnom čulnošču naročito izražena udoba rata jer se život čini bezvrednim.

Kurioziteta radi neka ovde uzgred bude napomenutoda je policija svesna toga da seksualnost,tako upražnjavana, služi psihološkom pražnjenju napetosti.U Evropi u svakom slučaju policija svakiput kada je negde počinjen neki zločin, obično pre-tražujestaništa prostitutki. Jer, u mnogim slučaje-vima ubicu ili nekog drugog prestupnika za kojim traga nalazi baš tamo. Zločinac se može tamo načijer se posle počinjenog zlodela oseča prenapetim itraži olakšanje. On želi da se uveri u svoju snagui da sebi dokaže da je još uvek silan i močan a neneka propala egzistencija.

DRUGI FAKTORI

Ali u detinjstvu se stvari usled psihičkih vezasa roditeljima komplikuju. Indikativno je posmatratikako se štetan seksualni trening javlja takoreči kao nezgoda u psihičkom konfliktu izmedu de-tetai roditelja. Svadljivo dete, pre svega dete kojese nalazi u adolescentnoj fazi, ponekad zloupotrebIjavaseksualnost sa svesnom namerom da povrediroditelje. Poznato je da mladiči i devojke neposrednoposle raspri sa roditeljima stupaju u seksualneodnose. Deca pribegavaju takvim sredstvimada bi se osvetili roditeljima, naročito u slučaju kadavide da su roditelji u tom pogledu osetljivi. Detekoje traži svadu skoro uvek pribegava tom oružju.

Jedinu mogučnost suprotstavljanja takvoj takticiponašanja predstavlja nastojanje da 66 dete učiniodgovornim za sebe i svoje postupke, kako nebi moglo duže da se uljuljkuje u uverenju da suposredi samo interesi njegovih roditelja a ne takodei njegovi.

Pored uticaja okoline detinjstva, onako kako seon odražava u životnom stihi, u seksualnom ponašanjuse odražavaju i političke i privredne prilikejedne zemlje. Te prilike stvaraju jedan odredenidruštveni stil, koji pojedinac teško može izbeči. Po-slerusko-japanskog rata i sloma prve ruske revolucije,što je imalo za posledicu da je narod obuzimalobeznade i rezignacija, raširio se jedan veliki seksualnipokret koji je postao poznat kao saninizam.1 Pokret je podjednako privukao odrasle i mlade. Sličnaseksualna prenapetost je opšta pojava u revolucionarnimnemirima, i dobro je poznato da je zao-

1Pojam ,,saninizam" potiče od svojevremeno veomazapaženog romana pod naslovom Sanin, koji je 1907. go-dineobjavio narodnjački ruski pisac Mihail Petrovič Arcibašev(1878--1927). Saninizam je bio jedna ,,nesvesna pa-rodijahedonističke dekadencije", pri čemu se oslanjao najunaka pomenutog romana. O daljim pojedinostima vid.Renato Pagglioli, The Poets oj Russia 1890--1930, HarvardUniversity Press, Cambridge/Mass. 1960, str. XIX + 383.

157

kupljenost seksualnom čulnošču naročito izražena udoba rata jer se život čini bezvrednim.

Kurioziteta radi neka ovde uzgred bude napomenutoda je policija svesna toga da seksualnost,tako upražnjavana, služi psihološkom pražnjenju napetosti.U Evropi u svakom slučaju policija svakiput kada je negde počinjen neki zločin, obično pre-tražujestaništa prostitutki. Jer, u mnogim slučaje-vima ubicu ili nekog drugog prestupnika za kojim traga nalazi baš tamo. Zločinac se može tamo načijer se posle počinjenog zlodela oseča prenapetim itraži olakšanje. On želi da se uveri u svoju snagui da sebi dokaže da je još uvek silan i močan a neneka propala egzistencija.SOCIJALNO REŠENJE

Jedan Francuz je jednom rekao da je čovek jedinoživo biče koje jede kada nije gladno, pijekada nije žedno i u svako doba može da ima seksualneodnose. Prekomerno zadovoljavanje seksualnognagona stvarno odgovara prekomernom zadovoljavanjusvih ostalih požuda. Naravno, u suprotnostije sa životnom harmonijom ako se prekomernoudovoljava nekoj od požuda i ako se neko interesovanjerazvije preko svake mere. Psihološki časo*pisi su puni opisanih slučajeva kod kojih su Ijudido te mere razvijali interesovanja i požude da sukod njih postali prisilni. Svako je čuo za cicije kojimaje novac najvažnija stvar u životu. Ali miznamo i za slučajeve osoba za koje je čistoča naj;^važnija stvar na svetu. Takvim osobama je pranjenajvažnija delatnost i ponekad se peru celog danai onda još i do ponoči. Najzad, nailazimo i na Ijudekoji jelu pridaju ogroman značaj. Oni celi bogovetnidan samo jedu, jedino se interesuju za hranui ne umeju ni o čemu drugom da razgovaraju negosamo o jelu.

158

Slučajevi preterane seksualnosti u potpunostiliče na pomenute vidove ponašanja. Svi oni vode kaneuravnoteženosti područja delovanja i do poremečajanjihove harmonije. Time celokupni životni stilneizbežno dospeva na nekorisnu stranu života.

Pri pravilnom uvežbavanju seksualnog nagonapolne težnje bi trebalo da budu usmerene na jedankoristan cilj, u kojem sveukupnost svih naših delatnostimože da nade svoj odgovarajuči izraz. Ako jepdabran pravi cilj, onda ni seksualnost niti bilo kojiizraz života neče biti ugrožen od prenapetosti.

S druge strane, opet, mora se ovladati svim nagonimai mteresovanjima i oni moraju uzajamno dabudu uskladeni. Ali njihovo potpuno potiskivanjepredstavljalo bi jednu opasnost. Kao što se u do-menuishrane preterano držanje dijete nepovoljnoodražava na duh i telo, tako isto nije preporučljivapotpuna uzdržanost u području seksualnog života.

Ovu konstataciju treba tako razumeti da prijednom normalnom životnom stilu seksualnost trebada nade svoj primereni izraz. To nikako ne značida neuroze, koje ukazuju na neuravnoteženost životnogstila, možemo da prevazidemo na taj način što čemo seksualnosti dati punu slobodu. Danas uvelikorašireno shvatanje da je potisnuti libido odgovoranza nastanak neuroza naprosto ne odgovara is-tini.štaviše, stvari stoje upravo obrnuto: neurotičniIjudi ne umeju da nadu pravu izražajnu formu zasvoj seksualni nagon.

Često nailazimo na Ijude kojima je savetovanoda slobodnije i nesputanije izražavaju svoje seksualnenagone; ti su se Ijudi držali tog saveta, da bionda doživeli da im se stanje samo pogorša. Razlogovakvom ishodu je u tome što ovi Ijudi zaboravIjajuda svoj seksualni život povežu sa jednim socijalnokorisnim ciljem, što bi jedino moglo da izmeninjihovo neurotičko stanje. Zadovoljenje seksualnognagona kao takvo nije u stanju da leči neurozu, jerneuroza je, da se tako izrazimo, bolest životnog stilai ona može da bude izlečena samo ako posvetimopažnju životnom stilu.

159

Za individualnog psihologa je sve to tako jasnoda se on uopšte ne koleba da ističe da je srečanbrak jedino zadovoljavajuče rešenje za seksualneprobleme. Neurotičar, naravno, neče biti oduševljentakvim rešenjem jer je on uvek kukavica i nije do-bropripremljen za socijalni život. Socijalno rešenjeproblema seksualnosti takode nastoje da izbegnu isvi oni Ijudi koji prenaglašavaju seksualnost, govoreo poligamiji i drugarskom braku ili o braku na odredenovreme. Njima nedostaje strpljenje da problemsocijalnog prilagodavanja reše na osnovi uzajamnoguravnoteženja interesa izmed u muškarca i žene, i tako onda beže u neke iluzorne predloge re-šenja.Medutim, najteži put je ponekad najkrači put.

160

13.

ZAKLJUCNE NAPOMENE

Došao je trenutak da svedemo zaključak ovihnaših razmatranja. Metoda indivldualne psihologije,mi se ne kolebamo da to priznamo, počinje i završavase sa problemom manje vrednosti.

Osečanje manje vrednosti je, kao što smo videli,osnova Ijudske težnje i uspeha. Na drugoj strani,osečanje manje vrednosti čini osnovu svih našihproblema u vezi sa pogrešnom psihičkom prilagočtenošču.Ako pojedinac za sebe ne pronade nikakavvaljan konkretan cilj nadmoči, onda se kod njegajavlja kompleks manje vrednosti, koji kod njegabudi želju za nekim izlazom. Ta želja da se nadeneki izlaz izražava se u kompleksu nadmoči, kojinije ništa dmgo nego cilj na nekorisnoj, taštoj strani života, cilj koji obečava zadovoljenje putem jednogdrugog lažnog uspeha.

U tome se sastoji dinamika duševnog života. Dabudemo još konkretniji, znamo da su greške u psi-hičkimfunkcijama u odrečtena vremena štetnije ne-gou neko drugo vreme. Mi, nadalje, znamo da se životni stil iskazuje u sklonostima i tendencijamakoje su se uobličile u detinjstvu, to znači u slici vodiljikoja se razvija u uzrastu od četiri ili pet go-dina.I pošto je to tako, to ceo teret brige za naš psihički život u osnovi leži na ispravnom usmeravanjudece.

11 A. Adler, IV 161

Što se tiče staranja oko dece, pokazali smo dabi primaran cilj trebalo da bude unapredenje osečanjaza zajednicu, pomoču kojeg se mogu iskristalisatikorisni i zdravi ciljevi. Samo ako se deca uvež-bavaju u tome da se uklope u red zajednice, sveobuhvatnoosečanje manje vrednosti može da budeusmereno na prave puteve i da bude ometeno daizazove kompleks manje vrednosti ili kompleks nadmoči.Socijalna prilagodenost je druga strana prob-lemainferiornosti. Pošto je čovek kao pojedinac in-feriorani slab, to Ijudi žive u zajednicama. Osečanjeza zajednicu i društvena saradnja su stogaspas za čoveka kao pojedinca.

SADR2AJ

POZNAVANJE ZIVOTA

1. NACELA INDIVIDUALNE PSIHOLOGIJE . . 7

Usmerenost na cilj 8

Shema percepcije 11

Osečanje manje vrednosti i osečanje za zajednicu 13

Common sense i njegovo pomanjkanje .... 15

Roditeljski uticaji 17

Osečanja i snovi 19

Redosled po rodenju i rana sečanja 20

Zaključak 22

2. PREVAZILA2ENJE OGRANlCAVANJA ... 23

Jedinstvo individue 23

Socijalni sklop 25

Stavovi prema nedostacima 29

Znaci jakih osečanja manje vrednosti .... 33

3. KOMPLEKS MANJE VREDNOSTI I KOMPLEKSNADMOCI 38

Opšta razmatranja . . . . 38

Pojedinačni slučajevi 43

4. 2IVOTNI STIL i 51

Razumevanje jednog životnog stila 53

Korektura životnog stila 59

163

5. RANA SECANJA 64

Načini sečanja 66

Predmeti sečanja 69

Sečanja mažene i nevoljene dece 72

6. TELESNI POKRETI I STAVOVI 77

Telesni pokreti 77

Stajanje 78

Osloniti se 78

Daljina i blizina 79

Stavovi 82

Hrabrost i strašljivost 82

Vera u predodredenje 84

Zavist, muški protest i seksualne teškoče . . 85

7. SNOVI I NJIHOVO TUMACENJE 90

Životni stil i životni ciljevi 90

Prdvatna logika 94

Uzroci snova 97

Spavanje, budno stanje i hipnoza 100

8. VASPITANJE I PROBLEMATlCNA DECA . . 102

Skola i socijalni ideali 102

Uticaj porodice 104

Problematična deca 107

Terapija HO

Dijagnoza: redosled rodenja H4

9. PROMAŠENI ŽIVOTNI STIL: JEDAN SLUCAJ 119

Rano detinjstvo 120

Skolski problemi 123

Tri životna pitanja 125

Predohrana i poboljšanje 128

10. SKLONOST KA PRESTUPIMA I NEDOSTATAKOSECANJA ZA ZAJEDNICU 130

Opšta pitanja 130

Primeri odredenih slučajeva 133

164

11. LJUBAV I BRAK 140

Pretpostavke ravnopravnosti 140

Priprema za brak 142

Bračno savetovanje 146

12. SEKSUALNOST I SEKSUALNI PROBLEMI . 151

Rani trening 152

Zavisnost od životnog stila 154

Drugi faktori 157

Socijalno rešenje 158

13. ZAKLJUCNE NAPOMENE 161

CIP -- KaTaAoraaaunja y ny<SAHKauHJH

BnSAHOTCKa MaTHite cpncKe, hobh CaA

159.923

AAAEP, AA<i>peA

Odabrana dela Alfreda Adlera. -- [2. izd.]. -- Novi Sad Matica srpska, 1989. -- 5 knj. ; 21 cm. -- (Biblioteka Imago)

Kni. 4: Poznavanje života / preveo s nemačkog Tomislav Bekič. 164str.

Prevod dela: Lebenskenntnis.

ISBN 86-363-0130-0. -- ISBN 86-363-0134-3

ALFRED ADLERODABRANA DELA, I--V

POZNAVANJE ŽIVOTAII izdanje

Lektor: Milica Bujas * Tehnički urednik: Mirjana Jovanovič

* Korektor: Dušanka Vidakovic * IRO Matice srpske, Novi

Sad * Za izdavača: Dragoljub Gavarič * Tiraž: 10.000 prime-raka* Stampa: TO štamparija ,,Budučnost", Novi Sad

ISBN 86-363-0130-0 | ISBN 86-363-0134-31989